l7j, /1

Idris Sah

ORIJENTALNA

f fi zEm,pIA nt I ilFTyqurs rtm08AYf t f r l Fr { t f t i tRAf i

MAGIJA

Preveo sa engleskogLazar Macura

BTGZ

11/ \ ' ,' . l r r l

, - , . . r

tII

I

t ' l

Netlov orlglnrrlrrldrlorr S[rrrh

ORIEN' I 'AI . MACICgoFnf& (s) 1956, le68 by rdries Shah 15

L7

lrk,zr di|Jnlr

I Magija je

2 Jevrejska magijaUfoga jevrejskih tarobnjaka, Knttga znamenia.. iKnjiga-lzraiija. Prelaz na Nou i Solomuna. Brojkei Einl. Knjtga o Enohu; rabinska mrZnja prema ma'giji. Kniili o Hermesu: Tot i Tcut. Ciceron i tride'iet Sest"tritlaOa svezaka. Kniiga svetlosti: davoli i du'hovi. Obr-edi jevrejske magije. Avram, sin Simo-

20

30

I

nov. Sveta i svetovna magija, l'ruvu po(amicu i jc-vrejsko dopisivanje. f)rugi izvori zirpadnjadkogokult izma za kojc sc prcrl l )osl i tvl , j i r r l i r lxrt idu od hc-brejskih ( izvora). Mlgi. jrr rr I t ibl i j i : I ipovi t \ i r l .obn.j i rkai n j ihove ak t ivnos t i . . f cv le j rk r r r l c r r ronokrg i . j t r . l , i l i t .Sve ta , ,Red moCi " . l s to r i , j r k i p r i r t r t , r i r r r r rg i . j c : So l iVe5t ica od Entk r r r r , l l i j r r i k l r l l l ) r r rn ; rsk r r . C 'udnapr ida o Nost radr r rnusr r v i r l io r . t r . ' I i . r r t r inokrg i ja kaba-l i zma. P la ton is t i . Me lor l ko j i ru s t . n r r rg i ja o tk r iva do-vedanstvu, prcrtrtr Mrrgl,

Solomun: Kr:rl. j i ol)scnarSolotntutskrr rrrrrgi j l r virztrn rnost izmedu nekol ikookultrt i l t sislr.rrrrr. l ,r .gr.nt lc i knj ige o sinu Davido-vonr. N.jegovfi i l to(. rr l)r i tvl janja duhovima; darobniprslen; vlurrt rrrrr l vcl lovima i poznavanje jezika pt i-c r r , Sokr r r r t r r r r r l )o l i r r i mrava, p rema Kuranu. S tabe$e Sohrnrrrrrov pcdir l ' l Najveie ime boZansko; So-kuttunov tcstrnrcnt; prizivanje svih zl ih duhova., lr t . l t t t tutt tr t t hl jut, Knj iga o A<modeusu i nj ihov ut i-cr j nn tulg, i ju Srccln. jcg istoka. (Carobni) [ iug; kine-skrr rrrrgi j :r : S<tlonrunov doprinos.

Nirlprixldno u Vavilonul )crrrorr i i t luhovi Vavi lonaca: vaZnost ove civi l izaci-, jc i l rr i i lctrost nragi jskih veStina. Zanemareni obrediAkrrdirrr ir , osnivada vavi lonskog okult izma. Asurba-r r ip r r lov i r b i l r l i o tcka : tab l i ce b i jan ja . Koren i mag i j -skifr vc$tirr ir poznatih na Zapadu. Postupak kodle-Cctr. jrr . l rolcsnika. Opis obreda pri l ikom pomradenja.l 'olrcr l i r rr ird ncpri jatel j ima i nj ihovim boZanstvima.( ' i l j

. r trcsol lot lnrske magijske umetnosti . Bogovi ilxrgirr jc: rr, i i l rovc vcze sa demonima i prihvatanje odtlr t tgi lr rr ir lot l i r . ()brccl i isterivania dul iova. Redi mo-ct i . , . l )r ' iz ivrrrr, ic sa akadanskih tabl ica. Veza sa Finci-

Hgipatskrr magij i lVcza iznrcdrr jcvrcjskc i s(arocgipatske magije. Moj-si jc i zrni jski.r lcgt lan. Alhcrni ja praiena do egipta.Lcgcntlc o ;r ir ;rrnidirrnir. Mrrgi ia ie ne smatra lrhimumcCcttt r tko tr i . jc usmcrcna protiv drZave. SvrhasluZbcrrc nrrrgi jc u faraonskorn Egiptu. Egipatskazcml. ja i rr . jcn ut icaj na obrcclc: oUreO NitI ' . 'Cuaadarobn.inktr 'l'cll

iz grada Kufu: njegovo podizanjemrtvih i sirkirt ih. Opis Tetovih eksperimenata. Tebai.Mcrnf ' is kao c-cntr i magije. Griki papirusi i egipat-ski ut icai. l )orl ' i r cgipatske magije. Obred deia-i<a sa

403

44

53

I

(rl{(l

sv t ' l i l . j k r r r t r . K t t j i l l u n t r tv ih . Ko l t l ; i r t l ( t l t r t11 t l , ; t t t t r ' t t t to l r l i ku tog kukca) i n jcgova Pt i t t t t : t t t t , , ( ) l r ; t v t ' r t r ' l tn j c " i , , p o t i i n j a v a n j e " b o g o v a . C i t i l i r r r i s l v l t t r r i i / r i r T lr r ro i i . ZaSt i ta od nepr i ja te l j sk ih I i vo t i r r , i r t , ( ) l r t r ' t l i sr r r r tv ima: ba lsamovan je i , ,o tvaran jc t t s l i t " , l sk t t r l v l tjeclnog proudavaoca okultnog u Egiptu. l 'cstr l . ho;tpcva i s l idn i fenomeni : Ko los i Amuno la l l l . S t t ' t ' t t ti nesreini dani meseca Tota.

DLu-dZt, zemlja Dva NilaAutorova godina u Sudanu, raspl i tanje tamoSnii lrmagijskih obreda. Njam-Njame i nj ihovo posvcdc-nje u sferu magije. Metodi obudavanja i Skolovanjc.Bacanje dini za kl i jente. Cini pobede. Upotreba ia-robnog zviZduka. Izlet na skupljanje bi l ja. Ljubavnedini, kako se bacaju. Znamenia i oprema opsenar-skog kandidata. Tabu r ibe kao magijski obred. Au-tohipnoza u Sudanu. Kako prepoznati darobnjaka.Mungo - si la ektoplazme. Mu(karci i devojke uobrednom plesu. Solomunovi rudnici. Obredi kafi-

Fakiri i njihova udenjaPriroda mistidnih vestina tasavufa - jednog od naj-ra5ireni j ih ori jentalnih kultova. Organizaci ja redo-va; Bratstvo distote i mahdist idki ratnici . Poreklokulta; verovanja sufi ja: misi ja fakira. , ,Covek je pre-dodreden da Zivi dru5tvenim Zivotom." Poreklo redi

,,fakir". Svetli krug neranjivo6ti, nepogreiivosti imanifestacija natprirodnog. Izve5taji o dudima i mo-6ima svetaca redova: Sahab el Din i njegovo prizi-vanje plodova i td.; noino putov-anje u raj i pakao;nepostojanje vremena; hodanje po vodi; iuda i /<a-ramat; rcdovi. Cetiri redat teorija vjeruju; nevidljivavladavina; prijem i posveienje; putanja; faze i stup-njevi napredovanja; deklamovanja; sufijevska mi-

st i ina pesma o Mirza Kanu. Sematski prikaz sufi-stidke putanje i okultnih fenomena; dijagram orga-nizaci je , , faza mo(i; organizaci ja reda Ci5t i ; svetsufist idke hi jerarhi je. Jedanaest tajnih pravi la'

Arapski doprinosl)rcclislamska Arabija; kasnij i doprinos Arapa; Sirc-nic okultizma pod Arapskim carstvom; Razesov st-sicm magije; drugi arapski autoriteti; zl i duhovi il ikantropija (vukodla3tvo). lbn Haldun i magija: di-stir magija, amajli je; ,,nroi koja izlazi iz darobniaka"* ponovcr maia--akasa (Zivotna sila). Prvi 'nrrtrt\rt l

777

93

komentar o magij i . Pravl. jcrr jc i upotrcbir arnaj l i jaod metala prema izvesnonr izglct lu zvczdl. MoC iamajl i je. , ,Svastika" i njcrrrr l t t i l i rgocl irvirrr. j i r koclArapa. Pravl jenjc i upolrcbir r\volt korl plokl i i r . j l r-nja. Vi le i potdinj i tvirrt . jc rrrot ' i zl i l r r l rr lrovir, l t t : t ' rno-6 . YaLn i sp is i o rn i rg i , i i t t rc r l r r Ar r l r i r r r r ,

Legende o () l)srrniu' inri lPr ida o E l Ar i r l t r r : l r i cs t rvc t ' r r t l r rc uk t i vnos t i . Da l ije uprav l . iao r r r r r r jo r r r ' / I l ; r s . ' r r ro2c l rau i i t i i z o r i jen-talnih pridl o r*rr lolrrr, j trcirrrtr ' / Sadoma, darobnjak odBagcladn. -N,jcpov l i r /F,()v()r sa duhovima u bespuiupustinjc. (- ' i r lolrrr i rok (pt icl) ; putnici i magidni obe-cl i . [ ,)rnot ' iorr ir lnt, i rncnltr lrrc moii podignute na viSit t iv(). N('r i f vrrolcl ir i l i vcia ravnoteZa? Zlatna reka ir t jcrr r luh. Si l t i rn opscntrr poprima obl ik koj i zaZeli .l ' r ic ' i r o Si l t i rnrr i rr . jcgovoj dragoj. Potraga za el iksi-rorn l ivol ir . l ' r ida o bravaru i tr i srda5ca. Prah hima-l ir jskog lcoparcla prot iv gladi i bolest i . Prida o engle-skoj vlrnpir ici . Susret sa darobnjakom. El Girbi iZ l i r t r r l g lava .

Prizivanje duhovaKod mnogih naroda prizivanje duhova uklapa sc ududovi5no identidan sistem. Ono je isto u svirn sistc-mima visoke magije. paze prizivanja. Poclizlrr.jc du-hova, prema Samanima, vradima, opsenarirrr ir Kirrci Japana. Haldejski sistem. Redi moii za prizivirrr, jeduhova. Formula prizivanja, prema jcclrrorn grr*ko--egipatskom dokumentu. Najstari ja pozni l t i l l 'ornrrr-la za posveienje kruga prizivanja. Afr idki rrrctocl ipr izivanja preminul ih darobnjaka. Nazivi sirt i , nirziviznamenja, vlaclavina sati dana i nrrci. Azi. jski opsc-nar i i opscnarkc pr i l i kom pr iz ivan j i t c luvo l ; r . Mctoc lpr. izivlrr. ja Kral. ja Scvcl l , 1tr:rCcn soklrrurrskorn ma-g,l l ()nl.

l 0

101

110

11 Iranska Inirgi. i i t I I9Pcrsi ja i ut icaj ir l tpskog osvit . j i rrr . ja. Uticaj susednihmagijskih vt.rovrrrr. ju rr ir Porsi. j i rncc . Okean misteri jai priprcrtr irrr. jc dirrrrbn.jaka. Opis posveienja i obredadarobrr. j i rktr; l i rrrrrulc i rrazivi cluhova koje treba pri-zivati . () te krtvorcrr. jc duha; bavl jenje duhom; melod,, letcn.ja porrroiu rrragi je"; podizanje oluja; bogatiosirorna(crr i ; rulni ulep5ani; argumenti prot iv alhe-mije. Dl l i ; c*lrobnc planine; drveie tobo, kao raj-sko.

l 6

t2 Mlgi. jski obredi Atarvu Vede l. t(rl l l r rn r tnska ta jna kn j iga ; Vec la j c bc l i t t t l t tp , t l l t ( - ' r t t t

zir vcdni Zivot; dini za produZetak l ivtt t t t ; l r t t ; t t l t rr ' rr t

zt lr i rvl je i pr izivanje; prizivanje bi l ja; lc 'k ztt . svt ' . l r t t

lcst i ; pravl jenje amajl i je si le; za3ti tnc dit l i l r t t ; t t l t r 'c

,lraktia: okultna medicina vede: dini protiv I'ttlttr; t.t

ni prot iv svih zala; prot iv otrova; dini prot iv t le lrro

nui eitri drveta gangida; posudene moii bogovl; is

tcrivanje duha iz drveta; himna biljkama.

Obredi sve5tenika-darobnjaka ll4Slidnosti izmedu indijske i ostalih Skola magije' Pi-trisi, sadui i fakiri; cilj hinduskog okultnog udenja'Stvarna autorova iskustva sa jednim Hindu darob-niakom. Sta su izvpri moii? Obredi i prizivanja ia-

r;bnjaka, prema knjizi Agrusadapariksai tumace-nie tiniiee:-traZiteli; kako nastavlja da stide snagu;uittuntti formula; prizivanje Vi3nua: obraianjeSuncu; obred drveta; Zrtveni obredi darobnjaka; pri-zivanje duhova; Akasa, sila iznad svega.

Indijska alhemija danas 142Alhemijska ve5tina savremene Indije; susre-t sa jed-

nim alh-emidarem; nagodbe s njim. ,'Formula za do-

bi ianie zlata"; detal jni prikaz postupka i sastojaka'

tutusi ir t i obred. al i iznad svega hemijski. Nekoliko

foriluta detaljno predstavljenih. Drugi alhemiiar:Akvil Kan. Sirsrei Segrtovanje. Postupak. Prikup-

l janje magiinog soka; discipl ina tvorca zlata: pri-

kupl janje i lovaie. Srebro u zlato. Sta Je alhemlcar

misl io o svoi im moc' ima.

Nova snaga misli? 150Veza izmedu akase i Zivotne sile. Hipnoza' magne-

tizam i srodni fenomeni' Eksperimenti na Zapadu"

Rukus i iscelitelji verom. Elektridno praZnjenje iz

orst i iu. Bolesti i maRnetizam: stvaranje struje: pore-

bcni! sa aktivnostima fakira; neophodnost kontrol i-

sanog naudnog istraZivanja; izve5taj o-jednom eks-

ncrir ientu; hipnotidki trans. Rad profesora Rajnal

Luj de Vol i opasnosti od Sarlatanstva. Sundeve pe-

gc i Harvardski odbor.

Ljubavna magija l'55Strikarmani; polna magija. Obred za.budenje. stra'

snc l iubavi kod Zene;- i ini za budenje strast i k(xl

t3

t4

l5

Ii

iIi

17

mu5karca; otudenje i moguCnosti magije: ,,eetrde-set devet ponavljanja": mct()d za osiguranje povrat-ka Zene; dini za pridobijan.jc Lcnci t.l obczbedenjemuZa; amajli je protiv rivaln rr l. jrrhrrvi; arnajl i ja pro-tiv rivala; dini za sprcduvnrr.ic polrrrc\ir,irr; dini tir ,,uz-rokovanje steri lnosti"; Cirri l trotiv l. julronrorc; dini zaulep5avanje; pcsnre rnu$kosti i korilCcrr.je nckog bi-tJa.

Okultne veltinc u KiniTao.i magija; vlstc () l)sL.n:r lal priroda i koriSienjedarobnih oglerl i r l iu irntaj l i jc i dini; darobno pero;ispisivanic arna,j l i j rr ; , ,Ncbcska kal igraf i ja"; amajl i jekojc kori,stc lcrrc; rrp0trcba zvonca u magiji; amiltiJe groma i munjc; , ,Vcl ika univerzalna amajl i ja.. ; da-rohnjaci Kinc: Spir i tual izam i automatsko pisanje;darobna olovka; pravljenje instrumenata; drugi obli-ci olovke; priroda medijuma; davolski plesadi: obre-di magije; crna umetnost ve5tica iz Amoja; dinismrti; stvaranje kiSe, vedni Zivot. Folklorne veze sadrugim sistemima, zmajevi i dudovi5ta.

Tibetanski dudotvorciTibet i pozadina njegovih natprirodnih i religijskihve5tina. Pomeranje kulture na Tibetu i njcnir prc-tvaranje u budizam. Veii deo Tibeta nepilznilt j sa-mo u neke delove doprli su zapadnjaci. Borba sistc-ma na Tibetu. Sablast bonizma. Verovanic i subvcr-zivna aktivnost animista. Prizivanie demtint: urnilo-stivljenje clavola i sticanje moii pieko zla, Nckc idc-je i ideali lamaizma. Put lamaist-a ortodoksnos rcda.Prsten i dragulji; cilj i karakter rada lanrir;

'M,rrog

Marej Abdulah i misija lamaista, Olrukit c\utlorvorlca. Obred hodanja po vatri kako gn .jc vidco irutor.Stvarn i obrcd, odi t i rczrr l t i r t i i t r r i r r : r t icr r jc po l roni -s t idk i rn i budist idk i r r r izvor inr : r .

Magijska untctnost .fapalraDvojna p<xlcln , j i r l l i rrrskc rrr irgi. jc. Sinto i obrcdi No-ri lo; sludl. jnc potlrrt l i rnrosti i l i porcdenia sa zapad-njadkonr, kirrcskorn i jcvrc. jskrinr magilom. Cina ibela magiirr rxl lert lrr . iu r ic prcnra namerama, ne pre-ma obrcrl i rrr:r . l )uhovi kami i ni ihove aktivnosti .Konccntraci j i r crr loci ja i metod pravl jenja dinimrZnjo. Korrccrrtr isana moi u drveiu. Orsanskamagija i povrir lak mu5kosti . Liubavne i ini od da-Zdevniaka. Ostirci gu5tera u l jubavi Sirom sveta. Zi-votna sila (murut-ukasa) i dovodenje voljene ljubav-

160

183

193

18

79

10

r r i k r r r t t l r g i c ' t r i t r l s r 0 c l s l v i t t t t t . ( ' e o t t l t t l t l r t 1 t 1 r , 1 1 t 1 r r l t 1 1 ;( t t j c t t z i tP i t t l r t . i a l k i p pa ra l c l t t t r t : t . ( ' i l t i r i t | r r o r t t t g r s l

M:rgi . j i r rnrZnic i spravl janjc d in i .

Nrrpomene

Ilibliografija

2(Xf

20.5

Lista ilustracija

Mrgllnlcrte!Anublc, bog tOzlrisEgipatskeSufistidkaSufistidkaArapske dini za ilulrnF-Kin6ske ,,dini modl" pedMasidni Al-Gazalllcv kvrflTabiela andeoske vladrvlnlAmailiia sundane svartlks ,,koftZnai ia,,sredu" sa 100 vrrflrntl,,Svemodni" pedat Lao-CeaMedicinska amajlijaAmajlija protiv kugezna{ovi foji se ko-riste u kinerklm $rlvrnftnrAmajlija bogatstva (srede)Amajlija za dono5enje bogatstvl noflocuA*ujriu koja se koristi k6d prokllnJrnJa neprlJatelJaAmajlija pobedeAmajlija za privladenje novcaamajtlJe u kineskoj kaligrafiji

ff€ telJc"

IJvoclna red

|)oklorir Luja Marina(-' I t t r t t t I ; rancus ko g institutal)irektora Antropoloike ikole u ParizuZtrnrnika predsednika Medunarodnog sntopololkog ln-, t ' t i t t t tu

Organizacija akademskih disciplina, koje mi u Francu-skoi povezujemo s Dekartom, tokom vekova se toliko raz-vila da naudni metod danas proZima sve aspekte humani-t r r rn ih nauka.

Naudnik, suoden s nekim novim, dudnim i dotadrrcobja5njenim fenomenom, vi5e ne beZi od predmeta svogploudavanja. U dana5nje vreme, on ga prihvata s punim

lro5tovanjem i promatra u nadi da ie pronati put za njego-vo objaSnjenje.

Magija je dugo bila van oblasti akademskog proudava-n ja, iako je neosporan njen znataj za antropologiju. Dostaic dudno da je magija, prilidno zaintrigirala etnografe zbogsvojih osobnosti, Sirom sveta, iako je istovremeno nisu fo-lcrisali zato Sto je te5ko podlegala naudnom istraZivanju i{to se suprotstavljala vaLebj religiji i dru5tvenim norma-rna. No i pored toga, vradZbine su bile rasprostranjene uzapadnom svetu, dak i na dvoru Luja XIV, i u Volterovorloba a i danas su prisutne.

Dugo su se me5ali pojmovi religije i magije jer se sma-tralo da je magija samo primitivni oblik religije. Danas sejrrsno razlikuje religija kao pokoravanje svevi5njem Tvorcukojem upuiujemo molitve i magija, ispunjena ritualima,Cil i je cil j da ovladav5i natprirodnim silama, ma o kakvimarla se radi, izvr5i zapovest vrhovnog vrada.

Cinjenica je da su gotovo sva verovanja primitivnihnaroda obuhva6ene magijom. To je samo te5koia vi5e zanaudnika koji mora proniknuti u svest primitivnog dovekai njegov odbrambeni sistem koji je izgradio od magijskihclemenata kako bi se za5tit io pred nepoznatim prirodnims i l ama .

Sta primitivni narodi stvarno misle, moZe se otkrit isamo direktnim promatranjem, ne dozvoljavajuii ma$ti dairnprovizuje. I ma koliko zaostao moZe izgledati narod dijasc magija promatra, lako ie se uoditi da su njihovi obredl,porrekad tako dalekog porekla, da ni sam darobnjnk ne

1 5

n t r ; ( \ t ' , ( r , t / r l r ( ' l l l t ' t ' i k o . j e g o v r l r i i l i o l l . j i r s r r i t i p o k t ' c t ch l ; t t z t , ' , l t

l 'u . , r ' l r l r r r lc ikocrr s tvara d in jenica da je vedina magi j -. , l . r l r r r tu l r l i r ob i rv i jcr ra velom iutanja samih posvedenika.I lz to rrurdijc sc obidno izvode preko magijskih formulal.o;r' vl ir icvi smatraju svojom iskljudivom naslednom privi-It 'gi iorn. To im pomaze da svoje sledbenike drZe u Stotlubljem neznanju i strahu da 6e se na njih sruditi gnevvraea ukol iko otkr i ju neku n jegovu ta jnu.

Slidnost magijskih rituala Sirom sveta neminovno na-vodi na te5ko pitanje da l i su oni najpre nastali na jednommestu, i ako jesu, na koji su se nadin preuzimanjem, seo-bama il i invazijapa, prenosil i u razne krajeve?

Ovo su bil i slavni pravci istraZivanja magije Istoka ko-jima se kretao ldriz Sah. Poreklom Avganistinac, proveoje pet godina proudavajuii ovu temu na Srednjem i Dale-kom is toku.

Njegova knjiga je ozbil jan doprinos saznanju i zaslu-Zuje da bude piedstavljena Siroj obrazovanoj publici.

I lvot l

It r r s p rostranjenost magije

Arheolo5ka nauka je tek u viktori jansko doba utvrtl i lrrzrrrrdajnu dinjenicu da se tragovi magije s dalekih masivirAzijc mogu naii skoro u polovini dru5tvenih zajednica 5i-lorrr sveta. Postoji i neverovatna prida da su, u nadiranjul)r'oma zapadu, preistorijski Akadani, turanski narod kojijt' preneo azijske obidaje u Sredozemlje, osnovali asirskui virvilonsku civilizaciju. Veoma mnogo zastra5ujuiih ma-giiskih obreda, koje su izvodili vradevi u toku predsemit-skog razdoblja, saduvani su ovde na Maklu (,,Goruiim")lrrblicama i u ogromnoj biblioteci kralja Asurbanipala.

Vrsta magijskog ledenja, Samanizam, koju su koristilatrt lruZena turanska plemena, ukorenila su se na Istoku, uKini i Japanu. Ovi obredi ukljuduju psihidke fenomene po-zrrate i zapadnjadkim medijumima - a preko turansko-rnongolskog verovanja, preuzeli su ih Finci, Laponci, pa

i'irk i Indijanci iz Severne i JuZne Amerike. Na Zalost, iz-vcsno je da ne postoje dokumentarni dokazi o kretanjimaovih naroda. Ipak, iscrpna istraZivanja u raznim naudnimtlisciplinama, ukazuju na vrlo verovatnu moguinost migra-ci.je pomenutih naroda na zapad.

Nisu, medutim, samo pripadnici turanskog narodarrpraZnjavali magijska ume6a svojih predaka. Kako sutloktor Site i drugi pokazali u nekim krajnje intrigiraju6imzrrkljudcima, preistori jski Skandinavci, na primer, nasledil isu znatno blago od ovih naroda. Takode je znadajno i ot-kri6e da je preistorijska komunikacija medu narodima bilatlalcko bolja nego Sto se obiino pretpostavlja. Uglavnomsc smatra da su rane druitvene zajednice bile manje-vi$cnczavisne i da su se razvijale odvojeno jedna od drugc:rroke u udaljenim planinama, pustinjama i nizinama, irt lruge u gradovima i selima. Nije, medutim, poznato rl irsrr porecl trgovine postojale i intelektualne i dru5tvene vt. ,t,c iz.mcdu naroda razdvojenih kulturom, jezikom i plrrslornonr udaljeno5du, i to u znatnoj meri. Razlika izrrrcttrovih oclnosa i odnosa koje mi danas poznajem<1, hilrr jt '

( ) r i i ( r t r l n i r n r i r g i i i l t 7

l ) r ( ) : , t ( ) u ( r r . i ( 'n ic i ( la su geografsk i faktor i usporaval i ko*I r r r r r r r l , : r t r ; r r . ls t i su raz loz i verovatno ut ica l i na ve6u l jubavrncrlrr rrrroclima, jer je izgleda bilo manje ,,neizbeZnih" ne-pr r j:rtt ' l jstava izmedu razlidit ih grupa.

Vckovima, a moZda i hiljadama godina, magija je po-lrrko ali silovito proZimala ljudsku rasu. [J najritualnijemobliku, tekla je odigledno od istoka prema zapadu.

Jedna keltska legenda kaZe da su negde u vreme Sta-rog zaveta, posle pretpostavljenih turanskih seoba, arijev-ske migracije pro5le od Srednje Azije preko dana5njegSrednjeg istoka i Egipta, prihvatajudi usput ne5to oS mito-logija i magija,s na koje su nailazili.

I stari Grci i Rimljani odigrali su ulogu u prisvajanjusemitskog i egipatskog magijskog blaga, i u njegovom pre-noienju u Evropu. Kasnija latinska i grdka magija bila jeme5avina formula i bajanja u kojima su se lako prepozna-vali ovi koreni.

Odnos magije Egipta i magije susednih zemalja manjeje jasan. Smatra se, medutim (kako ie se istaii kasnije uovoj knjizi), da su Afrika i kasnije Saudijska Arabija, uti-cale na dudotvorce Nila.

Usponom relativno novih sistema mi5ljenja kao Sto subudizam, hri5ianstvo i islam, religijsko-magijska verovanjaranijih kultova doZivela su dobro poznata proganjanja: nji-hovi paganski bogovi postali su duhovi niZeg reda, a ma-gijski i tajanstveni karakter njihovih sve5tenika jo5 izraziti-

l l :

Vera moZe da nasledi veru, ali ta promena samo umnoZava metode ko-jima iovek nastoji da nadomesti svoju nemoi postizanjcm kontrole nadnatprirodnim silama i da saduva svoju slabost podizanjern vela buduino-sti. Tajni obredi potisnute vere postaju zabranjena magija nasledne vere.Njena boZanstva postaju zli duhovi, kao 3to su Dcve ili boZanstva Bedapostali ilemoni Avesta, kao 5to jc Itovanic bika kod starih Hebrejacapostalo Stovanje proroka, kao Sto su bogovi Grdke i Rima bili zli demonihriSianskih sveitenika.6

U nekim sludajevima, potisnuti obredi zadri.avali su se kaodisto magijski, tolerisani su pa dak i primenjivani u novijimkultovima. Je ii to bilo zbog toga Sto su, kako neki veruju,postojale tajne poznate starijim sistemima koji su stvarnodali neke dudne dokaze natprirodne snage, koju je dovekokrenuo u svoju korist? Ili je to bilo zbog toga Sto se,kako so alternativno smatra, magija beSe toliko ukorenilau l juclsku rnisao, da je jedini nadin njene kontrole bio skre-nut i ic u , . lcg i r l izovane" kanale?

l . v ;u r i d ' r r c r c l i g i . j c nas to ja l c s t t r l i r ; t l r s , r l l r t t l t t l r l t , l l t t t l : t tr ' r r r r lo j ; r su b i la sastavni deo vcr<lv iut i i t . Mct lu j l . r t t i t r r Sr tr l ; r r r t r r r u r i d rug im c rnc ima , l i dno sa r r t se t l v ( ' r r o t l : r ; t ' l t t i i( ;ur \ lv( ) pr i l rva6eno naporedo s t radic i t l r r r r lnont t t t ; t1 ' , r l r t t t t .! ;un() r r rc tk im s ludajev ima ono je pot isnulo th ' t t to l tc t s t l t 'r r r tpr inrr lnog. S druge st rane, duda koja su pt i ; r i r iv i r t r ; t l tcLrr t l ; r i r r j im urodenidk im vradevima, desto su ( )sr tvr ( 'nrcul lv;rrr;r i clodavana novim verovanjima. Uzroci ovilt po;itvitsu r':rznovrsni i kao takvi su tema drugih iscrprrih prrrrrt'irviri l l i r .

l)opadalo nam se to i l i ne, magija i religija Sirottt svctir l)()vczane su kao malo koje druge pojave. Ako, rocittto,vt'r.ujcte da se moZe lediti dodirom, onda vi verujetc trrnirgi. iu u najSirem znadenju redi - i u neke oblike religijc.S tlruge strane, postoji nagli uzlet okultnog razmi5ljanjaLrr.jc se danas moZe razabrati u svom zadetku. To je tre6arrroguinost. Magija je polje gde intenzivno i kreativno

lrlotrdavanje moZe pokazati da su mnoge takozvane rratpri-rrt lne sile, u stvari, odraz do sada malo poznatih sila dijest' dcistvo moZe okrenuti na lidnu i kolektivnu korist. To;.' jccina od osnovnih ideja ove knjige.

Ako su u stvarnosti postojale izvesne istine, maglovitopoznate kao ,,stare", postoji samo jedan nadin da ih pono-vo otkrijemo: naudni metod. A naudni metod zahtevaprcispitivanje svake dinjenice, svakog nagove5taja, svakerrit i u prenosnom lancu. U kontekstu magije to znadi darrrr raspolaganju moramo imati stvarnu gradu iz koje izvirez:rpadni okultizam. Otuda, obred koji se nalazi, recimo, ul;rtinskoj verziji Solomonovog kljuia,T moZe se pokazatikiro obidan prepis neke dini namenjene eventualnom su-pnrtstavljanju poplavi u Asiriji. Daljnje istraZivanje moglolri pokazati da su se dini zasnivale na nekoj sasvim nevaL-rroj stvari kao Sto je zazivanje duha dija su podetna slovasrcinom igrom sludaja davala red,,su5a". Tako istraZivanjerrrora podeti nanovo. Bilo da ste obidan ditalac, antropologili vas samo interesuje okultno - evo pred vama grade.Ni u jednoj drugoj knjizi nije ovako pristupaina.

r8

1. Magija je op5ta

Ako dovek nametne dini rlrrrtr',orrr covcktr i :rko l<t rtc opravda, onaj komesu dini nametnute otidi Cc rr svt'ltt rt'ktt, i itko ga sveta reka potopi, onajko ga je optuiio uze(c z,it scbc ttjt:gttvtr kuCu.

lltttntrntbijev kodeks, oko 2000. pre n.e.8

Sto se dublic ulazi u proudavanje natprirodnog i njegovihpoklonika, to .jc . j irsrri. jc cla su slidni tokovi misli udinil i .dau razlidit im dru5tvcnim zajednicama, koje bi mogle pripa-dati i razlidit im svctovirha, l judi jednako razmi5ljaju.

Po miSl.jcrn.iu okultista, ova dudna podudarnost magij-skih rituala i vcrovanja zna(i da postoji jedinstvena astro-loSka grana koja se otkriva svojim posvedenicima, a ondase prenosi ostalima. Zaustupnici teorije kretanja kulturere1i 6e da je okultizam jednostavno ne5to Sto se Sirilo pri-rodnim dru5tvenim saobra6ajem medu narodima.

Ma kakva bila istina, proudavanje dudotvoraca u mno-gim-zemljama spada medu najfascinantnija zanimanja. Bli-zu Citrala u Pakistanu, pre nekoliko godina, Ziveo je nekisveti dovek za kojeg se verovalo da poseduje tajanstvenemoii. Niko se nije usudivao da prode pored njegove peii-ne da ne bi navukao zle dini na sebe. Vladalo je op5teuverenje da je blizak sa samim Sotonom. Ponekad su gavidali granidni razbojnici, koji su u svojim polroclima stizalido njegovog utodi5ta. Za njih je on bio neko dije su povolj-no mi5ljenje traLil i da bi obezbedil i uspch u kradama.

Njcgovo ime se toliko pr<ldtrlo -- zvali su ga Duh pla-n in i t i l i l )uh vazduhir , - r l i r jc pc i ina poslc n jegove smrt ip<ls t i r l i r svr : t i l i I tc . K:r r l s i r r r r l r r r l l r pro laz ic l , pokazal i su migncztkr log prrs l in . j i rk i r . S l iCrro z l rpacln jac ima, beSe sakupiocelu r izn icrr < lsr rScnih zrr r i j i r , i r u jcdnom uglu nalaz i la segomi la pro l rot lcn i l t vo i l i rn ih l ' igura. Cak i danas poklonic ikoji ne gubc nirdrr izgovarzrju molitve i l i ne5to zaiele nadpardetom kr1lc, kojlr sc zatim zaveLe za usamljeno drvoizvan svcdcvog b<lrirviSta. Njegovo telo zakopano je l icemprema dolc tako dir bi zlo, ako ga u njemu ima, pre5lo uzemlju, a zirkopirrro je tamo gde je nadeno, po obidajukoji je prisularr od Kine do Maroka.

( ) l ; r l i l i k c u i s t o v r c m c , n a g l i r r r i t ' r l l r t l r l r . I K r r r r . . 1 r o; r ; r l ; r t ' t 'S l i c l r ko . j a kao da se po jav i l l r r l i r ck t r ro t t i ' l t t g l t r l t t ,l r r l ; r ; r ' r r ; r v r ' l r uncu s lave kao sad in i t c l . j C i r r i r i r r r l r t vo r k ; r( ) r r ; r l t ' s vom s i l i nom vo le la l i ude . Govo t i l o s t ' r l ; r u r r ; r sv t 'r r l r [ ' r r o r r r Z i vo tu l j ud i , S to j e mog lo a l i n i j c r no l r k r r l ; r r t l r r - t .n ; r n l ( ' r ru l rak lonost . Medut im, n jeno najvc io z i r rLrvol ;51y1 Il r i lo ; t ' t l i r kazni one koj i su uzrok tude nesrcce , l l i t \u f ( ,z ; r lo rnnogi poi toval i kao svet icu. Ova Si ta jc tv l t l i l l r r l r rrrrur viic: od sto pedeset godina: govorilo se da jc rhr loplz:ri l jrrtka doSla i najstari ja stanovnica najbliZeg sr:l l . Sto1i, 'tf i irr iakinja je izjavila da seianja iz njenog detirr, jstvirr rk l j r r { r r ju i se6anje na Si tu kao vr lo oronulu i smeZuranu:t;rt rro takvu kakva se pokazuje i sto godina kasnije.

Metod zazivanja ve5tice bio je slede6i: ljudi u nevolji,rrrrrlcvi pod papudom, Zene dij i su muZevi bil i okrutni, bo-h'srri i bedni, penjali su se na krov svoje ku6e i tr i putarz1',ovarali Sitino ime. Sove, koje su imale ulogu njenih du-lrovrr, brzo su prenosile poruke. Do sledeieg jutra gre5ni-k:r bi jako zabolela glava. Shodno tome, deo srede krenuolrr rr smeru zaziva(a.

k;rrl sarn doSao do njene kolibice od granja, s vodnim koiadom Sto joj jerrlilctlir bilo omiljeno jelo, izgledala je sasvim ista kao obidna starica izt,r1r tlcla sveta. Najveii dco vremena govorila je dosta slobodno o drago-,, nonr poslu upozoravanja mladih Zena na karakter njihovih muZeva.l.rl,o sc videlo da je veoma stara, odi su joj bile zadudujuie bistre. Ume-',to rrpalih ramena i usahlih obraza klasidne ve5tice, ona beSe vi3eg rastar Irctula se iznenadujuie lako. Medutim. deo njene otvorene pride zvu-,,ro .jc zbrkano; a kad sam je upitao kako je stekla natprirodna svojstva,l , , r1 i lcdala me je kao neval ja lo dete i rekla da ja to verovatno ne bih' , l rvrr t io. Izgledalo je da nema sumnje da Si ta, kao i mnogi vradi , s tvarno\, nr.jc u svoje moii. Negirala je da bi njen uspeh mogao da se pripiSe,rrrtosugestiji klijenata, iako se sloZila da je to poznata pojava. Takode jetr r r l i la da je celokupno znanje na nju prenela njena majka i odbacivala;, okultne knjige i sve formalne oblike religije kao varljivu obmanu. Nenrogrr da kaZem da je bila lidnost koja privladi, koja je neodoljiva ililojrr ima bilo kakve dudne osobine koje obidni smrtnici osete u prisustvu' ,1 ' r rvcnih s i la. Jedina stvar koja me je zaista impresionira la beSe din jenica',to rni .jc opisivala ono 5to ie mi se dogoditi: te stvari su mi se kasni.je' , lv i r t t to i dogodi lee.

I)rr vcrcvatno postoji kontinuitet u prenoSenju okultnoglrlrrgu_kod mongolskih naroda, prihvati l i su mnogi auloli-t t ' l i . Samanist idke vei t ine k ineskih, japanskih i drugr l t l i rrobnj i rka Dalekog is toka, imaju odi te s l idnost i s r i tu l l i t tu tl ' .skirrrir i nekih mongolskih plemena ameridkih Incli. i iuurt 'rr:l ) ( )z l la t i pr imer ovoga v id i se u medi jumskom trar tsu koj it lovodi clo prorodanskog dara i vidovitosti, Sto .ie svirrr;rz i r jcr ln i iko. Indi ja , Meksiko i Egipat - sv i ncgt t j r r I r r l t

2 l

zmiie. Zmlia je, u stvari ' iedln od najdcsiih zajednidkih

ti-i l"r" t islrg'mistidnog rri isleda sli lroll i ..novog sveta.koji

, " 'L""* t i [u3 t t iu fn i i igurr rcrr r r r z i r tc . r ' i . iu . At lant id i .

Meksidko boZanstvo zr l r i . i l r z l t l t l t 'v i rkr . ic I tc samo Zr tvo-

vanie l iudskog Zivot i t , vc i ' i isPi . i i r r r jc krv i i r tvc ' Kad b i se

urru'uti lb mlad"a divli ir zrrri i lr, olt ir ni, ic p.sttr. i i l l ir. troZanstvo

J" t t " u n ieno inrc i ru i ; . ' t t t " ' pr is t ts lv t t nc b i Zr tvovalo

S"r to io t lud i . Cln, , ic t r rk .c lc r t t , i r t l r t isp i t i krv Zr tava ' ka-

f.o Ui ," njcrra rrl l igi isklt stt itga nnr taj nadin protvorila u

mosuinost. I I cl irnir, irr. itt. i I rrdij i ' po5tovanje zmije predstav-

i iu 6oStu poi i tv t r t i< i t i tc t . l i zmi ja su samo del i i togua2'

;;t i; i4,,: lrrri. ic t l,rrro*c sreiu, duvajrl du5e i skrivena bla-

gal i r itul,r,, ju frostor za okultna bljanja' I u Urugvaju'

[.rj i ]. nur()p,ojuZnije od Meksika, i u Kenij i '-koja je dale-

r.ii,,ti Ittaii.!, ,it"t i" sam izrazite tragove tulta zmije' Po-

nut rncksiekih vradeva, zmijski Samani azijskog dela Tur-

l"t.' *trtoiu se podvr6i o5troj obuci pre-.nego Sto dodu u

l'zrzu u kojoj mogu razgovatati i manipulisati zmijama' I u

Meksiku i u Turskoj prihvataju se istt krtterlJuml za p.rove-

iu-tlfn"tt i koja je dbvoljno spremna da vlada zmijskim ri-

tualom: odi moraju bit i Sirom otvorene, zenice suZene u

ieOnu taeficu. Saivim je moguie da se ovaj kult repti la

";i l "

toku migracila i i tnOije i Afrike uJuZnu Ameriku'

JoJ i" rnonuie iaii do*otoc. iz plemena Gvarani (amerid-

Li f i 'Aijunii) u podrudju River Plate.. kojima je vrlo. va7no

Ju ltirls" ,i"i;" i oboje je crvenom bojoL. Simbolika krvi

i beleg Zrtvovanja t<oii aolaze iz meksidkog nadahnuca'

odvei"su oditi da ne bi privukli paZnju'

U Meksiku su rituali sa zmijama imali izrazitu osobe-

nost. Takmidenje za dast Zrtvovanja bilo jc toliko veliko

da su sc clevojke teskom mukom rnoglc sprcditi da draZe

zrni jc da ih u jedu.'Svc( toniCi n isu oskudcvi t l i t t l r tvama. U mnogim s lu-

dajevima, famili jama ko.ic bi na ta.i n.adin izgubile vi5e odjedne kieri, sami vradcvi su pt'oclavali protivzmijske magi-je. Kao i incli jski idolopoklonici zmija, sledbenici ovog ri-

iuala u Meksiku spravljali su paprika5 od zmija. U obe

ove dru5tvene zajednice, hranjenje ovim mesom trebaloje da clonese svaki blagoslov, a posebno okultne mo6i.

Obredi tabua i umilostivl jenja moZda su izvori mnogihpraznoverica koje su dak i danas kod nas prisutne - i n.u

istoku i zapaclu.-U hramovima starog Egipta i Grdke uvekje postojalo mesto koje se nije smelo dotaii ili na koje senije smelo kroditi nogom. Ono je bilo posveieno bogovi-ma - posebno onim zlim - kao uzdarje za predutni spo-

L-,,,''"( / N I - J

Evropa

tzap

RIMGRCKA

,5//r/ l {

' l unr ' r t lo r

Samuil;,iln1

IVBurmt

,.0 T,*

' ' 'rn;rtski prikaz verovatnog geografskog Sirenja turanske magije

I llrdrudja mongolsko-turanskog stanovni5tva (kosa slova)' ('cntri magijske sinteze i ponovnog Sirenja (velika slova)1 l rrransko-irongolski centri razvoja magije i njenog ponovnog Sirenja

{ rnala s lova)

Predislamski period (do VII veka n.e.)

rrzum da ne zalutaju u podrudja u kojima bi mogli zlo-stav-ll l l i l jude. Ista ideja prihva6ena je u nekim delovima Skot-\ h c .

Neobradene parcele zemlje ostajale su u ugaru i oTna-t'rrvalc su ,,posed dobrih ljudi", sledeii keltski obidaj da- se,rrri koiih se tiuai pla5e nazivaju ,,dobrima". Izudavaoci fol-

Lkrnr naposletkuiu obelodanil i teoriju da su vilenjaci- (i l i

..tkrbri l judi") bil i , u stvari, ne5to suprotno tome, jedno-

slirvno odobrovoljeni zli duhovi.Na nagovor crkve, mnoga takva mesta su preorana tl

Skrrtskoj, irskoj i Velsu. Legenda kale da je ovo prc()r' ir,

vrrnjc bilo praieno zlom sreiom i da se moralo zausli lvl l lzlrog straSnih oluja i me6ava koje su nadjadavalc ol ' i tft ' '

f )ruirrs su ta mesta poznata kao ,,davolski posccli" '

Arabija

22

&(.nI

0uuuvoL

nc4

dL 6n \c . t

vrff iLYldt^(BBvsf._' f

oKPa.Ppa,xdFe p( u

VNfJTN11P" B. .'# $ ,FP?r"."'

( i t ' f k : r i rnr : r ; l r j r r l r r r r l iv t l r r imana: IV-V vek. Sl idnost i sa hebrejskim.iurrpskirn r k ineskim zapisrma su upadl j ive.

Svco;rilc bratstvo - ili zavera - magije moZda ;eznrrtir. jno po op5tim principima kao i po specifidnim obre-dirnrr. Dok je, na primer, op5te priznato da se magijom, ujcclnom il i drugom obliku, moZe baviti ve6ina l judi, ipakoduvek postoje oni kojima to podrudje posebno pripada.Formiraju6i neku vrstu posve6enog duhovni5tva, tajnost jepostala opSti zakon. Savremeni okultistidki kult rezimiraovu gotovo prarskonsku teZnju za tajnoScu u jednoj odmaksima: ,,Znanje je Mo6; Znanje koje se deli je izgublje-na Mo6". Sledeii princip tajnosti i posveienja, druge vaZ-ne op5te karakteristike, su magijske redi i posebna cere-monijalna odeda. Rituali, sa izuzetkom njih nekoliko,ukljuduju neki od oblika Zrtvovanja, bilo stvarnog il i onogkoje se podrazumeva, i upotrebu simbola, pri demu se iz-govaraju magidne redi - Redi Moii; izvode se mistidnipokreti; u velikoj meri koriste se posebna pomoina sred-stva u obliku oruZja i amajli ja. Sledeie po znadaju je pri-prema dini, obidno sa Zivotinjom, povriem il i mineralima,i to ba5 ovim redom.

Dok je verovanje u natprirodna biia op5te za sve obli-ke magije, ipak mnogi smatraju da stvarna.imena i obredi,sama oprema magije na delu, nose posebnu snagu kojadaje natprirodne rezultate. Carobni Stapii je, na primer,mo6an zbog svoje osve5tavaju6e uloge: ne uvek zato Stopriziva duha da deluje.

Cil jevi magije poz,nati su ve6ini l judi: onima koji subarem doncklo nroudavali ovu temu sasvim sisurno. I ri-

I r r , r l l , , r ' r l r l : r z t ' t r t t t r r< lg i rn rack rv i l t r i r ko j t . : , r r p r : , ; r l r , , g r r r , , r l{ { ' n r ( ' r " r l i ko r r r cn ta r i sa l i n j i hov i p ro l i v r r i t ' i . V t . t , : , : r r l l r o rn r ,r r r r , r r r r , r11r t ' i is tor i jsk i i e tnoloSki znadlr . j prorr t=, ; r r , ; r r r1: r l ror t 'r r , r ok r r l l r r i l r vc5 t i na . C )s ta ie i da l j e i zvcs t l r r r l r r o ; l l r r r l r Lo l r 'r r c r r r l t ' r ' c su j c seoba ku l t u re , a l i b i 2c l c l i z r l r l r r l i r l r r r r r ; rn( ' ( ' ( ' l ' . i r r r rnagi j i . Odgovor je da u magi j i vcrov i t l l l { } n t r i lnr t ( ) l ' , ( ) toga. Sta je to i kuda b i nas mogkl ot lv t ,s l i . poki iz ; r r ' t ' is l l lZ ivania.

Strr se nalazilo rz alhemiji? Kao prvo, nalazil ir sc. srrvrt.r r r t ' r r r r hcmi ja; Sta je osta lo od n je, n i je na meni d i r govorrrn. l l ipnoza, sada ne samo pr ihvaiena ve6 i dragoccl r ; rt r ' l r r r ika, pot ide d i rektno od magi je . Sta ima u modcrrronr' , l r i r i tua l izmu koj i pot ide od mongolskog Samanizma, opclrrrjt ' rnoje da govorim. Medutim, jedna stvar je sigurna:rrrrrgija kao takva, u prostom ponavljanju obreda koji surlrslupni svim ditaocima, vredi veoma malo. Prema HinduoIr r l t is t ima, kako je opisano na ov im st ranicama, mnogiolrl ici magije, od kojih su neki dokumentovani, tzv. duda,,rlr jrr5njavaju se postojanjem neotkrivene sile, akasa, kojarzglcda ima neke veze s magnetizmom. Arapsko-islamskif isci (koji su svetu podaril i modernu nauku), takode po-rrri i l . jaju na prisustvo te sile. Ako ona postoji, na eksperi-nrcrr t ima je da je otkr i ju .

Covek je ,,Zivotinja koja izmiSlja simbole". Ova je di-njcnica navela antropologe da zakljude da je dudna slid-rrost izmedu magijskih obreda u zajednicama bez zajednid-Iog druStvenog medudelovanja, sludajna. Covek je, kaZuoni, ograniden po samoj svojoj definiciji. Njegova skalarskustava, njegove nade i strahovi, Zudnje i mrLnja, veoma\(' rnalo razlikuju, ma gde da se nalazi. Ne znadi li to dalri on trebao do6i do istih zakljudaka i o natprirodnim po-l;rvama, neovisno od toga Sto podrazumeva pod nadahnu-, r 'rn i l i okultnom komunikacijom?

Cilj ovog dela nije da nade dokaze da sva magija imal.oren u nekom pojedinadnom, originalnom otkrovenju.Strnrnjivo je, odista, da l i bi se takva pretpostavka moglaiklda dokazati. Ali pohranjeno u folkloru Istoka, u nepre-vr:clcnim rukopisima, u knjigarna o magij i istodnjadkih pi-s;rca, leZi obil je infbrmacija koje snaZno osvetljavaju izvo-rc dobrog dela magije koja je u Evropi cvala do podctkir(lcvctnaestog veka.lo

Stvarno bavljenje magijom jo5 je prisutno i u fivlo;rii u Azij i. Moj cil j nije da istraZim koliko je ona ra$ircn;r,

24 25

U isto vreme, uveliko se prizna.ic: da jc proudavanje magije

od znatnog istori jskog, kulturnog i ctnol,tr(kog znadaja' -Magij i je deo istt lr i. ic dove'i ' irttstvit. Ponokad je igrala

oclluduiri iu ,rloeu, kao ti Mojsijcvorrr sltrdaiu na dvoru fa-

raona."Ce5ie iE t r i l r r t t t l t t t i t r t . ie , i r l i i l r r rk vc l ikc, vaZnost i '

N i u kom s luda iu ( ) l l i l \ c l l ( ' \ t l l ( ' i g r ro l i s i t t i '

ilflll

RaSircnost sirnbola krsta i kn-rZiia u magijskoj upotrebi: l) Znak 'sa Solo-

munovog pcdata. 2) Pedat Carobnjaka iz Oza, prema Velikim Spisima'

3) Araoikir formula isterivania duhova' 4) Kineski znak s poloZajem zve-

,ifn. n,i Amaliii Sreie. 5) Pedat Dekarablja iz Velikih Spisa'

Mnoga kartrkteristidna obeleZja magii€ sadrZana u za-

n l t ln i l rck i rn sr l is i rna, s lcd i l i s t r takv i aut< l r i te t i kao ser Vo-

i i t t tu . tz . do is to i ' r t i l tdk ih, a poscbl ro c lo srcc lozemnih izvo-

ra. Mirgitrri krtrg, iz t i. icg trtodi(tit darobniak molezazivati

c luhovc, pr i r6cr i . ic t l t i As i r i ic ' i t vaZan je u skoro sv im

obrednim radn.ianra ()vc vrstc l la Dalekom istoku' Pozna-

vanie imena dlhova i poscclovanje magidnih redi, 5to je

poznato dak i deci koja eitaju balke, i919.je tako, ako ne

i viSe. ra5ireno i razmatrano. Redi Modi'1r kojima je Solo-

mun zazivao Demona (DZina), behu vaZan deo egipatskog

udenia.ilaSirenost kletve u obliku vo5tane figure gotovo je

ista kao kod ostalih dini' Lidno sam se uverio da se i danas

koristi. Jedan rani primer njene upotrebe saduvan je u ba-jalici s Asurbanipaiove dvojezidke tablice koja potide od

\ f . , r r l , r r r , r . r t v t ' t o v l t l l t o s t t . i c 1 ' l t ' c l o 1 1 : t l r o t t " l t l ; t l l l r ) l l l ' , ( l l " l ! ' t

| ' 1 , i l r , i l . r r z S r t ' t l r r . i c A z i j c . O v a t i r l l l i c i r i z I ' r ; r 1 1 , ' r . ' l * t ' l : t l i t l t 'i , N r r r r , r s r r r l r ' 7 i dv i t c l cse t osam d i t r i , l l i ' l t k s t ' t / ( X ) I ' o r l t t t t '

l r r r ' i l ( . s t t t l t t r t t l < l d a p r i p a d a v e o n l i l s t i l l l l l l r t l t t t ' t l l t t t ; ti l r ; r l o r zg l c t l a j edan n jen deo :

( ) r rou i to s l ike ok iva, Sto odarava/ , ; ro l ik i z le odi ./,lir usta i zao iezik,/, lt: usne i najleP5e dini,| ) r rhovi nebeski , Pozovi te!l )u(e zemal jsk i , Pozovi ga!

Svc ovo je jo5 uvek standardni deo magijskih obrecla'Magija sa ieligijom deli viSe karakteristika nego Sto je

r.t irrl [uOi spremna da uop5te raspravlja- NeizbeZan su-

lr, lr koji se zasnivao na pretpostavci da se istoimeni polovi,,, l lr i j ir jL, najviSe se odifovao u organizovanim kamp-anja-rn;r lrrotiv vradanja, koje su vodila takva tela kao Sto je

1,r , , ioanski inkv iz i torsk i t r ibunal . Zahval ju ju i i ovome i l i

zrrlo ito je crkva insistirala da se gatari proglase slugamatlrrvola, magija je u Evropi poprimila karakteristiku zla'',lrr clrugde nije sludaj. Hri5ianski teolozi z-auzeli su stav,l;r .rclob'rovolj"enje bilo kojeg duha predstavlja automatsko',1;rlr l. ienje verovanja koje se mora saduvati samo- za B-oga'

f u rrve "t"eze

i nekih bibli jskih obaveStenja, prihvati lo se

zi lnrvo za gotovo da magi ja znadi po5tovanje.davola ' .U,,r',,m op5tJm stavu, katolicizam j" ll"9i-o svoje rabinske

lrrcthodnike u vezi s porastom magijskih aktivnosti kod

lev re ja .Drugi veliki instrument koji je - svesno il i na drugi

rrrri in -"poticao proudavanje magije-na zap.a$-u, bila je

l..rrl.olidka crkva. Prisil jeni da, prema Starom i Novom za-

vctu, priznaju postojanje natprirodnih.fenomena, ukljudu-

lrrci i mo6 veSfica i 'vradeva, teolozi rimokatolidke crkve,\nrcsta su bil i protiv vradZbina, Sto je bio uzrok da se tema

rrzrratra kao nesto vredno istraZivanja, ako ne i proudava-

rrirr. Ovaj stav prema okultnim disciplinama odrZava sc tt

,rvoj crkvi u vilo malo izmenjenom gbllku u odnosu trit

r,','cir're Spanske inkvizicije. Prema Katolitkoj enc.iklopc!,ii it )

vrrrclZbine sigurno postoje, tu dinjenicu dokazuje Bibli. i i t '

Mnogi zapisi jevrejske i solomunske magije, koii sttsrriuvani na latinskom i francuskom , nose izrazitc tt ' i tgrtvr. 'Ir l i( i irnskog iskrivljavanja. Obredi tz Solomurutvttg, kI ittr ' tt,

21

h vr ' rrr ' r r l r r t ' r lc; kako tralc da sklol lcr ug,ovor( ' srr t l i rvokrrrr ,hnl l r rro Sto lkrg sklapa sporazum sa dovckotrr , Nct lnvrrrrielrni ivrrrr j i r pokazuju13 da je , ,ugovorni" c lerrrcrr t rrrrrgi jc:ql !u l rrrr t 'nr tol iko kol iko i sarTa magi ja: otudu grr i l r i r ivurr jerani i i l r r l i r luma mnogim vel i$m organizovanirn lel ig i jurrrukujr i tl irrras Zive. Cak i u p6gledu posvedenog rttcxtrr dehrvarr,irr, rrragija i religija rade paralelno.

2

nif{n/K/\

/ \ i l / \/ \r\4

Istodnjadke amajlije iz autorove zbirke: 1) Savremena amajlija zazaitttu(Patan). 2) Arapska amajlija za zaititu (Turska). 3) Amajlija arapskehriiianke protiv zlog oka (Libanon). 4) Magdijevska amajlija pobede

na primer, ,,hri3ianizovani" su - gotovo sigurno od stra-ne sve5tenika - kako bi se dobio utisak da se dudnovatirezultati mogu s njima posti6i uz - hri5danske dodatke.

U muslimanskoj i drugim velikim religijama Istoka,kompromis koji je stvorila teorija podele magije na Do-zvoljenu i Zabranjenu - odgovara otprilike razlikovanjuBele i Crne magije na Zapadu.

Pored svega, magija je bila i joS jeste ne5to Sto zvanil-ni oblik religije nije ni sasvim prihvatio ni uni5tio. Kao ireligija, ona ima osnovu u natprirodnom: obraianje silijadoj od doveka. Iz verovanja u ovu silu, izrasta ielja zaza5titom koju sledi izrilit zahtev za ovladavanjem drugimljudima, elementima, kao i samom ,,sudbinom".

Magija, takode, deli s religijama i opremu: instrumen-te odredene ve5tine, haljine i odeZdu, kadenje i ponavlja-nje redi, razne fraze i molitve. Uz verovanje u postojanjenatprirodnih sila, rada se Zelja da se ude u dogolorne od-nose s tom silom; otuda Savez. Postoji ugovor izmedu do-veka i Boga, izmedu doveka i duha. Teolozi srednjeg vekai kasnije, Zalili su se kako knjige o magiji podraZavaju cr-

28

2. Jevrejska magijzr

M e d u v a m a s e n c s t l l ( ' t r : r ( ' l t t r t t t , t l l ; t t ' v l c l l l c l l a . n i d a r o b n i k i l i v e S t i -

ca, n i ukrot i tc l . i i l is i rv t t r r r r l , ' r , / t r ; r r r l r , ' , , , * l ; ; ; , j i , 'L) ,1,#; ) , t : t f i i r i i i , , ,

U arapsko, j l r r r t l r t ' i i i . . l t 'v rc i i sr t smatrani najve6im opsena-r ima svcl i r . I r r s t t ' t l r t iovckovnoj Evropi , i jevre jsk i ugled-n ic i i l t t i i t ' ru t i n t t ' r l t t l io . j i rna su oni Z ivel i , desto su kao du-c lo lvr l l t ' ; r , t r ' : tz i I i r tckog iuvenog opsenara hebrejskog pore-k l i r . . f t 'v rc j i sr r . s i r svojc s t rane, desto opis iva l i Hr is ta kaot t t i l o l t r t i ; r l . t t : I I

| )rr l i i t ' lrcbrc.iska magija originalna tvorevina ovogst ' r r r i ls l 'og nrr r r l t l r t , b i lo b i gotovo nemoguie ustanovi t i arlrr sc 1'rlvo nc odrcdi koji je deo njihovog magijskog nasle-tl lr s(r:rnog porckla. Nema nikakve sumnje da se opsenar-stvo nrnogo upraZnjavalo medu Jevrejima.rs S pravom il inc, hil jade spisa nalazi svoje korene u hebrejskom pore-klu, a sAm Mojsije bio je, u izvesnom smislu redi, opsenar'

Prema Samariianima, sav opsenarski nauk izvire izjeclnc knjige Knjige znakova, koju je Adam doneo sa so-bom iz raja da bi mu omoguii la da ovlada elementima incvitl l i ivim stvarima. Kao i Knjiga o lzrail ju, ovo delo jo5post<lj i, ako se stvarno radi o istom delu.

Snrirtra sc da je Izraitj (3to zna(i ,,BoLija tajna") biopravi prcclavad ta.ini. Njegova Knjiga tvrdi da ih je dobioot l At lumir . Nrr c l rugom mestu, d i ta lac sc obavei tava da jet r r in i r l l i la lx)vcro l r i r Noi prcc l s l tm t t l l tz l tk u ladu. Kao ikr l t l t l r r rg i l r o1 ' rscniuski l t lcks lov i t , r r . icn i t is tor i ja seZe doSolorr r r r r r r r , s i r t i t l ) r tv i t lovog, t l iv i t rncdu dudotvorc ima. Bi -b l iogra l .ska is t r i r l iv l r r t . i i t tkrs l t t l s t t rnalo napredovala u t ra-ganju za Knjigom o lz.railju. llucluii da sadrZi vrlo velikibroj magidnih brojeva, znitkovit i uputa za pravljenje amaj-lija, ona polale pravo na to da je bila urezana na plodiciod safira, iako su samo njeni kasnij i primerci dostupni zaproudavanje.

Apokrifna Knjiga o Enohut6 je jo5 jedno delo kojepolaZe pravo na poreklo od Solomuna i Mojsija. Kao i nadrugim polj ima istori jskog istraZivanja. gotovo da nema.sumnje da su knjige za koje se veruje da su tipidni opse-narski tekstovi, u najbolju ruku jako iskrivljene. U drugim

30 : 11

,11 , , r 1 , r r r n r r t t t og lo j c t l t l i i c l t l z i t t t t t ' t t t ' . l \ l t t o1 ' r r , u ra l r t ( ' t \ (r r r l r r l . r 1 r ' v t ' l i k i t l co j cv re j sk t l g t t l r g i . j s l i , op i r r l r r ; r l ; r . I ' op ; r 'l i n , , t , r l . r o r r s t l r r i t t . r r ukop i s ima , i zgu l t l . j e r l r . l l t ' l r t r ' ; r h l op : , r 'l l r u t ' n l . , u sc suodava l i samo s rab insk i t t t n t 'P t t ; i r l r ' l ; . ' 1vo111 ,r l r l r ( ) n ( l \ i r ( l i s gnevom na roda u zem l j i t r ko jo l

" t t T t v t ' l t .

r ' r ' . , 11 l \ ; r ( ) r r r l r r r j i na . Od n j i h se mog la t r aZ i t i po r t ro t ' l o l t ho

I tu l ; r . l , : r ( ) i to su Maur i i Pol jac i pozival i tvot ' r 'c l . i i t ' , ; r l t .i t l r , l r r is l r r poSlo po z lu, oni b i b i l i okr iv l jc t t i . I 'o lo t t t ; r 'I r t l \on ( ) p lcnoienju, budu6i da su samo retk i r r rogl i r l : r sr 'ur'r lu rr rnisteri je, mogao sprediti zapisivanje vcdr-:g rlt ' l iri l r , r l ' I ls l \ ( )g bogatstva.

trrr j i ,g,tt ct Enohuts sadrZi sledeiu legendu o obja5njcrr.irrL, r Io j t ' rnagi ja do5la medu Jevre je;

l)vrr andela (Uzai Azael - jednoga su kasnije prihva-t r l r r r r r rpsk i pagani kao boZanstvo, a drugog kao andela) ,lIr1' l lgig poslao da iskuiaju l jude, i provere njihovu gre-,,rrosl. lJuduii da oba behu skrhana nesreinom ljubavi pre-l r , r zcni , b i l i su osudeni na boZi ju kaznu.

.lcclan visi s neba glavom prema dole; drugi leZi oko-r , r r r izr r Mradnih p lanina: to s ludajno bede onaj ko j i naudi; , r r r r t la s l ika n i ihova l ica!

linjige o Hermesute - neki kaZu da ih je detrdeset,lrt ' - behu delo pripisano egipatskom bogu Totu; a si-t ltur() su ih koristi l i i jevrejski opsenari, kao Sto mnogi',1'rsi obilato pokazuju. Platon, koji Tota zove Teut, tvrdi, l . r jc on b io iovek vel ike mudrost i ko j i je Z iveo u Egiptu.1..rrzrr cla su na njegovom delu stari Egip6ani zasnivali svo-; r r rc l ig i ju i ra5i rene opsenarske veSt ine.

Ko je bio Tot i l i Teut i Sta su bila njegova magijska,'t l ,r ' ica'? Prema Ciceronu, on je zaista bio dovek izTebe,

z;rl ionodavac". Lldenja knjiga o Hermesu, koja jo5 posto-t{ . nir prvi pogled izgledaju zbrkana, mistidna, kontradik-t,urir i magijska. Da li su to egipatske knjige? fJ ovo ser rlo ozbil jno sumnja. Verovatnije je da su Totova dela,l . : ro i to je obidno b i la praksa, prepis ivana su, izdavana iI ' r t ' r ro icna dal je u donekle izmenjenoj formi . Da danas',;rt l l lc tragove hriS6anskog, muslimanskog i gnostidkogrrr i ( l jen ja, izg leda odi to. Medut i rn, ja sam sreo akt ivnc' , l t r l l rcn ike teze da su ovo prorodanski sp is i , dok neki sr r r i r -l r r j t r t la je n j ihovo pravo znadenje uv i jeno u mist idnu s i rnl ro l ikr r . Ako se radi o ovome, t rebalo b i s igurno v i$c ot ll l r r lskog veka da se to razmrsi , ako dovek ne b i imao r rprrt r ' , ' f i r ko " f o t os ta je go tovo za tvo rena kn j i ga . Z t t l r t t t " '{ l . . r r j ig i r svct lost i ) je jo5 jedno vaZno delo jevrc jskc r r r i rp l i j t '

l ' u r r r r r l , n r ' r , r r r l t t l t o v t t . t l i t v t l l a i p a k l a . o n a j c b i l a u S i r o -

ho j r r l , , r l r t l r t t t \ lV vcku u Ev rop i . MoZda se ova kn j i g .a

I h i t l r , r l r , t r t . l . r t i ko l l t l <o ja j u j e po t i ca la , mogu sma t ra t i na j -

! i r t ' r r r r r poi t ' t l i t t l t inom s i lom koja je Jevre je ovendala s la-\ , i l i l t ( ) l ) sC l ) l l f a l l a zapadu .

I 'r ' t 'ko jevrejskih izvora i l i preko tekstova koji polaZu

lrrirv() nzl jevrejsko nadahnuie, treba traZiti najve6i deo Zr-tvcrrih i umilostivl jujudih obreda koje danas zovemo vlso-korn rnagijon. Kadenje i prino5enje tamjana uz Zrtvu, sve-ic i noZevi, te pentogrami - dak i veiina redi koje sekoriste u ceremonijama - dine hebrejske verske postup-ke, na izvestan nadin, slidnim Salj ivom podraZavanju hri5-canske mise od st rane crne magi je .

Knjiga svete magije Avramelina Mudraca jedno je odgranidnih dela.2r lJ autorstvu jednog Avrama, s ina Simo-novog, prvi put je objavljena 1458. i mogla bi bit i delohriSianina. Ipak, ona odito mnogo duguje hebrejskoj opse-narskoj tradicij i . Ona je, verovatno, meSavina: delo hri5-6anina posvedenog istodnja6kom opsenarskom umeiu. Bezkompletnog prevoda bilo bi ovde te5ko dati precizne det: '-l je o prirodi isvrsi ove znadajne crne knjige. Ona polaZepravo na to da je original bio pisan na hebrejskom i da je- kao Sto bi naslov hteo da poverujemo - ,,Sveta", a ne,,Profana" magija. U skladu s verovanjima visoke magije,autor tvrdi da se andeli i demoni mogu pomoiu ove knjigekoristit i za dobro tl i zlo: zar to nije ista knjiga koja jepredana Mojsiju, Solomunu i ostalima? Postupci u njojslidni su onima koje nalazimo u veiini magijskih ,,bukva-ra" podetnica za darobnjake. Dati su detaljni opisi bacanjadin i , pr iz ivanja duhova, vra6anja izgubl jenih predmeta,navodenje na l jubav i l i mrZnju. Nikakvo dudo da je tradi-ciia obavezivala svakog posveienika ove vrste magije dane kaZe n i del i i n ikome, ukol iko sam ni je b io ubeden daje primalac ,,spreman da to prihvati".rr

Solomunu se takode pripisuje omiljeni Grimoirum Ve-rum (Udibenik magije), koji sadrZi gradu iz Solomurtovogkljuia,23 a Sto iemo kasnije analizirati. Ne samo da ovajsvezak sadrZi ,,prave i autentidne tajne kralja Solomuna",vei je, u stvari, pronaden u njegovom grobu! Pomoiu nje-ga opsenar moZe da se pripremi za naporno izvodenjeUmetnosti, moZe da napravi razne instrumente koji su bit-ni za naporno ume6e prizivanja duhova i moZe da okupi iotpusti vcliki broj moinih biia. Iako naslovna strana kaZecla ic gra i lu pr ikupio i ob jav io 1517. Al ibek Egip ianin (u

M c r r r l i s r r ) , v c c a . j e m o g u i n o s t d i r t l t r l i r . ; r r r \ V l l l r , r , I i r , + tv t ' r 'ov: r l t ro . jc prepisana iz mnog0 s l i r r i , j t .p l r r r l .o ; r r r ; r , Ni f t ,; r r rzr r r l r r vorz i ja koja se moZe uporcdiv i t l i r I l t i : l t t t t t / . t t t r tr t t r t ,q i j r , iako su delov i ko j i nedosta ju u ov( fnt i r r l r l r l r r , r . i l r r( l ( ) \ t l r l ) n i i sgv remen i j im i t a l i j ansk im t cks tov i r r r r r ,

l ) rugy 'vaLno delo, ko je se moralo nai i r r t l r i tF l r ) ( , t !nonllrl:rgrr svakog srednjovekovnog opsenara, l l i lrr ic I, ltrt,r lcrrltt rnugija. _I za nju se priznaje da je preuzctir iz lrcllcj=skilr izvora. Ona, u stvari, potide iz Solomunow44 kllufi,l \rznata po svojoj koncentracij i na smrtnim dinirrrir i r le l irnir. mrZnje,- mogla je bit i prepisana iz rukopisa iz ko,jcgvoclc poreklo sve kasnije verzije Kljuia. poznato jc siritrrric'dno izdanje ove knjige - i to najrede - izdanje-iz l75ll.Klo i sve ovakve magijske knjige, i ovaj primerak se moZckupi t i samo kod kolekcionara i l i v idet i u nekol iko b ib l io-lcka. Dok ove knjige o opsenarstvu ne budu dostupnije,onima koji- proudavaju okultizam neie bit i lako da upoie-rlc meduodnos kulture i mita, koji je rezultirao u opsenar-skc ve5tine i u Evropi i na Istoku.

Pored samih opsenara dve glavne sile krive su za i ire-rrjc proudavanja okultizma istodnjadke magije na Zapadu.lir su na prvom mestu arapski istraZivadi koji doslovcelxr5tuju nalog Proroka: ,,Tragaj za spoznajom iak i do Ki-nc-, i koji su prevodil i i proudavali cele biblioteke hebrej-sk ih knj iga, d ine6i ih dostupnim na arapskom,. la t inskom igrdkom preko svojih duvenih univerziteta u Spanij i. Za-lradnjadki naudnici preneli su ovo udenje u Severnu Evro-1 lu, gde su se okul tne d isc ip l ine, kao ione profanel ukore-n i l e .

( i rdka amaj l i ja s papirusa koja sadrZi hebrejska imena sedam arhandcl i r :M iha i l , Ra ia i l . C iav r i t , C i r i l . Ze to i . Bad i i k i j e l i Su l i e l .

. Sasvim odvojeno od opisa magije i opsenara koji srrpohranjeni u malo ditanim delima o Zivotu j obidaiinrn l lclrreja, postoji drugi izvor iz kojeg se moZe dobiti jrrrro$lvopodataka - Bib l i ja . U toku b ib l i jsk ih vremenzl , jevrc jskrr

_)L \ ( ) r i j cn ta lna nrag i i i l

t l r ; rF l l i l I r r r . / r r , r \ r r l : r . i t ' I rekt t l ik t l vrs ta izvrSi laca: v idovnjake

t , , , i , , ' , , , " , t t

. . t tk : tz iv : r le v iz i je dok su f iks i ra l i predmet i

, , , t , , , , , , , , , l l r r t l i ko j i su dob i j a l i save te od l i kova sve taca '' u

i , r t , i ' , , , t , i ' t i r ko da l i e - d ruga v rs ta v i dovn jaka ; i v rdov -

r r t , r , ' ' t t , . ' t l t t i i f t ama .

Svi su oni imal i odgovaraiu ie predstavnike medu dru-

) , r rn is todnjadkim naro<i lma: iZgleda da vr lo vel ik i deo n j i -

i i .,ue ba5tine potide od turanskih Mongola koji su u. t im

nodruei ima prethodi l i As i rc ima. Mudrac je , prema rabinu

Akib i , ' l ienost ko ia odluduje o sre in im inesre in im danima

za putovanja, setvu i sl idno' Nekoliko jevrejskih- autoriteta

,rnuttu da ie ve5tina magije udila u toku egipatskog-jarma'

a takv i se opsenar i pominlu u Starom zavelu XIX' l l i

u Petoi knjizi Mojsijevoj XVII' II. M,edutim, postole-oprstproro(a i, verovatno, astrologa u Starom zavetu II ' 6'

kVIt, l: i drugde, Sto pokazuje da su oni predstavljali

oods.ruDu u e lavnoi grupi opsenara. Graver i su b i l i l jud i

lo j i -su 'se izv ls t i l i u prav l jen ju amaj l i ja s .koj im se Erropa

un'oznala tek kasniie. Veliki delovi nekih zapadnjadkih

udZbenika magi je b i t i su posveieni ov im amaj l i jama i n j i -

hovoj izradi.Cin i , sk idanje d in i , opsednutost demonima i borba

natprirodnih sila'- to su sastavni delovi magijsk-og sveta

Semita. Veiina l judi 6e prepoznati takve veStine kao dita-

nje ,,zapisa na zidu", tumadenje znakova kao dokaza okul-

tnog dilovanja. MoZda je manje odita .pozadina duvene

-u!' l jrt . bitk"e izmedu Mojsija i Arona i-egipatskilr. opse-

nu."ulduhounika.2a Bio je to poznati darobnjadki trik. toga

vremena (jo5 postoji u Egiptu) da se (naoko) Stapovi pre-

tvore u ,t i i je. ' Ono Sto se stvarno dogada je sledeie:.guja

se clovodi u stanje obamrlosti tako da jt 'r. l sc prit isne glava'

Tada ona l id i na bat inu. Kacla sc baci na zeml ju ' budi se

iz Soka iprek ida se h ipnot icko stanjc ' To su radi l i Egipg?-

ni . Budui i da ova kni iga ncma vcze s odbranom vere ' n lJepreporudl i ivo raspravl j -at i o p i tanju da l i je Aronova motka

itoju j. mogla 6it i n-eta sii ina zmija) stvarno pozderala

.oit. proti inika. Dalje napomene-o ovoj inte-resantnoj

pojedinosti mogu se naii kod pisaca kao Sto su Mori ' Lejn

i Tompson.r5Jevrejska demonologija, naoruZana -nagomilanim.

da-

vol ima i i l im duhovima iv ih c iv i l izac i ja koje je lzrael na-

s lcc l io , i rnpresivna je lekt i ra. Rabin Menahen je znao- da

su rJavttl i toliko brojni da dovek ne bi rnogao postojati kad

6i b i l i .k . r r r v i l l i iv i . Nisu sv i , medut im. jcc l .ako podloZrr i

r r p l r ov l r r r r l r pad ima : on i t r aZe ra t r i nc t l : r r l r r r r r r a r , ( i l i r v t r rr i rzkr l l z l r noSenje rabinskog p la5ta . jc r l i r r r . or l l r r l r pr i r l' ,Lorrskr ' s i le . Mogude je da odora sv ih ( l l )s( .nnt i r rn, t ovnlz r r i t i t n i : r spek t i po rek lo .

Ntr . jg<l re vreme za kontakt s duhovimt. jc r r rx- , knr l lg t ,r r ' l lc t i u druStvu stot ina h i l jada razdraZenih r r r i r r r j i l t r lcn lnnrr , od koj ih su sv i spremni da udine z lo ipost : r r i r j r r sr . r ln\ ( ' ( )no udin i . Noiu, po rabinu Menahanu, n iko r rc srr r t th t\ l ) i rv i r sam, da ne b i L i l i ta , udin i la z lo. L i l i ta jc , r r i r l i rvr ro,lri lr l i . jska Sukuba koja zavodi mu5karce. postoji obirnrrrr l it( 'r ' irtura o tome kalo je ovaj duh poprimio Zenski l ik i; r r t 'var io Adama. Ona je davo akadi jskog (Daleka Azi i t r )lrrrrckla - Dielal i l i Kil-DZelal - i njeno ime u hebrcj,,,[orn i engleskom potide od asurskog Lil i l i Lil i t.

Prema verovanju jevrejskih kabalista, nedoseZno Naj-vt't 'c Ime, silna Red Mo6i, beSe SEMAMFORAS. Uz nje-rrrr pomoi moglo se izvesti sve magijsko. Medutim, nju surrrogli koristiti, kao i Totovu Knjigu, samo posveieni, pot t 'nu uZasne natprirodne kazne. Kasnij i hebrejski pisci tvr-tlt ' da je baS ovo ime koristio sAm Hrist da bi dudotvorio.

Tamo gde se verovalo da ima obilje demona, ve5ticer rrruciraci behu stalno na delu. Da su mnoge koje su sma-tlrrrc veSticama, jednostavno bile ekscentridne Lene, izgle-,l;r sasvim mogu6e. Sa ove distance teSko je znati odakle,l;r sc podne da bi se ovo raskrsti lo. Uzmite, na primer,;roznati stih u dvadeset drugoj glavi Egzodusa: ,,Ti neie5l';rrr ve5tica Ziveti da trpiS". Kakva vrsta ve5tice je iena izrrsrrrnnaestog stih.a? Neki kaZu da hebrejska reE iasaf, koja;r' ovde upotrebljena, jednostavno znadi trovatica, Slo mb-rr;rr celokupno znadenje. Ona je slidna redi veneficus, kojat(' rrpotrebljena u latinskoj verziji Septuaginta (Sedamdesb-trrrica). Istina se verovatno nalazi negde u sredini: da sevt' it ica smatrala trovadicom, bilo u siinbolidkom il i stvar-rrorn smislu. U XVI veku pominju se mnoge ve5tice zakojc se kale da su pribegavale trovanju Lriava kada bi, 'rrrirnula{agijska sredstva. Jedan takav sludaj bilo je ubi-\tvo ser Tomasa Overberija.

Kao Sto smo ved videli madiie su bile u nemilosti koclr, lrrsti he.brejskih Semita. Ali. kao i mnoge druge zabranjc-rrc stvari, one su ipak proZimale i ivot l judi toga doba. (iniI 'oj i se nisu upisivali u svete knjige, osiguravali su t)ovcpolxrrnike ovog kulta. Istori ja pokazuje da su se dak i j lrkopolxrZni vernici, potreseni kakvim Sokom il i sumn.jom,trrrkr kr rd sc radi lo o jako poboZnim pet l ja l i s vrat l lh i l r iur r r r ,

Teolozima je poznata ova vczil iztlrcdu slabljcnja .vere i

;;;;F,l*.lenlrn" (ti. rnagijsk i rrr ) vcit i rr:r ma' .Prirodnoi e S to je Jovova snaga pr ( )vc l ' l l v i l l l i l l l l r ( ) l l l . l t cs rcca '' - " 'b ' iu,rrono^11

lFai ' kt t i i l4t t M.is i i t 'vrr) XVII I ' l0 kaZe:

, ,Medu vama se no slr lc t t l rc i t l iko kr l l l i tcrao sina i l i k ier

iu pi"O" kroz vatr tr . i l i Lo l r i kor ist io.predskazanja' 19, -d , " na6i prot t t i t l l i l t ' v t t ' l t tc t t i r i l i vc5t ica ' i l i opsenar i l i

t i" ittu" savetrr cltt lrovit, i l i rrrrrt lrac i l i prizivad duhova"'

Manasi . ia . ic . l r rerr r t ' Kt t l iz . i o kra l . iev ima I I ' XXI nate-

,uo ru.r13 sirirr i l ,, lr lotlt ' kroz vatru' Arapi idanas ponekad

orolazc 'k t 'oz p l i r i r rcr l t l l r l l i odvrat i l i od sebe z le duhove

[ , i i i ' i i i " ' :u , , ' . is t i i r r t le isk i kra l j . .promatrao je doba i .upo-

i i i j r t r i i , t i , , ' t in i . l r i i ' r t t vcz i s po2nat im duhovima i mudraci -

r r r i r " : *vr . ' t l svc l l lL l b io je kra l j -mag'

Sol. klir l i lzrail ja, obeshrabren tokom poslova i razo-

(*iu' iur tt Potltrrt ike, be5e se odrekao nade da ie mu Rog

rxrs l i r l i , r i lu , rvore, pa se obrat io za savet endorskoj veSt ic i '

I l ,,,ustv.' ioi nevoli i, zaboravio je da je prethodno i sAm

rr , , ,s , ' rn i , t . , uc ls t ice i "ubi jao ih . Ve5t ica mu je rek la 9q y id. i

l..t,l,s .ttot.a s plaStem' diji je opis kralj prepoznao' Kledeii' ir,r

koicnima, Sbt ie slulao nesto 5to je l idilo na Samuilov

ulas - euo ga je , " iako n i je n iSta v ideo - kako mu pr ida

i', poruru i sirtl. Ovaj povratak obidaju kraljeva da se sa-

veiuju - dak ida ih cliLe uz sebe - s magov.ima i darob-

njacima, najvi5e su prekorevali monoteistidkim uredenji-

ma. Isto tako, ne moZe se reii da je ovo bio jedini put'

Opsena.i, kao i oni Sto se bave drugim ve5tinarna, oduvek

uzluuiu blagu za5titu monarha. Nailazimo na nagoveitaje

koji pokazulju ne samo moi koju poge.d.uju dudotvorci' ve6

i nL'einleniiu da su nagrade mogle bit i zaista velike' Mo-

Zd,a je jedna od najvedih nagrada isplaienih vidiocu bila

fcaaa ;e Benhadad,-kralj Dama^ska, -dao eli jLttq detrdeset

tovara blaga kao uzdaije Sto je otkrio da l i ie njegova

bolest bit i fatalna.U svom modernom obliku, jaka matica jevrejske ma-

siie Siri se daleko od obala istodnog Sredozemlja' Veliki

Edionlut onih bibli jskih vidioca bio je dudnovati Nostrada-

Lut, t"i i je i danas enigma. Skoro i da nema neverice u

pogledu'niegovih dudnih proroianstava, pil je ned.avno

Ini"*ri.n I i i t"m oa bi pokazao neka koja su se ostvarila'

Roclen podetkom XVI u Provansi, tvrdio je da je s

maidinc stranc poreklom od lekara-vidioca kralia Renea'

i l , i " :u ' i , rg t lc t in is tva pokazivao je sk lonost prcma.magi j i :

, ,u dcsct , r l gocl in i ud ' io je skr ivenim stvar ima l jude dvostru-

I 'o s l ;u i . i r " ' , uprkos t ldcvotn pr t l t iv l . icn. i r r ho;r ; r '7r 'k 'o r l ; t t t t t l. , r ' \ i l t lx ) r , ivct i lckarskom pozivu.

l l rkr kako b i lo , Nostradamus:( ' jc iz t i ts t t t , r r r h '1ropi t t t t li l \ r r ( ' i r sr r bradom. Kad je imao samo c lvat lcsc l t lv t ' l ' , r t t l l t l t ' ,l l rJ5. r r jcgov okrug su prosto zbr isa l i g lac l i hr iprr l t 'h t t l t l

; t ' l r ik r rnalo, pa je on krenuo s lekom koj i . ic s l t t t t bpt t tv i r t .I t t 'zu l tu t ie b io n iz dudovi5nih ozdravl jenja. Ort r r i i t ' t r ' l t ' r l

i l i n i je mogao - da objasni sasto jke lck: t tkrk l r r t i t t t t tl .o i i su iedino znal i da on poseduje nekakav l i r . i i r l ts lv t ' t t i

l r r r r l r i c la ta j prah delu je. Zato mu je dodcl jc l l l r rx ' t ts t t ir lok lorat , a on je nastav io svoje proudavanje okul t t rop, .

Sledeia dudna stvar u vezi s njim bila je moi prcdskltz:ur.j ir koja se u njemu razvijala. Nema nagove5taja kltko

Ir' ()va mo6 delovala. On je, naravno, bio osumnjiden zit\ irvcz sa Sotonom - ali je usred ovih optuZbi, na koje tlnri jr: blagoizvoljevao ni da odgovori novi nalet kuge zade-..ro narod. Medutim, kuga je zadesila i Nostradamusa lidno.( )rr jc, medutim, prevladao bolest noseii svoj praiak urrresia iz kojih su pobegli najpoznatij i doktori. Zahvalni

1 ' r ; r t l s k i oc i dode l i l i su mu penz i j u .

Nakon 5to se suprotstavio jo5 jednom naletu kuge uI ionu, nakon Sto je ponovo bio optuZen za vradarije i po-strr . jc izrekao joS neka predskazanja, Nostradamusa je po-u vrrir kralj Rnri i imenovao ga dvorskim lekarom. Jedinikl, jud za pozadinu njegovih proudavanja predstavlja kraljevllrnrskop koji je on nacrtao, te tvrdnja da se njeg,ov naukrrglavnom nalazi u kabalizmu, mistidnoj f i losofi j i Jevreja'

Kabalizam se proudavao u tajnosti, a tako su se pri-

rrrcnjivali i njegovi rezultati. Kabalistidka l iteratura, kaosto je sludaj sa Sufisom i drugim filozofima u domenu ta-l*ozvane Vetite tradicije, bila je obilato ulep5avana simbo-lrrrra. Osim alhemije, verovatno ne postoji disciplina koju

;t ' rrcupuienima teLe shvatit i, dak i terminoloSki.

Mo6 se, smatralo se, kri je od javnosti. Ona se moZe

str:di samo u tainosti. Shodno tome, i njeno koriSienje mo-

rr r b i t i ta jno. eak je ipodudavanje b i lo os labl jeno, s t inr

*to se neiakovernima govorilo: ,,Tnanjeje moi - podcljc-

rro znanje je izgubljena moi." Cutnja, diskrecija, vcrn()sllo behu-obeleZja onoga ko se posve6ivao kabalizmu'

Sve dobro zra(i iz jedne tadke koja se u kabalizttttt

zovc Bog. Is to tako, sva pozi t ivna mo6 st ica la sc i izv l$t t '

vrrlrr prcfo Boga. BoZija moi i karakteristike dcli lc stt t ic

rr;r rfosct kategorija, sefira.()vc ezotEridne tajne su se suprotstavljalc, it pottt 'Lltrl

37

iz ; t ' r l rurr ' l rv ; rk ' , s t l lug int s is temima, jevre jsk im i ne-semit -s [ i r r r , r r r t lo l r : r ; r t r rcvata is todnjadkog i zapadnjadkog okul -t izr r r r r ( i r ros l ic i su kor is t i l i drago kamenje iS i f re da b i pr i -hr iv t r l r ono Sto su smatra l i ve l ik im is t inama; neke grupe

,.rrcrlt ' l . j ir" podudavale su svoje udenike da simbolizamrrji lrovih obreda Bog otkriva u snovima; drugi su govoril it l l su oni samo boraviSte jezgra mudrosti, koja se kristali5eknrz eone proudavanja i prosveienja. Kod Jevreja, kao ikod drugih naroda, znalo se za mno5tva andela, dobrih izl ih: snovi i znamenja imali su mesta kojima su pripadalii kojima nisu pripadali,

Platonisti su verovali u ,,andele koji su neuspeSni",kojih ima podjednako i u donjim i u gornjim sferama. Tosu prototipovi prividenja i poznatih duhova. Postoji osvetaopakih i bezboZnih, zlih i pokvarenih duhova koji gore odZudnje da na5kode i zapla5e. Njima vladaju detiri zla kra-lja: oni se nastanjuju blizu zemlie, pa dak i u samoj zemlji.

Drugi dele ove zle duhove na devet kategorija: prvisu laZni bogovi koji uspevaju da izazovu poStovanje i za-htevaju Zrtve. Takav je, kaZu, bio i onaj koji je razgovaraosa Hristom, pokazujuii mu sva zemaljska kraljevstva. Slid-na prida se prida za Muhameda i zlog duha koji je pokuSaoda ga odvrati od misije. Na drugom mestu su duhovi laZikakva je izaSla iz usta Ahaba. Treii su suci krivde: u ,,Po-stanju" (Prva knjiga Mojsijeva) se kaZe da je Jakov rekao:

,,U njihovim stani5tima su suci krivde, neka moja du5a nedode njima na veianje."

Cetvrto, u kasnijoj jevrejsko-hriSianskoj misli sledeosvetnici zla koji opona5aju duda i sluZe ve5ticama i opse-narima: takav je razgovarao s Evom. Njihov gospodar je

Sotona koji ,,zavodi ceo svet, dineii duda i tegajudi vatruda s neba side na zemlju pred odima ljudi". Sesti su onikoji se ogriu gromom i munjom, trujudi vazduh i Saljuiikugu i druga zla: duhovi za koje se misli lo da pomaZuNostradamusu. Oni vladaju zemljom i morem, kontroli5u-6i detiri vetra. Njihov gospodar je Meririm, silni i besnidavo - zvani ,,gospodar mo6i vazduha".

Fransis Baret - poslednji medu velikim samozvanimmudracima - pisao je o ovim mo6ima podetkom XIX ve-ka, te kako se one na razlidite nadine otkrivaju doveku, oprorodanstvima, simbolima i prividenjima, i o.celoj skalizapadnjadke magije, koja je gotova sva nasledena iz jevrej-skih izvclra:

| ) r r i r r i l r oz t ' t l l r p r r im i p rav t r 1 - t l o rod iu t s l v i t I r ) | | l t , , t i l r , , i l i l 1 i l 1 t \ i l t i l r i i t i l t t !' , i l o v r i l i i l l l ( l c s c ncpozna r ta mcs ta i ncpoz i l i r l i l j r r r l r | | r r ; i r r l i I l I i \ l r r \ | l : l i l Fr r o r / r v i i r r r r t v i . P r cdskazu ju se s t va r i ko j c f c : r , r I r yn r l i l i l l l r , r l r r l l t i l ,po r t r r ; r ' o r r i e i j a j e m i sao oph rvana po t r chan r i r l t . l r r I r r r . l r r r r l t ' , r ' r r r t t i t l l lr r ; r r ; r ' r r r i r ( t a ( ) dve i o tupc la , t ako da nc mo2e l ) nn l l t r t \ l n I t r , r l l r l l l r il n ; t . r k r l i r z c sa v iSeg n i voa i n t e l i genc i j e . i t o znad i t l u r r r l r r . t l r , t r i auve l l l err ro/ t ' t l r r pr ihvat i snove, kao ni prorodanstva koj l sr tovt r l r t ; t t , "

l)akle, ovaj posveienik tumadi snovc, krro i nJegnvlpr.cthoclnici Sirom sveta, kao znadajne putevc ztr l lrenatle.r r jc okul tn ih spoznaja. Neki savremeni j i antropokr$kl pr l .lrolozi dak sugeri5u da baS u snovima moramo tl ir/ i t i nAntpoictak l judskog verovanja u natprirodno. Snovi su nrogllotl igrati osnovnu ulogu u dovekovom razmiSljanju o clru-l i i r r r svetov ima i b i i ima s koj ima vredi komunic i rat i . U je-v lc jsk im i drugim spis ima o magi j i , pominje se nekol ikolrrrstupaka za ,, izazivanje snova", Sto je uvek imalo udelarr okul t izmu.

38

3. Solomun: kralj i oPsenar

Z a i s t a i e s o l o m u n h i t l n i t j v c c . i t I l ( . ( | t I l ) | ) s ( . | | i | | i l t t i t ' I , t l s c t I t r v l t t l . l c v l a . s t n a d

" n i . r - l - i , " " i i m a . n u t l l i i r t l i r t r r r . r l v r l i : r r l , r r l t t ; t . l ' . z t t v i , d a k l c . d u h o v e i

tD ; ; ; ; in1"gnu, , i r l t c ' i r t r l c ; l rv i t r r l ) r f i r l ( ) r r r : i , ' .Sc t l i i cS ' ako bude

;J ; ; ; l ;h . " ' ; i - Ml l r ln l ' l Kt r l l r l i : K l i r t t ' ' ; r t lu ic t t ' pcrs i jsk i ruk.p isiz l(XX). godinc l,clrt.

Ako posto i i ik r rkr tv t t tos l iz t r tc t lu magi isk ih ve5t ina Egip lq '

I z ra i l i i r i Z l r l r r r t l l r . l r t l r t r os l i c zb i r ka de la , pos tupaka i ob i -

dai r r [o . i i s t ' p l ip isr r i r r Solorr runu, s inu Davidovom, t re iem

kra l . j r r l z r r r i l , i r t ." l u l l i l ; l i . i i i Lr Kuranu ima opisa koj i se odnose na

klirf i ir ( ' trrlrrtui,tca, njegov Livot izvezen !9 u Hil iadu.i ied-tttt j

'rtttt ' i i bczbrojnim drugim delima ma5te i uobrazil je. ' U

k rrsrr i. i i nr cutc',psli im magijskim udZbe-nicima njggo-vo imgkor is ic prakt ibar i magi je da izvuku T 'uc i fuga. . (duha koj i

bcTi ocl svetlosti) ida ga potdine, da bi ga prisil i l i da vrati

nepravedno prisvojeniblaga. Iz tolikih legen.di i pseudo-

is tor i je , ko je-dat i ra ju iz IX veka pre.n.e ' ' ko l iko moZemo

saznati o siuarnom Zivotu i delatnosti ovog doveka'? Bio bi

mi potreban ceo jedan svezak da ocenim opsenarski Zivot

samog Solomuna, ali izvesna opSta mesta mogu.se pr9P9.

znatil Stalno se mora imati na umu da su neki magijski

dokumenti, za koje se smatra da potidu iz spisa kralja So-

lomuna, u stvari delo rabina i drugih, pod istim nazivom'

Takode, nije lako dokazati da mnogi kodeksi nisu falsif i-

kati. Arapiki hronidari, pre svih, istidu se po svojoj pom-

noj paZnji koju poklanjaju okultnoj strani ovog izuzetnog

doveka.Po mi5l jenju vei ine n j ih , n i jc samo on leteo, ve6 je to

raclio sa celim ivojim dvoiom rra originalnom leteiem tepi-

hu. Sadinjen od neke zelene svile, ovaj tepih ie u isto vre-

me mogao prenositi stotine l judi i nje-go.v je let uvek bio

praden -l"torn

ptica. U jevrejskoj tradicij i se tvrdi. da je

iepih bio velidine Sezdeset kvadratnih milja i da je njegova

zelena svila bila zlatom prepletena.Pretpostavlja se da je Solomun stekao vlast nad svim

duhovima i elementima, a posebno nad ,,demonima", po-

seclovanjem darobnog prstena, koji bese optoden tuguU-ma arrdcla koji su bil i gospodari detiri elementa' Takode

se kaZc cla.ic f lrsten u sebi sadrZavao deo dudovi5nog kore-

na. Uptrlc zir-pravljenje slidnih prstcnova nalaze se u ma-

l ' r l 5k rn kn i i gan ra < lb jav l j c r r i r n po t l So lo r r r r l t o \ r t l r r ( . r r r r lI ' o j t ' s r r i r l l r r u r s u < t p t i c a j u . O v u p r i i r r l ) t r , u / l n i r r l r r r r ; r r r r r. \ r r l i XX l , l t l , f J2 : , , 1 So lomuna sn t ( ) u i ' i l r l i r l r o r l , r ho rn t r, l r rv i i l r jc vct rova, kq i su se pokreta l i n i t l l . i ( ,11( l \ u l , i l r r r , r r r r l r rl l r ( 'u l i t zcr l l j i na koju prosusrno svoj b lagoskrv . r r r j t ' r r r r r, , r r r o poko r i l i neke z le duhove ko j i se za l r . j i r r r s j r i r i i t ' t j u ipol rc i lo uradismo." Jedna od n jegovi l r Zcni r l r t . ic Lr- r ' t l ' i lr i t ( )n i t , kra l ja Magi jske zeml je, i tumadi smatr i r j r r r l l r u t \ct r r jnc prcko n je otkr i le kra l ju lzra i l ja . V ivak i prry l rvr rc r t ,I t 's lo pominju kao pt ice koje Solomun kor is t i za g l i rsr r ikc l; r s i r \ / rcrneni arapski rukopis i sadrZe upute za upot lc l r r rqr l i t ' j ih kost i ju , kao i , ,kamenog gnezda", ident idnc uprr t i rr r r ; r ko je se nalaze u magi jsk im udZbenic ima objav l jcn i r r r r rlnc Solomuna u srednjern veku.

NaiSao sam na staro tumadenje jednog nejasnog <lcl-I r r r rka u Bib l i j i , ko je b i se moglo povezat i s pupavcem.

l) Kraljevima ll, 22, kaZe se da je ,,Hadad" saletaol ; r r rona da ga po5al je od sebe, da b ih ja mogao poi i urvoitr rodenu zemlju. Arapski tumadi tvrde da je ovaj Ha-r l ; r r l is to Sto idarobna pt ica Hadud, koja se u Kuranu po-rr r rn jc kao Solomunov g lasnik (ne radi se uop5te o doveku)krr l r r jc donela vest o kra l i ic i Sebi .28

I l i lo kako b i lo , Solomunove magi jske moi i pomirr ju, , r ' nckol iko puta u Kuranu.

| ' , r rsv i rn s igurno dadosmo znanje Davidu i Solomunu . . . i Solomun po-. t , r r l e l ) av i dov nas l cc l n i k i r ede : , ,Cu j t c me^ l j ud i !Naud i l i sn ro i z raze p f i car , , lx l ; r lcni smo svim stvar ima. U tome je, s igurno. jasna razl ika. . , I voj -' , l c t l iv l j ih i prosvei tenih i pt ice. skupi ie se radi Solomuna da def i lu iu.' . r r ' r k r k ne s t i go i e u Do l i nu mrava . Jedan od mrava re i c : . .S l r r i a j t c me .r r r r r v i l V ra t i t e sc u svo ja sk rov i i t a i ne dozVo l i t e da vas So lomu ; sa t r c ., r r l , r iDc ose t i t e . " r ' )

( lv ; r j od lomak, preveden s arapskog or ig inala, pokazuje,l;r jc Solomun obdaren poznavanjem jezika ptica, Sto je;ns . jcr lna ideja koja je opSte pr ihvaiena. U st ihu se kaZelrrrIo sc Solomun nasmejao na redi mrava, Sto oclaje njego-ru sposclbnost da duje i razume Sta govore mravi .

Solomunova magi ja se, takode, povezuje s nekim vco-rrur v i r ln im aspekt ima r i tualnog promatranja koje je svo. j -' , l r , t 'no skoro svakom magi jskom s is temu. Vei in i l jud i po-u r r ; r l . jc Solomunov pedat - l ik ko j im je mogao pr ivucl i .r t 'zivirl i i z,atvarati duhove. BaS pomoiu ovoga pedi,rta l)e -rrrrrn iz I l i l jadu i jedne nod zatvoren je u bocu na clcscli lrcl r r l j i r r l i r gocl ina. Posto j i izvesna zbrka vezana za pctok l i rku' j r r lor r r r r r rovu zvezdu (Pedat) i Sestokraku zvez,c lu I ) i rv i rhr

4 l

w )

Sol t t t t t t t t tov pedat ta jn i ' i z Lemegetona

voa ili l i l - koia se isto smatra moinom amajlijom.protiv

,i,i i i ',,i it,i , ',u'utto slidan nadin na koji se mnogo kasnije'r.lririi,, r.tit kao za5tita. Obe ove forme zvezde koriste se

,',lnt""u.t[im obredima arapskog i jevrejskog porekla-' ,' ' ' i i ; ; ; t ipatska teor i ja o najvetem imenu Boga --Rec

vroei "--[8j'u

i" totito"snaZna da se o njoj ne Toig li.iriiti ni govoriti - nalazi se u solomunskoj magiji' Neki

oisci . u st iar i , tvrde da je vel ik i deo kral jeve moci pot icao

i l ; ; t i ; " ;a 'kolem je 6i to upisano Najveie Ime' Arapski

il";;;i;ki pii.i Jruzu se u tome da je prsten bio sadin'ien

od legure mesinga i gvoZda' ..- iolomunor'Trrti^enl30, koji mu se pripisuje' a1i dije

ie autorstvo nemoguie dokazat i . kaZe da se on obratto

[oJ" Minailu za [omo6 da savlada demone' Andeo mu

G Outouuo earobni prsten s utisnutim pedatom' Tako nao-'r"^"

Ii" i" ,porobun da prizove sve d.uhove i dobije od

niih draeotena obavestenji. To je postigao "vezivanjem"l;;;";-J;bnim dinima"i prisiliavanjem da pozove dru-

g"g", t":i bi opet to na.pravio.sa sledeiim' sve dok se celo

iatinsko'mno5tvo ne bi okupilo' Tada je Solomun mogaopi iut l tuutoga pojedinadno kako se zove' koj i mu. je znak'

i ^l r."F tF irn." odaziva. Ova obave5tenja predstavljaju

i"tnto Sobmunskog ktiuia, koji se isto njemu pripisuje'

A.t"o to1" se vekovima pojavljuje l.a. Inog'm Jezrcrma'Ono je,"verovatno, najpoi.natiji magijski udZbenik'-

duaj se kljud na hebrejskom.zoie-Maltea Selomo' dok

tatinst e "verziiL obidno noie naslov Klavikule Salomonis'

belo ima dve celine i obuhvata prizivanje' bacanje dini..i

pr*fj"ni" i koriSienje raznih pentagrama (Solomunovih

slova ).Anrp*ko clclo o magiji pod naslovom Citab al Uhud'

r l r r r \ ' ; r l l fo jc is to i t<> i Knj iga o A?,r r t t t t l r t t t r r ko i i r s t ' pot t t ir r ; r ' r r jcvrc. jskom kabal is t idkom Zohuru h i r r r t l i r t ' k l i t l , iu Sol r r rnrr r ru oc l duha Azmodeusa. Ono je wt l r l t tv t t l t t l i r rn t r r l r . 'r i r ; ro l f i r r . javanje demona.3r Ovo delo d in i vczu sn , \ t th t t t t t tu . , t 'un k l ju tem i ima znadajan ut ica j n i l t t t t tg i jsht ' op ise5r t ' t ln . je g is toka.

Vconra veliki broj opisa koji se pripisuju Sohlrrurru,

l rosto. j i i l i se pominje u drugim del ima o magi . j i . V l lnorrrt 'slrr medu njima pripada Boii jem delu, za koic kirlu tlnrrr gl diktirali andeli, knjiga medicine i alhemijc kolrr jcnurog() uticala na arapska proudavanja hermetidnih vc$ti-rrir. l)rugi spisi, koji su izgubljeni, bavil i su se razlidit ittt.vi ic l ' i lozofskim temama. Delo od kojeg potide naziv AI-ttuttlcl, koji se pominje u nekoliko knjiga o magij i, je hc-lrrcjski Sefer a-Almadil, o magidnom krugu, tom neophod-rrorn l iku gde svi darobnjaci moraju potraZiti utodi5te pro-lrv ()svete duhova. Pravljenje kruga, njegovo mesto iznacilrojc treba ucrtati u njegovim koncentridnim prstenovima,frrrc znadajan deo Solomunove magije, kao i veiine vra-crrrskih i opsenarskih obreda Sirom sveta. Smatra se da birr:rziv knjige mogao poteii od arapskog Al Mandal (Krug).Zirrrirnlj ivo je primetit i da neki znaci koji se koriste u So-hrrrunovoj magij i - bilo da su krugovi i l i pedati - nosevrlc nego povr5na obeleZja slidnih znakova iz kineske ma-pirjt' i astrologije. Jedan od najizrazitijih primera ove slid-rrrrsti moZe se videti u simbolima za obelel.avanje sazveZdat rvc'tda u jevrejskom i kineskom sistemu. Nije mi poznatorl;r ic ova dinjenica ranije primeiena il i isticana.

42

4. Natprirodno u Vavilonu , , ( . sv( . , o t l b i lo kakvog interesa, l l lo l i l I t l ( ' l f l r i i t l i t t i t i lov i t t ' t tr r r r l r r u r l r pos la t i n j emu , i t o i z sv ih t l e t k r v i t k t t t l i t ' v s l v i t .

l ' r ' i tome je odmah jasno is taknt t l s l l tv ; Asr t t l r r r r r ip t t lI r t ' r ro prok l in je svakoga ko s tabl ice izbr i$c t l , lc l lov( t l l l t ( ' I

Nr .L r r l i r r Asu r iB i l i t obo re u besu i gnevu i n j cgovo i l t t r i t t ' k t t l l l l i q l r ' ll r r t ' r r j t 'govog potomstva.r l

ls t i r r i r ie da neke od tabl ica sadrZe mol i tve iba. l i t l ice t t l t t t ,( '(, l tc samo jednom Bogu; medutim, veiina saclrl i irrteltnlrrojnih duhova-boZanstava koji su preci na5ih zlih dttltovu,l*rrktr ih poznaje crkva, i koje tako marlj ivo proganja.iu tltt 'l r ov r r i c i .

Mnoge se tablice odnose na pogubne uticaje u.tudini,

1r;r str sricane razne molitve da ih odvrate. Priredivali surc rrragijski obredi, a posebno se pominju pomoina sred-\tvlr ()vog ume6a, ukljudujuii tamjan i naroditu vrstu drve-trr ko.je se koristi za potpalj ivanje. Ca5ienje medom, urma-rnrr i Zitom dini vaZan deo rituala i ovde nalazimo prviolrl ik darobnog kruga koji se Sirom sveta koristi za duvanje(,1)scnara i njegovih pomo6nika.

Neke od tablica preporuduju odredena zazivanja, (ini

r rl ir love za ledenje bolesnika. Kao ikod arapske magije it lrrrgih semitskih obreda, uZe se vezuje u dvor, a onda se

lrolrrko odvezuje da bolesniku ponovo bude dobro.Vavilonci su imali sreie da se takvim postupcima mo-

;irr suprotstaviti pomradenjima. Inade, sena bi ostala ved-rro: da bi ovo postigli, sve5tenici su ponavljali sledeie:

( ). Sibizana. Na nebesima se pred tobom klanjaju; Ramane, gospodaruNchrr i zemlje; po tvojoj zapovedi dovedanstvo je dobilo ime. Daj red irrckir s tobom ustane veliki bog! Moj sud ti donesi i moje odluke. Ja, tvoj, , l r rg:r . Asurbanipal , s in svoga boga; d i j i je bog Asur i boginja Asur i ta. Orlrr pomradenja koje se dogodilo. O zlu tih sila, kobi i nesreie; Sto se urrr , r jo j palat i izeml j i zbivaju. Zbogzlog pr iv idenja koje se za me vezalo,t r ' l r i sc mol im i tebe s lavim! Podignutu moju ruku, pr ihvat i ! Usl i5 i mojurrro l i lvu, s lobodan od moj ih d in i l UblaZi moj greh! Neka se u stranu' ,Lr t ' r rc svako z lo koje b i mi moglo Zivot prekrat i t i . Neka se dobra Sidurrvt'k nalazi uz moje uzglavlje i neka tvojom zapovedi Zivim!34

Obimno i naporno istraZivanje o poreklu i delovanjulrogova obavljeno je u Mesopotamiji, kolevci civil izaci.ic,No, zanimljivo je primetit i da okultisti uveliko preskadurh'krvanje bogova u ulozi pomoinika opsenara. Ali i p<lrctlt()p,irje vavilonski sistem bio zasnovan na magijskom i nll l-pri lodnom karakteru bogova i odnosu ljudi prema njinttt.

Svaka pobeda nad neprijateljem zapisivala sc zit. ic(lt l( l' , r l r r l rom-boZanstvom uz d i ju pr :moi je pobcda post ig t tut i r ,

Pao i e . pao Vav i l on vc l i k i i pos t l r o ; c s l c c i i l e r t l c t t t o t r l l i s v i h ncd i s t i h

, i u t r o ' va i upo r i s t c sv i l t t t t t ' t r l i l r i r r t l s k r l r l r l i t l r ' ( ) t k r . v rn i c , XV l l l , 2 .

Davol i , <Jcmol t i i r r i r tpr i toc l r tc s i le , ko je opisuju raz l id i t i na-

-a i -n i i i i . ; " i V lv i lor l r r ' c ine prauzore.v.e ieg dela dem-ono-

loei ic ko iL st r / . i rpad - i neki dc lovt ls toka - naslcol l l '

i i ; ; i ; i ; ' ; .v,ri lnjizi ranije pomenuto' mnoge od ovih

ii"i i*; l-,r i"t"t i iu ntuoani ikoji su stvarno osnovali vavi-

i. i i i t tu kulturu) iz stepa Azije' Tako nala.zimo da su mnogi

i,trr".ri i dini, (oje su na zipad prenosil i Ari jevci' Grci i

r i i .f ir"i, i" Rrapi i Jevreji, poreltlom,od,natprirodnih de-

latnosti koje su nastale u"azijskom delu.dana5njeg.Sovjet-

ttog Suu"iu. U izvesnoj meri, isti r ituali i verovanja zadr-

Zavliu se i danas, u nekom primitivnijem stadijumu' u

l;;i;";i- *j"oni.onlu Sirom sveta diji je kulturni razvoj

;;;"; i j ;;, dsobito kod sibirskih, eskimskih i drugih

*."g"fi iati ih naroda. Druge civil izacije (.kao kineska' ja-

p""i"tr,-"i i ttka, i egipatskr4 usvoji le. su' i pri lagodile ove

kultove sopstvenom miSljenju' 9y" jt jedan od odgovora

na sporno'pitanie cia l i iva-magija ima negde srodan ko-

ren. 'Medut im, to n i ie kompletan odgovor '- i irt" akadijski

"(mongolski) oblic.i .ove magije joS su

tufuuuni-nu dvojezidi<im tlblicama zbirki kakve se nalaze

u XtuiUunipalovoj biblioteci, dok ostale tablice pokazuju

rp"j"t"-itt iog i drugih verovanja s vcrovanjima osvaiada

gor5taka.o- Podizanje ruke za Vaviloncc ie bio znak za podetak

masiiskos i l i verskog obrcda - znak koji se joS zadrZao

kod'eest6va b lagosi l jan ja uopstc ' a koj i je u potpunosl l

;;;;-E;""tt K;l i. iako Asurbanipalove tablice nisu pri-

kuDl iene pre VI I veka pre n 'e ' I ' one dat i ra ju iz vremena

pi t l "g r ' l " lu tka Turanaca (Mongola) na is to ino Srcdozem-

l je .Ove tablice predstavljaju dragoceno magijsko.blago'

ier izs leda da ie kra l i b io prosto lud za skupl janjem knj iga ''s""1?"

t"s. nLpisano - a lo su bile knjige.o.opse.narskim

iokul tn im stvai ima - moralo se prepisat i i donet i n jeTg'

P;tt,rl" dak i pisma, takode tablice, u koiima se traZi da

44 45

Bogovi su desto poprimali l judski l ik koji je big udvostru-den nadljudskim-sposobnostima i mudroliu. Stavi5e, onisu u svetu Ziveli, voleli se i umirali kao obidan svet' Bil isu oZenjeni i predstavljali su zvczclc i clcmente, kao demo-ni i duhovi istinske magijc.

Kad su umirali, njihova jc rrt<li postajala apsolutna.Kad im se udenik molio, oni su rnogli izgtlvorit i magijskeRedi Moii i isplesti dini dudnc misteri je. Oluje, poplave,

zemljotresi i kuga hchu clcla gnevnih bogova: kad bi doovih-nesreda do$lo bogovi su se morali odobrovoljiti. Nijebilo drugog nadina za sigurnost i spas.

Enlil, bog Zcmlie, Stovan je u Nipuru; Ea je bio bog

dubine. Uruki je bio bog meseca, Udu bog sunca'.Mar-

duk, bog samog Vavilona, uZivao je najveie mogu6e po-

Stovanjel Medutstalim vaZnim boZanstvima-duhovima bioje E5idam u gradu Kuti - bog onih Sto pogibo5e u boju'

O boginjama znamo manje. Njihova deca postajala su

bogovi preko odeva. NajvaZnija boginja bila je I5ta-r,-se-

milska boginja boja i mesna boginja grada Sipar..lJ.dtq-gim mestiira ona je bila poznata kao.boZanstvo l jubavi'

bna je ta koja je kasnije postala Afrodita za Grke i Vene-

ra za Rimljane. Posetio sam njeno svetili5te na Kipru, ne-kad najveiem hododa56u starog sveta. Ovde dak i danas,

kod lokalnog grdkog stanovni5tva, postoje razna magijskapraznoverja tco;a se povezuju s ovim ogromnim poru5enimmestom.

Verovalo se da je sredi5te zemlje peiina Aralu, mestomrtvih. Ovo mesto (koje je bilo neka vrsta pakla kuda suodlazifi svi l judi, bez obzira da l i su dobri i l i zl i), be5eokruZcno visokim zidovima koje su duvali demoni. Malosc vcr<rvafo u reinkarnaciju, icr sc mosto z"valo Mat la tari(Mcsto bcz povratka) . Mrtv i su Zivc l i u potpunom mraku,jcc luc i pr i t l inu. Na ovo odrcc l iStc s t iza l i su sv i ; ne be5e n inagrado ni kaznc zit clcla s ()v()g svcta u vavilonskom dru-gom Zivotu.

Demoni behu zastraSujuia stvorenja, delom ljudska,delom Zivotinjska i verovatno su prauzori zapadnjadke de-monologije. Zanimljivo je da skulpture mnogih demonana Dalekom istoku l ide na davole sa Srednjeg istoka, averovatno nastaju iz slidnih izvora, iz ma5te nomadskihplemena Centralne Azije. Zvali su se Nedu (kozari) i i fqliiu l iste onih koji treba da stignu u pakao, ,,zubi su im bil idugi kao odnjaci, odi su im svetlele i imale velike jabudice,

a l iandZe behu duge i oStre". Cim bi neko umro, demoni

, l l r t t l t t kr r i su se predstav l ja l i i prcuzinur l r l r r rp l r r o l t ' l r r r r i rl ,or r lxrkopa, prate i i ga ka boravis tu hrg i t t ;e Al ; t l t t n II l t kot l Arapa, jedna od s l ika koju jc z ,dro l r to s i t tn Mtt lu t

r r r t ' r l r r Meki . A latu je imala zastra5ujudi izg lcr l . l i rv l j r r g l r rl r r r r r svakoj ruc i zmi ju. Moralo se povcst i nrnog( | ntcunr l, r 1roko1' lu mrtvaca, da ne b i neki opsenar u l tv i r l ro . . t l r rh" ir.,kolisl io ga da omadija Zive rodake umrlog.

()va propratna atmosfera vavilonskog Zivotir l) l lnn icrr ()ne koji nastoje da shvate desto vrlo komplikovnrrr.u l r r t ' t lc iba ja l ice koj i su se smatra l i b i tn im za l iudc logr h r l r : t .

{ )ll'cdi isterivanja duhova

l ,rrrro gde je bilo demona, buduii da se odekivalo da u,,r:rktr cloba mogu napasti l jude, postojala je izrazito ozbil j-rr,r potreba za metodama kojima bi se opsednutost mogla.,rrzlri l i . Kada je dovek molio Hrista da istera zlo iz opsed-nrrt()g u krdo svinja, on je traZio ponavljanje jedne od,,t,rrrt lardnih metoda semitskog isterivanja duhova. Devet-Ilrcsta formula jednog od Asurbanipalovih zaStitnih obre-,l,r (srrda u Britanskom muzeju, u fragmentarnom obliku), t r lko kaZe:

l l , L; r zao demon nestane! Neka se medusobno Sdepaju! Neka mi lost iv i'1 , r r l rn i mi lost iv i duh udu u njegovo te lo l Du5e nebeski , pt ' rzovi ga!| , , r ' . , u cmal jsk i , pozovi ga!

Vr'l iki haldejski magijski sistem iz iskopina u Ninivi, sa-,lr7:rrr je u tri znadajna dela turanskih Akadana. Prvo se: t,rlo Zli dusl i bavilo se iskljudivo magijskim radnjama za

"rl lr i. j irnje demona i prividenja u trenutku napada, te za5ti-torr r od n j ihovog dolaska.

l)ruga knjiga, od koje nije mnogo saduvano, delo je, 'ku l (nc medic ine. Tre ia je sadrZavala pr iz ivanja i h imneul lu( :e nc raz l id i t im bogovima.

Krro Sto je ranije istaknuto, verovatno je da se radi ot r r r r rz l id i ta obreda i da je svaka knj iga b i la namenjeni t, lrrr1',oj klasi mudraca: astrolozima i bogoslovima; pravint, r l r . , t ' r r i r r ima; lekar ima i f i lozof ima. Tako su svrstani k t t t lI t , r r r i t ' l r r . Kao kod vedine okul tn ih spisa, za or ig inalc sc,\ r ' r ( )v i r l ( ) , na tada mrtvom akadanskom jez iku, da su r t l t i ', ,n ; rzr r i . j i . Stvarne d in i i h imne govor i le su se odi to na. jcz ikr r\ l r r t l ; r r r r : svaku prat i as i rsk i prevod, jer to be(c . jcz ik t t

\ | ( ' i l r ( ' l ) rcp ls tvanla.

46 47

Orsanizaciia i l i plan dini bclc jcclnostavna' iako je be-

skonadrio ponavljanje redi bilo zil l l lor' l lo, lspitujuii te r99-t'

iasno ie di su stvarne Rcdi Mo('i . Abrakadabra - bile

i ior" , ,nus" nebeski , prck l i r r , iu t r te I l )u(c zcmal jsk i , pre-

kf in iem te!" , ko ie su t tvck h i lc l r r i tcet lc tc t iu Amanu -

Ar in, ko ja je prevct lc t r i r s i rk i r t l i iskog Kukama, Sto je zna-

di lo , , is t ina ' ; i l i , ,N"k, r t i tko bt r t ler" . Ponekad se formula

Reii "Moii

Siri la plckIirt, i i trt icrtt rrokoliko duhova' lzgled3

aa stvarn i sadr l ' j 'c* i r r i r r i fe l r i ' S i r i vaZan. Mol i tva l ica koje

Leli da buclc zrr$i ' ir,t ' ,o otl vrlrdZbina i da se zlodelo otera,

zavrfavit sc:

l ) u I c r r ehc rk i . l n r / ov r P r l l l ) r r l c zc rna l j s k i , . pozov i ga !

l ) u ( c M t t l pc l n l r i , 11 r r1 t , r t I t t i r z c rn l j e . pozov i ga l .) r t (c Nirrptc ln l t ' . gx l rot l r r t ' icc zcml je ' pozovi gal

) t r ( t ' Nir r i l I r i r , \ tu7t t ( ] [ l l i t t r r ika Mulgela la ' pozt tv i ga!

)r r ( t , Nt t r l r t t t t , l t lv t i ( ' t l ( )8, g lasnika Mulgela la. pozovi gal

)u l r ' l ' r t i r t ' t t t t , r t i r is t i r r i . icg s ina Mulgela la. pozovi ga!

)u(r ' l ' i rht t t ' , prs l r tx l : t r icc vojska, pozovi gal) r r i t ' Mt ' r rncr t , krLr l . ia d i j i je g las blagotvoran' pozovi ga!

)r r i r , t l l r r r , k l r r l . i l pravde, pozovi ga!)r r l rovi , i t rht t t t lc ' l i . vc l ik i bogovi , pozovi te galr l

( it lc sc vitvilonska boZanstva kao celina uklapaju u magiju

lstokit ' / ' fo je mesto gde mnogo osporavano pitanje, tradi-

ciirr czotcri inog vrhunskog duhovni5tva magije, na izgled

r', i lprinra senou-it oblik. Jei, ne samo da bogovi i boginje

i r r i r ,nskog (starovavi lonskog) s is tema. koj i su usvajanjem

1'rovczani-sa silama po5tovanim u finskom, ari jevskom, se-

initskom, japanskom i kineskom sistemu, ve6 i u vrlo

nlnogo sludajeva njihovi magijski obredi ovise o silama tih

boso-va u obiiku mnostva duhova koji su s njima povezani'

Ovde, isto tako, dolazimo do teorije mana-akasa.'verova-nje da postoji natprirodna sila koja pro-Zima atmosferu i

koja se-personifikuje kao sila u svakom doveku. Aktivno-

sti"darobnjaka usmerene su prema koncentracij i te nedo-

seZne sile i njenoj pomoii da se utide na bogove i duhove'

Bilo je i nekih prihvatl j ivih poku5aja da se poveZu sva

boZanstvi Grka, Egipdana' Vavilonaca i Hindusa' Ova

knjiga nema tu nameru. U isto vreme, ta tema dodiruje

naie- istrazivanje na vi5e mesta. Sematski prikaz asirsko--akadanskih boZanstava i njihovih sfera koji je ovde dat,

pirkazaie ovu vezu izrazttlie od- samih redi''

Misaona koncentracija kod Finaca, na primer, posti-

zala sc rra nadin koji je poznat kod Indijaca i l i dak kod

Sudi t t r i tc t t . koc l ko i ih sam-promatrao pr ipremne obrede za

. . iz i tz iv i t r t ic l t tc l i l i t " :

48 | ( ) r i i e n t i l l n i l m a g i j i l 49

Akadi jsko-asirsk i t luhovi lxr l r r r r t lvrr

AKZ IKU ( z i ga rn ) : l l r r j t l ' l i r l vn r

l ) r r l r r l u b i n e :A l 'S t ) (Abz)

Svet in

Ncbo :( l ; i n . UKO) ANU (Na )

Kier:LABARTUneprijatelj

dece

t ) l {U-KI(SIN) Mesec

Boginj t t I ) tn i rkr nrrkng1 rr ro l rT I A M n ' l ' ( l ' n v t r , )

LAKMO ( l ,uk l rn r r ru )

(Sar-Kisar)ASUR. Zena Serua

HEA (Ea) - DAVKINA (l3uhu)(Finska VAJNAMOJNEN

Vode:MAMI (Mumu)

Sunce:SAMAS

Pravda(Udu)

TISKU ( IStar)Tamuz

- Jupiter:

MARDUK (m. )Zarpanit (i.)Asimilovan saSilik-mulu-kii odgovara

ZaratustrinomKraoska

- ,Vrhovnagospodarica'

Odgovaraegipatskom

RA

Hada'

.I

I, l - t ,I ,Ru i i t e l j ka nep r i j a t e l j a ' : t

,Ostvarivad Zelja'

Boginja veStica

- m - D U Z I(Adonis)

NANKI.GAL,Gospodarica

l lr finskom verovanju, svaki dovek u sebi od rodenja nosi boZanski dulr.Loji .jc njegov nerazdvojni pratilac celog Zivota. Ovaj duh se svc_ vilcr1t;rjt sn svojim nosiocem, srazmerno odvajanju nosioca od zemaljskihrtvirli i povladenju u svetili5te du5e. Ovo je bio vaZan izvor moCi zl cru-r u l rn jak i . t . r5

Ovde imamo blisku paralelu s mnogim mistidnirn sl-s lcnr ima, ukl judujui i i pr incipe indi jskih gurua i arapskr)is lnmskih suf i ia.

r organrzovanogSvemira:

MULGE, Bel i tBel(Baal) , Arapski :El im El latGospodar PodzemnogsvetaFinski : ILMARINEN

On sc v intro u t ransccnclentalnu oksl i tz t t ' ' l

u lu I t t l tut ' u vel iko stanje. t rz-

t r rOJ" l^ ' . ius" , ' i i ' i i io tu, , i " , t r kojer t t . ic Poslr to is to i to iduh koi i t t

n jemdpodiva i potpuno sc s r t . i i r l t s l ( ) l ) i ( ) " '

Opet spi r i tua l is t i iko (spi r i l is l r ( 'ko) i t tpc l pr inc ip ludi la i

i den t i f i kac i i e de rv iS i t i l r r k i t r t

U p o t r e b l j a v a o j e v c l l i t r ' k l r s l t r l r l v : t ' . t t ; r 1 ' t i t t l t t t ' P . i j l l l l i e d r ( l g ( ) m l t r p o r e ' d i -

t " ' r - -ua i iae t i ku l t vcsr i ( . i t ) t l i r l r i r l , r r ' i . r r s t . t r . i c uzbuden ja ' je r jed ino

; ;;ff i ;ft;o'Jiip,"r, ' '" l lr.f i tk'r i1r*r ' ic.vcrnost.duhova prirode ' ' '

ovo ie ucenle . p l ( 'v l i l ( l l lv i rk ' r i r r l rkat l i . l ik im (vavi lonskim) knj igama'o

i l ; f i ."o;&,a";,i i ; i ' ' ' i l" ' l ' ," ' t k"trc' 'pcija iverovanja'.s'/o ie od,velike' i ifi l itti,

Ituiut'i rln vr ttt rrttli rt lulrttti 'oil.onih prirotlnih zamisli koie se

neovisno ratluitt tttt'tltr vr'lo lirzliiitirr nacijama' (Podvukao autor')r7

Odak l c j c , r t i r k r l . i t r , i z ron i l a t a snaga mag i j e? Ko j u j e

prl, ' ttrri,r ' , krr l i zlrpirdco'l Sta je, u stvari, izvor mana-akasa

iZi"i it i .r" *i l";. <lt. lg,,uor je u bitnom razumevanju demono-

ioc i ic i rco l r tg i ic prc is tor i jsk ih naroda''- '- 'Fin*t i cri 'otrnjaci koncentrisali su prizivanja oko duha

sve ukuptrog Tivota. Vajnamojnena' On je l jude.u i io magi-

i i , - " " i f b i i r tcrnel i ce lbm Zivotu ' gospodar voda: duh va-

i t . . U tom smis lu" b io je ident idan akadi jskom boZanstvu

Hea, Gospodar Zivota. Kao Tot kod Egipiana' on ne sa-

mo da je itvarao magiju, Yec j.9. ioveka darivao spoznajom

Redi Mo6i. Smatra #"Ou 1. siidan egipatskom bogy R9 -

;;f i aetl i retativno -unin ulogu raspodele moii i dobro-

tvornost i preko patn j i sopstvenog. te la 'i l ; i k;j" ' .u sk and i navsk i ia robnj aci ste kli posv,eil va1j3,1

Duhu zemaljskom, ne razlikuju se od tradlclonalne maglJe

Sirom sveta3s:

Leminkajncn je uSao u kuiu punu fiuai lojl;1l1zgovrtr;t l i ' Neki tr dugoj

odeZdi sedel i su na svoJrm sediSt ima' pevai i bchtr vani ' govornic i ispod

"" i t t f^ , - " i " ra oko z idbva behu rnuzi ik i instrumcnt i '

' Iada on pode da

l ' i ; i ; ; ; . Ci ;1"-p i te. . . , t la pcva' tak int jbol j i pcvadi oset ise da mogu

irf.,"i i i , i , i-r, i i", ' ,-ntrttu.t ' ie r|,r.vc. i 'uk su inr ir irkc bile kao u kamenim

rukavicatna, vralovc , , r r i i "hu t tbgr l i l i k l rnrcni .okovratnic i ' ' ' l judi beh.u

ulr i ,ec, t i t t saotr icc ko. ic jc vt rk l t r t i i t ik i t t t rdrrc bojc ' ' i koje ih odvezoie

u Svet Zl ih t l t thova . l kad ol l p()n()vo progovor i ' oni se baciSe u

Laolant lsk i zal iv . i r lc st t v tx lc p i t 'e lcdnih iarobnjaka ' . A.onda on

poi touo Tapeva: i l judi hchtr r i ts t t t i pt r hurnom zal tvu kol l prozolre

t^1. i"-i"talnen"pokiza cla misli dzi su sreclovedni i mladi budale po-

mo6u svojih magijskih obreda ' ' '

Poredenje magijskih i verskih obreda drugih naroda' osve-

tl i lo je uLtlt. Jl idnosti izmedu tajnih sila za koje se,verova-

i " 'Oi tu or ig inalne i l i da ih je , "barem' . izmis l i la jedna. i l i

druea zaicdn]ca. U akadijsko-asirskim mitovima i legenda-

;;:k;i u baialicama i dinima' obradanje pro5losti i si la-

l l r : r l r r r l ' r , r l r o r r rogu i i l o j e t un ta t i r t l r r l t t s ; r s l l r v t . r l t . l i r r r i i ' r t ul l r l l 1 . , ' ; , r pok i r zu . j r : n j i hov medusoh r r i o t l r r os , ' l ' c t i l r j c r r i t ' c{uh- , ' r r r r , 'kc z l r r r i rn l i ive zakl iudke.

I r r r ;s tvo, ko jo d in i Nebo, Zeml ja i l ) ( ) ( lz( , lu l t - , r ' r .1 . ot rIU;n ' , , l . ; ro l 'unc lamentalno u f inskom i h i r l t lc jskorr r srs l t .

t . l r , ro c lcmcnt i ko je t reba odobrovol j i t i i l rcp l r l , l r l r Lr rol i r r r r od i . Samas (Sunce i na i zves tan l r i r r t i n r r sp t ' h lt t l l r ' ) l rc ie povezan s egipatsk im bogom l l i r . . lo i j t ' z r r

l l ; r l r j ; r vcza akadi jskog boga,Mulge u semitskonr i r l r r rl t r r r : , l t 'nr ima. Ovaj duh, kome se uvel ike obrai i r . j t r r r r l r rl rhr ' sv lhc, is tovremeno je srce akadi jske magi jc i sr .et l ij i r l r l i r r l i r u nekol iko s is tema natpr i rodnog. Bio je pozrr i r l

s l l l t l (Baal) u Bib l i j i a kao Set u Egiptu. Za semitskcal r r lor rcc, Mulge je b io Bel i t , , ,Gospodar" (ponekad kaott ',1,o ..(iospodarica"):v Podzemnog sveta: f inski I lmari-rr l l t ' ic to starosemitska boginja l jubavi i rata, fenidka'f f r,r \ lcna, arapska Al-Lat koja se udala za sopstvenog

fr'r, SirlLlrna. Po5tovali su je i zazivali kao I5tar, pcnekadrrr , r r r : r Astarota, i b i la je omi l jena kod opsenara. Kodtl ,r zvana Afrodita, ovo boZanstvo s mnogo imena bilor , , ro t i rko poznato kao Tisku i l i ' Iamuz:

. ,RuSi te l jka ne-i;,r lt ' l j ir ' , Ostvaritelj L.elja", Venera kod Rimljana, dij i je

rrl l rkrspeo do Britanije, nevesta Adonisa, starog bogafrrrr, i sestra nikog drugoga do akadijske Nanki-Gal,

, , { i r ' , ,poclar ice Hada". Evo nas, dakle, na samom izvorurl! lr rrir demon-duh-bog, odakle potide toliko istodnjadkeI , ' ,rprrrlnjadke magije kakvu danas poznamo. Jer, njenaItrr, rrrr .,Ru5itelj(ka) . . . Ostvaritelj" predstavljaju savr5entr ' . ' rnr ( ' ic l ja darobnjaka.

I lz bogove, vavilonska magija poznavala je velikotlr,t., lvo duhova koji su bil i povezani s nevidlj ivim svetomll.nJr srr taj svet povezivali sa dovedanstvom. Da su bogoviI r l , r r rorr i b l isko vezani , pokazuje, na pr imer, d in jenica dal+ l.tt r akadijskog Anua (Bog neba) imala demon-kierku| , r1r ,11111, Nepr i ja te l ja dece. Svi ov i e lement i , bogovi , du-I r , ' r r i p lanete, behu povezani u s is tem koj i je iznedr i r rr r ' , t roLrg i ju , a verovatno i jevre jsku kabalu, nauku bro jcrv-r r , l r lozol ' i je ko ja je ut ica la na mnoge druge,s is teme, uk l , j r r -r 'rr;rrt r grrosticjzam - Sto je sve duboko uticalo na nrirgi, jrrl , r 1 r ; 1 1 1 ; 1 .

l )uhovi , ko j i se mogu nadi kod Semita i osta l i l r , o l r r rl r r , r l r r l i su: AIu, , ,RuSi te l je" , d i j i s t r delokrug dovedjc g l r l r l i ;I l . r r r r , ko j i je delao u crev ima id i i i su Tajn i bro. j (ncrpozrr i r1, '1 ' zr r rdcnja) detrdeset5ezdeset ina; Tela l , , ,Ratr r ic i " , I r r j i

su na neki nadin bil i povezani s rukom, a dij i mitski brojjo5 nije poznata0; Maskim,,,Postavliadi zaseda"'.,s-pedeset-iestinama; Utuk, pre toga zli clcmoni uop5te' .V-'.oug.:uioS oostoial i Ardat, , ,Nodnc trr()r 'c", Sukubus (Li l i t ' El i t ''Utuiu,

..itra5ila", ..divovi", pttzttitti ka<t luma. Oviposled-jo5 postojali Ardat, ,,Nodnc ll lorc";

kr<t luma. Ovi posled-rl im araoskim duhovi-nji bili su, izgleda, .slidni tkrlrrirtt i zlim q:,.up:.ki* $uho1t;

nia. Mnoei o"blici cluh.tvl bili su clobri il i zli, ovisno odtosa kako"su se koristil i. Ovitkitv nadin razmi5ljanja prime-niSn ie iu zapat lnoi rrr l rgi i i ' uz pr iz ivanje duhova..koj i ieuiadi i i 5to sod 2cl i rc", l l l iv i rJcnja. fantomi i vampir i pr ipa-cir iu klasi i ,ubtrr t t t , kdcr i boga Anu, Neba.

I h l l r r j , , i ( '1 t i s i preseden nadvoje, tvoja dusa je smezura'u, tvrr le t r r rk le&tI r r r t ' pokopano je zaboravom, iznad nje je iutn ja i ona jc puln , ' , , i f;rf ufrrrrrcjskc Knjige o propasti.

f )rr yc postojala veza izmedu jevrejskih i egipatskih nrngij.r lr i lr vo5tina govore obilni dokazi u knjiZevnim i vcrsk-inrrlcl irrra. Pored ovog svedodanstva, takode znamo da su Sc-!t!!! i

- kao i Grci, Rimljani i drugi narodi starog sveta -trrli Cvrsto uvereni u nadmoi egipatske magije iad dudo-f vr rlstvom drugih zemalja.

. Mojsije je bio, kao Sto saznajemo iz Bibli je i Kuranaar,Jtrl irrr od najve6ih stranih udenika koji je ovu ve5tinu savla-tlrro u Egiptu. Kao i Egipiani, on je koristio darobni Stapil i prut; kao i oni, on je naterivao vode da se razdvoje.('rrk jc znao i neke Redi Moii faraonskih sve5tenika.

Kad se M_ojsije borio u duvenom magijskom dvobojuI vlirdima s Nila, magija je vei bila u punom zamahu iItr lcgralni deo egipatske vere. Kralj, svestenstvo i narodlrr'lrtr nerazdvojivo vezani magijom. Ne beSe li onaj darob-rrjrrk, koji iz saZaljenja nije upotrebio svoje ume6e protivlrlrrlsi ja 1300. pre a.e.42, sin Ramzesa II l i8no? Dvesia go-rlrrur pre toga, kaZe nam Papirus iz Vestkara, dudo istovlt-tt() sir duvenim Mojsijevim ,,razdvajanjem voda.., izvrSio jevr l rovni sve5tenik toga doba.

. Magijske ve5tine su se toliko koristi le u Egiptu okot(l l). pre n.e. da je i samo ime zemlje u na5 jezil iu5lo kaorrrronim za njlh. BaS kao Sto je starosemitska re( imgarlvorila engleski termin ,,magija", tako je jedno od najsta-t r j i l r imena za Egipat (kemt - , , taman", , ,crn, . ) b i lo pr 'eve-rlcrro kao ,,Crna", umesto egipatska magija. Naravno, Egi-pirl sc_zvao ,,Crni" ne zbog satanskih osobina svoje magi-1r', vci zbog boje zemlje nakon poplava Nilaa3. Drugi tcr-rrrin, alhemija (arapski al-kimia) takode nastaje od ovogi\l()g imena. Drugim redima, oba izraza, ,,alhernija..

-i

,.( 'nro umeie", prepoznaju se u originalnom znadenju ,,U.rucetc Egipta".

S moguiim izuzetkom rasprave o Atlantidi, sigurnout' lxrstoji zemlja o dijoj s-e drevnoj istori j i i okultnim rntl-n;;rnrir toliko pisalo s vrlo razlidit ih glediSta. Odabrane ver

53

zi.ic oblccla, koji su izvodeni u Dolini kraljeva' preneli surr pust in ju arapski beduin i idoradival i su ih , tako da se na

cciom Siednjem istoku verovalo da je Egipat naseljen ra-

som darobnjaka. Tokom celog srednjeg veka, ova ideja,poticana citatima iz Bibli je i delovanjem semitskih opsena-ia, uhvatila je dvrste korene u svesti l judi. I za vreme pe-rioda naudnog istraZivanja piramida i faraonskih spomeni-ka, zapadnjaiki okultisti su se takmidtlt da iz svega egipat-skog i2vuku misteri je. Naravno, do5lo je do reakcije. Jed-na grupa promatrada - mnogi od njih verovatno s manjeznanja-od-empiristidke Skole - proglasila je egipatsku ma-giju i<ao neito Sto nema osnovu u stvarnosti- Oni su sma-irali aa jedino ,,magidno" kod Egipiana jeste njihova reli-gija.

Istina se, kao i obiino, nalazi rlegde izmedu. Kao Stoje poznato, drevna magija i religija bile su jako povezane.Zbog toga veiina oblika magije imaju slidnosti s religij-skim sistemima. Papirusi i natpisi na grobovima daju nammnoge nagove5taje da su obredi, poznati proudavaocimaokultnog, bil i poznati, a moZda su i nastali u Egiptu. Tuje jo5 i svedodanstvo veoma opseZnih sekundarnih izvota- grdki, arapski i hebrejski zapisi - koji sadrZe obredeverovatno izvodene i medu duhovnicima misirske boginjeIz ide.

Da li su egipatski duhovnici bili dudotvorci? Da li suzaista posedovaii znanje koje nam je jo3 skriveno? Onikoji Zcic cla u to veruju reii 6e ,,da". Oni koji uzimaju zaistinito lcvrc.iska, hri5ianska i muslimanska sveta pisma,

l r cz r r l ' l c v l r n j a 6e red da nema n i k i t kv r ' \ u l t l l ( . ( ) r l ; r l l r - r 'r r r r l : r t i ; l o t raZ i t i dokaze i zadovo l . j i t i s vo j r r r r r i r l r t r . l ; r r .

I lop i teno govorei i , re l ig i jsko-nragi , is l r r o I r r t . r l r I ip , rpr .nrr ; r l r i l i su vezani za odr lavanje naprctk i r i l r t , r l r r , r l l r rs l r i r r l t r tt t zr r l - lnrbnom Zivotu. Dela koja podrazurnr .vr r i r r l r t r r r r I t t r .1 ' t ' l r , kr ro Sto je uni5tenje nepr i ja te l ja , d i r rc r r r i rkr t l r r rgadi l t rt lnr l )u. Ona su, izg leda, b i la pr i rodni deo ta. i r r i ho i ( ,hu l l ( l. , r ' r lovrr l i posveieni duhovnic i kao vrstu pol i t i t 'kc rnngl lsN:rlrrvno, jedan od kraljevskih cil jeva bio jc dir rn nr,lrr,os igrr ra najmoin i ju magi ju . Kasni je je , medul inr , kr rkrr',vt 'tkrde desetine hil jada dragog kamenja i drugih arrrl j l l , jrr,rrrrrgiia poprimila popularni karakter. To joj je donelo ir l r r rStveni poloZaj , - iako je u stvarnost i posio ja io nckol ikot I t t : | rcnih kraljevskih darobnjaka.

Neophodno je imati predstavu o Egiptu da bi se dovckl()l( ' mogao staviti u ulogu njegovog naroda. Klima i rc-l lt ' | . koji su odredivali mnoge aspekte Livota u staromI l irptu, malo su se promenili u zadnjih pet hil jada godina.N;rrl svim ostalim, naravno, dominira Nil. Sama ta dinieni-r ;r jcdna je od centralnih misli u religij i Egipta, kao i urr;t 'grrvoj magij i, umetnosti i knjiZevnosti. Za praktidne ci-11,'vc, zemlja se sastoji od duge trake obradivog zemlji i ta.( iolovo u duZini od dvanaest stotina milja, ova je trakarrstidcna planinskim lancem. Izvan ovoga nema gotovo ni-tt;r osim pustinje. Sredinom protide snaZna matica Nila,l oj:r uz obe obale ostavlja crnicu - zemlju koja 6e magij ir l , r l i jcdno od n jenih najpoznat i j ih imena.

Skoro svako povr6e koje raste u ovim podrudjima,;,rvljrr se u magijskim obredima Sto se dak i danas izvoderr;r Slcdnjem istoku. IJrme, akacije, sikomore, Lito, zob il,r()ri(): smatra se da spadaju medu najmoinije pojmove urrzrr ic i darobnjaka.

Nil nadolazi svake godine izmedu 1. i 16. jula, dono-,,r't i rr<rvi Livot zemlji koju isu5e dugi meseci Zestoke su5e.N;t'govo prerastanje u poplavu do meseca septembra,;rr;rl i jc za svetkovinu u Kairu, Svedanost Nila: ,,Seljaci",l,,rzt ' ( iaston Masperoaa, ,,natovareni zalihama dolazc izrl ir-l, l .rr i jcdu zajedno . . sve5tenici napu5taju svoje hrirnrrt-\ ( l l rose statuu boga (Ni la) vz obale Ni la i zvukl rp( ' \nrc i muzike" .

Iziclini sve5tenici - najbolj i darobnjaci Egipta bil i' ,rr

;xrscbno vaZni u ovakvim dogadajima. Deo,,Himnc Nilrr", l , r l jc na sv i tku papi rusa u Br i tanskom muzeju:

55

Pozt l ravl iamo te, Ni le. . ' koj i rastes da bi Egiptu podar io Zivol " '

ilu.ti i*rniu otl radosti kad ti iziastaS iz nenoznatog ' ' ' jedn-e pored dru.-

n in u i i i rn, t l iude iz Tebaide i one sa Severa . ' ' kad rog oglasr da se Nt l

iodigao. peuamo ti i pljeidemo rukama uz harfu'

Tumadenc, terminologijom magije' nadolaZenje Iilu-tiry-bolizovalo je vendanii Ozirisa sa lzidom: Oziris Nil, IzidaZemlja .- crna zeml,iil ovog podrudja.

Savremeni egiptirlozi tvrde da ritualne magijske.ve5ti-'Savremeni egiptolozt tvrde da rltualne magUSKe v€srr-

ne datiraju iz prcdinlsti iskih, pa dak i preist-ori jskil Yt".ne da t l r a l u l z p ro ( I l l - l i l s l l . l sK l l l ' Pa l d r ' I P r s r ) r v r t JD \ r r r v r v

mena4s. iegenilu kit ')c t l i t jc Scm' sin Noe' do5ao u Egipat

l . r , r l ; r ' r ' p o z i v c l a T e t a d o d e u p r c s l o t t i t ' t t . l l r r ; r ' n \ / ; r l p t ll l r , r l r o . N r r s l a n j a j u d i s e n a k r a l j e v i i r t , t t t t t t l t i r t ; t ' r l o i i r o r h rr r l .o tv l ; r 'nog damca. Ovde je za t raL ic t da sc t lov r t lu r ! l ( 'Hr lv r rr l r r . r r t l o n c s u k n j i g e i t o j e u r a d e n o .

1W, dHtil[ 1,Pccat lLanrzeslr l l

hir r l ; r su st ig l i u palatu, kra l j je naredio Tet i da ot l t t t i r l ttrri l ' . ("irn mu se predstavio, Kufu ga je upitao za5to sc prcIri,.rr slcli. Na ovo je mudrac odgovorio da on dolazi kaclirpil l)()zovu, nikako pre toga: ,,Vi ste zvali i ja sam doiao."

Zrrtim se Kufu ponovo obratio darobnjaku: ,,Je l i isti-t lr l , l)tcma onome Sto sam duo, da ti znas kako ponovo

ltrr 'vlstit i glavu koja be5e odsedena?" Starac je odgovoriol l r r r r roZc to da uradi .

Kralj zatraLi da se dovede jedan osudeni zlodinac, alil t ir t 'rrrobnjakov znak doneli su gusku.

( )t lsekao joj je glavu i poloZio je na jedan kraj kolona-rlr ' , tfrrk je telo ostavio na drugom. Teta ustade i zapeva,,ltct ' i Mo6i". Glava i telo podeSe da se midu jedno premarfrrrl lorne, sve dok se ne sastado5e ispoji5e i - glavazaga-h r t ' lcta je ponovio ovu majstori ju s drugom vrstom pera-rlr t| lr bi na kraju to uradio s volom.

( )va prida, povr5no uzeta, mogla je imati za cllj da

1rn[;1'lg da faraon Keops, iako je bio veoma jak, nije urr,r;oj pratnji imao nijednog darobnjaka koji bi mogao11r'ruriati ovu majstori ju. Medutim, istori ja nas udi da jeiir l ' i rr vreme gradnje piramida u Gizi, magijska i polit idkarrr, 'r ' Mcmfisa - tada sedi5ta vlade - opadalaas. Ideje ko-

lr ' ,,u ncgovane u Tebi, nizvodno na Nilu, nadjadale su, atr=lrrrrsko boZanstvo Amon-ra (Jupiter) postalo je jedno odtr ; r lvr ln i j ih u Egiptu. Moi Tebe t ra ja la je , sve u svemu,l r r l r i l j i rc le godinaae.-

tlt icaj egipatske magije na Grdku bio je veoma .i itk,N,r l r r imer, papi rus br . 75 iz Revana, predstav l ja vc l ik irr rlrrl i s dvadeset dva stupca teksta pisanog narodnirn 1li.!,rr(rrn, a svaki stubac ima preko trideset redaka. Na polc'' lrru sc nalazi grdki prevod. Medu crteZima ima jcclno ltrt.:.urslvi) u obliku prividenja s magareiom glavom i jetlrnt, ' ,1 Arr ibusa, ko j i s to je pored mumi je ispruZenc n l t o t l t ' t t ,

u tristotoj godini, slo clcvcclcsct godina posle Potopa' I

vladao je"zinrl. iorn io$ slo *cztlcsct jcdnu godinu' T9.k9-

ovog p i r ioc l i t , l r r r t t i r . ic cval i t rnagi ja . Jevre jska t radic i ja ,

nuriu'i.t. lvrtl i dit ic sam Noa bio rJarobnjak i da su se

nckc t i t . i r rc kr t . i igc poscbno n jcmu otkr i lc .

l.J cgipatskim i grdkim spisima zapisane su bezbrojne

pridc o postupcima za oLivliavanje.mrtvih' Iako je poznato

da su Egip6ani verovali da 6e telo uskrsnuti na drugom

svetu, ip"af ima jasnih nagove5taja da su-neki od njihovih

obreda blti namenieni oZivljavanju le5a. Naravno, tvrdi se

da se to radilo vi$e puta, ne samo jednom' Ono Sto ovaj

opis dini zanimljivirn jeste dinje-nica da je. jedan od farao-

na, najduveniji po svom magijskom znan;u, stvarno nare-

dio da-se ovai pokus izvede u njegovom prisustvu'

Bio ie to Herutataf, sin Keopsa (Kufu) i Ziveo je sko-

ro detiri tritiaae godina pre Hristaa6.

Prida se da fe jednog dana Kufu raspravljao o dudima

sa svojim sinom. Aerutaiaf je rekao da je s-pridama sve.u

i"J", '"f i je malo l judi videlo takve stvari ' Obeiao je tada

da e,e ruo- o.tr pokazati doveka koji moZe izvesti dudo

oZivljavanja onih'koji ne samo da su mrtvi vei im je, u

stvari, odsedena glavaaT.

Taj darobnjak je bio Teta, poznat po tome Sto je imao

sto des-et godin-a. fiio je.upuien u tajne poznatog svetili5ta

Tot. Ni danas nije jasno o kakvim se tajnama radilo'

Shodno tome, spremljena je jedna ekspedicija: faraonov

sin putovao je ni2 reku Nil barkom, zatim dalje na nosiljci'

dok druZina nije stigla u Tetino boravi5te.Opis je pun detalja prikaza Sto pokazuje da je do pu-

tovanji stvaino do5lo i da legenda nije delo maSte.- Tako

se, na primer, kaZe da je mudrac leZao na pletenom kreve-

tu (verovatno je slidan dana5njem angaribsu). Sluge su ga

de5kale po glavi i tabanima. Zatim sledi opis susreta izme-

clu okruhjcn<lg kraljeviia i darobnjaka, na kome se uruduje

"1'J h

56 ) l

Limans daje prevod grdkog teksta koji je nakljukanmagijskim blagom iz egipatskih izvora. Evo nekoliko na-slova: magijske ceremonije velike dudotvorne snage, po-srcdstvom ljubavi; recept za lek zvani hermerius; formulaza sre6u i bogatstvo; nadin stvaranja snovat zatim joS dvanadina u istu svrhu. Potom dolazi obred kojim se izvodadmoZe savetovati sn l 'r<lZanstvom. Oni koji imaju nastupeneobuzdanog grrcvir rrrogu naii spas u jednom drugom po-stupku. On sc otlvi, j ir u rirsponu izmedu pravljenja prstenakoj i ie donct i r rspel r r r sv i rkom poduhvatu, pa do Demo-kritove sl 'crc. Zirt irrr posloji rrrctocla izazivanja svade izme-du muZi t i lc r tc . I t l r k l . l t j t t , srcc ls lvo koj im se doveku odu-z ima s i r l t svc r lo srr r l l i , pr ik t rz i rnojc na cr teZu jednog egi -patskog l ro: l i r r rs l v i r .

Vcru jc sc da . jc autor mogao b i t i jcc lan od Iz id in ihcluhovnika kojcg Porfiri j krit ikuje:

Kol iko apsurda ima u tomc da neko ko je podloZan svim l judskim slabo-st ima. pretnjama zastra i i ne samo demone i l i duhove mrtvaca, vei isa-mog Boga Sunca, te Mesec i druga nebeska bica. Carobnjak laZe da binebeska te la pr is i l io da kaZu ist inu: jer , kad on zapret i da ie uzdrnrat inebesa, i l i da ie otkr i t i lz id ine mister i je, i l i ta jnu stvar koja je skr ivenau Abidosu. i l i da ie zaustavi t i svet i damac. i l i da ie Ozir isove udoveraseiati do Tifona. zar to ne izraZava veliku ludost doveka koii oretinedemu Sto niti razume, a niti moZe da izvede5{}.

Pa ipak, Seremon (prv i vek n.e. ) , sve5tenidk i p isar , pomi-nje ove stvari kao ne5to Sto je veoma koristi lo egipatskimduhovnicima pril ikom njihovih bajanja.

Veliki autoritet Jamblikus tvrdi da su Izidini duhovni-ci upraZnjavali magiju. On ide i dalje, istiduii da su njiho-va zazivanja bogova sadrZavala pretnje.

O svemu ovome postoji dudno slidan krug za sve oneko.ji sn proudavali magijskc rituale Zapada, posbbno oneu jcvrcjskoj tradici. j i . Slcclcii postupak, za koji kaZu da jepo porck lu s t l rocgipatsk i , b i ie po tonu poznat nekim di -taocima:

Da budem podstaknut ponroir r c lc iaka sa svet i l jkom. zdelom i semen-kom, pozivam tebe, o. Zcusc! Hcl ios, Mi t ra. Serapis. neosvoj iv i , posed-nide meda, ode meda . . . Neka Bog kdeg pozivam dode k meni i nekane ode dok ga ne pust i rn . . . Napuni mesingani pehar u l jem i navlaZidesno oko vodom, uzetom iz damca koj i se nasukao.

Uprkos mnogih magijskih rituala, koji su zabeleZeni u ta-kvim delima kao Sto je Knjiga mrtvih i na drugim papiru-sima, izgleda verovatno da veliki broj onih koji su bil iupraZnjavani u starom Egiptu, preZivl. javaju samo kao deo

oOooT # 0f

qr7 qpffiMagidni crtez na mrtvadkom sanduku duhovnice Ta-Ahuti.

(Britanski muzej. br. 24793)

.,lr lcnij ih obreda koje su nam ostavil i u amanet - arap-,,ki. hebrejski i drugi pisci. Jedan razlog je Sto se nekar'rrt lr, za koja se tvrdi da su ih izvodil i egipatski mudraci,rrc l l i l laze u njihovim sopstvenim knjigama o dinima. Istoi,rl 'o je moguie dasu mnogi postupci nestali zahvaljujuii/,rkonu o prenoienju, koji je zabranjivao da se poveravajulrrkr kome osim pogodnim posveienicima - a taj broj jelrro ograniden.

Mnoge religijsko-magijske ve5tine su koristile amajli-;r'. Veoma je omiljen bio dragulj - kotrljan: model, de-,,to u glini i l i kamenu, jednog od svetih kukaca poreklomrz l igipta. Osim Sto je bio simbol Boga Sunca (otuda i:rrnlrol Zivota), ovaj dragulj je, kad bi se stavio u grob,lr()sodovao moi da oZivi mrtvaca. Jedino je trebalo da serrz ovaj dragulj poznaju Redi Moii i da se one izgovorcr z r r : r d t e l a .

Ovaj kult kukca-kotrl jana pre5ao je u Grdku, oclaklcrhrlri. jamo upute za podarivanje moii ovom dragulju prerrt 'go Sto se ponese:

l ! rs t i rv i tc isk lesanog kukca na papir na sto lu. Ispod sto la mora hi l i t ' i r tul . r r rcno platno. Ispod njega stavi te masl inovo drvce, a na srodinu: lo l r t, t , r r i le r r ra lu kadionicu gde 6e se pr inet i smola i l i k ipar is. l rn i r j tc p l l t t t r t

fr&

58 59

mlr lu ln lsu( lu ( )d hr izol i ta u koju Cctc s lavi t i mast od kr ina i l i smole i l i

c inrc l r i . t lzrr r i tc prsten i s tavi te ga u mitst , p()$to ste ga prethodno odist i l i 'i plirrcsilc g1l na Zrtvu u kadionicu zttjcdno sa smolom. Ostavite prsten

Ir- i r l i r r r i r ; potom ga izvadi te i sk loni tc na s igt t rno mcsto. Na proslavi neka

llli rrrci budu diste pogade i voCc iz tc sczoltc' Po5to prinesete drugulr lvrr na pruiu od v inove lozc, t t lkom l r tvovanja izvadi te prsten. iz mast ii r r t rnaZi te se balzamom iz n jc. Moratc s0 t t i t t t t l tzat i rano iz jutra i , okre-cudi Se prema istoku, izgovoriti rcdi dolc napisanc. Dragulj - kukacnrora biii isklesan iz smaragda; probu$itc ga i provucite zlatnu Zicu, aispod dragulja iskleSite svetu Izidu i, po5to ste ga tako posvetili, upotre-bite ga.

Dotidna bajalica bila je, ,,Ja sam Tot, izumitelj i osnivadmedicine i pisma; dodi k meni, t i, koji si pod zemljom,digni se k meni, veliki du5e." Dalje se navodilo da se ovajpostupak moZe odvijati samo u odredene dane: 7, 9, 10,12, 14, 16,21,24, i 25, brojeii od podetka meseca.

Dve karakteristike staroegipatske magije, koje moZe-mo naii u zapadnjadkim obredima, sasvim lide na osnovniton njenog dutra. Cat i u doba Ramzesa II (pre vi5e odpet hil jada godina), bilo je jako razvijeno verovanje u mi-stidne Redi Modi, ba5 kao i Sto je i magija smatrana tolikostarom vestinom da se kao jedini njen poznati izvor uzima-lo samo boZansko otkrovenje. Postoji velika mogu6nostda su neke od ovih redi, koje su dak i tada bile sastavljeneod nerazumljivih slogova, do5le u Egipat kao posledicaosvajadkih pohoda nekih faraona u Mesopotamiju. Druggsu, po svoj prilici, poticale iz nubijske magije koja u Africi

ioS cvate.Druga karakteristika povezana je s navedenim vero-

vanjem. ba bi se duhovi i bogovi prisilili da poituju. njego-vu volju, bilo za dobro ili zlo, opsenar je morao biti nao-ruZan Redima Moii i poznavanjem imena bogova. Na tajnadin je on mogao naredivati boZanstvima, ma koliko istamodna bila. Nije bilo nijednogizuzetka u pogledu broja imoii bogova koji su se mogli ,,obavezati" ili prisiliti dadeluju po zapovedi darobnjaka. U nekim se sludajevimadaro-bnjak, u stvari, toliko poistove6ivao s moiima boZan-stva koje je zazivao, da je usvajao njegovo ime i izdavaozapoveiti. Proudavaoci srednjovekovne evropske magijeprbpoznade ovo obeleZje u nekim postupcima zapadnjad-kih-verzija Solomunovog kliuia, u kojima izvodad rygo-vara s duhovima ne pod sopstvenim imenom ved kao Solo-mun l idnost .

MoZc se prihvatiti da su Redi Mo6i slidne semitskojteorij i o Naiveiem Imenu Boga, koie dak ni posvedenicinc smciu tl i t izg<lvore. Smatra se da su Egipiani s drugim

r! ; r !or l rnr i r c le l i l i verovanje da je imc - l i t l l ros l i i l i l rog. t rl r i ln ? ivo lno vezano za snagu, karaktcr i t l r r l rovrr i e ler t re r r lI r r r l r rov i rnog. Da l i se radi ba5 o skromrrosl i kr r r l lc t te t rn l roHrrn zcml jama neie da odaju svoje imc r r r .pol r r r r t i r r rn ' l

Anubis, tsog mrtv ih

( )nc su ,,kieri tog i tog", il i ,,Zene tog i tog doveka... An-lropolozima su poznati plemenski obidaji koji su u velikojrrlxrtrebi, gde se preduzimaju sve predostroZnosti da seirrrc.jedne osobe ne sazna van uZe familije. U nekim sluda-l('virna imena se menjaju. O ovoj temi vei postoji obimnaIrle ratura i ja se ne usudujem da bilo Sta dodam.

Magijsku red ili ime ne mora poznavati onaj ko jerrlrotrebljava, ali ona svejedno ima svoju moi. Ovo verir.virrrjc moZda nije nastalo u Egiptu, ali je kod njih ono!,rllrrrno bilo prisutno, kao i kod kasnijih darobnjaka urrrrrogim zemljama.

U Luvru se nalazi pogrebni magijski papirus koji dntl"r;r iz vremena Ramzesa II, a u njemu se javljaju varv[rsk(.

60 6 l

redi i imena: ,,O, Valpaga! O,A m a g o a ! U a n a ! R e m u l . . . "

r r r l . ,vr r l tog dudovi5ta i l i nepr i ja te l jskc i ivo l r r r j t .ko l i r l r r rcr r r , rg l l r r l r l ib l iZ i t i .

l lz i r r ra ju i i , , tvrdo ja je" u jednu ruku. tove k knte :

I I _ l r r ; r . votk: .koja se-zeml jom Sir is2, osnovo boZanskih s lv{ lcnlA, haLo t tn

l r r - l r , " , r r . t tko i pod zeml jom: t i koje boravis u gnezdinrn v,r i [ . , r I r lar intr t r l t , l ,c iz vode, s tobom s.aml ig u tvom gnezdl , ja sarn Arrrru l r Kop,lilE,r, ll si[1l Amsu, gOSpodar Kebua.

Frri l i tro Sto su imena posedovala magijsku snagu u orltrnlufltl 7iv()t na zemlji, tako se njihova mo( zazivala i rrrr po.grt ' lrrrirn svedanostima i upotrebljavana su u zami5l.icri i lrri lrrrt ' l irna izmedu duSe i bogova s onoga sveta.,Nijcdrrltft is:r nije se mogla nadati da ie dobiti oio Sto ie"zasiuZilrrl r l ; r t :c b i t i pr iml jena u ra j dok ne bude isp i tana do kra ja,f rro itrr je opisano u Knjizi mrtvih.

. Sta je s balsamovanjem i lepo gradenim piramidamalo;r su se smatrali znadajnim u magil l starog Egipta? po-:loji obimna literatura u kojoj su takvi autoriteti l iao Flin-(l lrs l)ctri i Volis BadZ, detaljno opisali obrede balsamova-n;rr i njihovu svrhu. Kratko redeno, smatra se da je razlogprr oi 'uvanje posmrtnih ostataka bio kontakt, ma kolikolnrrrrrr, koji je postojao izmedu duse (ka) i tela posle smrti.I lrrorman tvrdi da je postojalo konadno verovanje da ielr ' lrr jcdnog dana uskrsnuti u svom prvobitnom (mada pro-f trt t 'rrom) obliku. Medutim, vi5e je ra5ireno miil jenje dafl rrrrrrnija duvana kao konadi5te du5e. Izgleda, opet, dasl sinrbolidki obredi izvodeni s mumijom - kao Sto jeI r 'r{ 'rnonija ,,otvaranja usta" - trebalo da odraZavaju ono6lo t:c se du5i dogoditi na onom svetu. BeSe to, u stvari,rrr ' l .rr vrsta magijskog oponaSanja buduieg Llota du5e, nalr1 r/ntrtom nivou du5evne magije. Isto tako, verovatno ielrr '\ lo.ialo verovanje da neki telesni organi nastavljaju dafrrrrl icioni5u, naravno u razliditoj ulozi u odnosu na onu unornl i r lnom Zivotu.

Ispisane su mnoge knjige u pokuSaju da se dokaZe dalrn;rrrride simbolidki predstavljaju i Knjigu mrtvih i Knjigui. ltttu. Izgleda da nema sumnje da dimenzije nekih pira-lntl;r i njihov unutra5nji raspored imaju veze s mistidnim inr,rl i i jskim pretpostavkama religije faraona. A da l i su oncll lr i ' za re5enje zagonetke joS je otvoreno pitanje. Kon-r , ' r r r ' ionaln i promatradi , u cel in i , sk loni su da s imbol ikuprr;rrrrida promatraju kao prirodne projekcije egipatskog\r ' r ( )vanja i teo logi je , pre nego nekakve znakove koj i sulrr lrostavljeni iz nekih drugih razloga izuzev duvanja lelrrr , , l l r r l . jan ja. Pr ihvat i t i b i lo kakav drugi s tav na sacl l$rr ie l r r

Kemara! O, Kamalo! O,

Ozir is

Budu6i da se slidne redi javljaju u vedini starih magij-skih spisa, verovatno nisu svestenicima znadile ni5ta viSenego Sto znade nama. Slededi ovu liniju istraZivanja i pret-poitavljajudi da su neke Redi Moii do5le iz susednih zema-i1a, Vist 6nt de RuZ je u proilom stoleiu sastavio listu redi- na Zalost neobjavljenu - koje, izgleda, pokazuju slid-nost s dijalektima kojim govore Nubljani i drugi.

Na magijskom papirusu iz Harisa nalazi se postupakkojim zazivad, upotrebljavajuii neka imena, u stvari, po-prima ulogu boga Amsua. Ovde je, moZda, kljud. MoZeie pretpostaviti da poistovedivanje darobnjaka s duhom ilibogom-u redima ili molitvama, ima za cilj da ga udini timduhom il i bogom. On je, barem, mogao verovati da moZe

,,pozajmiti" sve atribute i mcii dotidnog.boZanstva, makari 'nakiatko. Cil j ovog obreda je da za5tit i l jude na brodu

62 63

niv()u l)()znirvanja staroegipatskih okultnih disciplina, bilo

bi lrrvrio pretpostavci daiu egipatski d.uhovnici-darobnjacii l i nii lrovi kraijevi imali nameru da skriveno znanje prene-

su l iucluiim pokoljenjima. Medutim, buduii da ne postoji

rriruove5tai Lelie da se znanje prenese drugima, a kamoli

,,. i i i rnuk da ie ikada nestati faraonska mo6, nameie se

pitanie na demu bi mogle podivati takve pretpostavke?'

lauzimajuii gornjistav, iskljudujem takva natprir-od-

na ,,otkroven;a" o kojima mi je govorio jedan ozbiljanproudavalac okuttit*a. Njemu se otkrilo u snu - a deli-

ioieno i kao spirit istidkom medijumu - da je njegov? "ti-siia" da ide u Egipat i da se ulogori u senci piramida gde

ii mu se obznanitl njihova okultna moi i namena' Budu6i

tada veoma bogat, a u isto vreme Zeljan avanture, postu-pio ie onako klako mu je zapovedeno. Jedina posledica

be5s da je, zbog izuzetno vetit<itr tro5kova' osiroma5io'

Jednako unested"n bio ie Sto nije do5lo do otkrovenja'

Kad se vratio u Englesku, shvatio je da je njegov podu-

hvat bio propala stvar. Ne moZe se, medutim, poreii daje ovo iskustvo imalo uticaja na njega.

Pesak koji peva

U planinskom lancu El Meman,.pored Crvenog mora' na-

lazi sc DZcbcl Narkus - Planina zvona. Njene stene i

o5tre hricli tako su poloZene da se duje glasni Sapat ,,kojiizlazi iz kamena", kad vetar duva iz odredenog smera.

Ovo je verovatno razlog Sto su manje civilizovana ara-pskaplcmbna smatrala da su stari.Egipiani mogli da pobude

glasove prorodanstava iz zemlje.* Mnogi darobnjaci su tvrdili da Sapat predstavlja glaso-

ve duhova koji dovedanstvu govore Sta da rade, a Sta dane rade. U svakom sludaju, utisak na posetioca, dak i u

ovom veku, je jeziv.Slidno se piiea i za egipatske sveStenike koji su primali

prorodanstva bd peska koji peva. Ovaj pesak joS ,,peva",i verovatno je n6taO postojao pravi sistem tumaienja tihzvukova. U ovome mozemo naii odgonetku'izvora nekih

magijskih verovanja faraonskog Egipta \oja su doSla. pre-

ko -Crvenog

mora, ba5 kao Sto znamo da su neki obredipotekli iz unutrainjosti Afrike. Pustinjski narod gaji.raznaprazncrvcrja vezana za pesak kojipeva, koja mogu biti sta-ia kol iko i ogipatska. Ako se zvukovi duju, na pr imer ' pre

r r r l , r r l o l i i l r cscca , t o su dob r i Znac i z i t l l l ( , i l t ( ' ; r l r ( t c t r t r o . , l r ,r r r l , r r l , , l ' . u r cscca . znac i su rdav i . I ) t ' u I i , . , , r r r , | , , , 1 r r , , i , , l , r; r 1s1 r r r ; u r . i c ko je i e se dogod i t i . a kad - j c ( ) l l u l l l t { , ( - . l t ( } l i t ' l lu ' . l t r l r l r t l r r l . j n j a p i t an ja u pog ledu v remcn i l i r r r r ,E l i r r r r l l r r qk i t ,I \ l r rn l i r l j r rc l i u Egiptu rek l i su mi , neposrct l r ro i , r i r r r r lu , r lpf r= ; r ' r l ; r r r l ib i jsk i derv iS predskazao rat 1937. i r l t r 1 t , u l lo t ( lnn 5t ' r r r rs i . ja da se pr ipremi za vojevanje u Zi rp i r r l r ru j i r t t r t ilp I ' ro t 'ckao je da ie ono dovest i do os lobacl i r r r . j l r o t l i ln l i=lnrr,. l.og jzrrma. Sve ovo - i jo5 mnogo toga -. r.rro jr, otl1r t ' , , l , r r ko j i peva.

l 'orcd Kom el Hetama, bedema pesdenjaka koi i o l rcl rz ; rv l r mesto nekad duvenih palata i hramova Ar i iur ro l l rl l l . r r t r laze se dva sedeia kotosa. Jedan peva pr i iz l i rskrrEun( ' : r . Neki kaZu da pesma v i5e l id i na k idanie Zica har l 'c .l , r ov l r j i udan zvuk ima . na ravno . mnogo ob jaSn jen ja .l ' r .nr r legendi , Kolosa je podigao Memnon koj i je poic-r | . , r ; ro neverovatne moi i . Na dudnovat nadin ledjo" je bole-qlr( . oZivljavao mrtve, a pri izlasku sunca vetrovi su serf ,rlrrl. i da neke redi ponovi i Kolos, isporudujuii Salmat{p()z( l fave) . Cak su mi rek l i da ie Memnon ineki n jegovir r,,rrki sveitenici, pri povratku u Egipat, najpre razgovarati, , ov i rn Glasom . . .

Nasuprot ove lepe i romantidne pride, pokojni ser( i , r r r l iner Vi lk inson objasnio je da je on otkr io jedan ka-ru( n u kri lu dotidnog Kolosa. Nestrplj iv da izvr5i neku\r . , tu provere, popeo se na statuu imal im deki iem udar iof ,r; lrrtm€o. Zvu(alo je kao da udara po mesingu. Zato ser( i . r r r l iner tvrd i da jedino pr i udaranju tog kamena izg ledar l , r l i i p govo r i .

Slidni metalni zvuci mogu se dobiti ako se udaraiu de-l " r ' i v isokih hr id i u Tanbr idZ Velsu, posebno u p lanin i/ \ ( )n i r . Ovi fenomeni , ko j i su poznat i u mnogim zeml jama,\ , ' r ( )vatno su uzrokovani d is to pr i rodnim faktor ima, i l i suirr;ri 'c lukavstva preda5njih naroda, smi5ljena kao dodatakrr r ; rg i jsk im obredima. Obicno se ne smatra verovatn im c l t r1', 'sloji bilo kakvo direktno natprirodno objaSnjenje.

[J isto vreme, Zeli se istaii niihova vrednost kao znit-rnt.rr. ja. Prida se da oko dve milje od Le Se5ela, gclc jcNrrpoleon prosecao put izmedu Savoja i Francuske, r ', t i ,-r r , l r r ima udubl jenje duZine 975 stopa iSi r ine 5 stopa, Krr' l r r su iskopavanja b i la skoro zavr5ena, i kada su sc-r i rdnic i' , r t ' l i usred tunela, zadnj ih nekol iko sant imetara probi . jcr r r t1 , ' p i jukom. Tada se zaduo zvuk nal ik na bolno . icdr i r r j r .l r ; r t l : r su o ovome obavest i l i Napoleona, preblcc lc i r ic . j r , r

64 ( ) r t l ( n t i t l n a m a g r J a 65

mu je iedan prorok rekao da 6e u buduinosti slediti samtr

p"riri '"[" bude euo takav zvuk i l i ako ga bude duo neko

iz n iegove b l iz ine '''P-ostoji, naravno' naudno obja5njenje ovog dogadaja'

Metlutim, okultista bi tvrdio da izvor fenome-na ne mora

biti natprtrodan da rtlizvesni Beikvel istrirZr

irlOan da bi vredeo kao znamenje' No, kada je

istraZivao pridu o NapoleonovoT t"l"lY:

;; j-e sve'pripisao - tcmperaturnoj razlici na dva kraja

tune la .-Eeinatski c*itt 'obrti i tci str posebnu paZnju posveirvali

ur"rn."nu i cl it l ttttttt koii str lr i l i rra.iptlvoljnij i za okultne rad-

ni". iut"t,, t l ir ic stcdric i ncsrccrrc clane, prema obrednom

t l tc t t , t 'u t t t i t l ' ( )g Egipta. Dani su oznadeni po t r -e6inama;

/. znadi clrr . ic t ibcloZeni period sreian; U oznadava satc

koji nistr pod blagotvornim uticajem'

gHgavdTr\.)r

q r=<_ _\t

Jl ' 4- V 'z?T,-t f/\ ll,,,/nr.'/Mffi\Y+n,j+1, o Tf($|'/_*-ql uu'R"u:i

7

1. Tet (Tot)2. Kopda3. Horusovo oko4. Lestve5. Vojnidka amaj l i ja6. Amai l i ja Sena7. Anrr . j l i ia s igurnost i

7

Egip i r tskc amaj l i je

B .9 .

10.1 1 .t2 .13 .74 .

Amajlija ZivotaAmajlija srcaAmajlija uzglavljaAmajlija kotrljanaAmajlija orlaZlatni okovratnikZezl<t s papirusa

66

l \ l l r t ' r " l ' o t ko j i pod in je 29 . avgus t i r ( ? r l , i r vg r r r l r r ; r ' I l o t r r )

I )rut I 'rvu tre(ina DrugatredinaSSNNSNSSSSNNSNNNSSSNSNNSSNSSSS

S (sre ian)SN (nesreian)NSNSSSSNNSSSNSSSNSNNSSNSSSS

I

{, t .

( r .

/ .N .t l

l ( ) .i l .l . t .l l .I , l .l \I t r .l l .l l ' i .I t t .

. t ( ) .

_ r l .

_ r l .. r , l .. r i .. r { r .. t - / .

. )s.r ( |

t ( ) .

'fra(u I n't' i r ttt t t tl S4 tt'rt r tt

S 2(), pvgurtcS .1(), ,,N 3 1 , , rN L septembsrS 2S 3N 4 .N 5 .S 6s 7. ,,N 8 . "N 9 . 1 '

NN53 10. ))N l i .N 12 , 1 )N 13 . , ,s14 . "s15s16 . "N54 17. , ,

N 18.N 19. , ,N 20.s 21 . ,,s 22. ,'N 23.s 24. ,,s25s26 . "s 27. "

6. DLu-dLu - zemlja dva Nila t , r l . r r t l r r l l i on i S to dodu i za nas r r rog l i r l r l ; r l r o p ros lo r , l r r, l r ra ' l r i i r , l r n j ihovog naroda. Tu sanr - - n t ( ) / ( l i t iz r r r . r r ; r r . l i t i r r{ { ' n i r iact pravu publ iku. Razlog vor( )v i t l ln r r r ; r ' lo l rLo r rt r r i r t r ' i lo sam ja b io ubedl j iv , ve i u d in. jcn ic i r l r r r , l r r l r j i ; l lp;rrlrrit ' i mnogih sudanskih plemena sada osr,.t-rrjrr rln jrrlr l ; r r ' r rost gradova jako ut ide na n j ihovu oml l t l i r r r r , Kar lp rerul;rt l i vrate iz grada, oni odve6 desto kao clir grrbe irttrrcrrir krklrlne obidaje, kao da se odvajaju od svog rrrt ln, lrtrr,!rf( ' lrf ' r-l nadinu Zivota desto ih teraju da prozru t\ irk Iri l la1rh'rrrcnita obeleZja koje i sami zapadnjaci i ostl l i vit le rrn l r i t 'kom dru5tvu.

Nirkon Sto sam ovladao tehnikom obja5njavanja ovilrr l ; rv( )vA, otkr io sam da Nube i S i luk i , Njam-Njamc i l lo .Itrrloti - bilo da su iz Arabizeda il i iz ekvatorijalnog pod-nr(' lr - jedva dekaju da objasne svoje obidaje.

Ncma nikakve sumnje da je na jugu magija ne5to StoInrrr karakter organizovanog verovanja. Buduii da imajurrrpslvcne hramove, tajna udruZenja, redove i stepene,vrlri ' i imaju, izgleda, Eini za svaku pril iku i za svaki l judskit ) \ r ' ( ' i t l .

l(od Njam-Njama, diju teritoriju presecaju podrudjalr 'r(l I 'rancuskom i belgijskom upravom, neki od vradevarlrzc taj poloZaj po nasledstvu. Ipak, u mnogim sludajevi-rrr;r i novi mladi kandidati predstavljaju se za prijem u ma-prf ni krug, nakon dega dobijaju puno pravo da rade samo-' , t , r l r ro kao opsenar i .

. .1."pi, uspravni, dvrsti l judi, t i stanovnici dalekog jugarr,rlr l i crncima,.prava su_enigma, barem kad je u pitanjutr;rlrov mentalni sastav. Otkri iete da se lako pii lagodavajuriro(lcrnim stvarima: voze automobile, ude engleski, pii-hr;rtrr. ju hri5ianstvo. Ipak, u plemenskim poaruejima eik irr;r;rrroclernizovanij i domorodac pokaza(e takvu mesavinu/;rp;r1lpju5plh i afridkih obiiaja, da covek ponekad nije si-pnrul o kakvim se oseiajima radi.

. lcclna je stvar, medutim, jasna: veiina tih l judi jo$r , ' r r r jc u sopstveni obl ik magi je .

Kada se ambiciozni udenik predstavlja doktoru-vrirCui,rrl i obuke, uvek mora da do kraja objasni svoje nrotivc,.\ l,o oclgovori zadovolje stareSinu - i l i savet-darohn.jaku,qlo nroZe biti sludaj - on ie bit i primljen pod uslovorrr drrl ' l ,r lr rcdovnu Skolarinu. Ovo se pladanje smatra virf,nirtrrr, \ iuno zbog novca koji je u pitanju, Sto je obidrro rrrrrlrrlo t l r r i l ikc jedan peni) , ve6 i zbog prvog pr inc ipa Nagrr r l i| i l ( l ( ) lvorstVa.

Mungo r t n jega rr laz i i t t t t sr ' r lv l t t l t

U Su<Jarru r' i j :r st ' te rittt l i ja, povr5ine jedne. treiine

Evropc, pt 'ost i tc izr t t t ' t l t t l rg ipta i Et iopi je - magi ja , Crna

i Bc la . . j o * l r r r i i r .' l ' t 'cJhitkr rir i jc vilc od jedne godine da razmrsim t oce-

nirn l l i g,l irvnc vi 'slc opsenarstva i vradZbina u ovom dud-

' r , r r ' ' , . 1 , , i i ; r i rk l lsc inantnom podrudju. .Na severu, gde vo-

tkrn i r t l l l i r i l l r t t rc l iva vodu Ni la u Donj i Egipat , hramovi i

sr',, ' ,rrrcrtici pri i 'aiu pri iu o starim faraonskim obidajima koji

*.. ' i .,s .tdll izuvaju ., navikama lokalnih plemena' Na zapa-

tlrr, rrrcclu visokim planinama Nuba, prizivanje ki5e i crna

r.rnrotnost, skidanje smole i dZu-dZu idu ruku pod ruku'

Na dalekom i.tgrl, ,, ekvatorijalnom pojasu koji se do-

slovce pu5i, izvan aiministrativnog centra DZube, narod s

Nila jol se kiti svetom poviju3om, sveti se magijom i ne-

orekidno pr ibegava proroeanslv ima.' Glavna preprekl da se zbrkani obredi sPolg.y celinu,

bilo je nesto vi5e od domorodadke 6utl j ivosti ' Nije to.bio

prvi put da je neki stranac posetio. lubijq u.g9try-zi .1abtugo- daroLnjaka; nit i je m.ogao.biti.poslednji ' U viSepo#iivanim mestima, neprekidno je tekla matica ratnika

iti njitrovih Zena koji su sa sobom nosili poznate maclije ili

su s"e nudili da me-odvedu do nekog svetog drveta' Neki

od njih su tvrdili da za mali poklol mogu postati vlasnik

postupaka koji oslobadaju mo6 skrivenu u dudotvornoj

biti"l.' Za koplia, novac ili Zilete, moglo se kupiti.hiljadu

laZnih dini u' jednom danu od dobrodu5nih' zavedenih i l i

krajnje nepo5tenih ljudi." -io

se--otalo izbegavati. U Kartumu i Omdurmanu'gradovima blizancima na spoju dva Nila,.putnici su redov-

io kupovali ,,tajne" od domaieg stanovni5tva' Velika pija-

ca dini postoji i cveta. Ovaj posao je toliko bio uzeo maha

da sam'u n"ki- podrudjima morao voditi tumada koji je

obja5njavao moje namere'" Rctao sam'poglavicama plemena Nuba da sam ja put-

nik clrugc vrstc.'Moi posao je, rekoh im, da pi5em knjige'

l{rrzkrg za ovo je Sto ,,upl' lvl. i ir iki cltrh" Na-gua - od

kojcg potidc sva moi - zahtcva Zrtvu tt obliku novca'

i . i f l t [ ' i i nekog drugog s i tnog poklona' . ' l 'o n i ts v i5e podse-

ca na zapacln;ieku traAicilu gOe 1e zazivat rcdovno prino-

ri" zitu.'- i i i neki niihov pandan' Slidno tomc' kad vrai-

;;ki;. ( lrah) baci dini i l i 'pokaZe svoju. moi na bilo koji

r"di;, on traii novdi6, jako'sli ino Ciganki kad traZi da joj

se dlan prekrsti srobrnjakom pre nego Sto ce nJene mocl

delovati.Malo je doktora-vrada odbilo da pokaZe autsajderu

ne5to od ti l l ttouog blaga' kad bi.se jednom uveril i da ja

lidno ne nameravam k6ristit i magiju u njihovoj zemlji ' Ne-

kolicina je postavila uslov da ne smem upotrebiti "umeie"u- iot u outovania od sto dana. na Sto sam ja odmah pr i -

s tao. Oni su b i l j to l iko ozbi l jn i i u vreme dok su me uel l l

nekim dinima, da je te5ko poverovati da oni sami ne veru-

ju u magiju.' posieeivanje podinje tako Sto stareSina odvodi udeni-

ka do potoka i ieri ga da se okupl's5 U peiinu ulaze skupa

iii t" li"urure pod nitkrivenu obalu, da bi pomogli darob-

nom buhu da^ ude u njihova srca' Ovcl ukazuje na neku

tradicionalnu vezu s vodom-btlZanstvom, sada verovatno

ruU"iuutien"m. Kacl sam ih pita<r. za r.azlog,kupanja' nisu

znat i odgovor, a l i su osta l i t rporn i da je . to b i tno '

7,atin't sc ttbcrc cvct slidarr jagordevini i predaje se n9-

v i r i l i i i . l )o i to g i r up()zrra s manj im bro jem jedno.stavnih d i -

r i . r i rcnt , , r , r . iu . ,u l i udenika na savetovanje darobnjaka, da

bi tarno promatrao obrede ove umetnostl '' l ' io i i -nc

t in i predstav l ia iu ove koje se kor is te za pobe-

t lu : , ,Ja sam iarobnjak. svemoian d d in ima' s to ja kaZem'

ostvz i r i se. Ja kaZem, 'Neka pobedi ta j i ta j ' I on 6e pobe-. r i r i . , . . , , im .+ . , o r ima1 , . Tq t im i <e rohn ink nas tav l i a sa de ta l i -lcf it i u svim stvarima'." Zatim darobnjak nastavlja sa

nim prcclstavljanjem Zeljenog uspeha; ulep5avajuii podvi-

sc koie ce uskoro ostvarit i sre6ni ratnik i l i lovac'" i" se ponavljalo nekoliko puta, dok je darobnjak du-

dao na gotol zemiii. Ispred njega se nalazio neizbeZni vrd

napunje"n uodo-; u ruci je d.rzaq svetu piStaljku''

,,fad ovo izgovori5", objaSnjavao je lrah tini,,,u usti-

ma morai imati drvenu pi5taljku. Duni u nju tri puta u

smeru koji pokazuje komPas."Za sie ie dini imatra ba su snaZnije kada se izgovaraju

nacl tckuiclm voclom. Surn mog doma6eg tuSiranja odmah

me ic poclsctio na to da ja upraZnjav.am svo1u '.maguu"'' 'Jcilarr ocl mojih ,,uditelja"' opscdnut Zcljom da natera

clrugog iovckit dir ga sc pla5i, povco mc na das branja

70 7 l

l r r l l , r N l r i i r o j e de t i r i r az l i d i t e v r s l c l i * e ; r t n l l n ; t ; t , r h r r l i r r rprr ' l i r i l oraha. Kuvao je sve zajcc lno s nt i r { r , r r r r lv t . l rn l r . ,i l | i l l l ( ' i l ( ' grani ice u loncu na vatr i . ( ' inr je ( ) \ ' i l \ i l t ( . \ i l | | t ( lh l r ; r l ; r , podeo je Sapatom da ponavl ja : , , ( )vo srr l r i rvr . , o11s,l l r r i r ; r r r r ro i : oras i ie zapla5i t i mog nepr i ja tc l . j r r , l l r pr r r l tor :Nrt,t: i l tt grandice postaju jake, one ie stucilt i ( 'rrrlrri vntlHl r r r r ' : r , kuva,kao ml j gnev. Moj gnev prema orrn i rnn, prc=I t r ; r r r ro. j im du5manima.

l)va dana kasnije, saop5tio mi je da je njcgov ncpr|Ja=[r ,11 tkr iao da mu se izv in i i zamol i ga da se d in i sk i r t r r , , ,1I*rko stc ih skinuli?", upitao sam ga. ,,Naravno, mirzitnjel|ti lrr. ' ;rrrra koje bejah zakopao na puteljku", be5e njeguv otlF{r\,or'. ,,Inade bi on uskoro bio vi5e nego zapla5en, ,jcr.Vr' lrk beSe moj gnev. Pristao je dak da za mene lovi i t l irftrr pomaZe pri obradivanju zemlje."

Medu ovim ljudima opsednutim magijom, bajalice olfrrlrrrvi veoma su traZene. Jedan darobnjak koji mi je nu-tl io rlrr pokaZe kako se to radi, pitao je da l i se u mojojprrrrl j i one toliko traZe. Najvi5e Sto sam mu mogao reii

ftrf c da su se nekada traLlle. ,,Ako bih ja doSao tamo, dall I ' i lr mogao pomoci l judima?", sledilo je pitanje.

Na pomisao da vidim ovog vrada, ma koliko Sarman-lrrrr l l io na svom doma6em terenu, s peharom u oblikuln1',rr gazele, sa suknjom od poviju5e i niskom kosti ju, ujtrlrrtr. j zapadnoj prestonici - zadrhtao sam.

[.] svakom sludaju, on je pravio dini ipozvao me da

lr ()nlrtram, uljudnoSiu profesionalca koji zabavlja drugoglrrolcsionalca. Postupak mora biti profinjen: najpre je napr,ryrlunku nacrtao krug, zatim je u loncu koji je visio nall i lapa, uskuvala voda. U nju su ubadeni kikiriki u pra-hrr. cumur i pesak. IJ meduvremenu je vrad-iscelitelj kru-Ir. oko sme5e, dri.eCi se paZlj ivo unutar za5titnog kruga,trl skidajuii pogled s lonca. PoSto je okruZio oko loncarllrt ' lak puta, ubacio je jedno po jedno dvanaest pileiih

lrlr ir u kljudalu vodu. Oko detvrt l i tra ulja kompletiral<l jcr, 'r r ' l)t. Uzimajudi mali doboS prekriven koZom, podeo .jclrrr rr. jsmu da udara neZno, naizmenidno desnom i lcvotnnrl\()nl. Potom dodo5e same dini. ,,Ja sam darobnjak, ktlt.r ' , u tebi su lekovi l jubavi, dini l jubavi, strast. Mojc slceur l:u ir kao doboS, a krv mi kljuda kao voda." Ovo .jc potttturr lr i puta. Zatim je, f iksiraju6i sme5u pogledom, zit;rer , ro:" , ,Zudnju mi moju dovedi , ime mi je tako i t i tko, nrr r , , j i r . jc Zudnja ona koju vol im."

S krajnje svedanom ozbil jno5iu uveravao nter t ltt r-t ', ' r l i ' in i , ako se ponovo narednih noi i , , ,vcz i r l i " vo l i t ' r r r r

za njega. I to ne be5e sve. ,,Ako voda bude kuvala i kad

"if.r'o"" tu ne bude, a vi uzmete malo kaSe i ponesete je

u*oiuuu o fist, ona ie privudi suprotni spol svaki put kad

ie iznesete i poloZitc ispred sebe."' Pitao sam ga cla to sludajno ne uzrokuje kakvu zarazu'

,,Nee"i,-tOgov"orio ic, ,, jer"njih s9 n-e..m9Ze privuii dok

dini nit.t zavr5enc, a io se deSava kad ih direktno proma-

iiui", tu stisnutim i sirstavljenim pesnicama, a onda.odvra-

ii i" p"gfea i dctiri prrta polako sklopite odi' Svaki put'

pr i tom, d in i p t ts t i r . l t r . i i rdc."' e t i , nu" i in i rc ' lko b i rc i r . i t r la ic i . Prvo zato Sto se n j ima

n" tuopSt,,uit cco tokl t l l tr[o, potrcbno je pri l idno dlgo

veZbat i ' t ) t 'c l lcg() i to c* i t l i poc ' r t i t c l i r dc lu ju ' Aspi rant i na

pcr.<iuu,,, i i t ' ir rtg i ir rtrb rt. i ir k a izd lZavit. i u- poscban reZi m ishra-'n"

f.r.t l tt i t 'rt. irtr,t, ttarcm Sczclcsot darra prc bacanja-dini '.'-- ' Nil lcun dudotvorac ne sme zavreme obrrke pogledati

pripadirika <lrugog pola duZe od nekoliko sekunda - izu-

i"J pott" sedair -uvede.

On jede odredene stvari za koje

r" u!*j" da daju magijsku moi: posebno zeleno pov.rge'

i"rt" "O

kikirikija i pJnekad male ptice. Nosi slamnati 5e-

Sir no6u, a ponekadi dva srebrna ukrasa' kao Sto su pro-

buSeni novdii i - egipatski srebrnjaci'S ovim oznakima na desnoj strani glave ili tela, on

ulazi u ku6u ili prelazi puteljke jednim dugim i jednim

kratkim korakom-. Svih tih dana, nakon zalaska sunca' on

posveiuie pola sata neZnom udaranju u dobo5' Pred sdm

Lilut"X, piovodi barem pet minuta piljeii u nebo' Kad je

u dru3tvu, zatvara odi i Eesto zagriza donju usnu' On sme

malo da pri(a, izuzev s onima koji moraju da se pona5aju

kao i on sdm.Lene se magijom ne bave koliko mu5karci' Prema

plemenskom verovanju tazlog nije u tome Sto se one sma-

[*iu -anj. posveienim, vei u tomg SJo mu5karci nemaju

uoi1" Ou ih podudavaju: postoji d.upo.ko. ukorenjeni strah

da bi se mod Zena mogla poveiati i da bi one mogle isti-

snuti mu5karce sa gospodarskog poloZaja'Tri vrnce - d-ve'crvene iledna bela - koje mu5kiTri vrpce r J

vradi desto nose, ne mogu bezbedno nositi Lene, iz straha

da se ne bi pokazalo da su veitice. Redeno mi je da su

-nog" Zene ranije nosile ova obeleTja, za koja-se veruje

da si najmoinije dini. Pojadana moi mu5kog dela stanov-

niStva i mere koje su preduzimale evropske vl.qde- pro.tiv

opse narstva, izba"cile su iz opticaja mnoge od ovih obidaja''

Postoii rre5to dudno: iako su poznati po tome Sto svo-

jim tajnarnir rnogu da uni5te nedij i Zivot' sada5nja delatnost

72 I -'l

g , r r l r ; r r l r r i k i t c lZu -dZu na roda i z Cc l t l t ' l t l t t t ' A l r r I r ' ho l t hu!r i l i l i l r ( )g i r ( ) u tvrd i t i - uglavnom jc t lk tcr r r t l r r lk ' | i l ; r r r r rg i f t ,Vr t ' lur t r r robnjaka smatra da svaka s l r l l t t l l l r l t lpr l a l r t rg l l tnprr l r ' ko. i r r S i re pokojn ic i i l i ko ja se obavl i i r p to l iv t t i l l t , 1 tai1 ' ; rh j t ' r r ra lo vradeva koj i su poznat i kao postct l l t le i n t t t r t l ,'

. l t ' t lna od najpoznatij ih metoda za stictttt ic tttagiJ:herrr,rr ' i . kaZu juZnjaci, jeste Tabu ribe. Onaj ko l lamefHVgrlir lrrrstane darobnjak, trali da pred njega stavi rihtl nleg{r.vit 7cnir, rodak i l i neko drugi. Tada tri puta trcptte odlmH,

,,Lrro tl lr je u njima pradina", namr5ti se i naredi dlt se rltreutlrrt 'sc. I l i moZe jednostavno dotaii r ibu i ostaviti jc, n rla

It, rri nc okusi. Razlog je u tome Sto ,,duhove koji mc sltt 'cirrv;rjrr da postanem darobnjak, privladi riba, u njoj sc srt-hrryrr da bi-u5li u mene kad je pojedem, a kada je odbi.icrlto t r r r rcsta iu."

l\rrei<lo ovih obidaja moZe se pratiti daleko natrag ulrtori ju, Sto bi podrazumevalo mnoga istraZivanja plemen-rh(' l)ro5losti i obidaja, a to prevazilazi mogu6nosti jednog(rr rv t 'ka.

Vcruje se da svako moZe postati darobnjak, ili su neki

1rrrlt ' t l inci pogodnij i za ovaj zadatak. Idealan,opsenar bioiirr jc opisan kao dovek srednjeg rasta, vi5e plav nego crn(rrrolcla zato Sto deo njihove magije potide od abisinskiltho;rta), te izmedu tridesete i pedesete i dvadeset druge irlvltlcset5este godine starosti. Takode su poZeljniji ljudiqil ( 'r 'venlm l punlm usnama.

l.ibeden sam da u ovim magijskim veitinama postojir 'r 'slo element autohipnoze. Dok sedi netremice gledajuiirr povr5inu vode koja kljuda, vradev pogled gotovo uvekirlqlt ' tfa prazan, kao da je u nekom transu. I dok zatimrrr' lrrcstano ponavlja bajalice u ritmu dobo5a, hodaju6il[ irkr i l jul jaju6i se, oseia se atmosfera praznine, pa ipakqr otlrZava stanje vrlo slidno hipnozi.

Veliki deo etiopijskog okultnog blaga dospeo je dolr rlr juZnjaka Sto Zive uz reku. Jedan starac opisao mi jc

irl l lcti i sposobnosti ,,rodenog darobnjaka", a taj opis vrlt l

1r' sl idan nekim legendama ove zemlje.()kultista moZe, ali i ne mora znati da posedujc mtn',

l l rrl lr sludaja treba ga traLiti i promatrati, jer on jc uslts=,,,rrr rr Zivotu, a uz vrlo mali napor moZe postati vcliki dtt 'r. lrrr jrrk. Legenda kaZe da (ete ga uvek sresti katt slritttc*l llrr rrikuda nije dlan vaSeg plemena, a pogotov() l le vll lcl , r r r r i l i ic , jer u tom s lqdaju n jegova magi ja ne b i v i t t l t t t ikH=l',, rnirgli koristit i . Ot<uttista-mora biti suproittrtg spttlBl

v i s o l . . l i r n i r l i . n r l a d o l i k . i .,fiksiraju-c i r t t l r og l c t l t l t t r " .

i ( l rc la se ugleda takav dovek, I r tor i r I r r t r sc pr ib l .Z i t i i l ir i rzuovarat i o nedemu . . i iz toga 6c sc r t lc l i t i vc l ika kor is t " ,Ovie izg leda da posto j i nekafva mesavina tog dudnog, le 'gendarnog lika sa Srcdnjeg istoka i iz Centralnc Azije: Ki'd i r , I l i jas, i l i Enoh. kako ga ponekad zovu.

Tipidan darobnjak retko nosi neSto viSe od obidne la'nene halj ine pri obavljanju svojih duZnosti. Medutim, po',trebno je da pri dnevnim obredima nosi slamnati 5e5ir 5i 'rokog oboda sa strelicama nacrtanim na prednjoj strani.

Prelazi preko groba da bi stekao magijsku snagu, nosiSil jate rogove da bi napravio magidni krug i ustrajava ureZmu ishrane i koncentracij i , sve dok jednog dana u njegane ude Mungo i on se tada stvara. Ova obuka i napor suneophodni da se stvori dobar iscelitelj u Africi.

Mungo je vrsta ektoplazme, za koju se veruje da sepojavljuje negde unutar vrada, i im magija u njemu sazri.Njena svojstva nisu nikom poznata, osim njemu lidnos6.lzgleda da se smatra da ova spoznaja dolazi intuit ivno,pra6ena ,,oslobadanjem od straha. pomo6u svctlosti".

Da rezimiramo: jednog danet, poslc strogog reZima is'hrane i bubnianja, posle p i l jcn ja u ncbo, t reptanja odimai promatrar"rja obrecla, aspirant postaje svestan da je ,,spre-man za cleklvanjc". Ovc osnclvne ideje proZimaju nilskumagiju urcclu Njam-Njamama, Silucima i drugim plemeni-rna Ccntru lnc Al - r ike.

U Kordofanu, i mu5karci i devojke izvode ritualneplesove, dija se namena moZe opisati kao magijska. Kao ikod juZnjaka, beli prah i l i pepeo od kosti ponekad se ma-Zu po te lu.

Nasuprot tome, magijske radnje Nubljana iz Kordofa-na - na dalekom zapadu Sudana - i naroda koji granidis Egiptom, dosledne su staroegipatskim oblicima okultneumetnosti.

U Talodi, obrijane glave i pletenice u obliku konjskogrepa igraju vaZnu ulogu u ritualnom plesu, koji se ovdeizvodi u plemenskim grupama.

Dok se prikrivena verovanja iz vremena faraonske di-rrasti je ovde jo5 kri ju - posebno kod Kopta - u samomEgptu, u pogranidnim podrudjima prema Severnom Suda-nu, rrr()gu se ioS naii sujeverja ive5tine od pre detiri hil ja-

Nc nroZc sc viclcti muSkarac i l i Zcna bez znamenja -l l id i ,u l t z i r snr ! ,u . i l i prct iv Z log oka.

I ' r ' r r l r mumi je smatra se dragt lcc l t i t t t . ; t u ; t l r t r t t t tor ' t ' hof ir , r ; rsprr t la ju, kao Sto je Semna porct l b t t t ' t ropi Nt l i t . p t r ' l l t t t .b t i r \ ' l l r sc da su b i l i sedi5te dudotvorn i l t isct ' l1r ' t t1r t l rg l t ' t lerlrr rrr bir. jalice koje koriste nomadska pletttt ' tr it, rta ir,rikttlnr ; rorr i r . Nema nikakve sumnje da oni sami 1t t ' tp lnt t l t l r -uv€ 'l irr rlt ' lotvornost svoje magije faraonskom pot'ckltt,

t ) podrudju rudnika zlata koje su nekad irikorlFCevellI 'pirpt' irni, Rimljani, Grci i Arapi, mnoge se priCc irgtredeJUo onint Hotentotima - Fuzi-Vuzi - duvenih po lorne ltctrl rrrruri i l i crnu umetnost, boraveii dugo medu trttto$lvtlFlEiqrrri i ir, koji su sadinil i gnezda u napu5tenim rucllt icinlaJ l i t l i t . 5 7

( )staje mnogo toga da se proudi pre nego Sto se pritviltt( l l)r 'oceni afridka magija: do tada, najvi5e Sto se molq

lr '.,rr ovakve bele5ke. Da li magija Centralne Afrike molcll lr i 'udotvorna? Il i , da l i.ona obavlja ikakvu korisnu dru-6tr't 'rru funkciju? Ja ne mogu dati bolj i odgovor od onogfrrrrcuskog sluZbenika koji ie imao tridesetogodi5nje isku-rl\,() u podrudju ekvatora: ,,Sta da kai.em, gospodine? Kadfovck s nedim Zivi, kad celog Zivota svakodnevno proma-Ir;r isto, onda je izazvan da prihvati mnogo toga Sto mi na/irprrclu ne bismo verovali."

llazvile su se velike diskusije o tome da li Afrikancipost'cluju posebnu psihidku mo6. Da bismo ih detaljnije

I'r,ru,Jil i , trebalo bi da se prikupe i pomno ispitaju ogrom-rr, ' kolidine materijala koji nisu tesno vezani za namenurrrt' knjige. U poglavlju o staroegipatskoj magiji, zabelelili'.rno cla postoje nagove5taji da su juZne zemlje Nila odigra-fr rrlogu u prenoSenju magijskih ve5tina nazapad. Oda1d9prt't lstoji samo jedan korak da bi se povezale stotine okul-irrrlr obieda koji se primenjuju i l i su se ranije primenjivaliL,rt l clrugih afridkih naroda.ss Medutim, najvi5e Sto moZe-rrr, ' uraditi u ovoj knjizi jeste da naznadimo istaknute ka-r,rl,tcristike magije afridkog stanovni5tva dak i juZnije od\ r r t l r r na .

Narodi, neodredeno poznati kao Kafiri (od arapskctr tr kafir, nevernik), poseduju bogatu riznicu znanja i vc-r,)l irnia u okultne stvari. Kao i drugi magijski sistemi. i, 'ni pirseduju obrede za predskazanja, dijagnozu i. lcdcrticl ' ,r le.sti i komunikaciju s duhovima. Ako tome dodatc ve-r,)\,rnje u amajli je, plus praktikovanje dudotvorstvtt, dohi

l,rtt ' sl iku pretpostavljenih moii Samana, iscelitelia, vritc{er,r k'kara - zovite ih kako hoiete Sirom sveta.

Magijom se moZe ,,obraditi" dovekova slika. l ik i l i f lr l.' .r nl(ir, kaZu Kafiri skupa sa japanskim i britanskittt o;t ' ,t '

narima, kao i sa haldejskim il i egipatskim yidovnjacima,Bolest se, kao u sludaju primitivnih (pa dak i kasnije) se'mitskih ideja, moZe prenositi na.Zivotinje: prinose se' 11'kode, Zrtveni jarci . Mudraci, ki ib Teta i ostali, mogu oZi'veti mrtve dak i iz njihovih grobova. Uz pomoi magijedoveka moZe da stckne bogatstvo - ali je nevolja da se

onaj za koga se sttntnja cla se naglo obogatio natprirodnimsredstvima, molc nit i i tta sudu, kao Sto je ranije bivalo g

vesticama iz Splni. ic i l i l inglcske. Njegovo sudenje, kao injihovo, ukl.itrdiie isktricn.fa vatrom i vodom: i l i , dak ioirovom, kiio kotl stir l ih (irka. Kao 5to se verovalo dasredniovckovrtc vcil icc: Ltt<lc z.ir clccom koja bi im sluZilaza mrac*no tttttcric, ist<t sc moZc rcdi iza kafirske opsenare.Svc ovc s l ic*r tos l i . ka<l imnoge druge, s luZe nam zapore '

c lcr r ic .l]cz ol 'rzira na to Sto bi bilo te5ko ustanoviti da l i su

ovc ili onc veitine nastale u Africi ili su u nju do5le sclrusih kontinenata, smatram da su interesantne sledeiedinjenice: 1. ovde moZemo sresti obrede kgji su..drug{.e

odumrli; 2. oniizgledaju odvei ra5ireni i slidni magiji drugih

zemalja, da bi se iazvili samostalno i da bi nastajali paralelno

s istovetnim u drugim zemljama. Vradi-iscelitelji nose po-

sebna znamenja. Kuvaju sastojke, koji lide na istodnjadkui zapadnjadku magiju. Proricanje uz pomo6 kostiju' gleda'nje u kristal kod Amazlua, isterivanje duhova i drugi po-stupci proterivanja demona su zajednidki. Da li je-verovat-

no -da

se sve ove dinjenice sludajno podudaraju? Ako je

sludajno, vredno je paZnje. Ako nije sludajno, onda vi5enego zasluZuju pomno istraZivanje. I ono bi bilo dragoce-tro, ber obzira na to da li temi prilazite sa stanovi5ta okul-tiste, skeptika, naudnika i l i mistika. Ali, to bi morao bitipredmet sledeie knjige.

1. lrakiri i njihovo udcn.jcr

ti!l!tir.lt lovek stide moi razvijanjem mistidne snagc kojrr jr. rr rrl:,rrrrr u]rrrl+ rr,r ( )rra je sme5tena u pet tajnih organa: Lataif.

'l ir su: r.,nlnt ilr,H,

r ,ct r t r r r r luha, ta jn i centar , skr iveni centar , najmister iozni j i ccnlnt . , , le l lAfrrrrt'rl r:l-Abasi: Tajne moti sufija, dopuna Tajni mislit,tutlq /rrrll lphaMrr l r r r rnccla Gvata.

l , ir;r;rt l, koji se sa izvesnim pravom ponosi t ime Sto je oterrlrrlroruvu mnoge aspekte kulture i nauke istoka, protfpe(lJl tlrrtrok uticaj Tasavufa, u(enja fakira5e. Pa ipak, k<llikoff rrrl i , izuzev nekolicine orijentalista, moie da kaZe Sta .jeIu r r {cn je?

.loga, Sinto, budizam, taoizam i konfudionizam, svaov;r udenja imaju svoje pobornike u Evropi i Americi.f1';rk, sufizam - konadne mistidne odredbe Arapa, Persi-Jarr;rca, Turaka i ostalog muslimanskog sveta - ostajetnrlrr. ja sklopljena knjiga tajanstvenog Istoka.

Da li je sufizam religija? Okultni kult? Nadin iivota2( lrr , jc, delimidno, sve ovo zajedno - i nijedno od njih.Lft'tlu detiri stotine miliona sledebenika islama. Tasavufttprrrvlja snagom kakvom ne upravlja nijedno polit idko,rlruitveno il i ekonomsko vjeruju bilo gde u svetu.

Organizovana polumanastirski, poluvojnidki, ova za-,lrvljujuia filozofija be5e podeljena na tako razlidite ele-nrt'rrte kao Sto su arapski alhemidari - Bratstvo distote -nrrrgclistidki ratnici Sudana i najveii klasidni pesnici Persi-;r' l)od barjakom fakira (doslovce ,,poniznih"), dervi3i tur-ql'r' carevine juri5ali su na Bed. Poticani sufistidkom mistid-rr,rrrr poezijom (i, kako se tvrdi, natprirodnom moii), Av-g,rrristanci su osvoji l i Indiju.

S druge strane medalje, sufistidka knjiZevnost i kultu-I,r lr i le su odgovorne za deo istaknute arhitekture i umet-r r , ,s l i Az i je .

Gde su izvori ovog dudnovatog kulta, koji dak i savrc-rrrcrri istraZivadi priznaju kao joS uvek najjadu silu na Srccl-rrlt 'rrr istoku? Uprkos dinjenici da postoji obimna literaturu,' ovoj temi na orijentalnim jezicima, ni5ta se pouzclanoIr(' /na u pogledu samih podetaka ovog kulta.

Sufistidki istoridari pripisuju utemeljenje samonr MuIr,urrodu, ali uz konstataciju da je ovaj ezoteridni kult rur'.t.ro iz najranij ih dovekovih stremljenja da svoj cgo txkr.l ' ,,t l i od materijalnih stvarid). Ovo je, u stvari, glirvlri r,t l ;

77

pokreta. Sufizam ie izrazit i potpun nadin Zivota, koji zirbilj postavlja ostvarenje uloge za koju se veruje da u Zivotupripada doveku.' '

iovek je, kaZu suf istidki sveci, deo Vednog Celog, odkojeg sve potide i u koje se sve mora vratiti. Ovo se m.oZepostfuijedino prodii icnicm. Kada se dovedja duia pravilnopostavi u telo i kitdir tlitd njim preuzme potpun^u ko-ntro1u,dovek se pojavlju.ic u svont savr5enom obliku: Savrien Co-vek, u stvari, isklsirvtt kito Itcko ko jako nalikuje superme-nu, ko je u v l i rs l i z i r t l iv l i t r i t rc ih s i la i ko jednako f igur i ra uis todnom i z i tp i t t l r t r l t t t okrr l t iz t t t t r .

Posto.jc lroscbrtc lrrzc k<tj imit ' l 'raZitelj napreduje ka

ov<lm c i l , i t t . l ) i r b i sc pr is tupi l< l organizovanim redovima,nal ik nr i i r r ts t i lsk inr lc l lov ima iz srednjeg veka ( i za kojencki tv l r lc t l r t sr r l l i l i ob l ikovani na suf izmu), prv i us lov

.jeslc tlr rrovit. j l i . ja mora ,,bit i u ovom svetu, ali mu ne sme

irl ipir<lir l i". Ovo je prvi vaZan obzir po kojem se ovaj kulti irz,l iku jc od gotovo svake druge mistidne fi lozofi je'()snovrro je da svaki sufi mora posvetit i svoj Zivot nekomkorisnom zanimanju. Njegov je cil j da postane idealandlan dru5tva, pa je zato prirodno da se ne moZe otkaditiod sveta. Poslu5ajmo redi jednog autoriteta:6r

Covek je osuden da iivi druitveni Livot. Niegova je uloga da iivi s drugimljuctima. Sluleti sufiamu, otr sluii Beskonainosti, sluii sebi i druitvu. Onne mol.e da se oslobodi nijedne od ovih obaveza, da bi postao i ostaosufi. Jedini nauk koji vredi ie onaj koji se postiie sred iskuienia Covekkoji poput pustinjaka napusti svet i oslobodi se iskuienja i ludila, ne moicdoseti mo(. Jer, mo( se posti1e otimanjem od slabosti i neizvesnosti. Zive-ti asketski potpuno manastirski Zivot, zaii obmaniivanjti samoga sebe.

Iako se red ,,fakir" na zapadu podela upotrebljavati daoznadi neku vrstu putujuieg opsenara ili dudotvorca, nje-no pravo znadenje jeste ,,ponizan dovek". Poniznost TraLi-telja je prvi zahtev. On se mora odreii borbe za svetovneciljeve sve dok ne nade prave razloge za Zivotnu perspek-tivu. Ne radi se ovde o kontradiktornosti. Jer, dovek moZes puno prava da uZiva u ovosvetovnim bogatstvima, podpretpostavkom da je naudio da ih ponizno koristi.

Ono Sto je sufijima - u ulozi fakira i dervi5a - dalotaj oreol neranjivosti, nepogre5ivosti i nadmo6nosti jesteprimena ovog udenja. Nema nikakve sumnje da je koncen-tracija misli koju oni postiZu odgovorna za ono Sto bi sezaista moglo svesti pod natprirodne manifestacije. Ima pri-mera k<ti i su zabeleZeni s mnogo istori jske preciznosti, gdese oditujc ducltra mo6 ovih l judi. Ali, kada se ovom pitanju

78 79

l ' n ( l ( ' l r ; r , kc l l i ko j e mogu ie , nau ( ' t t t r r r r t ' r r ! , r r , r r l ; r / r ! ( ' ! l . rr r n r ) l l ) p r imera l aZn ih su f i j a ko j i sc . j c t l r r o r l nvno I r , t g t+ t vnpr l ; rkovcrno5iu masa. S druge st ranc, t lcst ' l t t t r ' l r i l ; i r r ln l i t t ., lr lrr 'z predrasucla ubedene su da 7Z,rayru/ rrr 'kirrr avollrttr l lorlrrCima moZe doneti snagu neduvcnog slr.pc11g,

()vcle je, kao i u drugim delovima kn.j ige , rrr.nplrodnur.,t;rr: i r la takve manifestacije mogu biti zaistit ${utlo l l t ' ime=rr;r l ir jni prirode, koje ortodoksna nauka jo$ ttetkrvo[nol l t ) z l t i t . l c .

Koja su to duda i moii koji se pripisuju sulistidklnt',vt 'r ' irna? Iako gotovo da nema magijskog fenrxlcrrn LsI., ' j i ncki autoriteti ne tvrde da ga izvode derviSi, neku"lr 'rrrlrr su karakteristidnlja za ovaj kult od ostalih. Prvo je{rr skladu s verovanjem da vreme ne postoji) poni5tavalr,jeIonvencionalnog vremena. Mnogo je razlidit ih prida kojc,,r' birve ovim fenomenom - neke pripadaju vrlo pedan-l r r i r r r is tor idar ima.

MoZda je najduveniji sludaj Seika Sahab-el-Dina. KaZurlr jc bio sposoban daizazove pojavu vo6a, l judi i predme-l;r ;rpsolutno po svojoj volj i . Prida se da je jednom zamolior'yi ipatskog sultana da stavi glavu u posudu s vodom. Sul-l;rr se odmah na5ao u ulozi brodolomnika, nasukan nanlr;rl i u nekoj dalekoj zemlji.

Spasile su ga drvosede, u5ao je u najbliZi grad (zakli-rr;rrr ' i se da ie se osvetit i Seiku dija ga je magija dovela urrr'pri l iku) i podeo je da radi kao rob. Nakon izvesnog bro-;,r godina stekao je slobodu, otpodeo veliki posao, oZenio',, i skrasio se. Na kraju je. ponovo osiroma5iv5i, postaor,rj;rmnik pokuSavajuii da izdrLava Zenu i sedmoro dece.

.lednog dana, na5av5i se sludajno na obali mora, zaro-rro .jc u vodu da se okupa.

lstog trena, na5ao se u palati u Kairu, ponovo beSeI'rrrl j okruZen dvorjanima, a ispred njega se nalazio Seikozlri l jnog l ica. Celo njegovo iskustvo, koje je izgledalo da1r' lr.uialo godinama, dogodilo se u nekoliko sekundi.

Ova primena udenja da ,,vreme nema nikakvog znada-;,r zrr sufi je", odrLava se u poznatom primeru Muhamctkl-r , r1g Zivota. Prida se da je Proroka, kada je krenuo na svojc., rrtkrvi5no ,,No6no pute5estvije", arhandeo Gavrikr p()nc(lu lt l j , Pakao i Jerusalim. Nakon devedeset susreta $ l]( l1'onr. vratio se na zemlju: taman na vreme da uhvati krtttr:I 'urr vode koji se prevrnuo kada je andeo poneo Pr<lrokrr,

Kao dodatak nepostojanju vremena, prostor iglir rttrrlttrrlollu u spredavanju sufi jskog posveienika da puttrjc krrrll r , , t t ' . KaZu da je prevoZenje mnogih najpoznat i j i l t t t r - t l r= l1 i i

sul iznr i r l r ikr obidan dogadaj . Oni s t r v i t lcn i is l< lvrcmcno urrcst i r t t i t ko ja su medusobno udal jcna r l l r l t i l i i rc lc mi l ja . ?u(cikl Abdui-Kadir Gelanija se verovalo cla ic hil jade miljaprclirzio ,,za tren", da bi bio prisutan na pogrcbu nekogsvog druga.

AoOanje povr5inom vode i preletanje ogromnih udalje'

nosti, druga su duda za koja se prida da su ih posve6enici

redovno izvodili pred odima sveta.Smatra se da su duda kao takva svojstvena samo pro'

rocima. Ali drZi se da su (uda, karamal, moguia i kod

velikog broja sufija. Operacija darobnjaka - koje su

obidno jedan oblik obmane lakovernih -.klasifikuju sckao Istidraai, Sto znadi prosto izvodenje trikova i prikrive'

nih radnji. Prava magija, pod kojom se podrazumeva du'dotvorstvo uz pomo6 duhova, sasvim je druga grana okul'tizma63.

Organtzacija redova

Mistidni redovi ove vrste postavili su stroga pravila u nizu

obrazaca za one koji Zele moi sufija. Izuzev onih koji samiizvode ovaj kult, sue nove obraienike mora primiti Pir i l iuditelj. Sinovi pratc stope svojih odeva pri ulasku u redkojenr jc pripadao njihov roditelj; isamo oni koje su pre'porudil i neki zaStitnici mogu se primiti kao udenici prvogstepena, Salika; TraZitelja.

Redovi, koji- dobijaju nazive prema svom osnivadu,(NakSabandija, Ci5ti ja, Kvadrija itd.), organizuju .se. pogrupama koje ude priznati majstori. Unapredenje iz ied'iog stepena'u clrugi vrii se poveljom ili deklaracijom vodegrupe kojoj sledbenik pripada. Da bi prouiavali posebnugranu ove umetnosti, udenici mogu putovati iz Maroka naiavu, i l i dak iz Kine u Libiju, da se pridrule Halki (krugu)slavnog uditelja. Tada ie, ako ovaj pristane, kandidat bitistavljen na probu u trajanju od nekoliko meseci. Zive1i ubedi, odeven u Zutu tuniku i radeii izmeiarske poslove,TraZitelj mora za vreme obuke ostati uz svog gospodara,posveiujudi mu se vi5e nego Sto zahteva najstroZa vojnidkadisciplina.

Mora udestvovati u obrednim litanijama odredenihsvetih i tajnih spisa, mora promatrati Pet obrednih molita-va i pridciia, imati jedan mesec posta od zore do zalaskai mora ditlt i clela Gospodara.

f f r u r r , r t , r j c neko l i ko i s taknu t i h redov i r , I ' r t r t l r t , ( l ) u l ; l r l l t )lu f t ; r r r r r . Nj ihovo poreklo sv i pr ip isu ju Mrr l r ; r r r r r . r l r r r r r j r ,g . r rVi l r ' , ; rJr r r t . ic ima. Tvrd i se da su nasta l i u r ' r r rs fur . r r ' r r r r r i r r ll lv t r I ' rorokovih neposrednih s ledbenika, ,21,{ r rh l / r , fa l r r i l lp l rzr r r r r sudi ja . Ovi l jud i o koj ima se veol l l i t r r r i rhr 7nn,gr l r r l r l ; iv t r l i su se u dobra dela, kontemplaci ju , l lost i l r rn l ilv t r { r rk je i poreklo n j ihovog imena obavi jurro nr i r tcr l .futrr " ' Mcdutim, najra5irenije teorije tvrde da im irrrc rlnlrr

nr l n j i l rove vunene odeZde ( , ,suf" - vuna na ar i rpskorrr )or | , .safa" - d is tota.

| )irrras. su glavni redovi nak5bandija, di5ti ja, kvatlri. jrr ir irrvrrrdija. Svaki je sebi dovoljan; nijedan nije nepii. i l-

lpLi pr-ema drugima. Svecii obredi ponekad su lm lalcct-r'[r: ciljevi dovedanstva, a posebno sufija za svaki reclr lov() su ident idni .

I'ostoji izvestan broj drugih redova razbacanih od Ma-rhrr tkr Jave, po Indij i, Avganistanu, u stvari, svuda gdelri ir io islam, i svuda su obredi i proro5tva simbolistidni.

l l . svim sludajevima prijem u red ovisi o jamdenju ipr r,,r ' t, i ivanju.

Sufij ima tradicionalno pripada va1na, iako nedefini-trrrr;r, uloga u dru5tvu i istori j i . Sudanski dervi5i bejahu, ilr i sir, sufistidki red organizovan kao ratoborno, a danasi r rrvckoljubivo telo. Za vreme Otomanske carevine, za-tlr.rirr. ju6e janidarske trupe6s bile su sufistidko bratstvo po-ti ' / iur() s dana5njim redom nak5bandija. Skora5nji kralj Li-Irrlt ' , Sajed Idriz, bio je poglavar jednog sufistidkog reda,rr vt' i ina naroda smatra se pripadnicima tog istog reda.l ' ;r l ' ir od Ipija - taj ,,Ugarak severozapadne granice Indi-fr" ' sufistidki je voda.

( )vako saZete dinjenice mogu stvorit i utisak da ovi re-rL,vi imaju mnogo militantnog. ObjaSnjenje je moZda ulnrrrt ' 5to su drugi aspekti ovog kulta manje poznati nir/;r| l ;r(lu; ako bi se o njima govorilo samo iz konteksta, m()-F l r l r ismo samo zbuni t i d i taoca.

( ' r l jcv i suf izma

l ' , ' tcor i j i suf izma, dovek je , u svom uobidajenom st i rn j r r ,r l , 'k r r r r Z ivot in ja a delom duh, nekompletan (ncpotprr r r )t .Lrl iupno sufistidko udenje i obredi posveieni su cil, jrr rl ir' ,, l 'nrZitelj napravi distim, da postane Insan-i-Kuttt i l

8 l

savrsen dovek i l i potpun dovek. Smatra se da neka lidnosl

moZe doseii ovo'stanje Potpunosti i bez idije pomoii i l i

dak razlidit im sredstvima u odnosu na sufizam. Ipak se tvr-

di da je sufizam dokazani put, s propisanim metodom i

vodstvbm gospodara koji su tim putem ved krodili'fada ftandidat closcgne stanje potpunosti, koje je cilj

ovog kulta, .on jo l irt l ir u harmonij i sa Beskonadno5du; a

ona upinjanja i ncizvc:snosti koiima je bio. podvrgnut kao

obidari n"esavrlcrri srtrt lnik, viSc ne postoje. Ova krajnja

faza poznah jc krro Va,s/ sjcdinjenje.Medut inr ' . sv i sr r l is t idk i r r r is l ioc i izbegavaju manast i rsk i

Zivot. Nii lrovo st' t ' i tztt l i i l . i lrnic sv<ltl i na to da dovek postaje

ant idru i ivcn i rko l is i dr t r i tvo svoj ih us luga i delovanja. Bi t i

ant idr t ts tvcn, s t rprotstav l . ia sc boZanskom planu. Oty$a'pronl i r l ) rv( ) l l t sr r l ' is t idkom pr inc ipu, , ,dovek mora b i t i a

sve l r r , t r l i r r c : i s vc tovan ! "7,trog toga su muslimanski sufistidki sveci poznati -po

svo.jirn zanimanjima, kao i po titulama. Otuda je j9-da-n

(Aiar) bio apotekar; drugi je (Hadrat Bahrudin Nak-

iband) bio slikar, i tako dalje. Neki su indijski i persijskikraljevi, nakon ulaska u red sufi ja, preuzimali neko dodat-no ianimanje da bi plaiali za sopstveno izdrl'avanje, a pri-

tom su joS ostajali vladari i za sebe nisu ni5ta uzimali iz

drZavne blagajne.

Nevidljiva vladavina sufizma

Poglavar celog sufistidkog sistema ie Kutub: on je najpro-sve?eniji od svih sufija, dosegao je stepen Vasl (sjedinjenje

sa Beslionadno5iu) i, prema nekima, drZi vlast nad celimsufistidkim sistemom. Drugi kaZu da Kutub isto tako imai znatnu polit idku i svetovnu vlast. U svakom sludaju, retkisu oni kojima je poznat njegov identitet. On odrZava vezu

samo s vodama pojedinih redova. Sastanci se odrZavajutelepatski ili pombiu ,,poni5tenja vremena-i prostora"' Za.

ovaj zadnji fenomen kaZu da zna(i da se sufiji stepena Vzslmogu, procesom oslobadanja od tela, za jedan tren preba-

citi bilo gde u svom fizidkom obliku.Kutuba dvore detiri pomoinika, Atvad il i stubovi, dija

je funkcija da stalno budu svesni i da dtLe vlast nad detirii trane sveta i da mu neprekidno javljaju o stranju poslovau svttkoj zcmlji. Njima je potdinjeno detrdeset Abdala (onikoji su sc clulrovno izmenil i), a ispod njih se nalazi sedam-cleset Plclncniti lr koji, opet, zapovedaju sa tri stotine Go-

, , f i ' i l , r r r r Su l i s t i dk i svec i ko j i u ovo . j l t t , ; t ' t ; r t l r l r n r ' n r , r 1 r l r rer ' l r r r r l r z i rduZenja, zovu se jednostav l t r t bv( ' ( r , l r , / r

Slrr;xrrr. jc u red i posvedenje

\ l r r1r ; r r r jc u red obavl ja se preko jedne od v iSc s lo l ine gra-na ( l l t lka) ko je delu ju Si rbm Istoka. Iako sc cnr l r , t l f t t i l inrlrr ' l i l i ovog kulta ne ukazuju nikome izuzev posvt'r 'r ' l l iktl,vnTrro .jc napomenuti da posve6enik obidno nc tlrt i tt lgltro,,l i i ' lanstvo u jednom redu.

t I nekim mestima ljudi dovode sinove da pristtstvttittt t t r r r l i rna reda; otuda mnogi rastu znat iZel jn i da spozl t i t i t trtrlrz;1rrr; moZe se re6i da je veoma neobidno ako se sitt ttt '

; r r r , l r r r z i r edu oca .Kada se predstavlja kandidat za nainiLi stepen, Srt-

Itl', nx>Le mu se dozvoliti da prisustvuje sastancirna nc-lru r"rcme pre nego Sto ga jamci dovedu na formalno upisi-virrrlt ' . Pri jem kod ,,poglavice" i l i pira, ne znadi automatskiff i i ( 'r ' uslediti unapredenje. Ovo je jedna od zaista izuzet-Irrlr strana sufizrna, nasuprot drugim mistidnim il i tajnimlrr,rtslvima. Napredovanje i l i podizanje na vi5i rang u rc-rhr, i l i dak ulivanje tajnih spoznaja, dolaze automatski, dim

ir' posve6enik za to spreman.tlkoliko aspirant nije zreo, Pukta za prosveienje, on

rr, , r ' rrikad& napredovati. Medutim, kad se jednom posvetirr rrrvittno 6e biti na Putu uspeha, a ako se strogo pridrLa-r,r, ' lrrcda i ve5tina reda, mo6i C.eiznjlh izvudi korist. f)ru-grrrr rcdima, ako - kao Sto se nekada dogada - dovek|l,,1r rri. je posvedenik sufizma poseiuje obrede, on moZe du-tr ' ,r 'r '(to se govori, moZe isam udestvovati u ponavljanjucr, trlr l 'ormula, moZe se dak pridruZiti u pravljenju ritual-irrlr l irugova: ali on neie izvu6i nikakvo prosve6enje, nika-li i rr l i .r lr ist, nit i ie i5ta razumeti.

It,razit primer ovoga predstavlja manastir reda Maula-rr rr;r Kipru, gde svako ko Zeli moZe da prisustvuje ducltt ittt

" r, rrr<rnijama Dervi5a plesada koje ne moLe izbaciti ir

trrl ' . l ;r prisustvo nevernika, neposveienika i l i dak onih kojii lr polccnjuju. Oni su dvrsto ubedeni da su njihovo cct'crrr, 'rrric i ponavljanje formula, Dikr, delotvorne sitt.t l() zi lr '11, l i1v. i i su posveieni .

Novodo5li. koji se uvedu u krug sufi ja, obidno ptistt. t r r r l r r odredenim seansama deklamovanja, p<ln i tv l i t t t t ; i r' , r , t i l r l ' raza, pevanja i l i igranja, zavisno od rcdi t . S l r r t r -

t ide muzike, neki je redovi koriste, a drugi dak ne dopu'Staju ni deklamovanje, osim potiho.

U pogodnom trenutku celog postupka, kandipredstavljaju poglavici Kruga. Pri tome mu se postavoitania da se odrecli koliko ie pogodan. Ako je primpitanja da se i koliko je pogodan. Ako je primlpoglavica ga uzima za ruke i u tu svrhu Sapie mu na uhoNovajl i ja je tacla poznat kao TraZitelj i jedini pobred koji mora izvcsti cla bi se primio u Red, jeste Velizakletva. U njoj sc sirl ik obavezuje da ie se poksvom piru, i tpst l l t t t t t t l i l '>ct. rezerve.

Porccl ovitkvog obl ikir u kome je svaki sufi koj i

lu tanju prav i l r ro vodct t i s ta ln i d lan svoga reda, poznati drugi obl ik su l iz t r ra. Ovaj obl ik , zvani Uvais i , upraZnva.ju oni ko.j i, iako slede ustanovljene obrasce sufizipak nc pripaclaju pijednom redu. Ime potide od nelJvirjs ul Karanija od Jemena, Muhamedovog savreka, za kojeg kaZu da je bio u duhovnom kontaktu sk()m. mada sa n ikada n i ie sreo.

Dve vaZne einje;ric; sufizma potvrduju se uudenju. Prva je da ovo udenje pokazuje spiritualnu i l i telpatsku vezu koja dini znadajan deo kulta. Bai kao Sto rme nema utvrdeno znadenje za sufi je, tako je moguieneki od njih komuniciraju s drugima koji mogu biti daleil i su dak mrtvi. OtudavaLni sufistidki sveci polaZu prana inspiraciju i saradnju s drugima koje moZda nisu ni videli; i l i dak s duhom nekoga ko je odavno mrtav. Drugosufizam priznaje da u napredovanju na Putanji moZe biluspeSan neko ko ne dobija stalno i direktno upute odpira i l i gospodara. U isto vreme se nagla5ava da su tasludaievi retki.

Sufistidka putanja

Nakon prijema kod poglavicenje Murida, udenika, i morapripreme koje 6e ga dovesti

halke, Tralitelj dobija zva-se potom ukljuditi u strcu fazu dva: fazu Tarika

moguinosti. Ova f.aza je prvi pravi stupanj sufizma iduje duhovni napredak.

Izmedu prvog i drugog stupnja, osim Sto se pokorasvakoj naredbi gospodara, udenik ne sme da izostavi nijdan stav ritualnog pra6enja formalnog islama. lzuzev Einja propisanih knjiga, on provodi koliko god moZe vrenna deklamuju6i dikr (formule).66 Namena ovih formulada se popravi bilo kakav nedostatak u verovanju i l i spo-

84 85

! r r l r l o . , l l n l i t , ko je j e o t k r i o p i r . ( ) vo $ ( . h ru i t l t i t l r t . t r o r l o r r rl r r lo \ 'no l l posvei ivanja g lavnom mot ivr r , . l l r l r r r rvr . l r r , r r l r;1s r r r l svota" . Namera i c i l j svakog

' l ' r i r t i i t ' l l r r r r ovn; l rur

f€,1, r s t 'koncentr i5e na mis l i i l idnost p i t t t . l ru . r l r rvo jc! t lpr r r ' . r 'cdovno se u mis l ima obraia udcrr ikr r , Bul i l ic i ln l l

lalrrrr duhovnu energiju, da bi ga ojadao u lrol 'hi lt lotivl lrd tim se podrazumevaju telesni prohtcvi krill od=

'otl pravog duhovnog napretka.I t l'azi muridi, Tralitelj moZe udestvovati u rrntrninl

en\;una dervi5a (sufija), u njihovoj halki il i mlrrurtlru,l irkvim seansama, ponavljajuii iste dikre, sufi j i prolrrzerf ikrr razlidit ih faza napredovanja. Medutim, tr) ne!.r

h'ir lr rra snagu formula i l i napredak pojedinca, zat<l Slo\nr;rlra da ista formula moZe biti od velike vaZnosti rrr kojoj fazi. Naravno, o tome odluduje pir.

Krrrf udenik zasluZi zvanje tarikata - bilo da tako od-ltir lli da on sdm dode u fazu spoznaje da je uznapre-

iro - on svoju paZnju usmerava s misli svoga vode karrrir stvarnog osnivada dotidnos reda. Medutim. sadar rrsredsreduje svoje misli na udenika, da bi osnaZio

p.ovc duhovne moii.( )vo je faza u kojoj udeniku moZe biti dozvoljeno da

irzniava pojedine magijske ve5tine, ako tako odludi plr.;iovc sposobnosti u pogledu okultne spoznaje i stvarnih

lskih fenomena su velike, ali ih moZe upotrebiti samor h rzvolu.

t )vi sufiji sada su tr fazi Safar-ulah - Putovanje karzn;rj i. Oni se moraju koncentrisati na postizanje jedin-

ve s duhom osnivada reda, koga sada zovu bir. umestoll t ' i j i su udenici. Sdm voda sada je poznat kio Seik i l i

i t t l( )rri desto putuju u udaljene krajeve po zapovesti mur-

I 'r 'opovedanje kulta nije dozvoljeno, ukoliko ih nekoprlir i l i ukoliko ne ose6aju da se onaj koji pita moZe

rrrrstit i takvim saznanjima. Preduzimaju se hododa5ia ukrr, Medinu, Jerusalim i druga sveti l i5ta. Da bi se dosc-ovt faza, potrebno je mnogo vi5e vremena nego zil

r ' t l t r r t l r t u .Mcdutim, poznato je i zabeleLeno je da unaprcdr"rtt.jc

bez in tcrve n-F rrrz.'g stupnja u najvi5i moZe da se dogodi iEllr rttttiida.

l'rslc tarikata, dolazi fazatri: Arif, ,,znalac". Na ovon'lell lrrrjrr, TraZitelj se posve6uje postizanju jedinstvir sa rrric l i r r r , r Muhameda, buduCi da je prema5io mis l i osnivrr fu

reda. Ovaj deo puta poznatje kao Safar li-Alah, ,,Putovu'nie daleko od zahvalnost i" .

Okultne i natprirodne mo6i posebnb su nagla5ene.ufazi arifa. Duh jedino jo5 nije o8i5ien od Stetnih uticajetela i itrasti. Ego je u dovoljnoj meri pod kontrolom'Preostaje jo5 sarii vitr - stepen Fana ili ',p-oniSteni:"'.Toznadi p6tpuno uniltenje svih misli koje TraZitelja odvajaJu

*"i.u u fu"u p"t, t*.tju podrazumeva povratak prizemni'jem Zivotu racli prodi5dcnja drugih.

eudesa sufija

Kamaluclin, jeclan od najznadajrrij ih sufistidkih isclajc tipidan primer oZivljavanja mrtvih, Sto jeproudavaocima reda nak5bandj. .

od pune s

Tvrdi se da je Kajum, voda iz reda nak5bandi,svoju unuku, iako je njena smrt utvrdena tri dana ranijeOvij svetac je tvrdio da je jo5 Ziva. T.ek tl{i." l"l.Ovaj svetac je tvrdio da je jo5 Ziva. T.ek t?9 t" !e-lo ptzivaio znaks raspadanja (Sto se u indijskoj klimi brzogada), on ju je jednostavno pozvao i - kaZu da se odmispravila u sedeii poloZaj''

Prida se i za mnogo dudesa koja se pripisuju nlj

tijoj Zeni metlu sufijima, Rabiji al-Adaviji' iz VIII veka..Njeno glavno u{enje, prema upuienim tumadima, bi

ie da iu *Jlituu i deklim6vanje formula put ka spoznajiotuda ka moii. Nije bila naklonjena koncentraciji uzprihvaienu upotrebu molitve kao sredstva koje stremiopro5tenju i spasu.^

Bila je duvena po tome Sto je upotrebljavajuii formLa-ilaha-ila-atah (Nema boga osim Alaha, Jedinoga)'paljivala vatre bez drveta, nabavljala hranu bez izlaska'i<uie i bila na natprirodan nadin snabdevena zlatomsvoje potrebe.'K-ao

veoma mlada, prodata je u roblje' Jednognjen gospodar je primetio da izgleda kao da lampa nnjom visi, a da je ni5ta ne drZi' Ovo ga je toliko mudOa ju je odmah oslobodio, a da nikome nije ni5ta rekao.-

S;fistidki dudotvorci, pored ritualnih molitava i pra'

; ;";. ipoznajc svih stvari' Dalje odavde on ne moZe iCl

iz.uiev u fatu rret, koia podrazumeva povratak prizemni'

nja, koriste nekoliko glavnih formula(dikr), kojeindukujukbncentraciju misli Sto omoguiava da se stvore okultni fe'nomeni svake vrste. Medu tim dostignuiima je i sposob'nost da se olak5a bol i uni5ti bolest, da se u fizidkom smi'

86 87

pozn

, , l r r p r t , l r t r c i b i l o gde u t r en oka , t l i r s ( , l ) l ( , ( l s k lZ r r l r r r r l r r r ' rr lnp,r r l r r . j i io tkr i je Sta neko mis l i , pa r . i rk r l * : r r l rhr l i1 .s11y 11r . , r . 'i r i l { ' l ) l i s r r t no .

I 'or rrrule (dikre) sufi ja

! ivrr t lcklamovanja izvode se u stanju ritualnc tislolc, l ler,rrI r ' l r t 'c , ruke, noge i usta. Ako je TraZi te l j sp i rv i ro lxrn l rl lnletln.jc dikre, mora se okupati. Sve druge prl. jrrv$tint.f ltorir. ju se takode odstraniti potpunim predavan.jcnr.

l) ikre se obidno govore zavreme mraka. Kada sc rtr.rIrt;t ' rratprirodni rezultat, dikra mora da podiva na nckojrlrrrrri lroZanske mo6i koja pomaZe da se dudo ostvari.

' l ' ir"

Irr, rrir primer, kada jedan sufi Zeli da izleii bolest, on scptl l)rcrna ponavljaju6i dikru sa imenom boZanstva kojcIrrnrrdirva ozdravljenje. Ovim sredstvom sufi namerava daIt rrrisl ima sakupi ogromno mentalnu snagu povezanu safn cljcnjem. Nju usmerava prema cil ju svoje paLnje, a isto-vrr.rircno se koncentri5e na Zeljeni rezultat.

Kada se sufijev pomoinik poziva da obezbedi uspehtt lr ikr kojem poduhvatu, on ie se prodistit i i provesti tr ittoli ponavljajuii jednostavnu formulu (kulminacija je ulrtvrtirk) Ja Fatih (O Pobednide), Sto je jedan od atributafitrviinjeg. U detvrtak (,,si lnoj" no6i nedelje), u njegovimItrr,, l irrra ie se sakupiti sva snaga: u svakom sludaju, to jefrrrri j l . On takode moZe nekome dati amajli ju na kojoj jefnr rrrula napisana, da je nosi na ruci. Takve se amajli jeno.,t' exak i danas medu pripadnicima svih klasa musliman-ql,1q Istoka. Nije neobidno za sufi je da prime u posetuIrr'[og vaZnog dlana reda - moZda vei odavno mrtvog -rll rlr savetuje kojim je pravcem najbolje krenuti u trenuci-Irrir ncsigurnosti.

Nir podetku obuke, zaTraLitelja su manje vaZni ezote-tlr 'rrri i aspekti sufizma nego postizanje napretka preko im-

;rlrcrlnc pokornosti formulama kulta. Temelj takvog na-

;rrt ' tkrr . iest"e dikr. Bilo da mu je dat niz formula (ako.ic

lrlr{l ( l ircktnim vodstvom Seika), i l i da je l idno izabrao.jctt l-rrrr ,rrl rr. j ih (ako je uvajsikoji sam ide ka cil ju), njegov jerirrl:r lrrk da [u formulu ponavlja s krajnjim obzilom u po"gL'rlrr vremena i udestalosti izgovaranja.

Ak<r se formula izgovara Sapatom (dikr kaJ'i), krtrislt'r Ir lo.irrrrice s devedeset devet zrnaca, a posle svakog prrrr,rr l1;rrr j ir dita se jedna molitva. U sludaju dikr jali (glrrsltog.

1 ' , ' r r ; rv l . j l rn ja) , bro janice se ne kor is te desto. Kacla t t r 'p t i r t t

stvuie pravom sastanku halka, TraZitelj obiino odlazi na

neko skrovito mesto i vreme kontemplacije provodi u pro'

storu izdvojenom ba5 u tu svrhu.Takode postoji veLbapoznata kao fikr, ko-!a se.sastoji

od meditacije, koncontracije na Zeljenu mo6 ili na besko'

nadnost Svemira.'Kacla ss dikr i fikr zadovolje u tolikoj

meri da postanu clrugorazredne, postaje neophodan vili

obhk dikie. To jc kontrola i koncentracija daha: misao je

koncentrisana na icdnoj ideji, a izgovata se originalna for'

mula i l i neka drugit, ovit i put u ritmu disanja.Kada dikr loliko ttrotti u misao da se ponavlja auto'

matski bcz svcsnog tl i l lx)ri l -- tacla se koristi vi i i oblik,

Prema udcrtjrr strl 'r,;tr, t ivl itt l irvanjo misaonim procesima i

njihovo povczivitn.ic s lclom zavrlava se ovde'"

Svrlia ,rv.tg viscg oblika jestc stvaranje sledeieg, i to

vrlo vuZrrog I 'enomena, ekstaze. Iako se. dopu5ta da do

ckstzrzc mcrZe doii i bez dikre, ipak se priznaje da se ona

ne moZe tako lako uvesti drugim sredstvima. U stanju eks'taze. koje moZe biti praceno nesvesnim stanjem. misao

trpi traniformacije dija priroda do sada nije opisana. Prava

elistaza poznata je pod tehnidkim nazivom vaid i ona tra'

sira put ka katratu - prosveienju. Ovde se misao t

oslobadaju tela, a spoznaja i moi zauzimaju mesto osnov'nih misli od kojih je um odi5ien. U redu ,,diSti" muzikadovodi do ekstaze; neki redovi tvrde da njihovi dlanovipadaju u trans gledaju6i svog Seika u,odi. Takozvani dervi'Si pl6saei postiiu trans i ekstazu preko monotonog kruZe'nja, a to je najizrazitije kod reda maulavi koji je najpop^11;larniji u Turskoj. Veiuje se da su u stanju ekstaze sufijirposobni da prevladaju sve barijere vremena,.prostora. imisti. Oni su-sposobni daizazovu dogadaje koji izgledajunemogu6i, jednostavno zato Sto ih vi5e ne sputavaju bari'jere koje postoje za obidne ljude. Sasvim je sigurno da je

neke njihove natprirodne aktivnosti te5ko objasniti na sa'da5njem nivou spoznaje. Mora se primetit i da su osnovnipriniipi u mnogim religioznim i okultnim sistemima zadu'huju6e slidni. Principi vodstva, naukovanja i discipline'kontemplacija i monodeizam mogu se naii u tajnim i ma'nje tajnim obredima skoro svakog naroda.'

Ako se dudotvorstva sufija i Hindu-gurua' afridkihvradeva-iscelitelja i amazonskih vidara moraju istraZiti uduhu prave nauke, onda se ne sme postavljati pitanje dali verovati ili ne. Mi moramo ptiznati da nismo konadnodokazali da taino ezoteridno blago ne postoji. Niti smo umoguinosti dai objasnimo slidnosti na psiholo5kQj osnovi,

88 89

t 1 r l , r ov i ob red i p reds tav l j a j u j cd i t t o s t t t t l r o l t l . t t i ov r ' l r r r \ ' t l ln l ! t , ru( i ( 'n ih s t reml jenja ka nadmt lc i . Pol ; t ' t ' , t r , r / rvr r r r l , r \ r tt t . t r ' t ( ' S i l o ko .

Ja sam(Sufistiika pesma Mirze Kana iz Ansari,jrr)

rrh,r t l ir odredim Sta sam?r,ko N.jega u potpunosti jesam, a ipak nisam.

rr i t ; r da n i5tavno izb ih nestane,r;rrrr smisao tog niStavila.

rrt ' l irrd destica na kolutu Sunca;rrrcklcl mre5kanje na povr5ini vode.

I lctim na vetru sjedinjenja;I sirrn ptica u bestelesnom svetu.

/ rv i rm se i imenom leda:rrrrsko doba ja sam zaleden.

lr)l i lo sam se u detiri elementa;, , ; r rn oblak na l icu neba.

;r 'r l instva pre5ao sam u beskonadnost:f t,lr,,r:r niSta ne postoji Sto nisam ja.

r1:r vitalnost iz samog je izvora Livota;grlv()r sam u svakim ustima.

,,,rrn dulo sluha svakog uha;\ ' r r l s i rm svakoga oka.

$ l r r r . ' rur sam mo6 svake stvar i ;f ur . r i i j i sam unutra5nj i ose6aj .

l l ' ,1.r vol.ja i naklonost druguju sa svima;f r r , l , rvo l jan sam i sa v last i t im delanjem.

i i r l i r ( ' i l rc i pokvarene ja sam z lc t ;.{lr rr rkrbre, ja sam dobrotvor.

Sematski prlkaz sufistidke putanje

Okultni fenomeni povezanl sastupnjevima Putanje sufija

1. Mujiza (dudesa)Izvode ih samoproroci

FAZA 5Poznata kao,,Safar-Bilah"sufi se vraiana put dove-ka da bivodiol jude.

Karaman (tutlu\npr. hoclanjcpo vodi, pr<tr icl-nje bucluCnosti .

Mu'av,anal(natpr i rod-na magija)npr. letenje,poni5tenjeprostora.

l tA ' / .A 4.l '0znal i r k i r t l, .Salari-A-lah" : pu-tovilnJcda lck<rod ne-mara.

T:AZA 3,Faza Safar--u laha: pu-tovanJeka spo-znaji.

F A Z A 2 .Sihr (za-konska ili ,,bela" magija; iz-vodi se poodobrenjuSeika)

FAZA 1 .

Period ponovnog posveienja glavnomtivu ,,Biti tr svetu, ali ne od sveta".

Muridiprihvata kao

sufija.

(Vremepogodnog

,,TraZitelj"Srz/lk: doslovnofija na Putanji.

KATRAT(,,Posveienje") - Mo6, spoznaja)

\ , /\ , /VAJD

(Ekstaza)

DIKR-i-DAM(VeZba daha i koncentracije)

-----^-----DIKR.i-KAFI

(tiha dikr)

(Predstavljanje koraka do posveienja preko dikr (ponavljanja) triDrema tainom nauku sufizma)

ORGANIZACIJA I I I i I )N ( ' ' IS ' I ' I

Vel ik i gospodar* BakaStupanj Vali

tost) . Stanjeut-Tarafain lli

teZa izmedu dve sile,

Dolazi se do istine st

nom meditaciiom. Trpostize duhovno jedinstvo

duhom Proroka.

-- Arif (Spoznaja). Porduhovnih i okultnih moii.

TraZitelj postize jedinstvo sahom pira (osnivada reda).

I ' r r l r r ju i i suf i j i1r r r l i i rn izator i lokaln ihl r r l k ; r k rugova - i

, r t l r r r in ist rator i ) .

P i r ' (P r rg l r r v l r r r l l r d r l r r \ l l l r l )St tnovrr l l l I l l+ l l r r i t ' l

J . Ituiltr x'ttlr'lt , lhr thr lHr l

Drugi imam(pomoinik kutubu)

l\.t halka pod putujuiim sufijima, organizovani u esnulc i felllfc t6glrrllr' iirenje nauka preko pomoinika laika u svakom gradu i nslu pr{lur i , , t l ikci jom manastira.

Sema svetske sufistidke hijerarhije

Ezoteridna svetost.

KUTUB - Osovina. Poglavar svih sufija.- Tarikat (skrivena moC). Prva

va faza sufizma. Posveienas duhom Seika ili muriida (du

vode).

Tokom ovog perioda, TraZitelj pratiSeika u svemu, slepo prihvatajuii de

movanie i duhovne veZbe.

udenja). Gospodarkandidata za Put

* op5ti naziv za

DIKR.i-JALI(glasna dikr)

Duhovnu snagu u misaouvodi njegov Seik (voda).

Prvi imam(vocla)

ooooCetiri avtada (stuba) koji

odgovaraju detirima stranama sveta.

oooooooSedatn abdala - pomoinika avtada, odgovornih za

stanje na sedam kontinenata

Pet amda (sledbenici) koji pomaZu abdalima

Sedamdeset plemenitihkoji predstavljaju teritorije

Tri stotine pokrajinskih poglavara

Sveci bez teritorijalne jurisdikcije

TraZitel j i podredeni svecima

Laici i obidni dlanovi

oooo

90 91

2.

Jedanaest tajnih pravila za posveicnikasufizmu

Karakteristika svih sufistidkih redova jesu pravila kojastavlja osnivad, a ponckad ih dograduju njegovi sledbenza pona5anje i konccntraciju TraZitelja. Ovo suna pravi la reda n i rk$bandi :

l. Svest o disurtiu: Misao mora biti uskladena dapotajno svcsnir svcga, dak i daha. U isto vreme, umora da pulsirir s rrrisl irna o Beksonadnosti (boZanssu5t ina i svcr t tod) .Putctvunja u .\()l).\tv(ttu z,cmlju: Cesto se mora6at i n i r to t l i r jc su l ' i putn ik * na Putanj i .I'ntrnutrurtjt' slopala'. Kada hoda, TraZitelj n3 . I'r(ilnillruilJ(' sl()l)illai l{.acla ho(la, lrazlteU morancprckidno prati pogledom svoje korake. Tajno Idcn.jc ovoga je da mora, u metaforidkom smislu,svcstan kuda ide.Sumovanje u druitvu'. Misao mora konstantnokoncentrisana, dak i u dru5tvu s drugima, tako dafi ja ni5ta ne moZe odvratit i od onoga Sto jeza nJegovu mlslJu.

5. Pamtenje: Sufi ne sme nikad da zaboravi da jeposve6ena osoba.

6. Uzdriavanje: Ovo se odnosi na kratke molitvese koriste da bi se istaklo ponavljanje formula.

7 . Svesnost: IJm mora da bude svestan da postoje mge stranputice. Protiv njih se treba boriti.

8. Setanje: Koncentracija mora biti moguia s redimabez redi.

9. Zastoj vremena: Za vreme zastoja u mi5ljenju,

l t

mora rezimirati svoje akcije i preispitati ih.Zastoj brojeva'. Svesnost da je zavr5en potreban broJponavljanja dikri.Zastoj srce: Za vreme ovog zastoja, um se veZba dlformira prcdstavu TraZiteljevog srca koje nosi Alaho.vo ime.

1 0 .

li. A rapski doprinos

I I r r r r , Srr lc jmana, s ina Davidovog (podivao u miru) , koj i j r . ar . l r i l r r t f in t lrvr rL rnone, zavetr jem se ovde i u ime kral ja Sulejnt l l r r r r | r rer l r r lcBrrv l r r r

| r ' , r l r ' r n kao mo jom zak le t vom. obavezu jem se da C r r r r l r r l l e l r l l i 11qq11 'Iil1il r r.i mi podariti. na nadin koji budem smatrao nujlrill1ittr l tln r.rrtfif f lr,f li tajnom svoju moi. - Zakletva darobnjaka: Knjigu vtltrut,rltu/ e,trllr'. I'rva brana.

Mirl,r se zna o arapskim magijskim ve5tinama prc uspoltrllr l;rruir u VII veku na5e ere. Prema arapskoj tradicij i , SoloIttrrr jc ostavio golemo naslede dini i moii jednom broju

rrvcienika koji su duvali tajne u udaljenim oazama. l)rut';rrobnjdci, naoruZani magijskim redima, amajlijaml i

rrrrrrlr, Ziveli su u velikim pe6inama punim blaga i prov()-lr svoju vlast kao neka vrsta okultne elite, nad celim svc-

r l t l

l're dolaska islama, semitske tradicije koje su delilirrr;ri, Jevreji, Asirci i drugi, behu utelotvorene u rituali-rr i simbolici idolopoklonstva hrama u Meki: mistidnerrl'c, Lo1., je Muhamed prodistio i posvetio monoteizmurl'on uspeha njegove misije. Medu tri stotine Sezdesetilrova-boZanstava behu Al-Lat. Manat. Uza i Hobal: de-

ftr.rri i bogovi koji ,,su davali predskazanja i odludivali ofrrrtr 'vimz ljudskim". Njihovo sve5tenstvo be5e regrutova-tru rskljudivo iz plemena Kuraj5, kraljevskog bratstva. Do-vnl;rro znamo o predislamskim arapskim opsenarima dat't',rrro mogli utvrditi da su njihovi metodi jako lidili naltrrlotlc drugih semitskih naroda. Arapski doprinos posta-

le rrtcresantan u periodu koji sledi izlazak osvajadkihlrr,rtslrrva iz pustinje. kada je nastupila epoha asimilacije sdrr r l i rn s is temima.

l'rida o arapsko-islamskoj magiji sledi obrazac arapske[irrlrzacije. Pod prvim kalif ima Siri je, Spanije i Egipta,frirrrlslvo rasutog materijala koji je zaplenjen iz ba5tine Ri-Itr;r. ( irdke i svih drugih osvojenih naroda, prevedenojetrrr :rrrpski. Naudnici su - desto o drZavnom tro3kurl ', lrrrurtizovali udenja Aristotela i druge grdke pisce, rczi:rrrrr.rlr stare istori je i organizovali zbornike zakona, rcligi. ic| , ' trkr'. Na istaknutim univerzitetima u Kairuanu. Azlru.F. , , r , l , ,v i . Bagdadu, doktor i su razradival i medic inu, nr l rg i1rr r ;rlhcmiju. Jevrejska i haldejska verovanja behu ,.srrfil i i , rn : r " i proudavana.

93

Arapskc: r ' i t t i zr t isrr i r ' r r jc r rcpr i . ; i r tc l . jskog bunura -- po lbnu Haldunu

Klk i rv jc b io l r rapsko-musl imanski s tav prema magi j i?Crpcdi , k i ro i r rvck, upute iz Kurana, mudraci su pr ihvat i l itcoli, jrr t l ir jc rrrirgija, u jednom il i drugom obliku, sasvimot l rcr lcn i r s i l i r . Neki od naj in teresantn i j ih svetsk ih spisa orrrtrgi. j i izi i l i su iz pera arapsko-muslimanskih pisaca izme-clu XII i XVI veka. Veliki deo orijentalnog nasleda u5aojc u Evropu delom zahvaljujuii njihovom radu s udenim.lcvrejima na arapsko-Spanskim univerzitetima.

Fakredin el-Razi ocrtao je jedan od prvih arapskihmagijskih sistema. Prema njemu, sihr (magija) treba da sedeli na kategorije (nav):

Najpre dolazi haldejska magija, koja je za njega uveli-ko znadila kult zvezda, a ukljudivala je astrologiju i duho-ve koji su se pripisivali zvezdanim silama. Zatim, kaZe on,postoji prava duhovna magija koja moZe biti jedan oblikspiritualizma, zajedno sa hipnozom. Ona se takode bavilainterakcijom ljudske du5e i njenog duSmanina tela, kao itela drugih. Kontakt s drugim ljudskim duhovima i njihovaupotreba, dini deo ovog poglavlja. Konadno, postoje i du-da koja se,.prema muslimanskom verovanju, dopu5taju sa-mo proroclma.

Legenda kaZe da su bila dva andela, Harut i Marut,koji su udil i magiju i svoje znanje prenosil i dovedanstvu.Ova teza osnova je celokupne arapske magije. Postoje ta-kode takve pojave kao demoni, koji mogu biti detom du-hovi, a delom ne5to drugo. I andeli i demoni pominju sevi5e puta u Kuranu. JoS jedan obli l i magije kod Arapa jeMask, ume6.e pretvaranja doveka u Zivotinje, koje je nazapaclu poznato kao, , l ikantrof i ja" .

Klitsidrre knjige arapskih istraZivada i u mnogim dru-g im pot l l r r l j i rna, pored okul tnog, beleZe magi jska verova-r l j a i pos t r rpkc . O mag i j i govo re i t akv i au to r i t e t i kao S to

1r= r ' , l r r l icx i l r Tabar i , dok Ibn Haldun u sv() r r dr lu l t r r t t tv t , r t t tItht. ' ttt i j tt pominje izvesne obrede kojc jc virlt.o i pri lrclcf 1' ( ' :rk i f i lozofski spisi Al-Gazali ja, ocn slrvrt.rrre rre krgrl r ' , , l ; r . j r r jasno do znanja da su arapski svc$lcrr i t , r r r r r r l l r r rr lo1r l 111cl i ovOm predmetu.

l lrrr Haldun, dru5tveni f i lozof, daje jednu orl lrnirvellj l lr r prcdrasuda oslobodenu ocenu mislioca koji ic ruoft 't ltn rrrrrgijskim verovanjima. Pi5uii u XIV veku, ot1 knle depu',tojc dve vrste magije: 1. Cista magija i 2. Anrrr.j l i ie,it

t ' istu magiju definiSe kao neku silu koja dolazi t l ir,ekIl ' iz darobnjaka, bez posredovanja bilo kakvog,,,ponltlgtti:i' (mua'vin). U ovom obliku magije ne dolazi'u obzillt lrotr c:ba i l i zazivanje duhova. Ovo je, moZda, eho vercvl,Itln ll4una-Akasa u raSirenu gotovo nenadetu okultnu silu,lnl;r jc tu da se upotrebi, a nije ni dobra ni zla - ona jc

Ir't,,v,r psiho-fizidka. Drugi oblik magije, koji se saZima ulerrrrinu amajlijska, podrazumeva potrebu kontakta i upo-t r ' l r r ' neke druse s i le .

Ilrn Haldun je prvi primetio da postoji neka veza iz-'r lrr hipnotidkog stanja i sposobnosti da se iskoristi neka,,1;r sile. On kaZe da crtanje pentagrama (Solomunovih

lkrvrr) i drugi obredi moraju podii i emocije darobnjaka natlr'li piye. Ako se to ne postigne, rezultati ie izostati.llr',r jc prvi zabeleieni naudni komentar u proudavanjul l ! r r l i r 10 .

( )vakva pozadina snaZne intelektualne aktivnosti, ko-fn pokriva proudavanje razliditih sistema, stvorila je velikih1,,1 ;rrnajl i ja i drugih dudotvornih predmeta.68

Amajlije se moraju praviti u odredeno vreme. Morajurrrrlr lrrvati jedan il i oba magijska metala, gvoZde i bakar.Nllrova simbolika je moino sredstvo za potdinjavanje du-Itrrr ';r. Oni koji Zele daizazovu, na primer, neslogu, mora-fu rr;rgrraviti detvrtastu amajli ju kada je mesec u sazveZdu{)rn;r. Ako je amajli ja, sadinjena u vreme Ovna, kruZnogrrlrlr l ' ;r, ona 6e naterati duha koji zna za skriveno blago darr= lr,rjrrvi i da otkrije svoje tajne. Re( Atoraj, koja je pod.rr,,trt()nt Bika, daje nadljudsku snagu moreplovcima, voj-i l i , rnr i alhemidarima kada se upi5e na bakarnu plodu.ll,rt lt 'vine, bunari i rudnici mogu se poruiit i magijsk<lrrrrrrrr,rl lr jom od istog materijala s redju Adelamen i ucrtaninr.:r,rl,onl Bika. Smatra se takode da je ona moina za svcrrrl, lr lrt ' r:rre magije. Alhataj, amajli ju koja se pravi pod zir: t r t r 'nr l l ika, sa znakom i nazivom koj i se crnont ho. jorr ri , .1 ' r ' . r r j r r na t rougaonom pardetu gvolda, nose putn ic i , l r zr rr r1, r f ' ;17, ' c la led i od mnogih bolcst i . Athana. sa zr l rkr r r r r

vati, a ncoph(xlrla dobra oseti la bi se i videla.Postojd i tlrugc varijacije ovog astrolo5kog udenja:

mazan, pixf znakom Lava, izaziva svadu medu ljudimPreclstavija rdav znak za putnike i uopSte, kao amajlij

Blizanaca na plodici od gvoZda ili bakra u obliku poluseca, pomaZe opsadne trupe, Ako se koristi kod zle mie, moZe uni5titi letinu i dclotvorna je kod osvete. 1'miah,

takode pod Blizancimit. i sadinjcna na isti nadinprethodna amajlija, uptltrcbljnva sc za ljubav i prija

stvo.Preporudivaltt sc tl i t sc ditav niz ovih znakova i

na belom papiru crniltt tuScm i da se nameni odre<osobi. Potom tri, kad tlroscc ili sunce ptolazi odgovCim znacima zodi.itka, prikrivene sile amajlija podele

Al i rpska magi ja je jako s imbol idntr , Mrrogi r l t i r t l ic tol ts l rur zr r i r rnenja mudraca - pentagrami. Sr tkr t t t t t t tov l t r rd l t lI l ) i rvr rkrv St i t , Horusovo oko i Ruka Mcseeu lxrgt t ne-p t t h r r l r r r r k r l r i s t c a rapsko - i s l amsk i opscna r i .

-r qtff

r rvtna . .anraj l i j l r last i " ispisana lehnikont k incskc k i i ice na belomrr, p isal jkom od brazi lskog drvcta. Rei i su na arapskom: , ,O, p leme,

HaSimovo!"

.lcdno dudno verovanje zasluZuje da se ovde pomene.rlrrdaju Svastike - tog simbola Sunca i Zivota kod mno-

rrirroda od pamtiveka - Arapi su se sloZil i da posebnaliu;r podiva u samoj njenoj formi. Ako se taj oblik ujedi-rn znadenjem koje joj pridaje misao-sila, tada se silarstruduje. Ako bi se znadenje utrostrudilo, tako bi se

toslrudila i si la na komandu darobnjaka preko same sim-kc svastike ili druge magijske naprave. U arapskomr iz XVII veka Tilism vs'l Kuva (Moi i amajlije)6e, na-ttto pro5irenje ove teorije. Hri5iani su, kaZe anonimnirr, uzeli znak krsta kao svoj amblem. Sada nam je po.lo da se krst od pamtiveka koristi u magiji da ocrtatt'e', kao i da ,,u sebi sadrZi natprirodna svojstva kojapoznajemo". On je bio modan i pre Hrista. Posle Hri-

ttvog raspeia, usvojen je tako da ima duplu funkciju iSor"'. lsti je sludaj i sa svastikom.T0

Nijc poznato poreklo svastike. U Kini je i danas uobi-€nfrrr:r (pod nazivom van) i smatra se da je usvojena zattt' lrt ' br.rclizma, Sto verovatno upuiuje na indijsko pr>re.llr, ,,zbir sreinih znakova koji poseduju deset hiljacla tuIrrrr ' , lvt ' r r ih si la, budui i da je jedan od Sezdeset pct mist i t '

stvara ncslogu. Algeliohe, takode pod znakom Lava,duCi dvrsto na jednom mestu, unapreduje ljubav i doveljubljc. Azobra, iz grive Lava, dobra je za putovanja in<rvo uspostavljanje ljubavi. Alzarfa, iz sazveLda Devdonosi sreian dobitak; Aiuret, pod Devicom, duva lju

i ledi bolesne, iako ne pomaZe pri putovanju kopnom.koji Zele da nadu blago, prave,amajliju pod imenom I

fa," sa znakom Teraiija;' Azubene, irodna Skorpiji,nesre6na za plovidbu morem.

Amajlije u bakru i olovu, radene pod vla5iuSkorpije s urezanim imenom Alhil, trebalo je dasreiu uop5te, te sreiu na putovanju.

Sledede arapske amajlije, koje su se nekada uvekoristile u Evropi, upotpunjavaju listu koja je data u nel iko magijskih knjiga.

Alalha, rep Skorpije, donosi nesre6u na putovanjukod novih prijateljstava, pa se koristi u magiji mAbrahaja uni5tava nedasno steieno bogatstvo iljude da se kockaju. Abeida pomaZe Zetvu i putnike,ako se koristi sa zlim namerama uzrokuje razvod i nezavoljstvo. Sadaheia, koja dolazi pod Kozorogom, osidobro zdravlje, dok Zabodila ledi neke bolesti. Sadabetzyezda sre6e i njenu amajliju treba da nose svi kojibradnu vernost. Sadalabra, skupa sa drugim amajlimrZnje, korisna je za osvetu, uni5tava neprijatelje i tauzrokuje razvod. Alfurz, s druge strane, pomaZeda sretne Zivotnog saputnika i donosi sreiu uop5te. /tan, kojom upravlja Riba, donosi sigurnost u nepoznimestima. Ona spada u za5titne dini koje nose darobdok su na poslu. Unapreduje harmoniju i oZenjenesrecnlm.

96t t r l , n l . r l i l i r l l l i l S , l . i i l 97

nih likova koji se mogu pratiti do duvenih otisaka Budinihstopala". Ona je isto tako prisutna u drugim zemljama Ibudistidkim tradicijama.

Rusija

tKavkaz

iKrim Turska

Severnai JuZnaAmerika

ZapatJnaEvronit

+'\\ | t i , t t un

Spanijt t.

h. ou,nu

CentralnaAfrika

Malezija

Sema ilustruje arapsko Sirenje magijskih ve5tina koje su oni nasledilicivilizacija Bliskog istoka od VIII do XV veka na5e ere'

,,Poistoveiena je sa Torovim deki6em" -je, verovatno, prisvojili nemadki nacisti kaosimbol - ..skandinavski Zevs ili Gromovnik".

Ime koje mi koristimo za ovo znamenje potide odreti iz sanskrita, sn (dobro) i asri (ieste), 5to znadi ,,je " .

Postoje mnoge varijante krsta-svastike: medu njimai ,,filoft" (kukasti krst), koji je amblem Ostrva doveka.

Bilo je nekoliko arapskih pri lagodavanja svastike -simbola mo(i, zazivanja i imena. U jednom od njih vidizazivanje eetvrtog taiifa i druga Muhamedovog u fraziAli (O, Ali!). Ovo je prisutno kod sledbenika reda Siah,koji duboko po5tuju ovu lidnost. U Persiji-se ovaj simbplkoristio da se okonda persijsko zazivanje Cetiri kalifa: JaSahar Jar (O, eetiri prilat6tla;. IJ ovom sludaju ruke (inoge) figure kao i u prethodnom, daju utisak rotacije usmeru kazaljke sata. Jedan kaligraf, znajuii znatenie frazeSahar Jar, pripremio je verziju mog imena za pedat u ko-jem su se dve svastike vrtele u suprotnim smerovima. Drtr-ga je sadrZavala moj naziv: Sajet Sas.

Toliko o amajlijskom aspektu arapskog doprinosa,Karakteristika kori5ienja demona i duhova - nasuprot

otkuda,,arijevdki

Arapska sinteza:VAVILON:

SEMITI:EGIPATGRCKAI RIM

98 99

'u l i r l l t lsk() j teor i j i Druge s i le Ibn [ . la l t l r r r r r r l ( .s tc ; / iunr S( .I r l pr t rur . jc Cvora.

Vrr:lna uputa za pravljenje i kori$Cclric t*votovlt knrlrterlrlvir za kletve nalazi se u Kufanu:?l

Sev.l{er'rl k l r

l t ' i t t t tr j t .

ti: ,,Skrivam se sa gospodarom svitanjald rvcg zla koje On udinitxl zl ir mraka kada se Siriurl zla onih koji na dvorovima rasturrrl zfir zavidljivaca kad on zavidi."

rr prrstinju ispunjavaju."Muslimanska tradicija ima neobidnu pridu o proroku

rlurrnedu koga je qmadiiao jevrejski darobnjak ftoristedirrrctod. Na kottopcu beSe zavezano devet dvorova,

h r jc ,,vezivao" jr jc ,,vezivao" jednu kletvu, a potom je konopac sakri-rr bunaru. Jedino ie pravovremeno uDozorenie arhan-Je pravovremeno upozorenje arhan-

lrr ( iavrila otkrilo mesto gde behu skrivene smrtne dini.hvirn se dinima suprotstavlja odvezivanjem jednog.pohrog dvora: ali u oyom sludaju dvorovi su se razmrsili na

lvo sc jasno odnosi na starosemitsko udenje o Cvoru kojeF rr;rvodi na Maklu (Goruiim) plodama: ,,Njen dvor jerlelrrrvljen, njeno opsenarstvo svedeno na nilta i sve njeie

r r rokovu zapovest .f frr5 kao Sto se zlo moie ,,vezati" u konopac sa dvoro.

lllr;r, tako se istim sredstvima moZe diniti dobro. Medupli-rrrr'nima Centralne Azije bolest se ledi ,,ubijanjem dvo-Ittvir"; pesloli redovan obred koji se koristi u tu svrhu.li;rrcrfc se trobojno' uie, zeleno-plavo-crveno; svakog da-tla /irvcZe se jedan dvor. Posle sedam dana, ove dini se*ekopirvaju na nedostupnom mestu i bolest zatim nestaje.

f r t , ' l ' 1 t k v a d r a t za olak5anje poroda, i Al-Gazalijevog Oslobodenja odgreike. Brojevi su:

4 9 23 5 78 I 6

.1': l '.

"$,{= : i ; e

. ' a, . a t

at i

ra

f 1 t't' o V

A I ,{

Mnoge prite iz Hiljadu i jedne no6, u osnovi intajumagijska verovanja Arapa i Haldejaca u demone i njihovcmoii. BaS kao Sto su zapadnjaike ve5tice pretpostavljaleda mogu pomoiu odredenih obreda zauzeti mesta modnihdemona, tako tradicionalni arapski i islamski spisi pridaju

(). | ,cgende o opsenarinl i l

da postoje varijacijc, metod se sastoji u pravljenju amajlijei njenog kadenja tamjanom u prvoj fazi. Po5to se to uradl,duh se poziva u imc Solomuna i preti mu se Solomunovimgnevom (da Cc biti zapcda6en u metalnu bocu) ako se nopojavi. Ako sc izgovori ispravan broj ponavljanja i ako seona spoje s nckim drugim zahtevima, duh ie se pojaviti IsluZide prizivitdu.T2

Muslimanski teolozi se pomalo razlikuju kad je u pita.

o dudesima Demon-zemlje i Peristana (zemlje vila). Ra5i.ren ie i metod zazivania duhova amailiiama. Ukratko, ma.ren je i metod zazivanja amajlijama. Ukratko, ma- trvl;trrt ot'ima gledasmo,jednoga. od njih kako pravi lik rrovrkrr tolFt Fe

rrrr rnr l r ; ; r r i . . . demon iz lazi iz n jegovih usta . mnogi z l i r l r r r t r t l i r *E, rI r f vrr n;r l rada nareieno z lo. Ibn Haldun, Mukadama (XlV vr ,k! .

Mrslcri ja El-Araba

Nrrrrr;rtfska 3rapskaplemenaHejaza danas su sve prc neg{,;rrrrzr.rr.rverni l judi-. Strogi i nema5toviti uticaj puiitanskirgtnlr:rlr izma, u obliku u kojem ga propoveda dana5nji re-l. iru. ostavlja vrlo malo prostora za bilo Sta drugo osinrlfr*lovncrg tumadenja Livota. Jedini izuzetak koji zatekohlatrro - tokom skitanja, neSto duZem od godinu dana -brit ' lrr ida o El-Arabu.

lzgleda da je El-Arab bio i l i velika varalica i l i velikifor,rlrrr. jak - i l i ,prvi dovek koji je koristio elektridnu stru-Jt' l 'rc tri i l i tetir i stotine godina, on se pojavio u oblidjuflr\ l l tf iaka i zqlIaLio utodiSte u jednom malom selu. poslefn\l!r ' i tvc u kojoj su njegova tumadenja vere stanovni5tvullgltrl ir la odvei l iberalna, proteran je u divlj inu. einilo se,lft lr lrrl irn, da Se to mesto dopalo El-Arabu. Prida se da jelr 1,r'g{,,n11., dina, koje behu udaljene oko jednu milju, ui-nir 'r irvi lo duge bleskove munja prema nesreinim seljani-lrt.r, svc dok ga nisu bezvoljno pozvali da se nastani kodl l l i l t r

Vi$c nije bilo rasprava o veri. Umesto toga, El-Arab(Ar,rpirr - to UeSe jedino ime koje im je saopEtio) je pro-lurlr() vrcme deil ionstrirajuii svoje munje i pro5irujuii svo-fs tr 'rrri jc. Prema,njegovom udenju, munja, kao i sve ostalo,l l r , r 1rr : rk t idnu pr lmenu. Stvar i ko je se ne pr imenju ju, jec l -f r r . , t i rvr ro se gube. On, El -Arab, naudio le kako da n iomtr l , r r l r r i da je potd in i svojo j vo l j i . Kada su mu pr igovr i r l l i*rt nl)\( 'nArstvd, bn se jednostavno smejao. Putnicinrir jtrh'rrronslrirao mUnju zatvorenu u glinene lonce. Veonra jctrrrrlrr rrjcgoyihrdtugih aktivnosti koje su poznate, izltrcyr\ ' l ,:rrla bi hekb bio nestrplj iv da duje za vest iz clalckrr,I | \ r , r l r b i malko otvor io lonac ipozvao munju da c loncscp' ,nr l \u . i rsmeravaju i i je u smeru Zel jene vest i . Sukrr r ro l r r, lnr r t t ro sc o5ta i pucanj , a munja b i u obl iku ra$l j i iz lc l r ,l , r r .=posrr t ld . Potom bi otvor io drugi lonac, ,u koj i sc vr i t

njen naziv Ism-el-Azam, onaj koji sam prisili duha na po.slu5nost. Medutim, proudavaoci okultnog kao Geber,(Ja'afir Abu-Musa) , iele da naprave razliku izmedu magi-je i opsenarstva. Ovo drugo (kahana) koristi samo amajl{Cbez imena boga, koji se ne moZe, kako oni tvrde, koristitlza zle namere.

Postoje i drugi tragovi egipatske i vavilonske magije uarapskom okultizmu koji je u Evropu pre5ao u srednjemveku. Da li odavde ili preko indijske veze (mogu6e i izoba izvora), Arapi su osetili,da je darobni krug al-Mandalpotreban u svim prizivanjima, da bi izvodada za5titio odgneva Sotone - Sotona je, naravno, zadetnik Crne, a So-lomun Bele magije.

Medu najpoznatijim piscima, bilo da se radi o sada.Snjoj magijskoj ve5tini ili o njenoj teoriji, bili su At-Tabarl(Tafsir), Er-Razi (Mafatih), te Al-Zamakiari (Ka55af),Zapadnjaiki proudavaoci okultnog obidno zanemaruju nji.hova dela. U stvari, nema dobrih prevoda dostupnih zAproudavanje.

nju Rcd mo6i i njena upotreba. Neki tvrde da takva red,iako postoji, nije poznata nikome na svetu: otuda njenaupotreba ne dolazi u obzir. Oni koji slede Ibn Halduna iGebera (za ovog drugog kaZu da je napisao petstotinaknjiga o magiji), smatraju da je ta red otkrivena i da jc

100l 0 t

6ala rrrunja brZa od svetlosti", a u njemu bi se, gle. iuda.

viclclir zcicna vatra. El-Arab bi ovo protumadio i dao Ze-

ljcno obave5tenje ,,koje se uvek pokazivalo ispravnim*'." U njegovom normalnom Zivotu ni5ta nije izgledalp

duclno. Naldudnije je bilo to Sto su pptnici obidno sledil i

svetlost kad bi se izgubil i u pustinji i bezbedno stizali u

selo. I

Kad je umro, govorilo se da je F tqm naselju Ziveo

gotovo dvesta pedeiet godina. Nikakvo dudo da su gene-

iacije rasle ne-smatraju6i nidim posebnim ni njega ni T9-nje. No, kad je umro. bio je to Zestoki Sok' Kao 5to je bio

o"Uieal kad umre po5tovani dovek, njegovo telo je zakopa-

no na mestu gde ie umro: u pustinjsko$ pesku jedne dinepored seoskoe bunara. Kad su se seljapi vrati l i s pogreba'primetil i su d--a ie El-Arabova kuia npstala! Lokalni svet

n" ru-o da nikida ne be5e video takqv fenomen. vei ne

be5e za njega ni duo. Tako se o njem{ ioi prida. Kao Sto

mi rede jedin dovek: ,,MoZe izgledati Fq9n"' ali na kraju

krajeva bio ie tarno jedan El-Arab. Dir ih je bilo dvojica,

verovatno bi i drugi preminuo na isti 4adin."S naudnog glediSta, nekoliko stvari izncnaduju onoga

ko proudava orijentalne pride o darobnjacima. Pre svega'izgleda pomalo Sokantno cla ic udinicn<t t?tko malo u pro.u-davaniu istodnjadkog blagit t l lr bi sc, gdc je to moguie'oc lvoi i l : r s tv i t rnost ot l n t i t$ lc : . l l t r t r rogi4 i ; ludajev ima izg le-c la d i r r r ov i l t t l t r i t ' i t t t t i t l tos lo j i nck i pot ls l t l i ,Sto se posebnoodnosi l t i r pr i t 'c o t ' l t r r l l r t t . i i tc : i ln i t - . l " r t l . icc l inc ima. To, na-r i rvn() . t t t ' z t t l t f i r l l t s t t l t ' p t i t *c t t pr l lpunost i is t in i te : tostvarr to z t t i t t ' i r l t t i t t t i t ioS r r l t t ( )8() togi r $o sc mQZe naudi t ii 2 o t ' i j t ' t t l r r l r r t ' r t t i r g i j t ' . ( " i t ; r i r r t : i i z vc { t i t i c o c tuvcn im opsena -r i r r r i r i l rzgovr t t ' i t . i t tc i s I . iu t l i t t ta r t rcdu k<l j ima su Zivel i , do-vck tkr l i rz i rkr zakl . iudka c l i t is todnjadki sv,et n i je lak5e pre-vrr l i t i od svcta iz drugih kra jeva. U uprgvo navedenoj pr i -di, na pr irncr, Arapi koj i je prepridavajp nisu skfopi da sedive El-Arabovim dudotvorstvima. Istofija pokazuje da suoni. u suStini. praktidna rasa: Otuda bi t(rebalo odekivationi, u suStini, praktidna rasa: Otuda bi t{rebalo odekivatida njih vi5e interesuje kako je stekao lnoi i da l i se onamoZe kopirati. Ovo je, re6i iete, pre suqtina naudnog negofilozofskog stava. Naravno, Arapima i4 tttg podrudja ne-dostaje osnovnog naudnog znanja da bi razmiSljanja izveliiz gotovo srednjovekovnih okvira. Medptim, vaZan je nji-hov stav.

Stoga je, u svrhu proudavanja, interesantno da se sa-kupe te iste pride o opsenarstvu.

t02 I03

Sirlkrma od Bagdada

( ' ' r r r r r l rn jak koj i je b io jako t ra i .en u vrcnr( ' gr rv t l r l r r r ;qr lnr lr k i l r k l r l i f a b io j e pozna t kao Sadoma. l t t t uo ; r ' o l r i r =n j r l ngrrr't rrjc miljama kroz pustinjska prostrarrslvir .,r la bi laugoivrr l ' r ro s duhovima". Mnogo puta je nai lazro r ta ; r t t l t t ike[oji su vapil i za vodom i bil i na samrti. l 'r i t\rr re rla Je.irrko nikada ntje ni5ta nosio sa sobom, uvek bio $l)ototran1l;r natprirodnim sredstvima stvori vodu i sodno vorre da blpovratio iscrpljene. Ima nekoliko zapisa o ovoj vr$ti nlagl.jt ' . Jedap takav darobnjak (diju je hranu nosila u pusllrtJu

f irlr:lbna. ptica Rok, koja je poznata ditaocima Hiljalu tglne noti bio je sposoban da bespomoine putnike nirlcrnrl:r iedu dak i kad su bil i u besvesnom staniu."

eak i danas poneki putnici pridaju da lm se de5avnkrrlrr obamrli od gladi utonu u san. Kad bi se probudil i, kalurlrr im se dinilo da kao u snu vide pravi put koji vodi kudi,otisnut na pustinjskom pesku. I tada bi im se vraiala sna-1irr. N.{ogu6e je da je podsvest bila na neki nadin stimulisa-nir zq vreme sna i da im je u pomoi pristizalo ono dudnost'sto dulo koje stidu l judi iz pustinje.

lzgleda da bilo kakve emocije podiZu mentalnu snagurr:r vi5i nivo. To bi, svakako, moglo bit i obja5njenje z4nlroge magijske fenomene. Obidno se konstatuje da sucrrrocije (poZuda i strast za vlaSiu) ono Sto l jude goni nairrtfptvorna dela. Psiholozi - i istoridari - tvrde da jerlrlvoljna mala neravnoteLamozga koja ie naterati dovekarl;r poveruje kako moZe kontrolisati prirodu, jer on to Zelivigc od svega ostaloga. Ova je teorija dobra kao i sve osta-lt'. Uprkos tome, interesantno je zabeleliti magiiski stav

lr '(rma ovome. Carobnjaci kaZu da je dovek sposoban da.'t' izdigne iznad prirodnog reda stvari i da dA oduSka svo-lrrrr zamislima, tek u trenutku kad su emocije podignuterr:r nivo vi5i od prirodnog. Ovde ponovo dolazimo blizu',t:r11la poluzanosa i stanja ludila.

Ovaj obrazac je odigledan i u lokalnoj pr16 iz Allitrt-krrlrr - Zlatna reka - u Tibetu. Utiduii u jezero Sing-sttl;r j, potok sa sobom nosi destice nanosnog zlata kttjc sclrvrrtaju u kozije mesine razapete u vodi. Legenda kaitc t ltt' ,, ' jcrlan tibetanski darobnjak zakleo da ie posti i i kottlrolttrr;1rl zlatom, tako da 6e biti dostupno samo onimit koji p,rrI ' r t t l r r dosto jn i .

l lczultat toga bio je dogovor darobnjaka i rcc*ttop1 lror , . r ( ) tada, kad god zapret i opasnost zeml j i , z l ; r l r t i t t , t t t r , . '

presu5uje. Tvrdi se da je ovo pojavljivanje i nestajanje zla-ta zabeleleno u viSe navrata, pre i posle vojevanja s Ki-nom.

Siltim Mudrac

Silt im, jedan arapski opsenar, negovao je umeie poprima-nja bilo kog oblikl po svom izboru. Zaljubiv5i se u lepudevojku koja ga rti.ic volcla, njegova ljubav dosegla je ta-kve visine dit sc lxlvtrkir<> na jedno pusto mesto uz reku dabi gajio svoic osc('itjc-

Poslc clvc gotl i l tc, za vreme kojih kaZu da je naudiojezik ribu i bio ti l losrtbitrt dtt svoje moii prenese daleko po

svojoj vol.i i , tt lkl iojc kirko Co dozvati sebi devojku u gluvocloba ntfi, ()lt i t l tclc svcrrtl i t t l l ga pose6uje. Njenim prida-ma o sttrtvittt i t koic jc slrtt. i i t l i t tnogl<l se verovati, ali je onadr l i r l i r t l i r d i t t r r l t t t . i i tk t iv i r r t * t t t l t tv i lno j palat i , iako je b i lop()zni l lo t l i r o t t t t i jc i t t t i t t t l t i$ l i t v i$cr ot l ko l ibe na obal i reke.i)crvoi{irri rrrt l i tci lxrslitt loSc hrztt ttcstrplj ivi i jedan od njihor lc tkr l t t ts l i t t . i i tkovc kt t l ibc r rc b i l i t t tu ovaj podar io opse-narsku i t roC. ( )pscnrrr g, i t jc pr inr io i rckao mu da zais tainra nroC da svoju kuiicu prctvori u nlcrmcrnu palatu. Cimsc p<lscti lac vratio da t<l saop5ti, dcvojka jc stvarno nesta-la. Ncstao je i Silt im. Ova je prida tipidna za ,,koncentraci-ju emocija" koja je uobidajena kod mnogih grana magije.

U predanjima Istoka, nalaze se mnoge pride koje seodnose na potragu za eliksirom Livota kojim bi se moglaosigurati besmrtnost. Mnoge od njih se koncentri5u okosrca i l i jetre, a neke su odito simbolidke. Sledeia, vrlo po-pularna, prida dini se da spaja filozofska i okultne elemen-te, a moZda je na izvestan nadin zasnovana i na stvarnomdogadaju.

Bogati zemljoposednik se oZenio kierkom persijskogkneza. Nakon vendanja, muZ je provodio mnogo vremenadaleko od kuie, zauzet hododa5iima. Jedna soba u kuiiostajala je zakljudana.

iato UeSe Lpororenu da nikad ne zaviri u nju, mladdiena je otkrila da ne moZe sputati znatrl.eliu. Jednog dana,dok joj je muZ bio u Siriji, navratio je putujuii bravar'Redeno mu je da otvori vrata. Gazdarica ga je pratila svauzbudena. Na njen uZas, kad je probao prvi kljud, dovekjoj je pao pred noge ispu5tajuii stra5ne krike. Kada susluge dotrdale da pomognu svojoj gospodarici, bravar jevei bio mrtav.

l \ l muZev l j evom pov ra t ku , Zc r r i t . l ( , , n i l ; r r ' t r o . r r r o r ; r l ; rpr izr r i t t i kr iv icu. On jo j je tac la $ i t ( ) l ) l l i ( i r l ; r j r , or l r rvr rorrk l . i r rCcn u pokuse koj ima b i se naprt rv io l i .k ; r r v( , ( . tu t lvol. l)rema analizama u jednom drcvnorrr ttt lrnpirrrr, orr lrr.ic gotovo uspeo. Preostao mu je samo t le l iC chl i l rc t in t ( .n l l lr l ir sc uradi, ali je ovaj nesreini prekid (kiro l lo lc rlrrtni rrvciinom magijskih obreda) uniStio sav trurl. l i lcrrreltt kojijt: nedostajao postupku bilo je bravarevo srcc.

No, to ne beSe sve. Na levoj strani grutl i rrrrlve*,e,zjlpila je duboka rana. IJ zakljudanoj sobi svc l)c$c prF=lvoreno u pepeo. Dok je bradni par stajao pnrrrrir l lnjrrtrlprrsto5, podruglj ivi smeh slivao se s tavanice. Pridir sc rnvllava tuZnim zapisom da je najpre poludeo muZ, a zirt irrri lcna. Kad su umrli u razmaku od nekoliko meseci, otklivcno je da su im srca izvadena. Zato se ta kuia u sti lr()nl' l 'cheranu jo5 zove Palata tri ukradena srca.

Carobnjaci - pogotovu kada su putujude varalice ,-i'csto prate tekuie dogadaje, a isto tako igraju svoju ulogupomaZuii onima koji pate od uobidajenih bolesti i ambici-1a. Za vreme poslednje gladi u Indij i, malo poznati mu-tlrac iz Bombaja, dija glavna teorija beSe da je golotinjasrodna poboZnosti, obogatio se preko noii.

Madije koje je on pravio s ,,pra5kom himalajskog leo-pirrda" - barem je tako tvrdio - osiguravale su onomeko ih poseduje zaStitu od gladi i bolesti. Hil jade l judi jerrmrlo, ali darobnjak nije. On je mogao sebi priu3tit i dakrrpi riZu na crno. Ali, nije umrla ni Zena koja je o njego-virn dudesima obavesti la samog maharadZu koji je izjaviorlrr se u njegovoj dri.avi neie niSta raditi dok mu ne dovedut' lrr 'obnjaka.

Posle velikog nagovaranja, opsenar je na dvorskojskupStini bio postavljen do Njegovog Velidanstva. Svakart't koju je izgovarao, prihvatana je kao jevandelje. Nato-vrrrcn podastima i blagom, ostao je do kraja uporan protivrrolcnja odeie. Na kraju je njegovo samopo5tovanje tolikolx)r' i islo da je govorio samo dva puta dnevno. Svaka n.icrgo-vrr red bila je zapisivana zlatnim perom. Kaliforni. j ir rt i, ie;t ' t l ino mesto gde mogu nastati dudni kultovi. Ako c'it i t lrtt 'rrrisl i da je i Britanija imuna, neka prodita hvalisan.i ir orri lrhoji tvrde da podudavaju ezoteridno ,, istodnjadko" ttclclt jc,,r rrroZda o njemu niSta ne znaju.

Ova je prida prvorazredna grada za buduCc nrilovc Il, '1',t 'ncle. Ukoliko se darobnjak ne diskreditu.ic, vclih;r ir 'r, rovatnoda da ie njegovi podvizi postati duvcni.

104 I05

LJspco sam prikupiti interesantnu gradu legendc ovampiru dije je stvaranje bilo neobidno zanimljivo.

Postoje mnoge pride koje kruZe Indijom o nekoj ,,en-gleskoj vampirici" za koju kaZu da je jela sirovo meso i daje pila l judsku krv kad god je mogla. Da li je ova pridaistinita? Je l i to samp jo5 jedna prida antibritanskih agita-tora od koje se ledi krv u Zilama (poput one o ,,belgijskimbebama" iz prvog svetskog rata)? Istina je negde u sredini.To je jedan od najklasidnijih primera razvljanja legendena koji sam nai3ao.

Jedna engleska udovica, muZ joj je ubijen 1916, Zivelaje u Bombaju i za vrudina je boravila u planinama. KaZuda je po spoljnom izgledu bila sasvim prosedna. JedinoSto se kod nje isticalo u stavu prema Zivotu be5e njenoverovanje da je neodoljiva za suprotni spol.

Izvesni maharadZa, koji je jedne godine boravio u is-toj planinskoj postaji, pripfemao je velidanstvene zabave.Jedne noii, nakon thkve zabave, ova Zena (gda V.) i njenaprijateljica (gda S.) pdtovale su kuii rik5om. RikSa isprednjih, uletev5i brzo u krivinu, udarila je u stenu i prevrnulasc. Nekoliko l judi be5e povredeno. Dve Zene zaustavilesu svoju rik5u ipo5le da vide mogu li pomoii. Treba napo-tttcnuti cla nijedna op njih ni. ic bila ukl.iudcna u nesredu il ipovrcrlc:nir na hilo koji nrrl in.

Ki t t l sr r sc: vr i r l i lc r r svo. j l ro tc l , gc l i r S. . jc pr imet i la dasl r us l i t l r . jcne r l l r rg iu ' icc krv i rv l r . IJbrzo podc da kruZi pr idat l i r . jc gt t r V, s isr r l i r k lv jcr l r rc ot l i r l i rva nesre ie: ona jeb i l i r v i r r r r l l i r , U r r r r l i r , j r . pos l c ncko l i ko n rcscc i a l egenda se$i r i l i r i vcrov i r lno t ' r . sr . S i l i t i i r l i r l ic .

. f i r s ; rnr , r r rcr l r r l i r r r , s l r r r* t r . jno s lco gdu S. , i p i tao sam jei l i t z t t i r o cekr , i s lv i r r i . l :vo r r . jc :nc pr idc:

' Ic is lc vt : t 'c l i Pi ta l l sanr gt lu V. zai to. fo j je l icc krvavo. Najpre mi

;c rck l i r r l i r s t ' s ludujno okrvavi la na jcdnoj <td l r tava.No, lxrs lc t r i dana, kada je vei kola la pr ida da je ona vampir -

pr idal i su to ncki koj i su preZivel i nesre6u, a ne ja - ona mi je pr iSla dasc ,,ispovcdi" i rekla mi jd da ie se vratiti u Englesku na ledenje.

Pitala sam je da Ii je Vappir i odgovorila je da nije. Istina je u tomeda je kao dete bila obolela pd neke bolesti zbog koje je morala jestisendvide sa sirovim mesom. Toliko se be5e na niih navikla da niie vi5emogla da jede kuvano meso. Njen lekar je ovo imatrao vi5e-manje ne-Skodljivim i kao psihidko stanje. Tako je reZim ishrane nastavljen. Kadaje doSla u Indiju, teXko je mogla nabavljati sirovo meso, iako je za njimZudela. Na kraju je ipak uspela da se nekako snabdeva. Nastojala je daporcija bude 5to obilnija. Te vederi kad se dogodila nesreia, priznala je,nedeljama ne be5e jela sirovog mesa, a prizor u trenutku kad se nagnulanad jednim povredenim dovekom, be5e za nju previSe i ona ga je dodir-nula-kao da ic ga poljubiti. Jediin odevidac, kojije moZda znao zanlezi-nu sklonost prcma si rovom mesu, smis l io je ovu pr idu.

106 lo l

Vrrrnpi r izam kod l jud i moZc sc sto;q; r r rko jc ikadposlo j l ro - pr ip isat i du5evnoj bolcs l i r l r ; rp t ' l i l r r ko. j i seoscttir Prema sirovom mesu. Poznalo .ir ' r l lr 1t' ttovck jco.,r()v() meso. Relativno skoraSnji primcr ovr' pi;rkst' sitrlr-Trrrr jc u opisima poznatog Skotskog ljudoftlurr l i irvrri l l irr irr r r jcgove fami l i je .

Mora da postoje neki glavni prinicipi ko.jc rrrrrgr;rr porlnrzumeva: sami darobnjaci se ne slaZu zbog ttt,p,u koriqlc.,rnbolidne redi, sredstva i zapise.

Verovatno je jo5 Ziv i verovatno se bavi un()snint lnrshrm jedan t ibetanski svet i dovek - sa izvesnim prezi lo l r rrrrf lracio je naziv,,lama" - koji je za naknadu u izltosrr orlpet Sil inga prodavao ,,Svitak harti je za prodiS6enjc du*e",l 'o je, govorio je, bitno da bi se u potpunosti postakr r 'uvt'k, a kamoli da se proude i procene dula magije. Proslirvljcrr kao opsenar, on nije Zeleo da govori o svojim dinirnrrr poricao je da mu je trista pet godina. ,,Nemojte slulatirt ir svet o meni prida, jer ne samo da mi je vi5e od stol rx l ina, ja joS n isam ni roden?"

Ti svici - od kojih jedan imam - sastojali su se odrzbcljenih l istova koje je trebalo nositi nekoliko dana prerrcgo Sto ih mudrac ispi5e. Emanacija je prodirala u svitak ivodila mudradevu mku. Ja sam morao stajati iza njega pet-rrircstak minuta da bi moj svitak bio zavrSen. Sve vremcorr . je razgovarao s nekim ko je bio ,,stanovnik grada detirir l;rna hoda odavde i pomalo nejasan, nesumnjivo zbog ja-I 'r lr vazdu5nih strujanja". Zavrieno delo umotano je u par-, r' (tavljene koZe i uvezano Zicom od ovdjeg creva. Kad,,irn ga doneo u Englesku, sluZilo mi je kao barometarz:rlo Sto bi se crevo ovlaZilo otpri l ike detiri s4ta pre ki5e.

Taj sveti dovek mi je rekao da oprema darobnjaka -

lr()scbno onih koji predskazuju budu6nost - predstavlja.,:rrno aranZiranje ,,da bi se impresionirali oni koji zahteva-1r tc stvari, a duo sam da je tako i na zapadu". Rekao mi1r' t la je jedina prava no5nja darobnjaka ona koju l idn<rrrosi i molio me da se na nju naviknem odmah, tako clit i 'rr'setit i blagotvorni uticaj koji 6e me nadalje pratit i kr(),/ t v ( ) t .

Na glavi je nosio Se5ir od krzna sneZnog leopartl ir rr, ' l r l iku paladinke, a u uSima je imao neobradene grut t te t tCt, , ' r: i l ibara. Duga, te5ka niska slidnih grumendiia proiirt 'rrrr;r pardadima grubog nefrita visila je o njegovonl vtit lu1'rt 'ko prl javog krznom obrubljenog, kaputa koji jc scrirri, lo t ' lanaka. O pasu mu je v is i la vel ika zelena k<t i t t i t l r r t l r ; t, r I p iana is tom bojom i nadidkana crvenim s( i tk l t ' t t i t r r 1r ' r

lama. .Svc ic kompletirao dub<lki koZrri obrub. Na noganrirjc n<rsio izvezene papude uzdignutilr prsti ju koje behu za-voziulc Zicom od ovdjeg creva. Zimske dizmc visile su muo vr i t tu .

Nije se nikad odvajao od prstenova od nefrita i i i l iba-ra koje je nosio na rukama. Oni su, govorio je, njegova,,sreia" i uni5tavali su gorske demone, razne vrste neprija-telja i vukodlake koji su napadali putnike.

Poslednje redi koje mi je uputio, bile su upozorenjeprotiv pranja tcla. ,,Ruke se mogu prati, ali telo nikada."(J ovome je, izglecla, bio predani sledbenik svog verova-nJa.

U Egiptu postoje mnoge pride o darobnjacima iz sred-njeg veka i njihovim poku5ajima da pronadu eliksir Zivotail i kamen mudraca. Jednu od najzanimljivi j ih duo sam uKairu i pribeleZio je ne toliko zbog sadrZaja koliko zbognekih drugih elemenata u njoj.

Po arapskim i persijskim alhemijskim i magijskim spi-sima, tu i tamo se pominje Zlatna glava, ali nigde nemanagove5taja o demu se, zapravo, radi. U ovclj pridi samkonadno naSao na sta se to odnosi.

euveni kairski darobnjak. F.l Girbi. usmcrio je svojeakt ivnost i na pronalaZcnjc skr ivcnog b laga. U tu svrhunaudio jc , uz savct . jcc lnog s l iu 'c i t , r l i r g l incnu g lavu pretvor iu z l a tnu . ( ) vo j c , r r r c t l r r l i r r r , n t ( )g i t o u rad i t i samo j ednom.Kird b i ;xrs l r r l t r z l i r t r r r r , g l i rvr r j r . l r i l i r proro5tvo i l i ju je pose-ckrv i ro t l r r l r . . f r , t l rur or l r r . j t ,n i l r r r r< l i i bc5e da kaZe gde senr<l lc : n i r t ' ' i sk r ivcrro l l l t rgr .

leg lcr l i r r l r r l i l ( i i l l r i l rc \c t r1 ' ro l rch i t . r g lavu za obidnevr i td lb ine i r l i t . j t ' on i r p let lsk l rz t r l l r rnnogc dudne stvar i . S i -gurn<l . jc , r l i r . jc g l l rv l r t i rko l r ; r r rs l i l l rn isana. podela da govo,l i , , , i i r ko sc n . j c l r c t t i i us t i r n i su uop5 tc pomera l i " , i da larrrrr . jc dctal. inc upute gde da traZi prvo blago. Kada ga jeclonco kuii, El Girbi se ponovo obratio prorodanstvu. Pre-ma testamentu za koji se tvrdi da ga je on ostavio, glavaje odbila da mu kazuje za vi5e od lednog blaga mesidno.On je re5io da deka. No, glava je lagala. Govorila mu jeo blagu veiem no Sto dovek moZe da 2amisli, zakopanomosam stotina stopa ispod morskog dna! U prepirci koja jeusledila, glava je na El Girbija bacila lonac koji se razbiona ulici i privukao paZnju komSija.

Ova epizoda pro5la je dosta mirno. Medutim, svadeizmedu duha glave i tarobnjaka su postajale sve deSie. Svisu smatrali da je dovek poludeo. Jednog dana, kada jeprolazio neki bezazleni draguljar ogromni lonac izleteo je

r08

hroz p lozor Girb i jeve palate, pogot l iv i t r l r ; r l i r r l ; ; r r l r r r vr . i r l ,' i t r 1 ' l i s r r r r a sud .t l svojoj odbrani, darobnjak je ncgirro ullrri lrrr i obilr

' ,rrio .jc: sve u vezi s glavom. Bio je osutlsrr rin $csl lrr,.s...,r

. / : r tv( ) t l l . Kad se vrat io kudi , izg ledalo jc t l r r sr g luvrr lxr l jeporurSir . -Savetovala ga je da sadin i e l iks i l t ivo ln, r ta j r r t irrrrr dctaljne upute u vezi sa sastojcima i mctotlrrrrrs, I j l irz.o

;r' z;r to saznao sudija koji bese osudio mudraca. d.'ovehir scdamdesetim godinama nije mogao ignorisati ovo olkrl-r r'. Kao gdtlg za oproStenje i za dokument koji ohjnlnJavir tfa je El Girbi zdrav i nevin, bodica s dragocenim jektinr

lrrornenila je vlasnika. Te iste no6i, glava se obrati ls CH=robrrjaku: ,,(Jpravo sam dula da je sudija uzeo napitak. ' l ir

rrritdi da ie on Ziveti barem jo5 Sezdeset godina. Zaboruvilrrfir ti kaZem da su to tvoje godine! Ti 6eS umreti onog;rrtra kad sudev eliksir podne da deluje!" faZu db je ti l( iirbi jedva imao vremena da srodi priznanje i baci i;lavuu Nil, pre nego Sto je umro.

10. Prizivanje duhova

AbZad, Havaz, Huti, dodi o, Dude: jer ja sam Solomun, sin Davidov,

Zapovednik Duhova i Ljudi! Dodi ili 6u te zarobiti u metalnu bocu! -

Abu-idzab Kalendar duhova.

Verovanje da postoje duhovi i druge stra5ne sile, samo jejqdan korak od Zelje da se oni prizovu, potdine i naterajudh slu5aju darobnjaka.

Obidaj je -'barem kod starijih pisaca - da se ovajspiritizam radi proudavanja deli na grupe ili tem9. Mgglobi se reii da se'duhovi razlikuju kao dobri i zli, kao ljud-ske du5e i oni koji nikada nisu imali telesni oblik. Ipak,neki se duhovi prizivaju u ljudskom, neki u Zivotinjskom,a drugi u nekom zastraSujuiem obliku. Medutim, ovaj me-tod ispitivanja duhova, ako se dobro razmotri, malo dopri-nosi stvarnom poznavanju ove umetnosti.

Zanimljivo je da samo prizivanje - bilo da je hri5ian-sko, budistidko, arapsko, egipatsko ili haldcjsko - potpa-da pod prihvaieni okvir metoda i idcja. Tu je posveienjeizv<idaCd, njcgov pribor (ako ga ima) i, obidno, darobnikrug. 'Iu jc stvitrntt prizivirrrjc i izaz.ivanje duhova. Kadasc cluh pojavi, nitstupit l 'azit zitpovcsti i l i pitanja- Konadnodolazi ncizbclttrt Odrtbt'cnjc zit rxllazak, bez kojega bi po-jdva duha ntoglit dit nitskodi izvodadu. Dve se stvari desto.smatraju tterophodttint: ttckit vcztr sa smr6u ili s mrtvima iptrscdovitttjc l{cdi Mtfi.

Vcliki znadaj i zanimanjc za prizivanje duhova, po na-Scrn rrri$ljcnju, postoji zato Sto se magija uglavnom oslanjana pomod duha bilo da se radi o kletvi, blagoslovu ili jed-nostavno magijskoj mo6i koja je veia nego kod drugih.Mogla bi se magija definisati dak kao potvrdeno umeiesticanja moii preko natprirodnih sila (duhova). Otuda du-hovi - ili neka dosad neidentifikovana sila koju samo ta-kb zovemo - dine sarTlo srce magije, kako ceremonijalne,popularne, tako i one praznoverne.

Obidno se previda da je ,,spiritualizam" - prizivanjeduhova mrtvih - kakav je poznat u Evropi i savremenojAmerici, samo jedna grana magije, grana koju tradicional-no izvode vradi-iscelitelji Afrike, plemenski Amerindijanci

1 1 0 l l l

r ( i r r t t iurski izvodadi u Kini i Japitrr t r / r , r l i l r rr ' grolnl l ( ,nr lnul()g,c druge zajednice.

Snratra se da je za podizanje duhovtt , gxr lr . l r rro r l rr l rovrrrrrr ' lv ih rodaka, potrebno mnogo predanostr I l r r igut ' rrrc, l r rko sc oduvek priznaje da postoje, neki ljudi (kao rnvrr.irrerri nrcdijumi), koji takve moii lakSe usvojc, ipnk re. lxnrck:rtl zaboravlja da knjige o darobnjacima daju dclnlJne oplst' postupka, koji mogu pratiti i obidni ljudi.

Kod postupaka koji se pripisuju Haldejcima, poneketlst' smatralo potrebnim da se zna datum rodenja ourlr ho'1;r se priziva. Ukoliko je bio dobtupan horoskop, utollholrolje. To je znadilo da se drih mogao,prizivati u ime phtnel;r koje su upravljale rodenjem i to u samom iasu radanjo.

Potom bi prizivad meditirao u potpunoj osami do dctrrlt 'sct osam sati. Odbirao se vedar, svetao dan. Zatim scur nekon mestu, koje je inade sltrZilo magiji (darobnjak jcolridno birao svoju sobu ili neku ireiinu ili razruSeno svetorrrcsto), opisivao magijski krug. Taj krug, promera Sestrtopa, bio je tabu prostor koji je Stitio darobnjaka i u kojirrijc mogao stupiti zao duh da prekine magiju. Unutar kru-1i;r, u jednom manjem prstenu, na podu se kredom ispisi-vrrkr ime Boga.

Kod hebrejskih i kasnijih o$reda, to je ponekad po-primalo oblik neprekidnog lanca redi kao: AGLA-ELO-I IIM-ADONAJ- ili ALFA-OMEGA.TETRAGRAMA-t 'oN.

Unutar kruga se takode drZe instrumenti ovog umeia.r)ni ukljuduju uTje, mad s imenima, kao gore porienuta, ikrndilo za kadenje"Prino5enje tamjbna na Zrtvu treba dart' podudari s planetom koja se priziva. Od svih praviht'rrrobnjaka odekivalo se da znaju Redi Mo6i da bi prizvalirfrrhove - (abrakadabra kao Savaot iz hebrejskog, ili. I I t raksas kod gnostida ra i A rtre hakata-satnj u, S enentuta-ba-t('t,tutaju, sa starih egipatskih papirusa).

Kad darobnjak zauzme, svoje mesto u krugu i upalil:rrrrjan - proveravajuii da li sa sobom ima pentagram ili'iokrmunov pedat kao za5titu - on podinje sa zapevanjempoziva. Sledeie prikazivanje uzeto je iz grdko-egipatskcrrr;rgijske knjige, u Gudvinovom preVodu:

l '{r/ivam tebe koji si stvorio prah i kosti, telo i duh, koji si osnovlto ntttte,;t, lx)tresa nebesa, koji si odelio svetlost od tame, tebe velika vlficluJttdtl',".,ii koja svim raspolaZe, oko sveta, boZe bogova, gospodaru dtrhovtt, llrrr'promenljivo Vedno biie, poduj moj glas.f 'lf./ivirm te, vladaru bogova, gromoviti Zevse, Zevse kralju' Atktttitl,1.,,'.1xrclaru, a-jo-ju-i. Ja sam onaj Sto te priziva na sirijskom jeziklr, veltlt

boic. Zrr lcr ' . I fu. zar se t i ne oglu(ujeS o hebrejsko pozivanje. Albanta-na lb . Ab l l z i l oe t .. l c l j r r s i r r n S i l t akuk . La i l am . B laza lo t . Jao , Jeo , Ncbu t , Sab jo ta r , Bo t ,A rb i r l j i r o . . l uo t . Savao t . Pa tu r . Zagu r . Ba ruk Adona j . E l oa j . Av ran t .N i r t r . S i l . 1

' l i rhc l l r ko . i i r pokaz t r j c r lada l inu i l l l ( l c l l l l ) i l \ l l l l l l l i l

Smatra se da je prednost ove magije u tome Sto prisiljavaduha da sluSa upute opsenara i provodi njegovu volju.Druge prednosti su Sto' ona ,,okiva, zaslepljuje, donggisnov;, stuara naklonost. MoZe se koristiti za sve Sto Zeli-te " .

Ova je magija takode zanimljiva zbog pome5ane upo-trebe hebrejskih, grdkih i sirijskih, kao i drugih redi.

, Drugi postupak kaZe da isterivad duha mora stajati usvom krugu, posvetiti ga tako Sto izvede celi pokus prigod-nim govorom, a onda prizira Dobrog duha po svojoj Zelji.Kad je siguran da je koncentrisan i da je u njemu samojedna misao, mora se obratiti duhu tihim glasom. Najpretri puta kaZe njegovo ime i obeia da mu neie nidim na5ko-diti. Tada ,,bi se duh morao pojaviti".

Cekajte ga ceo minut i ako se duh ne pojavi, ponovite poziv. U tokudekanja molite se ozbiljno. Ako se duh ne otelotvori za pet minuta, po-zivanja se moraju pojadati.

1t2

, \ l o s t ' r l r r h p o j a v i , p o z c l r a v i t e g a t r l , j r r t l r r o , H { ) \ / r l . r ' l [ , r l r l , , l r . , , r r . r l t , , l r lr i l | | i l r r )7c lc poZe lc t i dObrodo i l i cu , a on< l i r g i r / t | | i l r t l I r r l r t \ , i l t | |o t t | i l ! ! i l ! .r I r r c i i l t ' p r o b l e m e .

l ) rrh ic tada rei i izvodadu koje je vrcl l lc rrn j l rul l , , r l t r t rrrrst ' o lrret t i , a mole mu saop5t i t i i , ,misao-irrre " hoj i rrr f r . grr;rr iz ivat i . Neki piscikaZu da se duh mora znrrrol i t l r la upl i r .svo.jc ime i svoj znak u Knjigu duhova.

,,Ako biste kojim sludajem podigli zkrg elrrhn, redllnsT nateraie ga da i5dezne. To je red kojl lrollle lls l : rroegipatskog i on ie ot i6i , a da ne uzrokujc rr iknkvU\ l c t U . "

KaZu da je vaZno da se duh zamoli da postanc vn$;r rdco duvar , i

r r t r rapu5taj te krug dva minuta nakon odlaska duha. Zat im odi ta l tc nrol itvrr zahvalnost i Sto je do5ao i obeiao vam da 6e pomoi i , baS ka-o $to stczr ' lc l i kad ste se pr ipremal i za njegov dolazak.-UniSt i te krug icr tc lc,t r rko da ih davo i l i neko njemu sl idan ne bi upotrebio prot iv vas, sto b iorr i mogl i vr lo lako uradi t i . Ako se krug ne uni5t i i ako ga upotrebi ncki

"\rrovni duh, prethodni korisnik neie nikada vi5e biti sposoban da digne' l o l r r g duh6yg .

MgZda je najstariji zapis formule za posve6ivanje kru-11rr ovaj Sto je uzet iz asiri jskog niza plodlca ,,Surpu,qs

l l r rn! Ban! Prepreko koju n iko ne moZe pre i i ,l 'r 'cpreko bogova koju niko na savlada,I 'rcpreko neba i zemlje koju niko ne promeni,l(oju nijedan bog ne poni5ti,Niti je bog il i dovek ublaZi,Zrrmko za zlo iz kojeg se ne beZi,lVl rcZo razapeta za zlo iz kojeg nema tzlaza,ll,,'2. obzira radi li se o zlom Duhu ili Demonu,( ) [)avolu, zlom Bogu il i o Nemani,l l i o Veitici, o Gulu i l i Vilenjaku-razbojniku,( ) l. 'antomu il i Duhu pokojnika, i l i o Devojci Fantoma,tt t loj Kugi i l i Groznici i l i o Prljavoj bolesti,{ )rrc koji napadnu bistre vode Ee,l l zamku neka Ea uhvat i ;( )rrc Sto trpezu Nisabe napadnu,Nt'ktr u mreZu Nisaba ulovi;t )rrcr koji sru5e prepreku,Nt'ka ih prepreka bogova,l 'rt ' ;rreka neba i zemlje ne oslobodi;t )rrc koji ne po5tuju velike bogove,l ' . l t ' l<lr veliki bogovi ulove;

| ) r t ( n t i r l n a m a g i j a I 1 3

Neka rlt veliki bogovi Prokunu;Onog ko kuiu naPadne,Ncka u zatvorenu nastambu sateraju;Ontrg ko okolo lunja.Ncka u zatvorenl Prostor smeste;Onos ko kuina vrata zakljudava,Neka sateraju u kttCu bez izlaza;Onog ko provali vri lta sa zasunom'Neki ga vratima i zitsunom, nepomidnom preeagom za-

drZe;Onos ko pr i tg i { i t t 'ku I i rzb i je ,l l i k6 i i s i lont-ut lc br i rv t r obi ja ju i i ,Neka"ka r l vo t l t t t i t z l i i t r 'Neka ga kito pcltitt ' tt pltrCitcl razbiju,Neka ga k i to c tcp l to lot t tc lI l i ko prcko z i t l t t 1 t t 'c t1t ' ,Ncka nt t t k t ' i l i t o t l t 'c l t t lI l i k t t t r so l l i z i t sc t l t t t t i t p t l t v i ,Ncrk i t tn t t grkr prctc l t t :l l i ko t r so l l t t l t r iv i t ' i ,Nckl t t t t t r l icc t tn i rk i tzc;l l i ko sc t t sobi dt lS i t l r t i tv i t ,Usta t rcka mu zadcPe;Il i ko sc prokrada gornjim odajama,Ncka ga potope ne otvaraju6i vrata;I l i ko u zoru pomradi .Neka ga u zoru prenesu tamo gde sunce izlazi'

Sta ako se duh ne pojavi ni posle ponovljene koncen-

tracije? Ve6ina knjiga ne predvida ovu moguinost' lVledu-

tim, jedna od njih kaZe da neuspeh znadi da je udinjera

neka" greika ili le neito izostavljeno. To treba ispraviti'

Prizivanje se moZe ponavljati sve dok ne uspe.Egipiani za vreme faraona (a verovatno ,i .pre), Vavi-

lonci i*Asirci su verovali da se duda moZe vratiti na zemlju'

Pod odredenim okolnostima, ona se dak moZe vratiti i u

telo. Zato su se izvodile razradene magijske ceremonijeda se duSa usre6i i da se ne vta1a, kako ne bi na taj nadinpostala nespokojni duh. Ovi su se duhovi prizivali i'vero-

valo se da se mogu koristiti u magijskim ritualima.Na slidan nadin se u mnogim deiovima Afrike, poseb-

no u centralnom delu kontinenta, prizivaju duhovi po5to-

vanih preminulih vradeva-iscelitelja, -da bi savetovali svojaplemena u vreme nevolja. Njihove kosti, koje se duvaju,

uranjaju sc tt krv sveZih pokojnika, pome5anu s medom,

n4

I r r l c kom im i r i s ima . Smat ra se c l i t ov r t l r ' t n ( l u i u r l r r r l t ' r ; r l tr r zcnr l ju . Bai kao Sto su se obrot l i s t l r r l rov i r r r i r r rvor l r l r r rl rg iptu na pogrebnim mest ima u p i r r rnr idarr ra, l r rho srrtlrugdc groblja i l i mesta masovnih grollrriut, trntrx' i lo cerr.jcna za isterivanje duhova.

I drugi duhovi, osim duhova pokojnikr. mogu re tf lra-ti na slidan nadin. Sledeie hri56ansko posvet*enJo kruga,tipidno je za haldejsko-semitske obrede.

Po5to se sadini krug, prizivad zapevai

I I irne svete, blaZene i slavne Trojice, podinjemo da delanro r lAjtlamtovirn da bi ostvarili na5e Zelje: zato u ime pomenutih, posvedujcnro rrvttrp;rrdc tla da nas brani, tako da nijedan duh ne moZe da predc rrve grnRl-tt'. niti moZe da povredi niti da nadkodi bilo kome od ovde okuplJsrrilt,

(ll i lo je uobidajeno da darobnjaka prati jedan ili vi5c po'nrt fnika.),\li da budu primorani da stoje isprcd kruga i da iskreno odgovarlirrnrr(im iskanjima, dokle god bude volja onoga 5to vedno Zivi i koji klle.l;r sam Alfa i Omega, Ja sam Podetak i Kraj, ono Sto jeste, Sto ie bilo irto ic biti, Ja sam Svevi5nji. Ja sam Prvi i Poslednji, onaj koji Zivi i kt>jit( umro: i gle, Ja.zauvek Zivim: i drZim Kljudeve Smrti i pakla. Blagoslo-vr. Oospodel Ovo parde zemlje na kojem stojimo. . .

( '/,c.mlja, kao isvi drugi elementi, ima svoj sopstveni duh.)

I'otvrdi, o BoZe! svoju snagu u nama, tako da ni du5manin ni kakvo zlor( nrogu da nam na5kode, po zasluzi Hristovoj. Amin.

{ )sim prizivanja i Redi Mo6i, darobnjak mora poznavati;oi neke stvari. Za po(etak su tu nazivi sati. Oni, kako sunrrvedeni u jednom zapadnjadkom magijskom tekstu, dirrc( u(f nu srne5u arapskih, semitskih i egipatskih naziva, ur,rrt '(to grdkih. Njihovi nazivi verovatno predstavljaju imenar l r r l r< lva t ih sat i :

DANJainDZanorNasinaSalaSadedaliTamurOurer'famie

Ncronl)ZajonAbajNir ta lon

SAT NOC1 Beron2 Barol3 Tami4 Atar5 Meton6 R a n a '7 NetosB Tafre9 Sasur10 Agle1l Kalcrvir12 Sa l lm

I l .s

Ovi sc nzrzivi zapamte i odgovarajuii so upisuje unutarspoljrricg koncentridnog kruga prizivanja, zajedno s Redi-nrir Moii , imenom godi5njeg doba i imenom arhandela zatir.j srrt. Za imena godi5njih doba kaZe se da su jednakainrcnima andela za odgovarajuie doba: proleie (Karaka-sa) dolazi pod imenima Kor, Amatiel, Komisoros, leto sejavlja pod Gargatclom, Tarielom i Garielom. Jesen je uvlasti dva andela, Tarkvama i Gvabarela. Ovaj krug za-vr5ava zima s Anabelom i Setararijem.

Ako se prizivanje obavlja u proleie, u krug i priziva-nla mora biti ukljuden znak proleia; nazivi zemlje, suncai meseca u prolede takode moraju biti ukljudeni. Sada sunam potrebna detiri dodatna niza obave5tenja:

Naziv znaka prole6a: SpugliguelNaziv zemlje u proleie: AmadajNaziv sunca u proleie: AvrajmNaziv meseca u proleie: Agusita

Naziv Zemtje: k';t{r^rr", ff;;?""'" 3#!^r:^Naziv Sunca: Atenaj Abragini KomutofNaziv Meseca: Armatus Mastasignajs AfaterinZnak lc ta: Tubie lZr"urk'r, inta: Atarib Znlrk jcscni: ' lorkaret

l )oI to . jc ov l i r t l i ro sv i r r r v l ln inr naziv ima, darobnjak sept 'odi$Cirvt r ovorn nro l i lvonl :' l ' i (c i r r tc prrx l is t i t i l l isoponr, o ( iospot lc i . ja Cu bi t i d ist - T i 6eS meoP l i r l i i l r i d r r l r c l , i i o t l s l r cg r r .' l ' irt l ir

sc krrrg lrollrskir prirvirrr rrrir isom (koji ie bit i opisankrtsnijc), i istcrivad cluhova urnotava se u beli laneni pla5tko.j i zlrvczujc spreda i otraga. U trenutku obladenja govo-r i :Ansor, Amakon, Amides, Teodonias, Aniton: zaslugom Andela, o Go-spode obladim odeZdu spasa; da se ono Sto Zelim ostvari pomoiu tvojompresveti Adonaje, dije kraljevstvo traje vo vjeki vjekov. Amin.

Hri5ianizovani tekst koji mi pratimo, a koji je zadriao ve-6inu obeleZja semitskog i drugih sistema, dodao je upozo-renja da oni koji Llude za bogatstvom i vla5iu, ili za bilodim materijalnim, neie moii podiii duhove. Medutim, ovonije postavljeno kao pravilo. ,,Najpre se srce i um morajuodistiti od Zelja, a ako se sposobnost ikada upotrebi u se-bidne i liine svrhe, moC ie pritom biti oduzeta. Samo onikoji su dosegli visine to znaju".

tt6 | 1

[ ) i ' l r r obn ja5 tvu sc j o5 ko l i s l r . u t i t l l t ( . l t l . r r r 1 , r l i , , t r N l , rr ' i . l ) os tup t r k j e man je -v iSe s l i l l r n . K i t r l i r , , r r ; u r ; , , 1 , r t ; r r n l rr r j r r k ( ' j un -Cung i i n j egova ses t r i r vcS l i t ' ; r N i rp r r l i r l r o r l r z i r l lr l r r l r o v c , o n i s u n a r e d i v a l i B o k i m u r l i r s t , g r r i i i r r . t i , l i r r r r rpr t r l i .svoju paklenu pomoi . Oboj i l i sr r rhr l ru l .u pr , ( , l l t r lcr r ro i nasl ika l i sedam tronova i is t i bnr . j l l l i r r r r , l r l l r l l r r r r r r runrr n j ima. eak iza ove.pozna_te_opsenure r rc l rnkr jc v i tcr r rcscci da se Bokim pojav i . Kad se pojavro. Hnlnnlovaurrrr . j i : l_5--5_godina dodatnog.Zivota i mnog"e .trr,gt: t,tngridi, i lpr i t lc . Kako te.or i ja , .prodaje du5e. . na Is toku , . , i1" 1, , ,7rro ia,t ( ' ( t rna-kazna kolu su darobnjac i mogl i p lat i t i b i l l r jc t les l r r lc davolu sve to vreme. U svom iadu, kao iu vcei r i ipr iz ivadkih

-madi ja , oni su kor is t i l i mir ise i kac lcrr i r r l tnrvorn nahodenju.

. Ako je u d in i b i la uk l judena p laneta Saturn ( to jcst ,I 'rrda se izvodenje poklapalo sa safom il i danom Satur:irrr).rrrir is koji je bacan u vatru bio je biber s mo5usom i tanrjrrn() ln . Kada je ovo gorelo, moral i su se v idet i duhovi 'u, r l r l iku madaka i l i vukova. .Jupi ter je zahtevao Zr t r .ovanjcl ) : runovog.per ja, lastav ice i pardeta lazurnog kamena. I r t_l)( 'o od njih se zatim dodavao krvi rode. Dirhovi Juoitcrarrrnli su izgled kraljeva koje su prati l i njihovi trubadi. poclNlrrrsom, u vatru se bacala aromatska- smola, sandalov<l, l l vo i t am jan , i zm i rna i k r v c rne madke . Za Sunce su scrr ro i r ls , smola, tamjan, izmirna, Safran, karanf i ld i i i . lovorr t ' t lnet meSal i s mozgom or la ikrv l ju belog pet la ,76 formi-r ; r l i .sc u.kugl ice i bacal i u p lamen. Duhovi

*koj i su podizani

;,,rt l zaStitom Venere zahtevali su kitovu mast, ruZb, koral,,rl,r ju. sve pome5ano s mozgom i krvlju belog goluba. Mo_r, r r r ro pr imet i t i da su mnogi od gore navedeniL e lemenal l rI 'ozrrati kod razlidit ih okultnih ve5tina.

Merkur je zahtevao tamjan izntesan s mozgom lisicc.\ ' ; l tnr se morala zapal i t i , ,da leko od l iudskih iasto-b i . ' .' ,n t i l t ra lo se da je naj teZe umi lost iv i t i duhove Meseca. Orr i' .rr sc pojavlj ivali u prozirnim odorama, s bledim i svcll i lrrl r r r rn i r . Za n j ih je t rebalo seme opi juma, su5ene l i r l r r , .[ . r ru l i r r , tamjan i odi b ikova pome5ane s krv l lu .

N lctod prizivanja Luridana

t . r robnjac ima se pr ip isu je da imaju moi c la pr izovrr r l r r l r i rI r r r i r lana (Kral ja Severa) nadinom koi i , iako ic kr . l t rhr r , ., 1 , , l : r l r t r t i i c i z sem i t ske mag i j e .

Krct lo t t t sc nacr ta ju dva kt l t rcct t t r i ina kruga u usanr-l jcr ro. l tkr l i r r i , u noi i punoj mesedinc. Spol . in . i i krug mora6i t i ; i ' , , " 'c .o najmanje osamnaest s topa, a unutra in j i jednu

stopir rnanje. Dve zmijske koZe nose se kao pojas, a jo5

tlvc u kapi: sve detiri moraju da vise otraga. S jcclne stranekruga mora se ucrtati uZarena planina ,,a oko pl1n1t^e_1o-raji se ispisati ova imena: GLAURON + OPOTOK +BALKIN'+ OPOTOK + ARTIN + OPOTOK + SNAK.N A N + N A L A I I + O P O T O K .

Planina se tada rnora posvetiti redima: OLFRONANEPERATON, I]ARON BARATON, NAH HALGETUR HELA + + +" Pretpostavlja se da poslednja tri krstaoznacavaju pravljcnjc tog znamenja.

Nakon Sto se sve ovo uradi, opsenar bi morao dutizveckanje madeva, zvuk truba itd. Zatim se pojavljuju de-tiri patuijka koji govore jezik ers - ali ie ga po svoj priliciprevoditi ako budu zamoljeni.-

Treba ih pitati poznaju li Luridana i oni de potvrditida ga poznaju. Tada ie se pojaviti LuridanTi, u obliku pa-tuljka.

Sada darobnjak treba da ,,veie" Luridanit (poti ini gasebi), prizivaju6i Velika imena koja .ic vci koristio. Onmora darobnjaku predati svitak s ntistidtl i t l t znacima, kojijer , u s tv : r r i , ug()v() r c la ic posvcicr t ik t r s l t r l i t i gc ld inu i je-

dan r l i r n .( )pscni t r polot t t o l l t t t i l l t t l t t l t i t - l l l r t t r l . ika. c la ju i i mu po-

z r t i r l r r l ) ozvo l r t z r t o t l l i r z l t k i t l t r l t oc l l i r z i . Ak t l se dozvo la nei zgov r l r i . p r i k l r z i r t t r ' z i t r l i t l i r t cvo l . i u sv i r l t l t , a na rod i t o da -ro l ' r r r . j i rkr r * lo s t ' pr tse ht to is l ic*c t r r l r i rg i . isk i r r r tekstov ima.

( i r rvor i s t : t l r t r lc ov i t . i l l t ts t t tp i rk s luZi t i takode za pr iz i 'v i r t t . jc t l t r l rov i r l { i rh t r r r ic l i r , Scr i r l ' ic l i t , Min ic la i Francie la,gospotlrrr ';r Scvcra. l)t{ ' i c'c klrdlr ih pozovc darobnjak koji

. jc olrrcrrrl. jcn pcrgantcnttltn s dvit ta.ina pcdata 7'emlje, aako ic obuCcn u medvedu koZu, krzno mora b i t i okrenutounutra, prema njegovoj koZi.

I l . l ranska magi ja

I l r r rst r . ' r r . ic neprr jate l ja izvodi se voi tanont l igurorrr , \ { : r lu i ! t I r t l { r ! r l i l | l l r ,r r , t i l r i z i t l edenom. u s t a ra v remena su vc rov i t l i t l t t t t l r l t r t I t r t r . l r ; r l r , llrrslt. smrti. Persija: Citubi Asrari Sihri Kuvi, l.l)h. glrl rlrr+r

\" ( ' ( t i 'o obl id je ioveka postavl jeno pored le ia tcr i r l . j t , rhr r l r t r r r r lesrlrroLlinjanu osobu. - Asirlja: Maklu, Ploda IV.

l ' t 'r ' .si ja je po svemu najbolje podrudje za proudavirrr. jc rred.rrjoistodre magije. Medutim, osvajanja i verski sukohi koJipolrcsaju ovu tampon drZavu izmedu Istoka i Zapadir znti .rrj ih tri hil jade godina, uzrokovali su da se mnogo stvrrriotl velike vaZnosti izgubilo. Poznato je da su zaratustri jrrnr r irnali ditav arsenal drevnih obreda78. Ne5to je saduvitrr(lrr t ir. jnim knjigama njihovih potomaka, parsijevaca savrcrrrcne Indije. Arapska najezda podetkom VII veka, zbrisa-l;r jc mnoge tragove okultnih ve5tina i zamenila ih verova-rrj irna donetim iz arabi.jske pustinje. Tragovi asirskih i va-ri lonskih verovanja u natprirodno, nekad tako bujni, m<l-1'rr sc, uopSteno govoreii, naii samo u ruralnim podrudji-r r r : r . saduvani u obl iku p lemenskih magi ja i d in i .

Dela o savremenoj magiji dak i danas se retko pojav-lyrrju u Persij i : retko u poredenju s takvim mestima kao'.to su Egipat i Indija, gde se mogu slobodno prodavati .l \ lerlutim, kad dovek naide na neki persijski magijski ruko-lr\. on desto nosi obeleZja ozbil jnog okultnog proudavanjar rcrovanja, nasuprot indijskim i egipatskim nastojanjima,Lojir su najde5ie traktati s intrigiraju6im naslovima koji oclI rl ' t lvernih izvlade novac.

S druge strane, Persijanci obidno svoju magiju uzima-lrr ozbil jno. Dokaz za ovo nalazi se u rukopisu koji mi jcrl,rpustio da pregledam jedan samozvani posveienik. IzI 'rrrsnopisa i frazeologije zakljudio sam da je rukopis starrrl,o clvesta godina. Pod naslovom Okean misteri ja i nckilr. , l r r is tot ine st ranica, n i je imao n ikakvih i lust rac i ja a l i , zr rr.rzliku od mnogih magijskih rukopisa, imao je obclcit, jrrr , , t r l r l i van ja .

Okean misterija ima trideset poglavlja, i po svcrrru srr,l, t ' i jc izgleda adaptacija nekog drugog dela takvc pr.i lo,l, l 'r imerak o kojem je red sadrZavao je belcskc rre kog1' r , ' r l i r in jeg v lasnika. Verovatno da b i se izbegla ccnzut i l, r r r rs l i rnanskih versk ih udi te l ja , u Predgovoru sc r r ; r l iu lr i i r , ) / / ( ) rcn ie da, ,n iSta ne moZe da se uracl i u r r r i rg i ; i l r r ' ;

l t 9

pr is t iurk l r l i rga; a ta j pr is tanak vaZi s i t t l to z i l onc koi i sc

priprcrrrc zlr iatprirodnu moi velikirn nilp()l 'ol l l volje i tc"

i a " .[) prvom poglavlju odita je namera da sc rrt isao prclu-

daviurca r'oved-e u povoljan okvir za magiju. O natprirod-

rrinr veStinama govori se kao o sredstvu kojim oni s poseb-

rrom obukom mogu ,,za vreme jednog Livota sadiniti delo

od dva ljudska veka" - neobidan primer Stednje vrem-ena

Sto, izm-edu ostalog, pokazuje da istodnjak nema toliko

strpljenja s vremen6m kao 5to se moZe pomisliti.' Nitio ne moZc postati uspe5an u bavljenju duhovima

koji duvaju magijsk6 tajne, kaZe Okean, $9k n-e provede

triieset dana timeclitaCiji, jeduii samo toliko da se odrZiu Zivotu. Koliko god je moguie ,,pogled mora da bude

uprt u zemlju", a ivako nepridrZavanjq p9t obrednih pra-

nja ruku stopala, lica, odiju i u5iju biie kaZnjeno potp-unimn"euspehom. U toku prvog tridesetodnernog.posve6enja,kandjdat mora provesti neko vreme u uienju imena ande-la koji duvaju magijske tajne, ,,sdm i u prostorij i u koju

Lenama nije dozvoljen pristup". Tokom tog vrcmena mo-raju se, takode, pripremiti neke amajli je. Prva jc ruka ko-ja"drLi polumesec, izradena od srebra i umotitna u pamuk

i svilu.'Druga, u koju se ne smc pogk:dlrt i pr-e nego Sto

istckttc tridc-set dand, mtlrit hit i sirCin.icrla ocl gline i mora

imi l t i t r i pardct l t p i t t r r t tk i t t r l r t t i i , l t sv i lk t t n l t l ra b i t i , 'duZinevl lcu t ru i loR prs la" . ' l ' rcd i r

i t t t t l t . i l i . i i r prcc ls tav l ia dva kvadra-

t r r k i r j i sc 1 i t 'ck l i rp i t , i r r is l l is i t t t l t t t i t hc: lo tn papi ru crn im pe-

ro rn i c t t t i t t t l t t $c : t t t .' l 'c

rr rrr rr. i l i , ic t*tt vit, i tt t*it tr rblt. i l t k it. O rlc pokazuju sli inost

s r l rcvni t t t t i r r i r . lc ls t i r r i i t t t t i t . i l i . i i t rn i r , n prck lopl jeni kvadrat i

rn()gu sc g l rvcz l t t i s i t St l l t l t t t t t t tov i t t t l lc tat< lm.' Moli i sc priprcrl it i iskrpljcni pla5t, u kojem. su prevla-

cluiudc txric / lta, bcla i plava. Da bj pla5t poprimio odgo-

uui4uei miris, koristi se ruZina vodica, a on se obladi pre

svake magijske ceremonije uz te(i: Raian, Ariah, Naral- koje se-, koliko je meni poznato, ne koriste ni u jednom

drugom vaZnom istodnjadkom obredu. .-Pisac Okeana saopitava nam da je bitno da za vreme

svih magijskih obreda-glava bude pokrivena' iako stopalamoraju 6i1i bosa. ,,Va5a brada ne sme da preraste propisa-

nu uelidinrr." Ovaj nalog je verovatno povezan s islamskim

udenjem prisutnim u ne1iili, da brada ne sme biti duZa od

stisnute pesnice.,,Ukoliko lelite", nastavlja mudrac, "da

pospe5ite ilu-

minaciju koja ie vam do6i, postarajte se da nosite plait za

r20 t 2 l

r r , ' n r t ' r t t c t l i l ac i j c , a i s to t ako c l i t . sc t l r l t t t ; r pn ' , r - l r r r o t z t ; r r l r 'r r , r r r l t ' p i hu od koZa . "

( ' t 'k r pr ipremanje t ra je s to dant t . , . ' l ' r t rk" . r ' l r l ;ur i r i rps l rr rcr r r ' i . jc , t r ideset oporavka, t r ideset ;xr*( 'cr t ;u or l ; r r l r ; r rkrr r r r : rkr r . icdudi samo no6u. Potom ic us lcr l i t i rk ' r r ' l r l r r r r r r r rt , r l . t r hoi ih ie te osedat i kako moi u laz i u v ls , "

'/a vieme posta darobnjak se mora posvcli l i , ' l ir rttrrf i

r l r r on mora odludi t i ko j i su mu c i l iev i ic la t ro l t r f i ta l l F lazr' l i od svog prvog magijskog pokusa. Ovdc .ic vrrtnrt prl=rr r t ' t i t i da ie , ,ps i , ako im se dozvol i da pr idu b l iz t t l r tkr i l t llr lr st<r dana, toliko uni5tit i snagu darobnjaka, ltuntkrl , danr()l 'a sve ponoviti posle potpunog predavanja i trrot' i t 1to=r'r ' l i pojavom Mladog meseca".

Obukav5i se propisno tako ispo5ien, budu6i opscnu'rrrolir tada zapisati crnim slovima na belom papiru Stl ft ' l ir lrr radi od madija. One su poznate kao Kutub (knjige ) irnora ih pogledati barem jednom dnevno - po mogudno-', l i ujutro i l i uvede.

Po5to se tako pripremio, darobnjak odlazi na mesto1'rlt ' ga niko ne6e uznemiravati . To je mesto prvog obredaloji ie ga udinit i darobnjakom. On postavlja sedam kame-rrovir ,, jedan iznad drugoga" na tlo i kruZi oko njih, ponav-l l r r ju i i sebi imena andela.

NaS junak mora da ponese tri stvari: sveZu glinu po-rrrt ' ianu s travom; dva londi6a, jedan s medom, a drugi sI'ozi. jom vunom. Oni se moraju izme5ati usred kruga, a

1',rslc jedanaestog kruga, peva se ova molitva:

l '!rrlrr(l Ja tebe veZem! Naredujem ti da mi docleS u veliko ime koje be$c1,1 ' ln i r to Solomunu, s inu Davidovom, vel ikom darobnjaku, u d i je ime go-\ r r t l t l l !

I 'otrrm prizivad (,,ne traLe(i Nulu3a") ponavlja ovu formu-lrr istcrivanja duhova:

ltttrltt ina ta ilaha ita Atah (dva puta) i Auduhilahi min ai-Sajtan er-lltt-

()va druga formula treba da spredi davola da prckitte

l ' , r s l t t pak .I )uh koj i se pr iz iva ie doi i , a l i , ,ne ie se poi lv i l i t r

l l r r t lskom obl iku ukol iko mu ne zapovedi te da to ur i t t l i " ,It logtrie je da oni koji moZda ne mogu da se suodc s tt lr 'Lr t1,1 vps1i* obl ikom duha, mogu tada da mu t r i t rc t lc r l t tr r r : r t f i Sto god se Lel i - i da se vrat i ku i i .

A l i , ako se duh zais ta mater i ja l izu je, moZc sc z i t l t lcvr tr r ( l : r ( lode u odredeno vreme i pr imi narcc lc t t i l t . Moi{" i r .

i irk rrrvt'sti - kao u Hil jadu i julnoj nofi - da ude ulrtrcrr i l iuno ga zadrLati sledeiirn postupkom:

Uzrrr i t t r r rat j i rep i s tavi tc ga skupa s nekol iko kapi indigo boje u bocukoj ; r r r roTc bi t i napravl iena jcdino od mesinga. Ako jc ntcsingana, opa.sr)( )st cc b i t i spredena. Izvadi te madj i red, a l i indigo neku ostane u boci .

C'im trideset tri l)ula ponovite redi: ,,U ime Solonuna, sina Davidtt.vo1',, princa darobnjakl. naredujem Duhu moii (imenujtc duha) da udou ovu bocu", on ie sc pojaviti i moliti vas da ga pustite da mirno idckui i . Reci te, ,Neka mir l rude s tobom i znaj , Du5e, da je tvoja kuia sadau ovoj boci i da sam ja tvoj Gospodar i sve 5to kaZem ili uradim biie utvom interesu i u svrhu pomoii". Duh ie tada uii u bocu u obliku belogobladka.

Morate sc postirrati da imate zapuSad za ovu bocu koji se morAdvrsto uklapati i biti napravljen od olova, a ni sludajno od nekog drugogmatcrijala. Potom ttctc i't:p staviti u grlii boce tako da iznad njega ostamalo prostora. U ovaj prostor uliiete vrelu smolu pomeSanu sakedrovog drveta.

Kad Zelite razgovarirti s duhom, pozovite ga i postupajte s njim kaos prijateljem.

'Iacla iete ga videti kroz bocu, imaie malo lice nalik liud.

skom, al i okruglcr

S duhom treba razgovarati jednom dnevno i mora muse ,,dozvolit i da vam dini male usluge, ba5 kao va5 rob, jerto je nadin da ga udinite sreinim; njemu jc drago da znada je od koristi svom gospodaru". Kad cluh vidi da vamsc pribliZava neka nevolja, on vas pozivil (,,zvudaie to kaomali uzvik isprcd vas") - ohrirctit. jrri ' i viun sc kao Solomu-r .u, l , s inu l ) i tv ic lovorr r . A r rkol iko l l r ( ) lc lc . l l r ( ) rate mu tako-dc t lozvol i t i r l t r sc vr i r l i kr r r ' i . jer l r ront u r lvanaest godina.t lvck de v i tnr sc vr i rc ' i r l i . i rk( ) (x l n . icg i l uzmete p lodicu sn . i c l l ( ) v i n r i n r c r r r l r r r i l r r r r h t ' i j i r r r l r i sp i s i r n i n r na n jo j , , , sa ko -j o r r r . j c svc ( l l t l r ov r ' sn i t l ) ( l c ( ) Sok l r ru r r i bcz ko je n i su s l o .l ror l r r i . . "

l ) i r h i sc z i r ; r i r r r r l i l i sv i s l r t l r i l r . j i kn. j igc, c luhu 6e se nare-t l i t i t l i r i l r pro. jekt r r . jc u i ' i r robn. j r rkovu n l isao iovaj ie ihturr td i t i u snu. l )osto j i cco kat i t log d in i , madi ja idrugih po-stupakir ko.j i sc mogu izvoditi -- izglcda da se mogu obav-ljati uz pornoi bilo kojeg duha, ukoliko se ne suprotstav-ljaju njegovoj prirodi. ,,Priroda" duhova znadi da je neki-ma data vlast nad vatrom, nekima nad vazduhom i takodal je .

Bilo bi prirodno da u dru5tvu, gde su takve aktivnostisnaZne, drugi darobnjaci poku5aju da na5koge prizivadu.Ovo ie sprediti duh, koji ie se oglasiti kada se spliiu diniza njegovog gospodara. On ie takode redi kako se dotid-noj madij i moZe suprotstaviti: napravi se mala glinena il ivo5tana figura i stavi damdi6 u malom bazenu, potom sedamdii potopi i onda se nad olupinom kazuje kletva.

122 l2.r

, , 1 I s t v i t r ima S rca " , p r i r nc ( ' t t j t . ; r r r l , r r . . , l l { r t . r Po l l o ; , r l rr r ' l i k r r t l i s k r sc i j a ; j e r ima s t va r i ko j c s r r u l { r p .u ( ' { ' , ; r l t z ; t us t t, l r r . izvoclenje nekih zadataka moier b i l i or lv t r r l r to r l t t l tovoi, r r s t i i on b i mogao poku5a t i da po l l cg t t t ' , l r t l r t r ' g . i o r l i r

I ' rovct lc u delo zapovest i . " KaZe natn sc r lu f r ' \ku\ ' ( 'n( ll ' l r rgo b i t i doneto dak iz najudal jeni j ih dc lovn r r 'n l l l r ' . , , r l lv r g; r s igurno neiete poZelet i , jer ie te uv idct r t lu i rnn r r r r ro1',r t l lugih stvari koje 6ete poZeleti da udinite l)ontt[ itt { lt lIrovtr, a koje ie doprineti dobrobiti dovedanstvlt i krtJs dcr/ncnaditi dak i vas, iako ste i ranije bil i dovck l)r ' inlernlhrr : rv ika i Zel jn i da d in i te dobro."

Medutim, igre persijskog opsenara su zanosllc: ., l ,elc.r r : t r i puta kaZi te ime duha uz redi : 'Zel im da lc t inr u. lei r rcn ' . i b i ie te tamo za nekol iko t renutaka. Ako nc st tkr i;t ' lc bocu, neiete se moii vratit i ."

lzgleda da su darobnjaci Zeleli da borave u divttitttvr lov ima, a tehnika kojom se st iza lo tamo, opisana jc n i trrt 'koliko dugih stranica. Postoje indijski i mongolski vrto-vr, tc oni koji pripadaju ba5tenskim duhovima, nepoznatirrrrrogima, ali pravi uZitak za one koji clo njih pronadu put.

Mogu se podii i oluje, bogata5i dovesti do prosjaka,. . r rorna5ni prenet i u oaze, ruZni udin i t i lep ima i obrnuto;,,r r Tivotni snovi mogu se ostvarit i - kad jednom imatc, l r r l u r u boc i .

Medutim, obidni darobnjaci ne mogu beskonadno po-,,, ' tkrvati svoje magijske mo6i, a da ih ne obnavljaju. Otu-,l.r rrpozorenje: ,,Kandidat mora uvek da se pobrine da.,r 'c obrede ponovi jednom godi5nje, inade 6e njegova moi, ': l :rhit i. Ako primeti da duh nije zadovoljan, mora oti i irr;r skrovito mesto i ponoviti magidne redi, noseii odeiu,n lko kako ju je-nosio u podetku; ' tada se mora vrat i t ir l r r l ru i p i ta t i ga: 'Sta te mudi"?"

Drugi neophodan zahtev je tajnost. ,,Ni pod kakvirnnl.olnostima ne sme se nikome otkrit i da moZete upravljatir lrrlrovima. Nije to samo zato Sto takve stvari l judi ne odo-f ,rirvaju, ve( zalo Sto iete na taj nadin izgubiti svoju mo(tlrcdcte dobiti drugu Sansu da je razvijete sve dok nc pro'rh ' t lvadeset sodina."

Svako ko krene na obuku za darobnjaka radi pttslizttrrlrr nckog sitnog il i neodostojnog cil ja, i l i ie postali rrctkr'.tojrrrr l judskog druStva i l i 6e se prodistit i . ,,Nemojtc tlccki'r.rt i r la ie vas upraZnjavanje magije ostaviti neprontclt. ictt ir r r . r . va i i mot iv i i va5e mis l i , ukol iko n isu nasta l i pot l pr i r il , ' r r r . p rodub i i e se i p romen i t i . N i j e t o r i t ua l z i t t t t t t ' ko ; tr ' t n i r i u s r ca i h rab ros t i . "

Ovrr krr.j iga ima prijatan, gotovo l ' tcz'ltr i i ,an ton, ktl i ise uopltc nc slaZe s tradicionalnim ist<frrjadkim zapisirntto ovoi tcmi. Ceo ritual, ako ga tako moZcrno zvati, pojed'nostavljcn je i pri l idno direktan; mada posto.ic ozbil jnttupozorenja protiv nekih stavova, oni nisu ni5ta u poredc-nju s kasnij im traktatima i religijsko-magijskim zapisimadrevnih Semita i Akadana.

Savremeni pisci okultnih tema bi ovo zvali ,,meSaniritual", traileli u njemu karakteristike Semita, Indije i Su'merana. Da li je ,.lalan" ili ne, to prirodno ovisi o stano'vi5tu krit idara. Medutim, ovoliko se moZe re6i: on vrloverovatno nije originalan u celini, a isto tako nije ni samopreuzeti udZbenik opsenarstva koji datira iz drevnih vre'mena. Pribeleske sa strane oznaduju da se moZe raditi otekstu koji je koristi la grupa samostalnih darobnjaka odpre jednog veka. Iako nikada nisam video - i l i duo - zadrugi primerak, ove marginalne zabeleSke dovode u sum'nju neke odlomke. Na jednom mestu, na primer. nepo-znati komentator je zapisao: ,,Jasmin je bolj i od kozije vu'ne t t .

Jedno zanimljivo poglavlje bavi se dokazima protiv al 'hemije iduii toliko daleko da saopltava cla: ,.Ona ne binikada smela da se proba, jcr ona .ic zitbltrcla, pa dak i akoni jc zabluda, ona ic nc l t t l $ to. ic ot l po i 'c tka b i lo usmerenodir bt rdc c l rugadi jc i I to sc nc sv i t l i t r t i c l t r l tov ima ni Bogu."I )ok jc tcz l t t l i t s t t i t l l tcnr i . isk i z t rp is i a lcgor idni i da se odno-sc r l t t t lcpSi tv iut , i r ' l . i r r t lskc t l t t ic l ) ( )z t l i l t l t on ima koj i su ver 'z i l rur i r r i r r i tpskt t l ' ik rzol i . i r r , i l l l rk . ic t tcobidno da se nadenr i rg i . jsk; r k r r , j ig i r ko. i l t s l v t t t t to r ts t tc l t t . ic ovt t umetnost .

I )c ls i jsk i t r t r l rg i . i i r , kr tk v t t z t t i t t l l t l t l i t t t i ts , sadrZi e lementei z ob rc r l i t Mo r tg t l l i t . K i t t cz l t . l l i t t t l t r s l r , A rapa . za jedno svcrovl r r i i r rut i vc( l i l t i t t t r i t tk l r t t l tdcg st i t t tovniStva. Jedna odki r r - i rk tcr is t ika c l rcvnog pcrs i jskog opscnara b i lo je n jegovovcrovan.jc u pticu Huma, koja nije nikada sletala na zem'lju, ali jc letela nadugo i na5iroko i donosila ve'sti posve6e-nicima o onome Sta se dogada u pojedinim krajevima. Ali,Huma ne govori nijedan ljudski jezik. Pre nego Sto seshvate poruke ove ptice, potrebno je da poput Solomunanaudite govor ptica.

Tvrdi se da je model jedne od tih ptica naden obe5enna tronu sultana Tipa 1799. Huma leti na vetrovima i pri-kupfja novosti delom od ,,diva" ili dihova, koji se nalazesvuda.

Najvcie gradevine u Persij i imaju kule koje hvatajuvetrove i hlaclc donje odaje za letnjih vru6ina. Ako je dan

124

l rovol . j r rn, dobr i d iv i 6e naterat i vc l r t lv t ' r l ; t r l r rv ; r i t t i tk t rn isr r potrebni Humi za vreme per i t l t l i t * t l i l r l t ' lov; t t t t ' l to tn.

I ludu6i da je tako vel ik i putn ik , i t p t i l t f r ro v tc t t t t ' I l l i t ,l l t r rna zna mesto Izvora Zivota. Mnogi vct ' t t i t t r l i t r r ' lzvt t rrur l i rz i u Pers i jsk im planinama, gde ga pazc i t ' t tvn; l t t t ' l t l t tj ; r r r i duhovi . Nema nikakve sumnje da su l , i t t t l i vckovt t t t i ttr irZil i Izvor. Za one koji se nisu vrati l i , govtlt ' i st 't la stt gttrrl( l i i da su bil i ubijeni pre nego Sto su popil i je:t ltttt lrt l l tttrrlr irgocenu kap, i l i da su se napil i i bil i pretvorcni rr Clrlnlri ia koja ne Zele da se vrate kuii.

Planine u Persiji i drugde pobuduju mnoge mngiirkerrsocijacije. Kohi-Gabr (Planina po5tovaoca vatrc) slt l l l( lse diZe u visinu. Na njenom vrhu nalazi se ru5evinit, zttl ioju kaZu da je sve Sto je ostalo od jednog drevnog hr:ttttt lvrrtre. Koncentrisana su5tina magije ovde joS Zivi, a mno":lvo posebno nadarenih duhova jod tu boravi. Tvrdi se tl i t,.rnoi" natera l jude - koji se pribliZe da ustuknu. Ima ttIorne nedega gotovo fizidkog. Ispredaju se pride o onimakoji su se penjali na Kohi i vratili se poludeli ili iopavi, ilisrr se izgu6ili. Moguie je da su ove legende ostatak pred-rsllmskog doba, kada su zaratustrijanci verovatno smi5ljaliIc pride da bi svoje ve5tine mogli upraZnjavati bez prisu-, , tva drugih.

Medutim, nisu u opasnosti svi koji se pribliZe ovoj

;t'zivoj ruSevini. Mlade neveste smatraju da je poslednjir[rkaz ljubavi ako se njihovi muZevi popnu na vrh i vrate' , r ' s kamenom iz ruSevine.

U blizini ovog duvenog mesta nalaze se druge planine\'( 'rane za magijska verovanja. Ovde su darobnjaci, po5to-r':roci vatre prinosili voie da bi umilostivili neke duhove irl:r bi ih namamili u ropstvo i pokoril i . Oni ko-ji su imalirrt 'ku Zelju, obidno su je ispisivali i stavljali u tiniju s vo-, t 'rrr da bi je darobnjak preneo u visine. Na vrhu jedne odtrlr planina raslo je drvo Tobo, drvo vedne sreie. KaZu dalrt'i na ono u Raju koje raste u Alahovoj desnoj ruci. Do-I'rt ' vi le, donose na ovo mesto velike patnje i strahovc.1,rlt ' se oni proii5iavaju, a pa6enici se oslobadaju nesrcCit.

jena razlika izmedu dve magije stepen izazivanja stvazla, Atarua Veda udara u s6m temelj magije. Da li jegija Bela ili Crna tamo gde moZe uzrokovati dobro iliovisno o svrsi za koju se koristi?80

12. Magijski obredi Atarva Vede

Kletva s hiljadu odiju na todkovima dolazi: traZi onoga ko menenje: kao Sto vuk trali boraviSte pastira . . . o5ini onoga ko menenje, O Kletvol . . . Njcga bacam u smrt! - Veda IV, 6:37

Da je bramanska Atarva Veda (,,Tajno Delo") knjigamagiji, bide jasno iz odlomaka koji su ovde predstavljeni,

JoS je vaZnije shvatiti da se ona ne smatra devradZbina ili opsenarstva. Medu prisutnim madijamanekoliko koje, u stvari, proklinju darobnjake, zatimkoje naoruZavaju bramanskog sve5tenika delotvornimZjem protiv tuclih madija. Na taj nadin, s bramansknovi5ta, Veda je Bela ili legitimna magija. Dok je uobi

' , l r r l r prr t i r r r ju kojom te vatra, vodi , ta j p l r r r r rcn' , f , '

l f r (x l i ( r :ava, neie t i naikodi t i ta j Zar nobcski l

'i 'r\ rtjr , Spasitelj, vodiie te razgovarajridi s\ r ' l rkurr Vajuom, Indrom i iv ih; i snaga ie iI t r r l r l r i t i s tobom: duh Zivota ostaie/rnvr'k. Ilolest te ni dotaii neiel sve Moii su naI r r r ; o j s l r an i .

l { r r r r r r r r r r rapor ima spasih te: od sadaN, , , l r i t i n i opasnost i , n i smrt i , n i bolest i .

( )r,rr rnadiju, kao i ostale u Vedi, braman poje prccl c\ovtk,,rrr koji Zeli vedni Zivot. Slededa madija koristi sc rrkolrvotlad sam Zeli da mu se Zivot produZi.8l

I tr/r sc ove madije koja besmrtnosti potdinjava, neka ti se Zivot u starostirtr' lrrckine! Donosim ti novi dah i Zivot: nemoj da odlaziS u maglu ilurr r r r . ncmoj da se izgubi5!

f)odi ovamo na svetlost Zivih: spasavam ti livot za stotinu jesenilI ),lvczuju6i vrpce smrti i kletve, podarujem ti vrlo dug Zivot.

()d Vetra dah tvoj dobih, od Sunca odi tvoje; du5u tvoju dvrsto ul r ' l ' r r l rZ im: neka bude skupa s tvoj im udovima, neka s tvoj im jezikomp r r r I r l i !

Zadahnjujem te dahom dvonoZnih i detvoronoinih biia, kao Agnijal.rrrl sc rada. O Smrti, duboko po5tujem-tvoje odi, poStujem tvoj dah.'

()va ie osoba Ziveti i neie umreti. Zivotom ga darujemo! Za njegaL l :;pravljam. O Smrti, nemoj da ubijeS ovog doveka!

l l i l jku, ,oZiv l javadicu", vaist inski kor isnu, pobedonosnu, moinulr r l l l . r r -spasi te l j icu pr iz ivama, da on bude osloboden od ozleda.

Iludi mu prijatelj, nemoj da ga zgrabi5, pusri ga: iako ie tebi pripa-,l,rtr pusti da ostane ovde s neuporedivom snagom. O Bava i Sarva,,rrrrlujlc se, pruZite za5titu; odagnajte nesreiu i Zivot podarite!

lludi mu prijatelj, Smrti, smiluj se: neka se diZ"--bez pomoii. Nekarr ',t,,11rdiSnjoj starosti bude zdrav.

Altt,qija i prizivanje zdravlja

l , ..r,r idrugi magijski sistemi i Aratra Veda smatra da iakorr, l,t ' lr i l jke i drveie poseduju isceliteljska i druga natpri-,, ' , lrr;r svojstva, te se funkcije mogu ostvarit i samo potl, ' , lr, t lcnim uslovima. Za pojedinu magiju nije dovol.jrro1',, rrirvilt i travu koja se koristi. Bil jka se mora proclisti l ii , ,, l \ iurjem duha koji se u njoj nalazi, a moraju se ispurri l i,,,, ' lr i iajeni zahtevi ritualne disto(e i molitve.

I cdenja bolesti mnogo zavisi od dijagnoze. Spccil'ic*rrc, ,1, ' , t i - ka5al j , Santavost , s lepi lo - imaju poznatu tcr ; l' , r , r Mcdut im, bolest ima koje uzrokuju demorr i ln( ) r : r . , r' l , r , r l s l av i t i u sk ladu s f o rmu lama ko je u t u sv r ' l r u 1 r r , , ; "

" r \ / r ' t la .

Po verovanju sastavljada Vcclc, rnagija nije samova vod i zakonita kada jc prirncn.iuir.r l. judi distog srca.. jc g l i rvr r i r i rz log z i ts to sc Al i r rv i r Vcda vekovima di ta lat t to ot l i tb f t r r t i t r t posvr :Ccnic i r r t r .

S lc tk :Ci ot lkr r r rc i Ci r rc z i tu i rn l . j ivo 1 ' r rouiavanje c i l ja in lcnc nr i lg i jsk i l r vc i l i r r i r kod vcc lsk ih bramana.

Mtttliit i,u Vtr\rti ;t.ivot

( )vr t j r rcku l r t :srr r r t r r r r l rut lc ! ( )n t lc l i vcfr r i 2 ivol Strr rca. Indra iAgni b lagOrs l ov i l t ' g l i pos l u { c u l r c sn r r t nos l . l ] i r g t r iSo rn i r su s n j im , sa sobom-gAttosc drrnc da rnu produZe.

Sad vi5e nc6e biti opasnosti od smrti:

Ovaj ie te svet zauvek zadrZati, ustani!Sunce, Vetar, Ki5a, svi su s tobom!

Telo ie ti biti iako i bolest mu neie smetati.Zivot & ti pripadati, obeiavam ti; udi u ovu kodijuVednu koja se nikada nede izgubiti . . .

Srce ie tvoje biti jako, biiei odvojen od drugih.Zaboravi one Sto umreSe, oni nisu vi5e za tebe.

Sareni Jamini psi blizanci, duvari puta,Neie za tobom iii (Zivot da ti oduzmu).

126 t 2 l

Ako uzrok bolesti nije poznat, pribcgava se op$til l llek<rvima. Oni koji su prividno zdravt, u pomoi prizivttjtteliksire Zivota ili magije za stvaranje potpunc otpornosti n€sve bolesti.

U svim sludaievima, medutim, magijskim bil jkama Ilekovima mora se obraiati odgovaraju6im terminima. Toje prvi korak koji preduzimaju svi hindu darobnjaci u skla'du s udenjem Atarva Vede.

Prizivanje biljaka

' , r l , r l u ( un z rac ima da b i sc oznac* io ( ' t t h r ; r r l r c r , , n r r r r r l r t sk r' r r , r k s u n c l t .

l .cr l r i ja . .kaLe da je ovo drvo obcl i r r t . r ro 5 11111rrp io rur l l t l ir , r l , i l r rnoi i , ko je obuhvata ju gotov. sv( ' ( l { , l i l ln ' \ l I l i r r t !' , l o1i l ivclta. Medutim, u tajnim zapisirrrir i l ,1(.p.i lv/t l(. ulxll r r ' l l r ob idno ogranidena na za5t i tu , p lodnosl , r r r r r {kr r r l , i r r r; r r t ' t l r rk i odbranu od vradZbina. Kada se zavt$ i , r rvn urnr l r1,r sc vcZe na desnu ruku. Pesma kojom sc obr.rrt n rnrno,jrrrrrrl i j i , varira ovisno o _Zeljenom efektu, madn se vcrtrfr:rl;r sirmo posedovanje takve madije garantuje mrroge lttutl l\ '( ' /;t.nr:.za njene tradicionalne vrl ine. Evo ,,zaStitrri lrrrjnll. t" ' koja se koristi u vezi s ovom amajli jom:

/.t.ititna bajalica za sraktja amajliju

\ ' / i rn i t za v lasnika ova amaj l i ja je svemoguia. Ona ga din i snaln inr ilrr.rlrrim, ubija.njegove neprijatelje, donosi ireiu. Takode je modna protrr .v ih vradZbina. Ovo je amaj l i ja koju kor ist i Indra da ubj ie Vr i t ru. 'Orr1r s;rrnleo Asu-re i postao gospodar neba i zemje i uz njenu pomoi savla-r l . r r r jc det i r i s fere nebeske. Da, ova je amaj l i ja napadadka i 'pobednidka.I r r r ; r t ie uniSt i t i nepr i jate l ja i od njega nas zaSt i t i t i .

()vo reko5e Agni i Soma, a Indra, Brihaspati i Savitar u ovomer ' r r l t ' js lvuju. Oni koj i me napadnu bi ie odbi jeni . a snaga koju sami kor i_rtr 1xr njima 6e udariti: snagom ove amajlije!

Nebesa, 7.emlja, Sunce, Mudraci, svi 6e staiati izmedu mene i du_t,nrnrina. Njihova ie se snaga na njega sruditi: snagom ove amajlije!

()va je amajlija meni i drugim korisnicima svemoini oklop. Ona seI'r rl(' sferama kao Sunce nebesima, razara sve vradZbine proiiv mene.i trr,r jc moina sila i RaSe ie pred njom pasti!

Indra, Vi5nu, Savitar, Rudra, Agni, PradZapati, parame5tin, ViraZ,\ .rt\v:rnara, svi oni, duhovi moini, stajaie iza amajlije, koja je za nosiocalr r r iv l i iena kao moini okloo.

(), moino drvo, moino kao car zverinja, ti si moj voda i mojaI',,rr()c, takvu sam trebao, takvu nadoh. I ja koji nosim ovu madiju, kaotrl,.u sum, kao bik, kao lav: ni5ta ne sme da dodirne mene, nosioca ovelr,r,h;c. Onaj koji nju nosi moZe svemu da nareduie i vladar da bude.

Stvorio ju je i napravio Kasjapa. nosio je India u svojim pohodima,' 'r,r t(. sigurno pobednik. Moi duhova je ta koja njenu snagu dini hiliadu_,tlrLorn. O, Indra, korbadem od hiljadu munja oiini onoga ko hoie me_r, , l i r udar i , snagom ove madi je!

()va velika i moina amajlija vodi do pobede gde god se upotrcbi.I r , , | \ tv i t ra decu. p lodnost . s igurnost . bogaistvo!

. t )ne_koj i su prot iv nas na severu, na jugu, na zapadu, na is lokrr ,' r r , l r r . <> I nd ra l

Moja zaitita, kao oklop, jeste sunce, dan i noi, nebo i zemlja. Mojn! t,r,r su Indra i Agni. I Datar ie mi pruZiti zaititu! Svi duhovi ktiii

r, ' r,,J( nc_ mogu probiti odbranu Indre i Agnija: to je snaga koju trrll|rir' ",, rlu scbe i neprijatelja. O, duhovi! Dajte da ostarim, da nc hurlcrrr rr, , , r , , t , r s l i p reseden !

Nr i ta ne moZe da se desi nosiocu ove amaj l i je . Ona jc: r r r r ; r ; l r1, r. , , r r l r vos t i l

Prizivarno i obradamo se magijskim biljkama: biljkama crvenimr,belim i travama smedim i crnim: sve njih pozivamo! Duhovi bezkontroliSu sve slabosti. Trave s korenjem u moru, dija je majkaa otac nebo!

Biljke i trave Nebesa! Bole5tinu i boljke koje iz gre5nosti

O, biljke i trave! Vi imate snage da spasete ovog mudenika!vam vas i preklinjem da lek koji 6u pripremiti udinite jakim i den tm .

Tada se ubere neko bil je. Veoma dcsto nije vaZna famili jk<r.j<r.j pripada, vcd iz.gled. Oholjcnja s nateklinom ledetrirvirrrrir glirvidastog korcn.i it. Obol.icn.ia koja prati Zunrogrr sc lcc<i t i ; l r iz iv i i l l . ic r t l lu tog I iS ia i td .

Ki r rLr sc l ) t iku l ) i lx ) l t ( : l ) iu l bro l l iS ia i korenja, moZoirn scr obr i r l i l i k i ro r r s l r rc* i r i r r lck i r za sve bolest i :

Lak ttt :;v'r Intlc,sli

( )vo l r i f j t ' . ovo vrkr o l r r l i r rcno l r i l . jc , oskr l rot l iCc paicnika! Zaistapizna.

. jcnt t l l jc v l r i gospot l l r Sorrra i t la v i rs n i . jc stvor io n iko drugi do sartI t r i l r i rspi r l i ! Scrrk l koja jc t tad nama. ko. i i t l tanr prct i b i ie savladana.

' l ' ra l inro oslobodcnje od bolcst i . Od k lctv i i zamki Varune zahteva.

mo slobodu. Od Jaminih okova i od posledica nadih sagre5enja protivduhova.

Sagre5ismo mi5lju i govorom protiv Bogova; daj da se grehovi iznas izbriSu, da se oslobodimo boleitina!

Amajlija snage

Medu najmodnije madije spada ona koja se spravlja oddrveta sraktja (clerodendrum phlomoides). Odsede se par-de drveta i onda se oblikuje u ne5to Sto predstavlja nedijuLelju; za pobedu u bici, molitelj oblikuje mad ili koplje.Medutim, u mnogim sludajevima pravi se obidan disk sir

128 r i r t l i l , t I n i l g t t : l 129

Ako amajli ju daje darobnjak, on 6c zavrlit i bajanje redi'ma :

Ovo je svemoina amajlija! O, Indra, darovatelju naprctka, trbico Virfic'

vladaru nad du5manim:i, osvajadu, zaititnide od svih opasnosti, zaltitl

ovog doveka i garantuj mu svoju pomoi, danju i noiul

Ponekad se prinosi maslac. Ako se amajlija Zeli koristiti uratu, pred nJom sc naloZi vatra od polomljenih strela dabi simbolizovala uni5tenje neprijatelja.82

Okultna medicina Vede

Prema Atarva Vedi, ve6ina bolesti moZe se brzo izleditidinima.

Cini protiv rana

Rana na vratu (ili bilo gde drugde) nestaie. Ima pedeset pet rana i s€'damdeset sedam rana i devedeset devet rana: one ie nestati!

Dok se ponavljanje nastavlja - mora se reii sedamdesetputa - pedeset pet l istova bil jke parasu pale se nekimirgarkorn. Sok koji se cedi iz l i5da, koliko je moguie, hvatasci rr Iolju izatim nanosi na t 'al ' lc. P<lsle toga melem kojisc s i rs to j i oc l pscCc s l i r rc : , Iko l jk i iZaoka insekata, ut r l ja setr i t o$tc i 'cno t t tL :s l ( ) .

Zrr i i r r r l r r rb l ikr r nto l t l i r s t t i t t r i tk t ivn i je d in i ko je t rebat l i r sc s t tpto ls l i tvc sv i tk t t t t t z l t t , t la otcra ju sve bolest i :

( " i t r i l tn t iv . r 'v i l r i r t l t t

l ' r rs l i rnt ' , z l i r s i lot nto l i t t t tc , pust i t r tc t tc t rcsrcdnu Zrtvu tvoje pakost i lI ' r rs t i t l i r polrcgt tct r t od ovog z la ic la ponovo budcm sreian!

Akrr rnc nc pust i5, onda iu te ja ostavi t i na s ledeiem raskr56u: a t licI iza nrcnc clrugoga da uhvatiS!

Idi, idi za drugim: pridruZi se doveku koji je moj du5manin, njegttnapadni !

Izrada ovih dini je komplikovana zbog rituala koji pralibajanje. Izvodi se noiu kad se prosejava suvi kukuruz,Slede6eg dana prizivad baca malo hrane u teku6u vodu.kao Zrtvu Duhu sa hil jadu oii ju.

Kreiuii prema raskr5iu, on tamo prosipa tri porcije ku'vane riZe kao mamac zazlo, Sto prethodi njegovom stupitnju u novo boravi5te u telu neprijatelja kome ie bit i otpremljeno.

( ilil l)rollv olrova

l ' r r r t i v o t rova se . kaZe Veda , moZc l r o r i l i o l r r r r r . i t r , i t l < lm .N : r j p r c se v r5 i ba jan je t i h im g lasom i k l r u r ; r r : r ' r r k r l t r ko j il r r r 'dstav l ja zmi jskog boga Tak5aku. Zn l ( ! v t i , f l l ( ' l ro l t 's r r ikl ropi . ic malo vode, a is tovremeno biva prsk i r t vor f t r r r r ( )v l ri ( ' v( )da posebno pr ipreml jena t ime Sto sc u r r ioJ r rurr rukt rLrr l rvr l kr imuka. Potom se zagreje parde starc or lcCr. i r r rurr rr r t l rugu posudu s vodom, koju bolesnik takode ntutu r l i rpr1c. Neki me5aju ova dva napitka s procedenirrr rrrrrrlncolr| \vc zajedno me5aju drSkom otrovnih strela. Mofthr lt lJcru rrcrradujude odekivati da se pacijent razboli poslc ovlltr ( 'r 'cmonija. Moraju se govorit i sledeie dini:

l l ramana je, p i ju i i sa svetog Some. s deset g lava i desel ust i l . unr{ i l r l, , r r , r1 iu svakog otrova. Proglasavam, svim dahom nebesa i zcnt l jc . cc lorrr' , \ ( n l i ru, snagu ove madi je.

( ;arutamant. orao, popio je otrov: a l i on je b io za njega t rezoptsrrrl'.1,r slidan nadin skrenuo sanr snasu otrova kao Sto se strela skrcic.

( ) s t re lo. tvoj vrh i tvoj otr6v nemaju moci : is to tako udin io s i r r r rl ' , r ;xrmoinim sve one koj i spravl ja ju i kor is te otrov. Cak jc I s tenjc n l ll ' r l ( ' rn otrovno bi l je raste postalo bespomoino preda mnom. Sve jc urr i' . l r ' i l ( ) tom otrovu. Otrove. tvoja snaga nestala je!

,\lrtdije protiv bolesti i demona

Vcdski darobnjak mora da se duva od bolesti i demona:r', I bolesti zbog svojih kli jenata - desto starih kraljeva ir r ; r l rov ih fami l i ja - od demonazato 5to oni mogu n jegovulroi usmeriti u suprotnom smeru. Za sledeiu madiju kaZu, l ; r jc delotvorna prot iv obe vrste pretn je, kao iprot iv bo-l, ' .,t i koju uzrokuju zli duhovi. Ona predstavlja stra5an iza-,,,rv rreprijateljskim silama. Amajli ja se najpre napravi od, l rvcta gangida, a onda se iznad n je govor i ova baja l ica:

\ r , l rot i su. dok su izgovaral i Indr ino ime. do.veku podar i l i gangidu. Njur l ,ogovi od podetka napravi l i lekonr i ru i i te l jem ViSkande.

/ r i t i t i nas. gangida. jer t raZimo njegova blaga. bogovi i hnrnr i r r t ir \ . r rno gi t udin i (c zai t i tom koja poniStava z le s i le.

I ' r ib l iZ io sam se z lom duimanskom oku! O. t i s h i l jadu odi ju. svc i l r' , ' l , t r r ( Jang ida . t i s i nam u tod ia te .

( ; iurgida ie me za5t i t i t i od neba. od zernl je. od bi l ja . od vazr lu l t i r : or l, , , , L r s t i i od budu inos t i . Mo ram b i t i za5 t i i en u sv im smerov in r i r l

Nck:r svemoina zaSt i tn idka gangida udin i s labom i bespomocrtr r r r svt t, , , r ; r r bogova i l judi !

" ' . r t c i t a t , os im S to j e zan im l j i v kao t i p i dna za5 t i l n i r v r \ l i lr , , ' r , l r r m?g i j e , saop5 tava nam da j e t o l i ka s r rag i r r l r v t ' t , r

, ' r1 ' r r la da jo j n i5ta ne mogu dak n i d in i ko je bui ' i r j r r I ' r '1 ' , ,t )vc le zapaZamo stapanje magi je u skoro sopstv l r r r r ' , r r r

130 l 3 l

festo se primeiuje da se tipidan darobnlak na1pre obracabosovima, zatim ih odbacuj'e il i im preti ako dini ne buduusiesne. To se closada i kod ievrejskih prizivanja' Sto je

sicurno nastavak ortc ideje da bog ili biie koje se priziva,ni]ie krainia prizivurut siki, U kasnijirn kodeksima, gde semLsto r-tnijih lortrrtrlir koriste hri5ianske, to je sasvim ja'

sno. Moglti bi sc. tlnklc. reii da p.aganskibogovi i duhovil;oii se drizivrrirr tl it slttZc Carobrijaltu, jednostavno pred'stavliaiu'porircilttikc silc Cijrr sc naredbodavna magija pro'vodi. St l ' ic l t r vt ' l iktr st t i tg,n' l Ona moie. al i ine mora da seodnrrsl nii lrttdsvesntr rrrrritislidku delnju doveka' Ovo stva'ia n,,u. tcirloskc $ip(trnc tndkc. ali blio moglo tako-de.bitin lodno lkr ptott t* l tv i t t t i i t . k i td sc r lkul t lst i i antropolozi n0bi bolrr t i r l i s idu s rr t i rblnih stazal to jest, ako bi prestal ida scJ ierlrtrtsl itvtto zaclovoljavaju navodenjem tudih za

f lko dini za postizanie istog rezultata.Dakle. ako madija ne deluje, proba li se s drugom,

tredom, sve dok se'ne nade lek? Tp sam pitanje postaviojednom bramanskorn sveiteniku kojij.e bio moj vodii krozirragijske kodekse hinduizma' On mi je odgovorio da je toevroiski empirijski metod u stilu.,,trf.anja pred rudu". Pre'ma iistaljenom stanovi5tu, ledenje nlje samo moguie, vedi sigurno" Meclutim, moZe se dogoditi da su neki uticajiplaieta povoljni za iedan tip bajanja, a ne za drugi. Il i jernoguie da jedna vrsta demona uzrokuje jednu, a. drugavrsla drugu bolest, Ove dinjenice mora poznavati svakipraktilar okultne medicine.-

Otuda tolika raznovrsnost madija i amajlija koje se ko'riste u razliditim prilikama. Zatim mi je naveo alternativnoisterivanje bolesti:

Isterivanje duha iz drveta varana

Ova ie se bolest preSeii troZanskom snagom drveta varana: tako ic i

bogovi sputati ovu bo|est!"Zausirrvljam

ovu bolest naredbom lndre, naredbom Mitre i Varunc i

svih bogova.Ba$-kao {to je Vritra zadrLavao dvrsto ove vedne vode' tako i .il

zaustavljam holcst tl ovoj osobi, snagom Agni Vajsvanara.

l ' l r ' I t ' l l i l j k c , kao i voda i j edan r vu i l , t r r s r r t I r r l : r c r s ru rz i c \ l t -r , r l r r r i l r rcd i iamaj l i ja . Da b i se is t lk l r r l i r l r . r r t r r r r bni r t l l r r )v ihI ' r t ' t l r r rc ta, oni se moraju posvet i t i i , ,uCir r l t r ose l l j iv i rn, , .

S:rrra dinjenlca da darobnjak ima tlkvc rtrrrgijrk(. glcnr('nte u svojoj kuii, biie uzrok privladcnjrr rlkullrre l i lc i' ,rt 'vi{o ie dobijati na snazi. Evo bescclc kojn rr. ohlttrrot',rvori iznad slatke vode i jedma:

tlr,ri . ie jcdam nra4 siiorn, a koristi l i su se jarmovi od $csr i(rh{rn rlnllt.f.J;rrrrc ic'bolesti bit i otefane. Kao Sto velrovi duvaju nrrdolc, kul i lo',ril{ ( g,reje nadole, lako nadole tede i mleko iz kravei t0ko l hrtlerll(Lr,t( so ovim leCe) qestaju! Voda isceljuje; voda isterujc bolt:ntl vlrlrtl, , r svc bolestl: ove ie ti vode lek sadiniti!

l'r\rte biljkama

lr,;rrl ir se sveZe bil je prikupi u svrhu ledenja, nad njimir sclx v i t ( )va pesma:

l ' rrzrvumo smede, bele, pegave, iarene i crne bi l jke; one treba da zalt i tc"\ r ()s()bu od bolesti koje bogovi Salju: njihov otac je nebo, majka im jcrr rrrlj:r. a koren more. Nebesko bilje odgoni grednu boleitinu.

llilike kerje se Sire, grmovire biljke, one sa pla5tom ipoviju$el vas1,"/rvirm. Pozivam biljke sa mladicama, biljke sa stabljikarna, qns {ije se! 'r ,rrrt 'dele, one koje stvofi le bogovi, one jake koje doveku i ivot daju.

I jz moi koja vam pripada, vi moine, sa snagom i silom koje vasIr.r\( . sa svim t im, o Bi l jke, spasite ovog doveka od njegovog' loSeg:r lr ,rvl . ia! Ja sada spravl jam lek.

lliljkc givala, nagri5a, givanti i biljka arundati koje odnose bolest,' r , l rr cvatu i ja ih pozlvam da mu pomognu.

Mutlre biljke ovarno de dodi, one shvataju 5ta im govorim I mi nnnZp-rrr. 7;1jqd16 dovesti ovog eoveka u zdravo stanje.

()nq su srce vatre, deca vode, one rastu i obnavljaju se, jake, iscelju-1rr,, ' . s hi l jadu imena, sve ovde sakupljene.

lfrxlljikave biljke odbacite zlo. Biljke koje deluju protiv vradlbina,1,'cr Cc cvde, biljke hoje su hupljene, koje Stite iivotirrje I ljude doii de,

Kroinje, mladice, debla svih tih biljaka u med su natopljeni i sve Cc,'rr,. njih na hiljade, pomoii u borbi protiv smrti i patnje,

r\majlija koja se pravl od bilja nalik je tigru; ona ie braniti od nepri-| , t , l i r tva, ona Ce prognati sve bolesti . . .

I )\'() prizivanje flastavlja se jo5 nekoliko redaka. Priziva-rt, nr begova i sila, govore6i o klasidnirn primerima lz in-,tr1,lic mitologtjE, gde su se velike bitke dobijale i guhile .1,r,r1l11vyi(i glas darobnjaka nemilosrdno nastavlja trqrbq dul, t t l , )ve sve si le koje moZe.

l)qk' se povija gore-dole, braman mora klimati gf uvorn,' ritrrlu deklamoyanja i mora da oseti kako snaga, koju irt , l i ; r i l n jege ulazi , neprestano raste. Meni su to oplsrr l rt ,,r prflvi fieidki osedaj.

132 1 3 3

13. Indija: obredinjaka

svestenika-darob-

Ja se posveiujem sticnttiu snagc i znanja u ovom svetu i unapredenju nldrugom svetu,.. Ohrul ltrii.ivanja drveta asuvata.

Iako se malo ncprislritsnih naudnika bavilo komparativnlhistraZivanjcnr siurti l t lcruclja istodnog i zapadnog okultnogudenja, ipuk su usposlirvl. icna ncka vaZna nadelq. MoZdanajviSc iznc lrlelrt. ic nc vc r'()vir t lra sli lnost izmedu starogtdk0Skole, obret ln jcvrc jsk ih kabi t l is ta i magi jsk ih d isc ip l inavedskc Inr l i ic,

lzruslujuc'i iz rrtistidttog pristupa dudotvorstvu koje

rro za poscbne prilike, i tri stepena posveienja dine j

postilc rrrirgi.jonr, svc ovc Skolc usvojile su obrede proCi5.Ccrrju. ccrcrronijalnu odcZdu, bajanje i asketizam. Svetos{boltrnskog imcna, dije je samo izgovaranje bllo rezervisar

jcdan kamen temeljac njihovog okultizma. IKojc su indijske Skole magije i kako one postiZu svsjo

ciljeve'l Pre svega, Indija, kao i bilo koja druga zemlja,obiluje Sarlatanima diji je glavni cilj u Zivotu da, u stvari,Zive od marifetluka i trikova, od kojih su neki u krajnjemsludaju duhoviti. Medutim, veliki deo indijskog stanovqi.Stva potvrduje da veruje u magiju, ako je vef ne uprainjh-va. Oni, dije je zanimanje proudavanje i upotreba okultnihdisciplina - kao Sto su sadui i fakiri - pripremaJu se uzjedan od najstroZih i najsurovijih reZirna zabeleZenlh uljudskoj istoriji.

Na isti nadin njihova ,,duda" - koja sam lidno video Ioprobao, koliko je moguie, na naudnoj osnovi - lzgledada po svom cilju prevazilaze sve ostalo.

Kratko redeno, hindu okultizam poiiva na verovanjuda se vlast nad svim i svadim na zemlji moZe postidl pomo-iu blagonaklonih duhova. Kao i kod Kineza, takva bidumogu biti du5e preminulih ili jednostavno bestelesna bldapod [iju knntrolu spadaju zakoni prirode. Ako bi 3e, fleprimer, trebalo ume5ati u zakon gravitacije, mora $e po-Zvati duh koji ta.i zakon duva i zamoliti za pomo6. Ovttvfsta pokusa spada medu najelementarnije; toliko su znf,tr-dujuCi rezultati koje postiZu sadui, da sam gotovo prlriljenda zakljudim da postoji neki prirodni zakon koji na zdpatlu

134 l3.s

; o ' , t r j c o t k r i ven , a ko j i omoguc r r , j e r l i r p r r r l t l r r i r ( . u ( l i t t r \ . 1,L ' orr i ko j i su svoj um pr i lagocl i l i lont z ; rk l r r r .

l rvo jcdnog s ludaja: naveo sarn jc t l r rog l i r r r r l r r r= i r rn l rn lal i r (x l ugleda da mi demonstr i ra nckc l l ikovr , . lcr l r rc vr , f r ,r r , tkr$ lo je u moj bungalov, obudcn u l i r r r r . r ro p l i r l r to irrort 'c:i sa sobom samo Stap sa sedam prstcnovtt /nAnl(!r r ; t ' i l i prut h indu okul t is ta. Ja sam obavio r re kol iLu provr ,r ; r l ' rvo sam prover io da nema neki aparat z . i r sr rvc/ t t lkg,ir ()nda ga zamolio da natera stolicu da se digrrc stt lcntlhr rlrr lcbdi u vazduhu. Nabirajuii obrve u dubokoj korrcf rrlrrrcij i , zatvorio je odi i ispruZio obe ruke prenrit rrir jvctlojrlolici na verandi. Za deset sekunda - mereno $topcr,ir 'nr - stolica pode da se diZe u vazduh i malko sc okrct'rrt: i , stvarno ostade u vazduhu na visini od oko pet skrgrir,I ' r i i i ro sam jo j ispust io je na pod, a l i d im sam je pust ioorr:r jc ponovo krenula uvis. Upitao sam tog doveka tl ir l iI 'r lr i ja mogao na njoj da lebdim. Potvrdno je klimrrurr1'.|;rvom. Povukav5i je ponovo dole - ona kao da je sadirlroscdovala sopstveni Zivot - seo sam na nju i podigao sct rt jom u vazduh. Ubeden da iza svega stoji nekakva hip-noza, naterao sam ga da isto uradi sa celim name5tajem./;rl im sam ga zamolio da donese cve(e iz obliZnjeg vrta

i ono se pojavilo.Nisam imao aparat sa blicom, inade je to bila pri l ika da

',( ' slvar ovekovedi. Ipak nisam mogao verovati da iza sve-1i,r stoji hipnoza kakvu mi poznajemo. Prvo, uvodenje sta-rr;;r lr ipnoze moralo je da bude zadivljujuie brzo; drugo,,,rk i kad su ove pojave stvarane nisam mogao poverovati, lrr su istinske. Ni u kom sludaju nije se radilo o vezi sa,,r()bnjakom, jer sam se ja obraiao svojoj l isti fenomenal oirr sam ranije sadinio i traZio od njega da ih izvede. Me-rlrrl irn, ono Sto me je konadno odvrati lo od toga da pomi-',1;:rrn na hipnozu, kakvu mi poznajemo, kao uzrok svega.Irrhr jc sledeie: zamolio sam ovog hindua da mi opiSe sad-r:rrj clva slede6a pisma koja iu dobiti - i on je to ispravnolr, lf i(). Zatim sam ga zamolio da mi odmah donese pu$krr. '.r ko.ju sam znao da pripada jednom kom5iji koji jc utlrrl t , r r oko pet mi l ja . Pu5ka se pojav i la . Sledeieg ju t r i r , tkrk, , r r r t lorudkovao, v lasnik pu5ke do5ao je da je uzmc.

' l ' i r t l r r

.rrn bio toliko zbunjen da uop5te nisam mogao cla rirrrrril1 . r rn. On je tvrd io da je noi pre toga sanjao k i rko s l r r r r

1 ' r r ' , [ r r posudio od n jega. Dve godine kasni je u I r r rg lcskoll r ipnoza je do tada morala i5di l i t i - ponovo s l l l ( ) u l ) r ) t r .

, t '1 , l rc lc(ke i moj pr i ja te l j se s loZio da se ta j c logrr t l ; r1 . , . r r . .1 . r, , l r l r i r ( ) . S ta sam mogao m is l i t i ? Ca robn j l k r r i k ; r , 1 . , r r r l ,

traZio nikakvu pla6u ili nagradu i nikad.mu ni5ta nisamJuo. u.*"" je, kako rede, d'a pokaZe mo6i koje stide onaj[oji irt r"no it"di p.rt vrline". Ako to i jesle hipnoza., ondnse radi o vi5em ringu, koji obuhvata neku vrstu hipnozena daljinu, telepatiju' indukovanje snova,.lripnozu strancaza des-et sekundi - i izvesno predznanje Sta ie sadrzavatlpismo.83'

Ovo iskustvtt it: rczultat velikog broja eksperimenata

koie smo ia i rrrz,ir i t lrtrgi proudavaoci indijskog okultnog

udenja izvcli rr Jrcriotltt ixl-tri meseca. lz to.g-p.roudavanja

nastali su obrisi 'o1tit i l t clt it saduistidkih magijskih veitina'

Na prvoltt t l lcslrl, izglcrda moguie,..ako ne i verovatno'

da izvcsliur bro,i l t i ttt l tt i ' irrobrrjaka moZe stvarno indukova'

ti f 'enorncuc t<ri l i tr i sc trtogli l i lasif ikovati kao natprirodni'

Sta ic nr i t r t r l r r r i i i l r , tvc t t ro. t i , i l i t l i jo j je izvor? Zajedno s

nckof ic i i r rorr r zr tPi t t l t t i l t is l t ' l t l iv i tc* i t , b i t l sam pr is i l jen- da za '

k l jud i r r r k i tko t t io t i t posto j i t t i r re k i pr inc ip. .d i je obuzdavanje

postir. jc ntogtrde ttz lxrttto(' t l isciplinit indijskih sve5tenika'ldilroiirrjrrkir. Moic sc' rlrt l i t i o ttktt l lnotn, huclu6i da sve ono

I l r t t te r i rz t t t t lc t l l ( ) , ob idt t t l t t i tz iv i t t t t t t okul tn im: mnogo je

vc:r'ovit lrt i . ic t l i t pttstojc silc ko.ic su srocltrc magnetizmu il i

c lckrr ic i tc tu, t i jc funkci jc ioS nc shvatamo. Na kra ju kra 'jcva, mi dak i danas znamo vrlo malo o prirodi elektricite'

ia i l i magnetizma. Ipak se_za njih znalo mnogo vekova

nrc t'teso Sto su obuzdani. Ono Sto ovu "okultnu silu" po-

Itavlia"u malo drukdiju kategoriju, jeste odita dinjenica

njene upotrebe pod kontrolom misli."

S druge strane, moZe se jednog dana dogoditi da se

proizvedu ma3ine koje 6e kontrolisati ovu silu. Promatra-juii lidno stanje izvodada slidno transu, ose6am da je naj'

veda preprekaza objektivno proudavanje- ove sile nedosta'

tak naudnika koji su spremni da se podvrgnu rigoroznoj

obuci neophodnoj da postanu posvedenici.Istina jb da sadui tvrde kako njihova moi dolazi isklju-

divo od duhova, da oni u sebi ne poseduju narodite spo-

sobnosti izuzev koncentracije. U isto vreme, dovek bi mo-

gao zamislit i da je vatra duh i da je on, ipak, moZe koristi-

ii po Zelji. Ovo, izgleda, ukazuje na- stvarnu mogu6nostnekog principa sile, dija priroda nije do kraja shva6ena' a

koju koriste hindu darobnjaci."Kakva

god istina leZala pod ovim fenomenima, sledeiarasprava d'etaljno prikazuje posveienje i reLim' braman-

skog svc5tcnstva piema magijskom spisu Agrrzsadaparik-saj-

1 3 6 t31

t t l tn ' t l i i pr iz ivanja tarohnju l iu , l t t t ' t t t t t..,'l g r t r :; u tlap ar i ks aj u"

I ' rvr r lco ovog ta jnog h indu okul t iznr i t gr tvot t n u l r t r r l t t t l r t1., ' ;r, rn<lraju izvoditi roditelj i deteta ocl It. icgovog trxlt ' tt ierfrr vrcmena kada stasa za prvi stepen posvcttclt iu lrruvnolr r rk i r za magi jsku mo6 dolaz i tek u t re ic t r r r l t ' l r r , u 0 i je

l r r r r rdavanje podin je negde s dvadeset godina, knr l n t lae l ilrrrrrran napu5ta svog gurua (gospodara) i otiskujc sr' l ta',;r nrostalno izudavanje.

Nazivajuii se sada grihasta, mladi darobnjak pot' itt jc. , t rogi Z ivot obreda i tabua, pr iz ivanja i posta, mol i tvc i, , , rnronegiranja. Na n jegovu sre iu, kn j iga p lani ra svaki r lct,rl i njegovog budu6eg Zivota, jer izostanak i najmanjcg tlct,rl j l povladi za sobom neumitno odlaganje duhovnog ritz

Spavajuii na podu na obidnom tepihu, on moral l r ( ' zore. Cim ustane mora izgovor i t i ime Vi5nu,orl log boZanstva pomo6 i blagoslov. Zatim tihim,,lt 'r l i Vrhovna formula:

ustajat itrai.cciglas<lm

I l rama, Vi5nu, Siva, v i il )uh Duhova Sedam nebeskih'l 'cla:

sve vas pozivam moleiir la dan svane.

lz;r ovoga sledi prizivanje Brame:

l l r , r r r n . dod i m i , ud i u mene . O , B rama . spoko j i h l agos lov t r eba ju m i .I t r . r r r u r j c u men i . j a sam spoko jan .

l'r i;.ivanje Viine

' . l t ' r l i neposredno iza mol i tve Brami:

t ,o\ l )ocle, vei i od svih, osnovo svega, s i lo iznad svega. Cospode Svcnt ir . r z ; r ic tn ide Zivota: Ti s i me naudio, t i s i mi zapovedio da ustancnr i r l i r\ , ' l r r putem krodim u svakodnevnom Zivotu.

"k't l i period kontemplacije. Sat vremena razmi5ljanjit sit

,rrt, o dobrom, i planiranje neZnosti i poboZnih dcla kojtrr ' , ' l r l ud in i t i tog dana. Kada se misao sredi ismir i ' . .kr t l ir . r r l : r im€ Vi5ne h i l jadu puta" .

l 'otom dolaze ritualna pranja koja se obavljaju tt lrttkltt, , , '1 i l i mesinganoj posudi , dok je misao konccnl l is : t t t l t l ' r, l , r l r V i 5 n e .

Kad jc pranje zavr5eno, okreie se polako devet putaponavl . la ju i i imena: Brama, Siva, ViSnu, pa opef devet pu.ta, a zatim tri. Sledeii deo ovog obreda je prizivanje Sun.ca:

I'rizivanje Sunca' f i

s i Sunce! Ti s i Oko l i r i rnrc. Oko ViSne, Oko Sive: iz jutra, u podnc.noiu. Dragocenijc txl svugrr. ti si Dragulj Dragulja, neprocenjivi duvafsvega, koj i v is i nu rrcbcsirn i r . ( )vo je tvoja moi : gnoj ivo Zivota, merasamog Vremana t l r r t t i r . r r rxt i , nct lc l ja, godina, doba - svega Vremena.

Ti s i voda plur tc l r r . or t i r j n; r jv i I i . Ru( i tc l ju tame, moi i koja se prost i re lnebrojenim nr i l iorr inrrr nr i l j i r , z l i r t r r l kr t i jo svemira, pr imi moje bezgranid-no po$tovanjc!

Obred drvt!u

Obredi sc n i ts l i rv l . i i t . j r r r lncvnim pr iz ivanjem drveta. Obidnoje to vrstir poznirl ir kao asvata, a darobnjak sedi u njegovojsenci, p()nirvl. j l judi slccleie redi:

O, nsvt ta, Kral ju dZungle, prcdstavnide duhova! U tvom korenu v id imBramu, tvoje deblo je Vi5nu, tvoje su grane posveiene Sivi. To znadida si li samo po sebi Trojstvo Bogova!

Ja sc posvciujem sticanju moii i znanja na ovom svetu i unapredenjuna onome. Svi koji te po5tuju, kruZeii oko tebe, postiii ie te ciljeve!

Podinjuii sa svetim brojem sedam, darobnjak se tada okre-ie oko svete smokve u broju krugova koji se mnoZe sasedam. Mora to uraditi barem detrdeset osam puta.

Time se zavrSava ceremonija s drvetom i onda slediobladenje diste odeie, daljnji period meditacije i posveie-nje Zrtvi koju 6e izvodad upravo udiniti.

Zrtveni obredi tarobnjaka

Prostorija koja je spccijalno izdvojena za obred, i l i poseb-no odi5dena cla bi sc on izveo, se zamradi. Krdag vode imala zdela kuvanc riTc postave se na sto, koji deluje kaooltar. Iznad stola visi lampa u kojoj gori tamjan, te malakolidina Zute rnasti od Safrana il i sandalovine.

Izvodad tada udara rukama ili pucketa prstima predvratima i prozorima, ,,zatvarajuii" ih od zlih duhova. Fredvratirha se takode crta zami5ljeni krug.

Dve male figure - jedna darobnjakova, i druga u kojuse smeStaju Zrtveni duhovi kad se pojave - naprave sctada od blata i vode i na trenutak drZe na plamenu. Na

tr r . j n i rCin popr imaju e lementc Vrr t rc , 7, r . r r r l1 t . , Vrr rL ' r Vaz r l r r l r a .

l'riz.ivunje duha

(-' ir lobnjak seda na pod ispred stola na koji i t ' porlnviuligurice. Prekrstiv5i noge, provodi nekoliko nllnuls tHz[l li l jrr juii. Desnim palcem zatvata desnu nosnicrr, lrt6glfxgttt jum izgovara Sesnaest puta, naglas. Kod svakog JtttnHvljrrrrja redi, priziva( se mora koncentrisati na duhrr frltr irn,l(roz levu nosnicu mora duboko udisati, takode ztntiS|Ja=lrrii da se njegovo telo rastvara i da on ostaje dist i he;tcIt:san duh.

Kada se Sesnaest ili viSe ponavljanja redi okonda, rur/irtvara obe nosnice palcem i kaZiprstom desne ruke. Zrrtlrlrrvajuii dah Sto je moguie duZe, on zapeva magidni skrgrrrrn Sest puta. Teorijski on je morao vei da dostigne l'azuk:rda vi5e uop5te ne mora da diSe. Carobnjaci su mi reklirlir se ,,duhovi pojavljuju dak i ako je dovek prisiljen clar l i { c " .

Sledeii korak je izgovaranje svemoine re(i lum tridesct,lva puta. ,,VaSa 6e du5a tada napustit i telo. Pome5ade ser tluhom Pitris i nakon kratkog vremena vrati6e se u telo.Krrda ponovo budete potpuno svesni, videdete da se prizi-v:rni duh pojavio i privremeno smestio u glinenoj f igurikrrja je za to pripremljena."

Vodeii raduna da ne napravi nijednu gre5ku u obredu,nrg izlazi iz transa, ponavljajuii tri puta um i devet puta1rrnr. Gledaju6i u dim tamjana, poziva duha:

t ). rnnini du5e Pitrisal O, Veliki i Plemeniti! Pozvao sam te i pojavio si'.cl /,a tebe sam obezbedio telo - telo napravljeno od moga tela. Jesi li

:,I,J:,'i O.U,, pokaZi se u ovom dimu; posluZi se ovim Sto ti prinesoh kao

l(rri iga dalje govori kako ie se oblik duha pojaviti u dimu' lrrrsluZiti se s malo ri le. Zatim ie dovesti bilo koji duh1',, Zelj i, ukljudujuii i duhove predaka. Oni ie davati savc,t, ' i odgovorit i na svako pitanje koje im se postavi.

Kada se ,,povoljni odgovori na prirodne i natprirrxlrrctvrrri" dobiju, darobnjak gasi svetlo. Duhovi ie, kaZe knji

r ' .r ostati malo da medusobno porazgovaraju. Tirt l ir st 'lr l lr()[ lo mudrosti moZe prikupiti iz njihovog razg()v(]l: ll .,rt l oni odu, izvodad moZe ponovo upalit i svetkl i usl:rtr

I i rda ie sk inut i zastore s vrata iprozora iobavcsl i l r zL, l r r l t r tve (koj i behu pr is i l jen i da ostanu unutar nr i r l , r ( ' ! r '1 ,

t3tt t39

kruga) da su ponovo slobodni. Tek posle ovoga on mttlcjest i .

Po zavr5etku obroka, mudrac pere ruke, zagrgolji dva'naest ili vi5e puta i pojede devet listova ba5tenskog bosilj.ka. Posle ovoga potrebno je udiniti neko poboZno del<1.Obidno se radi o clavanju milostinje siroma5nima.

Guru ili gosptxlnr mcdu hindu saduima na taj nadin tre.ba da dosegne vrhunskc mo6i.

Zanjega uopltc nc ltrrstrrji lrog:jer svi bogovi i duhovi nalaze se ispodnjega. On dobiju nxlc otl .lctlrtog ViSeg Biia. On moZe. samo svojimglasom, pronreni t i krk rekrr , gorskc l i tncc pretvor i t i u proval i je, s tvor i t lgrhd, vatru. k i l r r io l r r jc , Ni t 'p l rv i r jc nrod u njegovom Stapu:Stap s liedam prs lcr tovrr- ( i l i t 'vot t tv i t ) . l 'o t t tot t t t i l i rp i t sateruje sve duhove svet lu magidni krr rg. ( ' ' r rk st r i zvczt lc l r tx l n j tgovonr komandom.

Magidni krug lguruir krtji se mozc nacrtati na pesku ilijednostavno biti opisan Stapom u vazduhu - dvostruki jQkrug. Iznrcclu ova clva kruga nalazi se niz povezanih trou.ql<tvit." Cudno i nepoznato hindu udenje Akasa (Zivotni duh iliduhovna moi) leZi u osnovi svih okultnih fenomena kojoizutava i praktikuje hindu Skola.

Ukratko, ako je u takvim stvarima mogu6e biti kratak,Akasa oznadava onu silu diji su deo svi duhovi. Ona jetakode izvor svemoii. Postoji, barem tako tvrde jogini,samo jedna tvar ili sila iz koje proizlazi sve ostalo. Prirod.ni zakoni, kao Sto je gravitacija, ili Zivotni tok doveka ilibiljke, pokoravaju se odredenim zakonima. Ovi zakoni ni-su posebni ili, razliditi fenomeni: oni su jednostavno fazeAkase. Hindu iarobnjak 6e dokazivati da su materija ienergija ista stvar: samo razliditi aspekti Akase, koja jeprincip i jedne i druge. Poslednja istraZivanja potvrdila suto verovanje.

Akasa u jednom stanju stvara Zivotinjski svet. U dru-gom odreduje kretanje planeta. Njen jedan oblik ili stanjemoZe se transformisati u drugi. Da bi se tako poni5tila silagravitacije, dovoljno je jednostavno napuniti predmet lak-5im oblikom Akase. Ako Zelite podidi teret od deset tona,potrebno je da promenite vrstu Akase koja je prisutna utom teretu. Ako je tih deset tona od delika, mora6ete ,,de-li6nu Akasu" odvratiti na drugu stranu.

Savremena nauka, sa svojom atomskom teorijom, pri-znaje da se sva materija sastoji od iste grade - elektricite-ta. Medutim, ova orijenta'lna teorija razlikuje se od zapad-ne nauke u tome 3to Hindusi tvrde da se ova pragrada -Akasa - mol,e promeniti mi5lju, a ne mehanidkim meto-

, l ;ur r i r . Uzgrcc l da pt lmcnemo di t , ic ( tv t t t t r t ' v t 'o l t t i t s l t t= ' t t t tr h rkr rz iv ; rn jc arapske f i lozof i je o prctv ; t t i r r r ; t r r r r t ' l ; t l l t . T, l i t l r r\ ( ' , srn i r l ra ju arapski a lhemidar i , dobi j r t s i l l l l r t kot t t ' r ' t l l l : l t ' l

lor r r rkrvol jno zre log mist idnog inte lckt i t . ( ) t t r t s t ' t t togkrr l r l r i j i r l i od b i lo degd, a l i je prav l jen je jcdr top1 t t tc l i t l i t o t l, l r r rgog b i lo jednostavni je nego, rec imo, pr i tv l ;cr t ; t ' r l t r t i to t l t l t -veta.

140

14. Indijska alhemija - danas

Z|ato! Kojem Sunce podtri duclnovati sjajl koje su oni pre tebe s brojnimprecima traZili: neka tc t() zllt() okruZi svojom blistavo5iu! Onaj ko zlatonosi. Ziveie vednolel

Jedna od najuspe(ni.i i lr irrdustri jskih grana savremene Indi-je jeste pocluditvltnjc it l l tcnti ic. Dok tradicionalni rukopisizahtevaju korrcclttrisarto rtc'crtjc da bi se njihov nauk pri-hvatio, nauk koji jc ponlclirrt s tr)n()g() ritualnog, savreme-ni zfatotv<lrci bitrcnr oni ko.j irrrit jc cil j brza zarada -

razvijaju svoja udcrrja tta pscudo-nroclcrnoj nauci.Nedavrro sanr prcpisao dokumcnat koji je izdao jedan

hindu allrc:nri iar i prodao ga nekom poznaniku za zanosnusumu ocl 150 funti! MoZe izgledati da ja podrivam tlo (i l itrZi5tc) pod nogama alhemidara, ali se stvarno ne radi otome. Tako sam mogao dodi do tvorca procesa i obeiatimu da 6u mu, ako i kada uspem da napravim zlato, poslatipofa tone u zamenu za recepte ovde date. On, istina, nebe5e voljan da se sloZi s objavlj ivanjem; ali, kad sam mu,pred svedocima, dokazao da on stvarno niSta ne gubi (bu-du6i da moZe stvoriti koliko god Zeli zlata po vrlo niskojceni pomoiu formula) i zato Sto je sAm rekao da mu novacne treba (iz istog razloga), jedino je bilo ispravno da senjegovo otkriie objavi svetu. Ja jo5 nisam siguran da li jeon stvarno verovao da je stvorio zlato. (Za kvalitet njego-vog engleskog nisam odgovoran!)

,,Formula za pravljenje zlata"

Uvod

Prvo se mora shvatiti da zlato mogu praviti samo oni koji su disti duhomi telom. Zato se postarajte da kod svakog izvodenja ovih eksperimenatabudete u stanju potpune distote. Zatim morate biti sigurni da je punmesec i da je biljka koju berete sveZa, a morate je brati kad je mesecvisoko i mesedina je mora direktno obasjavati. Ni po kakvu cenu ne smeizostati prizivanje some; takode se postarajte da se sok some drZi u ste-rilisanim epruvetama.

Kod pravljenja zlata morate se duvati oksidacije. Postoje razliditi po-stupci, koje du kasnije navesti, da bi se izbeglo gubljenje metala ili njego-vo oiteCenje zbog oksidacije. Najde5ii postupak je pokrivanje metala ug-

l ; t ' r r rkol r t , k t4 i ne samo da isk l judujc vazt l t t l t ko; t r r l i r r r r p l r vr r l r ' l r r l r rr r l i . jc k ist :orr ik koj i se tokom otapanja oskr l rur lu r r r r r r t l ln l r . r l rn, , lvu korrrl \ )nt .n i r l i r z lata osigurava se meSanjem sadrfur j t r rg l ; i ' r rorrr { tpkorrr hojngxrspt ' Iu jc hemi jsko me5anje bez uvodenja bi lo krrkvr , r r tpht , l t ( . ( . krr i i l l r lv('rovatn() zatrovala hemijsko jedinjenje i promcniln nur Evuihtvil

Kod cksper imenlaln ih testova, mala pei kao ont u r r r r , l * l r r r6ki r r r la lxrr ; r tor i . iama, par jak ih rudnih val jaka i nakovanj , b i l i l r i vrhr l r l r iq l ,u 'utrrrrri'rt:r sredstva za svakoga ko razmi3lja da usvoji ovu (lrrrrr,cl

t)vdc je interesantno primetit i iznenadan prclaz s rrnlplirorlnih aspekata obreda i bil jke soma, na metalurlkrr l luzcologiju alhemidara. Ova soma ima vrlo Siroku prilrrerrrrrr indijskoj vedskoj magij i, a javlja se i u obrednim tckslovirrra Iranaca. Veruje se da se radi o Asclepias Acida ili(i.vanchum Viminale koja se poistoveiuje sa bogom-mcsctorn. No, vratimo se alhemidaru:

I lspcina priprema ovih zlata ovisi o jo3 jednom uslovu, a taj je da mcttlirrroraju biti najdistijeg kvaliteta i potpuno oslobodeni gvoZda. Ako sc torr zadovolji, tada ie jedinjenja dodu3c pokazivati potrebnu boju, ali Cclrrli odvei tvrda i tako krta da se ne mogu izvladiti u tanke plodice ililrrrrr Zicu. Zato se prisustvo gvoida ispituje ranije i svaki metal koji sadrZir r , r ; r r r i r n j i l r ag . l s k l j udu je se .

Zir t im s ledi Formula 1:

I lzrnite veliki lonac za topljenje i pristavite ga na usijanu furunu, a narr;t no dno stavite A velidine malog prsta; po njemu poprskajte B; pospiterlr s rnalo C; pojadajte vatru toliko da se B moZc topiti: zatim ubacite Dlr tu kol id inu E; potom istu kol id inu F kao B. Pust i te zat im neka sme5af rrvir, afi strogo pripazite da ne udiSete nimalo gasove koji izlaze iz E..:rrtinr prelijte sve u drugi lonac za topljenje koji mora biti savr5eno disl,,r onda ie se pomoiu G i H zlato sleii na dno u obliku crnih destica koje' . , nroraju pr ikupi t i i smest i t i u drugi lonac ipretal i t i . Kada se ohladi ,, , r ; r j j c me la l sp reman za upo t rebu .

l 'rrtrebne stavke za ovaj recept date su u kratkom spisku.l it ' i i pisane kurzivom su originalne indijske, upotrebljenerr l i r rmul i .

\ Smola (crna) (Kala ral) 8 delova| | ( lista iplema strugotina ( Lnhe kn burida ja ret) 2 delat (lrveni sumpor (Lal gandak) ? del'a| ) lloraks (Suhaga) 2 dela! ('rveni arsenik (l-ttl Sankija, Mainsil, Mendal) 2 delaI Srcbro (Candi) 2 delat , Neki sok, uredno sakupljen 1 kaiidicir

r . l , ' r l r r t i rn , moze se dogodi t i da neko ne moZc p lorzvr" , t r! r l r r ov im receptom. Za takve je dovi t l j iv i i t lh t 'nr i t ' . r r r . r

142 143

pravio drugu vrstu eksperimenta. ,,Moguie je", rekao ntije, ,,da natprirodni uticaji mogu da se sudare s lidno5Cueksperimentatora. U tom sludaju on mora pristupiti Eks'perimentu br. 2.

Postupak kod Forrttulo 2.:

Stopite A u grafitnonr loncu na vatri od gasa ili petroleja (to su lljUpUlgoriva). Zatim sc A ntttrit posuti iumurom da bi se spredila oksidacija Iapsorbovanie gas()vit. l\rllrr sc A otopilo, B treba ubaciti u lonac kro!eirmur. Cini ll*dospc rr krrr;rt'. prva operacija biie hladenje. koje nastajezbog tempcraturc: ilotlitttog, ll. ("int sc B zagreje do talista, spaja se s A.Sada dodaj te ( ' i n krrr l r t sc ( 's jcr l in i s In lsom, koncentr i5 i te se na din je 'n icu da Cc to b i t i z l r r lo, t f tx l l i lc nt i t lo soka pct b i l jaka, sk in i te lonac Ivatre i pokupite t(rrnrrrr s povrSittc. Sltlrlaj koji jc sada zlato, treba da $0prel i je u kalupc ot lgov;rr i r j t td 'c vrr l i<* i t tc . ' l 'ckrr i ina sc mc$a dok se ne pre '

i i je . C)vaknv incl i r l golovjc z i t u;xr l rebt t . Prc ncgo I to se masi doda C'on se mont o lo; t i t i r r t lvr l . ic t to u drugt lm l t l r rcu.

Molcla bistc htoli dvadesetdvokaratno zlato crvenkasteje? t. l tonr sludaju biie bolje da upotrebite Formulu br.Prc lrtgit cvo l iste sastojaka za Formulu br.2.:

A. Bakar (100 % tist) tanbaB. Aluminijum (100 %) dist)ek safed si halki datC. iisto zlato (sona)D. Ugljenik (ek kizm ka koila)E. Cumur (koela)

Formula br. 3 moZe povr5inski izgledatiljenje legure (slitine) bakar-aluminijuma:

Sastojci za Fromulu br. 3.:

A. Bakar (100 % 6st) (tanha)B. Platina (100 %, dista)(Ek safed sab es bari dat)C. Volframova kiselina(Ek kizm ka dava)D. iisto zlato (Sona)E. Sredstvo zaubrzanje topljenja(Dat piglane vali iiz)F. LuZna otopina (SadZikar ki pani)G. Sok biljke soma

70 delova

) 5

30 ,,30 ,,

kao ona za prav-

800 delova

28 delova

20 .r70 ,,

144 r ' r t t i l l i r l n i t n t a q i j l l 1 4 5

t { ) ( ) , t , t , ,

Mctot f prav l jen ja z lata iz gorn j ih s i rs lo j ; r l , ; r

( ) l ( ) l ) i t c A . B i C . sa s reds t vom za ub rzan j c t o ; t l j e r r l i r r r l , r r r r u . po tom i ho l r l i k r r i t c u z rnca p re l i va j u i i i h u l uZnu o top inu c l ok ; r , r r l r l . r . t . n r s t an iu .I ' r t ' lopi te masu. dodaju6i is tovremeno Sol ju soka sonl{ , i t r , r t r l tkrc l i t j tcl ) . l ) ( ) i to se ohladi . ovaj je metal spreman za upotr .c l lu.

Vrlo je verovatno da su ov i postupci oZivotvorcrr r r i l r .11rr -l r r rna z lata koje se na zapadu kor is te za pravl . i r . r r . j t . n l t I i t i l( ) tpornog na gubl jenje s ja ja. Sto se t ide u loge sorr rc , f i t r r l i r r ,r r roZe sam da procenju ie; medut im, posto j i barcrr r , jer l r r r rsrrvremeni japanski metalur5ki obrazac koji opisuje spntvlillr r jc legura otporn ih na k ise l inu s mol ibdenom i vo l l ' r r rI l l ( ) m .

Inc l i jska a lhemi jska Formula br . 4 :

l ' rop isuju se s lede6i metal i i osta le komponente;

J , ,A. Baka r ( I 00 % e i s t )l i . An t imon( ' . i is to z latoI ) . Pepeo od 6umuraIr . Magnezi jumlr . Kredni spat

l . r )n)ponente za Formulu br . -5:

r l Jaka r

l 'ostupak kod Formule br . 4 :

lopi tc A u loncu tokom tr i zadnja dana punog meseca. e inr <Jost igncr / vcs tan s tepen t op l i ne . doda j t e B . Kada se iB i s t op i i s j ed i n i s A . doda i -t ( t r i - iet i r i kapi soka soma. Potom dodaj te malo D. E i F. Neprestarrorrr t ' ia j te sa i ipkom od ugl jenika. pospi te masu ugl jenikom i ostavi te je t l i t' ,L lopi jo i 35 minuta. Kada se svi sastojc i potpuno spoje. dodaj te C. aLrr t la i ono postane pravi deo mase posipa se ugl jenikom isve scjo l, ) l r rpa pet minuta. Tada se ovaj metal moZe kor ist i t i kao z lato. Mora st .lx l i t i raduna da se C otapa posebno pre dodavanja masi .

N:rvode se dva dal jn ja postupka. Prv i . Formula br . -5, t r . t .I ' r r c ia se kor is t i z imi u toku noi i . Drusi . Formula l l l , ( r .' , lrr l i onima koji su omanuli u pravljenju-zlata: pocl prr.lpu' . t : rvkom da n isu oZenjeni i da svoj rad posveiu, ju lxrpqrrl l ; rnumanu i da drZe n jegovu statuu (delom dovck. r l t .Lr r r r, , r ; r j rnun) na , , is taknutom mestu koje g leda na n lcst ( ) i / \ r l,h r r ja operaci ja" .

100 delovaR

t \

l 5t 5

B. C l i nkKalarj

C. Cisto zlatoD. MagnezijaE,. Ni5adorF. KrednjakG. Predi56eni v insk i s t lc iH. jasminov cvct

Pos tupak ko t l I ' r l l l r r t r L : l r t ' . 5 ' :

17 delova17 , l) \8 , ,

60)(\10

Naipre sc A loPt s I l l l l ( ( t l l l r t tkr t t t t l s t t t t tc ' z i t t i rn sc OoAl: -u-n- ' - ! l i - f '

poj'J.t i"uC",, i r i ,r l ' l i l .u ltr.rrlr ir ' Motrtitt st ' t l txlava(i nttt\"1;l: t i i l lrtTl ' l ;

; . - f i i ; ; ; t sc pcvir i t t h i r t l rc t tc pt 's t t tc I ' t t t 'o l t i t i r ' Mozdi

.d^r"iir,i t" i;,,i,iiiir" tii,t;cu*ti svc(tctrici i ;':l]llli"i kod starih Hin'

clusa - pcvi t l i l rot l tc t tc 1 ' " ' " t t l 'k t ' ic sc t lat l i ts n i t lazc na stranicama magi j '

skc Atr t t 'v i t Vt ' t l t ' . " '

Vri t t i r t to sc, l l lcdut im, Formul i 5 ' :

C'clu nutsit sc mesa detvrt sata. B (cink ikalaj) ubacuju se

zatint k()nad po komad, mesanje se-nastavlja doK se- onl

t ( )pc, a masa se pospe ugl jenikom' To t ra je oko t r ideset

oet minuta. Konadno se dodaje C (z lato) i .kada se stopl

ia celinom, posipa se na vrhu i nakon pet-minuta spremno I

ie za upotrebu. Mora se voditi raduna da se zlato otapa

bdvoleno pre dodavanja smesi ."- -Gr"itostavnij i p'ostupak je Formula 6, koja lt l i t l i i

u istom-rukopisu. Ovde se uopite ne-govorl o soml' Jasml'nu-il i obredima prodi5ienja. Pbstupak je odito jednostavan

i koristi se malo kompon"enata' Medutim, kada se pregle-

iu, "elu

stvar izgleda jedva neSto viSe od-prave legure koja

*nz" Ju pr"uutl zlatire kakvi ne bi trebalo da postoje u

Inc l i j i .

Formula br . 6 . :

Uzmite s ledcic sastojkc: t lv t tc lcsct dclova.plat inc ' is tu kol id inu srcbra

o''- t'LX",,l:"il ililtl ;H:.1i:$:"J';#iJil'" r onci m a on i se zati m.rruir i i 'u 'r . t u..rn ironiul i .ql , , , , ' " 711i11 sipir u kaltrpe da se ohladi '

2ai im upotrebite metal.

Alhemitar

Intercsantno' je pogledati kako je tradicionalna alhemija

Is tokutrc l ruZena- s modernim znanicm da b i se stvor i la

vrsta alherni.lskog udenja XX veka kt'r jc sarn opisao' Isto

tako zaclivl. it i ic p"rida doveka koji ic bio manje zaintereso-

t46 t . 1 l

v l r r r t l i r p roda je svo ju robu i k . l i . i c r i r r l r ' r r , r , , r ; r r r . r ( - . l lS lcdcdc.

fe . le .s \e.prepisane su iz iskr- rs t i rvr r [Ui r r l ; r r r r Nlor r rgMrrrc j Ab.dulah (uz n jenu dozvolu) . Orr i r jc Sh.r l ; r r r , l , r rkr r lr r t l i r ta za j .ednog Avganistanca, a L iv i r r i r

' i r r l 'h r r | i r , [ , l l i

t lcsct godina.

Akvi l Kan beie a lhemidar. Na prv i pogled je dudno t l i l f t )v( . [ f ,o l t tn i l r ( it l i r .napravi z lata kol iko hoie, Zjv i u pei in i . .ObjaSnjenjc. poprr l lo lur .uLo j i de l e ( t ed i od zah l r c , do l r r z i na k i a i u .

- , U po ie t ku . . zhog zap r rdn ja i kog men ra l i t c l a da su t l i p ( ) \ l x r l l r t t l r r \ t t .

(1)vcr( . - \e ne osvrce prcvi i ! ' ra Akvi la. Visok, od one vrstrZi lav i l i ' l , r r r*r r*( : r to l iko.poznat ih kod Kibcra, b io jc tanak, nosio je uraau i tur t , . r r i i , , i , ,r r rahagoni ja. Odeven u bclc poi i rokc dakSire i s ta iu vojn idku t r luru, i , i , ,j t sasvim neugledan dovck.

\ lS.zaJ:dnleki pr i jatc l j Ahnrcd . rh iasnio. ie tJa ie doveo vr6 vrr i r r ' 'l r rUa t cUa r r t ng l eskc d i r posc t i Akv i l Kuna i da nau i i n j egovu n r r r t l r , , . ipravl jenja z lata. Ni jedna od in l i r rmaci ja n i je mogla da 6d"mrzne Akvi l r r

n i je ga dak ni interesovala.On. j .e s legnuo ramcninra, napui io usne i rekao, , , izvol i te. , . prvtr , jc

lx)tre.ba. b_ila da se. okupa i prcsvudc u distu odeiu. Drugi zahtev. ako jeAkvi l s luZio za pr imer, beic iutanjc.

Ahmed i ja sta ja l i smo van pci inc dok sc Akvi l n i je pojavio. eutei i;c svakom od nas pruZio obidnu praznu bocu i brzo sc udaljavao. Mi smolrr s ledi l i . Bio je vrui dan i b i l i smo mu zahvir ln i kad se uput io u h lado-vinu dZungle. Lunjal i smo par mi l ja, prei l i Zclcznidku prugu i joS jednomzirroni l i u Sumu. Nakon jo5 dve mi l je, Akvi l sc zaustavlo.

Tu beSe nekoliko biljaka poput visokih masladaka. posmatrali smo;r l l rcmidara kako lomi stabl j ike i u svoju bocu is t iskuje po nekol iko kapirr r lcdnog soka iz svake oa nl i t r . Be5e io spor posao" i uskoro shvat ismo, l r r on odekuje da i mi radimo isto. Sledeia dva sata tumaral i smo okolcrl , r ikupl ja judi la j gust i sok. Ruke nam behu umazane a usta opr l jena.

Nas dvoje bejasmo sakupili oko dva i po decilitra soka. Alivil nam',t pribliZi, uze naie boce i izli njihov sadrZaj u svoju. Tacla krenusmon i r l l i l g .

Ni5ta se nije govorilo o Zedi. Kada smo se prali u potoku porecln l r ' tove pei ine, poku5ah da uzmem gut l ja j vode. Akvi l snaZno zatresc11| ; rvom. Odi to je on bio dovek sasvim spartanskih navika. Medut im, to;r ' pr is ta ja lo i nama - nama koj i iemo uskoro kupi t i London - c lal ) r ( ) rnatr i lmo i udimo.

Nakon nekol iko minuta sedenja, odi to radi kontemplaci je, Akvi lr r r r rn . je pokazao da idcmo kui i . Ahmed mi rede da ie duo da aihcnr ic ' t r r . ir ( r ( )vore u toku rada, zato Sto duhovi koj i iuvaju z lato, ne smoju zrrr r l i, l . r jc pravl jenje z lata u toku. Sledeieg dana ot iSl i smo do pei inc r r zorrr .I )n nas je dekao i odveo nas u suprotnom smeru od predainjeg, I )oslc l r i, r t ; r hodanja po dZungl i s t ig l i smo na jedan proplanak. Tuda , jc l rnr l i r ' r r l r r

I ' r l t r ra redica. Tlo s obe strane beSe v laZno i imalo je boju scnl ' i r . Akvi l1 , I , o i coskup l j a t i b l a tospov r5 i nskogs lo j ako je j eb i l oZu topo ; . r u t k r r j r r r r rl . r Svako od nas uzeo je otpr i l ike po jedan k i logram. Svc srno s i r : t i rvr l r, , l , r l r ru vel iku okruglu loptu i ponel i ga natrag u Stofu sa dvorovir r l r Sr r' r , r r r e Akv i l n i j e i zus t i o n i j edne j ed ine red i , a n i j e sc duo r r i l r i k r h , r L , r rr ! r . t l ' t ( n l z n a K .

Kad smo se v ra t i l i u pe i i nu p roma t ra l i smo k i r ko A l i v i l I ' r , , ' , , 1 , ,l , r l 'okc zcle le od Zute gl ine, a svaka jc imala prcdnik ot l o l .o , , . t t , , t ' , ,. r r \ r ( i i h j e na i zbod inu s tene da se os r r i c i 1 - l o r r ovo n : r s o l l ' u ' , t r , t

S l cdc i cg dana dugc t smo hod i r l i s k r rp l j ; r j r r t l i r l r r r r r . r f . , , r l r ; t , l

izobi l iu uz samu pei inu ' Pr imet ih da se ra<Ji o tvrdom tamnosmcdct l l

dt*tit. lut u je pripadalo razliditim vrstama'

,",'ii*l"i*i:"'N,l*lruli"r;:*"5ffi;i:Til#i.Jiil::'il

vi5e."

*., "r' lls:n, T,T,i*l?,1?5irffi ,::' :j i'"":: Jl":li:#l "":f*'l

i^--*rril{:{iil;,fli\*t?ilft1T,litq:*--r'iii,{'JrffisloZi l i hrpu za vatr t l : t t l t lpr t ' p1tpi1 t iscr tanim kvadrat i r

o*'',:#.:'r",1llll','lll',lllll:iX;l;:5":!ii'=r..:";31,:'fl;;:#;;:'f ; J'T iiil'tr r ""'yi, i *l' .l ;,1,,' ili' i : f*i" l'" !!{i ffi f rr[ t*$stava mt l raCc di t sc l lo t lov i

( ' ' i tk r t i sanra vatra ne bi

#*#x'li lLl ii i ii i I'm i; r, l':s,tl *1 ff*i#? b "q'x' i'i:T;smenu cc l c no t ' i i p t r t l i l r r i v l r l i v l t l t t t '

"-" nlllt,l, l'lnttlii il ;l H.,xi lilll't', ii,Sllfui"T"?;:xtT3Xru I n* li l' 1, '' illl ";l'i',11.1 "".\ ;!.i":'!J: il,!*',..!;"'ra Zatim je svepli"z i,

" " ii' )"' i i ii,

i u,*',:"*'it J"::;X', ffi

'$1 i:::*

p am uk a ":" "^o*"1;n",,illii:1.{tH-tr;"'ilt'#X?',1*ft !l:';.*"-:Xl-H:gl

noicna Pct mi la) dok ni ie

r:i:i:fi]ilitffi *""'.Lr i1;l ltir*i:i'+l#q$ri*:jasmo pr ikuPi l i . Sve vrem

;:n**?;mr*ti'*t**H:1,:;:'*J:"$'t*":fs"Jl,,l'iiil;.*Sve skupa le zalrm paZl j ivo obavio d.ugim pamudnim vrpcama umo-

* " ""oXS' l:"" f,'ii;'t':X? i:'ff ij:' *t":3 " sa v pa m u k' a m asa se .j ako

s,'.:""*f ;J""I'#:il+lt**::xr"::?ffi:qi:f l;J""tr's::,J;'"u,

'iuii"ll'3u'1""t"",?11t. sedeti nacl vatrom 'u to w"m"' ali mi smo

nt] l *i"' ruu::;.:l'x ;ry;:*';i tiiir"": {{li:i#*fiH;h"l*$,';,":1'-,l,i:11*;.*ir'i;1,;;:4:$,:*jt:lt":t:t"$'#'ili i: H irllil ; $ ;""i* i ii,il i' r- "";-*;;'iHI:.IHiiurJouoau, nema smcha, ncmzr optimizma' nema sun

"'otti*?"ffi1ilt)lilr,.r", dani i no6i' Akvil je.skinuo crvenu loptu.s

::.;:i:#ili;.f *inm**itm:*:,i;l'1;'1".*"JliTi:T-11i"" '*obu''nltfXi:?Jli[:ji]'#.t un*,u je lezao. komad Zutogmetala'nw'!l]p1'ul1miirll**t*l*11'.';'::",ffi!l!:?*;l;"1':',:;u.:1"*','s;ih:J*:-iru*x;::"'6;3fl """'5f i:fl i''n"Ji[-;lT;;

r48

1 i l ; r t l o v : r t . j r t , kon t cn tp l ac i l c i oksDc r i l t t t ' l t l r l i r M r t t r t ' " , t t r t

r l r t t t r t t t c ' i n r i i t i t l in r ' l r o , k t o l i t i Z i vo t i n j e , r az l i kova t i zn i l l l l c l l l i l l t i t r l r , t t t l l r oa ( ' ( ) . l x ) scdovAos : r1 t j c t l i l r 6 l b rmu lu kO ja be le osaka6cn i t i . j i t s t t t t r i t ' l l l l t , t 6 p r r s t l t v i l i k i t k< rI r ( ' l ) i r , n ( to se t ide pronalaZenja mesta pr i tv i l t k t t t t tp, r t t r ' t l , t l r t z i l t ( )nr i . i ( ' t rcbalo v i5e godina."

l , i ta la sam ga Sta Zel i sada da uradi . , ,Sad1' l lnrn pr . l 11, l l l r : t t l i r s i r r r rt t s : t v r i i o ova j s i s t em od t ada s ta l no p rav im z l a t r l l ) t t t g ' t l i " l r l l l ( T l l i l t t )

t l ; r iadim. Ni t i Zel im. Al i demu sve to? Nisam haj l to t t l , i l E l . l l l r r \ to l l l ( '

;c nroj s tar i Gospodar upozoravao. To postane op$csqi l ' ( ' l l l l i ' l l l r ' ; l ( l l l

r r rogu'da radim Sto niko drugi ne moZe (sem nekol ic i r l t ' ) , ; r l r r l r l t t r ' l l r rzrr t lovol js tvo i ne Zel im ni3ta drugo."

, ,U demu je vrednost z lata? MoLe l i ono obnovi t i f iv t t t ' / ' l t t t t t t tr r j r :gov rob. Ne mogu od njega pobei i . t r , to. to je cela pr id i t . , l t t r t t t l t t tv ia i i i opdin jenost i . Neiu, ne mogu otudi t i z lato, ne mogu grt pt 'ot l t r l i l l i

; ' , ; r dat i nekomc. Ne znam na kraju demu i ovo."O<inela sam zlato dragul jam. Hteo je da ga otkupi . Mcdtt t i tn. o l to

rrc bcle moje. Vrat i la sam ga Akvi lu. Bacio ga je u.pei inu kt t t t l t t t t t ' t 'r rg l ja. , ,Vrat i se u London", rcdc mi. Ni do danaSnjeg dani t nc: zt t t t t l totlgovor na sve ovo.

()vo je dudna prida koju mi .ie kazala Morag Marej. Ottttrri ie dobila ni5ta ni iz zlata ni iz pride, koju mi je prepusti lttt lrr ie slobodno koristim. Tako je ovde predodavam.

15. Nova snaga misli '/

AKASA I MA(;NE,TIZAM

P.retpostitvl jctl i t vczil izmedu hipnoze i magnetizma

oDet se iazrrtir l i l . Mogtrdc je da tradicionalne tvrdnje du'

dbtvoraca [)ir lckog istirka da postoji ,.Zivotna sila" kojom

se mogu poni$tit i t irkvi fenomeni kao Sto je gravitaciona

sila, ir iajri slvirnlo uptlriSte. To, naravno, ne znadi da tre'

ba uzeti" zclt ' i tvo zl gotovo da bi magijske ve5tine Tggledobiti nittrdntr podriku: pre ie bit i da bi neke stvari kojo

su se rani.ic srriatrale magidnim, mogle potpasti pod vido'

krug bolicg shvatanja prirodnih 1ak91a.*lz svcga proizlazi da se sledeii fenomeni odnose na

masnctizurn i elektrit i tet:I. Akusu (hinduska teorija o ,,Zivotnoj sili";s6 koja moZo

poniStit i gravitaciju2. Ledenie dodirom

' , r r r ; r l l r r t l i l s u , , p r i r < l d r r i " i s c c l i t c l ; r i l i l r l . , r l ! t ! | | ; l l i l l t r i l i l t i l t i l lr ( ) s t t vu kc lZu , ko ja poc l s t i dc s l< r rp l j i r r r l r ' l r r l l . . n , , r o l , r . l , , l r l t ir ' r l ( ' l i r . r r cga t i vn i nabo j . Koc l n r l t t t t i r l r r r l r i l qo l r r r r ) \ i t l \ r ' i l * tl r o j ncp res tano os lobada ; v i 5ak ck , k l r r t ' i l r , l r r I n ; r r r r ; r ' 1 rol r ( ' l ) i i l r za upravl janje nervnim s is tc l r r0rr r , j r , r l r r r r r l r r r t t i l , , ( , t lt l

Ovde ie ditaoci odmah prepoznati (xll'nz l(rrrr Jogina rrl/ irr.rl koji tvrdi da se Zivotni tok mora sit(. ltvrrti u feltr i

unru, i l isprazni t i na objekt da b i na n jega r r t icr ro, l l t tkumrvr cksperimenti, za koje se tvrdi da su drZturi pod nAUF=rrrrrrr kontrolom, izgleda da su slidni akasa lklivn(tHtlntHl r r k i l a .

Medutim, da bi se takvi fenomeni sveli u ntruc*rrt. okvlr r ' . l r i tno je da se p lani ra ju eksper iment i ko je je lako kontrolisati, i koje je mogude ponavljati s nepromenljivirrr t ' t 'z r r l l l t ima .

Prema sledbenicima Rukusa, sledeii eksperimcnt ic1, ' t l t rn od takv ih. Iako on ne mora dokazat i da se iz l i t r t l' , l .og tela emituje negativni clektridni naboj, tvrdi se cla scrr ; i rnc dokazuje da nei to, o( i t< l f iz idko. s tvara medudclov i r ,r r l t ' i zmcdu l i uc l sk ih t c l a .

, , y l r ; ; r . .So l i t r r r i r s r i r s t i k i r " . . . n l r ) r i t \ c i r p i s t r t i l l 0 0 (X ) l ) u t i l i l r ; r 1 i 11 i 1 , . 1 , ,, , , , ' r l r r " . Za n j u sc kaZc d i r os t va ru j c svaku Zc l l u . - l z , l t r t l t r l ) | t t l r r

( )soba sedi na stolici, dok pet-Sest drugih l. judi posl:rr r, ' t ( r . uke j ednu p reko d ruge i znad n jez ine g l i t vc . ' l ' : t , r ' . , ', r r r ' l r r da se napuni negat ivn im elektr ic i tc l ( )nr ( ur ,

3. Hipnotidki fenomentVt. Z. R.ttrls je proveo nekoliko godina u Francuskoj

ispituju6i karakteristike dovedjeg elektriciteta pod naud'

nim uslovima. Ukratko, on tvrdi da je l judsko telo neka

vrsta centrale koja stvara i duva elektricitet. Prisustvo ne'

gativnog elektriciteta odgovorno je (tako se smatra) za ne-ke istalinute fenomene hipnoze i ,,isceljenja".

Uzimajuii jedan broj ,, iscelitelja molitvama" od veli 'kog uglecla, Rukus je otkrio da vr5ci njihovih prsti ju kao

cla-odFijaju sitnc prcclmctc rrabijcrrc negativnim elektrici-tetom. bi poclsctimo clit sc u clcktricitctu istoimeni nabojiodbijaju.

Akumuliran pocl koZorn, kaZe Rukus u svom delu Bo-lesti i magnetizam (Las Maladies et le Magnetism)' o'tajelektricitet se prazni u telo pacijenta. Na taj nadin P,retpotstavljeni manj'ak potkoZnog elektriciteta (tzv. elektridniStit) se odstranjuje: ,,eoveije telo je poput divnog !. lekt19tgeneratora; proiivodad, skupljad, pri jemnik i oda5il jad,,dij i

Ie centar mozak. Kroz nervni sistem prazni se pozitivniiok i uzrokuje funkcionisanje celog sistema . ."

Kako neka osoba postaje prirodni iscelitelj? Rukus

150 l-51

n jem" ncg i r t i vnog e lek t r i c i t e ta i z c l r ug ih , . l i r r t l s l ' i l r b l r l t ' t ' ija" . Poslc nekol iko minuta, moZe se doki rz l l i t l : r . ic s t t t i tn jen ut ica j grav i tac i je . Dvoj ica eksper ime rr t i t to t i t , l ior is tcc isamo c lva prsta, sposobrr i su da podignu dovcki r i s to l ic t t .

No, pod ovim uslovima ovaj ef'ekat ne trajc dtrgo. Stlt.t idni elektricitet curi u zcmlju, tako da podizanje trcbit od-mah izvest i .

Interesantno .jc l lorcclcn.jc s lebdenjem. ZaSto l 'akirispecijaliziraju zatrsllvl. j irrr jc nckih telesnih funkcija kao Stoje disanje? Ovir leoli. i ir tvrrl i der se na taj nadin Stedi elek.tricitet i stvirl ir sc zirl ihir zrr clobijanje natprirodnih efekatai l i kako sc <rb i i ' r to l< i i .c r .n , ,ubrzanje" radamozga ipodiza-n ia na v i l i r r i vo .

U hiprrolizcli su poznati po odredenim fenomenimakoji ostaju ncobjrrin.jcni.. Medu njima je sledeii koji pred.stav l ja pr( )vcru pr i jcmdivost i h ipnoze:

Osolxr s to j i l iccm prema severu, led ima okrenuta h ip-not izcr t r . I l ipnot izer drZi . ruke iza leda objekta, s d lanovi -ma postrrvl. jcnim paralelno i ne dodiruje ga. Ovaj drugi nemolc dir vicli Sta se zbiva. Hipnotizer pomera dlanove pre-ma c lo lc , ,br i5u6im" pokret ima uporedo s k idmom, na uda-ljcnosti ocl nje oko jednog palca. Oni koji su lako podloZnihipnozi u nepromenljivom ritmu klate se unatrag.

Ovde je vaZno primetit i da mnogi hipnotizeri prate,izvodenje ove operacije verbalnim sugesti jama sna i zano-Senja unatrag, ali to nije potrebno. Kako sam lidno utv-rdio, redi samo pojadavaju ovaj efekat.

Rukus tvrdi da ovaj fenomen proizlazi iz postulata, .s tat idkog e lekt r ic i te ta" , a , ,emanaci ja" , ko ja okruZujeosetlj ive medijume i druge, samo je konstantno praZnjenjestatikc iz koi.e.

I l ipnot idk i t rans zat im pojadava rad mozga, punei i gatclcsnirrr clcktricitctom i nroZc prcscii clcltok iz nervnogkomplcksi r ko i i s lu l i r " rck lv imir i < l rganima.

Nedavna is t r i r l iv i rn ja pro l 'csora DZ. B. RajnasT s Uni-verz i te ta u Djuku, ko ja sc odnose na delovanje mis l i nabeZivotne predmcte, mogla b i se uk lopi t i u ovu teor i ju .Medu osta l im stvar ima, u h i l jadama kontro l isanih eksper i -menata, koristi le su se i kocke na dij i je pad poku5ano dase utide samo snagom volje. U skladu sa Rukusovom teo-ri jom, dr Rajn je uveZbavao svoje medijume da usmerava-ju svoi moZdani elektricitet prema gravitacionoj sil i koirrse prekic la.

I I svo . j i r n kas r r i j i r n radov i l r r i r , l ) t o l r , ' , r , r l ' l , r l n poh i r z r r . j t ', l , r l i r l \ v ( ) u t i can je na ma te r i j a l r t c P l t ' t l r r r r ' l r ' l ) r ) n to ( ' l t l n ( . t lt . r l r r t ' s i l c . j c s t e m o g u i n o s t k o j a s c n c t u ( ) Z ( , h o r r l r o l r s ; r l i .

S r r r l r r j e o t vo reno ce lo novo po l . j c i s l r i t t t \ . l t ! l ; r . I r l r kor r t v r t l i l i p r i r o d u o v e s i l e i n j e n d o m c t , l i i r k o ; t ' o l r u z r l r r t t .1 ' os t ' l r r o ima ju i i na umu n jeno p r i sus t vo t r l i r t r l r hu in n r ( )i l ' t t !

l ' rv i korak je nagove5ten radom koj i ob i rv l , j ; r l { r rhur , r rl ' , r l izu: konstru isanje e lekt rostat idke ma5inc z i r r r r t , r t , r r j r ,1 ' r i loc lc idometa l judskog e lekt r ic i te ta, a poscbno r r r r r . l r rnnl(' l tovog stvaranja i praZnjenja.

(l lavna prepreka ovoj vrsti istraZivanja jeste 3to velikrrr , t i r ra okul t is ta spada u dve grupe: preobra6eni ko j i vcrr r1r rr stvari zato Sto tako Zele - neka vrsta ispunjenja vol,ic

i zaneseni koji dozvoljavaju da ih ponese odu5evl.jcrrjc.t )r ' i clrugi desto se oseiaju pozvanima da objasne svojir, , ' t l . r i ia" publ ic i ko ja je to l iko nestrp l j iva da duje o dut l iIrrr. cfa se gotovo razo(ara ako ne bude nagradena prcto-r . r r r i n t t v rdn jama .

I)a to i lustrujemo: Luj de Vol pominje ovaj problemrr rvojoj novoj knjizi o astrologij i. ,,Nacrtajte Semu, izvr5iterr, ' l .rrf iko proraduna na brzinu i kaiite im tiho u mrakurr, l.oliko stvari. Oni 6e raditi ono Sto im se kaZe. Vi iete11' r r rv l ja t i n j ihovim Zivot ima. I to s ka5ikom znanja i dvel . , rs i kc delovanja. "as

Ima l i leka? Kol iko ja v id im, nema ga. Ne v i5e nego',t() postoji lek protiv Sirenja zaglupljujuieg obrazovanjal', 2 kufture i razvoja zdrave pameti.

. ledini put koji je otvoren proudavaocima okultizma urr;rlrovim naporima jeste da se strogo drZe naudnih princi-l ' ,r Savremena nauka, koja se desto bori protiv okultnih,lr ' ,t ' ipl ina - ako se uopSte trudi da ih primeti - ne biIrr'lrrlo da se smatra neprijateljem. Sama dinjenica da po-'.rr)l( ' ogromne riznice znanja koje je prikupila modernirrr.rrrlra, zna(i da ima dovoljno grade koja privladi paZnju, ' . l r i l jn ih proudavalaca okul tnog.

f(ako se sve ovo uklapa u akasu, magnetizam i ostalo'/I ; , ' r r r i tc jedan pr imer. Tr ideset ih godina ovog veka, dudi r r r,r t 'ksperimenata izveden je u Harvardu u Sjedin.jctt int| , l / i rv i lma. Na fakul tet ima za ekonomi ju i ast ronomi. iu otr rlr su da postoji pozitivna vezaizmedu nekih zemal.jskilr, , r , l , ih so larn ih fenomena. Da budemo precizni . j i , l l ; r t

' , ,1 :k i is t raZivadki odbor za dru5tvene nauke l ' i r r iurs i r ; rol , r , jckat ko j i je t rebao pokazat i da su sundevc lx ' l t ( ' l ) , r

, r r r ' s t rgovadkim c ik lus ima. Pomoiu stat is t ikc. t l i ; , r r r , r

152 l -53

mi su pokazali da aktivnost sundevih pega utide na svetsktltrgovinu. Ekonomske pril ike reagovale su na kolidinu ul-traviolctnih zraka koje su prodirale kroz stratosferu.

Koliko je meni poznatol to beSe zakljudak istraZiva'nja. Astrolozi su oclmah izjavil i da ta dinjenica .,potvrdujastrologiju".8e

rzi su oclmah izjavil i da ta dinjenica ,,potvrduje.8e Istrir l ivanje je, u stvari, moglo pokazati da

sunce deluje na zcrtraljske stvari na nadin koji dovek nebe5e shvatio. Kitko i zaSto do toga dolazi nije poznato, ate5ko je i istraZiti, Slo sc tide teorija kao Sto je akasa, ovodokazuje cla .jol ittt i t si l i t koje nisu u potpunosti poznate,Ko ie nast i rv i t i is t r i r l iv i rn j i t ' / Okul t is t i i ast ro loz i , zato Stoor todoksni r t i r r r i ' r t ic i . s iz t tzc lk<lm nekol ic ine, n isu za to ja 'ko zaintcrcsovrrn i . Mct l t r l i r r t , ko l iko se astro loga zais ta za.n ima z i t ov i r j i s l i i ' r t t ' l t to l l lc t t tc : ' / Sa s igurnoSeu sere i i c la ih r tcr r r r n l log() ko j i o lor t tc br i l ru . Ja n isam prot iast ro logi . jc kr ro l l rkvc: u s tvar i , l idno se n jom mnogo ba.v im. Al i oscr i lnr t l i r b i ast ro loz i hte l i i iedno idrugo.njihov prctlrrrct podiva na empiri jskoj osnovi koja je veo.mar s l idn i r osta l im naukama iz srednjeg veka, oni seupin.jtr cla buclu priznati od nauka koje su razvijenije i koiimaju vcie materijalne dokaze. Dakle, ili ie astrologijasrocluc poluokultne discipline biti na istom putu kao, recimo, hcmiia, i l i ne6e. Ako hoie, onda bi morale bit i sl idnorganizovane u nadinu razmi5ljanja i praksi i l i bi morabiti barem manje empiri jske. Ako ne6e, da l i se astrolcveru uz pogre5no drvo?

Meni izgleda verovatno da poluokultne ve5tine mogunaii sopstveni nivo na malko drugadijoj osnovi u odnostna materiialistidku nauku. MoZe biti da se radi o preosetlj ivosti astrologa i ostalih, Sto ih dini tako atraktivnim me*tama napada bd strane njihovih protivnika. Kao Sto svlkoji su pohadali Skolu znaju, nema ni5ta zabavno u.tomecla zaclirkujete nekoga ko ner to rri jc osctl j iv. Cak i ako tozovctc z lostav l jan jc , nrc l r i tn izam . jc is t i .

Ma Sta b io prav i lan stav, osta je d in jenica da fenomenipoput akasc i l i sundcvih pcga - i l i bilo Sta Sto ukazuje nasile koje nisu u potpunosti shvaiene - mora se pobliZeispitati. Ljudi koji Zclc cla veruju kako u ovim fenomenimamogu pronadi veliku potencijalnu upotrebu i znadenje, da-ie ozbil jne proudavaoce i istraZivade.

16. Ljubavna magiji.r

. lc :dna od najpopularn i j ih u Indi j i jeste spolna nr i rg i , i r r , ( )vn lfcrmin (poznat kao strikarmani) obthvata svc lloznat$,rblike veza sa suprotnim polom. Mu5karci ocllazc kotlpr-aktidara da bi zasluZil i l jubav Zene koju Zele uzctit lcrrelioje Zele decu, kupuju amajli ju u tu svrhu; oni ko.j i su vfrirr braku, prizivaju duhove da stiSaju neslogu il i da osigtrlrry t r pomirenje.

t )bred za budenje strasne ljubavi kod iene( )va se bajalica govori Sto je mogude vi5e puta u toku pu-rrjcnja Meseca i veruje se da je uvek uspe5na:

Svemoinom strelom ljubavi probadam tvojc srce, o, Zeno!

,,,",,ill jubuu koja nelagodu stvara, koja ie te preplaviti, ljubav prema

Ta strela koja leti istinski i pravo, u tcbi ic razgoreti Zelju. Njenrrh je od moje l jubavi , a n jen dZi l i t moja odludnost da te posedujem!

Eto, srce je tvoje probodeno. Strela je pogodila kuii.Ovim sam veitinama savladao tvoju snebivljivost, ti si se promenila!

| )odi k meni pokorna, bez ponosa, kao Sto sam i ja bez njega, kao Sto',rrrn i ja pun Zudnje! Tvoja ie majka biti nemoina da spredi tvoj dolazak,,r ni otac te tvoj neie moii da spredi! Ti si sva u mojoj vlasti.

O, Mi t ra, o, Varuna, l i5 i te je snage vol je! Ja, samo ja, imam vlastrr r r l srcem i umom moje vol jene!

Ovu bajalicu prati izrada i mahanje strelom koja jelizidki pandan imaginarne l jubavne strele. Kao i s drugim,'irt ima ove vrste, obred moZe da izvodi l jubavnik i l i opsc-i l i t f .

< itri za budenje strasti muikarcaI'ostoji veoma veliki broj ovakvih dini. U principu, onc',lt 'dc obrazac slidan onome koji koristi suprotni spol, lz-r' l t tf a da je glavna razllka u dinjenici da se moraju ponovil i' . , t lrrtn .puta, a ienama se uvek, zbog nekog razloga, ltre1',,r 'rrduje da nikada ne povere drugim ienama svojc nrirgii, L r ' uk t i vnos t i .

155

l:

1

vam rro zakrr t i i t t t i t Vl t r t t l tc ' t l l t tc r i tzgorc i (ponavl ja se dva puta)'VolcCc{

t t le gtr t t t i tot t t t t r< l r r . ionr!

Odbijrrnjc titkodc pruZa mnogo pril ika za upraZnianje magi.ic. l.J sludaju da Lena napu5ta muZa il i da zatnekog ilrugog, ponavlja se ova bajalica, barem detdevet nuta i to uvede, sve dok ,,se ne vrati":

N atin rlsigurav ani a povratka iene

Opscdnuta sam Zarkom ljubavi prema tom ioveku: ova mi ljubav doluzl

od Aps, , tu*o koj i je uvek pobednik."- ' - i l " t i

iu i doJ"t Zudi 'za mnom, neka me Zel i , neka izgara od Zel je

za mnoml Neka ova ljubav izade iz duha i ude u njega'

Neka me poZeli kao,Sto niSta poZeleo nije! Volim ga, Zelim ga: on

mora osetltr lsto za mcncl'-'.- -O, Murrr"", neka ga ljubav ispuni; o, DuSe vazduha, ispuni ga lju'

bavlju; o, Agni, neka gori od ljubavi za mene!

Vrlo desto se koristc i sledeie dini:

/ . i i i l s t i ln tpanih Veda. Mnoge su ne:k() i l t I l t ' l r r r ' . ; r l t 5vr ' l l l l i l

; r i 'c in i l jubavne magi je koje kor is tc l t i l . i l t l t ' l i r r I l

Kod Zena je omi l jena baja l ica za s l ic l l l l l ( ' l l l l l / r r '

(''ini za sticanie muialrr traZim muZa. Sedeii ovde raspletene kose, ja podscCttttt tta frtvelia ptt'tl()gromnom procesijom (povorkom) koji traZi muLaza ovtl ll('vc'iltl lrct tclilx.

o, Arjamane! Ova Zena ne moZe viSe da izdrZi cltr glctln lrtgltlrve,lrugih Zena. Sad, posle ovog obreda, druge ce Zene do6i na njctto lv*ttrentlvt:selie!

"Tvorac drii Zemlju, planete, Nebo. O, Datare (Tvordc), stv(tti ,H

rrrcne udvarada, stvori mu muZa!

Madije protiv suqarnika

Veoma je veliki broj ovih madija. One obidno sletlc

uspostavljeni obrazac poistoveiivanja prizivada s nekoltr

naiprirodnom silom. Nakon deklamovanja tvrdnje 9' j"

on'(i l i ona) obdaren magijskom moii,-.p1ziva se duh da

1,ruii usluge izvodadu. Neke mactije-uklj-uduju iskopavanje

i,iljke pog6dnim darobnim redima. Ovu bajalicu koristi Ze-

,r,,'p.otiu".tparnice da bi bila sigurna da se ona ne6e udati:

Moi ove Zene, njeno bogatstvo' njene prednosti, sve dodo5e k meni'

r lna ih v ise ne pbsedulelOna ie,"poput p lanina, sedet i u kui i svoj ih

r , r t l i t e l i a ( t i . ne i e se uda t i ) .d, ju ' . " . vel ik i Kral ju. ova ie 2ena pr ipadat i tebi ' n ikome drugom'

( . ) r r a i emora t i os ta t i uma id i nomdoma i i ns t vu i l i udoma6 ins t vusvogoca

r l i b ra ta lOnu ie samo za tebe odrZavati kuiu, kralju Jama: tebi je' evo.'

1,'",lrtuutlutnt Ostaie sa svojom familijom sve dok joj -kosa ne^otpadne!'

O, i"no, tuoju ,a* ,re"u sakrila kao u duboku kutiju' Ovo radim

rr irne Asite i Kasjape i Gaje. Sve ie ostati skriveno!

I I sludaju da se Zena plaSi da bi je druga mogla istisnuti iz

,rr.,2"ut1'"uog il i udvaiaievog srca koriste.se slede6e dini '

Vlcleii bil j [u s uzdignutimli3iem, Zena dita sledeiu for-

r r ru lu iznad n je:

Lr kopam ovu biljku istinski' ovu mo6nu biljku za odredenu svrhtt ( )vlt

trrrvu poseduje moi; moi da izbaci Zenu koja mi je suparnica; mrtd tltl

. 1 , ' l ' i i cm i l i zad rZ im muZa .'O, t i f j to s tako uspravnim l i5 iem' tako lepa, neka ovaj tovck. l r t l tk '

. , , , , , , , - rnoj . 'Neka moja i ivalka odlet i ; upotrebi snagu koju imi l5 ' k t t r t t

r , . r l r r hogova (duhova ) ."

Veii sam od druge, vaZnija sam, snaZnija' Proterajmo jc z:tit'rltt"

, l . r l r ' l .o je oterajmo, dal je od svega-u nadama njenlm'

I ' r ina sam snage. Ti s i , o, b i l iko is to svemoina u ()v() l l l ' / ' tv ' l t t "

r r r , r lako savladat i ovu Zenu!

iei mi se vratiti!

Kao i kod vedine drugih naroda, glavna briga mnogih po'jedinaca u Indij i jeste da dovedu mladu. Prema AtarveVedi to je samo po sebi jednostavno:

Cini zo dobijanje ieneUzimaju6i Stap od bambusa il i onaj sa sedam ivorova, da'robnjai< na vrh njega stavlja metalnu udicu koja simbolidkiprectstavlja Indrihu udicu. ,,Kli jcnt" seda na zemlju ispredgospodara, nc izgovaraiuii ni jedne redi. Carobnjak tadaizgov ar a slede<iu baj al icu :

Nare<lio sam Nebu, Zemlji i svemu da miruju. Prizivam duha koji in

moi da sve stvari umiru. Svim sredstvima preko Agnija, nateraj je da t

se vrati! Ove se moine dini ne mogu poni5titi. Na sto i hiljadu nadina

Pr imam na sebe snagu, snagu stot inu l judi . Uzimam ovu snagu u i tncduha koji ovamo dolazi, koji sada dolazi, koji je do5ao. O, Indra, daj ntltu snasu!

Kao Sto Asvins uze Suriju, detc Savitarovo, da mu nevesta butlc,tako je sudbina odredila da ie ovamo doii Zena za ovog dovekal Indnt,tom zlatnom udicom dovedi ovamo Zenu za onoga ko je Zelil

Iako se od neposve6enih ne odekuje da upraZnjavaju ovcobrede, u opticaju je veliki broj manje-viSe ispravnih vct

Snagom i zitkottitttit Vitrunc pozivam Zarku silu ljubavi u tebi' zl

tebe. Zuinju, ntrt(ltog tlrrltir I.irrbavi kojeg svi bogovi stvori5e u vodi' po'

z ivam i mt l - l inr t l t t lvoi t t l i t rb i tv z l t tncnc osigura!

1 5 6 r 57

( ) . i 'ovcdc! Ja sam tc omadi ja la vr l inom ovc bi l . ikc. Ni i ta n i . jc jurr t ,od s i lc koju sam pr izvala i na tebe prencla. Tvojc nr is l i neie n ikt tdt todlu l r r t i od menet one ic nre prat i t i kao Sto voda s lcdi svoj utvrdeni tok,kao lc lc svoju majku!

Nakon Sto se dotri. jc muZ il i Zena, sledeii logidan potezprema vedskoi mirgii i jcsu dini za osiguranje rodenja sina:

Gle. seme se pornt ' i r rkr . i r to . jc : put ka rodenju s ina. To je urediopat i . Pragapl t i . Arrr r r r r i r l i , Si r r ival i . oni ga napraviSe. Pragapat i ieda se Zenskir < let ' l r ; r t l r . j r r kot l t l r t rg ih - nama ie napravi t i s ina!

Cini zu s l ) r ( i ' (n 'ut t i ( l t r t l t t t i ' t t . j t t

Ba I kao S to Z t ' r u l j i r s l v r r r ; r / i v r r b i t i i r . l r r ko dc i t l c t c uspc ino da se s tTvo j za r i r c t r r k , k ro z ; r n r t ' l i r k p l un ina . l r i i c i uv t r n i de te i e b i t i zd

,I I trrl i itt :.u ulepJavunie

, \ r r r l r j i r . l ( ) ! i demona ko j i me d i n i r uZn t tm , . i i l ( ) ( l l ) ; r ( r t l r ' l r ' r ' t r t t r r I r ' , ! i t l r r hl ( l ) ( ) l ( ' o t k l on i i e mo6n i Va runa i M i t r a . A r j anL r t t c , i l l L r I r " l r i l l r ' l ' r , r r l .r r r ' i r t i r r tc sreinom. Sreia je c i l j zbog kojeg je Zotut s lv l t r t ' r r r r l

Ncka sva ruZno ia nes tane uz pomo i duha S i t v i l i t t n l \ \ r . t t r l n r / r ' l l t l ,',lvirri uma, tela i izgleda. sve ie nestati.

Sve mane, svaki nedostatrk lenote. sve je to ( ) tL l lnol

ltt',sme muikostiMuSkost se smatra to l iko vaZnom da posebni iscc l i tc l , j i ruvzivot posveiuju proudavanju njegovog nastajanja. l)rr hist' obezbedio ovaj cil j pevalu se divne pesme u toku l)t ' ll)r 'cmanja dini. Postoji verovatnoia da psiholoSki motttcrtir ltrtra veliku ulogu.

Upotrebljavaju se dve bil jke: mucuna pruritus i kot'cttbil.ike feronia elephantum. One se vade uz sledede rcCi:..O travo, tebe iSdupa5e bikovi" - karakteristidni deo sirrr-lrolike koji se nalazi u mnogim indijskim magijskim obrc-t l i rna - , , t i s i b ik koj i ob i lu je s i l inom strast i : iza takvoglr ika ja te danas vadim!"

Za (upanje bil jke koristi segvozdeni raonik - a bil j-I ' lr je jedna od gore navedenih. Cesto se deSava da se vade,rlre bil jke, negde u isto vreme. Po5to se zgnjeae i pamodeu vodu, tednost iz njih pomesa se s malo mleka. Sedeii natrrdku i l i kocu, pacijent pije sme5u, ponavljaju6i ovu baja-l icu mu5kost t :

I i si biljka koju Varuna za sebe izvadi od Gandarve, ti moina i strasnatrr rvo koju mi i5dupasmo.

Usas, Surja,-Pragapati, svi su sa mnom; svi ie mi dati silu kojtttrrZim; ona ima toplinu vatre. Kao muZjak antilope, o Travo, ti ima5 svtt, r r r rgu koja postoj i , kao brat vel ikog Some.

( )va pesma zavrsava crtanjem i prizivanjem svih modi In-,lrc koje se porede sa ,,strasnom Zivotinjskom sil inom".

rodcno!

Pod istinr ovinr nuslovom dolaze recepti zam.agiju mrZnje:

Cini ,lu i.t,na ostane besplodnaU clruitvu u kojem su brakovi s mnogo Zena desta pojava,rodcnjo deteta jednoj i.eni neizbeLno joj donosl ivrselloZaj nego Lenama bez dece. Shodno tome, mnogese nadaju da ie one jedine radati decu, iako je Zena mno"go u domaiinstvu.

Ako muZ dovede kuii joS jednu Zenu, njene suparnicou haremu ponavljaie ovu bajalicu:

O, Gatavedas, spredi one koji su na putu da se rode! Tvoju utrobu (O,Zeno) ovim magidnim dinima ja sam zadarala i ona je naopako okrenutni neie stvoriti potomstvo!

'Ii si besplodna, uzimam ovaj kamen koji pred.

stavlja tvoju neplodnost!

U isto vreme, Zena kola z.na zL\ l jubomoru druge Zene,ojadaic svoj poloZaj ovitko:

Cini protiv lirtbomorc

Tu l jubomoru koju prcrni r nrcni oscia i , ta j snaZni oseia j ja uni5tavlnt ,Vatru l jubomore ja razgonirn kao 5to vetar razgoni poZar. Kao i to, j r , .smrt s igurna, kao Sto su mrtv i mrtv i , tako je i tvoja mrZnja mrtva! Is t isnula sam ljubomoru iz tvog srca kao Sto se iz mahura istisne vazduh.

Carobnjak koji je desto pla6en prema tome koliko dini baci, desto potide svog kli jenta da.zbog veie sigurnosti upotrebi vi5e madija u istu svrhu . Zena dij i muZ gubi intcrcsza nju upotrebiie jedne dini za povratak njegove ljubirvi.a drugc za s()pstveno ulep5avanjc.

t .s8

17. Okultne ve5tineu Kini

Vel idanstveno jc b i t i ( ios lxr t lar svcta . . . - Car Kjen Lung (1764'n 'e ' ) '

Kina, s na.istirt i. iorrl l ivortt civil izacijom' polale pravo na

magijski sisrcttr i r ittrrrlc iz niriclrcvniie pro5losti 'e0 Tri stvari

kaiaftteriSu kincski oktrlt izam: ra5ireno verovanje svih kla.

sa u delotvorttt lsl okultnih vestina, verovanje da veiinom

fenomena trprirvljaju posebni duhovi i, misticizam Lao

Cea.Sada$nji rnagijski okvir Kine i kineskih zajednica,

oostoic Sirtim Ju'e"oistodne Azlie, moZe se naii u mongoll r , l - ; , . , , . ' i -o ^ . imi t i rzne k ineske re l is i ie ( i in to is t idk i ku likim izvorima primitivne kineske religije (Sintoistidki

tovi), tc u ezot-eri jskim oblicima taoizma, kao i danas

ri5ienim vidovima. Ovi poslednji duboko su uticali

okul t izam Zapada.Samanizam i isceliteljske ve5tine kod pripadnika p

mena Mongoli je, te njima srodnih zajednica Eskima, 1kazuju da su onl rodonadelnici kineskog.Sinta. Ovaj je'

svoje strane, pre5ao u Japan, gde postoje-.dudno slidni fe'

nomeni pornati i u Evropi, kao Sto su medijumizam, "spisi

o duhovima" i oblici izvesnih magija.Sinto je, izgleda, nastao u Kini pre tri hiljade godina

i predstavljalo je prilagodavanje magijskih vestinamgngol'skih seuerniata to3e je obavljeno za vreme dinasti je Cogr .

Iz Sinti su svoju koncepciju duhova razvil i japanski ikineski sistcmi. Ovi sistcmi su paZlj ivo organizovani: naj'pre dolazi .f edna vrhttvna intcligcncij.a; ispod nje su andeo-ske (nebcskc) intcligcncijc; ispod njih su Duhovi planeta,

Slede duhovi mrtvih koii se mogu po5tovati. Oni se prizi-

vaju u magijskim obrcdima i smatra se da saraduju s vi5iminte l igenci jama i l i bogovima'

Konfucije je stupio na scenu u trenutku kada se kodKineza javila Zelja da ovaj oblik religije (animizam) n1 19-ki nadin preurede. Njegova su naiela gotovo u celosti bilaspekulati'ina i filozofska-. Bio je savremenik Lao Cea, ali pogodinama neSto stari j i .

Leto Ce ie. s druge strane, radio na rekonstrukcij i ki-neskc fi lozt'rf i ie vi5e freko misticizma nego preko logike.

l r . r r . t ' ; r . sk i b i b l iO tcka r imao . i c ; l l i s l r rP l , r r ; l 1 i l i l r t i r , , c l r cvnel i l r rzo l i jc" , ko ja jc , izg leda,_ izvr .SiLr r l i r t1r .p: r r , t , l i l i i u t ica j ,; t ' r ' j t ' i ' c s to c i t i r ao t a de la . N jeg< l v i s ' ' s l c r l l , r . r r r r . i r r l r s t l r v i l i\ ( ' / u s p ro5 lo5 iu sve do t l e dok su n rag i , i s k i o l r r r . r l r i i , r r t l o -l \ ' { ) t s l vo b i l i vaZan deo . , d revnog . . (S in to ) s i r l l r r r , r

trr€^6@6 Mtl'dn6ffiM@Hf6ffimHHftrT{]?M $nf'}liffi *H,r8r

Iflenr-e/

ffiJFIffiH/-\

96l

EffiHffi€

= - l

6,1

,t$ffirullFqMX\iQ{,,

d66AHa5

,H11'EiMfi*rftjqnffivsjrffi'€ $u ni6@i f,/,61ffi,,I9ffiH

FgfifrxFen/E eIrs ng )F(AKffiMlffirfiH5frffiffi

i$fflE[n

0F_l/ eF I

Di

J]iE MA DHFlBlHRflfi(

PIFRHU kineskoj f i lozof i j i su g lavna dct i r i u t ica ja. Sinto, sa

',r 'ojim boZanstvima i bestidnim magijskim obredima, bo-rro sc protiv negativnosti budizma koji je uvezen iz Indiie.( )rl ludnu pobedu nije izvojevao nijedan. Konfucije be5e,;',,prrt Platona i Aristotela, sjajan polit idki i etidki misli lac,,rlr njegov nauk nije izvr5io dovoljno jak uticaj da bi se1,r, 'vladali stari kultovi. Lao Ceov sistem je, u izvesnoj me-r r. zrrdirao u Sinto, a sadrZavajuii u sebi svu aparaturu zilr,rz'",o.j.u magijski kult, prestao je da bude reforma i poslu-'r,r jc kao sredstvo preko kojega su tradicionalne magijskcr , r r l r r jc pre5le s vei mrtvog Sinta. Tako je i danas.

l.J svojoj knjizi o taou, Lao Ce desto pominje ,,Moct , r r r r " i , ,Tajne u n jemu". Sl i ine mutne f raze daju-odgovi rI r l l l ( ' l prostor za razvoi okul tn ih vej t ina.

Irrko su se Konfucije i Lao Ce pri susretu dopali . jctlrrrr, lnr j , ( ) rne, kasni je r iva ls tvo izmedu dve Skole post i r j i rkr j r ., rcie, sve dok nije doseglo razmere gotovo olvor.t.rro1,

, , , I ' r r i r r te l js tva, 5to je danas odi to.l . ,onfuc i jevc i nemaju n ikakve veze s udenj inrr r i r , ' . r ,

, , r . r t r i r r l r i r s i i a | 6 |160

nama t i t ( ) iznta. Oni odbacuju i mist i i r tc t lo l . l t i r rc i t lk t r l t t tc

oure. t " . I luc l is t i , s druge st rane, imaju sol ls lve t tc t t t is t ic \ t lc

i magiiskc sisteme, koji se ne razlikuju znattto .t l l i t. sistc'

ma - l rarem ne po spol jn im obeleZj ima'

Oves t ran i cescug lavnombaveoku l t n im l . r : n t l t l r c t r i l t t i lto i " upiuZniavaju i i ' r iv i r iu Kinezi taois t ick ih ubcdcni i t '^ ' ' "n i

p i " i luu l rn l r ' r r r r tg i jsk ih. veSt ina je ,va2no ne k l i t i d i -

nienicu da su nrnogc ri i lr l jc koje se nalaze u evropskint

. . t ; i ; i" : tgr"i , i : :T r,, koj" "

2nu da.ih izvode evropsKioosenar i . s l i t t tc o l r i r t t l t t k t t rcst<o1 magul '""""ii.tl..'t,iii, t,i'i.i.'tt'" magije, nu pii-et' moZe se nadirelativno ttt itkr vczlt *

"uto[iki- opsenarstvom' Kineski

s iedni . ruck. ,v t t i r t t t t t l l ' l tc i n jegov zapadni pandan mogl i su

; ; ; ; t ; ' .k , i ' , , , s l rv : r t i t i obost iane mot ive ' pa dak i nekc

obrede.""'"dilill,,lt prrdlju na um vrbovi pruto*-i i po5tovanje vo-

de, dini kojc'sc bacaju preko voStanih figura, sujeverja ve-

iinu r.u glatl itcl je i mnoStvo drugih stvari ' Ovde se moZe

iuii i i i i . i ' ."koj iemitskoj vezi jei veiina evropskih magij '

tliii tituuro poiie" iz knjiga kao sto su Solomunov kliut,Motisiiav rnat tli dela dvojlce Alberta koja vuku korene iz

ievicisk(r-asi rsko-haldeiskog sistema.'- (4uguc" je da su neki obredi doSl i u Evropu preko

araoskoi ut ic; ia u Spani i i i l ta l i j i ' Sigurno je da su 9nClg--f . i ' i Jr , in i iarobniaci pohadal i duvene . .Okultne univerzi-tete" Soini ie da Ui proudaval i arapski s istem' kao Sto su

poznati'rani kontakti Arapa s- Kinom' C-ak i danas izve'

lna sujeverja o neuni5tavanju hartije (u Evropu su. je do'

neli Aiapi) postoje kod Kineza i Arapa' Kod drugih naro-da ih nema.

Magidna oglcclala

Magidna oglcclala spaclitju u najvaZnije instrumente ovogum66a u Kini. Ko [lung, jedan od najve6ih autoriteta naovom planu, smatrao ili je vrlo bitnim u borbi protiv de-mona: moramo se po<lsetiti da se ove aveti nalaze u osnovisvega. Zaltita protiv zla, smrti i bolesti moZe se obezbeditijedino borbornprotiv demona koji kontroliiu ove fenome-he. Uspeh, bogatstvo i pobeda, tzv. pozitivne p..rednosti,rnogu ie ste6i Jedino saradnjom s avetima u diji domenspadaju.'

dpotreba magidnih ogledala beSe dvostruka' Prvo,pravi izglecl demonaer pod pritiskom' odraZavao se u nji-

r r t i t . l s , l t t l . j c l ec lno rn b io v i dc r r , r r , j r gov l r r t o r r l r r l r . . , r r o r l r i l jt to s t t t i tn . j ivane, a n jegov- r rap: t r l tur v l ; r , , r r rh i r o1 ' . l r - r ! r t l r t j r ,p l r 's l l r . j l r t i . V lasnika ovog dragoccn() l . l l ) t ( . r l t r r ' t , r pnl r r r r l l l r rjc ' i nct rcska sre ia: jedan je dovek stv iu l tn Ix l r i l i r { r r . i t ! lx r .r r roc 'u rnagi inog ogledala, kaZe nam tako rL,kr ,5r Arr r . r : ( ' r l ,

I i t .

Vang Tu iz dinasti je Suj objavio je rcrkrr krrl izir.rr rrkojoj su iscrpno opisane vrl ine i zna(aj magidrtrrp'. rrglt '{nln,rr zu i lustraciju je upotlebio sopstveno ogledalo koic 1r. prt-r t r i o od ve l i kog Heu Senga . , ,Kad god ga nos i s r r r . r r i . i ' , ,r t 'kao mu je ovaj udenjak, , ,s tot ine demona Cc l robeci , , ,t lk raSeno jednorogom, Zivot in jama det i r i de la svcnr i rn it l r .ug im mist idnim s imbol ima, ogledalo je sadrZavalo l r r ,cr lstrrvu poretka sveta prema udenju taoista, koja jc nlr rrjcrrrLr bila upisana. ,,Kad gcld sunce obasja ovo ogledalo, rrlrs t i lo ov ih napisa proZima l ik ko j i og ledalo odraZava, t i rko,lrr se ni sludajno ne moZe pokazati kriva slika."

U drugoj godin i Ta-Jeh per ioda (606. god. n.c . ) .Vrrng Tu je krenuo u provinc i ju Cang-ngan da prover i vr l i -nc ovog zadivljuiuieg Dredmeta.

Autor tvrdi da je brzo dobio pri l iku. Boraveii u krdnrrpored puta, saznao je da tamo Zivi jedna tajanstvena dc-vojka, koja je krdmara veoma interesovala. Uzevii ogleda-hr, u njemu je spazio prividenje - nikog drugog do miste-rioznu devojku. Do5av5i kod njega, zamolila ga je da jcrrc ubije tim magidnim ogledalom. Priznajuii da joj je hi-l;;rdu godirra, rekla je da ju je izbacio demon u dijoj scr lrrsti nalazila i nakon raznih avantllra na5la se na tomrrrt- 'stu.e2 Odludiv5i da umre, popila je neko vino, povrati l i l' ,r 'o.j pravi oblik oStrokonde i smesta umrla.

Kako se pravi darobno ogledalo? Nijedna drevna ki-rrt 'ska knjiga ne daje nikakav recept. Ali Si Cen nudi resc-rrjt ' . Svako ogledalo koje je dovoljno staro i dovoljno vcli-Lo. kaZe on, kada se obesi u ku6i , moZe da otkr iva duhor,. Treba ga drlati pokrivenim i ne sme se koristit i ni rrl : r l<ve druge svrhe.

O vrl inama ovih ogledala u Kini se pridaju bezbro,jncl , r t ( ' c .

\ r r ra j l i je i d in i

i ' r r r r j l i je se u Kin i kor is te verovatno v i5e ncgo ip, r l t ' , l r r r l,1 , . lcc lna od , ,duvenih knj iga" o amaj l i janr i r j t ' rL . l , , t ' . , ,i l l r n l l i l Pao Po -Ce i z IV veka . U sed t t r l n i r cs lo r r r r l , l r : , , i r

r62 I (r3

kaZe d l r su p isane amaj l i je posebnt l c le l t l tvornc za putntkc,

narodi to u p laninama gde duhovi desto boravc. Breskvint ldrvo. sa svojim magiinim svojstvima, koristi sc za izradtt

magiinog pera za upisivanje slova,e3 a boja jc bila od crvc-

no[ cinobera. Te arlrr, i l i . ie su toliko moine cla onc n9 p9-

trcituju samo duhovc i prividenja, vei i Zivotinje i l judc

ncpr i ja te l jsk i raspokt lcnc. Neke od ov ih zaSt i tn ih d in i po '

pr imi te su obl ik Pct s t rc l ica - ko je su na s l idan nadin ko-

i is t i l i Spanski Mirv l i r t l r tk t t arapskog per ioda.Amaj l i . ic sc p i i t r t ' r t t l t l i t l t p ismom poznat im kao , ,gro '

i -ov i to p i* r i r . t " i l i , , r te l rcs l i t t k i r l igraf i ja" .er Dok mnoga s lo-va l idc n i t ko l tvc l tc i r t t t l t l t te k i r rcskc znakclve, neka od n j i l t

ne mogu sc p to t t t t t t l t i ' i l i r r o l l i i ' i r i c r r i r n mc tod ima , a neka sumoZcl f i bczrut i ' r r , i t t i r . ( )vdc ic z l rn inr l j ivo pr imet i t i da se

kineski ntc t r t t l p l i l i t rz iv i tn . i t rzvc 'zdu i p laneta, ko j i je u mo-

c l i koc l p is l t t ' r r r t r r rg i ic . l t t t laz i u jednom broju knj iga o opse-nar imu kojc s t r i rh jav l jene u Evropi u srednjem veku.esAko su onc prcpisane s k ineskih or ig inala, nema posred-n ih vcz i t .

Zcnc u Kin i jako vole z latn i i l i s rebrn i t rougao s dvamada koi i v ise sa spol jn ih uglova. Smatra se da ova amaj-l i ja saclrZi u sebi sve bogatstvo koje jedna Zena Zeli.'

Amajli je, kada se ispisuju, uvek se rade na crvenoj i l iZutoj harti j i . ,,Ponekad se na tom papiru crta slika idolacrvenim i l i crn im tu5em. Zat im se zalepi na vrata i l i kre 'vet. if i se nosi u kosi i l i u crvenoj torbici zavezanoj zarupu dugmeta.e6" i l i se moZe zapalit i, a pepeo pome5ati,sadajem il i vodom i popiti, tako da njen uticaj proZme telo.Mnoge ku6e imaju osam il i deset ovakvih amajli ja' kojese obese o strehu i druga mesta za koja se veruje da unj ima poeivaju z l i u t ica j i .

Ova navika da se p i je vocla u koju je umodena amaj l i -ja , ra i i rcnat jc i na Srcc ln. icm is t< lku.

Zvona vaic ' t . i r t t t< l i t r t t anta j l i ju . a kor is te se i u magi j -sk im r i tual ima k i r rcsk ih nr t tc l raca. Smatra se da je ovo ve-rovanje u moi zvona doSlo iz Indi je . U Arabi j i je s igurnobilo raSireno kada je Muhamed zabranio sujevernu zvonja-vu zvona, koja bese preneta izYizantije, a koja je joi po-znata kod jez idsk ih poi tovalaca Sotone u Kurdis tanu.

lzazivanje grmljavine pomo6u amajli ja, smatra se va2-nim delom taoistidkog magijskog sistema. Takve dini mo-raju u pisanom obliku sadrZati predstavu slova ,,grmljavi-ne" i , ,munje" . Svrha ovoga moZe bi t i da se uni5te duhovikoji stvaraiu nevolje i l i prosto da se izazove grmljavina ioluje da bi sc neko kaznio. Primer pri lagodlj ivosti ovc

r r r r r r j l i j c s i r d r Z a n j c L r p r i d i o S r r n j r r ( r p r u l \ ' r r f . : t l r .l irr l io . jc tf ata u Pruvoj istori j i r l i tttnttlr ' r rrt

l r . r t o l ) i r t g j c mes to u Sens i j u gde j e L i u l ) h r i r . r I r L j l i l r r r r r r r r i , r l l r , ' t r t , lt t j t ' o p l r cov za s redn j i p r s t l e ve ruke . On sc l ) ( ) s i t v ( . l n \ i r r , , r , , l t r

l r t I l l r i l tko l r . j c r ckao : , ,Ova t e Z i vo t i n j a h te l a ub i t i , a l i r r i . j r . r r r , r p l , r l ' , 1 ' r t t , , r , l r t l li i r r r b i t i n i u u znak osve te . "

NacrtavSi crvenu l in i ju oko njegovog bi la, l t r r l r r t l r r i r ln l lF !nnhElf , vc l i i ine detvornog inda, naredio mu je da za vrcnt( , \ t r r r rbtrn l r t l t r lrcrru ruku. Sledeieg. lutra vel ik i p i icov leZao je mrtav rr l r l r r i r r i

(iornji znak predstavlja modifikaciju znaka ko.i i ou rurt"l lrIu tn javu i sevanje groma i munje, a jav l ja sc u r r r r roplo L lr rcsk ih amaj l i ja .

Cco sistem pisanja anrajl i ja i njihovo kombirro'",rnr;r.kra jn je je jednostavarr i . jcc l ino ih nepoznavanjc k i r r t .s l r i l rznakova d in i neob. ja5n. l iv im. Razumevanje osnovnih s lor i ri l is te obl ika , ,nebeskc kal igra l ' i je" , obuhvata ve6inu ohl iL i rkoje susre6emo kod uobidajcrrih amajli ja. Izuzeci su ()nr..( to su p isane f ragmentarn i rn p ismom i one koje su prcpis l rr rc iz arhaidnih verz i ia .

Zakrivljena l inija koja sc spuita s takvih ama.jl i . j lprcdstavlja darobnjakovu verziju nrlrmalnog znaka za luk,l.oji se simbolidki koristi da satre duha il i drugi gnevnil r lcdmet.

Znakovi sreie koriste se za suprotstavljanje zlu s ko-lirn se trenutno bori. Znaci za dug Zivot, mir i napredakisto se koriste protiv duhova i si la koje donose bolesti.lxrtniu i nema5tinu. Iz ovoga prir<tdno proizlazi da se nirrrrnajfi jama pojave znaci za,,ubistvo" i ,,ubijanje madem",tl ir bi se tako delovalo protiv zlih sila.

Tako 6e se kombinacija ovih pojmovnih znakova, kad'.e protumadi, ponekad ditati ovako: ,,Ubistvo, smrt nti l-tcm (kao) munja, prot iv avet i ; (neka) sre ia, napredak ir t'd (dotlu) . "

Dodavanjem planeta kao Sto su Sunce i Mesec, cl 'ckirt

"t ' produbljuje, jer su obe moine kod amajli ja.Svetlost i vatra su sledeie moine sile koje obezbctlrrirr

l ) ( ) tpunu pobedu d in i prot iv b i lo dega. Zbog toga sc r r , j i l tovrr rurc i mnogo kor is te. Znak za , , is tok" , kada se porr ;n ' l ; ; rru logo puta, pr iz iva svu mo6 Sunca koje prodiSi l rv i r . i r r r r i rr , . r zrAka poveiava se ponavl janjem.

Ove mo6i se ne v ide kao aostraktne s i le . [J l r ro is t r rI r )nt s is temu svaki znak predstav l ja posc-bno bo/r r r rs l r , ,l r ; r i is taknut i je medu n j ima kaZu da je Cang l - i ro I i r r l i , ' . r l, . r i oVog ku l t a . O tuda se n jegovo imc , Cang . ( " t ' s l r , r r . r l , r r, , I n l . ip( )znat i j i rn amaj l i jama. Voclstvo luois l ic l \ ( ' nr , r ' , l I

t64 | ()5

sektc p()vcrcno je Cangovom pt l tomku koi i Z iv i t t okr t tg t t

Kvang-s in, prov inc i ja Kjang-Si , a kojeg jako poi t t r iu i ko j i

ima ovl l t i ien ja samoga Canga.Njcgova"arnajl i j f moZda je najmoinija otl svilr i sluli

u ,u" ,uil l", njeno ilclovanje ovisi o Zeljama sopstvcnikit '

Zato clvoje l judi s istrtr-n amajli jom moZe verovati cltr ic im

ona <ioneii bogatstv<t i olirkianje od bolesti. Treda je osohit

rnoie koristit i zit obczbcclcnie obilne letine i l i jc Zena mtl '

Ze nosi t i da b i rodi l l r r r r t r (ko c lete.Druga vrslir {irri srrstoji sc od redenica koje se ispisuju

na vrpcanr i l h i r r l i . jc . . r pot lscrc i t ju na neki dogadaj ko j i jepovezan s rc :zrr l l l r lor r r ko j i l l r iTc l . jku jc darobnjak. Tako na-Iaz imo: , ,Ncki r gcrrc l r r l l . i Kvang svoje st re le ovde ispuca";ovaj voiskovorlir bio jc strer3an ratnik iz II veka n.e. dij i supobednidk i pol ror l i prot iv Huna uSI i u legendu. Smatra seda je asoci,jacijorn idcja (i otuda asocijacijom sila) ovaamai l i i i t r rc izr t tcr r to moina.

Mirlo jc arnajl i ja koje ne sadrZe imena bogova, ali ionc poslrr. jc. U svim sludajevirna takve amajli je sadrle zna-ktrvc .ri,rr ili ling. Iza ovoga stoji teorija ,,gomile". Verujese cla samo gomilanje vi5e l judi stvara neku snagu. Ovakoncorrtrisana snaga veia je od svake pojedinadne snage,bilo poiedinih l judi bilo prividenja. Kako darobnjaku destonije moguie da skupi viSe ljudi da bi se koncentrisali naZeljeni efekat, on moZe posti6i slidan rezultat prenoseiiovu Zelju na harti ju. Otuda upotreba znaka hjao i yao, Stoznadi . .v ika iz mnogo usta" .

. .Svemoini" Dedal L.ao-( er t koi i sc kor ist i t r taoist idkoi rnagi j i - ' ,dono-' s i lac src ic" . Nosc ga psiho-medi jumi '

Osim ispisivanja perom od breskvinog drveta na Lu-tom papiru, kod pravljenja amajli ja moraju se ispuniti jo$neki zahtevi. Najistaknutij i medu njima jc' izgovaranjcsnaZnih bajalica. U isto vreme, darobnjak se koncentri5cna posctrno moino boZanstvo, obidno gromovnika. Bajali-

r ' i r ko j i t sc sma t r i t na . i c l c l t l t v r t l r t i , j o r r r r I t o t r , t t l l ; r : ' t ' r t ' t l l t l l tpr r l r r r r toku pravl jcn ja amaj l i jc . i t ' ov i t

Src l N t ' ba . od i Neba , j ezg ro sve t l os t i nc l l c sk t ' . l x t l t t r l t t l t t l t l t l l l l i l l r r r l ! r r l l l, , v l l l , r s l Zem l i e , Sunca i Meseca , upa l i s vo i t r s vc l l o ' i l , l r l / , r l r t u r t . t l t ' k i t.,t izvrii naredba Pet careva.

l ' o s l c ovoga , u ama j l i j u se snaZno duva , t i t t \ t t o u l l r l hn L i l L r l

srr predis lamski Arapi duval i u dvorove kt l j i r t t i r \ l l , ,v( ' / l ! ' l ll i " s i l c za ama j l i j u smr t i .

Moraju se ispuni t i jo5 neki zahtev i da b i ar l r l i l i in l r i lnt lc lo tvorna. Pero i l i detka moraju b i t i novi . n l i ts t ikr . ,po lptrno disto" i nekori5icno. Stvarno moini darobn.iltt ' i tttop.ttsplcsti dini prostim ispisivanjem znakova kaZiprsttlttt tt vttz t l uhu .

Mnogo je pr imera is tor i jsk ih i legendarnih k i r tcsk i l tt 'uclotvoraca. Jedan od najpoznatij ih bio je veliki Mirrg(' 'rrng-jen darobnjak dirrasti je Tang. Prida se da ga .ic cirr

l<.ao Cung proveravao na slecleii nadin:

t r r r je. da bi prover io n jegovc mo6i , narccl io.da se. iskopa pei ina ' i t r t r r r

t r r r jc smest io neke s luge da svi ra ju. Pozivt ju i i .Cung- jena. p i tao gi l . l ( 'l , ; rkvo dobro i l i z lo ta muzika predskazujc i da l i je on moze zaustavi l i .

eung-jen je tada napisao itve amajlije na brcskvinom drvetu, priCv-

rrr io ih u?eml j i iznad pedine i muzika ie odmah stala.

Muziiari su izjavili da su videli strainog zmaja' koji ih je toliktt

r rp la i io da nisu mogl i nastavi t i .

lcclan od najpoznatij ih mudraca Kine bio j. f j-ui Sjqng'l,oga su ,amolil i da demonstrira svoju m96 p19d-kraljelttVia i o dij im se podvizima pripoveda u delima Ko Hunga'

Kada ie monarh iztazio Zelju da jede ribu, darobn.iitk

1e iskopao malu rupu, napunio je vodom - i uhvatila sc

irurrna morska ribd. Doh se ona kuvala, kralj se poZalitr

rlrr nema poznatog seduanskog dumbira.Odmih je, nastavlja hronidar, Kjaj Sjang napisitrr

;rruail i ju, kojti je stavio u zeleni bambusov Stap i pruZio lc'

1,',f nom oct kraijevih glasnika. Zatim mu je rekao da skkrpi, , t ' i iod iaSe daleko. i im ie to uradio, g lasnik, , je otk l io t l r.,. nalaii u dalekoj zemlji; kupio je dumbir i jo5 .ictlrrottrz;rtvcrrio oti". Za iren oka bio je ponovo na dvortt, lr lts

l ' :rrl le riba bila gotova.eT

,,lt ir i l izam

t ut lna s l idnost izmedu k ineskih i zapadnjadkih nr t ' r l i j r r r r rl , i h t ' enomena p rv i pu t j e op i sana u X IX vck t t " ' " ' ( ) 1 ' 1 , , ' , ,

' r ' r l t ' I l o i n te lek tua lne s lo ieve ' ove veS t i nc t t g l l t " l r , r t r l " l r t t

HErt

166 t 6 l

posvcicnc ( ) tkr ivanju bududnost i , r t i t l l t r ' i lo t l ; t l i r ' t ' t t t 'k t tradn.ia klc:nuti u odredenom smeru.

Tarno gde je , ,automatsko p isanje" b ik l r r r t ' to t l kot t t t tnikaci.jc, upotrebljavalo se breskvino pero.') ') ()rro prirvilrtod grandice koje je na stablu moralo bit i okrcnuto l)t 'cnlt listoku. Pre odsecan.ja, izgovarala se magidna fornrtt l i t koittse sastojala od detiri sti l ta, a ovi su imali po detiri sloga:,,Moino pero, snag,u nosii. svakog dana, ja te reZenr."

U koru stahla, nrr strirni suprotnoj od grandice urczujese red koja znadi ,,thrlr oblirka". Posle toga urezuju se znaciza,,dudotvorno olklovcn.jc nebeskih misteri ja". Odabranugrandica mor i r b i t i l i rko iskr iv l jena da na kra ju d in i udicu.Po5to se ukklpi rr nurli komad drveta, duZine nekih Sestpalaca, orla sc stirvlja u ruke doveka il i Zene koji su oda-brani kao r r rc t l i iunr i .

Svi udcsnici ovc ceremonije morali su bit i u stanjuobrednc Cislotc, nositi distu odeiu i morali su postit i. Uholu su sc postavljala dva duga stola, jedan pored drugo-ga, i to jc bilo mesto zbivanja. Na jednom stolu je bio,,oltar" s vinom, voiem i slatki5ima; drugi bi se posuo pra-Skastim crvenim peskom, koji se zatim poravnavao da bise obezbedila dit l j ivost znakova koje ie ,,pero duha" nane-r i .

Zavr(avaju(i sve ove radnje pre mraka, darobnjak za-tim ispisuje na kartu svoju molitvu Velikom kraljevskomBodisatvi, navodeii da su Zrtve spremne i traZe6i da seduhovi poSalju. Pedantno se dodaju tadno mesto kuie iime traZitelja, tako da bi duh mogao doli bez velikih te-5ko6a.

Ova karta i odredena kolidina zlatne hartije, odnosese potom do sveti l i5ta posveienog boZanstvu i pale se prednjegovim ol tarom. Nakon povratka kui i , v lasnik mora na-pisati imc i aclrcsu na clrugoj kartici, koja je pridvr5ienana jedan dovratak.

Kad paclrrc vcdc, nckoliko skruSenih molilaca dolazedo vrata, pale zlatnu harti. ju i nekoliko puta se poklone dazaLele dobrodo5licu duhu.

Tada se izvodi kratka pantomima. Nevidlj ivi duhodvodi se u hol, sveie i tamjan pale se u njegovu dast, ajednom od stolova prinosi se stolica da bi je on mogaokor is t i t i .

Dok se izvodi ovaj ceremonijal, medijum se primidcstolu koji je posut peskom. Dr5ku grandice drZi s obe ru-ke, dok prednji kraj dodiruje povr5inu peska. Sledi prekli-

r r ; r t t t ; t ' r l r r l t l r u o v a k v o l r . r o l l l i k t t : , . V r , l r l r r l r r . , , ' , r l , r ) \ t \ l l l i t ( ) .r r r o l i n r t e n i i p iS i ' s t i gao 'u

pcsku n i t \ l o l u( ' r r t r ned i j um zav rS i . o l ovk t r n i l no \ t l r n l r t ' l r ; r r r / n i r l \ u

l r ( ' \ l \ u . ( ' c l o d ru5 tvo po tom mo l i c l uh i r r l i r r , ' , l l t , . , r l r o / i r r l' , 1 \ ' u . . / i r kc ' l j e se ve ru je da j e doS lo s r r . i i r r r . n r l r l l . , r , r 11111 , ;1' , t o l i t ' r r . Sada se sv i k l an ja ju p razn im s to l i c i r r r l r , n l t r l r , ( . t l t i ll r r r i r l r i z l a t n e h a r t i j e .

l { i t ua l uvek pod in je na i s t i nad in . Med i j r l t r p ru t v r r , l r rl r r r lcd ima; , ,Vel ik i du5e, ko j i bese tvo j ve l i t lurstv( .nt t t i t ( l lr r r ; r k . ko j c dasno ime , ko i c s i s l uZbe obav l j ao i l r o t l h r r j n r r r, l r r r r r s t i j om s i na zem l j i Z i veo?"

. ,Magidna o lovka" isp isuje odmah odgovorc n i r pr . rLuscansa je podela. Ona jc sada c l tvorena za pojct l in t rcr r ; r

l r l r rn ja koja se postav l ja ju isp is ivanjem na pardetu l l i r ; r i r i tr n j ihovim spal j ivanjem s t rakom z latne har t i je . Kako koj r1 ' ; rp i r gor i , tako se odgovor pojav l ju je u pesku. Kra j odgor, r l r r obeleZava se znakonr , ,Zavr( io sam". Odsovor i sr rr ( ' \ to u poetskom obl iku. Ako sc poruka ne moZe razumc-t r . okrvka ponovo isp isujc odgovorc dok se ne desi f ru iu.l . . r r t la nckojspravno prodi ta poruku naglas, o lovka isp isu. ict r rko je" . Posle svakog odgovora, pcsak se poravnava c la

I ' r se pr ipremio za s ledci i .

fffi fe\ l c r l i c i nska ( l c kov i t u ) i r n t a . j l i . j a . k t 4a se o t k r i va na k i nesko j s cans i

U toku ovog postupka primenjuju se najstroZa pravil itg ' , ,nr rSanja. Ako iko pokaZe neki znak, ma kako malcnl , ro. nepo5tovanja i l i ne lagode, o lovka odmah isp isuje prc-I o1 11 pggku .' I 'e5ko je ponudi t i d i rektan odgovor na ovu poj i rvr r ,I ' r r r l r r i i da medi jum kotr l ja o lovku izmedu svoj ih izvrr ru l i l r, l l , r r rov i l i kao da nema nikakve kontro le nad n iorr r . Svi

'g , r r r ln . jadki posmatradi , ko j i su b i l i pr isutn i uu t l rkv i r r r, ,urs lu l i l , te iko mogu da objasne kako o lovka p i ic . r r r r rorr r ) r i r to Sto nadin drZanja medi jumu st raSno otc l t rv t r r r r : r

' , r 1 ' 1 r l j s 1 1 p j g .

Srt tat ra se neobidno vaZnim da se cela c l r r r7 i r r r r r ) ( )nrr ' r r ,, l , r ; r l i c l u h u z a l j u b a z n o s t i p o n r o i c l o k s c s ( o p r r 1 , r , l r ,

168

z i t s l c ( l ( ' ( t l ) i l i t n j e - a Pcs i l k p ( ) r i r v l l i l v i l . l : r I r r r l t ' \ ( ' l l v i l l l

n i a ' u . , u , , r r cs r r i i ka nada renos t . I sk rc t t t l t t t s k l o t t t t t os t ' t l t l l t l v

[a i , r . lg . ,u"ra na ove k<lmpl i rnente isp isujuf i t t ' t ' "s t l lc { l lo"i s l i i r rc samt lpotcenj ivadke formule '' ' - i;;r i"

poiroii, r iuh p.dinje ispisivati frazc k.j irrr. 'r. l i

za clozvolu da oclc. ()cl 'niega

se iraZi da ostanc "sil l l lo.iol

"iai"". Njegov otlgovot'. i . ' , la ..mora odm.ah oti i i" ' On se

i r t "A" zahia l iu ic i l r t r ( tv i r r ra l . iubaznost i i gosto l jub ivosl i '

Kada je vcc 'o i ' i to t l l t on nc ie ostat i , okupl jeno.c l ru l tvoqovor i u h<tr t t : . .Ako , ic b i lo imalo nepo5tovanja i nepal '

i je , ve l ik i l ) t t i ' t : . I r rck l in icrno te da nam oprost i5 ta j greh" '

Zatim so ..trdvotl(" ' do vrata uz zapaljenu zlatnu harti ju i

ispra ia iu gt t t t t tk lo t r i r t r l r i padanjem na kolena'

\ ( ' u ( ' l \ r ' r t o i b u c l c c l u g a c k a < l k o s l o l r r r l r o N t . l , t . r : r r r j l r r . r ; t 'r i l t t i r l l r t l ozvo l . j ava ju c l a se c r vc l r i p t . s l r h / ; un r ' n r p t . p r . l o r r ro t l l ; r r r r , j t r na i l i mek in jama . D rug i r r r r , l o r l r r l r r ; r r r j ; r r r r s l j i ,r r l i . l . j r r i r r j u i nad in u ko jem sAm mcr l i . j r r r r r r l r z r ; r ' r l ; r r r I r i r [ ,tkrk b i lo ko iz dru5tva drZi drugi . Ovaj ins lnt ru( ,nt / , t I t \ l ln j c . kad n i j e u upo t reb i , d rZ i se uz vc l i ko pu i t o rnn f r ' t lsv i l i i l i nekom drugom vrednom mater i ja l t r

' l *n j r ;c r rvr ,k

('r 'vcne boje. Postoje mnogi primerci lepo izrczltlrt 'rrrlr nurg icrr ih o lovaka. Smatra se da inst rument ko. i i l ) r .cnoht i l ll i r r rnaci je od duha s drug<tg sveta zasluZuje dosto j i r r rs lvr .nr lophodenje i oditu nagraclu.

Upadlj ivi ,,Zivot" koji sc oseia u olovci kaclir st. rlrrlrpojavi da bi je kontrolisao, nroZe se porediti jeclino s lcskovim i l i vrbovim prutom u rukama veStog poi tovt roc; rv( )clc .

Razlog utvrdivanja pravog imena duhovog i njegovilrsluZbi jeste u tome Sto bi ncko ncpoZeljno prividenjc i l ir lcmon mogli doii u posccl raSl.i i i zapisivati krive porukc:on je, medutim, nesposoban cla sc ,.prcdstavi" kao dobartlulr, a moZe se otkrit i po potpisu. I(acla se prevara stvarnotkrgodi, ona retko traje duZe ocl nekoliko trenutaka, a pra-r i duh sAm od sebe protera demona.

Pridaju se mnogi dudni dogadaii koji su se desil i natr rkv im seansama. U nekim s ludajev ima moZe do6i moin<tlroZanstvo i najaviti svoje prisustvo, pokazujuii na taj na-t' irr da se neke Zrtve moraju prineti i pred njegov oltar.Vcliki l judi u pro5losti odito su komunicirali na taj nadin,rr njihovi potpisi i poruke dobijali su se pomoiu crvenogrr l rs t i la ko je se detkom nanosi lo na har t i ju . U ove svrhcI'oristi la se dak i obidna ietka kada se oseialo da je ,,moi", l r rhu-ooseLioca vel ika.

Ako se Zeli savet od nekog boga, njegova se figurarr r ros i u ku6u gde ie se odrZat i seansa inekol iko dana sc, :r(iava pre nego Sto se pristupi ispitivanju. Smatra se dirt( ' rnnogo IeLe u pero prizivati bogove od duhova umrli lrI 'oj i su vi5e vezani za zemlju.

Medijumi u Kini nisu poseban sloj . Cesto se osol)it zi l, l rzr rn je magidnog Stapa b i ra nasumice. Al i , tumadi z i t l ) is i l,r:r pesku il i harti j i jako se po5tuju. Zahvaljujl( i skrlcrroiI ' r i r rd i k ineske kal igraf i je , re lat ivno malo l jud i nro/c s i r,rr ',rrrno5iu protumaditi brze poteze olovke. Radurrir st ' r l:r, ' \ ( ) umeie dat i ra iz davnina jer su mnoga prcc lsk i rz i r r r l ; r. r n i s l t na .SC

SC

SE

KarZu da je najbolja vrsta magidne olovke kl, ona kojit

oclscde s i itofn"e i l i jugoistodn-e strane stabla' Grandici

narcduje cla daje jasnJi precizne informacije' Ponekatl

nur,ruui tr obliku iail j i , klo ona po(tovaoca vode, oboii

l't0 t l l

Jcrr f i rn takav zapis nalaz i sc u knj i i i t ' i l t S i t t t t l t r ' r " i /epolrc' l ' irrrg. Njen naslov, O iudnim prikultl i ttt i trr i :.tt1ti,rtt 'nim stvurimd, uveliko potvrduje sledeii odlottrtk:

Kacla . jc v isoki drZavni s luZbenik i p lemi i od Veja bi t t s i t l t to lx t r t tot t l l is luZbcnik u Ping-deju, t t r bc ic na duZnost i deset meseci , iz t tc t t t t t l i t sc l t tFjavio neki sel jak po imcntt Vi tng i u l judno zamol io da ntu t lozvol i t l t t Inllm razgovara.

Plemi i mu ponttc l i t l i t sc<l t tc . t ovaj rede da on moZe otkr i t i s liz nevid l j ivog svct i t . l l tu l t rc ' i t l i r p lcrr r i i n i je pokazao mnogo intercs()vposet i lac mu zi tpovct l i t l r t posl i tv i s to u g lavnoj prostor i j i , s malo haolovkom za pis lut . jc , l l t r t t , i r t t t t t t t t i vodom. Zat im mu rede da skinc

Krto i u drugim s i tuaci jant l , svc sr , ur l r , r l i l l )o u lv l rk .i l ( )nr I i lua lu. Pr ipremi se vel ika svL: lk( )v i l t i l . i l1 t . , , : r t r r r , r " r rs tc tkrk tamjan gor i , a sv i pr isutn i korrcerr l r i i r r r r . l r i r pr lnnjc ko.jc 6e se postaviti.

' l 'okom jela, domaiin saop5tava glavnorrr l) l(.\ ir lu :vr!{irr, jonice valne za dotidni sludaj. MoZe se rit( l i t i u lorrrt. r laon nije siguran kome bi kder dao za Zenu il i tcl i r lrr sulragrlc se nalazi blago. U drugim sludajevima mot(. i(. rn(l lt lo prividenju koje dini nisu uspele da oteraju.

Uz plesade dolazi i grupa muzidara opremljcnir rlrrlroi i rna, zvoncima, c imbal ima i drugim inst rument ima. I I 1 l ri 'ctku sviraju vrlo lagano. Posle nekoliko minuta ri l irrn sr.ubrzava. Prepli iu se koraci i pali se vi5e tamjana. Izvijnrrirrizvodada zavrSavaju naglo i dramatidno padanjem glavrrogplcsada na pod.

U toku ovog dela, koji moZe da traje od dvadesct rkrpcdeset minuta, publika ne izgovara ni jednu jedinu rcd.f(ao i u sludaju ,,vrtoglavih dervi5a" iz reda Melvevi, plc-sad se podiZe nakon nekoliko minuta ushiienog 6utanja.Sada mu se mogu postavljati pitanja, jedno po jedno. Po-ito su odgovori nekada izuzetno brzi, obidno postoji pisarkoji beleZi odgovore, posebno kada se oni odnose na leko-vc protiv bolesti, dija l ista moZe biti duga i detaljna.

Razlidite plesadke druZine imaju posebne metode iza-zivanja transa. Neke zahtevaju narodito jelo, kao celo pra-sc, koje treba da se jede yruee iz bakrada, dok plesada zaruke drZi dvoje male dece. Ima druZina koje ne poseiujuku6e, vei se mora i6i k njima i doneti im skupe poklone.tJ su5tini, obidaji i obredi razlikuju se od provincije doprovincije.

Davolji plesadi MandZurije, mu5karci i i.ene, posebnoscju strah ali se istovremeno i krajnje po5tuju. Evo Sta1riSe jedan autoritet:

t j t raZenju nj ihove pomoi i , mol i lac sa sobom nosi poklone u obl iku t r rr r r jana i papirnog novca kao znak poi tovanja prema demonima. zt l i l t trlragocene poklone od hleba, crvenog Stofa i crvene svile. Ove grupc rrili

lrlc5u, niti udaraju u dobo5e, niti zvone zvoncima, vei samo sedc i 1xx'ir r j r r lagano da se t resu kao u groznic i . Zat im padaju u hister i ju. Mol i rx 'uLrrlu da se vrati kuii i da na prozor ostavi krdag, a duh ie u njcgtt tthtrr'iltprr rv i lek. U is to vreme mol i lac se mora zaklet i da ie pr inet i l r lvc u zrr l lpoi tovanja odredenog demona, i i ju moc i in tervenci ju sad pr iz ivrr j r r , l r ',l;r ie takode prineti darove nekom svetili5tu u blizini.

l 'osvedenje i rad sve5tenstva taoistidke magije zirsniv;r1r ,,, 'r r ; r speci ja l izac i j i po stepenima. To znadi da sc l r r ( r ' : r r r r l ': r j r rc i ) dele na one koj i se koncentr iSu n i l pr t ' t ls l . ; ru , r r1. r

koj i je v is io na vr i t l i tnr t i t l r r p i rz i Sta ie se dogodi t i .Nakon nr:kog vrcnrcnir . Vang rede: , ,A sada da podemo I

mo." Nal l i su ()s iun vcl ik ih znakova na hart i j i , s objaSnjenjem na <nom pismu kojc, j t 'g l r rs i lo: . ,VaSa uzvi5enost b i ie vr lo v isoki d<lsto janik; Z ivc ictc tkr iczt lcsct ic tvr te godine."

T 'adir Varrg i t t t t to z i tm<l l i da ga pust i kui i , a l i n ikada ni je u lda l i jc o l isao. U pcr iot lu Huj Cang (841-847. n.e.) t r i puta je

imenovan s l r r / l rcnikom vcoma visokog ranga. Umro je u Haj Nanuu dobi koju . ic prorckao Vang.

Car Si Cung iz dinasti je Ming, koji je vladao ad 1522.1-567, vciinom dvorskih poslova upravljao je pomoiupisanija duha, uprkos dinjenici da su vladari u nadeluprotiv ovog oblika predskazanja.

Davolski ples

U Kini je poznato nekoliko oblika ,,opsednutosti zl im du.hovima". Ve6ina njih se manje-viSe podudara s opsednu.to56u duhovtma iz semitskog i srednjovekovnog okulti.zma. Fenomeni takve vrste, koji se sada pripisuju ,,duho.vima koji lupaju", uobidajeni su i u istori jskim zapisima Iu dana5nje vreme. Davolski plcs .ic, mcdutim, interesan'tan zato Sto ima nekol ik<l karaktor is t ika koju nema u dru.g im pozntr t im obl ic in t i t opscdl tutost i demonom.

" Plesadi davolskog plcsa mogu biti dobrovoljni i l i pri.si lni. To znadi da ih u stanje ekstatidnog ludila moZe nate.rati neki zao duh, i l i mogu biti profesionalci i l i amatcrikoji u sebi namerno izazivaju stanje ludila u svrhu proro'ianskih predskazanja.

Stvarni ples l idi stanju koje se javlja kod vra(ata Ztr'padne Indije (Kariba) i l i kod naroda Njam-Njama koji Ziviu JuZnom Sudanu uz reku Nil. Ako neka kineska porodicitsmatra da neki problem zahteva natprirodnu pomo6 il i sir 'vet za resavanje, pozivaju se profesionalni plesadi davoljc';1plesa.

t12 113

one koj i is lcru ju duhove, te onc koj i sc b i rv t ' vr i r r l2 l r i t r t t t t ; ti t r aZc l l r i no5en je L r tava . I mu5ka rc i i Zc r t r ' p l i r r r ; r , i r r sc t treclover svcStenstva, iako je ova sluZba prakti i 'rro rurslcdrtir,Mnlo ih je koj i rek lamira ju svoje mo6i : k l i jc r r te l i r tkr laz ikao po preporuci, a obraia im se sa ,,predasni gospoclinc"il i ,,vu gospodaru" i l i nckim drugim podasnim izrazorrr.

Veiina kandiclata za prijem u neki red godinamil scbavi okultnim vc5tinirrna zajedno s roditelj ima, tako da umomentu konadnog, zarcdenja ve6 poseduju znatne spo-znaje. Ostaje saluo rl ir sc izvr5i posveienje, a ono se povo-rava bilo ko.jcnr l)r()vcrcnom darobnjaku, pod uslovom danije rodak.

Sedanr cltrna prc ovog obreda kandidat se mora izolo-vati u 6eli ju i nrorir apstinirati od ribe, mesa, belog i crnogluka, praz i luk i r i a lkohola. Osta je tako u stanju r i tua lnedistote i porravlja prizivanja i bajalice. U jednoj od knjigaLi Kija clctir l. jno jc rrpisan ceo ovaj proces:

Staresina. k: rd Zcl i da pr inese Zrtvu godi5nj im dobima, pr is tupa bdeni ju 'Bdenije znadi prikupljanje ili koncentraciju (vitalnih osobina njegovogduha i intcligencije). To je koncentracija nedega Sto jo5 nije koncentrisa.no i mora ciati rezultate. Stare(ina ne pristupa bdeniju ukoliko ne morflda izvr5i rrcko vaZno delo ili pretskazanje. Bez bdenija ne treba preduzi'mati mere predostroZnosti prema materijalnim stvarima, niti se trebasuzdrZavati od Zudnia i strasti. No, onaj koji mu se podvrgava mora dase zaStiti od neprijatnih stvari i mora kontrolisati Zudnje i strasti. Njegoveu5i ne treba da duju muziku. Izreka u zapisu da ,,dovek ne sme da dujemuziku" u toku bdenija, znadi da njegova paZnja mora iii samo u jednom't"thu

umu nema tastih misli, vei se strogo pridrZava tao nadela. Rukei noge ne smeju praviti nekontrolisane pokrete. One se kreiu strogoprema ritualnim propisima. Takvo je bdenije stare5ine, koje predstavljarazvoj najveiih sposobnosti vitalnog duha i intelekta. Bdenije je rigoro'zno tri dana, a preostali deo od sedam dana je blaZi. Obrazovanje ovihatributa u Zeljenu koncentraciju, znadi usavr(avanjc Zivotnog duha, posledega se moZe stupiti u vezu s bogovima.

Poslednjcg clana bdcnija slavi se svedanost posveie'nja. Tri dana su prin()Scne Zrtve taoistidkom oltaru, u dastidola koji se u njcmu nzllazc. U dogovoreno vreme, posve-6enik ulazi u ogradcni prostor s oltarom, odeven u sve5te-nidku odoru, bosonog i s amblemom Sunca na glavi. Putod mesta samovanja do hrama, ako se ne radi o istommestu, on mora pre6i tako da mu noge ne dodiruju tlo.Obidno ga neko prenese na ledima. Ako bi sludajno dota-kao tlo, moi koju je sakupio bdenijem pre5la bi u zemljui tako bila poni5tena.

Kad jednom prispe u hram, glavni sve5tenik koji pro-sipa riZu, pisane dini i vodu po zemlji, ispituje posveienika

t l i t b i sc uvo r i o da l i . j c c l os t i g i r o l ) t l t \ ' t ' , 1 ( ' l r ' r r r r l \ r l t r ' t t o ! l loc l n r i t t c r i j a l nog svc ta . Na sv i t p i t i t r r ; i r t l r l g r r \ , r r i l t ' r r i r l r i l l

l . roz i t iv i rn. Po5to je proSao ovaj tast , pot ' i t t jc r r ' pr ' l t r l r t l tovninr lcstvama sadin jenim od madcvi r , t tz l rn l t r i r r r 'mr l rn ln,clotr<lSa i zavijajuiih tonova roga. Po sil i tsktt r uvllr k'\ l lrvHisku5cnja ( iako madevi n isu oStr i ) , smatr l sc r ln lc h i r t r l i=dat posve6en i da je kao sve5tenik potpun() snnloilFlAn,

Cerernonija se zavriava time Sto novotrtir l 'rnih ptl la:loltaru zvoneii zvoncem i obave5tavaju6i bogrtve tlrr fe redcvu-darobnjak.

Obredi i instrumenti kineske magije

l)re nego Sto upoznamcl odcZclu i metode opsenara, vlfuto1c uoditi ogromnu veru u magidnu delotvornost madcviri to je zajednidko gotovo sv im obl ic ima magi je . U Kin i sc

'4

%lP vvv

2 -!^ (.^

J-- c=

a1 --( r

vI

7 8

6 . , ,Ob lac i "7. , ,Grnr l jav ina"8. , ,S id i "9. , ,Pet e lemenata"

3

?@2-l.}.7

2

)

I

3

s 6

l . , .Od laz i "l . , ,Dodi"\ . , .Zmaj"l . , ,Polet i "r . , .Duh"

/ rnkovi koj i se kor iste u k ineskim magi jsk im pr iz ivanj ima (nebeska ktr -l igra l i ja)

rrnd najviSe upotrebljava u isterivanju zlih duhova. Mcdu'lrrn. kao i u drugirn sistemima, magidni madevi moraju sc

lroclvr6i posebnom tretmanu i mogu posluZiti za viSe [utt-Lt i ja u jednom obredu.

KindZali od breskvinog drveta i madevi s dve oilt ' ict 'ttr irni kjen), smatraju se najdragocenij im oruZjem zit t l l l i, t t ' r r je demona. Mad koj i je nekacl posedovao ncki s l ; t " ' t r r, , r t r r i k i l i vo j skovoda takode se sma t ra veoma c l ' i k r r s r r i r r r

174 t75

Ako ne r r l t takvog oruZja, gvozclcna i l i t l l 'v t ' r r r r o i l l ' i t ' l t 1 tosveiu jc sc u ime s lavnog mada koj i ona prct ls l lv l i l r . ( ' t 's l r t

se ok<l baldaka namotava crveno platno. Kltl rri i t ' l t t l l lo-trebi, nrad se paZlj ivo duva u svilenom platntr. Mlrl i rtrotlclmada koji se pravi ocl vrbe, desto se nosi kao bctl i- irrrrir. i l i , i tt-- 3to podseia na arapsko kori5ienje dudesne Ali. icvc: sit lt 'l je, koju nose sajedi (potomci Muhameda) u Jemcrrtr. Ktt 'da se koristi vrba, ()na sc mora odrezati petog dana pcttlgrneseca, kada ie suncc trajvi5e udaljeno od Zemlie. Stablapogodena munjont posctrno su povoljna za magidne namc.ne.

Zaitita otl zlir rnoZe se obezbediti veSanjem takviltmadeva o vrala, rroicnjcm na grudima il i o pojasu i njiho.vim ukra5avanjcrn crvenim kitama il i mreZama. Takodese koristi cluclovo clrvo. U Cekjangu se veruje da su dudovlmadevi tako rnoini da ubijaju zlog darobnjaka kada se pre-ma njemu usmcrc.

Madcvi od novdi6a su najmoiniji za sve magijskesvrl.re. Mrrogo se razmi5ljalo o razlozima za to - ukolikose razl<tzi za neku magijsku ve5tinu mogu utvrditi. Zlokrugli kineski novdi6, sa detvrtastom rupicom u sredini,kaZu da podse6a na prsten mada. Otuda zbirka takvog pr.stenja, sadinjena u obliku mada, moZe da ima veliku za5tit-nu moi .

Novdii i, po moguinosti iste velidine, niZu se na gvo-zdenu Sipku, koja zavrSava klasidnom rudkom i baldakom,Tih dvadesetak novdiia naniZu se tako da se preklapajuna Sipci. Koriste se dva niza, da bi se formirale dve,,o5tri-ce". Dr5ka moZe da se sadini od hrpe novdiia, kao i sambaldak. Novdii i se poveZu crvenom svilenom trakom. Ki-te, pantlj ike i mreLe (ove zadnje da bi ulovile demone)mclgu ukra5avati mad. Veru.jc se cla jo mo6 ovog oruZjatakva da sc i samim n.icgovim vitlanjem postiZe Zeljeni efe-kat .

Kao Sto sc mogkr i odckivati, nauk mada ima vi5e va-ri jacija. Na nekim sabl.jama su ispisane mo6ne dini, kojepoveiavaju njihovu snagu, kao Sto su ove:

Upotrebljavam veliki nebeski mad da sasedem prividenja u njihovih pctoblika; jedan udar ove boZanske o5trice razgoni mnoitva tih biia.

Ovu je formulu, po opStoj pretpostavci, upotrebljavao Fu-Hi, legendarni vladar petorice koji su ustanovil i l judskired. Druge dini, ispisane na vrbovoj o5trici sablje i l i mada,g lase:

V l i r s l t t : r t l s v i n r duhov i t na ; n ro i d i t s vc S lo r l r r r l i ' I l ' r t r t I l ' t ' I I i l l i l r - | | ! t l t r r ' i lr x l s v i h .

Nckc sabl je mogu i same da dclu. iu . . lc t l l r r l i r l r r l t r .h i l l ludrac b io je poznat po takvoj sabl j i za grr is t r , r r ; r ' rL , r r roua,

Kirc l god je Zeleo da je upotrebi , ostavl jao je sabl ju u l ) t l lur i l r l r i . pnl t r=skao bi je vodom iz usta i pretei im tonom naredivaujo1 r ln st rene iut i ln=st i . Zat im je drZao sobu zatvorenom za svakoga i o lv l r r ro l ' t lF lFh r l t l t l lt lun i po podu je svuda tekla krv.

Autor ove knjiger0r tvrdi da ga ovaj trif nije prcvirl io, KeZc da nijedan demon ne moZe imati kry. Bila .jc lo vurlnkoja je postala krv. On veruje da je ta'metamorli lzrr lelutivno lako izvodlj iva i da ne spada u red stvari gdc sc rrlr ija ju demoni .

Pored sluZbeno posveienih vua, ppstoji velika grtrprrsamozvanih darobnjaka. Stckav5i moii samostalnim uc\cnjem, narod ih desto po5tujc kao i onp prve, iako im scuspostavljeni taoistidki elementi ogordgno suprotstavljaiu.S druge strane, taoiste osuduiu konfucfjanci i jeretici, ani-rnisti i po5tovaoci demona najZe5ie v1ste. Iako oni samine tvrde uvek da mogu postati nevidlj ivi i neranjivi, kon-l 'ucijanci drZ.e da je njihov rad na isterivanju demona jed-nostavno obmana - njima se pripisuju bela i crna magijai upotreba okultnih moii u zabranjeng svrhe.

Ceremonijalna odeZda vu darobpjaka

.,Crveni plait" (kang-r) je glavni deo qdeie koji se nosi priizvodenju bilo kojeg vaZnog magijskog dela. To je detvrta-sti komad svilenog platna s prorezom na jednoj strani dabi se formirao prednji otvor i kruZnom rupom u sredini zaglavu maga. Nema rukava i obidno je ukra5en simbolidnimpredstavama drveia, planina, zmajeva i spirala grmljavine.Spoljna ivica kanga-i op5iva se plavom svilom. Na vrat-nom delu nalazi se obidno 5iroka svilena traka, dij i krajevivise na prednjem delu.

Ovaj plaSt je identidan ,,halj ini svemira", dije se imc,rrrcdutim, daje i drugoj odeZdi darobnjaka. To je halj iniryromo6nih sveitenika i l i darobnjaka koji vode manje obrc-, lc . Sadin jena od sv i le , a ponekad iod nekog drugog p l i r l -rur, ima Siroke rukave i spreda je zatvorena vrpcama kojc' ' isc. Ukra5ena je zmajevima, osmougaonicima i kornjlrt*rrrrr;r, koji se tradicionalno povezuju s taoistidkom nrirl i it r t l l l .

t76 1 ) r i i cn la lna mag i ja 171

Svi d i r rurbnjac i taois t idkog utrcdcrr . i i l . l l { rs( ' ls l l l v ts l t i

ukra ia na g lav i . Kad rade, kosa je skupl jcr r i r t t l t i r ' l t g l i tve

(kao scc, ,n ie na f r izuru koja je b i la uobidajc l l i l l ) rc l lc l lo

5;;i" "

n-,dOu do.ao konjst<i r6p), a nanjoj sc rtit lrtzi .kru'

niu iuor. Na kapu je pridvrSiena metalna predodlltrt sutt '

Eevih zraka - ,,zlatni vrh". Iako ima mnogo var1acl.la svc"

tienidke odore,'oni ortodoksni tvrde da jedino odeZda ko"

ia ie tradicionaln<l rrrihvaiena ima dovoljno moii da kon'

tentriSe prauu magicnu snagu kod istinskog vua'

Obredi i ve5tinc Zcnskih darobnjaka

Kao i kocl truSkaraca, vu Zene (poznate kao vu dame)

rnogo Uiti amatcri ili profesion alci' .Zajednidki im je cu-{1

st"fen konccntracije pri obredima i slepo verovanJe u sop'

stvenu moi.Zenc s. de5ie traZe kao medijumi' Kad pada u trans'

darobnica moZe govoriti glasom duhova ili jednostavno

rnurnfuti n".aru^iliue redikole moraju tumaditi eksperti- veoma slidno porukama koie nanosi magidna olovka' a

koje se obidnom smrtniku moraju prevestl'- -' Kao i kod medijumskih fenomena na Zapadu' veruje

se da posebni duhovi stupaju u kontakt.sa medijumom. u

riuniu'ttunta. U isto ut"-e, uobidajeno je da duh s kojinl

se kbmunicira bude neka poznata dama (gospoda 9"):-tkojom se Kinezi savetuju iekovima' 7,ene medijumi obid-

no rade medu pripadnicama svoga.pola;.dak se i za decu

tvrdi da su brzo postajala posveienici kada bi prizivala go-

spodu Ce. Da se'ovaj duh ponekad otelotvoruje' pokazuje

izveStai Cen Kvajaror :

Drevni jc obidai da sc tt ttoii prvog pun()g fircscca primi duh Ce-ku' Ova

praksa ni jc , s t r t lgo govt l r , :c i . 'ogr i rn idcni i na. prv i mesec' Ona se moZe

bozivat i d svakoi lot ia. Klr t s i l r i ja h io mlad, g ledao sam decu kako je

pr iz ivaju u dasovinra z i tbavc.U .ojbj se rodbini pridir cla jc nakon poziva odbijala da ode: i kako se

to desi lo v i (e puta. v i ic jc n isu pozival i . .

u t ; ; i " . t t Ki r ig j iu ( r t )34 l ( ) - r8 i ' porodica.vang.Luna' doktora na Dvo'

*'Z.tu.nog Sto"vinji. prizivala je Ce-ku kad,a,je duh si5ao u Zenske odaje

i uiuo u je?nu <tevojku rekav5i cla je Zena Vrhovnog cara (neba)' Ta je

.teu"lta riogla posle toga pisati knjiZevne sastave izvarredne lepote' koji

i sadi kruzJsv6tom po.l naslovom Zbirka besmrtne iene

fi.o1u i. na nekoliko'razliditih naiina i pokazala je veliko umeie u kori5-

ienju Llovke. Ali nikada nije pisala siovima koja se koriste na ovom

sveiu. Buclu i i <Ja je Vang Lun'b io pr i jate l j .mog oca' razgovarao sam s

ni.gnui. iin.tvimri i mlad"om braiom' tako da sam lidno video nien ruko-

pls.

[ ) t o j k r r r i i r l uh sc p t t v r cn rc t t t l p t l k i t z i v i t o t l t r r l r r j r ' p t l l t ' , r ' r 1 r r r l r l l f . l t t t ! 11s l i t b i r t i r l r i o na l i k p r i v l adno j Zen i ; a l i i s ; x r r l s l r r l r i r l r l r ,E+ 'h r r l l r r l t : l i l l t i l lv c r , r . L c p r j c s v i r a l a l a u t a ; a k a d a b i j o j g l r t s z i r z v o l i l , l r l r l r l r r l i h n t l t r + l n f ripr i j i r t : rn da su svi koj i b i ga dul i zaboravl . j i r l i l r r tge, fer l lunt lp t teLr lrupi lao rnoZe l i s n jom putovat i na oblaku. ( ) t lgovot i l r ie (Lt l tn lc: I l ldvor i ( tu je iznenada zavi t lao bel i oblak poput ( l inur . ( ) r r t rs pn; le ln ntn jcga. a l i oblak ni je kretao. Tada duh rede: , ,Na c ipclnrnn i t ts l l r ls l { -sk in i ih i onda pojaSi ." Popela se u darapama iu l i r r i tc lerr r lu r ' lpelepolako idu prema sobi . Posle s i laska je rekla: , ,Sad nrolc l i f l , le l rErtet t t r tncki drugi dan." Kasni je se devojka udala, a l i duh ni jc (kr l to l l t t l l r t t tnovom domu. Ni5ta posebno dobro ni lo5e nije proizl*kr t/ tlh ForFlltluha. Sve pisane tradicije u vezi s tim daju mnogo detalja; n orur llu Jsvideh grubo je ocrtano ovde.

KaZu da prizivanje duha gospode Ce sve vi5e dobijn lrnpopularnosti. Najde5ie svojstvo koje ona podaruje jcstcsposobnost pisanja velidanstvene knjiZevnosti. Ali ovir, jduh takode ,,shvata medicinsku ve3tinu i prorodanstvl irnoZe igrati igru dame kao najbolji igradi u carstvu".

Kako se priziva ovaj duh? Ona moZe, prema tradicio-nalnom obidaju, doii preko medijuma il i se prizvati u ma-lu lutku i navesti da odgovara na pitanja.

KaZu da se ova druga operacija izvodi ovako:

\ - .,D .J -)

- ,-,---t v,-- - - ' VA,

' ] r - . - D- - r . q -

t I t ^ - l- l f l - -

l l r

Amajl i ja sreie

t79t78

' Pottr l tcstog dana prvog rylescca..-* p() l lc l \ l l r l i l r ikr kt t l t

aan , , t i t jc ne5phodn6 Au s" prorodanstvo pr iztv: t " ; ' ] : 'uz ima. iu ku t ladu iamaj l i ju zavra ta ' .9 lu , t " l ) l r l ( ' l ) r l l i l K t l

tladu; nakon toga na 'iiol se nacrta ljudsko licc l\rl<tttt se

urit ui* vrbovJgrane"di bi se od njih napravilc ltrkc i

noue iutke. Figurica sc tada obude u odeiu'"-" Su" z.n. "- il i sarno .icdna ako je prizivad poicdinitc

- oozivaiu gospodu Cc da dode' stavljajuii hrane t tamja'

nuli"o tieuiici, Kazu cla u veiini sludajeva lutka oteZa zrr

""f.ri[" frlnuta: tlt 'th ic u nju u5ao' Tada se gospodi po'

stavljaju pitarrja nrt koja se ve.ruje.da o.!3 "qry"]t1 _YlilJ

obidi i -pr isutart ic u mnogim delovima Ktne t to poo razl l -

eiiit iti""i*a, ia.la se tiaZe saveti od metli' posluZavnika

i iurfifitifl prcdmcta, da bi duh koji je u njih uSao bio

vodi l ja.-- bn" koii Zcle da se njihov duh nade u zemlji mrtvih'

poku5avaju to ponavljajuii ovu bajalicu:

Sestro San-ku, gospoclo Ce-ku, molim te povedi me u zemljg. na podrutju

;i".'$,;'j; z"iifir .l po<trullu Jin? Hoiu 'da

tarlo nadem blisku rodaku'

r",r, i" nadem, trobu s njbm da piozborim koju red: onda me' molim

te, brio vrati u Podrudje Jang'

Veruje se da stalno ponavljanje ove formule obezbeduje

p.iri.iuei"l da bude prLneta u zemlju prem.inulih' gde moZe

haii rodaku, a potom se bezbedno vratiti 'r03

Duh-figurica darobnica iz Amoja

U Amoju, Zene carobnice izraduju posebnu vrstu figurice

Ja bi se'u nju smestio duh koji se piiziva, a moZe se kori-

stit i za bilo koju svrhu.Mala lutka pravi sc cld brcskvinog drveta koje u sebi

ima Sen magiju.'Prc ncgo Sto se pristupi izradi lutke' drvo

se prikuplja" pod za5tit<lm mraka il i na neki drugi natin'

da se izliegne sumnja u vradZbine koje- bi mogle pasti na

Zene. RezSarenje se vr5i nakon Sto se drvo podvrgne tret-

-unrr. On se sattoli od skrivanja drveta negdg u ku6i i l i .u

blizini kude trudne-Zene. Tamoostaje dok se dete ne rodi'

ali maika ne sme da zna za drvo.i im nouorodende dode na svet, darobnica uzima drvo

i rezbari ga, istovremeno prizivajuii duha bajalicama da

dode i uti i .t" u figuricu. Lutka ima oblik Sto je moguie

slidnij i novorodendetu i mora biti istog.pola' Potom, sc

ortuuliu iza taoistidkog oltara, tako cla dini koje se na olta-

l u i zgov i r ra ju mogu na n ju r l c l ov : r l l | ) r r r l l i r \ r l t t l r n t l , t l r i t l r ld i t robrr ica pozove duha sa soi ls lv t . r ro; i o l l i r t i r , r r ; t Ln l r ,gr t lepostav i la f igur icu od breskvihog c l lvct t r .

( )va se operaci ja smatrh dolorr r c l r r t , u l r r r ' l l r r r : l i , fe t 'kac l duh ude u lu tku on moZe da n i l l )ur t t l r . lu r l r ' le la t ldijcrn je oblidju figurica radena. Cak sc rrroit ' r lr,r lf i dsclctc ostane sakato i l i mentaltto o5teieno. 7.lrog uvug t.Ht=krga konfucijevci i mnogi drdli mrze takvc vcitirrr,.

Medutim, izgleda da ovoth obredu, zvaltont ,,( )pcfggl=.ja izvladenja Livota" i l i .,SredStvo za potdinjavlrrjc i lrrlra',,opasnosti da bude otkriven samo poveiavaju vrcrlrrort,l lezuslovno se veruje da ie rlfkon njegovog zavr$ctkrr irrt imne stvari ostati u lutki i t la ie ona odgovorit i l t i l svrlpitanja. Evo joS jedne mctodb koriScenja figurice:

Figurica se najpre izloZi rosi dctrdcsrjt dcvet noii, kada se veruic rhr lrukon izvesnih ceremoni ja ima moi goVora. Onda se poloZi na t rbuh / t . r r t 'kojoj pripada i pomoiu njc Zcna prlStajo medijum za komuniciran,je snrr tv ima. Ponekad Sal je f igur icu u svct duhova da pronade l idnost o kojo jsc t raZe obave5tenja. Tada sc mcn. ju i l n l r ju inu (umsku v i lu i l i v i leniaklipr iv idno kreie da izvr i i poslanjc. Duh osobe ulazi u f igur icu ida. icot'raveStenja koja traZe preZiveli rodacl.

7r,na ne treba da izgovoii nijedrttr rec., poruka kao rJa izlazi iz figu-ricc. Pitanja se upuiuju medijumu, el odgovori kao da izlaze iz njeriogtrbuha; verovatno postoji neka vrsta trbuhozborstva, a dinjenica da glaskao da iz lazi iz stomaka nesumnj ivo dopr inosi opscni . Bi lo kako bi lo.grstoji mnoitvo ovakvih medijuma kojima sc bczuslovno veruje, da udo-vice koje Zele da uspostave vezu s pretninul im muZcvima, obraia ju im scra Domoc.

,\mrtne iini

t lobidajeni oblik smrtnih dini koji se koristi u Kini, moZesc ovde navesti kao tipidan. Veiina kuca i sva sela imajuplodu koja je posve6ena irnenu lokalnog boZanstva. Na njusc postavi parde harti je s imenbm osobe koju treba ubiti,s objavom da ,, je vei mftva". Duh ie tada mislit i da jcosoba vei umrla i pripremiie dodek duie u Raju. Snaga()vog verovanja medu duhovima koji su zaduieni za prijcrnrlu5a, biie tako velika da ie njihova koncentracija privuiir lrr5u iz tela imenovane osobe, pa ie ona na taj nac\irrr r rn ret i .

Naravno, ako bi osudeni dovek saznao da je njcgovorrrrc tako stavljeno pred duha, u vi5e sluiajeva prcrl irrrrrrlr i iz distog straha. Ovo je zanimljiva paralela sa hiplrotir.korn magijom i mehanizmom kletve Sirom sveta.

180 r 8 l

Stvaran.ic kiSe

Postoji verovanje da se ki5a moLe izazvati spal.iivanjem.fi'

suricc deformisane osobe ili osobe koja je na clrugi nadin

Esetlj iva. Ideja koja stoji iza ovoga jeste da Cc sc Nebo

smilovati i Oa ie i i l i t i vodu da joj olakSa nevolje'

Vedni Zivot

Kao i drugi nar<tdi, i Kinezi su oduvek jako zainteresovani

za mogud"nost obczbedenja vednog Livot-a. Mnogi veruju

da sa llededi mctod moZe obezbediti, ali da on uvek ne

fun[cioni5e na zadovoljavajuii nadin:Uhvati sc insekt siebrne boje, ,,srebrna riba" (Lepi'

sma Saccharina) i natera da pojede parde hartije na kojem

ie zapisano Sen-Hsien. Ova formula, koja znadi ,,besmrtnobduhovljen", ie udiniti da telo dotidnog insekta pop.{iqi

mnogo nilansl. Svako ko tako pripremlienu ,,srebrnu ribuo'

pojele, bl6e zauvek za5tiien od smrti. Carobnjaci koji pre-

itoi"euju ovakav postupak upozoravaju j1"ToZ9 potrajati

meseclma pre ncgo Sto se nade pogod-an insekt, dije 6e

telo ispravno reagovati i poprimiti vi5e boja".

18. Tibetanski dudotvorci

Tibet je, vi5e od bilo kojeg drugog dela sveta, l)fclrpr.(lsi jaset pogre5nih predstavljanja, iskrivlj ivanja i prlvih lzmi5ljotina u zapadnjadkoj l i teraturi , Sto se ne moZe uporcditi ni sa dim u dosada5njoj istori j i sveta. Citajudi izrri i$l. icna putovanja autora koji secle u fotelj i , dovek se ncnrirrovno priseti neobidnih karti starih geografa. Kada nisu bil isigurni u karakteristike nckog kraja, ispunjavali su prostol'napomenama u sti lu ,,Ovdc Zive zmajevi".

Istina je da je Tibet jedna od poslednjih zemalja gclcbudizam cveta bez velikih smetnji sa strane. Medutim,njegova pro5lost pokazuje da je u (ulturnom pogledu dale-ko iza Bamijana i Avganistana, gde se pre dolaska islamarazvilo mnogo vanindijske budistidke ve5tine i teologije.Tibet je dostupnij i nego Sto se obidno misli. Daleko jclak5e uii u Tibet i steii poverenje lama nego dospeti uMeku - to znam iz iskustva - ili fotografisati Mahdijevgrob u Sudanu.

Desetine nebudistidkih zapadnjaka putovale su u Ti-bet: nijedan nemusliman nije pu5ten u Meku.

Druga stvar o kojoj treba razmi5ljati jeste velidina Ti-beta. Oni zapadnjaci koji su tamo bil i, tako reii svi, pro-vcli su veii deo vremena u Lasi i l i , kako bi Tibetanac re-kao: ,,njoj nadomak". Dolazil i su iz Indije, Nepala i Kine.Ncki su ulazil i ka5mirskom mar5rutom. Vrlo malo ih jcbilo, ako je uop5te iko bio, u istodnim i severoistodnimpodrudjima, u istodnom Turkestanu i Mongoli j i . A ba5 rrtirn delovima prevladuju najvaZnij i aspekti lamaistidkc ilronistidke magije.

Budizam je relativno skoro do5ao u Tibet. Istina jetl ir postoje veliki i bogati manastiri, te milioni poklonikir,l. 'rrZu da je u zapadnom delu zemlje svaka osma osrtbirrrronah, monahinja i l i sve5tenidki pomoinik Dragul.j ir rrirhrlosu. Ovaj deo stanovni5tva pretrpeo je duboki rrl ictrlrt l igioznih ideja preko budistidke propagande zA ncilo vr' . r oc l h i l jadu ipo godina od dolaska ove re l ig i ie iz l r r t l r ; , '

183

an j i h< l vsob ro jpovedavaomig rac i i t l l r l i t vg l l t t i s l l t t l s k i hn ro .nutio u toku i posle muslimanskog osvajanjit ovc zcmljc'

Inak. iako Tibet zovu, ,naj re l ig iozni jont zct t r l ionr svc '

ta", i to je pogreSan naziv. Ova je zemlja, sa dislo i l l l tropo-

iost,rn si"dis6, daleko od toga da bude jedinstvcna' Na

;;;; 7;;; i;. posroji rrcprek'idna borba.izmcdu tri clc-

" ; ; ; ; ; " " " iu i 'u l . r is t idkc

zajcdnice: . 'd is t i budist i " ' k ' j i .c i -

ne sluZbeno sve5tcttstvo, laici, i tantrici, koji posebno stidu

moi nosledni ih t r idcscl gocl ina '"-$;b;;d tur' l i tt i i 'k,,*irkva, kao i u svim zemljama gde

se propoveda ovil vcra, ima malo vrem€na za natprirodno

;i;i"';tt*r i rnlgi.iu. Zivot se posveiuje kontempla-ciji i

suutlenttuu cluic,' t iro preduslovu reinkarnacije' Nema

oredice do Nirv t t t tc , a ovosvetovne ambic i je su da se posta-

[. p"U"Z"i ortocloksni budista' Zaltobt se' onda' povladi-

valo magiji'l flai suprotno tome, sluZbeno sveStenstvo u

Tibetu nl'ro*,, da se mrSti, ve('izr1(ito zabranjuje TagijY'A praui budista se prema svojoj religiji, odnosi krajnje

orblt;no. Zbog ovoga morate p,gtpuno odbaciti sve pride

ii, douuru ko]e se fridaju o dudima izreda lama budistid-

ke vere u Tibetu.S druge strane, laici su joS u izvesnoj meri proZeti ve-

,ouunli*u t oja delimidno potidu.od primitivnog predbudi-

stidkoe animizma u ovoj'zemlit (bonizam), a delimidno

tunttiSti* oblikom lamaizma, ogranka ortodoksnog obre-

Ju. Lu-", ma kojeg ubedenja bil i , pri l idno potcenjuju ne-

oosveiene. p.ep,rstij,,ii im da slede magijske ve5tine sadr-

iun. u net ot i tb knj iga. Pr is tup knj igama v i5eg-n. ivoa ude-

nja ogranieen je neimo zato-Sto su retke ' ve i izato Sto

su im znadenja nejasna.Verovatno je

-daleko najveii deo zemlje pod ,,duhov-

nom" upravom neorto<loksnilg lamaizma' a posebno boni-

zma. Za bonizam sc moZc rcii da jc jako sli ian taoistriko;

i Samanistidkoj religii i o kojoj se u ovoj knjizi govorilo

pod Kinom. V-erovanjcm u moguinost podizanja demona'

L sile mraka i dobra' u znadaj redi moii i u natprirodne

mosuinosti sve5tenstva, bonizam je moZda najbolje orga-

nir8uun svetski kult. Kao i budisti, protiv kojih vode fizid-

ki i psiholo5ki rat, bonisti imaju sopstvene velike lame'

voisku i sveti l iSta." Mnoga od njihovih svetih mesta, manastiri 1 Palate'

toliko su"ulep5ani luksuznim stvarima da prema njima dak

i palata Dalai lame izgleda sasvim obiena' Za razliku tlcl

bridista. oni svoje vjerJju ponavljaju otraga Om Mani pad-.

me hum!, (Muh-em-pab-ririmo!). lsto tako, za razliku od

s v o . l i h s u s c d a , o n i v c r u j u u u z i r t r i r l r . i r ' T i t r r l ; 1 1 1 " I t l , l l \ l i h t l l l loc l pa r r r t i veka , kao iZ r t vovan j c t * t t v t ' k i t t t l l r t r= r l t r r l r t p tu t l l €icn j l r . Nj ihovo sve5tenstvo izradtr . ie i r r r t ; r l l l ; t ' p l l l t r ' l rn l t r r l ii r lcr t t r rna. za rast le t ine i l i n jeno suicrr . i r . ' . l r r r l , r l l t l r ' / r l l / l l r lvnnjc l jubavi i za njeno poni5tavanjc, tc ottt ' lrnit ' fuvtrhlti inc nepobediv im i bogat im. To su desto, k i to l l *nr l r l iv l i ihnaroda s az i jsk ih p lanina, posveieni konl i t t l i oh l i ' t tc l r t t l t i ,kose, zuba i meta la. Predskazanj ima se uvcl ikc l r t tvc i l t r tsveienici i laici. Postoji dudna slidnost iznlcdtt rrl i lroviltobreda odobrovoljenja Duha Hada (Jame) i po{lovrrrtl+t' t .maja, kao iobreda crne mise u evropskim vradZl) i l l i l l l l l l ,

Kod t ip idnog r i tua la bonist idk ih sve5tenika-dr t to l r t t i t tka, g lavni sveStenik sedi na osaml jenom proplankt l , okt ' t tlen pomoin ic ima. U sredin i gor i tamjan okruZcn t t r i t l i t t tt in i jama, o l tar je podignut , a meso, vuna i koZa jakt r r r t r t lcsc duhu koji se priziva. Tri puta se dune u iog od kosti.l lratstvo zapevaju6i poziva clemona i njegovo dru5tvo, pt' i ttc6i velikog svestenika: Jamunatukal - ponavlja se tri ptr 'ta, pa opet tri puta. Svi treba da se koncentri5u na figurtrboZanstva, koja se obidno moZe videti u ogromnom i za-straSuiuiem obliku u bonistidkim hramovimal dudovi5te sglavom bika, s odnjacima i rogovima koje nogama gnjedil ludska tela, s lobanjama i l judskim glavama kao ukrasi-rna, okruZen plamen koji l iZe.

Kada se boZanstvo pojavi i pridesti se, to je znak dajc njihovo odavanje po5te prihva6eno. Glavni sve5tenik seonda obra6a duhu molitvom, govoredi mu o Zeljama naro-tla, a one 6e biti usli5ene. Oni koji ne daju Sve od sebenrdi duhovne snage skupa, trpeie stra5ne bolove, a mogui'ak izgubiti vid i l i neku drugu sposobnost.

Bonizam, kao i lamaizam i budizam uopbte, ne Zelit lrr stvara preobradenike. Ako neko ne pripada posveieni-rrra, nije ni vaZan. Ima jedan interesantan zapis o bonistid-kom skupu iz VI veka na5e ere, koji je t ipidan za te mrad-nc obrede:

( | ibetanski) dasnic i okupl ja ju se jednom godi5nje radi mapje zakletvc i l i\ ( nrost i gospodaru. Pr inose na Zrtvu ovce, pse i magar4d. lomci i i t l t,",jprc noge,'a on<ta ih ubijajuii . . . Po5to se darobnjaci okupe_, prizivit,itt

I ' i , i i lnrru in"Uu i zeml je. p lanina i reka, Sunca, Meseca, zvezda ip l i t r te

l 'otl ogromnim prit iskom ove vrste prino5enja Zrtava ditvttlrr i irom zemlje, obidni predani budizam vayijantc /a'srr, ,kruZen je tantr idk im i magi jsk im obredima. Bi lo jc r r t 'k t rl ' Io poku5aja suprotstavljanja ovoj pretnji, koju jc zrrpo

184 185

deo Asi rnga u VI veku i o te lotvor io jc t t vcol t t l r ( - i t i t t t r r t l l

de|u .logultara Bumi Sastra. Davoli i niZa boilrttslvlr l l t izi-vaju sc'i pri lagodavaju iz ortodoksnog budiztrl i t ' t l i t bi ttrtt 'tr icima sluZil i kao duhovi. Reinkarnacija, kako.ic shvatnjupredani, ali nepismeni laici budistidkog Tibeta, vrlo jc.Cc'sto daleko od idealnc koju zami5ljaju njihovi sledhcnici nezapadu. eesto iete nai6i na neku osobu kako obavlja ne'pri jateljski (daklc, zabranjeni) din protiv neke druge ttso'be, tra;nie ubcclcna cla joj takve nemilosrdne misli ne hlna um pale cla .jc dotidna osoba nije ranije uvredila.

Doprinos ortocloksnog budizma orijentalnoj magij i 'koliko se tidc nalcg proudavanja, daleko vi5e je fi lozof"sklod poznatih obrctla magijske misli drugde na Istoku - g

izuzetkom sul' iztrt it. Posveienje, za podetak, t ibetanski bu'dizam i okultisti smatraju bitnim za postizanje koncentraci.je misli koiu svi Zcle. Kao i drugi sledbenici naptrirodnog,Tibetanci rragla5avaju mentalnu (a ne toliko fizidku) higi 'j enu . " ' '

Misao mora biti prodi5iena do te mere da moZe pri 'mati utiske koji 6e joj omoguditi da postane pogodna zakonadno uranjanje u nirvanu il i poni5tavanje u Sveop5temduhu. Otkud dolazi ta mo6? Delimidno iznutra, taj malideo uhvadene psihidke sile misteriozne ,,radio-stanice" unekoj dalekoj planini u koju svi duhovi moraju da se vratei iz koje su osudeni da zra(e u obliku ovaploienih biia'sve dok se proces prodi5ienja ne zavr5i, a za to je nagradavedna Nirvana.

Ove vibracije, koje treba da vode isposnike, pri jemdi-ve su Sirom sveta. One vode posve6enika, a neznaliceostavljaju u neznanju. Ne lidi posveienom doveku da Siriovo udenje i l i da ga ojadava, ukoliko njegov poloZaj u Zt-votu n i je takav da to d in i nuZnim.-

Oni koji doscgnu pribliZno savr5enstvo, dobijaju pr-sten od lame visokr)g ranga - doktora budizma. Medu-tim, oni ne smcju mislit i <la (e za Livota dosti i i potpunosavr5enstvo: to se dog<ldilo samo u sludaju Gotame lidno.U ovoj fazi moguie jc traliti dozvolu za otpu5tanje iz ma-nastirskog Livota, da bi se putovalo nadugo i naSiroko istekle zasluge koje nadmaSuju greh.

Medutim, pre napu5tanja bratstva biva upozoren ditie se vratit i skrhan i odajan, da bi ponovo naudio mnogotoga Sto je izgubio u dodiru s obidnim smrtnicima. Ovdcse ezoteridna fi lozofi ja lamaizma u osnovi razlikuje od su-fizma. iako povrSni ori jentalisti s odu5evljenjem tvrde clirpostoji bliska srodnost misli kod ova dva sistema.

Amaj l i ja za pr iv ladenje bogatstva

U vreme ,,vraianja iz l ivota savrSenstva u Zivol rrcrrlvr5enstva" , sveStenik kol i voc l i kandidata sk ida dv i r kr rmendiia.s njegovog prstcna. Prvi oznaduje gubitak koii ecpretrpet i , kako smo vei navcl i , drugi zato Sto se smi l l r i lda je , ,posumnjao u dat i savct" da

-ostane d lan bratstv i r .

Kada monah savlada nauk i kada se vrat i , kamendi i i scponovo stavljaju i nikada vi5e ne napu5taju prsten - ,,dakni pr i l ikom kremiranja" .

Ako se, medutim, lama uzvisi do takvog savr5enstvzrcla bude balsamovan , pozla(en i postavljen Da reSetkastepregrade za sva vremena, prsten se stavlja iznad njega.'fada

,,svi koji pogledaju u slavne ostatke, a posebno uprsten,_moraju postideno da spuste glavu od poniZenja,pred takvom moii i velidinom, i moraju izgovorit i molitvukoja pokreie molitveni todak, tako da du5a moZe i daljecla odrZava ono Sto je tako sporo i s mukom stekla u ovomsvetu tegobnijem od svih, u poredenju s kojim prvih dva-naest meseci manastirskog naukovanja izgledaju laki kaoperce('.

.Postoji vi5e nego nagove5taj te te5ko shvatljive idejeo tajnom sve5tenstvu Sirom sveta, u obja5njenju puta veli-kih gospodara, koje je Morag Marej Abdulah prepisala slibetanskog originala u jednom manastiru i koje mi je l ju-lxrzno dozvoli la da cit iram ovde.106

( iospodar i mist idnih moi i , koj i odaberu da ostanu daleko od sveta, sD(,_',,rbni su..da.preko kontemplacije prisustvuju poslovima drugih ljudi lir4i' , r r od nj ih _daleko. Dok oni koj i su se vrat i l i kao mis ionar i i n isu uspcl i ,rz b i lo koj ih razloga, i tako se vrat i l i izvoru sveg zemal jskog znanja, dcstoI'rv:rju spredeni da dalje udestvuju u svetovnim poslovima. po5t<l uspclrroI'rt'clc Put zaborava, ito moZe_ trajati mnogo godina, putnik je u n.rirgrrt, r , rs l i da ceo svet v id i pred sobom kao na dlanu. Mobi 6e da v i t l i Sl r r r :cI ' rouzrokovat i zeml jotrese, ratove, g laclovanja i moZe unaprct l prx*c i i rLr. i , r j i rn mis l ima ublaZava l judsku patnju koja pr i tom nast i jc r . .

186 r87

Deo obukc Za oVu vrstu duhovnc c | i iagrr t rzc 1 l ; r t ' t j t . t t l t rv t | |U"f"ti i , pi"astavlja boravak na brclu, <tanlu i tt.t ' tt ' rterlt ' l i l l

d a n a - ' i t o n a o t v o r e n o m b r d u , z i m i ' T r i l l r r l l r t l t t c v t x ttunJi.fot je obavezan da umodi dar5av i ledctttr v't lrr i t l t l

r" njitn omota. MoZc da ga suSi. ..unutraSnjortt foplittrrttt

ko ia nasta je koncentrac i jom". Ako se p la. tno l lc ( )s t ts l l l l

i^,i," . i .ei hladn.iu, niigr.,va koncenrracija je bila slirSir i

Droces se mora pont lv i i i ' -Surovost ove obuke n i jc . t i rkvt t

["k; bi se dopi,t it naiirn nestrplj ivi j im darobnjacima il i

eat f itozofima lapttlrr. iaikih kultova' Tamo gde vlada ta-

t uu tttptl iuost i ' istrir. irrost,

ima malo prostora za kraCc

obrede dtj i jc cil. i brzo stvaranje nro.6i' Obuka zaista stvarit

""2r" i sisvim cirugadije bi6e od svirepog boniste koji vrc-

ba samo nckol iko mi l ja odat le.- - ,3*u" t ibct i rnske lame u svoje redove ubrajg ju nckc

od poslednjih slcdbenika njihovog gospodara"' coveK Dl

odetivao da su sumnjivi prema strancima i da se zatv.araju

" rr"i" planinska ptib.zistu, ne odgovaraju6i na prijatelj-

ske gestirve. Umesio toga' zatekao sam ih kao dragu decu

kojisu poverlj iva i Zeljna da duju sve Sto im govorrm o

,udtu iruun njihovog. U podetku, po5to sam dolazio saZa'

puau gO" t" dipto*it i ja ne ogranidava na diplomatskuslu-

lbu, iumnlao iatn u njihovu-iskrenostl. izgledali su odv.ed

poverljivi, kao da povr5nom uljudno56u Lele da prikriju

ne5to manje podatno Sto ispod pulsira.. To je, naravno'

bilo l idno bseianje, sve dok nisam otkrio da oni nem.aju

ruZnih misli ni pr"ema kome. Tu mislim na monahe koji s9

zaredi5e deset godina ranije. Kad bi duli za duda koja ni-

kada ne6e videii, a pripadaju na5em svetu, ne bi pokaziva-

li nikakve znakove liubomore ni neverice. A ja, sam mo'

rao nauditi da oni o Zapadu imaju sasvim formirano mi-

Sljenje. Iz mog iskustva prctiz.lazi da oni ne bi prekrii l i

oLeeanle, baS fao 5to nc bi htcli da budu negostoljubivi,ne5to kao Avganistanci i AraPi.

,,Tibetanske lamc su ubedene da mogu samo pomocu

moliive savladati svaku invaziju' bilo da je duhovna il i ne-

ka druga: to je moi magijskih teci Om mani padme lu*"'Kada im im pr idao o ia tu. rekoSe mi da samo oni s nc-

sreinim duhovlma idu u rat i da ga zato zasluZuju, a to jc

ne5to Sto im je sudeno da pretrpe: ,,Ako mi koji poseduje-

mo tako malo, moZemo posti i i ono Sto postiZemo' sigurn-oje da vi preko mora koji-imate sve materijalno, moZete da

stvorite samu lePotu."Jedna od najinteresantnij ih stvari o tibetanskom dudo-

tvorstvu, s magijskog glediSta, nesumnjivo je obred hoda-

nja po vatr i . Odi ta sposobnosl t l t r s t . l rnr la pr t 'ho r r rpnl jenog ugl ja demonstr i ra se u Indi j i , l ,o l r r r t . r i f t r r l r r rgrnr r lehrv ima Dalekog is toka. No, buduCi c l r r jc r r rof r . la fnr f i ihur tv{ rove demonstracije ogranideno na

'I i trctirrre(,, la r. lt kntnen,

tarisati samo to i ditaoce uputit i na materri irrk, rr koflrrra tUzapisana iskustva drugih, a koji to potvrtlrrjr i,

Amaj l i ja koja sc kor ist i za prokl in jarr . jc ncpr i jatc l ja

I bonisti i lamisti smatraju hodanje po vatri vaZnimdelom obreda. Za(to je ova aktivnost prisutna u budistid-kim krugovima gde se magija ne podstide? Zato Sto ovajdin pokqzuje visinu samodiscipline koju posveienik moZedose6i. Covek koji tako moLe prevazi(i svoje prirodne ne-dostatke da hoda po Zeravici, sigurno je uspostavio vlastmisli nad materijom. Bonistidka teorija - ako ne i praksa- sasvim je razlidita od ove. Hodanje po vatri je pre svegaceremonija umilostivljenja. Obavlja se zato Sto bozanstvovatre traii odavanje po5te, a zauzvrat daje snagu onimakoji u njega veruju, da izdrLe toplinu.

U oba primera verovatno je da se indukuje neka vrstamentalnog razdvajanja nalik hipnozi, iako stvarno izgledada je ukljuden i neki drugi faktor. Jer, dok bi osoba hipno-tisana na normalan nadin mogla izdriati bol koji joj nanosivatra, mora se razmi5ljati o stvarnim fizidkim povredama,Nijedan lamaistidki i l i budistidki sveitenik koje sam gledaokako hodaju po vatri, nije nidim pokazao da oseia bol.Ostaje jo5 jedino moguinost masovne hipnoze, o kojoj scrmnogo dulo, ali se malo moZe dokazati - kao u sludajuindijskog trika s konopcem.

Na jednom bonistidkom ritualu, osim Sto su kroz vlttru prolazil i sveStenici, jedan broj kandidata za ,,svclo rcclove" proveden je kroz vatru bez ikakve fizi(ke povt't 'r lcNaravno, mogu6e je da postoji neki trik kojim sc svt' rzv,'

r88 189

di . K lo i koc l para le ln ih obrecla n i r t l lug inr rn( 's l rnr , ov( lse svocli nil proveru kandidata za pristuparrje lcrlrr, l. i . jc.dan obl ik isku5enja.

Interesantna je dinjenica, zabeleLena u mnogirrr sludl-jevima, da su hodadi kroz vatru opekli ruke i l icc, oprl. j i l ikosu - ali na tabanima nije bilo nikakvih tragova.

Eksperiment koji sam ja promatrao izveden je na ve.l ikom proplanku, vatra jc gorela u Sancu dubokom tri sto-pe, dugom trideset i Sirokom oko deset stopa. Po5to je uSanac stavljeno glatko okruglo kamenje, iznad njega jestavljena velika gomila drva i granja, zatimje upaljeno dabi gorelo oko Scst sati. Potom je iumur ostrugan i povr5i-na poravnata.

Oko dve stotine l judi promatralo je ovu paradu. Je-dan usahli bonistidki sve5tenik istupio je napred, smeZura-nog i prljavog lica i ruku, okiien amajlijama i s ogrtademod kozije koZe. Ispod ogrtada koji je skinuo, pamudnoplatno be5e omotano oko njegovog tela i izmedu nogu. Uruci je nosio Stap dug oko petnaest palaca, koji je zavr5a-vao lopticom od perja. Obi5ao je oko vatre tri puta u sme-ru kazaljke sata, a zatim jo5 pet puta u suprotnom smeru

$ok ie pri tom podizao i spuStao ruke prema Zaru koji jejo5 bio jako vrui. Mrmljajuii molitve ili bajalice, podeo jeda se po nogama naizmenidno udara Stapom.

Na znak roga, deset ljudi polako je iza5lo iz mase iporedalo se ispred darobnjaka. Kako se koji klanjao, takog-!.je o1 tap5ao Stapom po ramenu. Vladala je apsolutnati5ina. Kao da u vazduhu bese neSto sablasno. Vrelina va-tre_ i sunca be3e nepodno5lj iva. Nekoliko l judi u publici jepalo u nesvest. Na njih se gotovo niko nije ni

-osvrnuo,

sve odi pratile su zlokobnu figuru sve5tenika.

. - Do\ je opsenar zapevao kroz nos, ti ljudi su pre5libelu vrelu masu, gaze(i na kraju u malu diniju s vodbm.

.Posle njih je stari darobnjak izveo ples usred Sanca.Zatimje pozvao ljude koji nisu posveienici, a koji Zele daudestvuju u obredu, govoreii im svima i pojedinadno ovelikim moiima koje Bog Sunca podaruje zi ovaj din oda-nostr.

Samo su tri mukarca i dve Zene prihvatili izazov, odkojih je dvoje bilo pre indijskog nego mongolskog oblidja.

Ponovilo se trdanje oko vatre, ponovili su se pozdravirukama i bajalice, dok su se ovaj pit prvih deset pridruZilipevanjem opsenaru. Predvodena dvema i,enama, koje jedarobnjak gotovo gurnuo u vatru, petorka je pro5la krozvatru bez nesrednog sludaja. Primetih da im se lice be5e

Amaj l i ja pt

Ni5ta vi5e nisam uspeo da saznam o ovom obredu.Jedna druga osob4 koja je gledala obred slidan ovome ujednoj indijskoj dri.avi, a u kojem je udestvovalo detvoroBr i tanca, zapisala je :

Kvartet.Britanaca * jedan Skot, dva lrca i jedan Englez . . . pokazivaoje stopala drugim gost ima det i r i dana posle. Mol i l i sui iarca dalm otkr i ieta jnu, .a i j3 : lp- im se pr idruZio u to j molbi . On ni je hteo da pr ihvat i n iponudu.od 500, funt i , a l i je rekao ako im je sta lo do toga da dodu unlegov hram i da ie ih sve nauditi . . . niko nije pristao. Jedina stvarkoju je poverio be5e da samo oni koji imaju razvijenu psihidku moi mogusamostalno izvesti ovaj eksperiment neozledeni. Ta mbi je ne5to Sto je-rl_nog dana prihvatate kao svoje, ,,iako se u duii nadate da'ne morate iakopgs!_uqa!i": Ta moi u mnogim krajevima nije poznata (posebno u ,,matc-njalistidkoj Indiji", kako on rede), zahvaljujuii nedosiatku pravc vcrc.koja se suprotstavlja licemerju. Amajlije 6i-se, po njegovom milljcrrju,

prcz l r r r i ik r i da su s lnr tn() upl i r icr r i , l r r r r l i r c i l t i l . . l t v q i l r r r , . r ,p .g le:d i r . sam nj ihova stopala i jcdvrr r r l r r ,gr l r , l r r r , r , r r r tkrcncm u vatru. Oni .su ih pokai iv i r l i sv i r r r r i , i r n l r rh l r r r r icim jc b i lo to l iko da beSe di r r j lvo. Ni jc b i r . r r rk .kvrr r r r r ,k i rva opekotina ni na stopalima ni na bilo k..icrrr rlt, lrr pr' lrrrt lne odeie i l i koZe jaka.

,lrbedc

190 191

moqlc p(x l i t r i l i ( )n ima koj i uopste nemaju m()( : i ( ) t l ( ' l r t t t t l ot t togt t ( ' i lc r l r t

i ioo"oiu 'n. , vrr t r i i da rade mnoge druge stvar i : a l i zal to l r r i l r 0rr i poscrkr

val i . i rk i r to ne bi kor is t i lo n j ihovoj duSi?

Udito je ovaj svestenik pripada.o..zvanidnonr tibctan-

skom budiittdkom kultu. Ovim amajlijama:

neuki bi mogli, bududi cla su u moguinosti da-svoje.plitke umove koncen-

l;ti;;; neiio opipliivo' izvuti mtii iz simbola i iaihi (u amajlijama)' jer

b i postojao nekakav dtrh koi i b i im pomogao'

Kad je bio upitan o ,,stvarnoj" mo6i koja amajlije dini

nepotrebnim, rokao ic:

Koncentracija i mcrJitacija.mogle su na vreme postiii-sve 5to je potrebno'

Zatim se misao nr()ra ,,uu,., nito da uopste ne razmi5lja' Drugim l"jiTu';; il;;;;It" tla postoji svesno razmiSljarje' To.je najteZi deo' Kad se

i" oo.iinn.', kandiriaru sii2e pomoi. llnogi iu u-toj fazi primali spolja5nje

utilaje ia svcst. koji nisu bili ni5ta drugo sem fantazjle sopstvenog uma'

koi i ie ooktr iavt lo da p()novo usposlavi -proces razmiSl janja ' Ako dot idna

il::l'.t [: b' l;:l;n,io''o'i'..*u .i .tuu.no ra<li' onda biji ti urisci pratili

i.'ii"io-zi".rti, i ubili nien duh. Takode bi izgledato kao da oni Saljuporuke, koic mogu dolaziti dak i od zlih demona'

Kad su Sa upitali kako dovek zna daje postao-prosve-

6en, odgovofro f Aa dovek to vidi i ose6a i da nevidljivi-svet

oosiaie"ne5to zaista stvarno, ali stvarnost koja se razlikuje

fO oti. kojd laici proZivljavaju: ona, medutim, ima su5tinu

i mnoStvo analogija.- Nut.rptot mlsijenju koje je ra5ireno u nekim krugovi-

ma na Zaoadu, m6Ou tiUetancima ne postoji nesto Sto se

moZe porediti sa zapadnjadkim ,,spiritu.alizmom"' U stva-

ri, postoli jedan oblik Samanizma (isceliteljstvo) medu bo-

,,isiima, te animistidki .umilostivitelji demona o kojima

sam vei govorio. Njihove su "seanse" .na lzvestan nacln

riil"" tu.fttidkim i svrha im je prizivanje duhova' Medu-

ii., tuOtZ"; otkrovenja sasvim je drugadiji od onog koji rytiiiri iiZupadu. Mnogo je manje materijalizacije mrtvih

i rnnogo vi5e kontaktal onime Sto se naziva ,,duhovnobi6e","5to odito nema jedan oblik inkarnacije' I komunika-

cija s duhovima koristi se u razlidite svrhe: za potlcanJe

leline i za iz1on demona bolesti, kao Sto je kuga; za. ostva-

ienie svetoviih ambicija i za savetovanje doveku dime da

." 6uui u svojoj karijeii. Nikada se ne pominju srdadni. i

Itifno beznadaini pozdravi koji se naZapadu razmenjuju

izmeclu roddka i onih Sto su ,,preili na drugu stranu"' Je-

dan razlog za ovo jeste Sto je verovanje u. reinkarnaciju ili

Donovno 6vaptoienie toliko univetzalno da se pretpostav-

ilu a, tu mrtvi rodati. po svoj pri l ici. u toku drugog Zivola

na zeml j i i van kontakia duhovnim sredstv ima'

t92 l l f ) r i jen ta lna mag i ja 193

19. Magijskaumetnost . l l t l t iu t i t

Kao i u mnogim drugim zemljama, japanske okultnc veitlne imaju dva osnovna oblika: u prvom, koji se sasto.i i otljako ritualizovanih predstava koje nidu iz nacionalnog kul=ta Sinto, neospornu vlast drZe specijalisti; u drugom, ,,pro-stoj magiji" (majinai), dini, kletve i amajlije uveliko se ko-riste medu obidnim svctom. Osim nacionalnog kulta Sint<1,poznato je da postoje i tajnc sckte kod budistidkog ele-menta koje se bave magijom. U sva tri sludaja postoje slid-nosti i sa zapadnjadkom magijom ali i kopiranje kineskihmagijskih verovanja.

Glavni izvor Sinto magije nesumnjivo je Norito, ruko-pisna zbirka sadinjena u X veku, koja nosi obeleZja davna-Snjih izvora. Poput mnogih indijskih i vavilonskih obreda,ove ceremonije nisu tako privladne za proudavaoce sa Za-pada. S druge strane, ovaj stari rukopis sadrZi vrednu gra-du za proudavanje.

Neke znadajne podudarne ve5tine vidljive su dak i kodnajpovr5nijeg pregleda. Kao i u zapadnoj, kineskoj i je-vrejskoj magiji, madevi igraju vaZnu ulogu. RiZa se koristiza odbijanje zlih duhova: otuda se ona koristi kod dana-Snjih evropskih vendanja. Dragulji i amajlije zauzimajumesto Solomunovog pentograma, ali im je upotreba veo-ma slidna. Razmatraju se i opisuju poznata svojstva dragogkamenja.

Semitska teza da je magija (posebno onaj njezin deokoji se naziva crnom) jednaka po5tovanju davola, kao ikod mnogih drugih zajeclnica, nepoznata j'e Japancima.Magija se opisuje kao ,,dobra" 7li ,,zla", Sto uglavnom za-visi od namera izvodada. Ne veruje se da davo Zeli dazarobi du5u doveka u zamenu za sporazum, pri demu sodozvoljava da dovek poseduje neku satansku snagu. Istinaje da postoje duhovi, pa dak i demoni, ali ti duhovi (katti)imaju bliskiju vezu s indijskom teorijom ,,Zivotnog cltt lt i t"nego s organizovanom demonologijom, recimo, hri idirrrs tva.

To, naravno, ne znadi da ne postoji ne5to kao vradZbi-ne. Madije i nano5enje zla drugome kaZnjavaju se ca$kimdekretom. U isto vreme, postoji Znadajno verovanje daonaj koji se madijama bavi moZe od toga i da umre. Ovose moZe porediti sa zebnjom koju pokazuju stari zap3d'njadki mudraci, te njihovom preokupacijom metodimaspredavanja demona da povrede samog darobnjaka. .. - .-^

Jedan od standardnih postupaka japanskih magijskihtekstova sadrZi intcrcsantan primer onoga Sto bi se moglozvati ,,emotivna ktlnccntracija". Gladan pas (za pbe se ve-ruje da imaju ncko posebno okultno znadenje),-priveZe seu blizini nei<e hranc. Osedanje gladi dovodi se do vrhuncazamenom hrane drugom koja je ukusnija. Kada se ovoose6anje tako ,,koncentri5e", glava Zivotinje 19 odsede.Smatra se da sc tako postiZe su5tina koncentracije' Intere-santno je primetiti da hiljadam? godina dovek upraZnjavapost kao iredstvo za prodiSienjb i izo5travanje uma- Oniicoji su redovno postili iz bilo kbg razloga, tvrde da iz po-sta rezultira osecaj koncentracije moii. MoZda ie to razlogza ovaj obred. Alternativno torne, iskljudujuii moguinostda je ovaj postupak jednostavno sadistidki, dini se da onzaista odrafava teoriju, izmedu ostalog i u Indiji, da posto-ji neka sila vezana za mozak koji se moZe koncentrisati.Neki ljudi poku5avaju da je neguju molitvom ili bajalica-ma. tvtoZda i Japanci misle da Se ona moZe stvarati i duvatina ovaj nadin, u kombinaciji s odsecanjem Zivotinjske gla-ve.

Kineska amajlija za privladenje novca (,,srebro").

Gde se jo5 javlja ova misteriozna koncentrisana sila?Prema japanskim izvorima, u stablima. Svako stablo imasvoj duh, koji je deo Zivota tog drveta. Niko ne moZe dakaZe koju formu poprima ovaj duh il i si la. Medutim, veru-

194

195

j e se da i o duh d rvg la z i r l r l ev t r l r o r v |1 i l i r l , i l 11 r r u / l t ( , i l l t t tzakucavanje ekscra p n jcg<lv<l lxu l rvrs l t ' Rrr r l , 'h . , r . r rkr l r l r ,do pravog soka drvefa, duh iz laz i . ' l ! r

. ; r . iurnrr / ; t ( . i t to l r l i lRka. Obuden u belo, on ponavl ja r r ro l l l r r r l i r l r r r r l r r , ,por l t igr ltako i tako" , zavisnp o d in ima kojc b lc i r r r lo l r l r t inr r lk i r ,KaZu da je obladenje u belo simbolidrro poisluv(,arvunliizvodada s duhom. Ovo je sasvim moguCc, ir l i trrult, lr it i r laono oznaduje stanjg posvedenosti samog dal.olrrrjrrkn, kno iobrednu distotu u kojoj se moraju nalaziti svi 1rr'lzlvat'l ,ukoliko Lele druleqje sa svetom duhova.

. I(gji su glavni cil jcvi japanske magije? Nc tlrugur.i l iod onih koje susre(pmo u gotovo svakom magijskorrt olrlr:du, ma g.de {,a s9 izvodi. Postoje obredi u kojima sc pr'og,one neprijateljski dqmoni, obrcdi u kojima se suprot.stirvl, jrrsupamidkim darobnjacima (bilo radi sebe il i kl i jenata), zir-tim dini i bajalice da bi sc izazvala ljubav ili mrZnja, da bise izledile bolesti i l i clobila clcca, cla bi letina rodila, da bise obezbedila bogatstva, {rsvcta, nevidlj ivost i moi.

Mnogi od ovih postupaka mogu sc svrstati u kategori-ju ,,hipnotidke magije". Tipidan primer je ovaj koji se ko-risti za povratak mu5kosti:

Na harti j i se napravi crteZ odredenih organa . Zatimse pome5aju sledeii sastojci: sir(e, sake (rakija od riZe),soja, ulje, sme5a za crnjenje zuba, voda i moZdina. Ovihsedam sastojaka se kuva i doda im se crteZ. Kada sve za-jedno prokuva, posle izvesnog vremena, dobi6e se Zeljenirezultat. Ovome pribegavaju Zene koje Lele da im muZevibudu konstantnij i . Mnoge druge dini odvijaju se uz pomoiSoki ja . duha koj i proZdire demonc. Soki je japanska verz i -ja kineskog Cung-Kveja, interveniSe u sludajevima opsed-nutosti demonima, kao i da pomogne mu5karcima koje sudemoni udinil i ravnodu5nim prema suprugama.

Najmoinije japanske ljubavne dini prave se od da-Zdevnjaka koji se sprZe i ugljeni5u. Zatim se ugljen vrlofino samelje i podeli na dve porcije. Jednu nosi darobnjak(obidno onaj koji je van sebe od ljubavi), a druga se moZeubaciti medu lidne stvari voljene ili se posuti po njezinojkosi.

Upotreba ostataka repti la kod niagije l jubavi i l imrZnje vrlo je ra5irena. Nekada je u srednjoj Evropi po-stojalo verovanje da samlevene kosti Zabe, pretvorenc upepeo deluju na vrlo slidan nadin. Da li ie se kosti upotrc-biti za l jubav i l i mrZnju, kaZu arapski opsenari - koiirniriemo dozvolit i da ovde kompletiraju sliku - ovisi o lorrrt.da l i ie potonuti i l i plivati kad se ubace u vodu. Ako po

t o n u . o t r t ' | a s u m o 6 n e z a m r Z r r j u , t t k r l l l I i v i r i r t r r l r r l t r c b | . i i r v i riu se z i t l iuhavne d in i .'" "

U;"tl; iost iedne druge vrste l jubavnih tini pokazuje

Oa lapunac n i ie zadovol j in s l jubavl ju na drr l . i in t r ' Objckt

""cii" f luUu"i mora biti neizbeino privuien u blizinu: zbog'

ouneu i" koristi poscbna pesma pod naslovom "( ckalucl

na Macuovoj obali"."* :piir iuuf moZe clir postupa na razlidite nadine' MoZe

Ou *piS" folovinu p"i*" na harti j i , postavljajuii je.lq

r"""it'u stranu ncdcga. Za5to baS seveinu? To moZe biti

p"""r"". t" hi nclu i'ilrug im tezama.mana-akasa' k:i:^t::

de da je sevcr nlitgl ' lctski snaZan i da magnetlzam nlle sa-

mo fizieki fenonrcir, vei i manifestacija misaone slle (ma'

na) pomoiu k<ljc t lcluje sav magn.etizam'' bu se vratimo na5em ljubavniku: u toku tri dana fik-

siranja polovinc pesme prema -severu' Zeljena osoba je pri-

ri i i"t i" ba dode i potrazi ga. Nakon njenog dolaska' eini

se komplct i ra ju isp is ivanjem ostatka pesme' St thovt ovaKo

teku:

eekajuii na Macuovoj obaliOve tihe vederi . . .Tebe koja ne dolazi5,Gorim od Zudnje,Zestoke kao idt solarnih bunara'

lzgleda, medutim, da postoje razlitita miSljenja u pogledu

a;];,uu drage. To najliolje ilustruje sledeia varijanta' koja

;;;;; da"poziva dr-u l it l ponekad gospodina)' ve6 i

obavestava izvodada o Sansama kli jenta'

Stihovi se ponavljaju tri puta u jcdnom dahu' Ima i

drueih zahteva.'Mu5kaiac i l i Zena mora oti i i u prostoriju

tti i t" .t, ieno ne koristi u ranim jutarnjim satima' Svoje

iuiOut" ostavlja u sobi okrenute s donovima navi5e, a vra-

ta se zatvore.iu' Zatim izvodad odlazi na verandu.i poloZi

irrt u nu grudi. Zatvoriv5i odi, tri puta-ponavlja red.i pesrne'

Prema n?t i* autorima, tada ie se duti glas koji ie mu

saopSt i t i da l i ic Zel jena ( i l i Zel jeni ) doi i ''Ovde pr imeiu jete odraz nekol iko in leresantn ih vero-

uanla tola'postoje u Egiptu i drugde, a povezana su s iz-

urnuto-"pupudom. Veruje se da ie se. Zena svadati s mu-

Zem ako i" nj"n" papuie ostave u ryPi s donovima prema

gli". Cip"r" i"og,i uitl okrenute u bilo kojom smeru osimprema Meki.

l ( o j c . j c z .n i r t c r r . j c ob l c t l i r s l ) i t l ) uc ;u t t i t ' , , I ' r r , , l n1 r . r l v r , n tnguc t tos l i . . l A r i r p i i Mo r rgo l i vc . r ' r r , i r r t l i r r t l l , i r l i r i t r l l l t n \ , 1ot isc i imaju posebnu magi jsku vczu s po; t , r l i r r r r . r r r Ahn ictako, onda se ov im suger iSe da ic sr : i rzr re l r r t ravrrn l r ,n t l lH=puda Zene, uznemirit i i njena unutraSn.jir l lr.rrrrrl. l l l lrrr. 'alrrJapanaca, priziva( pokazuje svoju uzirclrri le norl nrrrrh,rl ikom cipela.

A 9rqg9 obja5njenje? Njegg mi je dao jctlnrr pri jatr, lJKinez, koji je takode znao za dini s papudanrir:

Pre.ma zvani in im. darohnjacima, postoje dva obl ika magi . jc : l , onxl hr l l lse.rzvodl maglenrm sv() ls lv int i t s lv i r r i i re i i koje iovek <l tkr . ivrr , . r . r ru lkoj i se. izvodi obredima k. jc su d.veku otkr i l i duhovi i r i bog.vr , I ' r r I r r r i i1e

prgvi predmet koji otclovl.jujc.nragijsku moi, a ro je ,,sluiircrro.. p.lerliSte. Carobnjaci uvek pazc dl nrzliktr.ju ova dva izvori, zato $t<l .jc rrrripru.nost greike veia u odnosu nir nragi.ju koju dovek sam pravi, a oni nc'tck,da izgube ugled.

Cini sa psom su jo5 jcclan moian predmet. Gej5ama i ostir-l im posebno se svida ovuj mct<lcl, a prisutan je na svinrostrvima u, da tako kaZcmo, kuinoj upotrebi.

Dyu pardeta harti je uvaljaju sc tako da se dobije neStonalik Zici, a zatim se savijanjem i pravljenjem ivorova na-pravi f igura vrlo slidna psu. Nema standardnog oblika iTnogo ovisi o veStini tvorca da li ie zavr5eni rad liditi psuili nede. Rezultat vrlo desto izgleda poput zediCa koje- naZapadu ljudi prave da bi zabavljali decu.

U sti l izovanju, medutim, postoje dve umetnidke (i l imagijske) konvencije: jedna Sapica ma5e, a rep je dug. po-Sto se model postavi na specijalnu malu policu, kamidanakoja sluZi za natprirodne svrhe, probode se iglom krozjednu od zadnjih nogu. Cim se to uradi, Zena se obraiapsu obeiavajuii mu da ie bit i osloboden ,,mudenja.. akoljubavnik dode. Sem toga, kao Zrtva prinosi mu se jelo ipi6e. Ne treba ni govoriti da se obedanja ispunjavaju akoljubavnik dode.

. Postoji joS jedna upotreba figurice psa u kojoj on po-staje saveznik u odnosu na goste. Gost se ostavi u suscd-noj.sobi. Devojka (domacica) odlazi u drugu sobu gde plssedi i pita ga da l i osoba Zeli da ostane duZe il i ne. ,,(ioslkoji misli da ode, radi to odmah, dok onaj koji misli t l irostane to neposredno saop5tava".108

Magija mrZnje - tako desto povezana s magijom |ju"bavi, gde ljubav prema jednome moie zna(iti mrZnju prcma drugome - u Japanu se manifestuje na intercslurl irnnadin pokopavanjem dini. Ako osoba prede preko zirkoprrnih dini, pa5ie pod njihov uticaj. To je, ukratko. tt.ori j;r

196 797

ko ia sc vc l ' ( )va tno povozu ic s i t vc lov l t t l . i t ' t l t t l ; t s t t s lo l r l t l ; l

i . . i " i r , t< ' i i i i tu t lo gde su dini zakopitr tc ' pt tst ' l t r t . 'st ' l l i iv '

na'magi jskc si le.

Ncko ko i c nameravao d l r vas ub i j e pomo iu v rad lb i n i r ' t r v t l t l r ' z ; t k ' t ; t i t t l

magi t 'n i prcdmel. mis le i i t l l r ccte preko nJega precl '

To bese zakljudak jcclnog strudnjaka koji je bio poz'vittt t l i t

istraZuie u starom .f ltpitt.tu'r0')'" '^-"fiz" a"-." nl,,gicni plcdmet (sinrbolidna sme5a o ri i-

i im ie iasto ic iml h i t i k l i r r i jc redi ) zakopava da b i Zr tva '

irr"f "r.t ipidko n.icgir, udinila taj predmet osetl j ivim deJgm

lvosa biia. ' l 'atl i ttn , ' . ' . to pose'bnu vezu,.sa Zrtvom' Kao

r"rfiftui iona, ditt 'obniak bi ga nocu izvadio i podvrgao ga

mudenju, li-tljc bi sc prenelo i na Zrtvu'-----MirAuti*, niic ovo standardan metod, ako se takav ter-

min u magilt ttopste rnoZe upotrebiti ' Verovatnije je da je

ouJ"-aosfir'clo zbrke zbog veze sa ,,vo5tanom figurom*'

Xto it*"cft tlvih dini po"stoji neka ve-za, mogu6e je da

il l;p;;; dini potitu oa riguie-ktetve'. Zapisano je' da je'

iumnia ju i i na pr isustvo zakopanih d in i

Midinaga naredio da se zemlja..raskopa' da su lad.ela

dva pardeta grnea-

rije, ko]i behu povezani u obliku krsta i umotani hartijom savijenom u

vrpcu.

U jednom japanskom tekstu postoji stvarni opis kako se

ove dini bacaju:

Uzmite disti komadii grniarije. Upi3ite na njega. ime osobe (Zrtve) i kine-

;kt';;;k ;; ,stani".rffi Stavite ga u Zutu hartiju' poveZite ga u obliku

krsta i zakopalte ga u ,"td" "nu dubini od tii sfope' na mestu kuda

dotidna osoba obidno Prolazi'

Japanski opsenari obidno savetuju da se kod spravljanja

liti i-[.i it,"'[inesti pojmovni znaci, a ne japanski'.U sada-

Snjem radu, vei inu i lustraci ja kineskih znakova Korlste I

iil'".ti i Japanci za svoje dini i amajlije' U sludaju-pisane

;;llil ,u"i"eu ili novac, Japanci upotrebljavaju kineski

obidaj- kori5denja Zute hartije'

C DAmaj l i je u k ineskom sl ikovnom pismu

A )I J )

Amajlija za obezbedenje sigurnostiAmaj l i j r r za ohezbedcnje srecc

C ) A m i r j l i j r r z r r , l r r 1 'f ) ) A r r r ; r j l i j : r r r ' . 1 , , l , ,

I

Napomcne

1836.NoiitdAu.ut Mi5el d, Les Vrayes Centuries de M' M' Nostradamus'

Ruan 1649.Baret F., Mag, ili Nebeska inteligencija, London 1801-Kuran, Sara 27, stih 15.

) ( ) . L t t t t . . t l . , 1 . ).10. l r lcek 1i , . . , ,Wisscnst l tuJ ' t " , Rcist ( l )u lovi r r r j t . ) , l l , t , l l { l t . '. j l . , { i /nr r l t -ASmeduj , desto se navodi u Knj i : . r t r r t l tnt t . l r r r l , .1 i1s11g,1

A r n ro t l cus . da rovana k ra l j u So l t rmunu . . ( l l l . l r , , l l l t t t t \ ) , ,M r r i 1 i ina kn j i ga o Azmodeusu " ( I I I , 43A ) i poc l s l i t l r r i r r r l r t hL r v i l t , t , t r p lr l z r I I , l 2BA : I I I . l qA

1. Lenorman K', ,,llrrldc.iska magija", La science Occulte en Aste' en'

glesko izdanjc, l . t t t tdon l t l77, str ' 380'2. f;lk"irfK. "liia Assvr. Beschworungsserie ,,Maqlu"' Leipzig 1895'.

-1. -.Uoore<titi smo podatkc sistema ovi"h kn;iga s prediranskom pro5lo5-- ;""il;;;jrriint"'rri gii". i finskom mitologijom' te smo tako mogli

ao[utuli 1i.,*t.tjln,ic"nbzaulsne porodice relig"ija koie se moraju zvati

turanske. rclisiia koie Stuiu samo magiju i koje proizlaze iz starog

arsenala dcm.-rnoloikog natural izma'" Lenorman' op' ctt ' loc' ctr '

4. S;; d.', .lkotski geogiafski magazin' XIIYI'..4' stt'244'

s. siiurri l3leker, netbjivljena tezl o poreklu Arijevaca' po odobrenju

autora 1953.e. L"" H. C., Istorija inkvizicije u sredniem

"!u,3,sveska' 1887-8'

;. A;;;, Les CtaviLules (Solomunov kljui),,Par.ist8l7'S. Vin[t"., M., Die Gesetze Hammuraltis, fgipzie 1902' str' 10'

s. R;i ."" i i (neobiavl ien). l jubaznosiu gde M' M' Ahdulah'

ld. P;;i.i;t' ..p"."'.c.itir- ttSi 1e zavestao magijsku knjigu bioje Fran-

sis Barit, attor Magusa, London 1801'n. niio" (Redi Moii),"pog1.24 Kniigo. mrtvih',prevod i izdanje Volis

BadZ, London 1859. i 1902. uporedr lo!rytud'-fz. futofietu enciklopedija' svezai< XV, 1907-.12'.str' 674

i:. ii, i.tt"zi"anja kbja su provedena od doba kada je proudavanJe ma-

gi je prestalo bit i jedino pod kontorlom crkve'14. l) Talmudu i drugde.ii. iririitiri enciktofediia, Njujork, 1901-6' pod rcdju 'Maglj-a"'--ie

-iiitii i-inohu' Aito*rifii, prevod i izdanjc odenburg H'' Kem-

bndL D28.17. Jedan ie rabtn u prvom stoleiu n'c' stvarn<l uhvatio osamdeset veiti-'

;;;;#"i;aluei magiju r'r Alkclonu i svc ih obesio u jednom danu'

18. Kniiga o Eruthr4 oP. t'il19. Mdnird L. Ht:rmei- l ' r istt t t ;14istt" Paris 1866';0.'i;;;;,-p;"ve.leno kao Kniisu sia$. d.e Pa.uli Z" Pariz' 1906-II'

1l . k.riiso ivete magije , rruiiiini taroiniaka' prevod i izdanje Mek-

Giegor Maders. S. L' . London 1898'zz. iiSTeAi Sefer Raziel, B' M., rukopis Sloun 3826 i Bloh' Istoriia

rizvoja kabale, Trev 1894-Z:. nnon'; Les Veiitables Clavicules (Pravi udZbenici)' Memfis 1517'

24. Egzodus, VII' 12.tj. iilfi;, C. J. S., Semitska mggija, L9nio.1t 1908; Mori' Magija i*

;;;;;bs;i, Pariz i860; Lejn, Miniri i obitaii, 2 sveska' London

-)/-33.

35.36.J / .

38.39.

40.41.42.

Kroli E., Zakletva, kletva i blagoslov, London lr).1,1.Bibl ioteka koja sadrZi hi l jade knj iga otkrivena jc rr Krr lrrrrr i-rhrr, l l rmestu Ninive.

34. Asurbanipalove tablice, vidi Smit, S. A., Dre Keils<'lttilttertp Awrhnnipals. 1887.Lenorman C.. La Ma34ic <'hez. les Chaldiens, Paris 1874, str., li.l rIstoIsto.Kalevale Finaca, l. 12.Veiina duhova-boZanstava ima dvojnu prirodu, po jednonr nrr 1xrznat i kao muSki . a po t l rugoj k i ro Tcnski .Smatra se da su ovi neohjaln jcni brojevi povezani s kabal izntorrr ,Kuran, pogl . 26, 43-6.Godine 1863, izvesni S. Sarp t loncojc statuu ovog darobnjaka u l t r ltanski muzej ; ident i l ik t ivana ic l t )03.

43. U egipatskom, kao i u akadi jskonr i haldcjskom magi jsko-rel ig i jskorrrsistemu, ideja greha i kaznc rr buduicni Zivotu nii-e bila dovolirrrtrazvi jena. Magi ja se del i la v isc u dru3tvcnom nego u c luhovnom snr i -s lu. Legi t imna magi ja b i la je dc 'o rc l ig i jc l nczak6ni ta (nedozvol jcnl )magi ja b i la je z lodin i mogla se kazni t i smriu samoubistvom.

44. Maspero G., Histoire Ancienne des Pcuplcs del'Orient, paris lti75,str , 39.

45. Fliot_Smit -C., Stari Egiptani i njihov uticaj na civilizaciju Evn4n,London 1911. Proudavajui i ovo pi tanje kao anatom, Et iot Smif scslaZe s drugim autoritetima da je postojalo stalno kretanje iz unutrt-Snjosti Afrike prema starom Egiptu. Daljnji dokaz veieg iirenja di-

!!o3fridFlh ideja nalazi se u odlomku iz dela jo5 jednog egiptoioga,V. Dufrida - Ruderija: ,, . . . pri kraju paleolitskog raidobiia veio-vatno su slidni etnidki valovi zapljusnuli Severnu Afriku. Uz naklo-nost klimatskih uslova koji su se razlikovali od dana5niih, oni supoloZili osnovu za protoetiopijski supstrat, koji se pruZao od (.rvc-nog mora do Atlantika, u svim podrudjima gde su ostavili svoje gru-bo kameno orude duZ velikih vodenih tokova, koji su kasnije-prosu-' 5 i l i . "

46. Keopsova.piramida sagradena je oko 3733. pre n.e.47. Ef iot Smit C. . navedeno delo, st r .2 l3.48. Dufr ida-Ruder i V. , u dasopisu , ,Covek. . , br . 32, 1915.49. Kapar. C.. Lekcije iz egipirske umetnosri, str. 300.50. ,,Porfiri, apud Euseb", Jevandelie. V. 7.50. Uporedi ,,Zivot Lucifuga", Praii kliui kralia Solomuna.52. Saba F. J., Magiini papirus Haris, pariz 1860.53 . 8 . .M . Pap i r us , b r . 70 .474 . Ve rova tno , , I J . U . . . ovde im l z r r u r r c r r l r ,

vrlo nesreian.54. Saba F. J. , Kalendar, st r .24, gdeje ovaj dan obeleZcn,,1, , , k l r ) u

Papirusu Salijer, lY.55. . U zeml jama arabizovanog i semitskog Srednjeg is toka, srnrr t r r r , , r . r l i r

maglju uniitava voda, posebno tekuia.56. Akbar Kan, Tasvuf- i -Azim, pers i jsk i rukopis, XVII vck.57. KaZu da su to pravi Solomunovi rudnic i koje sr"r obr i r t l i r , ; r l r r l r l r , , , r r

d i j a se mag i j s ka mo i j oS ovde zad rZava . l sp i t i v r r o s i l n r , f , , , , t r , t ,

26

2'728

200201

r a d o v a . i s e t i o s e r e d i i z K u r a n i t : , ' l S t r I r l t t t t t t t i t r l t t r r t t l . t I t | . , t | ' r rd u v a n i c v c t r o v a d a i s k o r i s t i . , i n c k c z l c l t . i c t t t t t l ) t ) l ( ' l l l l \ l l l o '

( ) l l l r l l

za n i , ;E i r ron i l i i d ruge s tvar i rad i l i . "- Ki t r r tn. Mravi , XXl , 8 l -2.

58. lntcrcsantno pionirsko delo napisao je - la. .9vY tcmu l { l \ ' l r t t 'o l t t " t l

ono se bavi i f t iek im r i tual ima-na Sardin i j i , La Rel ig i r t t r I ' r in t i l i , t r

in Sardegna (Primitivna rcligija na Sardiniji); 1912'

59. Red ie. naravno, upotrcblicna pogredno, da bi prikazala puttrjtldc ()p"

senare u Indi j i . Sl idnlr jc vrr lgar izaci ja ref i , . iarobnjak" u cnSlcskt t t t tj c z i k u _ u k o j e m t l n a . t l l l i t n t l ( ) Z n a c a v a i z v o d a d a l r i k o v a i l i i | t t z - i r l n i -stu.

60. Mistici i dudotvorci ()vo vrslc bili su poznati u Arabiji i pre Muhantc-

da. Vei ina st t l i i t t snr l l l i r t la ovaj kul t dat i ra od samog Adama i ' u

stvar i , je jec l in i i is t i r rska , ' ta jna t radic i ja" v isokog okul t izma'

61. Akbar Kan. oD. t'it.62. Seik Sahahudin Suharavardi, Avarif el-Marif i Gajat el-Lugat'

63. Vidi pciglavljc [t.64. Farid-uil-Din Atilr,

'l 'adkirat el-Avliia

65. Iz oers i iskt tE Jut t ' t r isur , , ,Rasturai Z ivota".OO. tiJiene'tr.tri.tt. (Cit t) su ,,La havla va la Kuvata lla-Bilah" (Nema

Mbii i nema Pravde izuzev Alaha); ,,Astigfirulah" (TraZim utodiSte

u Alahu); , ,Alah-o-Akbar" (Alah je vei i od svega) '

67. Zivot Ibn Sina, Avicenna, jedno od glavnih magijskih dela tekuiegperioda,

68. NaiSao qam na jedan interesantan primer ra5irercsti arapskih magij-

skih formula u Argentini. U Buenos Ajresu video sam mali meda-

ljon na i<ojem besJispisana (kao od5tampana) sledeia fraza;

OJALAOJALOJA

3',Ovo je sasvim odito verzija ,,motiva abrakadabra"' buduii da mi-jemedaljon opisan kao amajlija koju nosi devojka koja Zcli da se uda.Kad su , rapi bili u Spaniji, ova red ojalti (od arapskog ,,lnialah",, ,Neka bude vol ia Alahova") u5la je u Spanski jez ik. Ona se jo5 mno-so kor ist i " npr. . ,Oiald, neka se to i to dcsi" . Medut im' n isam duoiu.e u Spani l i kor is t i kao amaj l i ja i l i za din i . Vccina Spanaca i Lat i -no-Ameri [anaca nemaju pojma o porcklu rcc ' i o ja l i l .Anon, ruliopis iz nepoznatog pcrioda,

'I'urska biblioteka, Nikozija.

Svast ika sg, naravno, obidno pr ihvata kao s imbol Sunca.Kuran, Saya 113.Pogledati pod Arapska magija, Sah Okultizam, Rajder 1950; jedan

takav postppak dat jc dctul jno.Uporediti piikaz spiritizma i ,,automatsko pisanje", poglavlje 17.Kenion F. C., Paleoxrafija grCkog papirusa, 123, London 1889.Cimern H., Serija Slrpa, Visoki Tibet. 1905-06.Zrtvovanje belog petla bila je podetna ceremonija kvartalnog sastaja-nja ve5tica u Evropi sve do XVII veka. Srce je pripadalo ve5tici

,,koja je mqgla izvesti najveii opsenarski iin". Ovaj je organ, tako segovorilo, predstavljao ,,Sezame, otvori se", za mnoge eksperimente.Probodeno iglama i pedeno, ono je obezbedivalo veitici da ne budeotkrivena. $vedeno na pepeo, vredelo je dva zlatnika. Osim Sto sekoristilo kaq vradZbina. kaZu da su ga jele ve5tidine poznanice da bisaduvale Zenu od satanskih kandia.

, . 1 t i l t t l r r t t j c " , s i t ( ) ; l t i r v0 nan t d l t r l q t l r . k \ t , , , t r . h r t i l r l r t l i , , i l r t l l t r t l t t r lI t r r ' r ' . ko , i c . j c u v r cn rc f t r a l j a Sok r rn r r r r i r ) r v r ' l o u l r . r l r , r t r r n l 'S ; i l t r Z l r r a tus l r a j c pozna t i au to r 20 (X ) ( f r r r i r g l l s l t l t r l \ r , r t t t t i l \ / i lM i l i on i H indusa ve ru j u da su d i n i A t i t r . v l Ve r l r , [ r r l r - l r r r u r r r r l l l i r r , ei l c r r i c i

- z -na ju .u o r i g i na lu , de lo t vo rnc i d i r i h t r c l r r r [ , i r t r ! t l r ; n r r l r , n l r rFr l ; r prodiStenja iposveienja. Najpre se zvala l l rurrr r r \ / { , r l r t (hnl tgA ! ll r r : r n rane ) . a s t a tus j o j j e . p rema h indu t eo log ip , l r r , t l r r r l l r t Ve r l e ,o luda se za nju ponekad pr imenjuje naslov Cctvr tn Ver laIcor i ja da je Crna magi ja povezana sa po! tovln. jcnt \o l r r le l t t lpur l Ikasni jem. hr iSianskom per iodu. a b i la je na vrhrrr r t . r r r r r vretr rc l t tkv ikz ic i je i ,v ladavine monarha poput DZejmsa I u l rngkrkol .Atarva Veda, izdavad Muler , prevodi lac Blumf i l<J, St , i r t k t t l ige l ; to.ka, svezak XLIL, London lti92.Ovaj je r i tual u b l iskoj vczi sa semitskom magi jont . I Vrrv i lorrr , t r r rod ceremoni ja lnog uni5tavanja ratn ih s imbola piavi l i svol u l r l t , r l grrrbede - dak i od prinolAnja maslaca; prizivali iu l5tar, Stnrrrq r [,Jergal (Cimern, Ritualtal'eln, 173).Ci ta lac ie pr imet i t i da su ovdc na dclu t r i vrste , ,magi jsk ih, . lerr r r r r rcna. Mogude je da je postojuo ncki oblik blic-hipnoze i da sc on nrugnoindukovat i po vol j i izvodudir zu prrr sckunda i l i najdal je za pi , r , r r r i r r rta. U meduvremcnu ( to jcst kr id h i ga Carobnja( pdst io) , 'dovck l r rse oseiao sasvim normalno, kao I (o sam se ia oseiao, Drugo, u vrr is predvidanjem sadrZaja pisma. ' l 'c{ko jc i i tomc govor i t i . a l i jc ropoznata sposobnost - samo ja mislinr da nije priznata. Tu jc .jolproblem , ,projekci je mater i jc" , kada jc puSka odi to prencra iz dal j incpod misterioznim okolnostima i od strane nepoznato sile. Dtldatnuzaniml j ivost je daje v lasnik puike imao ut isai< t la sam ja pulku posudio. (Uporedi. Sah. Zlatni -lstok, 1931 . str. ltl5).Atarva Veda, op. cit., XIX, Cini 25.Atarva Veda se del i na dva dela: Sveta i l i Legi t imna magi ja, pr izni r tuod bramana i opsenara. Smatra se da ova podcla dolazi od dvojicc,moZdq mitsk ih, autora: Bi5ag Atarvana i Gora Angirasa. Slcdbcrr ic iAtarva Vede se s laZu da bi se ova knj iga.morala pravi lno zval i l l r t lma Veda i da se od ortodoksnog bramanskog sve5tenstva zalrlcvitda poznaje i provodi njena pravila. Medutim, o ovome se <)clirvrrrrraspravlja: drugi kaZu d3 bi bramani trebalo da poznaju sve tri Vctlei da provode njihovapr4yila. Sigurno je da je Atarva veda bilit vrrllrrizvor magije koju su obavljali bivSi purohitirParalelni koncepti, kao, odraz ideje o akasi, mogu se naii u nckolikodrugih sistema misli. PolineZanska ideja mana gotovo je idcnlifrtnRajn DZ. 8., Doseg mrsli, London 1951.De Vol, Lu'is, Zvezde rata i mira, 1952. str. 232.Vidi, npr. Benet S. K., Astrologija, Kalifornija, 194-5, pogl, l,l. rrr

ftll t l .

t t ( ) ,

$ 1 .

rJ2.

l l3 .

u4n5

69.70.

12.

73.74.75./ o .

u6.

n7.llu.tt9.

90.t27.U kineskoj istoriji postoje dve glavne vrste opsenara: slullx.nt vu

(,,darobnjaci") i slobodni strelci, ili oni koji su stekli rntx' prehrrpodr5ke naroda, kao suprotnost sluZbenoj podrlci. ('n11ylr11j11l;- l5'vekovima zapo5ljavala drZava. Njihovo neprijateljstvo l)r'cnttt qlnrrls ta ln im prakt idar ima bi lo je t radic ionalno i snalno. Zl v l r r t l r r r , i r r r r l inast i je Han, dvorski darobnjaci behu na vrhuncu n ' r . r . t1. ( ) r l \ \ ' l l , l , 'I I I veka pre n.e. i mu5ki vu i Zene darobnice inta l i srr / l l , t t r r r l . r , lnad carevima.

( ) 1 . Upo red i Mag idn i k r i s t a l , n j egovu i z radu i upo t r c l ) u . kno , . t , ' I ' , 1 . , 1u Beretovom delu Mag ili Nebeska inteligentija, l.orrrhrrr llrrrl

202 203

92 . Bu f f i nc l , l ) t t l r u v i t e i t va , P rv i deo , pog l l l l ' r l t . ' r ( l r \ l l . r r " r r t t r l ' r 1 t t' .

7 i - ' l , i , i tu t i rum Fidei , 1458. st r .28i ; i f ra 1, . Si ' is l r : ' t . I t ( r t , , t t \ l \ t \ t l r .

s t r . 2 9 .93. g; . t sc r iee zapadnladke upotrebe farobnog Stapi t ' 1xr11l ' r l r r l r Sl ' r . r l '' - 'O t k i r l " ,

1665 i 'Ve l i i c i uh i h i n i k ; za , , I z raduMag i i nog l r t ' t r t " , 1x r11 l t ' r l ; tt i U. M., RukoPis 36674.

gq. io-'tuiuiiuueli i tuuulitricki magijski alfabet uporedi ('rtt rtrt I'rt1t1"tt"

, , i r i t r i iUr t i i ie (pr ip i ' , r r t i ' K"r ic l iutu Agr ip i ) r Heptamrn' t t l ' i t ' t t t

d 'Abana. 1665.95. Isto.96. Dru5tveni Zivot Ki l l t :z i r I I ' l ( )13 '

97. Sen, Sjen Cven, l)ogl. ()'

SS. O,r t i t t , Vel idasni l ) ' ) . , / r l r r t ' i f ta poruke, 1860; i Jul ' Marko pob' l '

str. 290.99. Vrbovo c l rvrr sc l l rkrx l t ' icsto kor ist i '

ioil. ii si"", (i i xi. .,() iuclnim stvarima sakupljenim i zapisanim"'

Dinast i ia ' l ' i t t tg

101. Ku i Svtlh, /targorttri o rasterivanju sumnje'

IO:Z. Urrg Ki t ' i ' l ' j 'ur t , pogl . 21, I I ' .s i r ' -5 ' . .c i t i ra19 u delu De Gruta '

DL. bl. M. , Iialigiiski sistem Kine, Lajden,189^2'

tO:. e1tet, Ilt:ltikc i pitanja o Kini i Japa-nq II, 20' citirano kod De

Gruta, o2. t l t .104. Bu5ef , S'. Y., Transakcije Azijskog kraljevskog druitva' 1880' 441'

105. TraZi tc l j se mora uvek proeis i i t i p le nego Sto prpduzmc hi l t r k t tk-vu

magi jsku operaci ju. Mora prover i r i da l i su inJegovc s l t lge prc.dtrTe-

t . l i t i fotak. Ponekad to i ra je i devet dana' koj i uk l ju i r r ju uabranu

kon lak l a sa Zenama i aps t i n i r an je od r i be imes i t d l v f ae l ' u l o red l

kiltgu mrnih, LXIV; Navil' ,,Uni5tenjg. ljudi"' IV, 16' 79'

100. NeoLiavlieni rukopis M. M. Abdulah, ljubaznoiiu autorke'

107. De Bekir Z. E. Grad bez. no( i . lq05' st r ' 44 '

108. Is/o, str. 145.iOS. D" Viser M. Y. Transakciie aziiskog japanskog druitva, svezak

XXXVII, str. 18.l l0. Znak . .s top" ovde se jednoslavno kor ist i za.prekid poset ,e Cini

mrznje. koje ukl ju iu ju i tetu i l i smrt . zah. tevaju q"119b11 L. ' ls : f - !

re i - upoiedi t i i lustraci je u ovom- p-ggl?ylJu I poglavlJu l / ' I vroel l

Aston V. G., u , ,Folk lo iu" , svezak XXII I , s t r ' 191'

l I ibl iograf i ja

Pisani izvori ori . jcntalne magije i korrrcrrtrrrr

Kaldeja (Vavilon)Sledeie , ,Crne knj ige" da' .brr , i .k : r i . r : r . iu t ragove kaldc. isk ih r r r , rp i i rk i l robreda i l i postupaka koj inra sc pr ip isrr jc kaldejsko porcklo:

Sefer Razeil (the Book o.l' tluzittl. lt.M, Skrane 3826' I 'he Gr imoire o l (at t r ibutct l lo \ ! \ t1t t ' I l r t rntr ius / / , par is, l7(r0 t r r r t l lHlXl

,\olomun:

Grimoar i i komentar i koj i sadrZc t t rkozvir r r r r sokrnrurrskrr ln l rg i j r r :

Anel l i Negromatnic i del Salonronc.Ars Notor ia, (Robert Turner) , I l .M, MS Skrarrc 3(r4 lJ.Beschwerungen der Olympischen ( ic is lcr .De Novem Candariis Salomonis.De Tribus Figuris Spirituum.The Grimoire of Honorius, Romc, l7(r0.Hygnomantia ad Filium Roboanr.The Key (Clavic le) of Solomon, t r . Mathcrs, Lont lorr , l ( ) l . l l . iK i tab-el-Uhud, Arabic MSS.Lemegeton (The Lesser Kcy), B.M, MS Sloanc 2731 . lo/ t rLiber Pentaculorum.Officiis Spirituum.Salomonie Tr ismosini .Semphoras.Septem Sigi l la Planetarum.Speculum Salomonis.True Black Magic.Verum Chaldaicum Vinculum.Mnogi od ovih dela uglavnom se sastojc od izvor l i r r : ht1rr , . . - .

ncka se skoro sa s igurnol iu moZe tvrdi t i da su kr ivolvrrrur , . t r , r ts ludaju, desto dolazi do zabune kada se spominjc Sokrrrr r r l 1, , , , , ,t l a l i j e r ed o k ra l j u i l i o j ednom od neko l i ko r i t b i l s k r l : ; r r . , r , . ,

Sve ove knj ige i n j ihove verz i je koje s lcr lc , l r i | , r r r r r , | , . ,snom per iodu osvedoiene knj ige darobnjaka. l )ovrr l ; r r , , 1, r , iposcdu jedno takvo delo, to b i vei moglo da tkrvr . r | r , I r r r l , rkazne u doba Inkviz ic i ie.

l0s

Egipat:

U kaldejskoj magiji, jednako kao i u egipatskoj' cirri sc tIr stt ttlttetli

u velikoj meri uticali na magiju po celom- Zapadu i po Srtrtht;crtr lstoktt'

Istovremeno, postoji veoma mali broj dela koja bar nav<ttlc ttcpttsrctlttll

;"i;ki u,i"uj u celini. Egiptolozi valis Budz i Flinders pcr'i u sv.,ii'l

Olii-u "p"eoit

i na nekc magijsko-religijske papiruse i natpisc'

S lede ia" t r i ,nekar l r rpoz ,nr r ta iS i rokoupot reb l javanagr imot r r l r i l isadrZe neke egipatske tragovc ili za sebe tvrde da su originalna egipatsktt

dela:The Arbatel of Mttgic.The Sage of thc PYramids'The (Sworn) Book qf Flonorius'

Hebrejski izvori

Evropski i arapski izvori obiluju knjigama koje u sebi nose pravu

ili pripisanu hebrejslu inspiraciju' U 19kim-a od njih - kao i u nekim

Juti" iuu".t.ni* grimoarima - kaldejski' solomunski i drugi madionidari

sr, "itirani

kao auioritativni strudnjaci' lz rih nzloga u svakoj bibliografiji

mora da dode do nekog duPliranja'Opite je prihvadeno da su u Evropi najdeS6e kori5ieni grimoan ta-

kvog sairZaja 3a ih lako moZemo svrstati u dela iz pera jevrejskih autora

ill rJei aa su jevrejskog porekla. Dela sa gnostidkom' egipatskom-' kaldej-

.to- iti utuptto* insliiacijom najverovatnije su se preko arapskog dela

Spanile proiirila ka zapadnijim delovima Evrope gde su prvo bila pozna-

ta uglavnom u latirlskoj verziji.Sledeii spisak dopunjava tistu veiih dela crne i bele magije' koja

su zajedno poznata pod- nazivom Kniige iarobnjaka' Neka od njih su bila

suitinski deo repertoara svih vestica i vradeva' To su maltene tajna dela'

Oni primerci koli su se mogli pronaii' na!1ze -se u bibliotekama takvih

institucija kao Sio su Britaniki muzej, Bibliotek nasional i Bibliotek de

l'Arsenal u Parizu'' - --- itzetno je te$ko do6i do tih nekoliko postojecih reprinta i francu-

skih izdanja, a i cena im je visoka'

The Almadel'The Arbatel of Magic'ih, Book of" Sacrid Magic of Abramelin the Mage ' tr' Mathers'

London; 1898The Enchiridion of PoPe Leo III'

The Fourth Book of Occult Philosopl'y (attributed to Cornelius

Agrippa), London' 1783'- " in, Grand Grimoire ('fhe Red Dragon)' Paris' 1822'

The Grimorium Verum, tr' Plaingibre' Paris' 1517'

The HePtameron of Peter de Abano'The Pauline Art.

Bibliografski materijal u vezi s drugim delima o natprirodnom kao

i komentaril sa posebnim osvrtom na orijentalna'predanja i obrede' dati

su u samom tekstu ove knjige, ili u vidu bele5ki na kraju knjige' Dodali

206 201

r r r ro r r i r k i l r i r r ovog pog lav l ja i j cd t r r r sP i * r rk o r l i l l unr r l l r . hdr i r r r l l r r le l r t i rove o l r l r rs t i .

I tclat ivno malo izvora postoj i na evropskirrr i r , / i r , i t ! tA r r l l i l ! l+rr i ntugi j i i o njcnoj teori j i . Antropoloika dela, skoro lrcr lrru+,tnku, rrrrpt le 1enc birvc uporedivanjem magijskih postupaka sa l i lcrnltrrurrr hrr ln prtr lol trr tr , j lcmi. A od postojei ih dela retko koje je dontrrpno l t l r l lAvl lr ,r l l .NrrJrisano je mnogo korisnih radova ali oni su uglavnorn rekolratti tr ;re'i.didnim publikacijama ili u radovirpa naudnih dru5tuvn, Nehn lrklltrdlvururrrdna dela su suviSe te5ka i neprohodna za vedinu ljudi, I trurle re rlgobuhvate suviSe Siroku oblast. Cinjenice su najde5de sakupljnrre I gorrrlle.rrc ali se od qiih skoro ni5ta ne moZe ,,proveriti".

,\uJizam:

Navodimo najznadajnija.dela o sufizmu, ali se ona kao cclinu rrrogrrrtai i jedino na arapskom i persi jskom.jeziku. Na ovom spisku je vc{innklasidnih dela sufijskih svetaca:

\ I. Ihya UIum ed-Din.

J 2. ,ll-Munqidh min ud"l)ulnt.3. Ibtida el-Hidaya.4. Kimiyya es-Saadat.

Risail

\l Nafahat el Uns.J 2 Lawaih.

3 Salman o Abdat.4 Yusuf o Zulaikha.5 Baharistan.

\ I Tad.khirat el-AwlivaI 2 Mantiq ut-Tuyur.

\ I Mathnavi-t-Maanavi.J 2 Diwan-i-Mawlana-Rtttr

\Qawanin Hikam)'e l - lshraq.

\ I Gulistan.I 2 Botton.

3 Risa'il.

Gulshan-i-Raz..

Sheikh Abu-Hamid Mohd.Al-Ghazzali, c. 1056- 11 1 1

Ibn El-Arabi, 1164*1240

Mullah nur-ed-dinAbd-er-Rahman JAMI, l4l4 - 1942

Sheikh Farid-ed-dinATTAR, 1140-1234

Maulana Jalal-ed-Dint?.uMt, 1201 -1273

Abu el-MuwahihAsh-Shadhili

Sheikh MasiihuddinSAADI, of Shiraz, 1184-1291

Shcikh Mohd. SHABISTARI,lSth-14th century

Khwaja Shams-ed-Din Diwan.llAFIZ. of Shiraz. 1300-1388

Slcdeie knj ige su objavl jene na evropskim jezic ima; orrc s i r r l r l l r r , , l r r r ryir:rdu o sufizmu i o fakirima:

ASiN PALACIOS, M., Mistico murciano Abenaruhi' y"t111t1' lt)''!1

ftfASSfCNON , L., Technique de Ia Mystique Musulmunt' lt;11i5' l()2ll'

SHAH, Sirdar I. Ali, Istamic Salism, Londot' 19:9'.SVIIfff, M., Early Mysticism in the Near and Middle /ra'tl' l'ondotl'

1931.

Jevrejska magija:

DAVIES, T.'N., Magk: untl Divination among the Hebrews' London'

1898.GASTER, M. (tr.), Sword o.l' Mr'rses, London, 1896'

VAN DALE, De Origine o,: I"og'""u ldolitatraae' Amstel' 1696'

WEINER, tN., Sippurirr aina Sammlung jtidischer Volkssagen' Mythen'

Legenden, U.S.F'., Pragtro, 1848'

Asirija i Vavilon:

FOSSEY, C., La Magie Assyrienne, Paris' 1902'

KING, L. ttt., Babylonian Magic and Sorcery, London' 1896'

LAURENT, A., La Magie et la Divination chez les Chalddo-Assyriens'

Paris, 1894.LENORMANT , F., Science Occulte: Magie chez les Chalddbns' Paris'

r874.THOMPSON, R. C., Devils and EviI Spirits of Babylonia' London'

1903. ITHOMPSON, R. C., Rlports of the Magicians and Astrologers of Nine-

veh and BabYIon, Lokrdon, 1900'

Indija:

BARBE, P., 'Indian Death-Spell" Journal of the Asiatic Society' vol'

xv, Bengal, 1848, PP. 351 ff.BOSC, E.; Addha-Niri, ou I'Occultisme dans I'Inde, Paris' 1893'

CARRINGTON, H., Hindu Magic' London, 1909'

HATCH, W. J., Land Pirates of'India, London, 1928'

HENRY, Y., La Magie dans I'lnde Antique, Paris' 1904'

JACOLLIOT, L., Occult Science in India, lB84'

MARQUES-RIVIERE, J., L'lntle Secrete et sa Magie' Paris' 1937'

NnNe--pnafASeU ptf-lnl, Personal Magnetism and Occultism' Ma'

dras ,1911.RAGHUNATHJI, K. (tr.), Manirama, the Book of Fate' Bombav' 1886'

SHAH. 5., 0ccultism, London, 1952'

Kina:

BOUINAIS,A. ,andPAULUS,A ' 'LeCul tedesMor tsdans leCe les teEmpire, Mus6e Guimet, Paris, 1893'

CIBOT, P., 'Magie des Chinois', Mdmoires Concernant les Chinois' Wei'

mar, 1802.DE GROOT, J. J. M., Religious System of China, Leyden' 1892'

DE HARLEZ, C., Les Croyances Religieuses des Premiers Chinois'

Acad. des Sciences, Brussels, 1887'

f . f ( ; ( i f . . 1 . , I l r Y ' i -K i r r 14 , vo l . XV l . , \ u r ' r r r l l hu tA \ t t l t l t r I r , r r , r . r l l \ l r i rM r t l l t ' r . ( ) x l i r r d , l l J t l 2 .

: i l f f f N ( ' l I t JNG-TAO, Symho l s o f t f u Y i -K i t t 14 , : i l r n r r g l r n i . l r ) l . l

l ; 11 r l ) ; r t :

lftlf )(;lj, A. Wallis, Egyptian Magic, London, I89r),( 'ltl JM, \N. 8., La Magie Copte, Pais, 1922-.(ilt()SS, P., Emdes sue la Sorcellerie: Mimoires l,re,wnrfi il l ' l,tittutt

!i)14yptien, Cairo, I t,|97.KNIGHT, A. E. , Amentet : Acrcunt of the Gods, Amulcts tut t l , \ t t t r tht

ttf the Ancient Egyptiutt:;, Lonclon. 1915.f ,l:lXA, F., La Magie dans l'ligyptt: Antique de I'Ancien Enrltira luttltt'tl

I 'Epoque Copte, 3 vols, Paris. 1925.I'ETRIE, W. M. F., Egyptiutr l;'cstivals and Nile Shrines, Brit. Schrxrl ol

Arch. in Egypt , ,9tur l l rs , l9 l l .WIEDEMANN, 4. , Magia und Zuuher ie im al ten'A'gupten, 1905.

I ran:

ABDULLAH B. MUH., l l . t l tJSAlN, Khawas- i -Ayat , Copenhagcrr ,t920.

f IENVENISTE , E., Les Mages tlans l'AttL'icn lran, vol. XY, Endes lru-niennes, 1938.

DONALDSON, B. A. , The Wi ld Rae, London, 1938.WILLIAMS-JACKSON, Die lranische Religion, Strasbourg, 1901.

' I ibet :

IIONVALOT, G., L'Asie Inconnu, Paris, 1910.KOPPEN, C. F., Die lamaische Hierarchie und Kirche, Berlin, 1859.NEEL, A. D., Mystiques et Magiciens du Thibet, Paris, 1929.

ROCKHILL, W. W., Ethnology of Tibet, Washington, 1895.SHAH, A., Four Years in Tibet, Benares, 1906.WADDELL, L. A., Buddhism of Tibet, London, 1895.

Arabi ja (Severna Afr ika)

DOUTTE, E,, Magie et Religion, Alger, 1909.HAMMER (ed.), Ancient Alphabets, 1922.IBN AL-WAHSHIYYA, Kitab Shauq el Mustakham, Cairo, 1350.WESTERMARCK, E., Ritual and Belief in Marocco, London, 192(r.

. lapan:

ASTON, W. G., in Folk lore, vol . XXII I , 1912.ASTON, W. G., Shinto, London, 1907.CHIKASHIGE. M., Alchemy and other Achievements of the Attcit'ttl

Orient, Tokyo, 1936.HILDBURGH, W. L. , in Man, vol . LXVII , l9 l5-17.f .OWELL, P., Occult Japan, London, 1895.

208 I1 Ori ientalna magiJa 209

Orijentalna magija uop5te, komparativne studi.jc

BUDCE, F. 'N., Lives of Mah'fr Seydrl artd Cabru Kr<,l tr t l .COOKE, J. '1., Inquiry into Psychic and Nervous Force:;, l ) tr l r l i rr , l ()(f5,DAICHES, 5., Babylonian Oil Magic in the Talmud urul lutl .lrwitlt

Literature. London. 1913.DAVIES, M., Magic Divination and Demonology among thc lltltrtwl

and their Neighbours, London, ltl98.GIMLETTE, I. D., Malav ltoisotts and Charm Cures, 1915.GOLLANCZ. H., Butk of I'rotKtion, Ftowde, 1912.LENORMANT. C., La Scic'n< e Occulte en Asie, 2 vols, Paris, 1874-5.MARINAS, ALBER'f. 'Quclques pfoblBines de rndthode dans l'6tude

de,la magie', lJullctin la la Socilid Royale d'Anthropologie et d.e laPrdhistoire, Merxplas, 1933.

SAYCE, A. H., 'I'ha lleligions of Ancient Egypt and Babylania, Edin-

burgh, 1902.SKEAT, W. W., Mulay Magic, London, 1900,TCHERAZ. M. (tr.), Armenian Magic, vol. lX, Oriental Congress, ii,

826.THIMMY, R., La Magie aux Colonies, Paris, 1935.THOMPSON, R. C., Semitic Magic, vol.3, Luzac's Oriental Religions,

London, 1908.

Bclc$ka o piscu

Idriz Sah je roden u Indiji 1924. gddine, u afgnrrskojporodici arapskog porekla ko.ja svoje kordne vodi ocl pro-roka Muhameda do persijskih careva. Sa! je najpoznutijipo svojirn radovima iz oblasti sufistidke rnisli. Autor jc vc-likog broja knjigrl u kojima sc bavio knjlidvno34u, filozofi.jom, istorijom, mistikom , . . T,asvoje Stvarala5tvo dobioje vi5e uglednih nagrada u svctu. Godirle 1972. imenovanje za vanrednog profcsora Intcr kultur4lnih studija Uni-verziteta u Zen€vi, Direktor ic studija Instituta za kultur-na istraZivanja u Londonu.

Knjiga Orijentalna magija prcvcdcna je na mnogesvetske jezike i 11 svetu doZivcln brojna lzdanja.

' . l r ' l

\;"

sn t) t tzn. '

I IVODN, , RECI ] V O D

I. MAGIJA JE OPSTA2. JEVREJSKA MAGIJA3. SOLOMUN: KRAL.I I () t ,StiNn I{4 . NATPRIRODNO U Vn VI t , ( )Nt l . ( )h red i i s re r ivan ja duho

va.5. EGIPATSKA MA(iUn. l)csrrk kojr pcva.6 . DZU-DZU - z .EMt . . tA r )vn Nt i .A7. FAKIRI I NJIHOV() t l( ' l rN.i l r . ()r.grrnizaci ja,redova: Rc-

dovi; Ci l jevi sufiznra ; Ncvit l l . j ivtr vLrt l :rv_ina sufizma ; Stupanjcu red i posveienje; Sul ' ist i ika ptrt irrr. j rr ; ( 'udcsir Sul i . ja; F't i rmir-le(dikr) Sufija

8. ARAPSKI DOPRINOS9. LEGENDE O OPSENARIMA. Misrcri ja El-Arabl l Si lr im

Mudrac.PRIZIVANJE DUHOVA. Metocl pr iz ivarr . ja Lur i t lunl .IRANSKA MAGIJAMAGIJSKI OBREDI ATARVA VEDE. Magi ja za vcdni Zi -vot : ,Prrz ivanj .e.b i l iaka. ; Lek za sve bolcst i ; Amaj l i ja snago;Ukul tna medic ina Vede

l rl l

.r{ |t { l

. l { I

,t41 lfrH

t0 .l l .1 2 .

18.t9 .

119:t

l o Ii l0l l e

1.2(r

t . l . l

t 4 . 1

13. INDIJA: OBREDI SVESTENIKA-EEROEN:ErcA. ObrC-di i prizivanje darobnjaka, prema Agrusatlapariskaju; priziva_nje ViSnual Pr iz ivanje Sunca: Obred c j rvet i ;

14. INDIJSKA ALHEMIJA DANAS. Formule za pravljenjc zla_ta: Alhemidar.

15. NOVA SNAGA MISLI?AKASA I MAGNETIZAM

16. LJUBAVNA MAGIJA. i in i 1za st icanje Zene. muZa, d in iprot iv l jubomore i td. ) .

17. OKULTNE VESTINE-U.KINI. Magidna ogtedata; Amajtijci dini; Spiritizam; Davolski plest ceremoniialira odeZda VLr d-ir-robnjaka; Obredi i ve5tine Zena darobnica; Smrtne dini: Stva-ranie ki5e: Vedni Zivot

| 5 t l

I r l

TIBETANSKI CUDOTVORCIMAGIJSKA TJMETNOST JAPANANAPOMENEBIBLIOGRAFIJA

I fttt H 1l u l='t l( |l0-