S A D R Ž A J - famns.edu.rs · PDF filesmislu «Bolonja» je već kod nas - na F@M-u tako radimo već pet godina! Ipak, «Bolonja» je nešto drugo, a bojim se i negde drugde

S A D R Ž A J

F@Mtime2

8

15

4

10

3 Au, (ua) ta Bolonja... Uvodnik,prof.drDušanRistić

4 Isečci iz života F@M-a 5 godina F@M-a

5 Noga od kokoške Kolumna,GoranBulatović

6 5 godina posle Doc.drNenadMarković

7 Bolonja na F@M-u MrOljaPlužarov

8 Studentsko organizovanje F@MtimeAKCIJA,BojanBulatović

10 Vannastavne aktivnosti F@M-a F@MtimeVODIČ

12 Priče sa menadžerijade

15 dodela diploma F@Mtime EVENT

17 Hiperkonkurencija F@Mtime INTERVJU, Dragana Karadeglija

18 F@M - mesto gde učenje nije mučenje F@Mtime TEMA

22 Kako se uči... Lako se uči... F@Mtime TEMA

21 Dnevnik apsolventa F@Mtime DNEVNIK

S A D R Ž A JF@Mtime

IMPRESSUMF@Mtime broj 29, list Fakulteta za menadžment

ADRESA Vase Stajića 6, 21000 Novi Sad

TELEFON/FAX 021/451-979

[email protected]

ZA IZDAVAČAprof. dr Dušan Ristić

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKLjiljana Bulatović

ODGOVORNI UREDNIKTijana Vučinić

Članovi redakcije studenti:Anamarija Pap, Jelena Savković, Ana Pećanac, Sonja Madžar, Danijela Latas, Nevena Radumilo, Ana Vukašinović, Jelena Savić, Stanislava Zec, Ana Vasović, Lana Radovanović, Dunja Rakić, Miloš Dražić, Ilija Grubor, Ivana Olujić, Radmila Ercegovac, Dragan Jovanović, Dušan Krunić, Tijana Vučinić, Nina Dudvarski, Petra Zdjelarić,

Slobodan Jeličić.

SARADNICI REDAKCIJEprof. dr Dušan Ristić, doc. dr Danica Aćimović, doc. dr Biljana Ratković Njegovan, doc. dr Nenad Marković, mr Olja Delić, doc. dr Željko Vučković, doc Goran Bulatović, mr Maja Vukadinović, mr Tatjana Buta, mr Nevenka Bojat, mr Viktor Radun,

ass Mirjana Maksimović i ass Tamara Kliček.

LEKTORVesna Šćepanović

DIZAJNLjiljana Bulatović, Jovana Pražić

FOTOGRAFIJAdoc Miloš Babić

PRELOMJovana Pražić

ŠTAMPAMONDO GRAF

F@Mtime 3

AU, (UA), TA BOLONJA ...

Gde ste bili ovog l e t a ?

Kako ste se proveli? U ovo doba godine ovo pitanje je univerzalno.

Hvala na pitanju! Trknuo sam ponovo malo do Rusije - (Majke pra-voslavlja - treće V i z a n t i j e ) .

Ponovo, jer sam prethodno - pre četrdeset godina, bio tamo kao student, apsolvent mašinstva! Bilo je lepo i bilo je uzbudljivo! I onda i sada.

Nego, ... svaki avion sa Surčina leti u inostranstvo. Da li ste to primetili? Da li ste o tome razmišljali? Šta nam se to desilo? Postali smo u rođenoj zemlji (i vi i ja) - inostranstvo!

Taj svet se zaista brzo menja.A da li ste primetili da smo postali (ili bi bar trebalo), svi

zajedno, deo jedinstvenog evropskog prostora? Bar mi koji smo na fakultetima. Nekako je i bio red da prvo nama pripadne ta čast. Naravno reč je o «Bolonji».

Jesen stigla, žuta, zlatna, bogata, raskošna. I «Bolonja» sa njom. Bogata? Raskošna?– Sigurno da jeste – propisima, zahtevima, ali i specifičnostima koje ćemo svi zajedno savlada-vati, nekima se opirati, delom se i radovati. Radi se o tome da bi od ove jeseni svi univerziteti trebalo da rade na isti način. Racionalizacija stručnog sazrevanja - čitajte: jednosemestralni predmeti, ECTS - bodovi ( šta li je to i čemu to služi – pa u najkraćem, možete da započnete kod nas, a studije završite u Barseloni - blago vama!). Spominje se i saplement diplome ... . Osim navedenog, «Bolonja» još znači i eliminisanje stresnih ispita i dugog studiranja – uz pomoć predispitnih radnji. U tom smislu «Bolonja» je već kod nas - na F@M-u tako radimo već pet godina!

Ipak, «Bolonja» je nešto drugo, a bojim se i negde drugde ... Od te Bolonje pa dalje u svet, «Bolonja» podrazumeva sticanje upotrebljivog znanja.

Kako to - znanje pa neupotrebljivo? Jednostavno, setite se svih časova na kojima ste strpljivo, ili ne, odslušali nizove priča. I setite se šta ste i koliko od toga pamtili? Koliko ste od tih znanja uspeli da primenite? Koliko ste praznina u svom obrazovanju prepoznali već po dolasku na fakultet?

Previše pitanja – svako od njih ima i odgovor: «Malo. Nimalo. Prilično.»

Zašto je to tako? Pa to je ona priča o «Bolonji» koja je negde drugde. Nastavnici i profesori su obrazovani u društvu u kojem «odgovornosti za rezultate rada» nikada nije bilo ... . Tako se dogodilo da se obrazovanje svelo na pričanje priča, bez odgo-vora na pitanja, bez mogućnosti za sticanje veština, bez mnogo čega što se u naprednom svetu podrazumeva. Naravno, uvek ima izuzetaka, ali i tada se više radi o ličnoj nego o institucional-noj i profesionalnoj odgovornosti.

Problem je očigledan, kao i pitanje: «Kako i ko da uči stu-dente onome što će im biti potrebno u životu, što će moći da upotrebe i sa čim će moći «nešto da stvore»?

Au ta Bolonja! Ua ta Bolonja! - Kako god, Vi birajte! Bilo da učite ili da Vas uče. Jer učićemo svi zajedno. Znam da neće biti lako, jer živimo u zemlji u kojoj je privreda skoro zamrla i u kojoj je sve važnije od kreiranja i stvaranja novih vrednosti. Materijalnih, duhovnih, moralnih ... svih vrednosti.

Tako je sada. Međutim, tako neće biti i sutra. Setite se «Bolonje». Uvodi nas u Evropu.

Zaključak je jednostavan – nove vrednosti ćemo baš mi krei-rati i stvarati, uprkos svim otporima i uprkos svim kočnicama.

Krenuli smo – ko je hteo i ko je verovao u bolje iako teže, već je sa nama. Ostale ćemo skupljati na stanicama uz pravi put kojim idemo.

Profesor dr Dušan Ristić

5 go

dina

F@

M-a

F@Mtime4

F@Mtime iz broja u broj donosi intervjue sa profesorima i asistentima sa Fakulteta za menadžment.

Isečci iz života F@M-a kroz isečke iz F@Mtajm-ova

O ZAČARANOJ IGRI MEDIJA...»Svima je jasno da živimo u društvu koje se može nazvati na razne načine: društvo znanja, obrazovanja, društvo informacija,

postmoderno društvo, društvo kraja istorije, društvo kraja utopije... Mnogi su krajevi u naslovima i nazivima koji su pokušali sociološki i filozofski da objasne šta se to zapravo dešava na kraju jednog milenijuma a na početku trećeg milenijuma. Jedno je sigurno. Živimo u društvu u kom mediji oblikuju svest, i pojedinačnu i kolektivnu, pri čemu je to oblikovanje, od oblikovanja modnih ili pomodnih trendova, od oblikovanja načina govora do oblikovanja načina ponašanja i načina mišljenja uz onu čuvenu Mekluanovu da živimo u jednom globalnom selu gde se sada sve o svakom zna i gde sa svim svojim problemima i vrlinama izlazimo pred oči čitavog sveta. Međutim, to je dokaz da zaista živimo u medijskom društvu i da su mediji ta sila koja oblikuje svest.«

»Informacijama kojima su mediji povezani sa ekologijom i kvalitetom života može najviše da se manipuliše, a u svrhe političkih institucija i vlasti. Pitanje je koliko u zelenim pokretima ima mome-nata brige za čovekovu okolinu, a koliko je zastupljena manipulacija ljudima. Manipulacija u smislu zagađenost i otrovanost su velike, ako bude narod uz nas u političkom smislu mi ćemo se boriti protiv toga. Masovni mediji sa negativnim ekološkim porukama kao što su: zagađeni smo, zatrovani smo, zatim prezentacija genetski mod-ifikovane hrane manipulišu emocijama čoveka do te mere da su stvorili strah od okoline i okruženja. To je ta druga strana ekologije. Ono što bi trebalo da se prezentuje je povratak čoveka spoljašnjoj prirodi i njegovoj unutrašnjoj prirodi koja je uvek povezana sa priro-dom. To se neki momenti duhovnog pročišćenja koje uz ponovno povezivanje sa svojim iskonskim korenima, ja mislim, da može da dovede do manje agresivnosti čoveka ka čoveku.«

ČOVEK I INFORMACIONO DOBA»Kako opstati u informacionom dobu gde su informacije pos-

tale i teret koji naša svest upija nekontrolisano? Nije uopšte stvar u informacionom dobu, nego u čoveku i njegovim emocijama. Bežanje od sebe samog je najbrži put do nezainteresovanosti.

Neko je rekao da je samo dosadnim ljudima dosadno, a to govori o čoveku, a ne o mašinama. Prednosti koje pruža novo vreme su savršene, ako ih koristite na pravi način. A gubitak doživljaja je problem nerazvijene ličnosti, pre svega.«

»Internet je jedno informaciono more bez obala. On je neverovatno značajno sredstvo, koje u principu, za razliku od biblioteka, nema elementarnu uređenost informacija. Ne postoji nikakav put od podataka do informacija, od informacija do znanja i od znanja ka mudrosti. Internet zaista nudi obilje znanja ali, takođe, znate za onu poznatu: Gušimo se u informacijama a žedni smo istinskog znanja. Moram takođe da napomenem da nikada kao danas nije postojalo toliko tehničkih mogućnosti za komuniciranje, a sa druge strane kada pogledamo nikada nije bilo manje istinske komunikacije. To je neki paradoks vezan za internet.«

»Internet može poslužiti da se prenese istinske vrednosti na brži, bolji i kvalitetniji način, ali to nije dovoljno. Tehnologija sama po sebi ništa ne rešava i nije cilj po sebi. Svrha je zadovoljavanje nekih ljudskih istinskih potreba za znanjem, društvenosću, istinskom komunikacijom. A to je ono što je misija knjige. Njena specifičnost, kao medija, je najličniji odnos sa onim što čitate jer, za razliku od ekrana svake vrste, vi u knjigu morate dodati nešto svoje: svoje tumačenje, svoje razumevanje. Ekran malo ulenjuje našu svest i savest i vrlo često služi da zameni mišljenje a ne da ga potekne. Zato mislim da je knjiga nezamenjiva.«

NAŠA SPREMNOST NA PROMENE»Naši kulturološki obrasci su daleko od harmonizacije, jer dominiraju predrasu-

de, negativne stereotipije, polusvesni mehanizmi reagovanja i veoma veliki pritisak konformizma i licemerja. Tržište, pa i tržište ljudi i intelektualnog kapitala, će doprineti pojašnjavanju vrednosti, a kada bi u sistemu vrednosti rad postao vrednost, mnogo toga bi moglo da se promeni. Istraživanje spremnosti za promene koje sam radila pokazalo je niz snažnih otpora prema promenama, koje bi dobrim upravljanjem moglo da se umanji.«

MENADŽER U MEDIJIMA»Menadžer u medijima nije novinar, ali nije ni neko ko treba da plasira neku ličnost

u medije zbog glasa, glume ili grudi. Danas se to smatra da su menadžeri, što je sas-vim pogrešno. Menadžeri u medijima treba da vode medijske kuće organizujući posao unutar nje. Obrazovani menadžeri će imati sasvim drugačiji prilaz i pogled na stvari od samopostavljenih menadžera nekih kaubojskih novina, na primer.«

PRIVATNI I DRŽAVNI - SPOJ NESPOJIVOG?»Ne slažem se da studenti na državnom fakutetu imaju manje prostora za kreativnost

i ispoljavanje. Državni fakultet je glomazna i okoštala tvorevina i zatvorena institucija. Čak do te mere da se govori da će se i vojska pre reformisati i reorganizovati, što je strašna kritika za jednu obrazovnu instituciju. Bez obzira na to, ja ipak vidim da reforme ipak dopiru do njega. Zašto? U pitanju su studenti. Oni su ti koji ne žele iste profesore, traže promene. Tako da mislim da ne treba praviti razliku između studenata na osnovu takvog kriterijuma jer oni imaju mnogo toga zajedničkih stvari, problema čak. Pre svega žive u istom okruženju, miljeu, prostoru koji je generalno nehuman prema mladim ljudima. Dakle ako su ovi sa privatnog fakuteta osvešćeniji tu svoju osvešćenost treba da prenesu i kod ovih drugih. Tako da ne mislim da studenti sa državnih fakulteta nemaju nikakvu poruku da prenesu studentima koji ovde studiraju. Njihov spoj će još više doprineti da sutra svi oni budu pravi ljudi na pravom mestu.«

F@Mtime 5

LEZI ‘LEBE DA TE JEDEM»Studenti, na žalost dolaze nemotivisani jer nisu u ranijem

školovanju naučili ništa o motivaciji. Ne mislim lekciju o motivima iz knjige, nego suštinski o sopstvenoj motivaciji, njenim osnovama i povezanostima sa ponašanjem. To se u svetu uči u ranom uzrastu. Sa druge strane, ne prihvataju da preuzmu odgovornost za sopstveni život i idu linijom manjeg otpora, pasivno prihvatajući i sopstveni život. Izgovore je uvek mnogo lakše pronaći nego rešenja.«

»Ne postoji nemotivisani student. Čim je on došao, on jeste u nekoj akciji i ima neku motivaciju. Profesori su tu, sa tog nekog aspekta, da vide šta je to što odgovara studentu u tom nekom stepenu motivisanosti. Odnosno neko se motiviše sadržajima iz knjiga, neko je motivisan više time što će gledati prezentacije...«

»Problem je u tome da mi ovde, čak i kada želimo da pro-menimo motivaciju, kada pričamo o nekoj drugačijoj motivaciji, vraćamo se na ono kako je ta motivacija nastala, na prve korake koji su u suštini pogrešni. Odnosno, motivišemo studente u stilu: ako ovo i ovo uradiš dobićeš bolju ocenu, bićeš oslobođen ovih ili onih momenata. Uvek se vraćamo na sekundarnu motivaciju i time je potkrepljujemo. Ne podstičemo to da je studentu prava motivacija znanje koje će da stekne.«

KAD ĆE PLATA?!»Vaspitavanje i obrazovanje mladih jedan je od najlepših i

najuzvišenijih ciljeva koje čovek može da ima u životu. Taj cilj treba da se ostvaruje sa puno ljubavi, volje, poštovanja, spremnosti za nove ideje, otvorenosti za slobodan duh mladih i spremnosti na lično odricanje za njihovu dobrobit. Mlađi su najveće bogatstvo, vrednost i lepota ovoga društva i ako nismo za njih spremni da učinimo sve što je potrebno, za koga ćemo?«

»Mentorske grupe služe tome da studenti izađu sa ovog fakulteta vredniji, ne u smislu nauke, već u smislu da znaju: kako da se odnose sa ljudima, kako i kada da pomognu, da organizuju, inspirišu, stvaraju dobru atmosferu, povlače ljude za sobom svo-jim idejama... Time bi trebalo mlade ljude naučiti šta je to bitno u životu, a to nije uvek nauka. A to ne može da se postigne bez mentora koji se postavljaju za primer i koji ih tome uče kroz radi-onice i ostale aktivnosti.«

BUDI SAM SVOJ MENADŽER»Izuzetno je značajno da se voli ono što se radi. Bez toga

nema ni pravog posla ni pravih rezultata. Sve drugo je otaljavanje i rad bez zadovoljstva. Takav rad je muzika za čoveka, ali i za okruženje u kome taj čovek radi.«

»Otvaraju vam se horizonti i dugačije gledate na stvari ako putujete. Ono što je nekada za vas bilo jako bitno, odjednom više nije toliko važno. Ono što je bilo izuzetno, sada je sasvim nor-malno. Drugačije razumete ljude i uspešnije sagledavate drugu stranu stvari. Osećate se bogatiji jer ste čuli tu muziku, jeli tu hranu, videli i opipali tu zemlju. Ja kažem da žena može da bude na milion načina lepa. A kada ste videli sve te nacije shvatate da postoji više miliona načina. Čovek treba da radi na tome da vidi što više tog velikog sveta.«

»Imajte vremena za rad to je cena uspehaImajte vremena za čitanje to je cena znanja

Imajte vremena za promišljanje to jfe cena mudrostiImajte vremena za druženje to je cena zadovoljstva

Imajte vremena za maštanje bićete najbliži zvezdama.«

»Samo lični angažman svakog ponaosob može da mu otvori vrata. Nikom se ništa ne može sažvakati i prezentirati, niti će mu bilo koja diploma bilo kog fakulteta sama po sebi završiti posao u životu.«

Priredila Anamarija Pap

F@Mtime6

5 go

dina

F@

M-a

PET GODINA POSLE…

Možda pet godina nije dug period za visokoobrazovne institucije koje traju više od pola veka, ali za svaki fakultet prvih pet godina su najteže i najvažnije.

Gde je bio F@M pre pet godina?U glavama ljudi predvođenih sanjaranjem profesora Dušana Ristića.Grupa entuzijasta okupljala se jednom nedeljno u biblioteci pored Sinagoge, maštajući da napravi «najbolji fakultet za

menadžment u jugoistočnoj Evropi».U vremenu posle bombardovanja, kada su mnoge životne vrednosti izgubile smisao, grupa profesora i asistenata se pri-

premala da sve svoje resurse uloži u izgradnju ‘’PRVOG PRAVOG PRIVATNOG FAKULTETA ZA ČISTI MENADŽMENT U VOJVODINI’’.

Sećam se...Trg Mladenaca (Ima li simbolike?), zgrada «Zvezde» (Ima li simbolike?), prve dozvole, prvi upisani studenti, prvi časovi, prvi

sastanci, prve vannastavne aktivnosti...A gde smo posle 250 nedelja?Hiljadu studenata, 445 diplomiranih menadžera na katedrama za menadžment, medije i informatiku, 47 magistara i 33 dok-

tora nauka. Skoro stotinu zaposlenih koji su vezali svoje i sudbine svojih porodica za F@M, a očekujemo i prve penzije...Naša kuća danas izgleda ovako:Temelj: Operativni mendžment.Zidovi: Mediji, Informatika. Viša škola za poslovne sekretare i menadžment.Planirana nadogradnja: Strategijski menadžment, Novinarstvo, Elektronsko poslovanje i Srednja poslovna menadžerska

škola...Krov: Univerzitet, F@M grad.............Za pet godina ispisao sam deset rokovnika. Sa idejama, predlozima, zadacima, rokovima...Iz godine u godinu želja i obaveza je sve više. Sada se sastajemo tri puta nedeljno. Da bismo bili bolji. Da bismo bili

posvećeniji. Da bismo bili uspešniji. Da bi Bolonja bila u Vase Stajića 6 a mi u rangu sa najboljima. Da budemo u društvu dobrih fakulteta (i da se delimo na dobre i bolje a ne na državne i privatne), da budemo najbolji Fakultet za menadžment...

O mnogim stvarima sudiće vreme i studenti a ne slova i neki brojevi.

Dragi brucoši,Dobro došli na F@M. Njega zajedno stvaraju zaposleni i vi.Ovde nema klasičnog radnog vremena, šaltera, birokratije, sujete...Živimo vreme pravog obrazovanja, sa vama i zbog vas.Želim da svi zajedno proslavimo prvih deset godina fakulteta kada magistrirate, pet godina posle upisa...Na pravom ste

mestu i na pravom putu. Ne menjajte mesto. Kako znam?U romanu ‘’Alisa u zemlji čuda’’ – Luisa Kerola zec kaže Alisi:

‘’Ako znaš kuda ideš, svaki put će te odvesti tamo.’’

Vaš prodekan Doc. dr Nenad Marković

“TO JE ONA”PRVI UPISANI STUDENT

2006/2007. god.

F@M je ove godine započeo ozbiljnu promociju novog smera na fakultetu. Taj novi smer se nalazi u okviru Studijskog programa Mediji i kao što već pretpostavljate to je - Novinarstvo. Ove godine predstavićemo prvu upisanu studentkinju na ovom smeru koja ima veliku želju da baš na našem fakultetu stekne teorijska i praktična znanja iz oblasti žurnalistike. U

duhu njenog budućeg poziva predstavljanje njenog “lika i dela” neće biti u stilu klasičnog intervjua. Evo na koji način se Natalija Marić iz Temerina priključila našoj uspešnoj F@Miliji.

“...Za F@m znam od kad sam upisala srednju školu. Mislim dasam se sa tim imenom prvi put susrela putem plakata ili neke slične propagande, ali mi je delovalo prilično strano (privatni

fakultet - ma daaaa!) pre nego sto su moji stariji drugovi iz srednje poceli da se odlucuju za njega. Presudnu ulogu u mojoj odluci imale su profesorice Tatjana Buta ( koja je vodila dramsku sekciju u srednjoj ekonomskoj školi ) i Ljiljana Bulatović, sa kojom sam se upoznala kasnije. Preko njih sam i saznala za mogućnost stipendije, tako da su mi one zamenile roditelje/starijeg brata/sestru i sve ostale koji treba da pomognu oko upisa. Srednju školu sam zavrsila tu, u komšiluku. Bila sam vrlo dobar đak srednje ekonomske škole, a tri godine sam bila glavni i odgovorni urednik školskog časopisa “To smo mi”. E sad nekako stižemo do poente priče.

Ekonomija mi je bila suviše dosadna pa sam više pažnje posvećivala vannastavnim aktivnostima. Tako sam vrlo brzo u svoje ruke dobila i vođenje novinarske radionice. Sve do momenta kad je trebalo da pripremim nekog da je nasledi, nisam znala koliko mi ta sekcija uopŠte znači. Počela sam da razmišljam o žurnalistici, ali kada sam uporedila organizaciju predavanja, gradivo i tehnicku opremljenost Filozofskog fakulteta sa F@m-om, F@m je definitivno dobio bitku! Osim toga, učešćem u zimskim radioni-cama za srednjoškolce dobila sam priliku da se bolje upoznam sa atmosferom koja ovde vlada i to me je kao magnet privuklo. Kasnije sam, opet preko Tatjane Bute, dobila priliku da učestvujem u projektu “SveDok si” (makar u njegovom muzičkom delu). Tada sam upoznala fantastične ljude koji su obrisali svaki eventualni trag dileme ili predrasude vezane za moj upis. Poslednji broj časopisa “To smo mi” je uz pomoć nekoliko studenata

spremljen upravo na F@M-u u računarskoj sali (hvala momci!), a ja sam prazne časove počela da provodim dole u predvorju. Iz ove perspektive sve mi izgleda super: studenti, profesori, organizacija, druženje... Da li će me zadesiti linč ako kažem da jedva čekam da počne semestar? Rizikovaću. Verujem da je ovo jedino mesto koje može potpuno da me pripremi za novinarski poziv, a najviše bih volela da jednog dana radim kao kolumnista u nekom magazinu. Ovom prilikom bih se zahvalila profesoricama Tanji i Ljilji sto su verovale u mene i bile tako dobri saradnici, a najveću zahvalnost dugujem gospodinu Ristiću, koji mi je putem stipendije omogućio da postanem deo pobedničkog tima. Na meni je da opravdam ukazano poverenje...”

Mi ne sumnjamo da ce Natalija puno doprineti i redakciji F@Mtime-a s obzirom na njeno iskustvo i želju za znanjem, kao ni u to da će joj naš fakultet otvoriti mnogo novih svetova, šansi i vrata uspeha. Natalija, dobrodošla u F@M F@Mily !

Tijana Vučinić

Svi smo prošli prve dane fakulteta i znamo koliko je to komplikovano, konfuzno i pomalo nejasno. Posle prvih predavanja brucoši ostaju u šoku,

zatečeni, iznenađeni brojem obaveza koje im se serviraju odjednom. Redovna predavanja, seminarski radovi, vežbe, kolokvijumi, domaći zadaci…za sve to studentima je potrebno ozbiljno oružje da se odbrane, a to bi u ovom slučaju bila knjiga. Ona može da reši probleme domaćih zadataka, seminarskih radova i kolokvijuma, a ostalo je na vama. Dovoljno je samo da siđete u biblioteku (koja se nalazi u podrumu), zamolite gospodina bibliotekara za pomoć, i krenete u akciju. Ne dozvolite da biblioteka bude prazna i zato je posetite radnim danima od 9:00 do 17:00, i vikendom od 10:00 do 13:30.

Debatni klub počinje sa radom 05. oktobra, 2006.

Naaaaajnovija vest koja stiže sa F@M-a, a koja će obradovati naročito medijaše i novinare, ali i sve ostale, glasi – F@M ovih dana sklapa

ugovor o strateškom partnerstvu sa RTV Vojvodine. To praktično znači: radijska i televizijska praksa – ferijalna (a za najbolje i tokom cele godine), emitovanje naše produkcije, a za najbolje i mogućnost zaposlenja. Osim toga RTV Vojvodine će kod nas školovati svoje zaposlene. Naravno to nije sve, ali detaljnije kada posao bude zaključen.

Svake godine u oktobru, F@M-ovim crvenim tepihom, koračaju novi, mladi i zeleni menadžeri, medijaši i hakeri, zapravo informatičari. Radoznali,

prepuni očekivanja, spremni za nove avanture, svi idu prema oglasnoj tabli gde ih čeka mnoštvo papira, pravila, uputstava, putokaza, strelica, a oni se gube i ne pomeraju s mesta. Oni hrabriji, koji dođu do četvrtog sprata, pronalaze spas. Svi brojevi F@M-time-a na jednom mestu i neko od starijih studenata čisto da naglasi koliko nekoliko stranica crno belog papira mogu da pomognu. Za brucoše od velikog značaja može da bude ova naša mala rubrika, u kojoj mogu da pronađu sve ono što se nalazi na oglasnoj tabli, sve ono što je bitno, i sve ono što se dešava na našem fakultetu. Mi smo tu da ih podsetimo, da naglasimo i da se postaramo da svi oni koji, umesto crvenog tepiha koriste lift, ipak budu obavešteni.

F@Mtime VESTI

...za brucoše i ostale...

Taman kada su svi studenti naučili broj žiro računa fakulteta i kada su napokon stekli naviku redovnog plaćanja školarine, pojavili su se novi, kojima

je sve to oko plaćanja još uvek strano i čudno. Zato, da ponovimo, sve uplate se mogu vršiti na žiro račun broj: 330 – 1002000 – 22 u pozivu na broj … upisati broj Indeksa. Veoma je bitno da uplata rate bude na vreme, jer u suprotnom, dobija se zabrana izlaska na kolokvijume. Pa Vi vidite ...

F@M

time

ves

ti

F@Mtime 7

BOLONJA NA F@M-u

Od ove školske godine F@M upisuje studente po novom nastavnom planu i programu, potpuno usklađenom sa Bolonjskom deklaraci-jom.

Šta to znači?F@M je, još od svog osnivanja, odlučio da ugradi u svoje programe

načela Bolonjske deklaracije:1. Neka od Bolonjskih načela, na F@M-u, već uveliko funkcionišu:

- rad u malim grupama (kako bi se studenti i profesori što bolje upoznali, kako bi se nastava mogla odvijati interaktivno, kako bi studenti mogli što više da pitaju i procenjuju, polemišu sa nastavnim gradivom...),

- dvostruko više praktičnih vežbi od teorijskih predavanja (kako bi se postigla veća motivacija studenata za aktivan rad, kako bi studenti ovladali praktičnim znanjima, veštinama i sposobnostima, kako bi formirali svoje stavove o permanentnom učenju i radu...),

- mentorski rad sa studentima od prve godine studija (kako bi studente imao ko da usmerava koju grupu praktičnih vežbi i izbornih predmeta da odaberu i kombinuju, a da se ne izgubi kontinuitet znanja potrebnih za njihovo buduće zanimanje, kako bi studenti i na fakultetu imali i pomoć, i podršku, i razumevanje...),

- osim ispita, čitav niz mogućnosti za pokazivanje svog znanja i doka-zivanje: domaći zadaci, kolokvijumi, prezentacije, seminarski radovi, prikazi knjiga, aktivnost na časovima predavanja i vežbi, vannastavne aktivnosti (kako bi studenti apsolvirali deo ili sve svoje ispitne obaveze, kako bi izbegli stres od klasičnog polaganja ispita u ispitnom roku...).

2. Neka načela uvodimo od ove školske godine:- jednosemestralni predmeti: brže, konciznije i efikasnije (kako bi stu-

denti učili samo bitne stvari, kako bi se predavanja i vežbe sveli na suštinu, kako bi se bolje, više i lakše naučilo...),

- sistem ocenjivanja kroz kredite: studentski pasoš za Evropu (kako bi se studentima omogućio nesmetan prolaz na slične fakultete u Evropskoj uniji...),

- dodatak diplomi/saplement: studentski CV (kako bi se uz zvanje na diplomi jasno videlo kojim je sve znanjima i veštinama tokom studija student ovladao, šta je učio i koliko naučio, šta zna da radi bez pripravničkog staža...),

- saradnja sa inostranstvom: razmena studenata – Sanktpetersburg, Kopar (kako bi studenti nesmetano putovali, slušali nastavu i polagali ispite, učili, radili i družili se, razmenjivali iskustva i znanja – jedino se znanje deljenjem udvostručuje...).

Pa, dragi moji, dobro došli na F@M po Bolonjske diplome.

mr Olja Plužarov

Kod nas i studenti ocenjuju…

Kao što B o l o n j a n a l a ž e , e v a l u a c i j a n a s - tave sas-

tavni je deo unapređenja nastavnog pro- cesa. Ako su studenti dužni da sede na času, kako bi dobili potpis i ostvarili uslov da izađu na kolokvijum, p r e d a v a č i su dužni da im pruže što kvalitetnije predavanje.

Čemu i kome služi evaluacija profesora od strane studenata? Sa jedne strane ona predstavlja feedback – povratnu informaciju predavačima. Svaki predavač koji se zalaže za svoj posao, pažljivo priprema svoje predavanje i ima želju da svoje znanje prenese na studente, svakako da ima i potrebu da sazna koliko je uspeo u tome i koliko su studenti zado-voljni. Takođe, nakon obrade podataka dobijenih evaluacijom nastave, predavač stiče uvid u to šta je dobro, a šta treba da menja u svom radu kako bi unapredio svoj način predavanja. Sa druge strane, evaluacijom nastave, svaki student je u mogućnosti da iznese svoje mišljenje i to pot-puno slobodno i iskreno s’obzirom na to da je upitnik anoniman. Upitnik su popunili svi studenti, sa svih godina, kako redovni tako i vanredni.

Šta studenti ustvari ocenjuju? Ocenjuju jasnost i razumljivost izlaganja, spremnost profesora da

odgovara na pitanja studenata, sposobnost profesora da organizuje nas-tavu tako da podstiče studente da učestvuju u nastavi, zatim kreativnost ali i odgovornost predavača (npr. - da li dolaze na vreme na čas?). Evaluacionim upitnikom studenti ocenjuju i literaturu koju koriste na predmetu ( da li je ona odgovarajuća, preobimna, razumljiva, itd.).

Sve ovo u je u cilju poboljšanja nastave. Zašto ? Jer hoćemo da budemo još bolji, najbolji...

Od koga treba da učimo, ko su najbolji među nama ?

Jasmina Novaković

Čemu i kome služi evaluacija profesora od strane studena-ta? Sa jedne strane ona pred-stavlja feedback – povratnu informaciju predavačima. Sa druge strane, evaluacijom nastave, svaki student je u mogućnosti da iznese svoje mišljenje i to potpuno slo-bodno i iskreno s’obzirom na to da je upitnik anoniman.

F@Mtime8

F@M

time

ak

cij

aSTUDENTSKO ORGANIZOVANJE

Dok sam bio srednjoškolac stariji su mu govorili da je to najlepši period u mom životu i da maksimalno uživam. Poslušao sam ih i zaista se dobro provodio tako da isto poručujem i preporučujem mlađim kolegama koji

su još u školskim klupama (nisam im verovao tada – poverovao sam im u međuvremenu). Međutim, sa početkom studiranja na F@M-u shvatio sam da je u srednjoj školi ipak dosta toga nedostajalo. Nisam potpuno siguran da li je to zbog toga što smo svi napokon sazreli (doduše neki neće nikad i dobro im stoji) ali u svakom slučaju tek sam na fakultetu shvatio šta znači studentsko organizovanje ili možda još bolje reći samoorganizovanje jer je i u srednjoj školi bilo nekih vidova organizovanja ali ni približno ovome na F@M-u.

Pošto je F@M relativno mlad fakultet tako je i sa studentskim organizovanjem na njemu. Ono je tek u začetku ali čini mi se na jako dobrom putu. Naime svake godine sve je više studenata koji su zainteresovani da

svoje studiranje učine zanimljivijim, a i sve je više stvari koje je potrebno uraditi. Znate onu frazu kako »sport probija sve barijere«, e isti slučaj je i kod

nas. Vremenom su se osnivale sportske sekcije na fakultetu pa tako danas imamo fudbalsku i košarkašku ekipu kao i odbojkašku ekipu na koju smo posebno

ponosni i namerno ih odvajam jer su oni aktuelni šampioni menadžerijade (o njoj će biti više reči kasnije) i zbog toga puno pozdrava za: Slavnića, Ljubu i Slobu (i

da, ne vraćajte se iz Budve bez novog pehara). U planu je formiranje i ženskih ekipa tako da očekujem da pored toga što imamo najlepše devojke one budu uspešne i na ovom planu.

Svakako jedna od posebnosti na našem fakultetu jesu tribine F@M-a. Ovo su samo neki od naši dragih i uvaženih gostiju: Đole Balašević, Brakus (B92), Aleksandar Filipović (Tabloid), Tadija Kačar, Pavlović i mnogi drugi, kako iz javnog života tako i iz struke. Pošto su gosti na Tribinama direktan izbor studenata očekujemo uskoro još atraktivnih imena (zloupotrebljavam ovu priliku da tražim da, ukoliko je moguće, dođe Nebojša Medojević).

Siguran sam da će ono što sledi obradovati mnoge. Studentski parlament je počeo projekat razmene studenata. Pošto je to još jedna od čari studiranja kao i odlična prilika da se upozna i neka druga zemlja pomislili smo da je pravo vreme da se i mi uključimo u tako nešto. Doduše, sve je to još u povoju ali ukoliko sve bude kako treba postoji mogućnost da već sledeće godine neko od naših kolega otputuje i studira u inostranstvu.

Red je da kažemo nešto i o studentskom parlamentu. Studentski parlament čine studenati svih smerova i svih godina “Fakulteta za menadžment” koji koordiniraju sve aktivnosti studenata i pokušavaju da utiču na poboljšanje uslova studiranja na našem fakultetu odnosno bore se za “studentska prava”.

Posebna poslastica i zadovoljstvo su stručne ekskurzije. Svake godine, nekako baš u aprilu, najboljem mesecu za putovanja, Famovci kreću put: Italije, Španije, Francuske, Nemačke – zavisi od toga šta su se prethodno dogovorili. Dakle, već smo počeli da razmišljamo o ovogodišnjoj ekskurziji.

Sve nas najviše ipak interesuje menadžerijada. Za one koji ne znaju (mada sumnjam da ima takvih) menadžerijada je skup svih studenata menadžmenta gde se svi zajedno provodimo i takmičimo u sportu, znanju i u još nizu stvari ( hm, ne znam da li je baš sve za novine ...). Svake godine se u tih sedam dana skuplja sve više i više ljudi pa je tako prošle godine na jednom mestu, bilo preko 1200 naših vršnjaka sa 14 fakulteta – da li možete to da zamislite? LUDNICA!!!! Menadžerijada se tradicionalno održavala u Budvi tako da uglavnom bude i kupanja (“more uopšte ne bude hladno”). Poslednja, prošlogodišnja bila je na Kopaoniku. Mogu samo da kažem da sam doživeo i preživeo mnogo ekskurzija i sličnih putovanja ali da se nigde nisam provodio kao na menadžerijadama. Pošto početkom drugog semestra počinje “groznica menadžerijade” savetujem da što pre obezbedite mesto u autobusu, avionu, kolima, vozu, biciklu, motoru, ili kako već planirate da dođete dole, jer ovo ne smete da propustite (šalu na stranu studentski parlament organizuje autobuski prevoz – biće mesta za sve).

Predviđen je i početak rada studentskog kluba, odnosno neke vrste kantine, gde bismo svi mogli da se lepo opustimo i ispričamo u pauzama između predavanja. Oko toga ima dosta komplikacija ali verujem da ćemo uz upravu fakulteta uspeti da ih prevaziđemo i da ćemo imati samo naš “kutak” na fakultetu.

U ovom tekstu nisam pričao o raznim sekcijama koje na fakultetu postoje (poseban pozdrav za dramsku sekciju), kao i o čestim (a odličnim) žurkama koje se organizuju pa ih ovaj put samo pominjem a neki drugi put i nešto opširnije.

Ovog puta toliko, i naravno pozivam sve da se uključe u događanja na fakultetu, što idejama, što ličnim učešćem. Budite aktivni studenti jer posle srednje škole ovo je najlepši period u vašim životima – verujte mi!!!

Bojan Bulatović

Međutim, sa početkom studiranja na F@M-u shvatio sam da je u srednjoj školi ipak dosta toga nedostajalo. Nisam potpuno siguran da li je to zbog toga što smo svi napokon sazreli, ali u svakom slučaju tek sam na fakultetu shvatio šta znači organizovanje.

Siguran sam da će ono što sledi obradovati mnoge. Studentski parlament je počeo projekat razmene studenata. Pošto je to još jedna od čari studiranja kao i odlična prilika da se upozna i neka druga zemlja pomislili smo da je pravo vreme da se i mi uključimo u tako nešto.

A kada ni Studentska služba ne može da pomogne, mogu to naši profesori i njihovi assistenti. Na vratima svakog kabineta je istaknuti ime profesora i assistenta, a odmah ispod i vreme održavanja konsultacija. Na sva pitanja garantovano dobijate odgovor.

Nina I Petra

Fakultet za menadžment svojim studentima pruža veliki broj vannastavnih aktivnosti. Za sve one koji su tek pristigli na našu malu planetu zvanu F@M bitno je da naglasimo da se učešće u pomenutim aktivnostima veoma ceni od strane profesora, a takođe i mnogo koristi svakom pojedincu. Iako su predavanja obavezna i znaju da potraju po ceo dan, vannastavne aktivnosti su odlično prihvaćene od strane studenata kojima nije teško da posećuju fakultet i onda kada to ne moraju. Počevši od naše male redakcije, u kojoj se nalaze studenti sve četiri godine koji svakog meseca vredno pripremaju novi broj F@M-time-a, na čelu sa našom dragom profesoicom i urednicom Ljiljanom Bulatović, zatim dramskom sekcijom fakulteta, ili kako su je studenti prozvali, DRAMA F@M-a, gde studenti koji poseduju talenat za glumu zajedno sa profesoricom Tanjom Butom pripremaju zanimljive predstave. Pored ovih kreativnih sekcija, postoji i studentski Parlament koji se sastoji od tri predstavnika sa svake godine, koji se bore za sva studentska prava i rešavaju sve probleme koji se javljaju u toku studija. Oni koji imaju viška energije, takmičarski duh, svađalice su, ali pritom imaju jake argumente, idealno mesto za ispražnjavanje energije jeste Debatni klub koji takođe postoji na našem fakultetu. Za studente koji su sa smera Menadžment u informatici, kao i one koji se interesuju za ovu oblast, postoji WEB sekcija koja može da posluži kao mali kurs na kome može mnogo toga da se nauči. Svake godine u novembru formiraju se grupe za učenje stranih jezika, tačnije španskog, italijanskog, francuskog i nemačkog, ali samo pod uslovom da se prijavi dovoljan broj polaznika. Pored svih ovih vannastavnih aktivnosti, u toku godine se organizuje veliki broj kurseva, sekcija, tribina, koje mogu da pomognu studentima da se intelektualno razvijaju, formiraju svoje stavove, rade u timu, nauče nešto novo, kao i da se druže sa svojim kolegama i profesorima. Zato dobro pogledajte veliku ponudu, odmerite svoje mogućnosti i intresovanja, i uključite se u neku od ovih aktivnosti kako bi vam studentski dani bili što zanimljiviji.

F@M

time

ves

ti

F@Mtime 9

- Fakultet za menadžment svake godine finansira školovanje

najboljih studenata -

STIPENDISTI u školskoj 2006/07.

I GODINA1. VUČINIĆ TIJANA – Mediji, 10,002. DUDVARSKI NINA – Mediji, 10,003. STOJANOVIĆ NIKOLA – Operativni, 10,00

II GODINA1. MARKOVIĆ DRAGAN – Operativni, 10,00 i RAKIĆ DUNJA

– Mediji, 10,002. VASOJEVIĆ ANA – Mediji, 10,003. STAMENKOVIĆ MILICA – Mediji, 10,00

I GODINA1. BULATOVIĆ BOJAN – Operativni, 10,002. KOLAK IVANA – Operativni, 10,003. SAVIĆ JELENA – Mediji, 9,67

U Novom Sadu,10.8.2006.god.

Kada imate nešto da pitate, kada vam nešto nije jasno, kada ste u nedoumici, kada ne znete kuda dalje...svratite do Studentske službe i zapamtite da je ona tu samo radi vas. Tamo će vas dočekati veoma ljubazne i uvek nasmejane devojke koje će vam odgovoriti na sva vaša pitanja i razrešiti vaše brige. A ako ste kojim slučajem stidljivi, možete ih kontaktirati i preko telefona 021/451-979 ili 021/451-863.

Sve njih i još mnogo više od toga, zapravo zamenjuje Vaš mentor. To je osoba na koju ste najviše upućeni i koja će Vam u naredne 4 godine studiranja biti od najveće pomoći. Svoje mentore i mentorke ste već upoznali, slušajte pažljivo sve što Vam govore i beskrajno im verujte – i kada Vas budu grdili i kada Vas budu hvalili. Mentori su specifičnost F@M-a i privilegija koju imamo samo mi koji ovde studiramo.

Trijaža - šta je to?

Naš fakultet, osim što nudi znanje, vodi računa i o razvoju ličnosti naših studenata. Veoma je važno da studenti razviju one osobine ličnosti koje će im pomoći da budu uspešni

menadžeri. Neke od osobina uspešnih menadžera su: visok nivo samopouzdanja, razvijen motiv postignuća, emocionalna inteligen-cija, socijalna ideligencija, otpornost na stres, ekstraverzija itd.

Svaki student koji upiše F@M, u toku prvog semestra, dolazi na kratak razgovor sa psihologom - takozvanu trijažu. Razgovor sa psihologom traje svega 15 minuta i stoga se ne može nazvati pravim psihološkim intervjuom. U toku te kratkotrajne interakci-

je, u prijatnoj atmosferi, između studenta i psihologa formira se obostrana prva impresija, razme-na informacija i poverenje stude-nata koje će nam omogućiti dalju saradnju. Naravno, ukoliko neki student ima problem ili samo potrebu da razgovara sa psi-hologom o problemima vezanim za fakultet, ili neki lični problem, može naknadno da dođe na duži razgovor. Psiholog u toku traja-nja trijaže, uočava probleme koji se javljaju kod studenata prve godine kao i njihove potrebe i interesovanja. Tek tada psiholog

formuliše teme za psihološke radionice koje imaju svrhu raz-voja osobina koje se prepoznaju kao poželjne osobine uspešnih menadžera.

Do sada je kroz trijažu proslo oko četrdeset studenata prve godine. Neki od njih su dobrovoljno dolazili od samog početka, ali bilo je i onih koji su dolazili sa predrasudom i strahom. Kako god, svi su sa osmehom završavali razgovor, a neki pitaju: “Da li mogu ponovo kod vas” ?

Psihološka služba dostupna je svakim radnim danom za sve studente fakulteta a posebna pažnja je posveđena brucošima.

Novina u našoj psihološkoj službi je i savremeni metod procene profesionalne orijentacije namenjen zainteresovanim srednjoškolcima koji im omogućava da saznaju što više o ličnim predis-pozicijama i sklonostima za određena zanimanja. Takođe, naši studenti koji se još nisu opredelili za oblast menadžmenta kojom će se baviti, mogu da prođu testiranje i saznaju koja to oblast najviše odgovara nji-hovim osobinama ličnosti.

Jasmina Novaković

Naš fakultet, osim što nudi znanje, vodi računa i o razvoju ličnosti naših studenata. Veoma je važno da studenti razviju ove soobine ličnosti koje će im pomoći da budu uspešni menadžeri.

Novina u našoj psihološkoj službi je i savremeni metod procene profesion-alne orijentacije namen-jen zainteresovanim srednjoškolcima koji im omogućava da saznaju što više o ličnim predispozici-jama i sklonostima za određena zanimanja

F@Mtime10

F@M

time

vo

dič

Vannastavne aktivnosti F@M-a

Misija Fakulteta za menadžment jeste obrazovanje onih koji žele proaktivno da učestvuju u kreiranju svoje budućnosti i budućnosti svog okruženja. Shodno tome, studentima fakulteta je omogućeno da se uključe u neke od aktivnosti koje upravo razvijaju kreativnost, a osmišljene su i organizovane kao dopuna obavezne nastave. Studenti koji se uključe u

neke od ovih aktivnosti svesno prihvataju odgovornost za učestvovanje u projektima i na taj način uče da rade u timu i da odgo-varaju na zahteve konkurentnog okruženja, razvijajući se i kao ličnosti a u isto vreme unapređujući svoje veštine.

LIST F@Mtime

F@Mtime je koncipiran kao glasilo za internu i eksternu kominikaciju studenata i profesora svih smerova na fakultetu za manedžment kao i za komunikaciju sa spoljašnjim javnostima. List je informativan, analitičan,

kritičan i zabavan. F@Mtime objavljuje izveštaje i vesti sa najvažnijih dogadjaja na fakultetu – gostovanja predavača, studentske tribine, najbolje studentske seminarske i diplomske radove. List prati savremene trendove u svim oblastima menadžmenta - priprema ili prenosi intervjue stručnjaka, profesora i studenata koji su u svojim oblastima postigli zavidne rezultate, objavljuje prikaze najnovijih knjiga i stručne literature, eseje i analize. List se kritički bavi problemima funk-cionisanja samog fakulteta i ostalih visokoškolskih ustanova. List je zabavan jer na kreativan način pokušava ozbiljene teme da sagleda iz drugog ugla. Redakcija F@Mtime radi timski a priprema izdanja zapravo je deo praktičnog rada na obaveznim predmetima Teorija i tehnologija štampe, Uvod u medije,

Marketing, PR, Film i fotografija. F@Mtime osmišljava, priprema i prelama redakcija (20 stalnih i veliki broj povremenih sarad-nika) koju čine studenti i profesori. Izlazi jednom u dva meseca u toku trajanja školske godine u tiražu od 1000 primeraka i predstavlja malu istorijsku arhivu fakulteta.

INTERNI RADIO

Interni radio Fakulteta za menadžment osmišljen je kao obavezni deo rada studenata prve godine smera Menadžment u medijima. Emituje se svakog radnog dana od 16,30 do 17,00 sati. Studenti i profesori se na ovaj način obaveštavaju o aktu-elnim događajima na fakultetu i u gradu. Rade se aktuelni intervjui, analize i komentari. Ideja je da se studenti smera za

Menadžment u medijima a i svi drugi zainteresovani, upoznaju sa poslovima pripreme, uredjivanja programa i rada u radijskoj redakciji, da prevaziđu strah od javnog nastupa i savladaju osnove radijskog načina razmišljanja i obraćanja. Koncepcija radijs-kog programa, izbor tema i priloga, izbor muzike i celokupna realizacija programa delo je samih studenata i profesora.

WEB SEKCIJA

Koje su mogućnosti i perspektive Web-a? Kakve servise pruža Web? Šta je sve potrebno uraditi da bi posećenost Vaše Web lokacije bila veća? Kako napraviti pravi izbor platforme za programiranje Web aplikacija? Kako „rade“ i kako se konfigurišu Linux, Apache, PHP i MySQL, ali i ASP, VBScript, C# i IIS i MS baze podataka? Odgovore na ova i druga pitanja studenti

dobijaju kroz praktičan rad na pripremi i ažuriranju Web stranica. Ova sekcija direktno se nastavlja na obavezne predmete sme-rova Menadžment u informatici i Menadžment u medijima.

INTERNA TELEVIZIJA

Ona obuhvata i nastavnu i vannastavnu aktivnost.Kao nastavna aktivnost Interna TV je vezana za predmet Komuniciranje II i ima za cilj da studente obuči javnom nastupu, da im omogući da upoznaju rad na pripremi programa u TV redakciji, da ih oslobodi straha od nastupa pred kamerama i da im pruži mogućnost da rade u timu. Radeći u grupama, koje čine

TV redakciju, studenti ovladavaju novinarskim znanjima i veštinama, retorikom, nastupaju u različitim ulogama u ekipi i uče da formulišu i fokusiraju medijsku poruku. Kroz rad na izboru tema, pripremi pitanja, snimanju, montaži i eitovanju interne TV, studenti stiču iskustvo timskog rada, upoznaju se sa poslovima i orgaizacijom TV redakcije i na praktičan način proveravaju znanja iz predmeta Komuniciranje II. U isto vreme, kroz vannastavnu aktivnost studenti produbljuju znanja iz predmeta koje su već odslušali ili će tek slušati: Uvod u medije, Teorija i tehnologija TV, Film i fotografija, Marketing, PR i novinarskih predmeta. Emisije interne TV se emituju svakog radnog dana tokom školske godine i traju 30 minuta.

S(tudentska) TV

Studentsta televizija Fakulteta za menadžment pokrenuta je iz dva osno-vna razloga: da bi studenti III godine smera Menadžment u medijima kvalitetno obavili deo vežbi iz predmeta Teorija i tehnologija TV, praktično osetili i uvežbavali

javni nastup, neophodan menadžeru bilo kojeg usmerenja, kao i da bi upoznali prin-cip rada televizijskog studija. U koordinaciji sa profesorima studenti (ne samo sa smera za Menadžment u medijima) biraju teme, snimaju, montiraju i opremaju sopstvenu emisiju koja se dva puta mesečno emituje na kanalu lokalne TV stanice. Emisija je informativna, edukativna i zabavna, a obradjuje teme iz studentskog i omladinskog života, a obuhvata sva zbivanja na Fakultetu za menadžment i u gradu. Rad na STV praktični je nastavak rada na obaveznim predmetima Uvod u medije, Komuniciranje I, II i III, Teorija i tehnologija TV, Film i fotografija, novinarskim predmetima, Marketing i PR i PS.

DRAMSKA RADIONICA F@M-a

„DRAMA F@MA“ postoji od novem- bra 2003. Svrha postojanja dramske radioni-ce je prepoznavanje, podsticanje, ispoljavanje i negovanje kreativnih dramskih i retoričkih potencijala studenata. Literarna i dramska osetljivost, umetničko

ispoljavanje, kreiranje i analiza dramskih situacija, promišljanje njihove univerzalnosti i simboličnosti, artikulacija umetničkih vizija, njihovo vrednovanje i potvrda, razvijanje spremnosti za prihvatanje novih iskustava, negovanje timskog rada, samo su neke od paradigmi koje se koriste u dramskoj radionici kao alternativnom vidu obrazovanja, negovanja klasičnih umetničkih formi, kulture i kvaliteta života. Iako je rad menadžera egzaktan, uvereni smo da je orijentisantacija na kreativne procese umetničkog stvaranja

F@Mtime 11

F@M

time

vo

dič

i izražavanja, negovanje kulture govora i razvijanje imaginacije, itekako neophodna studentima F@M-a. Kroz ovu vrstu radionica studenti preispituju sebe, izgradju stavove, stiču samopouzdanje i iskustvo timskog rada. Svake godine Fakultet realizuje više dramskih projekata i gostuje na drugim visokoobrazovnim institucijama.

OBRAZOVANJE NA DALJINU

Uporedo sa favorizovanjem znanja kao najvažnijeg resursa razvoja, poslednje decenije intenzivno je rađeno na usavršavanju i proširenju svih oblika elektronske podrške obrazovnom procesu. Pored korišćenja novih tehnologija u unapređenju klasične nastave, razvijano je „obrazovanje na daljinu“, sa osnovnim ciljem da se uspostavi fleksibilna tehnološka infra-

struktura i poveća dostupnost svih oblika učenja studenata bez obzira gde se nalazili. Obrazovanja na daljinu izlazi iz okvira učionica i premešta se u virtualni prostor. Internet - mreža u koju su povezani milioni računara i računarskih mreža, svojom struk-turom idealan je izbor jer podrazumeva interakciju i podstiče saradnju. Tim stručnjaka i studenata fakulteta za menadžement već duže vreme radi na ovom projektu koji bi trebalo da omogući bržu i lakšu kominikaciju i podelu znanja.

CENTAR ZA RAZVOJ LIČNOSTI

Pri Fakultetu za menadzment Centar za razvoj ličnosti osmišljen je kao deo vannastavnih aktivnosti studenata i profesora fakulteta. Svi novi studenti ispunjavaju psihološki upitnik na osnovu kojeg profesori u saradnji sa psiholozoma fakul-teta stvaraju “sliku” svakog studenta pojedinačno i generacije u celini. Zanima nas motivisanost, očekivanja, ambicije,

posvećenost, stavovi, predznanja, spremnost za timski ili individualni rad. Želja nam je da pomognemo brucošima da se adapti-raju na uslove studiranja na Fakultetu za menadžment, da se zajednički dogovorimo o pravilima rada, da pomognemo svakom studentu da reši individualne probleme vezane za učenje, koncentraciju, izgradnju stavova, da uspostavimo dobru komunikaciju i odnose poverenjenja. Želimo da pomognemo studentima da dodju do sebe, da saznaju šta hoće i da nakon diplomiranja sa fakulteta odu ne samo sa potvrdom da su sa uspehom savladali gradivo, nego i kao zrele i zdrave ličnosti, sa izgradjenim stavovima, koje znaju šta hoće. Rad centra zasniva se na radionicama (“workshop”). Pored psihologije kao nauke koju bi trebalo da poznaju i koriste budući menadžeri, na radionicama se proširuju vidici i podstiče razmišljanje o sopstvenoj individualnosti i jedinstvenosti.

STUDENTSKI PARLAMENT

Na našem fakultetu, između ostalog funkcioniše i studentski parlament. Čine ga studenti svih godina i smerova. Osnovna uloga Stidentskog parlamenta je briga o ostvarivanju studentskih prava, društvenom položaju studenata, kao i rešavanje svih njihovih zajedničkih problema vezanih za uslove i način studiranja na F@M-u. Studentski parlament povezuje se sa

drugim studentskim organizacijama, organizuje studentske akcije i predstavlja studente Fakulteta zamenadžment. Pored toga Studentski parlament inicira ideje za studentske i druge projekte u čijem sprovođenju učestvuju svi zainteresovani studenti i preko svojih predstavnika, učestvuje u radu Nastavno naučnog veća Fakulteta.

STUDENTSKI KLUB

U želji da studenti dobiju što više prostora i pogodnosti za rad i boravak na fakultetu, Studentski parlament je obezbedio prostorije koje predstavljaju «studentski klub». U tom prostoru, u prizemlju fakulteta, nalazi se mesto za druženje - stu-dentska kantina sa toplim i hladnim napicima i brzom hranom.

SPORTSKE AKTIVNOSTI

Kažu da bi, zbog prirode posla, menadžeri obavezno morali da se rekreiraju, da zaborave na trenutak probleme, da se oslobode stresa. Isto je i sa studentima menadžmenta. Da bi studentima i profesorima omogućio da u zdravom telu imaju i zdrav duh, fakultet je obezbedio bavljenje sportskim aktivnostima. Fudbalske i košarkaške ekipe su oformljene,

redovno treniraju i tradicionalno predstavljaju fakultet na sportskim takmičenjima koje organizuje Novosadski Univerzitet u tzv. «Univerzitetskoj ligi» kao i na, takođe tradicionalnim, menadžerijadama – susretima studenata fakulteta za menadžment.

ŠKOLA JEZIKA

F@M misli na svoje studente, i njihova interesovanja. Zbog toga je organizovao sekcije za strane jezike, koje nude mogućnost učenja italijanskog, francuskog, nemačkog i španskog jezika, pored engleskog koji je obavezan predmet tokom studiranja. Svake

godine, zbog velikog interesovanja, organizuje se i letnja škola jezika, a narednog proleća počeće da radi savremena i moderno opremljena škola stranih jezika koja će, osim studentima i profesorima fakulteta, biti dostupna i svim našim sugradjanima.

PROGRAMERSKA RADIONICA

Za one koji žele da upoznaju i sagledaju različite pristupe u modelovanju i programiranju softverskih sistema, da ovladaju savremenim tehnikama programiranja, da razviju individualne programerske veštine radeći u

timovima, za one koji žele da nauče od drugih, ali i da svoja znanja podele, fakultet je organizovao programersku sekciju. Radionica predstavlja praktičnu primenu znanja iz obaveznih informatičkih predmeta.

KREATIVNA RADIONICA “UMETNOST STVARANJA FOTOGRAFIJE“

Fotografija je ponovo doživela pravu ekspanziju, pre svega zahvaljujući brzom i kvalitetnom razvoju digitalnih foto-aparata, koji ozbiljno konkurišu analognim. Savremenim razvojem digitalne štampe fotografija sve više preuzima primat u promociji proizvoda i usluga,

najčešće putem spoljašnje propagande. Cilj nam je, da kroz kreativnu radionicu „Umetnost stvaranja fotografije“, reafirmišemo prave vrednosti fotografije, timskim radom podučimo polaznike tehnikama i veštinama, na konkretnim slučajevima kreiranja i uputimo na one elemente koji sigurno doprinose da se dobije pravi rezultat. Ova radionica nastavlja se na obavezan predmet Fotografija, smera za Menadžment u medijima.

KLUB ČITALACA F@M-a

Zavidna zbirka naslova domaćih i stranih publikacija na fakultetu se neprestano upotpunjuje. Osim izdanja samog fakulteta i domaćih izdavača, knjiški fond sačinjavaju i izdanja naučne i stručne leterature na engleskom jeziku. Klub čitalaca je mesto na kojem se mogu naći udžbenici, šira literatura, priručnici, domaći i strani časopisi iz oblasti menadžmenta, medija

i informatike, diplomski, magistarski i doktorski radovi naših studenata i profesora. Ambicija je da od ove školske godine Klub bude mesto na kojem će svi studentski seminarski radovi biti na raspolaganju i od pomoći mladim kolegama. U sklopu Biblioteke organizovana je i čitaonica, a njeno radno vreme je prilagodjeno boravku studenata na fakultetu, tako da se “rupe u rasporedu” mogu korisno popuniti.

Redakcija F@Mtime

PRIČA SA MENADŽERIJADE

KOPAONIK 2006. (15 - 20 maj)

F@M je i ove godine (istina, u mnogo manjem broju) bio deo Menadžerijade. Priča kreće 15. maja u šest sati ujutru kada mala ali odabrana ekipa F@Movaca sa Sajmišta kreće na Kopaonik. Nenad Marković kao predstavnik našeg fakulteta došao je (sa flašom viskija)

da nam poželi srećan put i lep provod. Ove godine F@M je imao svoje predstavnike u dve takmičarske discipline – DEBATA (Dunja Rakić i Bojan Bulatović) čiji je mentor bila profesorica Marija Runić i Case study (Hana Zaviš, Toma Andrijašević, Saša Stefanović, Bojan Bulatović i Milan Bubulj) čiji je mentor bio profesor Dragoslav Nikolić.

Priču ćemo podeliti ovako:

F@M – PRVO MESTO U DEBATI

Kada nekome spomenete Menadžerijadu, nekako prve asocijacije na tu reč svima su PROVOD, DRUŠTVO, ALKOHOL i GOMILA LJUDI na jednom mestu. To je tačno, pa bi i tako mogla da se opiše Menadžerijada. Međutim, ona je mnogo više, i sama Menadžerijada ne zaustavlja se samo na rečenom. Ono što je nekako uvek padalo u neki drugi plan i nije isticano, a vrlo je bitan segment same Menadžerijade i svih menadžera jeste takmičarski duh, onaj prepoznatljivi i uvek prisutni osećaj, koji ćemo, sigurna sam kao budući menadžeri, vremenom, upoznati bolje. Kada predstavl-jate i nastupate u ime svog fakulteta onda je zadatak duplo teži i složeniji, jer niste u pitanju samo vi, nego i armija studenata koja stoji iza zastava F@M-a i koju vi svakom svojom izgovorenom reči predstavljate. Cilj nam je bio vrlo jasan i dobro smo znali da je težak, ali ipak, ostvariv.

Dakle, Menadžerijada je kao i svake godine imala svoje prepoznatljive takmičarske crte u kojima su svi fakulteti imali za cilj da osvoje što više nagrada i samim tim predstave svoj fakultet u najboljem svetlu. Posle prve veceri gde nam je žrebom dodeljen protivnik Megatrend iz Zaječara, krenulo je takmičenje najboljih menadžera u debati. Organizator je zamislio da svaki tim pre početka takmičenja prosledi po tri teme vezane za evropske integracije i da se u toku takmičenja po svakoj rundi izvlači po jedna tema. Međutim, svi su fakulteti pripremili teme jer su ih njihovi predstavnici u organizaciji menadžerijade obavestili o tom dogovoru pre samog dolaska na Kopaonik. Jedino F@M nije imao pripremljene teme jer prosto predstavnik našeg fakulteta u odboru Menadžerijade, a nas student, nije, iz nama nepoznatih razloga, ovu bitnu informaciju prosledio do svog debatnog tima.

Prvi put od postojanja Menadžerijade na takmičenju u debati pozvane su od strane organiza-tora profesionalne sudije, što nam je išlo u prilog jer smo sa te profesionalne strane bili i više nego upuećni u pravila i smisao same debate.

Međutim, stvari vrtoglavom brzinom počinju da se komplikuju posle naše pobede nad Megatrendom u polufinalu. Neki ljudi jednostavno ne znaju da se pomire sa činjenicom da su izgubili i taj gubitak vrlo loše prihvataju, što se vidi i iz nastavka ove priče.

Tema kojom smo ubedljivo pobedili kolege sa Megatrenda bila je: “Ovaj dom smatra da bi tre-balo raspisati referendum da bi Flamingosi otišli na Europesmu“.Tada su, posle izgubljene borbe, kolege na čelu sa svojim profesorom, napravile čitavu pometnju, želeći da ponište takmičenje u debati i tako stvore problem sebi i svojim studentima, jer upravo je taj isti Megatrend bio organi-zator čitave Menadžerijade pa samim tim i takmičenja u znanju i u debati. Posle velike želje da ponište finale u kome je trebalo da učestvuju Fakultet za menadžment iz Novog Sada i Fakultet organizacionih nauka iz Beogada, a sa velikom podrškom drugih fakulteta, kolege sa Megatrenda uspele su da izdejstvuju sastanak iza zatvorenih vrata. Tu su opet svi fakulteti imali predstavnike sem našeg, iako smo upravo mi bili tema sastanka kao finalisti, jer je naš predstavnik u odboru Menadžerijade otputovao prethodnog dana za Novi Sad, pa su smatrali da nikog drugog nije potrebno da obaveste.

Posle dugog sastanka sa sudijama i predstavnicima fakulteta glavni organizatori doneli su odluku da se umesto Američke debate u posledenjem času promene pravila i finale se održi po pravilima Britanske debate. Što znači da se u finalu takmiče četiri tima, i samim tim i fakulteti koji su pobeđeni od strane F@M- a i FON-a u polufinalu. Prvi put osetivši veliku nepravdu, predstavnici našeg fakulteta odlučili su da se povuku sa celokupnog takmičenja. Međutim, čim smo saopštili da se povlačimo isprovocirani nepravdom, odluka organizatora je promenjena, pa je finale između zasluženih finalista F@M-a i FON-a ipak održano.

F@M je odneo ubedljivu pobedu sa temom „Ovaj dom smatra da bi privatnim fakultetima trebalo oduzeti licencu zbog Bolonjske deklaracije.“

Ovo je i prilika da se članovi debatnog tima zahvale svim profesorima na pruženoj podršci na Kopaoniku.

VIDIMO SE NA TRŽIŠTU - (Case study)

Ono što naučimo i usvojimo kao znanje, nije u potpunosti iskorišćeno ukoliko to isto znanje sačuvamo za sebe bez mogućnosti primene u praksi. Dakle, to je neko nepisano pravilo kojeg bi mi kao budući menadžeri trebalo u svako doba da budemo svesni. Ukoliko znanje koje usvojimo na našim fakultetima možemo da iskoristimo u praksi i sprovedemo u preduzećima, onda smo zaista nešto i postigli.

Zadatak koji je ove godine bio stavljen u vidu case-a pred mlade menadžere je AMSS (Auto moto savez Srbije), gde su, za one neupućene, ekipe svakog fakulteta (po njih pet) bile zatvorene 24 sata, bez mogućnosti napuštanja soba u zadatom vremenskom roku, a sve u cilju što boljeg rešenja samog slučaja. Naš tim probio je led, tačnije F@M je prvi prezentovao svoje mišljenje. Našem timu je nedostajalo samopouzdanje, bolji javni nastup, a i sama prezentacija je mogla da bude bolja. Međutim naš tim je jedan od retkih koji je ponudio rešenje koje može da se sa sigurnošću sprovede u praksi i koje je u potpunosti primenjivo na tržištu. Izgleda da smo ipak previše gledali u budućnost i ponuđenim rešenje joint inventura još jednom pokazali da u našoj zemlji nije moguće tek tako predstaviti ljudima neko novo i neviđeno svetski provereno rešenje, a da se to isto rešenje od strane naših ljudi u datom trenutku shvati na pravi način i oceni visokom ocenom. Osvojili smo osmo mesto kao fakultet koji je jedini ponudio realno i primenljivo rešenje na tržištu.Pobednik je rešavao finansijske probleme sa zamišljenim novcem. Mi smo pronašli način kojim smo stigli do novca za rešavanje daljih problema u preduzeću. A to je, čini se, odlika pravih menadžera. Možda su uspeli da nas pobede na Menadžerijadi, ali mi ne poznajemo granice a i voleli bismo da se sretnemo na našem terenu – VIDIMO SE NA TRŽIŠTU.

Nastavaknasledećojstrani

PRIČA SA MENADŽERIJADE

F@Mtime14

F@M

time

sa

naj

bo

ljim

aPričasaMenadžerijade-nastavak

Izvinite profesore, JA

VAS VOLIM!

A na Menadžerijadi ... nisu samo postojale igre bez granica u realizaciji Kabezine palice. F@Mova mala ali odabrana ekipa, svoje

slobodno vreme, između pripreme za debatu i case-a, organizovala je u ličnoj produkciji, svoje igre bez granica, ali bukvalno i u svakom smislu tih reci – Bez granica ... . Posle slavlja zbog osvojenog prvog mesta u debati, maštoviti studenti F@M-a odlučili su da svoje vreme popune kreativnom i uvek zanimljivom igrom Izazova i istine. Bilo je i više nego zanimljivo. Od zadataka kupanja u fontani u Konacima, preko raznih udvaranja i trčanja u belim čarapama po Kopaoniku, pa sve do izjava ljubavi ... ali ne bilo kakve izjave ljubavi. Poznato je da studenti na F@M- u imaju poseban, prijateljski, jedinstven odnos sa profesorima koji im predaju. Ali ovo.... Student prve godine našeg fakulteta dobio je zadatak da izjavi ljubav usred noći ni manje ni više nego profe-soru Nikoliću. Dakle, da ode do njegove sobe, probudi ga i zatim mu kaže da ga voli dok ga grupa studenata prati, i u momentu kada izjavi ljubav profesoru (koji mu još nije predavao) iskoči jedan od studenata i fotoaparatom zabeleži profesorovo zaprepaštenje.

Nikola, srećno sledeće godine na Marketingu.

A organizacija...

Organizator ovogodišnje Menadžerijade bio je Univerzitet MEGATREND iz Beograda, od koga smo svi mogli po nešto da “naučimo”

za ubuduće, pod tim mislim na samu organizaciju Menadžerijade i pokušaj uvođenja nekih novih momenata u program iste.

Na iznenađenje svih prisutnih, otvaran-ja Menadžerijade nije ni bilo, ili kako to sami organizatori vole da naglase: svečano otvaran-je Menadžerijade održano je u klubu Royal u Konacima (gde smo odseli) na Kopaoniku. Međutim bitno je naglasiti da neke značajne informacije u toku cele Menadžerijade nisu uvek pronalazile pravi put do samih menadžera i gos-tiju Kopaonika u tih pet dana, tako da se ni samo otvaranje Menadžerijade nije razlikovalo od osta-lih «provoda» u tih pet dana. Jednostavno, tada tek pristigli i vrlo umorni studenti nisu ni znali za to isto otvaranje. Moglo bi se reći da je orga-nizacija u većem delu prošla kako treba, ako se izuzme organizovanje takmičenja u debati, pa i takmičenja u znanju, dok je takmičenje u sportu po svedočenju mladih menadžera spor-tista prošlo i više nego dobro.

Dunja Rakić

NAJBOLJIM FAMOVCIMA

Rekoše mi da treba da napišem jedan tekstić o maratnoskim pri-premama dvoje divnih ljudi za

menadžerijadu... Pa da krenemo od prvog dana...

U novembru prošle godine je došlo dosta studenata da vidi sta je debata, kako to izgleda, ima li tu mesta za njih, šta to pruža jednom studentu....

Od mnogih, samo su najuporniji ostali... Pa opet od njih, samo su najuporniji postigli neke lične ili fakultetske uspehe... Svakako nije red da izdvajam imena, ali oni će se prepoznati kad pročitaju tekst..Ima ih 3-4... U jednom trenutku trebalo je izabrati 2 osobe za ekipu koja će predstavljati F@M koji se prethodne godine baš i nije proslavio rezultatom na debatnom turniru na menadžerijadi. Težak posao. Nismo očekivali čudo, ali smo ipak želeli da se vide rezulatati našeg rada.

Moja odluka je pala, verovatno sasvim očekivano, na Dunju Rakić i Bojana Bulatovića. Osim što su se zaista nadčovečno trudili da isprave sve

svoje retoričke nedoumice i poštapalice, sve vreme su davali celo svoje biće da postojeći kvalitet stave u adekvatnu formu. Sav trud je urodio plodom. Pored toga, muško - ženski tim je oduvek imao magiju ženskog šarma,karakteristične arogancije i brzog jezika, i muške smirenosti i laganog govora koji ruši sve pred sobom. To je upravo opis ovog tima.

Dva meseca pre turnira počele su pripreme koje su podrazumevale iščitavanje materijala o temi zadatoj za turnir. Svaki susret smo koristili da

debatujemo o nekoj temi koja bi mogla da se pojavi na turniru. Njih dvoje su, podstaknuti ostalim debaterima i svom podrškom koju smo im pružali, debatovali na sva-kom treningu, oblikovali svoje govore, i počeli da koriste debatnu terminologiju i da uočavaju greške u debati, da racionalno i logički povezuju argumente, da prave clash-ove, da pobijaju kontra-slučaj.

Bila sam zadovoljna. U poređenju sa govorima na prvom debatnom i na prvoj debati, razvoj i rad su se jasno videli... Bila sam ubeđena

neće doći sa lošim rezultatom sa turnira, ali daka-ko su i mene i sve ostale IZUZETNO IZNENADILI. Prvo su se javili da su prošli u četvrt finale.. Po meni je već i to bio izuzetan uspeh. A onda je sve krenulo još boljim tokom: polufinale, pa finale....

PA, POBEDNICI...

To su neverovatni rezultati za nekoga ko je prvi put izašao na debatni turnir. Osim što su fakultet ovim doveli na počasno mesto, apsolutno se isplatio

sav trud i rad koji sam u njih uložila.. Desetostruko se isplatio jer me nikada niko nije toliko obradovao, kao oni tog dana.

JOSJEDNOMVAMODSRCAČESTITAM!!!NASTAVITE ISTIM PUTEM

Sanja Čuturilov, debatni trener

F@Mtime 15

F@M

time

ev

ent

POSTATI USPEŠAN MENADŽER

DODELA DIPLOMA U SREMSKIM KARLOVCIMA

Druga po redu ove godine, svečana dodela diploma Fakulteta za menadžment održana je u Sremskim Karlovcima 2. juna . Ovoga puta ceremonijalno su odvojene dodele diploma – prvo svršenim studentima i magistrima, a posle i doktorima nauka. U prelepom ambijentu svečane sale Karlovačke gimnazije zaorila se himna fakulteta koju je izveo operski pevač

Saša Petrović, uz pratnju na klaviru. Dekan fakulteta, prof. dr Ištvan Černiček je održao uvodni govor u kome je rekao da su se dug put i naporan rad do diplome isplatili, ali i da je to samo jedan korak u «doživotnom obrazovanju» ovih diplomiranih menadžera. Usledilo je prozivanje diplomaca i potpisivanje nakon uručene diplome. Na licima diplomaca se vidno ocrtavala sreća, a neki od njih su se ponosno «šepurili» pozirajući sa diplomom mnogobrojnim fotoaparatima. Približno pedesetak svršenih studenata F@m-a je primilo svoju diplomu, a zatim su na red došli magistranti. Usledilo je promovisanje magistara nauka izoblasti menadžmenta koji su podjednako kao i diplomci bili odeveni u simpatične zelene kostime sa kapicama. Rodbina

i prijatelji su uz spremljene fotoaparate i kamere, u rukama nosili i cveće i poklone za svoje najbliže, a neke mame su u očima jedva zadržavale suze radosnice. Kako je sala ove gimnazije akustična, povremeno su zvanični protokol na simpatičan način remetili dečiji glasovi. Ova dečica su kasnije hitala u zagrljaj svojoj mami i tati, a njihove komentare je bilo zanimljivo čuti:«Šta je to na maminoj glavi» ili «Zašto je tata u zelenoj haljini». Nakon još jedne muzičke pauze uz fascinantan glas operskog pevača, usledilo je izlaganje studenta Lazara Jovanova o važnosti i značaju srpskog jezika. On je u kratkom govoru pokušao da potakne ljude na razmišljanje o njihovom odnosu prema jeziku, najvećem blagu jednog naroda. Pozivajući se na reči Stefana Nemanje, da je jezik taj koji svedoči o tome ko smo, apelovao je na buđenje svesti o važnosti negovanja ćirilice i srpskog jezika, okrivljujući najviše medije u kojima je prava poplava engleskih reči koje mi sve češće prisvajamo kao deo srpskog jezika. Profesor dr Nenad Marković pozvao je sve «kostimirane» studente koji su se okitili diplomom i titulom, da na povik reči FAM, okupljeni na jednom mestu, bace kape u vis. U trenutku kada su kape poletele na gore, škljocnulo je na desetine bliceva i svima je titrao osmeh na licu. Nakon završene ceremonije, upriličen je koktel gde su svi mogli da uživaju uz posluženje i prijatan razgovor. Prepričavali su se utisci, neki su se kasnije uputili i u šetnju Sremskim Karlovcima i došlo je vreme i za drugi deo dodeljivanja diploma. U lepo nedeljno predvečerje, u istoj sali nastavljeno je promovisanje doktora nauka. Pored dekana FAM-a, uvodnu reč su dali i rektor Privredne akademije Dušan Ristić, kao i prorektor Zlatko Ahmetović. Ovaj čin dodele diploma se ceremonijalno razlikovao od predhodnog. Fam je već promovisao 28 doktora nauka, a tada je još deset magistara (9 sa FAM-a i jedan sa TIMS-a) dobilo ovu titulu. Uz optimistične reči prof. dr Ristića, da Fam svakoga dana u svakom pogledu sve više napreduje, otpočelo je čitanje opštih podataka iz biografije svakog magistra. Nakon toga je po jedan njihov kolega, koji već ima titulu doktora, izlagao naučni doprinos rada i zaključke komisije o tom kandidatu. Okićeni novom titulom, ponosno su pristupali i potpisivali se, gde im je uz čestitke kolega dodeljena diploma. Bilo je fascinantno čuti podatke iz biografija svih tih ljudi , koji svakom od nas treba da posluže kao primer za tzv. doživotno obrazovanje. To znači da diploma fakulteta predstavlja tek prvu istancu u karijeri i ona kroz ceo život dobija svoje dopune kroz dalje zalaganje u nauci , kroz magistarske studije i pisanje doktorske disertacije. Podsticajno je bilo slušati i njihove doprinose svetu i nauci, kojima ne samo da su unapredili sopstveno obrazovanje, nego su došli i do relevantnih i značajnih otkrića u domenu nauke koja će biti primenjivana. Ove godine više neće biti bacanja zelenih kapica, sve do januara 2007. godine kada ćemo čestitati još jednoj generaciji koja je diplomirala na Fakultetu za menadžment.

Tijana Vučinić

F@Mtime16

F@M

time

pr

epo

ru

kal

Koliko puta se dogodilo da se pred Vas ispreči nekakav nerešiv problema, a Vi ste tako bili blizu ostvarenju cilja? Niste uspeli,

pokušajte ponovo,ako ne ide ne očajavajte jer rešenje postoji, a ono je najlakše uočljivo kod pobednika!

Svako od nas bi trebalo da shvati da je uspeh jedinstven doživljaj, koji bi trebalo da što češće ponavljamo. Prepreke koje se pojavljuju na putu ka ostvarenju uspeha predstavljaju izazov koji bi sa najvećim uživanjem trebalo da

savladamo. To ćemo učiniti samodisciplinom i maštom, a to su dve najvažnije osobine koje uočavamo kod pobednika.

Pobednici su ljudi koji bi trebalo da nam budu uzori. Oni su osobe koje imaju cilj, znaju način na koji će da ga ostvare, imaju veru u postizanje uspeha koja je duboko ukorenjena u njihovoj svesti, i što je najvažnije, sebe vide i procenjuju u najboljem svetlu.

Poznati su po tome da su strpljivi, tolerantni, istrajni i optimistični. Vreme umeju dobro da isplaniraju i da postave prave stvari na pravo mesto. Ciljeve shavataju fleksibilno, znajući kako da ih postignu; usmereni su na ubiranje plodova svoga rada. Oni su osobe koje znaju kako da se opuste; koje se ne boje svojih grešaka; potpuno su realni, prijateljski nastrojeni, radoznali; imaju zrele odnose prema svome radu. Oni su nepokolebljivo usredsređeni i imaju jaku volju.

Uspeh nikada ne dolazi sam. On je posledica stalnog rada. Uspeh se može postići samo ukoliko smo mi lično ubeđeni da ga možemo postići. Verovanje u uspeh je uslov za njegovo postiza-nje. To je i jedna od neophodnih komponenti koje čine pobednički mentalitet.

Kako bi smo postali pobednici, moramo da radimo na razvoju svog mental-iteta. Pobedički mentalitet se sastoji od:

1. STRASTI I VEROVANJA – Strast predstavlja plamen koji bukti u svakom od nas. On je neverovatna pokretačka snaga koja nam omogućava da stremimo ka našim ciljevima. Verovanja nam osmogućavaju kako da se usmerimo u željenom pravcu. Verovanja nas vode ka uspehu, a strasti daju snagu za ost-varenje uspeha.

Jednom sam pročitala da čovek ne bi trebalo da se odeva onako kako njegov tenutni položaj nalaže, nego onako kako bi se odevao da je na položaju kojem stremi.

ODELO (NE)ČINI ČOVEKA

Mi studiramo na fakultetu koji bi od nas trebalo da stvori novu armiju menadžera. Međutim, ambicije svakog od nas su različite. Neki se nadaju zaposlenju koje će im obezbediti zadovoljenje osnovnih egzistencijalnih potreba, nekima je bitna diploma samo da je «prikažu», a zatim da se bogato udaju

(ožene), ili žive na račun roditelja i dalje, a iskreno verujem da postoji i ona grupa studenata kojoj je cilj da postanu top menadžeri u vrhunskim kompanijama.

Želje i ciljevi su nam drugačiji, pa se shodno tome i ponašamo različito. Jednom sam pročitala da čovek ne bi trebalo da se odeva onako kako njegov tenutni položaj nalaže, nego onako kako bi se odevao da je na položaju kojem stremi. Znači, ako radite u preduzeću u kome ste menadžer nižeg nivoa, bitno je da utičete i spoljnom manifestacijom svoje persone na sopstveni prosperitet, kako biste dosegli željeni nivo, npr. do top menadžera. Ka vrhu hijerarhijske lestvice bi trebalo stremiti prvenstveno sa mnogo samopouzdanja, koje se može manifestovati i kroz vaše oblačenje. Zašto na posao ne biste dolazili u fino skrojenom odelu sa kravatom, umesto u džinsu i majicama (naravno, da to ne prevazilazi pristojnost ili postojeći dress code)? Uvek bi trebalo stremiti ka višem...

«Oduvek je poznato da način na koji se oblačite, bez obzira da li ste muškarac ili žena ima ogromnog uticaja na Vaše samopouzdanje i na to kako se ljudi ophode prema Vama. Kada muškarac ili žena znaju da izgledaju dobro, to uvećava poslovne efekte iznad očekivanja.» (Elizabeth Emanuel, modni kreator).

Svi mi reagujemo makar i podsvesno, na izgled ljudi sa kojima kontaktiramo. Postoje pravila koja se odnose na sve elemente garderobe poslovnog sveta, bez obzira na to da li se radi o odeći, obući ili ukrasnim predmetima: sklad boja, jednostavnost, neupadljivost, odmerenost, umerenost.

Tijana Vučinić

«Oduvek je poznato da način na koji se oblačite, bez obzira da li ste muškarac ili žena ima ogromnog uti-caja na Vaše samopouz-danje i na to kako se ljudi ophode prema Vama. Kada muškarac ili žena znaju da izgledaju dobro, to uvećava poslovne efekte iznad očekivanja.»

STANDARDI ŽENSKE POSLOVNE DOTERANOSTI( Ako je žena loše obučena, primetićete odeću, ali ako je besprekorno obučena – primetićete ženu. Koko Šanel).-Dužina suknje bi trebalo da bude umerena. Bez obzira na to da li se nose kratke ili veoma kratke suknje, najmanje će biti iznenađenja ako je suknja na radnom mestu najkraće 5 cm iznad kolena ili duža.-Obuća na radnom mestu bi trebalo da bude čista, udobna i elegantna. Preporučuju se potpetice srednje visine ili niske, zimi zatvorena cipela, a leti laka obuća sa zatvorenim prstima.-Na menadžerskom radnom mestu nije dozvoljeno nosti farmerice i uopšte džins, helanke, vunene i dezenirane čarape, odeću dubokog izreza spreda i pozadi.-Nakit bi trebalo koristiti sa merom. Preterano prstenje i narukvice, lančići i minđuše, odaju neukus i ne uklapaju se u poslovni ambijent.-Šminka se preporučuje sa određenom dozom mere, uz izbegavanje izrazito jarkih i tamnih tonova i previše jakih i dugih linija oko očiju.-Preporučuju se blagi parfemi.

STANDARDI MUŠKE POSLOVNE DOTERANOSTI-Koncept odevanja muškaraca podrazumeva nošenje odela i kravate u svakoj poslovnoj prilici.-Preporučuju se poslovna odela, kao i kombinacija sakoa i pantalona mirnih boja.-U periodima visokih temperatura, na radnom mestu je dozvoljeno nošenje košulja kratkih rukava, ali su sako i kravata i tada obavezni. Sako je pri ruci i trebalo bi ga obući pre nego što gost uđe u kancelariju. Košulja bi morala da bude uredno zakopčana.-Poželjne su tamnije boje obuće i čarapa. U letnjim mesecima su dozvoljeni svetli-ja obuća i čarape. Čarape moraju da budu, po boji i stilu, u skladu sa pantalonama i cipelama i moraju da pokrivaju deo noge između cipela i pantalona.-Kosa kod muškarca bi trebalo uvek da bude čista i uredno podšišana. Nije poželjna ekstravagantna frizura.-Lice bi trebalo da je negovano i sveže izbrijano. Dozvoljeno je negovanje brade i brkova.-Obavezna je upotreba dezodoransa, a preporučuje se i upotreba muških losiona i mirisa.

Knjiga koju obavezo preporučujemo svim budućim menadžerima: dr Ivan Kos «Lakše je uspeti nego propasti»

UGLEDAJTE SE NA POBEDNIKE! NAUČITE KAKO DA POSTIGNETE USPEH

Za sve one koji nisu vešti u prevazilaženju prepreka kako na ličnom, tako i na profesional-nom planu

2. SPOSOBNOSTI VEZIVANJA - Koliko smo u stanju da se vezujemo za ljude predstavlja zapravo to koliko smo spremni da budemo pristupačni drugim ljudima i ostvarimo razmenu ideja sa njima. Uspeh se daleko lakše postiže uko-liko se u njega ugrade iskustva ljudi sa kojima smo prisni tj. sa kojima imamo jako dobre odnose.

3. NIVO LIČNE ENERGIJE – Uspešne osobe su uvek pod pozitivnim nabojem. Nema povlačenja nego samo stremljenja ka uspehu. Ta energija nam održava opimizam, podstiče kreativnost i sva ostala pozitivna osećanja uz pomoć kojih gradimo put koji vodi ka konačnom ishodištu. Ta energija je u nama; beskrajna, neograničena, kreativna snaga koja nam uliva dah, misao i

maštu. Svesni smo njenog postojanja, poštujemo njen intenzitet i snagu i svesno delujemo na njenom ojačavanju. Uspešna osoba nije zamorena, ona razvija u sebi svoju snagu i energiju.

4. JASNO ODREĐENE VREDNOSTI - U svakom od nas živi pobednik. Potrebno je da skiciramo svoje staze, da organizujemo izvore svoje ener-gije, da pogledamo unutar a ne izvan sebe. Postoji način, post-oji put koji je ispravan, samo ako krenemo njime celom sna-gom svojih verovanja uz pomoć energije, predodređenosti, strpljenja, dospećemo do željenog odredišta. Način leži u nama samima. Naći ćemo svoj put ako se zapitamo šta želimo da saznamo, šta bi trebalo da naučimao i šta je potrebno da uradimo.

Ukoliko ste, nakon dosadašnjeg čitanja shvatili koliko je zapravo lako postati uspešan i rešili da i sami postanete pobednik i želite da znate više o tome kako postići uspeh, onda toplo preporučujemo da pročitate knjigu koju je napisao dr Ivan Kos «Lakše je uspeti nego propasti» i to više puta. Uspeh nije nedostižan ali put do njega nije lagan. Međutim, to nije razlog da odustanete, zato se potrudite i rezultati će biti vidljivi vrlo brzo.

Dušan Krunić

Pobednici su ljudi koji bi trebalo da nam budu uzori. Oni su osobe koje imaju cilj, znaju način na koji će da ga ostvare, imaju veru u postizanje uspeha koja je duboko ukorenjena u njihovoj svesti, i što je najvažnije, sebe vide i procenjuju u najboljem svetlu.

U svakom od nas živi pobed-nik. Potrebno je da skiciramo svoje staze, da organizujemo izvore svoje energije, da pogledamo unutar a ne izvan sebe. Postoji način, postoji put koji je ispravan, samo ako krenemo njime celom snagom svojih verovanja uz pomoć energije, predodređenosti, strpljenja, dospećemo do željenog odredišta. Način leži u nama samima.

F@Mtime 17

F@M

time

inte

rv

ju

Posle ovakvog podatka na mestu je pitanje - pa u čemu je problem?Svi se školujemo da bi smo se na kraju zaposlili. Da li to

znači da nema posla? Ili da se do posla teško dolazi zbog toga što, i pored sve galame i priče, još uvek na rukovodećim mestima sedi “ona stara grada”? A promene? Šta je sa tim promenama?! Ma nije sve tako tamno, tvrdi naša sagovornica i dodaje da ima

posla, ali za mlade ljude koji rade na sebi, koji uče, koji konstantno rade na unapređivanju svojih znanja i umenja.U početku će vas, verovatno, ti silni razgovori za posao, gde vas zovu u prvi, drugi, pa i treći krug, gde radite gomile testova i na kraju se pitate šta je u svari tu trebalo da odgovorite, obeshrabriti ukoliko niste popričali sa nekim ko je to već sve prošao.U prethodna tri teksta o ovoj temi, sagovornici su nam bili ekonomisti

i menadžerikoji su završili privatne fakultete. Ovog puta naša sagovornica, Dragana Karadeglija, završila je Ekonomski fakultet u Novom Sadu, sama je prošla nekoliko razgovora za posao, kao i njene kolege čija će iskustva pokušati da nam prenese.

Koja je delatnost firme u kojoj radite? Upitanju jeprivatnopreduzećekojesebavi finansijskimknjigovodstvomi konsaltingom. Preduzeće broji 15stalno zaposlenih ljudi, a stručnesaradnikeangažujemopopotrebi.Koje vam je radno vreme?Našezvaničnoradnovremejeod8hdo 16 h svakim radnim danom i svaka druga subota je radna. Mada naravno popotrebiposlaostajemoiduže.Kako vaša firma raspisuje konkurse za zaposljavanje?Naovopitanjenemogubaštačnodaodgovorim,jertozavisiodslučajadoslučaja.Koje su potrebne kvalifikacije da bi se uopšte neko uzeo u obzir za zaposlenje u firmi u kojoj Vi radite? S obzirom na to da se radi o privatnoj firmi najbitnije je da znate da radite.Ponekad je za neko radno mesto bitnije da znate da radite, tj.dasteodmahspremnidasedneteipočneteposaonegonivokvalifikacijekojiimate.Naravno,nasamompočetkunikoodposlodavacaneželidaulažeuVasalivremenom,akosedokažete iposlodavacuvamaprepoznapotencijal,onda jedrugapriča.Što se tiče fizickog izgleda, koliko je on presudan? TodefinitivnokodnasneutičenaodlukuozaposlenjuSmatrate li da je tačno mišljenje koje nam dolazi sa zapada da lepi ljudi lakše dođu do posla, lakše uspeju...? Ne bih se slozila sa tim. U svakodnevnom sam kontaktu sa ljudima i primetila sam da, ljude koji su sigurni u sebe i u posao koji rade, ljude koji to rade sa lakoćom i koji suspremni da odgovore na svaku situaciji, svi mnogo više cene bezobziranafizičkiizgled.Da li u vašoj kompaniji postoji kodeks oblačenja i šta mislite o tome? Ne striktno. Naravno da ne možete doći na posao kao daste krenuli na trening, ali ne zahteva se ni strogo poslovno oblačenje .Možete li navesti neka tipična pitanja koja se postavljaju kandidatu koji je ušao u uži izbor za dobijanje posla i neke odgovore na ta pitanja?

Kao sto sam vam već rekla ne postoji klasični načinzaposljavanja,kadafirmaraspišekonkurspadođe50kanditadanatestilitomeslično.Uzavisnostinakojestemestokonkurisalipitanja idu u tom smeru. Konkretno za moje radno mesto, a to jeračunovođa,pitanjasuseodnosilanabilansstanja,uspeha,daznamdapročitamnekeparametreiznjih.Jednojesigurno,bez obzira na koje mesto konkurišete poznavanje rada na računarujeobavezno.Upoznatasamsanačinomtestiranjakojeuglavnompraktikujustranefirmeifirmekojesuprivatizovanekaonpr.Hemofarm.Pričalasamsadrugaricom,kojajekonkurisalazaradnomestobaš u Hemofarmu, i koja se iznenadila načinom testiranjabudućihzaposlenih.TestiranjeiprvikrugrazgovoraseobavljaousamomVršcu,čimejevećbrojkandidataodmahsužen,svelosena :“Kome jestalo,doćiće”.Prvideo testabio je testsapitanjima tipa:- Visina sadašnje neto plate odnosno nadoknade?- Koje su vaše najbolje karakterne osobine?-Daliimatehobi,(sport,kultura,kućnirad,...)idalisteprimilineka priznanja, nagrade, diplome, vezano za Vaš hobi?- Jeste li ikada vodili grupu radnika, gde, kada i kakvu?Drugi deo testa je bio psihološke prirode na kome su ih prvo zamolili da nacrtaju ljudsko lice, (ponesite B olovke za crtanje ... šala), a nakon toga je sledio test sa pitanjima vezanimuglavnom za timski rad i opet karakterne osobine i pitanja vezanazaodređenesituacijeikakobistesevisnašliunjima.Drugi krug razgovora je bio direktno sa budućimposlodavcem. Šta mislite, šta je to sto prevagne kod izbora zaposlenika?

Nisamsigurnadasetomožeunificirati.Svakakompanijajepričazasebe,imasvoj sistem regrutacije ljudi, obuke zaposlenih itd. Ali realno, Srbija je još zemlja veza i vezica.Šta mislite, da li firme prave razliku između privatnih i državnih fakulteta?Mislim da je danas situacija takva da svakoočekujeodzaposlenogdaznašto više. Mislim da više nije presudno da li je fakultetprivatni ilidržavni jernemožemostvarigeneralizovati.Šta mislite koje su prednosti privatnog fakulteta? Konkretno ja sam zavrsila državnifakultet i nisam imala priliku da slušam predavanja ili da vidim sistem rada na privatnim fakultetima. Poznajem dosta ljudi koji studiraju privatni fakultet i u razgovoru sa njima sam došla do zaključka da oba fakulteta imaju isvojih prednosti i mana.Nije tajna da se po završetku fakulteta veliki procenat menadžera razočara, šta

mislite zbog čega se to događa? Tojespecifičnoodčovekadočovekaizavisištaonočekuje.Nekome je bitno da radi u banci bez obzira na to koji posao tamo radio. Konkretno zadovoljna samsvojimposlom.Zamojufirmumalokozna,alisasigurnošćumoguda tvrdim da sam za godinu dana rada mnogo napredovala u znjanju i sebe izgradila više nego 50 % moje generacije koja se zaposlila u banci. Konkretno za mene je sada bitno znanje,akadadovoljnonaučimmoćiću da postavljam drugom uslove ida biram kompaniju u kojoj da radim jerćuimatištadaponudim.Koja je razlika između rada u privatnim i državnim službama? Odnos nadređenih prema zaposlenima kao i odnos samihradnika prema poslu.Imate li neko lično razmišljanje ili poruku studentima F@M-a? Da rade na sebi i da pitaju, pitaju i samo pitaju, kradu znanja i skupljajuiskustva!

Nevena Radumilo

Hiperkonkurencija

Samo šest odsto mladih u Srbiji ima formalno zaposlenje, a stopa nezaposlenosti, ove populacije, iznosi skoro 49 odsto i skoro tri puta premašuje

opštu stopu nezaposlenosti u zemlji. Ovakve informacije redovno nalazimo u dnevnim novinama, uz dodatak da samo osam posto mladih ispod 30 godina ne

želi da napusti Srbiju.

Ima posla ali za mlade ljude koji rade na sebi, koji uče, koji konstantno rade na unapređivanju svojih znanja i umenja. U početku će vas, verovatno, ti silni razgovori za posao, gde vas zovu u prvi, drugi, pa i treći krug, gde radite gomile testova i na kraju se pitate šta je u svari tu trebalo da odgovorite, obeshrabriti ukoliko niste popričali sa nekim ko je to već sve prošao.

Radite na sebi i pitajte, pitajte i samo pitajte, kradite znanja i skupljajte iskustva!

F@Mtime18

F@M

time

tem

aSistemsrednjoškolskogobrazovanjaunašojzemljinijeuređentakodađacimasovnostičuljubavpremaučenjuistvarajuradne navike.

F@M - MESTO GDE UČENJE NIJE MUČENJE

SSve češće pojave među srednjoškolcima su averzija prema učenju, nekad i žestoko opi-ranje, pronalaženje načina za izbegavanje istog, bežanje sa časova, a kao posebna «dis-ciplina» se izdvojila i umetnost pravljenja tzv. puškica. Današnje obrazovanje u srednjim

školama usađuje u mlade tzv. «konačne istine» i ne ostavlja šansu i prostor za ulivanje sumnje u te «istine». Pravo vreme za razvijanje intelektualne radoznalosti i podsticanje kreativnosti je vreme studiranja. Dolazak na fakultet podrazumeva osim nadograđivanja obrazovanja i potpuno novi način razmišljanja, novi način učenja i odnosa prema radu...

Za srednju školu koju sam završila vezuju me pojmovi poput ovih: kampanjsko učenje, puškice, bežanje sa časova, štreberi, popravljanje kečeva, «Jupi, leto bez popravnog» i sl. U značenje svih ovih pojmova uverili smo se moji drugovi i ja, u toku srednje škole, gde je za većinu učenika cilj bio samo da «prođu», «izvuku živu glavu» i taj način školskog života smo smatrali potpuno normalnim, standardnim. Veliki problem ima onaj, koji je isti model razmišljanja preneo i na fakultet. Moje gledište se potpuno promenilo dolaskom na fakultet. Tokom cele godine prove-dene na F@M-u, nisam osetila potrebu da pobegnem sa predavanja ili vežbi. Čemu to? Šta bih time dobila? Samo bih izgubila mogućnost da iskusni predavači u mene usade znanje koje se ne može dobiti «bubanjem» knjiga, pokazala nepoštovanje prema roditeljima koji mi plaćaju školarinu i ponavljala grešku iz srednje škole. Tako ja danas, umesto da bežim IZ ŠKOLE, bežim U «ŠKOLU». A tek učenje...

Na F@M-u učenje definitivno nije mučenje. Predavanja i vežbe predstavljaju svojevrsni spoj teorije i prakse, objedinjujući u nama celo-vito znanje. Sa tim načinom učenja i sticanja znanja nismo opterećeni momentalnim učenjem nakon vremena provedenog u toku dana na fakultetu.

Na F@M-u se insistira na praksi koja u kombinaciji sa teorijom stvara kompetentne stručnjake u oblasti menadžmenta. Ne postoji ništa lepše od osećaja kad student može konkretno da se oproba, već na prvoj godini studija, u praktičnom radu koji čini deo njegovog budućeg zanimanja. Moj otpor prema učenju se u potpunosti izgubio, a kampanjsko učenje je izgubilo svoje značenje. Vreme provedeno na predavanjima kombinovano sa praksom, dovoljno je za kontinuiran, redovan rad i ulaganje u znanje. Neposredno pred kolokvijum, potrebno je složiti beleške u red, «družiti se sa knigom» (skolopiti primirje sa celim rodom knjiga), prisetiti se naučenog sa predavanja i vežbi i lagodno izaći na polaganje. Vreme koje je potrebno da se izdvoji kako bi se određeno gradivo sav-ladalo je individualno i zavisi od redovnosti posećivanja predavanja i vežbi, lične posvećenosti i aktivnosti studenta, stepena razumevanja gradiva i brzine memorisanja podataka. Ako ove uslove dovedemo do maksimuma – smeši nam se desetka, a u ostalom, svaka ocena je recipročna uloženom trudu i radu. Nema uobičajenog stresa i straha prilikom polaganja, koji prati ispite na drugim fakultetima ili u srednjim školama. Gradivo se polaže kolokvijalno, kao olakšica za redovne studente, a svaku ocenu je moguće popraviti uz određen trud. Prošavši celu godinu studiranja na F@M-u nisam naišla na one, do sada neizbežne, besmis-lene podatke za «bubanje» za koje ne znamo ni da li će nam trebati u životu. Samim tim pošto ono što učimo ima smisla, lakše je prionuti na učenje i na svesno upijanje znanja koje će nam zaista koristiti.

I tako, dan za danom, u svakom pogledu, studenti F@M-a sve više napreduju... Naša misija jeste da postanemo buduća elita društva u kojem živimo, a to ćemo postići učenjem, na mestu gde učenje nije mučenje- na F@M-u!

Tijana Vučinić

Na F@M-u se insistira na prak-si koja u kombinaciji sa teorijom stvara kompetentne stručnjake u oblasti menadžmenta. Ne postoji ništa lepše od osećaja kad stu-dent može konkretno da se opro-ba, već na prvoj godini studija, u praktičnom radu koji čini deo njegovog budućeg zanimanja. Moj otpor prema učenju se u potpu-nosti izgubio, a kampanjsko učenje je izgubilo svoje značenje.

Prošavši celu godinu studiranja na F@M-u nisam naišla na one, do sada neizbežne, besmis-lene podatke za «bubanje» za koje ne znamo ni da li će nam trebati u životu. Samim tim pošto ono što učimo ima smis-la, lakše je prionuti na učenje i na svesno upijanje znanja koje će nam zaista koristiti.

UČITI ILI UMETI, PITANJE JE SADUz pomoć ovog teksta saznajte kojoj grupi pripadate:

bolidima, šmrljavima, štreberima ili facama

Smatra se da na privatnim fakultetima nema puno dobrih studenata. Postoji velika zabluda da se zbog lakog prijemnog ispita, ili ne postojanja istog, kao i zbog velike prolaznost, na privatne fakultete, kakav je i naš, upisuju samo neznalice i oni sa malo nižim koeficijentom inteligencije. Svi mi znamo da to nije tako i da fakultet nije “uđeš izađeš i gotovo“. Na osnovu tog shvatanja smatra se da na privatnim fakultetima nema

čak ni štrebera. Naravno ni ova tvrdnja, na žalost, nije tačna. Štrebera ima svugde, kao što ima i dobrih i loših studenataa. A u čemu je uopšte razlika?

Na jednom od predavanja profesora Dušana Ristića, koji je inače poznat po svojim zanimljivim pričama i anegdotama uz pomoć kojih studentima na zanimljiv način predstavlja složenu nauku menadžmenta, pronašla sam odgovor na prethodno postavljeno pitanje. Naime, pomenuti profesor, kaže da razlike svakako ima.

BOLIDI - Oni koji nemaju izražene talente a pritom nisu ni vredni, profesor naziva bolidima. U rečniku ova reč ne postoji, ali smatram da svi znamo njeno značenje. Obično ih sažaljevamo, ali ne iz razloga što su i lenji i glupi, nego zato što misle da su najbolji.

ŠMRLJAVI - Prelazimo na vrstu broj dva. Njih bismo okarekterisali kao talentovane za određene veštine ali mnogo lenje, a iz tog razloga sledi im zanimljiv naziv, ili kako se u našem narodu kaže “niti smrde nit mirišu“. Oni su obično veliki kreativci koji su “umorni od života i razmišljanja o boljem svetu”, pa su se iz tog razloga pomirili sa tužnom sudbinom i odlučili da je bolje da ništa ne rade i da čekaju da se dogodi čudo. S vremena na vreme, u ležećem položaju, dođu na zanimljivu ideju, ali ih u većini slučajeva mrzi da tu ideju realizuju.

ŠTREBERI - A sada prelazimo na najvažniju vrstu. O njima se mnogo priča, postoje u svakoj školi, svakom filmu, na svakom fakultetu. Svima su nam simpatični ali znaju da iznerviraju kao niko. Opisala bih ih kao male, sa tankom kosom, koju nemaju vremena da operu, sa veeeelikim naočarima, koja imaju deeebela stakla, i sa čudnim akcentom i piskavim glasom koji je nastao usled nedostatka verbalne komunikacije. Ali, zapravo, njih ima u raznim oblicima, bojama, stilovima, dužinama i širinama. Jedno im je zajedničko: uče, uče, uče do besvesti, nikada nisu sve naučili, nikada ništa zapravo ne razumeju i ne znaju, i nikada, ali stvarno nikada, neće pomoći ili dozvoliti da prepišeš od njih. Jer oni su se isuviše trudili. Profesor Ristić ih je jednostavno opisao kao netalentovane, ali veoma vredne.

FACE - I na kraju, dolazimo do najviše tačke, do onoga ka čemu svi težimo. FACA! Poteklo od američke, zapravo engleske reči face što znači lice, ali se u žargonu koristi za nekoga ko predstavlja oličenje pameti, snage, humora, hrabrosti…za nekoga ko je vredan divljenja i ko predstavlja drugima idola i autoritet. Takvih je kod nas malo, ili se možda samo pogrešni ljudi nazivaju tim terminom. Mi smo naravno sve obrnuli, pa su kod nas face oni koji su i sami sebi smešni, glupi i nezreli. Ali u ovom našem kontekstu, face su oni koji imaju i telenat i snagu da ono što su započeli izguraju do kraja, kao i da ostanu najbolji. Takve ljude treba ceniti, takvima se treba diviti i na takve se treba ugledati.

Mislim da je svima jasno u čemu je razlika, ali za sve one štrebere na našem fakultetu, nije na odmet da ponovim: face poseduju i talenat, odnosno sposobnosti za određene veštine, kao i radne navike uz pomoć kojih konstantno uče nešto novo, vežbaju prethodno naučeno i razmišljaju šta bi to pametno mogli da urade, dok štreberi vredno uče i čekaju da sve to sutra neko uradi umesto njih. Zato FACE samo napred, a ŠTREBERI, zastanite i razmislite malo!

Faca: Nina Dudvarski

F@Mtime 19

F@M

time

tem

al

Pred vama je stručna knjiga iz menadžmenta, koju bi trebalo da naučite za naredni ispit. Šta ćete prvo da učinite? Naravno, da je pročitate.

TEHNIKA UČENJA – THE BEST

Ako je potrebno da njen sadržaj pomno proučite, na primer za ispit, isto ćete još jednom ponoviti. Istraživanja su pokazala da su za smislenu obradu teksta potrebne i druge metode. Samo čitanje nije dovoljno. Jedan od mogućih načina racionalnog proučavanja štiva je ČPČPP metoda učenja, koja je deo 33 strategije učenja iz knjige dr Jorga Knoblaucha.Č = Čitati letimično pre usredsređenog čitanja.P = Pitati se koji je deo gradiva bitan.Č = Čitati svesno koristeći vid i pamćenje.P = Pamtiti pročitano sopstvenim rečima.P = Ponavljanje zapamćenog nakon nekoliko sati ili nekoliko dana.

Početniku ovaj postupak može da izgleda naporno i dugotrajno. Činjenica jeste da je potrebno da prođe neko vreme da se čovek preusmeri i odbaci stare navike čitanja. Ova je metoda uvek ponovo istraživana. Studenti koji su učili po ČPČPP – metodi postizali su mnogo bolji uspeh od studenata koji su učili po svojim navikama.

1.KORAK-Č=Čitatiletimično:Suština letimičnog čitanja je u tome da se dobije najbolji mogući pregled teksta, pre prelaska na detalje. Verovatno znate

priču o čoveku koji posećuje nepoznati grad i prvo se penje na toranj kako bi mogao da ga odozgo pogleda i upozna. Pri tome prvo zapaža uočljive građevine, kao što su crkve, šire ulice i druge znamenitosti. Kada siđe na ulicu lako može da odredi gde se sada nalazi. Kako dobiti pregled?

• Letimično čitanje, daje nam predstavu o tome kako je knjiga sastavljena.• Pročitajte predgovor i saznajte zašto je knjiga napisana, šta autor želi da kaže. • Na kraju svakog poglavlja često je dat sažetak. Taj sažetak je mudro pročitati na početku.• Ako vas ovo ne zadovoljava, “preletite” štivo. Čitajte naslove i negde neku rečenicu. Ako su prisutne tablice i slike

dobro ih pogledajte. U većini slučajeva one su brze i sažete informacije.

2.KORAK–P=Pitatise:Dobra su tzv. novinarska pitanja: Ko?, Kako?, Gde?, Zašto? , Kada?.Šta se dobija ovim korakom:• lakša koncentracija: Većina ljudi se mnogo bolje seća činjenica koje su naučili kada su odgovarali na neko pitanje,

nego ono što su naučili napamet. • lakša motivacija: Postavljanjem pitanja otkrivamo sopstveno neznanje ili slabost i nestrpljivo očekujemo odgovore

autora. • priprema za ispit

3.KORAK–Č=Čitanje:Imajte na umu da čitanje nije prvi nego treći korak. Onaj ko želi bolje rezultate mora da se drži sledećih pravila:1. koncentracija: Obe noge bi trebalo da budu na podu, tvrda naslonjača je dobra pomoć za koncentraciju, čitajte što

brže možete. 2. pronaći glavnu misao: To je prvi nivo pri čitanju. Ako ne pronađete glavnu misao, drugi nivoi nemaju bitan značaj.3. podcrtavanje i označavanje: Preporučuje se korišćenje markera kojima se tekst jednostavno ističe. Podcrtava se:

- ono što bi trebalo da zapamtimo, odnosno ono što je novo, ali ne ono što već znamo - ono što pri ponavljanju želite da uočite na prvi pogled - nemojte podcrtavati više od onog što je stvarno potrebno

4. aktivno čitati – biti budan: Samog sebe uvek ponovno podsećati na to da želite da razumete i zapamtie pročitano5. pazite na tablice i ostale prikaze: Često slika prikazuje mnogo više od onoga što rečima može da se iskaže.

4.KORAK–P=Pamćenje: 1. Pamćenje vlastitim rečima: Kada ste gotovi sa čitanjem podignite pogled s knjige i kažite svojim rečima šta je pisac

želeo da kaže. Ponavljanje vlastitim rečima poboljšava stepen zapamćenosti. Nemojte učiti napamet!2. Pamćenje pisanjem beleški sa strane: Pribeležite vlastite primedbe o glavnim mislima uz rub stranice. Glasno izgo-

varajte misli. Više od polovine ukupnog vremena učenja trebalo bi da se posveti 2. KORAKU (Pitanju) i 4. KORAKU (Pamćenju).

5.KORAK–P=Ponavljanje:Svaki put kad nešto naučite trebalo bi i da pročitano odmah proverite. Tako ćete sprečiti da sve zaboravite već istog dana.

Dalja ponavljanja mogu da uslede kasnije. Veoma dobro sredstvo protiv zaboravljanja jeste ponavljati gradivo u određenim vremenskim razmacima, 2,8 i 30 dana. Ova podela je bitna. Nema svrhe da pokušavate preteranim štrebanjem u jednom dahu da iznudite uspeh.

Mnogi ljudi su se korišćenjem ČPČPP metode uverili da je mnogo jednostavnija, nego što su mislili. Vreme koje će biti potrebno za uvežbavanje ove metode, kasnije je zapravo ušteda vašeg vremena, a garantuje i bolje ocene.

Famovci pokušajte i vi, nećete se pokajati. Neka ovaj primerak F@Mtime-a uvek bude na vašem radnom stolu, otvoren na ovoj stranici kada se odlučite na taj “ strašan korak” – da učite! Kasnije ćete steći rutinu i moći ćete da se snalazite i bez ovih instrukcija, verujte, uspeva! SREĆNO!

Preporuka Tijane Vučinić

Č = Čitati letimično pre usredsređenog čitanja.P = Pitati se koji je deo gradiva bitan.

Č = Čitati svesno koristeći vid i pamćenje.P = Pamtiti pročitano sopstvenim rečima.

P = Ponavljanje zapamćenog nakon nekoliko sati ili nekoliko dana.

F@Mtime20

F@M

time

dn

evn

ikGIMNAZIJA & FAX

Dok razmišljam kako da koncipiram ovaj tekst, zaista dolazim do zaključka da, u stvari, sve vreme upoređujem gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ i F@M.

Na žalost, nisam bila neki super đak u gimnaziji, pa uglavnom vučem neke uspomene sa ukusom svađe, sa profesorima koji glume neku ozbiljnost i disciplinu, koje odavno ne postoje... Sada mi je to baš smešno, naročito kada se setim moje lude gen-eracije i druga iz odeljenja koji prve nedelje prvog razreda, izađe na prozor i hoda po simsu (na trećem spratu) ne shvatajući da je upravo preko puta zbornice za vreme velikog odmora. To je bio prvi ukor te školske godine... Kako smo počeli, tako smo i nastavili. Mogu slobodno da kažem da je sreća ipak bila na našoj strani, ali smo se za to i trudili – čitaj pravili skandale. Tih godina su bili oni silni štrajkovi, pa čak i onaj najduži, od šest nedelja! Četvrtu godinu gimnazije smo završili najlakše na svetu! NATO nam je tada bio od velike pomoći... A profesori nisu smeli nikom da zaključe slabu ocenu niti bilo koga da šalju na popravni! Mislim da je mojoj razrednoj to najteže palo!

Međutim, kada saberem utiske iz gimnazije, i nije bilo nekih neočekivanih stvari! Sve je, u glavnom, teklo normalno – mi smo bili jako ludi i užasno bezbrižni, a profesori jako dosadni i ne tako tolerantni.

Takvo je bilo moje školovanje u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“! To školovanje, način funkcionisanja i ponašanja se potpuno razlikuje od moje četiri godine provedene na F@M-u. Između postoji period od protraćene tri godine na Filozofskom fakultetu, koje ovom prilikom ni ne spominjem, jer su mnooooogo dosadne!

Iako sad mnogi očekuju da ću nabrajati one stereotipne činjenice koje se same nižu i bez mene (timovi, timovi, timovi, druženje, emisije itd), ja ipak F@M vidim na jedan izuzetno neobičan način. Neki događaji bi se čak mogli staviti u rubriku „Verovali ili ne“!

Moja prva godina na F@M-u je počela dosta ambiciozno, s obzirom na to da je to bila i prva generacija smera za Medije, bilo je ambiciozno i iz ugla profesora i iz našeg ugla. Međutim, kako je vreme prolazilo svi smo se opuštali... E sada, verujem da profesori čekaju nastavak „...svi smo se opuštali, a naročito mi, studenti...!» Ništa od te rečenice, pošto je bila mrtva trka! U drugoj godini, tačnije školske 2003/04. smo se konačno preselili u ovu zgradu u Vase Stajića 6. Međutim, ta godina za naš smer je bila pogubna! Pogubna zbog silnih nedoumica, zbog silnih nedolaženja i na predavanja i na vežbe, zbog silnih svađa sa „operativcima“ i zbog jedne stvari koja je, verujem, jedinstvena u svetu! To je ono za „verovali ili ne“ - studenti druge godine jednog privatnog fakulteta u Srbiji su poželeli autoritet, žalili se kratka predavanja, poželeli da imaju još više da uče, da ispiti budu rigorozniji...

Srbijo, najlepša bajko!Kasnije se sve stabilizovalo, i mi smo se doveli u red i radili ono što je trebalo da radimo i koliko je trebalo da radimo... Da, da...

niko se nije zabunio, ni jedan student i ni jedan profesor, da uradi malo više nego što je trebalo...Pa dobro, nije nam bilo loše. U stvari mogu da kažem da mi je bilo super, kao i većini!Jer bez obzira na gradivo, knjige, ispite i ostale nevažne stvari u životu, na F@M-u kao i u Jovinoj gimnaziji sam naišla na

predivne ljude koje sam zadržala pored sebe i čuvam ih za ceo život!To je ono najvažnije što naučiš i što možeš da poneseš sa sobom!Zato posle ovog mog školovanja koje traje već 100 godina i ne mogu da se setim svih metoda učenja, svih razlika u predavan-

jima i tako tih stvari... Ono što je ostalo u meni, sada je pred vama! Sonja Madžar

Četvrtagodina

Jako ne volim da završavam poslove. Zbog toga funkcionišem na rokove. Zbog toga, ovaj tekst pišem krišom, poslednjih sati koji su preostali do predaje i posmatram ga kroz kalei-

doskop-igračku, samo da bih još rastegla vreme. Isto tako, ne volim da završavam škole. Osnovnu i srednju sam završila bez poslednjih časova i srceparajućih rastanaka (jednu zbog štrajkova, a drugu zbog bombardovanja). Što se fakulteta tiče – e, to tek što ne volim da završavam! Zato sam prvi ostavila na korak do sna. A zbog drugog sam već dva meseca nervozna. Ali, takva je četvrta godina za nas, čudne cvećke!

U glavnom, predavanja, kolokvijumi i seminarski prolaze mimo moje svesti. Ali, kada počnem da crtam gantograme svo-jih mesečnih aktivnosti i da posmatram kolege kako reaguju na sastancima, sve mi izgleda logično. Eh, kad bih samo mogla da prespavam završetak (ne bi bilo lepo da prizivam neku katastrofu, kakve su do sada pratile završetak etapa u mom školovanju)...

TrećagodinaDa, bila sam i ja nekad nova u grupi. Ljudi su se čudili zašto

baš sve moram da saznam prvog dana. A bilo je svega tih prvih dana... Najviše nepoverenja, čuđenja, umora, iznenađenja i novih ljudi koje je trebalo upoznati. Predavanja iz sasvim novih nauka i na potpuno drugačiji način nego što sam do tada navikla, došla su kao deo paketa, zajedno sa podočnjacima i hroničnim umorom.

Priznajem svoje namere: došla sam po diplomu. U prva tri dana sam dobila mnogo više nego što sam očekivala da ću dobiti u naredne dve godine. Sve sam počela da prihvatam kao mentalnu teretanu, u kojoj radiš na sebi onoliko koliko smatraš da je potrebno. Problem je u tome što sam htela još više. Ipak, izašla sam kao – pobednik!

Prva i druga godinaKada je treća godina ustvari prva na novom fakultetu, onda

prva i druga idu u kompletu sa trećom. Teškoće koje sam imala dok sam polagala diferencijalne ispite već sam zaboravila. Od onog što je naučeno, ostalo je dosta. Jedan deo predmeta žalim što nisam slušala. Za drugi deo, žalim što sam uopšte morala da polažem. Sve u svemu, daleka prošlost. Kao što će i sve ostalo postati, već kada ovo bude objavljeno.

Milena Jerkov

IV godina– Da li je teško?– Mhm...– Da li je dosadno?– Ponekad....– Da li je lepo?– Videćete sami....

III godina– Uzmi ili ostavi!– A šta još može da se uzme?– Znači, uzimaš?– Sve što dajete!

Dnevnik svršenog studenta

F@Mtime 21

F@M

time

dn

evn

ikl

Vratiti se u vreme od pre četiri godine, na početak studiranja, ne bi trebalo da predstavlja teškoću, ukoliko se ne traži da se vratite u određeno stanje svesti svojstveno određenim godinama.

Dnevnik apsolventa

Nije se, naravno, sve toliko promenilo ali suočavam se sa mogućnošću da tadašnje događaje pogrešno protumačim sadašnjim stavovima. Ali, i ne traži se

od mene prevelika tačnost. Samo ona koja je moguća.

Moram priznati, prevelike nade su postojale u meni kada sam se upisivala na F@M. Tu sam, mogla bih tako reći, videla rešenje tadašnje situacije.

Naime, želja da se upišem na neki drugi fakultet nije uspela, pa sam stoga bila spremna da dam šansu, između ostalog, i privatnim fakultetima. I to najviše zbog toga što sam odlučila da je bolje biti i frizer i čistiti ulice (izraz moje majke) nego pauzirati godinu. Bolje je bilo raditi bilo šta samo ne čekati. I dalje tako mislim. I to iz prostog razloga što čekati godinu dana do upisa na fakultet ne vidim kao rešenje za jednog devetnaestogodišnjaka.

Iznenadila sam se zanimljivošću predmeta koje sam videla u programu Fakulteta za mendažment. Delovalo je kao prilično sveobuh-vatno, obećavalo je proučavanje velikog broja različitih oblasti.

U svakom slučaju, predavanja na fakultetu su se mnogo razlikovala od srednje škole. Kompjuteri, profesori kojima je jako bitno šta vi mislite i traže da to i govorite, mnogo vannastavnih aktivnosti, parcijalno polaganje ispita putem kolokvijuma, dobre ocene, moderna oprema itd.

Doduše, tokom druge godine studiranja, u pojedinim slučajevima, shvatila sam da nema uvek jasnog sistema vrednovanja studentskih radova i znanja (uzrok ovakvom zaključku je veliki broj visokih ocena na nekim predmetima, postavljena prava i obaveze nisu uvek poštovani, ne sećam se ni kazni za takvo ponašanje ...). Zbog toga se, valjda, i dogodilo da postoje oni koji su kršili postavljena pravila i principe a stigli su do finala. Ali, pretpostavljam da je to svuda slučaj, tako da to i nije jako zaprepašćujuća činjenica. Čujem da se sada ubrzano radi na tome da se takve stvari više ne događaju. Bilo je i vreme.

Zbog toga se se nije sasvim ostvarila jedna od mojih potreba - da znam gde stojim u odnosu na neka utvrđena merila, u odnosu na druge, u odnosu na sebe od ranije ili u odnosu na ono što sam želela.

Ono što me je istinski oku- piralo na fakultetu bila je naša mala redakcija fakultetskog lista. U velikom broju slučajeva to je bila jedina stvar zbog koje, u određenim momentima, nisam bila potpuno razočarana. Tri godine sam sa malom grupom kolega pisala za naš list i željno iščekivala pojav- ljivanje svakog broja. Verovatno to mnogima može zvučati smešno - šta ima toliko zanimljivo u par stranica studentskog lista koji čak i ne može da bude sve ono što bi mogao. (Nema dovoljno finansija na raspolaganju, nema mesta da se u njemu obrađuje veliki broj tema koje su vezane za spoljašnji svet. Nije čak ni u boji, osim naslovne, srednje i poslednje strane).

Ne znam ni ja, zapravo, čemu moje toliko veliko oduševljenje našim listom. Možda zato što smo u njemu imali pravi zajednički rad, zato što je naš profesor na redakciji postajao Glavni i odgovorni urednik a mi, studenti, pravi novinari koji su imali zadatke, rokove i sve ostalo. Ali sad sam stigla do onoga čega sam se bojala. Počinjem da se mešam u ono što je bilo pokretano nekim svojim razlozima. Možda mi tada nisu ni trebali veliki razlozi.

Svake godine dobijali smo i nove članove. Na poslednjoj, četvrtoj godini, mi stariji smo se već pomalo rasuli, jureći neke druge aktivnosti, i ostavili njima - novima, da kao što smo i mi, uživaju u radu u redakciji.

Da i njima studenstski list, naš F@Mtime, bude ono što je nama bio sve ove godine.Sad se već oseća potreba za nečim novim, treba ići dalje, ući u druge sredine, zaći među druge ljude.A šta sam naučila?S obzirom na to da je prisustvo na fakultetu bila najveća obaveza, logično je da sam izvršavajući tu obavezu najviše naučila. Dakle,

posmatranje.Mnoštvo različitih likova, reakcija, ličnosti, načina da se nešto uradi ili ne uradi, želje za znanjem ili za ostajanjem na čvrstom tlu

svoje samodovoljnosti, prevelika kritičnost, veće ili manje ambicije, praksa ili teorija ili oboje, procenjivanje, sistemi vrednosti, naklonosti, predubeđenja,...

I, od svih tih različitosti, našla sam neke koje su me uputile u neke drugačije mogućnosti od onih koje sam ja poznavala, srela sam ljude koji su mi pokazali sa kakvom se lakoćom nešto može uraditi, upoznala one koji se ne mire sa postojećim stanjem i koji ga i menjaju. Našla sam prijatelje.

To je već dovoljan razlog (pa sve i da je jedini) da ne smatram ovo vreme protraćenim.

Na kraju ipak jesam shvatila da studiranje nije ono što sam ja mislila. Utešila me je rečenica moga oca koji je rekao da ću slabo šta naučiti na fakultetu osim onoga za čim sama tragam. Da je fakultet samo smernica, da otvara mnoga polja od kojih je makar jedno od njih ono koje smo mi tražili ili koje je tražilo nas.

Kako bi sada mogla da definišem studiranje ili nešto što je, možda, posledica studiranja u bukvalnom smislu te reči koja znači traganje, ispitivanje i razmišljanje, proučavanje neke nauke?

Kao odgovor na ovo neprestano mi se nameće misao jednog našeg profe-sora, Vladimira Cvetkovića, koja glasi oprilike ovako:

„Proučavanje, studiranje neke nauke je često mukotrpan posao koji nas uglavnom drži u samoći duže vreme među mnoštvom knjiga. Ono što pred-stavlja svetlo, najveću radost koja iz toga može proizići jeste da naiđemo na nekog čoveka koji se pre par hiljada godina mučio sličnim razmišljanjima kao i mi, da znamo da je postojao, da nam je sličan. Tada shvatamo da nismo sami u tom mraku, gde često lutamo po nepoznatom.“

Ja bih dodala da se, studirajući i proučavajući nešto što nas obuzima, srećemo takođe, i sa nekim ljudima koji su uspeli da pretoče naše misli u reči bolje nego što ćemo mi ikada moći i koji nas pozivaju da nastavimo tamo gde su oni stali, sprečeni svojim kratkim životima. Šteta je što je ponekad potrebno jako mnogo vremena da bismo ih našli, i ponekad nam nijedna institucija u tome ne pomaže, ništa osim slučaja kojeg je tako teško čekati kada smo i mi sprečeni svojim kratkim životima.

Ana Pećanac

S obzirom na to da je prisustvo na fakultetu bila najveća obaveza, logično je da sam izvršavajući tu obavezu najviše naučila. Dakle, posmatranje.Mnoštvo različitih likova, reakcija, ličnosti, načina da se nešto uradi ili ne uradi, želje za znanjem ili za ostajanjem na čvrstom tlu svoje samodovoljnosti, prevelika kritičnost, veće ili manje ambicije, praksa ili teorija ili oboje, procenjivanje, sistemi vrednosti, naklonosti, predubeđenja,...I, od svih tih različitosti, našla sam neke koje su me uputile u neke drugačije mogućnosti od onih koje sam ja poznavala, srela sam ljude koji su mi pokazali sa kakvom se lakoćom nešto može ura-diti, upoznala one koji se ne mire sa postojećim stanjem i koji ga i menjaju. Našla sam prijatelje.

„Proučavanje, studiranje neke nauke je često mukotrpan posao koji nas uglavnom drži u samoći duže vreme među mnoštvom knjiga. Ono što predstavlja svetlo, najveću radost koja iz toga može proizići jeste da naiđemo na nekog čoveka koji se pre par hiljada godina mučio sličnim razmišljanjima kao i mi, da znamo da je postojao, da nam je sličan. Tada shvatamo da nismo sami u tom mraku, gde često lutamo po nepoznatom.“

F@Mtime22

F@M

time

tem

aKAKO SE UČI .... LAKO SE UČI ...

Za sve postoji lek pa i za učenje, a vi ćete ga lako naći pod uslovom da želite da ga pronađete.

BLOKADA I ŠTA SAD ?

Da li vam se dogodilo nekada da pred neki važan ispit, kolikvijum, test vaš mozak zablokira i vi jednostavo niste u stanju da nastavite učenje, a pritom dragoceno vreme teče dok uzaludno trošite svoje zlata vredne nerve i skraćujete sebi život? Da naravno, svima nama se to dogodilo i svi znamo da to može ostati jedno negativno iskustvo koje jednostavo ne možete sebi

da uklonite iz sećanja. Ne treba očajavati, za sve postoji lek samo je važno da znamo gde ga je moguće pronaći.Da krenemo redom, blokada nastaje kao posledica preopterećenja vaših “cenjenih vijuga”, nešto nalik na visoke peći za topljenje

metala u nekoj od železara koje rade neprekidno do trenutaka u kojem je i više nego očigledno da moraju na zasluženi remont, kako bi mogle i dalje da budu upotrebljive. E sad, da kod vas ne bi došlo do “remonta” vi morate da primenite određene postupke kako bi ste rasteretili vaš mozak.

Prvo što je potrebno da uradite jeste da u trenutku kada se može naslutiti iniciranje blokade jednostavno odgurnete knjigu i napravite malu pauzu. Ukoliko se blokada već dogodila potrebno je malo više da se “povratite u život” i naravo da će vam biti potrebna veća pauza.

Drugo možete promeniti način učenja. Postoji milion finesa kojima se može spojiti obavezno i zabavno. Možete probati sa muzikom. Odaberite neku muziku koja po svojoj prirodi nije ni preglasna ni pretiha, ni prebrza ni prespora. Namestite zvučnike da stoje u vašoj neposredno blizni i obavezno smanjite na onu meru na kojoj muziku možete čuti ali tek tolko da ne remeti vaš radni ambijent (ukoliko je muzika glasna, od tog učenja nema ništa). Muzika će obogatiti prostor u kojem učite, a sam proces učenja će postati zanimljiviji. Ukoliko odaberete instrumentale biće još zanimljivije.

Ako ste umetnik koji više voli da se bavi crtanjem, onda nabavite pribor i krenite u akciju. Gradivo koje učite možete pretočiti u sliku na kojoj su nacrtane razne stvari sa gomilom putokaza koji samo vi razumete. Ukoliko primenite ovu tehniku učenja, evidentno je da će vaše učenje potrajati duže nego što ste planirali, ali budite uvereni da će i trajnost gradiva biti tolika da ćete biti zapanjeni.

Niste tip koji voli da radi uz muziku, a i crtanje vam ne ide od ruke, onda je možda potrebno da primenite QUIZZ metod. Da bi ste učili na ovaj način podelite gradivo onako kako smatrate da će vam biti lakše za savladavanje (na tematske celine, lekcije ili određeni broj stranica) i pročitajte ih nekoliko puta. Potom je potrebno pronaći jednog tutora (to može biti neko od članova najuže familije, rođaci koji su vam u poseti ili ako baš nećete nikoga od svoje rodbine da petljate u “vašu stvar” onda se obratite dobrom prijatelju). Napustićete prostoriju dok tutor nepročita zadato gradivo i ne napravi koncept koji se sastoji u ispisivanju ključnih reči na papire formata A4. Potom ćete ući u prostoriju i početi sa radom. Vaš posao neće biti da samo čitate reči koje vam tutor pokazuje jer niste TV voditelj informativne emisje u 18:00 h koji čita vesti sa tzv. “idiota”, nego pametna i zrela osoba koja će putem asocijativne reči rekonstruisati rečenice koje će imati smisla i predstavljati dokaz da znanje “nije naštrebano“, nego se nalazi tamo gde bi trebalo da bude – u memoriji. Kao i u predhodnom primeru, vreme je ograničavajući faktor.

Ukoliko niste ni za ovo zaintersovani, onda prionite na pravljenje plana koji će vam omogućiti da uklopite sve svoje obaveze i ... sve ostalo. Napišite raspored (nešto slično kao onaj u osnovnoj školi) Odredite najmanje 3 a najviše 6 intervala u kojima ćete intezivno učiti po najviše sat vremena. Napravite tako da vam ostane dovoljno vremena i za druge aktivnosti. Uveče priredite žurku za prijatelje ili još bolje izadite negde gde je dobar provod (preporučuje se u slučaju da živite u zgadi u kojoj se rigrozno poštuju pravila, a vi sigurno ne želite da vam “ljudi u plavom” zakucaju na vrata i ljubazno vas zamole da pođete sa njima kako bi ste pojasnili neke nedoumice u vezi “narušavanja kućnog reda”). Ujutro, kada ustanete umijte se i obnovite gradivo od prethonog dana, odmorite još malo i potom ponovo u akciju.

Za sve postoji lek pa i za učenje, a vi ćete ga lako naći pod uslovom da želite da ga pronađete. Dušan Krunić

Kreativno i kritičko mišljenje

Priroda fenomena kreativnosti je težak izazov za svakog ko pokušava da ga istraži, definiše i opiše pomoću liste konačnih određenja. Ipak, među autorima koji se bavi ovim fenomenom postoji saglasnost oko odlika koje karakterišu kreativnost.

- Fluentnost se u širem smislu odnosi na sposobnost brzog stavaranja odgovora i ideja. - Fleksibilnost podrazumeva gipkost mišljenja, sposobnost da prevazilazimo ustaljenje pristupe problemu.- Originalnost jeste kada se stvaraju neobični, pa čak i duhoviti odgovori i rešenja.- Elaboracija je proces kojim se ispituju mogućnosti jednog pristupa, njegove skrivene snage i slabosti.

U savremenoj literaturi i praksi dolazi do preusmeravanje pažnje sa kreativnih osoba i kreativnih rešenja, na kreativne procese i orkuženje koje razvija, podstiče i čini kreativnost. Ovakav pristup uvažava samu prirodu kreativnosti i razvojne odlike svake individue. Naročito su važni kvalitet komunikacije, ohrabrivanje, podsticanje radoznalosti i istraživačkog duha.

Kritičko mišljenje i kreativno mišljenje su posebni oblici koji se nadopunjuju. Ključna razlika između njih leži u intelektu- alnoj disciplinovanosti kritičkog, naspram slobode i sponatnosti kreativnog mišljenja. Između ove dve kategorije mišljenja post-oje i izvesna poklapanja koja se odnose na odlike kao što su: nezavisnost mišljenja, otvorenost i spremnost za preuzimanje rizika. Kritičko i kreativno mišljenje su vaspitne kategorije i mogu se razvijati i podsticati.

Obe ove vrste mišljenja su neophodne za rešavanje problema i vrednost koja nastaje njihovim spojem jeste primenji- vost. U prvim fazama rada akcenat je na što većoj produkciji ideja. Kada saku- pimo nabacane ideje, tek onda sledi njihovo kritičko sagledavanje, procena i selekcija. To je faza u kojoj se uključuje kritičko mišljenje kao neophodna dopuna kreativnom miljenju.

U procesu odvijanja kritičkog mišljenja, uloga kreativnog mišljenja se ostvaruje kroz potragu za smislom onoga što radimo, u produkciji ideja, pronalaženju novih problema, formulisanju hipoteza. U sam proces rešavanja problema, dokazivanja ili opovrgavanja hipoteza uključene su obe vrste mišljenja. Ne postoji idealan recept koji diktira koje su mere uključenosti oblika mišljenja idealne. Izbor optimalnog odnosa zavisi od prirode problema, njegove vrste i od sklonosti onoga ko o problemu razmišlja.

Tamara Kliček

U savremenoj literaturi i praksi dolazi do preusmeravanje pažnje sa kreativnih osoba i kreativnih rešenja, na kreativne procese i orkuženje koje razvija, podstiče i čini kreativnost. Ovakav pristup uvažava samu prirodu kreativnosti i razvojne odlike svake individue. Naročito su važni kvalitet komu-nikacije, ohrabrivanje, podsticanje radoznalosti i istraživačkog duha

F@Mtime 23

F@M

time

zab

aval

Test

~KOLIKO STE KREATIVNI~1.) ŠTABIVAŠIPRIJATELJIREKLIOTOMEKOLIKOSTEPRIJEMČIVIZANOVEIDEJE?

a) instiktivno skeptičnib) uglavnom prijemčivic) opasno podložni tuđem uticaju

2.) PREMAČEMUOSEĆATESTRAST?a) projektu na kome radim trenutnob) snu o velikoj ideji koja će mi izmeniti životc) ničemu trenutno

3.) KADAVAMJEPOSLEDNJIPUTBILODOSADNO?a) ne sećam seb) prošle nedeljec) danas

4.) KADASTEPOSLEDNJIPUTRADILINEŠTONEUOBIČAJENO?a.) Ovog mesecab.) Prošlog mesecac.) Ne sećam se

5.) ŠTARADITEKADAVASZANIMANEKATEMA?a.) Želite da o njoj saznate što je moguće višeb.) Proučavate je dok ne zadovoljite radoznalostc.) Nikad vas ništa TAKO posebno ne zanima

6.) NAKOJIPOMISAOVASNAVODIREČENICA:~svismomiodrazprirode~?a.) Slažem se! U prirodi su metafore za sveb.) Tačno je da su svi ljudi životinjec.) Ne vidim sličnost izmedju sebe i drveta

7.) KOJAODSLEDEĆIHKONSTATACIJAOPISUJENAJVERNIJEVAŠMENTALNIBIORITAM?a.) Dnevni raspored poslova je savršeno usklađen sa vremenom kada najbolje razmišljateb.) Samo povremeno imate –napade- koncentracije i ne prija vam ukoliko morate mnogo vre-

mena da provodite za radnim stolomc.) Kreativnost počinje da se budi baš kada obavim sve one nužne,nametnute stvari..

8.) KADJEDNOMOFORMITEMIŠLJENJEONEKOM,DALIGAŠESTOMENJATE?a.) Ne menjam ga jer tu osobu obično poznajem dužeb.) Spreman-a sam da ga promenimc.) Retko ga kasnije menjam

9.) ŠTARADITEKADVASMUČINEKIPROBLEM?a.) Prestanem misliti na njega,u nadi da će nešto novo da mi sineb.) Prvo rešim tuđ,pa tek onda svoj problemc.) Uporno radim na tome dok ga ne rešim

10.)KAKOPRIHVATATENEKESVOJEPOMALOUVRNUTEOSOBINE?a.) Pretvaram ih u najjače adute, određuju put kojim se bavim ili ću se bavitib.) Prihvatam ih kao deo moje jedinstvenostic.) Kompenzujem ih ili potiskujem da bi se lakše uklopila među kolege

REZULTATiĆi:

NAJVIŠEODGOVORAPODA-kreativnimislilac

Spadate u ljude kojji će na zahtev da smisle deset načina koje odmah mogu da predlože. Imate samo vama svojstven način rešavanja problema,što je prava podloga za genijalne ideje. Vaša radoznalost i intelektualno samopouzdanje,znači da se ne plašite da postavite pitanja koja možda i zvuče glupo.Svesni ste da ne znate sve kao i da postoji samo jedan način da saznate sve što vas interesuje. Ta sklonost da sve dovodite u sumnju vas čini prijemčivim za sveže ideje. Naravno,dešava se da vas osuđuju za SULUDE ideje,što vas uopšte ne uzbuđuje previše.

NAJVIŠEODGOVORAPODB-rasejanimislilac

Ima dana kada se osećate slobodnim da razmišljate ali i onih kada je vaša genijalnost zatrpana životnim detaljima. Dve vam stvari smetaju da razvijete vaš kreativni potencijal,nedostatak vremena i samopouzdanja. Priuštite sebi luksuz da se posve-tite razmišljannju i pustite misli da slobodno lutaju. Ako vam je svaki trenutak strogo isprogramiran,vaš mozak nema kad da izrodi genijalne ideje.Pasiholozi kažu da postoje tehnike za usavršavanje kreativnosti koje se sastoje od vežbanja poredjenja različitih stvari.Napregnite mozak i otvorite ga za sva moguća značenja. Postavljajte sebi što više pitanja i na svako smislite odgovor.

NAJVIŠEODGOVORAPODC-praktičnimislilac

Niko nema prava da vas naziva sanjalicom.Mrska vam je i najmanja pomisao da mentalnu energiju trošite na nešto što vam ne garantuje uspeh. pozitivno je to što retko doživljavate neuspeh jer maksimalno koristite svoje potencijale.Pametni ste mada ne i dovoljno fleksibilni za smišljanje novih ideja.Bez sposobnosti povezivanja, vašoj mašti preti opasnost da se zaledi. Savet za vas je da ~hranite~ svoju maštu sa više neisprogramiranog vremena,jer ukoliko vam se neki predlog čini poznatim ili vam se ne dopada,gubite interesovanje i prestajete da učite čto definitivno samo može da vam škodi i da vas uskraćuje,zato promislite...,

... iskopala,preradila,modelirala Sunfana

Documents

S A D R Ž A J - famns.edu.rs · PDF filesmislu «Bolonja» je već kod nas - na F@M-u tako radimo već pet godina! Ipak, «Bolonja» je nešto drugo, a bojim se i negde drugde