Dr Rudolf tajner

GA 101 BELA I CRNA MAGIJA

Predavanje Rudolfa tajnera odrano 21. oktobra 1907. u Berlinu, posle podne, iz knjige "Mythen und Sagen. Okkulte Zeichen und Symbole". GA Bibl.Nr. 101,

Rudolf Steiner Verlag, Dornach, Schweiz, 1987, "Weisse und schwarze Magie", seite 117-140

Izraena je elja. da mi jo govorimo o tome, to se obino naziva "bela i crna magija", te da to dovedemo u vezu sa nekoliko drugih pojmova koje znaju teozofi.

No ono to se s tim mora dotai jeste vrlo iroko razgranata, rairena oblast

okultnog i duhovno-naunog naina posmatranja. pa e s toga biti mogue dotai samo takorei nekoliko elementarnih stvari iz ove oblasti. Meutim, ove ve ine da je zbilja neophodno pretpostaviti, da se ovo to mi sad razmatramo primi tako. kao da je upravo namenjeno apsolutno samo za uenike nauke o duhu, a ne za bilo koga drugog ko nije stekao duhovno-nauno nastrojenje i nain miljenja. Izvesne prethodne postavke se moraju uiniti, ako ovek eli da govori o takvoj temi.

Te rei "bela i crna magija" esto se upotrebljavaju ba u teozofskim krugovima, a

protiv nas zbilja beskonano esto istupaju sa tom oznakom "crnog maga" kao nekom optubom i oni koji deluju u teozofskoj struji. Bie da je mnogi od vas ve i sam uo, kako se laka srca ovo ili ono oznaava kao "crna magija". Da, to se ak dogodilo, da su posle itanja naih "Saoptenja"1 - ini mi se da je to bio prvi broj - na jednom mestu ljudi rekli: To to se na onoj Generalnoj skuptini dogodilo i to se u Saoptenjima isprialo, u tome se krije crna magija. Nekoliko ljudi je tada tvrdilo, da se pri voenju one Generalne skuptine mora biti krila neka zla arolija. To je samo jedan primer za neto, to se ee pojavljuje i to potie od nekog prilino trivijalnog shvatanja ne samo pojma "crna magija", nego uopte tog pojma "magija".

Nama mora najpre biti jasno, ta se podrazumeva pod "magijom", da bi se zatim

moglo uvideti ta treba razumeti pod "crnom magijom". Mnogi ljudi veruju sledee: Oni kau, okultne snage se mogu stei i pri tome misle obino na sasvim manje vredne, elementarne okultne snage. Jer obino oni koji govore o takvim stvarima ne znaju nita o viim okultnim snagama; oni uopte nemaju nikakve predstave o tome, ta oni upravo treba da zamiljaju pod takvim snagama. Obino ti ljudi tad uz to jo dodaju, da se crnom magijom bavi onaj, koji takve sile upotrebljava u slubi linog egoizma. Takav sud spada u one, za koje se ak ne moe ni rei da je pogrean. Ali ne zavisi mnogo od toga da se kae 1 Saoptenja - Saoptenja za lanove nemake sekcije Teozofskig drutva ("Mitteilungen fiir die Mitglieder der Deutschen Sektionder Theosophischen Gesellschaft") izdata od Matilde ol (Mathilde Scholl).. prvi broj izaao u novembru 1905. sa protokolom Generalne skuptine od 20. oktobra 1905.

1

da je on ispravan, poto time ba nita osobito nije reeno. To proizilazi iz sasvim apstraktnog naina miljenja. Ko eli da govori o takvim stvarima, mora pre svega vrsto stajati na tlu stvarnosti, bilo to fizike, bilo to duhovne stvarnosti; on mora znati ta je realno, tada on nee vie brbljati o svakojakim stvarima, koje nemaju nikakve veze sa stvarnou.

Ta da li se u takvom nekom sudu, da ovek okultne snage ne treba da upotrebljava u

slubi linog egoizma, u izvesnoj meri ne nalazi neki nemogui zahtev za ljude? Na ovo pitanje mi moramo pre svega odgovoriti. Dakako oni ljudi koji to kau, postavljaju kao prvu zapovest: "Ti ne treba da bude egoistian!" - Svakako, to je neka najvia zapovest. Ali za onoga ko realno misli ne radi se o tome, da se takva zapovest postavlja, nego o tome da li se takva zapovest uopte moe ispuniti. A ko veruje da tu zapovest, da se ne bude egoistian, ovek dananjice moe tako bez daljnjega da ispuni, taj se predaje vrlo velikoj iluziji. Onaj ko to smatra za svoju dunost da rasteruje iluzije, taj mora takoe rasterati i takvu iluziju da se takva zapovest moe lako ispuniti.

Pojavi se moda tu neki ovek i kae: "Ja hou jedanput u svetu da delujem na ba

sasvim nesebian nain!" - Pre svega moda on ba nita ne zna, da se meu snagama s kojima on deluje nalazi tu itavo mnotvo okultnih snaga. Od svakog oveka izlaze okultne snage. Ako sad neko kae, da on eli da deluje u svetu na vrlo nesebian nain, onda je to jedan vrlo, vrlo lep ideal. No ako se jednom pokua da se dalje upita: "Zato ti eli da bude nesebian, zato ti sebi postavlja tu zapovest da bude nesebian?" -, onda e se dobiti vrlo udnovatni odgovori, na primer: "Pomou nesebinosti ja se postepeno uzdiem do viih stupnjeva savrenstva; ja ne mogu podnositi da budem bezvredan ovek; ja elim da budem ovek koji neto vredi u svetu". - Ako bi se ovo oseanje analiziralo, onda bi se dolo do toga, da se iza osnova za tu nesebinost esto krije najneverovatniji egoizam, esto mnogo vei egoizam nego to se moe pojaviti kod ljudi koji nikako ne ele da budu nesebini, ve se jednostavno predaju svojim sebinim instinktima. Zamislite samo tu misao i vi ete videti, koliko se sebinosti krije u toj tenji ka nesebinosti.

A kako bi i trebalo da to drukije bude? Ta sebinost jeste jedna snaga, koju bogovi

nisu u ljudsku prirodu usadili zbog toga da bi se nje ovek tako bez daljnjega odricao ili je negirao. Ta sebinost tavie spada u najbitnije stvari, pomou kojih ovek deluje. Ako mi ispitujemo osnove sebinosti, ako se zapitamo: Ta zato su bogovi, milostivi bogovi usadili oveku sebinost? - poto je ona prema gleditu tako mnogih ljudi neto tako grozno, onda mi dobijamo iz istinskog okultizma roen odgovor, da je ta sebinost sasvim mona zatita od onoga, to bi se oveku u svetu dogodilo, kad on ne bi imao tu sebinost. Znate li vi ta oveka najbolje titi od toga, da ne upotrebi izvesne sasvim rave sile, o kojima emo sad upravo govoriti? To bi danas bilo sasvim lako za nekoga, ko bi sam eleo da se bavi crnom magijom, da k sebi privue nekog oveka kao uenika i da tog uenika uputi u izvesne zahvate i mahinacije istinske crne magije; on bi mogao da na najuasniji nain deluje u svetu. Ali veina to nee bez daljnjega da radi. A znate li, zato ne? Iz jednostavnoga razloga ne zato to se oni plae, to se plae za svoju linost. Oni neto sasvim malo vide od posledica u duhu i sebino se plae od toga. A to je savim dobro to se oni plae i tu stvar 2

ne rade. Da su na poetku zemaljskog razvoja ljudi sauvali sve to im je odmah predato, to postoji od snaga za delovanje na astralno, na etersko i na fiziko telo, onda bi ti ljudi zle stvari nainili u svetu. No njima je ovako dat egoizam, a on oveka dovodi do toga, da ovek pre svega brine o samom sebi, te da ga ta briga o samome sebi sasvim obuzima. Kao neki zatitni zid postavili su bogovi egoizam kod oveka. Egoizam je to, to oveku skriva pogled na one stvari, koje se nalaze kza sveta pojava. O tome razmiljati izvanredno je vano. To je jedan od mudrih ureaja za koenje, koji su bogovi postavili da ovek ne bi suvie brzo prodro u duhovno carstvo. To dakle jeste egoizam; on je dobro zatitno sredstvo.

Ne treba se dakle tako bacati s takvim reima, jer je jo dug put dotle, kad ovek

moe postati nesebian, kad e on biti zreo za nesebinost. Nikako nije potrebno da se podsea na to, kako sve propovedi o nesebinosti upravo u naem vremenu izgledaju tako komino, u vremenu visoko potenciranog egoizma, kad svaki eli da ugrabi tako mnogo od onoga to je zasnovano u socijalnom poretku. Tu ova "nesebinost" vodi tome, da se ovek ba potpuno okrui vrtlogom iluzija. Ako temeljno o tome ne razmiljate, vi i ne verujete kako se ljudi danas umotavaju u neki vrtlog iluzija, kako putaju da pomou teorija naih savremenika budu zamotani u vrtlog iluzija. Tu su socijalne teorije koje kuju i propovedaju i profesori i neprofesori. Ali upravo veliki deo tih teorija o socijalnim lekovima za drutvena tela nisu nita drugo do posledica "rsychopathia professoralis" (profesorska psihopatija). Vi u praksi moete videti, kako ljudi naopako misle i naopako postupaju. Gde u bilo kakvom drutvu ili komuni vi ne moete doiveti, da ljudi ne razmiljaju o ovom ili onom leku, na primer za nezaposlenost. Ako postoji nezaposlenost, onda je tu i glad. Ali kako mi to radimo, da se ona otkloni? Tu se onda donosi odluka: Ljudima se mora dati posao. - I sad se pronalazi bilo ta da bi se ljudima dao posao, zaposlenje. No to je vrlo opasno sredstvo da se ljudima po svaku cenu da zaposlenje, sve dok ovek vrstu zaposlenja ne razlikuje prema produktivnom i neproduktivnom zaposlenju. Sve dotle dok se ne pravi ova razlika izmeu produktivnog i neproduktivnog zaposlenja, ovo je ak uasno sredstvo prema svojem delovanju na drutvo. Zamislite ovaj radikalan sluaj: poto je zbog pronalaenja neke nove maine u nekoj odreenoj oblasti izvestan broj osoba ostao bez hleba, neko je hteo da tim ljudima brzo obezbedi posao i hleb. On je smislio neki artikal, kod kojeg je za toaletne predmete upotrebio bezvredne otpadne proizvode. Ljudi tada mogu neto da zarade i kupe sebi hleb. - No to je samo sredstvo da se siromatvo prebaci s jedne strane na drugu, jer se na taj nain ba nita ne proizvodi, ba nita ne stvara. Svaki moe jednom o tome da razmisli na sledeem sluaju: Neko je napolju u selu seo u neki restoran i kae: Kelner, dajte mi deset razglednica! - i onda ih alje, ne razmiljajui pri tome, koliko e potara zbog toga morati da se penju na evrti ili peti sprat, i ne razmipljajui da time nita od realnih snaga u svetu nije stavljeno u pokret. Nikako se ne misli da se time nije postiglo nita stvarno, to unapreuje duh i telo. Ako vi to dotinome kaete, onda e on naravno imati neki izgovor. On bi mogao na primer, rei da bi se time mogli zbilja postaviti novi potari, pa bi tako vie ljudi dobilo posao. Pri tome se meutim nikako ne misli da, ako se postave novi ljudi, da se njihovim radom nita novo ne stvara, nego da se siromatvo samo drukije rasporedilo. To pokazuje da ljudi prvo moraju znati neto o podeli rada na Zemlji, pa tek onda da mogu otpoeti sa najmanjom misli o reformi. 3

Neznanje, koje eli da reformie jeste neto uasno u odnosima sveta. Uasno je to to ljudi nemaju strpljenja da saekaju dok ne naue, da steknu neki pregled o tome kako se moe pomoi, ve pokreu sva mogua udruenja, da bi se time ovo ili ono dogodilo. Sve su to iluzije, kojima se ljudi obavijaju. A jedna takva iluzija jeste i to, kad u trivijalnoj teozofiji ljudi govore o nesebinosti. Ako elimo da se obavestimo o beloj i crnoj magiji, mi najpre moramo pred duu izneti neto od pojma "magije", o emu ve neto znaju oni, koji su sluali poslednja predavanja. Takoe sam ja ve i javno dotakao bit magije.

E pa ta je magija? U svim starim okultnim kolama bilo je tri naina da se uzdigne

do najviih oblasti saznavanja. Prvi nain je bio nain posveenih, iniciranih, drugi je bio nain vidovnjaka, a trei je bio nain maga. To su tri prvobitno jedna od druge u osnovi razliite stvari: posveenje, vidovnjatvo i magija. Razjasnimo najpre jednim Jednostavnim poreenjem, ta je to posveeni, ta je vidovnjak i ta mag. Zamislite neki predeo gde ljudi ne znaju za eleznice, parobrode i tako dalje, gde ljudi ive bez eleznica i bez parobroda. U takvom nekom predelu okolnost da postoje eleznice i parobrodi jeste ist okultizam. Okultno znai isto to i skriveno, neto o emu ljudi nita ne znaju. Ako sad iz oblasti gde nema eleznica i tako dalje, neko otputuje u neki drugi predeo, u kojem on vidi eleznice i paroorode, te se ponovo vrati u svoj zaviaj, tad on svojim ljudima pria da postoje eleznice i parobrodi. On to zna iz sopstvenog gledanja, jer je on gledao neki svet, koji je za druge jo tajna.

Ko se okultnim kolovanjem uvede u vie svetove, taj je u tom pogledu vidovit. On

iz sopstvenog gledanja zna da postoje duhovni svetovi i sutastva, duhovne snage. Ti duhovni svetovi imaju razliite stupnjeve. Neki ovek moe biti na jednom stepenu vidovnjak, neke pojave da vidi, ali druge pojave da ne vidi. No vi morate pred duu da stavite neto, to je ovde ee reeno: Uz pronalaenje i uz samostalno istraivanje duhovnih istina spada vidovnjatvo. Ali vidovnjatvo nije potrebno za to, da se ove istine uviaju. Za to je dovoljan obian oveiji razum, ako se on na dovoljno obuhvatan nain ispravno upotrebi. Ko kae da ono to se saoptava u okultnim izvetajima on moe shvatiti samo ako bi bio vidovnjak, taj svoj razum jednostavno ne upotrebljava dovoljno. Okultne istine ovek ne moe nai razumom, ali uvideti on njih moe. Sve to se pria iz duhovnog istraivanja moe se uvideti, ako se samo eli o tome temeljno da razmilja. Jedino to se okultne istine bez vidovitosti ne mogu nai, za to je potrebna vidovitost. Ono dakle to se preko teozofije objavljuje, to bi mogli takoe uviati i oni koji o tome temeljno razmiljaju.

Ispriane stvari, sve do u najvie oblasti okultnog doivljavanja, ovek moe

primiti, pa ih onda on moe uvideti. Tako je u okultnim kolama uvek bilo vidovnjaka, koji su uili da gledaju u duhovne svetove pomou onih metoda, koje su se primenjivale. esto su to bile vrlo dugotrajne metode. Ali pored ovih vidovnjaka bilo je uvek i posveenih. To su bili oni, koji su iz svojih obuhvatnih i voljno upotrebljenih snaga razuma uvideli te injenice i zakone viih svetova. To su bili posveeni. Danas ovaj odnos posveenika i vidovnjaka jedva jo moe biti dobar, poto je danas svaki ovek obuzet velikim egoizmom, te eli sam da vidi. O onoj ljubavi i o onom poverenju, koje je vladalo u nekadanjim okultnim kolama, ljudi danas jedva stvaraju neki pojam. Bio je tu

4

vidovnjak, koji je moda kroz inkarnacije skroz sa odricanjem primenjivao te metode i vebao se, da bi gledao u vie svetove, koji je mogao da vidi u tim viim svetovima, a koji se sam uzdravao da upoznaje zakone tih viih svetova, da ga ne bi zadravali ovi zakoni, nego da bi brim razvojem vidovitih sposobnosti uinio veu uslugu oveanstvu. Ovo odricanje nije tako lako bez daljnjega preduzeti. To je neto veliko i silno, kad se bilo ko odlui da bude vidovnjak, a da u isto vreme ne upoznaje itavu tu vrstu zakonitosti u viim svetovima; a kad on na to - moda hiljade godina - eka dok on to ne postigne, onda on to moe uiniti jedino pod uslovom da se stavi pod strog nadzor nekog izabranog gurua ili uitelja. Jer ako bi on kao ist vidovnjak pristupao stvarima duhovnog sveta bez poznavanja njegovih zakona, onda bi on ubrzo zapao na stranputice i u najgore zablude, kad on u svim vanim stvarima ne bi primao savet gurua.

Bilo je drugih, koji su se u potpunosti odricali od razvijanja viih vidovitih darova,

poto su eleli da budu posveeni u zakone viih svetova. Oni su se u ljubavi i predanosti oslanjali na ono to su im vidovnjaci govorili, meutim oni su poznavali zakone. Da bi se to razjasnilo, moe se navesti jedan primer iz obinog sveta. Zamislite jednog oveka koji izvanredno dobro vidi, koji svojim oima moe da vidi sve mogue fenomene. ali koji ne razume nita od zakona svetlosnih pojava. A zamislite nekog drugog oveka. koji je vrlo kratkovid i vidi jedva nekoliko santimetara pred oima, ali koji dobro poznaje fizike zakone svetlosnih pojava. Oni obojica mogu dobro zajedno raditi i saraivati. Jedan poznaje zakone, drugi njih uopte ne poznaje ali zato vidi pojave. A to jo vie vai za vie oblasti. Mogue je da neko bude u visokom stepenu posveeni, a da ne rauna na vidovite snage. To je u starim kolama bilo sasvim uobiajeno da ove dve klase budu jedna pored druge. Dragovoljno su vidovnjaci primali savete nevidovitih posveenih. Naroito je to bilo potrebno u onim sluajevima, za koje se zahtevao vii stepen vidovitosti i vii stepen posveenja, tako na primer za sve ono to je u vezi sa astrolokom oblau. To je bilo tako, to su oni koji su eleli da u sebe prime komplikovane zakone astrologije, to su se oni po pravilu morali odricati one visoke vidovitosti, koju su astroloki vidovnjaci morali da u sebe prime. Oni su se uzajamno dopunjavali. Samo u novije vreme, u kojem ovek materijalistiki misli i osea, mora biti jasno, da je to nemogue da se ove oblasti strogo razdvoje, pa se stoga od XIV veka vie ne pravi nikakva razlika izmeu ove dve klase, tako da uitelj nikome vie ne dodeljuje neko posveenje, a da u isto vreme ne daje izvestan stepen vidovitosti. To drukije ne ide, poto to s egoizmom i nemanjem poverenja koji danas vladaju uopte drukije ne bi moglo biti. Stoga se izmeu ova dva vie ne pravi nikakva razlika, jer ljudi danas nikako ne mogu biti nesebini.

Meutim, kako od vidovnjaka tako i od posveenika razlikuje se sad mag. Za

onoga, koji ak moe gledati u vie svetove, jo dugo ne ide to, da on moe ve i ovladati i upotrebljavati one snage koje deluju u ulnom svetu. Ili da li vi verujete, da bi ovek koji je u neku oblast doneo znanje o lokomotivi, parobrodu i parnoj maini, sad odmah mogao takvu mainu i da napravi? On moe njima ispriati kako takve stvari izgledaju, ali on nee odmah znati njih da napravi. To to vidovnjak moe sam da gleda u vie svetove, iz toga jo ne proizilazi, da on takoe ume i da vlada i da upotrebljava one snage, koje deluju u svetu ula. Onaj tek jeste mag ili adept, ko ume ovde u svetu da upotrebljava one vie 5

snage, iji je izraz sve fiziko dogaanje, ko je dakle u stanju - ako se radi o bilo emu u njegovom injenju - da uzme u pomo ne samo fizike snage i fizike moi, nego ko moe da pusti u pokret i te vie snage. To upravo u nae vreme nije nikakva malenkost da se bude mag ili adept. Nema nijednog vremena u oveanskom razvoju, koje je bilo tako potpuno suprotno postavljeno prema magijanstvu odnosno adepstvu kako je to nae sadanje. A danas ovek pod izvesnim okolnostima oveanstvu najbolje slui time, da se ogranii na to da iri saznavanja o viim svetovima, pa ak - moda s iskrvavljenim srcem - takoe i u sluajevima gde bi upotreba magikih snaga moda bila na mestu, da se toga odrekne. Jer ovaj dananji javni ivot je tako tu tom pojmu magijanstva. da bi pod izvesnim uslovima uticaj viih svetova na ovaj na svet znaio neko povratno dejstvo, ako bi se neposredno magijske snage upotrebile. Ko ima izvesnu uvebanost u upotrebi tih snaga, a takoe je u sebe uz poznavanje primio takoe i taj mehanizam, taj se u izvesnim sluajevima mora uzdravati od upotrebljavanja ovih snaga iz prostog razloga. poto je nemogue juriti nasuprot struji ovog vremena u svetu. Za maga je potrebna ne samo vidovitost i posveenje, za maga je potrebna i uvebanost. To je to o emu se radi. Mag sa puno odricanja skroz kroz dugo vreme mora ovladavati izvesne radnje, on se mora vebati. Zamislite samo jednom, koliko vi moete znati - ve u fizikom svetu - a da sami niste u stanju da zbilja moete i izvesti to o emu moete da priate, o emu vi moete da znate. U mnogota vi moete biti posveeni. Vi moete tano znati kako je konstruisana neka lokomotiva. a da vam ipak niko ne daje odmah porudbinu da napravite lokomotivu, jer bi time rizikovao da novac baci kroz prozor. Tako je to i sa viim oblastima. Vebanje ini maga, opaanje u viim svetovima ini vidovnjaka, tanje i saznavanje zakona u viim svetovima ini posveenoga.

No u proteklim vremenima je bilo apsolutno nedoputeno da se izvravaju bilo

kakve magijske radnje, a da se ne stoji u saglasnosti sa voama sveta, "Zemljine vlade", koji se nazivaju velikim majstorima takozvane "Bele loe"2. Sve okultne kole, sve kole kojih uopte ima i sva uenja mogu biti samo najnii stupnjevi za vii razvoj; na njima se moraju sve vii i vii stepeni graditi sve do gore istinskih voa zemaljskog razvoja. Na najviem stupnju jesu oni, koji ne samo da znaju tu mudrost, ve koji "vladaju" Zemljom u njenom razvoju, koji putaju da se ta mudrost uliva u zemaljski razvoj. Oni su jedino u stanju da pri svakoj pojedinanoj radnji, u ijoj se osnovi nalaze duhovne snage, da naznae da li ona u itavom uzajamnom odnosu smeta ili ne smeta. Ako vi gradite kuu i date plan za kuu, onda svaki pojedini radnik na toj kui mora raditi u skladu s tim planom. A ako neko doe i padne mu na pamet da neki prozor drukije napravi nego to je to u planu predvieno, onda taj prozor moe biti i jo toliko lep i izvanredan - cela kua je poremeena. Ako bilo ko u svetu hoe da pomou duhovnih snaga neto izvri, onda to moe biti i jo toliko znaajno i jo toliko grandiozno - ako se to u prvobitni plan zemaljskog razvoja ne uklapa, onda to smeta tom zemaljskom razvoju i neki put ga za dugo vreme baca u nazad. Nemogue je da ovek koji ne upotrebljava duhovne snage moe 2 Za velike majstore takozvane Bele loe uporediti predavanje Logos i atomi u ciklusu Legende o hramu i Zlatne legende ("Der Logos und die Atome" in "Die Tempellegende und die Goldene Legende", GA Bibl. Nr. 93) i ciklus Za istoriju i iz sadraja prvog dela Ezoterine kole 1904-1914 " ("Zur Geschihte und aus den Inhalten der ersten Abteilung der Esoterichen Shule 1904-1914, GA Bibl. Nr. 264)

6

smetati ovom zemaljskom razvoju. A zato ne? Zato to u odnosu prema duhovnim snagama ono, to ovek ini bez znanja o viim svetovima, to stoji kao prirodne pojave prema nekoj kui. Ono to se usled vremenskih prilika preko toplotnih i sunanih odnosa na nekoj kui ruinira, to se mora ruinirati, to je na neki nain po sebi razumljivo. Tako stoje i namere onih, koji nemaju nikakve veze sa viim svetovima. Ali injenja onih, koji imaju bilo kakvu vezu sa viim svetovima - kad oni neto rade to nije u skladu sa duhovnim svetom - oni se ponaaju tako, kao kad bi neko neku stvar udario ekiem. ta je dakle potrebno da bi se izvravao napredak ljudskog roda? Ako se upotrebljavaju okultne snage, onda je apsolutno neophodno. da se te duhovne snage ne predaju nikome, ko ovu vezu ne eli da trai. Sa tim je povezano i to, to u svim pravim kolama vlada ta tajna o saoptavanju duhovnih snaga, to to se takve tajne ne odaju nikome, ko se nije obavezao da odrava vezu sa onim vodeim duhovnim sutastvima. Samo kod te "centralne vlade" Zemlje postoji mogunost da se zna o emu se tu radi. A to se mora znati, kad ovek hoe da upotrebi duhovne snage. Ako se nekom drugom na bespravan nain saopti bilo ta, ime se taj drugi moe postaviti u suprotnost prema velikom planu zemaljskog razvoja, onda ovek vri prvu vrstu crnomagijskog postupanja. Stoga vai kao osnovno naelo: Prvi crnomagijski postupakjeste odavanje okultnih tajni?3 Blebetanje i istrtljavanje o okultnim tajnama jeste prvi sluaj crne magije, jer tad vi predajete okultne tajne onima, koji se postavljaju u suprotnost prema centralnom voenju zemaljskog razvoja, poto vi ne poznajete tu uzajamnu zavisnost. Pa gde se to pojavljuje, gde to postaje realno? Realno to biva posvuda tamo, gde se okultne tajne ne ostvaruju u slubi itavog zemaljskog voenja, nego u slubi bilo kakvog ogranienog drutva, koje ne eli da ima nikakve veze sa voenjem Zemlje u slubi oveanstva. Ako dakle ovek na primer ranije primi one stvari koje on sme upotrebljavati samo onda kad je prevaziao sve nacionalne i rasne predrasude, ako on njih upotrebi pre nego je prevaziao sve ove predrasude i pre nego to ima pojma o tome, ta to znai biti "ovek bez zaviaja", onda sasvim tano isto to to je inae bela magija prelazi u slubu crne magije. Sasvim tano isto to. Kad se ono to treba da slui oveanstvu primenjuje u slubi nekoj izdvojenoj rasi, recimo da bi se toj rasi pribavila vrhovna vlast nad Zemljom, onda je to u velikoj meri crna magija, jer se to ne deava u skladu sa voenjem Zemlje. To je taj prvi zahtev: Biti izvan toga to nas povezuje sa samo jednim delom oveanstva. Za dananjeg belog maga to vai kao prvi osnovni stav. Ne moe ovek teiti nesebinosti, no ljubavi prema itavom oveanstvu. On moe da proiri oblast svoje ljubavi. To on moe, a to je takoe i to o emu se radi.

Ali deava se sad vrlo esto, da ljudi bilo kakvim mahinacijama tee da iznude, da

zadobiju neto, to se njima inae nikad ne moe saoptiti. Sada mi dolazimo do pravih metoda, do tih mahinacija koje je potrebno izvrtiti, da bi se dolo do posedovanja crnomagijskih snaga. To je neto, to se moe apsolutno sasvim u pojedinstima opisati. Vi

3 U knjizi Rudolfa tajnera "'Inicijacija. Kako se stiu saznanja viih svetova" (prevod J.Koraa i V. Jankovia. Beograd 1986) (Wie erlangt man Erkenntnisse der hoheren Welten?, GA Bibl. Nr. 10) uvanje okultnih tajni je obuhvaeno u prva tri zakona posveenja: Posveeni ne sme, nijednom oveku koji to trai, da uskrati ono znanje koje mu pripada.(str. 22) Nikome se ne moe pruiti nita od tajnog znanja, ko za to nije pozvan (str. 22) Upravljaj svim svojim delima, svakom svojom reju tako, da se preko tebe ne zadire u slobodnu odluku

volje nijednog oveka. (str. 28) 7

ste videli prvo sredstvo, prvi put, da bi se dolo do posedovanja crnomagijskih snaga; to je to, da ovek uini da mu se saopte sredstva o urokljivim snagama i sutastvima. Da, pa ta su ona uopte, ta magijska sredstva? Ona jesu ono, ime mi moemo duhovne snage iskoristiti, da bi delovale ovde u ulnome svetu, da bi se ovde postigli rezultati i dejstva. To su takva sredstva. Ali zbilja u ulnome svetu uopte nema nikakvih drugih delovanja sem takvih, koja proizilaze iz duhovnih svetova. Sva delovanja, dejstva i ini u ulnome svetu proizilaze iz duhovnih svetova. Stoga moe onaj, ko ne eli da do ovih stvari doe zakonitim putem te spore studije - pomou onih koji su posveenici ili vidovnjaci ili ak adepti ili magi - on tek moe izabrati i jedan drugi put, a taj se sastoji u tome da se on umesto na one ljude, koji su utelovljenja viih duhovnih sutastava, obrati na samu prirodu i da pokua da prislukuje taj put i nain, kako se duhovne snage u nju ulivaju. Jer sve to je u prirodi utie u nju iz duhovnih svetova, a mi pomou izvesnih mahinacija i radnji moemo od prirode ponovo oslukivati ove duhovne snage. No u onom trenutku, kad mi u pogledu onoga to mi ne znamo, ne putamo da priroda radi, nego sami izvodimo ono to mi hoemo, dakle sami radimo tu gde nita ne znamo, u tom trenutku smo takoe u stanju da za sebe pribavimo snage iz oblasti crne magije. Ako mi ne elimo da doemo do unutranjih snaga prirode po obilaznom putu preko mudrosti i uvianja, te ako mi izbegavamo sve to se pomou mudrosti i uvianja dogaa na tom putu razvoja unutranjih snaga, nego biramo druga sredstva, onda smo mi preko tih drugih sredstava uvek na putu ka crnomagijskim radnjama, ka crnoj magiji.

Vidite, ko bi danas eleo da postane crni mag, taj bi u samom poetku imao veliku

podlogu za crnomagijske snage, ako bi on bio uasna kukavica, ako bi imao grozan strah od svega to bi mu se moglo desiti. Takav strah u unutranjosti oveka jeste vrlo dobra polazna taka za crnog maga, jer taj strah je samo komprimovani egoizam. Pretpostavite sad, da bilo koji ovek namerava da se u velikom obimu bavi crnomagijskim vetinama. On bi tad najpre traio u svetu to je mogue vie kukavike individue. Jer ova podloga straha jeste dobro sredstvo, koje se moe tako preinaiti, tako preobraziti, da dotine kukavike osobe dobiju izvesne snage i mo, bez znanja i uvianja. i to u veem obimu nego to njih ovek inae moe imati. ta bi morao da radi neki takav arobnjak, koji bi hteo da ima takve vetine? On bi morao naJpre ustanoviti neku laboratoriju, u kojoj bi on ove kukavice obuavao u tome - ja govorim radikalno. ali tako e to najbolje vama biti jasno - da sasvim oguglaju na takav nain, to bi bili puteni da neprestano seku po ivom mesu i da gledaju kako krv lije. Ono to u oseanju straha, koje ta kukavica u velikoj meri ima, deluje kao izvesna snaga prema van, to se moe preobraziti u neto suprotno, kad se taj ovek naui da se prekali seenjem po ivom mesu. Kod oveka koji nema nikakvog straha ova procedura ne bi nita koristila.

To je takorei azbuka, ono sasvim prvo to se ini u crnoj magiji. A kad bi se to

uinilo, onda bi se to to je ranije u oveku bilo kao strah pretvorilo u snage pomou kojih bi on zaista mogao zadobiti izvestan uticaj na svoju okolinu; a onaj ko bi se takvim pomonicima sluio, on bi mogao neverovatne grozote u svetu da izvri. Ali onaj ko bez pomonika sam eli da postane veliki crni mag, taj neki put ini jo neto sasvim drugo. Takav crni mag je hteo da postane jednom neki ovek iz XV veka, il d Re, koga je profani 8

svet nazvao "Vitez Plava Brada"4. Taj ovek je teio da zadobije mone okultne snage, ne na zakonitom putu uenja, nego time to bi preobratio izvesna egoistika oseanja koja su se u nalazila duboko u njemu. Istovremeno je bio izvanredan posmatra samog sebe. Izvinite to izgovaram neku re, koja e udno zvuati. Taj ovek je bio ono, to bi se moglo nazvati "najradikalniji hrianski egoista" ili "egoistiki hrianin". I takvih je takoe bilo i jo ih ima. To su takvi, koji posmatraju hrianstvo pre svega kao most da bi se za samog sebe to vie postiglo, poto je njima jasno da neki dobar hrianin moe daleko dospeti u blaenosti. Preko saznavanja sebe primetio je on to u svojoj prirodi, a poto je on to kod sebe opaao, znao je ve i najbolje sredstvo, kojim se to moe preobraziti u neverovatne arobnjake snage. Svakako je on u tome rano spreen. Protiv njega je pokrenut postupak, pa se pokazalo, da je taj ovek u 1432. godini otpoeo da ubija jedno dete za drugim, da bi razvijao svoje posebne okultne snage. Unitavati ivot, to je on smatrao kao posebno sredstvo da bi oslukivanjem prirode dokuio ono, to on sam nije mogao imati kao znanje. Taj ovek je, kako se u procesu ispostavilo, za kratko vreme ubio 800 dece. Sada e mnogi od vas, koji ste itali Mabel Kolins "Flita. Istinska ispovest jedne crne magiarke"5, mnogi e shvatiti zato tu na poetku stoji jedno ubistvo. To spada uz to. Roman "Flita" je ve napisao neko ko to zna. ta je crna magiarka htela, to se moglo razviti samo pod uticajem ovog ubistva, koje se nalazi na samom poetku pripovedanja.

A sad osmotrite jednom ovu priu sasvim ozbiljno i zapitajte se, ta bi najvei broj

ljudi moglo da zatiti od procedura koje sam vam naveo, a pomou kojih bi ovek sasvim sigurno mogao biti doveden do ovladavanja crnomagijskim snagama. Taj egoizam, on je vrlo dobro sredstvo da se protiv toga brani. Nee moi svako sebe da savlada da zaseca u ivo meso; pri tome bi veina ljudi pala u nesvest, a nesvest nije nita drugo do izraz sebinosti. To je ve u svojem fizikom delovanju jedno dobro sredstvo da se uzdrava od toga da se bavi crnom magijom. Isto tako je teko da se bude neki Vitez Plava Brada, od toga veinu ljudi titi njihov sasvim zdrav egoizam; on nastupa kao neka brana protiv prevoenja sebe u sredstvo za sticanje crnomagijskih snaga.

No vidite, ja sam eleo da to navedem samo da se ne bi govorilo u frazama. To nije

moj nain. Ja radije govorim o istinskim injenicama. eleo sam da vam na primeru pokaem u emu se sastoji ovladavanje mahinacijama iz oblasti crne magije. Izdavanje okultnih tajni profanima jeste onaj prvi i najjednostavniji nain. Ali takve radnje, kakve sam vam upravo opisao, spadaju u metode uenja crne magije, one su takorei azbuka. A ta dolazi posle ove azbuke, na emu se crnomagijski uenik ui da "ita" - ako bih vam ja to ispriao, onda bi se verovatno vie od vas ovde onesvestilo. Zadrimo se stoga radije na ovom prvom stepenu. Ove stvari nikako nisu neto s im se moe aliti. ne ni reima. one su neto u najvioj meri ozbiljno; a one su - to ljudi ne znaju - na alost, samo na alost suvie mnogo rairene u svetu. Veina ljudi nema ba nikakve volje da se uputa u to 4 Gilles de Rais: Gilles de Laval, zvani Plava Brada, maral Francuske (1404-1440), u ratu protiv Engleza borio se na strani Jovanke Orleanke, docnije se povukao u zamak blizu Nanta i odao se crnoj magiji. U 1440. je zbog mnogobrojnih ubistava osuen na smrt spaljivanjem; sudska akta treba da se jo nalaze u Nantu. 5 Mabel Colins (1851-1927): "Flita, Roman einer Schvvarzmagierin." Uporediti sa tajnerovim lankom u asopisu Lucifer-Gnozis (Luzifer-Gnosis", GA Bibl. Nr. 34, Seite 512) 9

koliko su te stvari rairene u svetu. No razvoj takvih stvari stoji u prisnoj povezanosti, u prisnom odnosu sa razvojem

itave Zemlje. Uopte sa razvojem neke planete, i mi neku takvu stvar na ispravan nain razumemo tek onda, kad imamo neki pojam o toj injenici kako se sa jedne planete duhovno deluje na njenu sledbenicu, na sledeu planetu, kako se dakle na primer sa Meseca delovalo na Zemlju, a kako se opet sa Zemlje deluje na njenu sledbenicu, na Jupiter. Vi svi znate, da Zemlju na izvestan nain vodi takozvana "Bela loa", u kojoj su visoko razvijeni ljudski individualiteti sjedinjeni s individualitetima jo vie vrste. ta oni tu rade? Oni rade na njemu, oni vode razvoj Zemlje. Za vreme voenja Zemljinog razvoja oni razrauju sasvim odreen plan. To je stvarna injenica, da za vreme razvoja svake planete vodee moi izrauju odreeni plan. Dok se Zemlja razvija, postavlja se u takozvanoj "Beloj loi" Zemljin plan za ono pojedinano toga kakav mora biti Jupiter, koji smenjuje Zemlju. itav taj plan se u svim pojedinostima razvija. A u tome se sastoji blagoslov i spas daljeg razvoja, da se postupa u skladu sa tim planom. Kad sad neki planetni razvoj doe do kraja, kad dakle naa Zemlja bude dospela do kraja svog planetarnog razvoja, tad e i ti majstori mudrosti i sklada tih oseaja biti gotovi sa planom, koji su izgradili za Jupiter.

A sad, na kraju takvog razvoja neke planete dogaa se neto do krajnosti osobito.

Ovaj plan izvesnom procedurom biva istovremeno beskonano umanjen i beskonano umnoen, tako da od itavog plana za Jupiter postoji beskonano mnogo egzemplara, ali u minijaturi. Tako je bilo i na Mesecu. Plan Zemaljskog razvoja je postojao, beskonano umnoen i beskonano umanjen. A znate li vi, ta je to to su majstori mudrosti izradili tada na Mesecu? To su ti atomi, atomi Zemlje. A atomi razvoja Jupitera jesu to, iji plan na Zemlji izrauje vodea "Bela loa". To je taj istinski atom, a sve drugo prianje o nekom atomu nije nita. Onaj tek upoznaje atom neke planete, ko u njemu poznaje umanjeni plan razvoja te planete. Ako vi elite da postepeno upoznate ovaj atom koji je u osnovi Zemlje, onda e vam za saznavanje tog atoma izii u susret upravo oni postupci, koji proizilaze od velikih maga ovog sveta. No o ovim stvarima moemo vi naravno samo u nagovetajima govoriti, ali moemo upoznati bar neto, to nam daje neki pojam o onom, o emu se ovde radi. Zemlja je na izvestan nain sastavljena iz ovih njenih atoma, a svako bie, svi vi sami, vi ste sastavljeni na izvestan nain iz takvih atoma; a vi stojite u skladu s itavim tim razvojem Zemlje na taj nain, to vi u sebi u beskonanom broju nosite taj umanjeni plan razvoja Zemaljske planete, a koji je ranije izraen. Ovaj plan Zemlje mogao je na prethodnom planetnom stanju nae Zemlje, na Mesecu, dakle na onoj planeti koja je prethodila naem razvoju Zemlje, mogao je biti izraen samo na taj nain, to su vodea sutastva delovala u skladu sa s itavim planetnim razvojem od Saturna, Sunca, Meseca i tako dalje. Sad se meutim radi o tome, da se tim beskonano mnogim atomima da da ponesu ono, to njih dovodi u ispravne odnose, to ih na ispravan nain zajedno sreuje. Njima dati da to ponesu bilo je vodeim duhovima sveta mogue jedino, kad su razvoj Zemlje vodili po sasvim odreenim putevima. Te puteve, po kojima su oni vodili razvoj Zemlje, ja sam zbilja ve ee opisao. Kad se Zemlja posle razvoja Meseca ponovo pojavila, onda ona u stvari jo nije bila dananja Zemlja. Tad je bila Zemlja plus Sunce plus

10

Mesec. Oni su bili jedno telo. Ako biste vi dakle ovu dananju Zemlju promeali zajedno sa Mesecom i Suncem, i od toga napravili jedno telo, onda biste imali to, to je Zemlja bila na poetku svojeg razvoja. Najpre se od Zemlje odvojilo Sunce, a time su se odvojile i sve one snage, koje su za oveka bile suvie retke (razreene), suvie duhovne, a pod ijim bi se uticajem on suvie brzo produhovio. Da je ovek stajao samo pod uticajem tih snaga, koje su bile zajedno sadrane u ovom telu Sunce-Mesec-Zemlja, onda bi se on vrlo brzo produhovio, on se ne bi razvio sve do dole u fiziku materijalnost, pa onda ne bi mogao da stekne neku sopstvenu samosvest, svest o ja, to je on morao da stekne.

Vi znate, da postoji imaginativno saznanje i okultna pisma (u kojima je izraeno

imaginativno saznanje). Ja vam sad mogu navesti samo dva okultna pisma. Da se o daljem razgovora, to bi nas odvelo suvie daleko. Okultno pismo za one snage koje su delovale i itavom razvoju Zemlje davale onaj pravac, kad bi Sunce ostalo sjedinjeno sa Zemljom, dakle okultno pismo za one snage koje bi Zemlju suvie rano produhovile, jeste ovaj:

U ovom pismu moe onaj ko je okultni uenik da prepozna one snage, koje vode oveanstvo brzo do duhovnosti. Nasuprot tome bi oveanstvo, ako bi se ono s celom Zemljom izdvojilo od Sunca, ali bi jo ostalo zajedno sa Mesecom, ono bi vrlo brzo zapalo u okotavanje i otvdrnjavanje. Da je Zemlja u sebi zadrala Mesec, onda bi ljudi vrlo brzo postali neka vrsta lutaka - marioneta. Oni bi suvie duboko sili dole u materiju, kao to bi se s druge strane suvie brzo produhovili da je Sunce ostalo povezano sa Zemljom. Zbog toga je morao Mesec iz Zemlje van. A sve one snage, koje su bile otpremljene van i koje danas vladaju Mesecom i od spolja deluju unutra na Zemlju, sve te snage se zajedno obuhvaene predstavljaju sa ovim znakom, koji izgleda kao neka dvostruka kuka. To je znak one ivotinje ili jagnjeta sa dva roga iz Apokalipse6.

6 Zver sa dva roga: Otkrivenje Jovanovo, glava 13, 11; Pogledati tajnerovu "Jovanovu Apokalipsu", predavanje od 29-V1-1908 (Die Aroka1urse des Johannes GA Bibl. Nr. 104, Vertrag vom 29. juni 1908)

11

Onaj prvi znak se zove Nahiel (Nachiel), ovaj drugi Sorat (Sorat). Taj drugi znak naziva se takoe i znakom demonijuma Zemlje. Sve one snage, koje crni mag razvija onako groznim metodama, vode na Zemlji do umnoavanja onih snaga, koje pripadaju demonskoj prirodi Zemlje i koje vode k otvrdnjavanju Zemlje. Ako bi mnogi ljudi bili crni magovi, onda bi to imalo za posledicu, da Zemlja bude sve slinija Mesecu, dok e naprotiv preko snaga bele magije Zemlja bivati sve slinija Sunanim snagama, onim snagama koje su u sunanim zracima.

emu bi dakle vodilo preovladavanje crne magije? To bi vodilo otvrdnjavanju

Zemljine lopte, da Zemljina lopta postane neki Mesec. Iste te snage, kakve su sa Mesecom bile izluivane, koje su se bile razvile iz supstancije Zemlje, one jo uvek postoje kao podloga u slojevima Zemlje. Pored svih onih snaga koje imaju dobru osnovu da postanu Suneve snage, postoje jo i one snage koje imaju osnovu da postanu Meseeve snage. Pomou bele magije Zemlja se sve vie pribliava Sunanoj prirodi; pomou snaga crne magije ona se pribliava Meseevoj prirodi. Belom magijom se mora nadvladati sve ono, to na putu ovladavanja duhovnih snaga, ne vodi po tom putu prosvetljenja, mudrosti. Jer sve takve procedure, takva injenja kakva su bila pomenuta, ne vode po tom putu mudrosti, uvianja, ne k ovladavanju duhovnih snaga istinskim gledanjem njih, nego su one prislukivane od prirode time, to se sa njome preduzimaju mahinacije i procedure, pomou kojih snage treba da se bez prosvetljenja steknu. Pa tako je stvarno onaj apokaliptiki peat u isto vreme znak za nadvladavanje snaga crne magije pomou bele magije. Pomou oveijih snaga koje se preobraavaju sam ovek raa Sunane snage, tako da Meseeve snage lee pod ovekovim snagama.

To je taj put, koji mag na naoj Zemlji mora uzeti. Tada te snage kroz devet

stupnjeva. o kojima dobijate neki pojam kad itate moju "Teozofiju"7, postaju devet zvezda. to tako pravi crni mag mora rei svom ueniku? Vrlo jednostavno8:

Preziri samo um i nauku, oveka posve najviu snagu, Gledaj samo u opsenama i maijama Tebe da duh lai ojaa, Tad vv bezuslovno ja tebe imam! - Njemuje sudbina dala nekog duha, Koji uvek napred neukroen gura I prenagljeno stremljenje njegovo Preskae ove Zemlje radosti. Njega ja vuem kroz ivot divlji, Preko beznaajnosti povrnih On treba da mi se praka, bulji ,kai

7 Dr Rudolf tajner: "Teosofija. Uvod u natulno saznavanje sveta i bia ovekovog" ("Theosophie. Einfiihrung in iibersinnliche Welterkenntnis und Menschenbestim-mung", GA Bibl. Nr. 9) 8 Johan Volfgang Gete: Faust, I deo, stihovi 1851-1867

12

A njegovoj nezajaljivosti Treba da jelo i pie pred lakomim ustima lebdi: Iskae on okrepljenje uzalud A kad se i ne bi predao avolu, Morao bi ipak on pasti do dna.

To je to, o emu se radi: Da li da se do ovladavanja duhovnih snaga dolazi po putu

mudrosti ili na neki drugi nain. Ali doi do najviih stupnjeva duhovnih snaga nije sad ba tako jednostavno. Bilo bi lako, strahovito lako - a tu dolazimo do jednog vrlo suptilnog poglavlja s jedne strane razvoja oveanstva i sa druge strane magije - bilo bi to lako, da se jednostavno eka dok svi ljudi ne budu sposobni da ispravno uvide te stvari, koje se upravo tek moraju uvideti, pre no to oni dalje dou na tom putu magijskog razvoja. To bi pod izvesnim okolnostima bilo sasvim lako. Ali tad bi se tok ljudskog razvoja protegao. Mora biti na bilo koji nain mogue, da se ljudima samostalno daje u ruke to irenje okultnih istina - a to j e u izvesnom smislu takoe uvek i neto od irenja okultnih snaga - te da njih tako upotrebljavaju, da one ispravno deluju u svetu. Ljudima moraju okultne istine i uenja u velikom opsegu pripasti, da bi oni time mogli postati okultni uenici u izvesnom smislu.

No sad bi se moglo upitati: Pa nije li svaki ko iri okultna uenja u nekom pogledu

crni mag? - Potpuno je to istina, da svaki ko danas iri okultna uenja lakomoe postati crni mag. Naime onda, ako je on nesposoban da odmeri celokupan opseg delovanja svojih okultnih uenja. Stoga okultne kole moraju voditi brigu o tome da istinska okultna uenja ne iri niko, ko se svojim okultnim razvojem nije osposobio da odmerava opseg i delovanje okultnih istina. Okultna uenja se danas mogu iriti onda, kad ih jedan uenik drugome ponavlja ili od njega prepisuje, ako dotini eli da bude ak ili uenik, onda je to sasvim dobro, jer time on iri ono izvorno o emu je sluao. Ali govorimo o onom sluaju, ako bi neko samostalno irio okultna uenja i ta vie ako bi u to umeao sopstveno prosuivanje. im neko eli da na samostalan nain iri okultne istine, onda se pre svih stvari mora pobrinuti za to, da taj ovek ima zrelost za samostalno irenje okultnih istina, a to ne zavisi od nekog razumskog kolovanja, ve to okultne kolr ine zavisnim od neeg sasvim drugog. naime od toga, kako su se pojedini lanovi oveije prirode postepeno razvili. Vi iz lanka "O vaspitanju deteta"9 znate da se pri roenju ovekovom raa fiziko telo, do sedme godine etersko telo, do etrnaeste godine astralno telo, a do dvadesetprve izlazi ja. Mi to moemo dalje pratiti i videli bismo, da s tridesetpetom godinom ovekovom ili bolje reeno izmeu tridesetpete i etrdesete godine etersko telo i astralno telo ovekovo bivaju toliko slobodni, da ovek tek tad moe imati potrebno oseanje odgovornosti za irenje okultnih istina. Stoga su sve okultne kole imale strogi zakon, da niko kao uitelj okultnih istina ne sme istupati pre nego to je dostigao ove godine. A ovaj zakon je takoe i taj, koji je veliki pesnik Dante postavio onda. kad na poetku svojeg speva "Boanstvena komedija"

9 Dr Rudolf tajner: "Vaspitanje deteta sa gledita duhovne nauke". Prevod objavljen 1931. u Beogradu, u izdanju Antropozofske biblioteke, sveska b.lanak prvi put objavljen 1907. u asopisu "Lucifer-Gnozis", broj 33 ("Die Erziehung des Kindes vom Gesichtpunkte der Geisteswissenschaft", Luifer-Gnosis, Nr. 33), kasnije doiveo mnoga izdanja.

13

14

kae: "Bee to u ivota sredini, da se ja izgubihu umi..." i tako dalje10. Kada vi proraunate: U godini 1300. imao je Dante tridesetpet godina. Tada su sve one velike stvari prole pred njegovom duom.

To je strog zakon. Kad ovaj strogi zakon jednom osmotrite i pri tome uzmete u

obzir mnogota to se u sadanjosti deava, onda ete s ovim stanovitem jednostavno znati, da mnogo toga to se iri ne potie iz okultnih izvora. Nikakva okultna kola ne doputa da samostalno ire okultne istine ljudi koji nisu dostigli ove godine. Po sebi se razume da time nije reeno, da se ne moe dovoljno rano poeti s tim, da se neto ui. Ali da bi ovek kao uitelj okultno istupao, on ne moe dovoljno kasno da pone. Mnogo, mnogo zla bi bilo izbegnuto, kad bi ljudi stvarno poznavali okultizam i te stroge zakone koji tu vladaju.

To su stvari, o kojima se mora voditi rauna u vezi s temom "Bela i crna magija",

koju nije lako obraditi, a o emu je zaista samo nekoliko mrvica reeno. Ako vi poneto od toga, to se ovde moglo samo nagovestiti, u svojoj meditaciji u najozbiljnijem studijskom radu dalje u sebi razvijete, onda ete videti da su ve u ovim nepotpunim nagovetajima dati poetni koraci za raznolike puteve, da bi se dalje ilo u saznavanju. Pre svega ete se uveriti o tome, da se u takvim stvarima kao to su bela i crna magija, uopte ne moe govoriti sa obinim trivijalnim pojmovima, da se tavie novi pojmovi tek moraju formulisati kad ovek hoe da govori o tako visokim ili o tako groznim stvarima. Danas je vano da se znaju takve stvari, jer mnogota postoji u svetu, o emu obian ovek nita ne zna, a o emu bi on ipak trebalo da zna, da bi se time mogao spasavati od uticaja magijskih vetina. Mnogota ljudi i poznaju, ali to smatraju kao neto bezazleno. Ali to nikako nije bezazleno.

Kad govorimo o nekoj takvoj temi, mi moemo uiniti samo neki poetak da bi se

onda sve dalje i dalje dolo u ovoj oblasti. Taj poetak je najbolje nainjen onda, ako se moglo probuditi neko oseanje o ozbiljnosti i znaaju jedne takve stvari. Ako je ovo prikazivanje zbog kratkoe vremena moglo biti takoe samo nepotpuno, ja se onda ipak nadam, da je time to se realno govorilo neto od toga prelo u vas, da bi vas pobudilo, da tu stvar razmotrite sa najveom ozbiljnou.

Preveo Vojislav . Jankovi Beograd, januar 2000

10 Dante Aligijeri (Dante Alighieri 1265-1321): Boanstvena komedija; "Na sredini naeg ivotnog puta naoh se iznenada u jednoj mranoj umi". (Prvo pevanje). U tajnerovoj biblioteci nalazi se izdanje u prevodu od V.Sagperi Nalle o.J.