Rudarski Radovi 2015

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

RUDARSKI RADOVI je asopis baziran na bogatoj tradiciji strunog i naunog rada u oblastirudarstva, podzemne i povrinske eksploatacije, zatite ivotne sredine, pripreme mineralnihsirovina, geologije, minerologije, petrologije, geomehanike i povezanih srodnih oblasti.Izlazi dvaputa godinje od 2001. godine, a od 2011. godine etiri puta godinje.

Glavni i odgovorni urednikProf.dr. Mirko Ivkovi, vii nauni saradnik,Komitet za podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina-ResavicaE-mail: [email protected]: 035/627-566

Zamenik glavnog i odgovornog urednikaDoc.dr. Jovo MiljanoviUniverzitet u Banja Luci, Rudarski fakultet, PrijedorRepublika SrpskaTel: 0038752241660

Urednici:Vlado TodoroviDanijel Jankovi

Prevodilac:Nenad RadaaDraana Toi

tamparija: Grafopromet doo, KragujevacTira: 100 primeraka

Internet adresa:www.jppeu.rsIzdavanje asopisa finansijski podravaKomitet za podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina ResavicaISSN 1451-0162

Sva prava zadranaIzdavaKomitet za podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina ResavicaE-mail: [email protected]: 035/627-566

asopis meunarodnog znaaja verifikovan posebnom odlukom Ministarstva, M24


Ureivaki odbor

Akademik Prof.dr. Mladen StjepanoviInenjerska akademija SrbijeProf.dr Vladimir BodarenkoNacionalni rudarski univerzitet,Odeljenje za podzemno rudarstvo, UkrajinaProf.dr. Milivoj VuliUniverzitet u Ljubljani, SlovenijaAkademik Prof.dr. Jerzy KickiDravni institut za mineralne sirovine i energiju, Krakov, PoljskaProf.dr. Vencislav IvanovRudarski fakultet Unioverziteta za rudarstvo i geologiju St.Ivan Rilski,Sofija, BugarskaProf.dr. Tajdu AntoniStanislavov univerzitet za rudarstvo i metalurgiju, Krakov, PoljskaDr. Dragana KomljenoviNuklearna generatorska stanica G2, Hidro-Quebec, KanadaDoc.dr. Zlatko DragosavljeviFakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, BeogradProf.dr. Neboja VidanoviRudarsko geoloki fakultet, BeogradProf.dr. Neo uriTehniki institut, Bijeljina, Republika SrpskaProf.dr. Vitomir MiliTehniki fakultet, BorProf.dr. Rodoljub StanojloviTehniki fakultet, BorDr. Miroslav R. Ignjatovi, vii nauni saradnikPrivredna komora SrbijeDoc.dr. Slobodan MajstoroviUniverzitet u Banja Luci,Rudarski fakultet, Prijedor , Republika SrpskaProf.dr. Vladimir MalbaiUniverzitet u Banja Luci,Rudarski fakultet, Prijedor, Republika SrpskaDoc.dr. Lazar StojanoviUniverzitet u Banja Luci,Rudarski fakultet, Prijedor, Republika SrpskaProf.dr. Radoje PantoviTehniki fakultet, BorDoc.dr.Duko ukanoviJP PEU- ResavicaProf.dr. Miodrag DeniTehniki fakultet, Bor



S A D R A J

Miodrag Deni, Saa Stojadinovi , Igor Svrkota, Dejan PetroviSTRUKTURA UGLJA U ENERGETSKOM BILANSU REPUBLIKE SRBIJE

Mlaan Maksimovi, Sneana Uroevi, Zorica IvkoviOCENA UTICAJA EKSPLOATACIJE UGLJA NA IVOTNU SREDINU U RURALNOMPODRUJU JERMA BABUNICA

Zorica Ivkovi, Dejan Dramli, Vladica DragosavljeviZAKONSKA REGULATIVA ZA OUUVANJE I UNAPREENJE BIOLOKIHRESURSA PRI PODZEMNOJ EKSPLOATACIJI UGLJA

Mlaan Maksimovi, Sneana Uroevi, Dragan MihajloviOD RUDARSKOG PODRUJA DO TURISTIKE DESTINACIJE PROSTORA STAREPLANINE


_________________________________________________________________________Br 1/2015 1 Rudarski radovi

UDK: 622.33:622.272 (045)=861

STRUKTURA UGLJA U ENERGETSKOM BILANSU REPUBLIKE SRBIJE

Miodrag Deni , Saa Stojadinovi, Igor Svrkota , Dejan Petrovi

Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru, VJ 12, 19210 Bor, Srbija

Izvod

Energetski bilans predstavlja dokument kojim se utvruju godinji iznosi energije i energenata

potrebni za uredno i sigurno snabdevanje korisnika energije.

U cilju realizacije Energetskog bilansa i poveanja sigurnosti snabdevanja energijom i

energentima, neophodno je ispuniti uslove predviene Uredbom kojom se utvruju izmene i

dopune Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za

period od 2007. do 2012. godine, koja je usvojena u aprilu 2010. godine (Slubeni glasnik RS,

broj 27/10).

Svakako da je ugalj najbitniji energent u odnosu na sve ostale vrste energenata, jer ima najvee

uee u strukturi Energetskog bilansa Republike Srbije, o emu e u ovom radu biti i sutinska

tema.

Kljune rei: energetski bilans, energija, energenti, ugalj.

UVOD

Energetski bilans je dokument kojim se utvruju godinji iznosi energije i energenata potrebni za

uredno i sigurno snabdevanje korisnika energije (neposrednih potroaa) za period od tri godine:

realizaciju za predhodnu godinu, procenu stanja za tekuu i plan za sledeu godinu. Ovaj

dokument je izraen na osnovu mesenih i godinjih podataka o proizvodnji, preradi i

snabdevanju energijom i energentima u skladu sa metodologijom Meunarodne Agencije za

energiju i Eurostata.

Sve veliine iskazane su u fizikim jedinicama i to vrsta goriva u hiljadama t, tena goriva u

milionima t, gasovita goriva u milionima m3 (svedeni metar kubni gasa), elektrina energija u

GWh, toplotna energija u TJ i u milionima tona ekvivalentne nafte (Mtoe). Jedna tona

ekvivalentne nafte iznosi 41,868 GJ ili 11,630 MWh elektrine energije ili dve tone kamenog

uglja odnosno 5,586 t sirovog lignita. [1]


KONVERZIJA JEDINICA ENERGIJE

Svi tokovi energije posmatraju se u okviru tri sistema energije:

Sistem primarne energije u okviru koje se daje struktura ukupno raspoloive primarne

energije za potronju. To je domaa proizvodnja na bazi korienja sopstvenih resursa

primarne energije (ugalj, nafta, prirodni gas, hidropotencijal, obnovljivi izvori energije) i

neto uvoza (koji predstavlja razliku izmeu uvoza i izvoza energenata) primarne energije,

ukljuujui i neto uvoz elektrine energije. Prikaz korienja obnovljivih izvora energije

(OIE) obuhvata statistiku iskorienosti hidropotencijala, proizvodnju i korienje

geotermalne i proizvodnju vrste biomase, odnosno ogrevnog drveta. Obaveze koje

Republika Srbija ima po Ugovoru o Energetskoj zajednici nameu da se to pre sprovede

potpuno evidentiranje korienja svih oblika obnovljivih izvora energije;

Sistem transformacija primarne energije u okviru kojeg se prikazuju energenti potrebni za

procese transformacije primarne energije, te proizvodnja energije (ukljuujui sopstvenu

potronju, gubitke u transformaciji, prenosu i distribuciji energije do krajnjih potroaa).

Strukturu ovog nivoa ine termoelektrane, hidroelektrane, termoelektrane - toplane,

toplane, industrijske energane, rafinerije nafte, prerada uglja, i visoke pei.

Sistem finalne energije objedinjuje potronju energije za neenergetske svrhe

(neenergetska potronja) i potronju finalne energije u energetske svrhe. Potronja finalne

energije u energetske svrhe iskazuje se na dva naina. Prvi nain obuhvata strukturu

sektora potronje, a to su industrija, saobraaj i ostalo (domainstva, javne i komercijalne

delatnosti i poljoprivreda). Drugi nain obuhvata strukturu energenata: vrsta goriva,

tena goriva, gasovita goriva, elektrina energija, toplotna energija, OIE. Budui da nema

dovoljno pouzdanih podataka o strukturi potronje finalne energije u energetske svrhe,

ova struktura se u najveoj meri procenjuje.

Za izradu Energetskog bilansa Republike Srbije, korieni su podaci Republikog zavoda za

statistiku, Agencije za energetiku, Uprave carina, JP Elektroprivreda Srbije, JP Elektromrea

Srbije, JP Srbijagas, JP Transnafta, NIS a.d, JP PEU Resavica, toplana u okviru sistema

daljinskog grejanja i proizvoaa visokopenog gasa. [1]


U tabeli 1: prikazani su faktori za konverziju jedinica energije u meunarodnoj statistici.

Tabela 1.Faktori za konverziju

U:

Iz:TJ Gcal Mtoe MBtu GWh

Teradul (TJ) 1 238,8 2,388 x 10-5 947,8 0,2778

Gigakalorija (Gcal)4,1868 x 10-

3 1 10-7 3,968 1,163 x 10-3

Mtoe 4,1868 x 104 107 1 3,968 x 107 11630

Miliona Btu (MBtu)1,0551 x 10-

3 0,252 2,52 x 10-8 1 2,931 x 10-4

Gigavat sati (GWh) 3,6 860 8,6 x 10-5 3412 1

Napomena: Btu je oznaka za milion tona britanske toplotne jedinice.

ENERGETSKI BILANSI PO VRSTAMA ENERGENATA

Nafta, derivati nafte i biogoriva

Prirodni gas

Ugalj

Elektrina energija

Toplotna energija

Obnovljivi izvori energije

Naravno, da je za ovaj rad aktuelan bilans uglja, pa e se posebno obraditi upravo ta vrsta

energenta, odnosno ugalj. S obzirom da su ostvareni parametri poznati tek nakon zavretka

proizvodne godine, ovde e se dati prikaz planiranih i ostvarenih parametara u proizvodnji uglja

iz Energetskog bilansa za 2013 godinu


Ugalj

Bilans uglja obuhvata proizvodnju, preradu, uvoz, izvoz i potronju uglja, kao i proizvodnju i

potronju visokopenog gasa. Potrebne koliine uglja za uredno snabdevanje kupaca u 2013.

godini obezbeuje se 98 % iz domae proizvodnje i 2% iz uvoza.

Proizvodnja uglja u podzemnoj, povrinskoj i podvodnoj eksploataciji

Proizvodnja uglja obuhvata proizvodnju kamenog uglja, mrkog uglja i lignita i to u sledeim

rudnicima:

Rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja (JP PEU Resavica) u kojima se proizvodi

kameni, mrki ugalj i lignit;

Rudnici sa povrinskom eksploatacijom uglja (povrinski kopovi Kolubara i Kostolac) u

kojima se proizvodi lignit i koji se nalaze u sastavu JP Elektroprivreda Srbije;

Rudnik sa podvodnom eksploatacijom uglja (Kovin) u kome se proizvodi lignit.

Planirana proizvodnja uglja iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom je za 4 % vea od

proizvodnje u 2012. godini (616,3 hiljada t) i iznosi 641,0 hiljada t.

Planirana, ostvarena proizvodnja i potronja uglja.

Ostvareni rezultati u 2013 godini, kada je u pitanju proizvodnja uglja iz rudnika sa podzemnom

eksploatacijom je 601.439 t ili 93,8 % u odnosu na plan od 641.000t. [4]

Proizvodnja uglja iz povrinske eksploatacije je planirana u koliinama od 39,676 miliona t (sa

povrinskih kopova Kolubara planirana je eksploatacija u iznosu od 29,971 miliona t, a sa

povrinskog kopa Kostolac 9,705 miliona t) to je za 5% vea koliina u odnosu na 2012. godinu

(37,781 miliona t).

Ostvareni rezultati u 2013 godini, kada je u pitanju proizvodnja uglja iz povrinske eksploatacije,

sa povrinskih kopova Kolubara je otkopano 30.709.715 t, dok je sa povrinskog kopa Kostolac

otkopano 8.803.759 t, to je ukupno 39.513.474 t, i odgovara planiranoj proizvodnji za 2013

godinu. [3]

Planirana proizvodnja rudnika sa podvodnom eksploatacijom uglja je za 30% vea u odnosu na

2012. godinu i u 2013. godini je planirano 220 hiljada t.


Ostvareni rezultati u 2013 godini, kada je u pitanju proizvodnja uglja iz podvodne eksploatacije

je 182.210 t, to je u odnosu na plan ostvarenje 91,1 %.[5]

U strukturi domaih ugljeva lignit uestvuje sa 98,6 %, a 1,4 % se odnosi na kameni i mrki ugalj.

Od ukupne domae proizvodnje uglja, planirano je da se u 2013. godini 94% ove proizvodnje

potroi za proizvodnju elektrine energije u termoelektranama.

Neto uvoz uglja obuhvata uvoz deficitarnih koliina uglja i to na prvom mestu uvoz koksa za

potrebe metalurkog kompleksa i uvoz visokokalorinog kamenog uglja za potrebe industrije, a

zatim i uvoz mrkog uglja za iroku potronju.U okviru neto uvoza uglja obuhvaen je i izvoz

minimalnih koliina mrkog uglja, lignita, suenog lignita i koksa. Uvoz uglja u 2013. godini

planiran je u koliini od 0,436 Mtoe, to je za 20% manje od procenjenog uvoza u 2012. godini

koji iznosi 0,545 Mtoe.

Ukupne raspoloive koliine uglja iz domae proizvodnje uglja i neto uvoza u 2013. godini

planirane su u iznosu od 8,144 Mtoe. U strukturi potronje ove koliine uglja u 2013. godini

planirana je najvea potronja uglja za transformacije i to u iznosu od 7,256 Mtoe odnosno 89%

od ukupno raspoloive koliine.

POTRONJA UGLJA ZA TRANSFORMACIJE

Potronja za transformacije obuhvata sledee:

Potronju za proizvodnju elektrine i toplotne energije u iznosu 7,086 Mtoe, a to je za 7%

vie od procenjene potronje u iznosu od 6,636 Mtoe u 2012. godini;

Potronja za preradu uglja u suari i visokim peima, odnosno potronja lignita za

proizvodnju suenog kolubarskog lignita, kao i koliine koksa za visoke pei i

proizvodnju i potronju visokopenog gasa. Planirana potronja za preradu u 2013. godini

u iznosu od 0,170 Mtoe je za 45% manja od koliine koja je utroena u 2012. godini zbog

prestanka rada elezare Smederevo. Proizvodnja suenog lignita u 2013. godini iznosie

450 hiljada t, odnosno za 15 % e biti manja od proizvodnje u 2012. godini.

Finalna potronja uglja (ukljuujui sueni lignit i visokopeni gas) u 2013. godini bie za 11%

manja od procenjene potronje u 2012. i iznosie 1,076 Mtoe. Ove koliine obuhvataju potronju

za neenergetske svrhe (0,022 Mtoe) i finalnu potronju u energetske svrhe (1,053 Mtoe).


U strukturi finalne potronje za energetske svrhe industrija uestvuje sa 39%, a ostali sektori sa

61% (u okviru kojih dominira potronja domainstava sa 30%).

STRUKTURA UEA UGLJA U ODNOSU NA SISTEM EKSPLOATACIJE

Struktura uea uglja u fizikom obimu iz pojedinih izvora (povrinska, podzemna i podvodna

eksploatacija) u odnosu na plan iz Energetskog bilansa Republike Srbije za 2013 godinu,

prikazana je u tabeli 2:

Tabela 2: Struktura uea uglja u odnosu na sistem eksploatacije

Vrsta eksploatacije Proizvodnja (t) Uee (%)

Povrinska eksploatacija 39.675.000 97,87

Podzemna eksploatacija 641.000 1,57

Podvodna eksploatacija 220.000 0,54

Ukupno 40.537.000 100,00

ZAKLJUAK

Na osnovu planiranih i ostvarenih parametara, vidi se da je proizvodnja uglja iz povrinske

eksploatacije sa povrinskih kopova Kolubara i Kostolac, realizovana u potpunosti u koliini od

39.513.474 t, to je i najbitnije za Energetski bilans Republike Srbije, s obzirom na strukturu

uea od 97,87 % u ukupnom bilansu.

Kada je u pitanju podzemna eksploatacija uglja, proizvodni rezultat od 601.439 t i ostvarenje od

93,8 % za 2013 godinu, naizgled i nije toliko loe, meutim na osnovu Programa ostvarivanja

Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012.

godine, koja je usvojena u aprilu 2010. godine (Slubeni glasnik RS, broj 27/10), predvieno je

da se u 2012, 2013 i 2014 godini iz Podzemne eksploatacije iskopa 1.340.000 t uglja. [2]

S obzirom na strukturu uea u ukupnom Energetskom bilansu Republike Srbije od 1,59 % i

odstupanja od Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, neophodno

je pod hitnim uraditi Strategiju razvoja podzemne eksploatacije uglja, kako bi poveanjem

sopstvene proizvodnje imala znaajniji uticaj na energetski bilans Republike Srbije.

Ostvareni rezultati u 2013 godini, kada je u pitanju proizvodnja uglja iz podvodne eksploatacije

od 182.210 t, je ostvarenje od 91,1 %. Sama struktura uea ovog uglja u energetskom bilansu

Republike Srbije, ukazuje da je uticaj ove proizvodnje na sam bilans veoma mali, pa proizvodnja

iz Rudnika ,,Kovin,, ima veoma mali znaaj.


Meutim, ovaj Rudnik se bavi sem eksploatacije uglja i iskopavanjem ljunka, tako da je u toku

2013 godine izvaeno i 323.369 t ljunka, to ima veoma pozitivan uticaj na poslovanje samog

Rudnika.

Na osnovu svega iznetog moe se konstatovati da je za Energetski bilans Republike Srbije, kada

je u pitanju energent-ugalj, stanje sasvim zadovoljavajue.

Jako je vano da Povrinska eksploatacija uglja ispunjava svoje planove, sa tendencijom jasne

vizije i rasta proizvodnje u budunosti, to s obzirom na strukturu uea u ukupnom

Energetskom bilansu Republike Srbije, predstavlja stabilnost energetskog sistema.

Podvodna eksploatacija ulazi u Energetski bilans Republike Srbije sa neznatnim ueem i njen

status e se prilagoavati potrebama za sopstvenu egzistenciju.

Podzemna eksploatacija uglja zaista je u veoma nezavidnoj situaciji, jer proizvodnja stagnira ve

dugi niz godina, nema najave otvaranja novih leita niti modernizacije tehnolokog procesa

eksploatacije. A kada se uzme u obzir uee podzemne eksploatacije u ukupnom energetskom

bilansu od 1,59 %, drava nema nekog velikog interesa da ulae u ovakvu podzemnu

eksploataciju (koja je veoma skupa), te ostaje da se struka u podzemnoj eksploataciji sama izbori

za svoj status. Bez znaajnijeg poveanja proizvodnje, podzemna eksploatacija uglja u Srbiji

dovodi svoj opstanak u pitanju.

LITERATURA:

[1] Vlada Republike Srbije, Energetski bilans republike srbije za 2013. godinu, Republiki

zavod za statistiku Republike Srbije.

[2] Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Program ostvarivanja Strategije

razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine,

Slubeni glasnik RS, broj 27/10.

[3] Podaci iz JP Elektroprivreda Srbije.

[4] Podaci iz JP PEU Resavica.

[5] Podaci iz Privrednog drutva za podzemnu eksploataciju uglja ,,Rudnik Kovin,, AD

Kovin ,,U restrukturiranju,,


UDK:330.3:622(045)=861

OCENA UTICAJA EKSPLOATACIJE UGLJA NA IVOTNU SREDINU U RURALNOM

PODRUJU JERMA BABUNICA

Mlaan Maksimovi1, SneanaUroevi2, Zorica Ivkovi3

1Phd kandidat, Megatrend univerzitet, fakultet za menadment Zajear2Univerzitet u Beogradu,Tehniki fakultet u Boru

3MSc kandidat,Univerzitet Singidunum, fakultet za primenjenu ekologiju Beograd

Izvod

U ovom radu obraen je segment uticaja na ivotnu sredinu radova eksploatacije uglja u leitu

kamenog uglja Jerma sa posebnim naglaskom na razvoj ruralnog podruja. Pri istraivanju

korieni su obimni tehniki podaci iz studija, elaborata i projekata, a isti su povezani

analitikim metodama analize i sinteze. Predmet istraivanja za potrebe ovog rada je leite uglja

Jerma gde se planira ponovna eksploatacija uglja podzemnim sistemom. U okviru rada

izvrena je analiza uticaja podzemne eksploatacije i ivotne sredine. Osnovni ciljevi istraivanja

sadrani su u tenji da se na osnovu raspoloivih informacija o leitu izradi realna ocena uticaja

na rudniko okruenje, odnosno ivotnu sredinu.

Kljune rei: ugalj, rudnici, podzemna eksploatacija, ivotna sredina, ruralno podruje, rudnik

Jerma

UVOD

Uticaj podzemne eksploatacije uglja no ivotnu sredinu na povrini je predmet izuavanja i

analiza raznih profesija tehnikih i ostalih, sa raznih aspekata [1]. Proizvodnja uglja, bilo

povrinskim bilo podzemnim sistemom eksploatacije predstavlja jednu od baznih delatnosti

savremenog drutva, ima negativan uticaj na ivotnu sredinu.


Ovaj uticaj ispoljava se iscrpljivanjem prirodnih resursa, razaranjem prirodne sredine i

zagaenjem okoline. Bez obzira na navedeno rudarstvo je bilo i ostalo nunost. Strunjaci koji se

bave podzemnom eksploatacijom uglja imaju zadatak da maksimalno ekonomino i sigurno

obavljaju eksploatacione radove, uz minimalno ugroavanje radne ivotne sredine [2].

Sagledavanje predhodnog i tekueg uticaja kao i procena uticaja u predstojeem periodu mogue

je jedino ako se definiu kriterijumi za sagledavanje uticaja, evidentiraju parametri uticaja, odredi

tip parametara, definiu nain merenja i monitoringa [3].

Zagaenje, kontaminacija i degradacija radne i ivotne sredine i uticaj na zdravlje ljudi, ivotinja

i biljaka se prati, procenjuje, to e biti dugoroan zadatak i posao, pre svega, strunog kadra.

Sistem monitoringa (procena praenja kvaliteta vazduha, hrane i vode) jo uvek nije

kompatabilan, na potrebnom nivou i razliite su metode i postupci uzorkovanja, laboratorijske

analize i kontrole [4].

Veliki broj ruralnih podruja u Republici Srbiji karakteriu depopulacija i ekonomska

nerazvijenost, dok urbani centri belee veu koncentraciju stanovnitva i ekonomske aktivnosti.

Ovakva tendencija viestruko negativno utie na razvoj, pa je neophodno osmisliti programe,

projekte i budue strateke pravce odrivog razvoja ruralnih podruja, u skladu sa njihovim

specifinostima, ekonomskim i neekonomskim funkcijama, kao i zahtevima domaeg i

meunarodnog okruenja [5].

Ruralna podruja su jedinstvena zbog svojih prostornih i socijalno-kulturnih identiteta. Ono to je

vano, jeste da adekvatne prakse ruralnog razvoja pozivaju na razumevanje odnosa koji ljudi dele

sa prirodnim karakteristikama i pojavama oko njih, [6].

Jame, odnosno proizvodni pogoni rudnika uglja su specifini objekti te se otvaraju tamo gde je

prostorno locirano leite uglja i grade se prema zakonskim zahtevima i propisima. Time su

znaajno ograniena alternativna reenja po projektovanju rudarskih radova.

Da bi tetni uticaji smanjili na najmanju moguu meru, moraju se preduzeti mere prevencije i

mere sanacije. Smanjenje tetnih uticaja na okolinu postie se adekvatnijom zatitom pri

postojeoj tehnologiji eksploatacije, istraivanjem i primenom novih tehnologija koje minimalno

ugroavaju ivotnu sredinu, ublaavanjem ili sanacijom negativnih posledica eksploatacije i

permanentnom obukom tehnikog osoblja za reavanje zadataka iz oblasti zatite ivotne sredine.


Na prostoru Republike Srbije poznata su brojna istraena, iscrpljena i naputena leita kamenih

ugljeva. Trenutno se ugalj otkpava samo u Ibarskom Basenu i Vrkoj uki. Eksploatacija u ovim

basenima je podzemna.Trenutne potrebe Srbije za kamenim ugljem su znatno vee od postojee

proizvodnje i podmiruju se iz uvoza, [7].

Pri ekonomskoj oceni rudnika i leita uglja, potrebno je voditi rauna i o strukturi energetskih

izvora u zemlji, koja konkretno u Srbiji kada su u pitanju rezerve uglja, pokazuje da u ukupnim

bilansnim rezervama kameni ugalj uestvuje sa 1%, mrki ugalj sa

17%, a lignit sa 82%, [8].

Na odobrenom eksploatcionom polju rudnika Jerma vrie se eksploatacija kamenog uglja. Ugalj

leita Jerma pripada grupi posnih kamenih ugljeva sa vrlo malim sadrajem volatila (10-15 %) i

vlage (1-3%). Ugalj je visokog stepena karbonifikacije, ija se donja toplotna mo bez vlage i pepela

najee kree u granicama od 30.000-34.000 kJ/kg.

Ugalj leita Jerma je crne boje, sjajan do vrlo sjajan, ako je ist, bez mineralnih primesa.

Preloma je neravnog, a po svojoj makrostrukturi je homogen. Zrnaste je teksture koja se javlja kao

posledica intenzivne tektonike, te je jako drobljiv.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE LEITA UGLJA

Prvi rudarski radovi na istraivanju i otvaranju rudnika Jerma zapoeti su u periodu pre I

svetskog rata i uz vie prekida vreni do 1962.godine, kada je rudnik definitivno zatvoren [9].

Poetkom osamdesetih godina prolog veka postojali su ozbiljni planovi da se rudnik ponovo

pokrene, ali do danas nije dolo do realizacije, iako ugalj basena Jerma ima veu toplotnu mo

od svih ugljeva koji se eksploatiu u Srbiji i potvrene su rezerve B kategorije od preko

5.000.000 tona, a procenjuje se da potencijalne rezerve su znatno vee. Koliina overenih rezervi

uglja prikazana je u tabeli 1.


Tabela 1. Overene rezerve uglja

SlojKategorija

rezervi

Bilansne rezerve

(t)

Podinski B 4.045.050

Krovinski B 1.630.550

Ukupno B 5.675.600

Eksploataciono polje ugljenog basena Jerma nalazi se u jugoistonom delu Srbije, na

severozapadnim ograncima Ruj planine, jugozapadno od Pirota i Dimitrovgrada, administrativno

pripada optini Babunica. Najvee naselje na prostoru ireg podruja ugljenog basena je selo Rakita.

Optina Babunica ima 124 km granice, od ega 18 km sa Bugarskom, povrinu od 529 km2; 12.307

stanovnika po popisu od 2011 .( za 3427 manje nego 2002).

Babunica se nalazi na magistralnom putu M-9 od Leskovca ka Pirotu koji povezuje autoput E-75

(ka jugu Evrope) i meunarodni put prvog reda Pirot-Sofija E-80 (ka istoku Evrope). Udaljena je

65 km jugoistocno od Nia, 25 km jugozapadno od Pirota i 55 km severoistono od Leskovca.

Podruje eksploatacionog polja povezano je asvaltnim putem duine 4 km sa selom Zvonce, koje

jedan asvaltni put duine 22 km povezuje sa meunarodnim putem prvog reda Pirot-Sofija E-80 i

elezinkom prugom normalnog koloseka Ni-Pirot-Dimitrovgrad. Selo Zvonce drugi asvaltni

put duine 24km povezuje sa magistralnim putem M-9 (Pirot-Leskovac).

Optina Babunica spada u red najnerazvijenijih optina u Srbiji, sa izuzetno velikom stopom

nezaposlenosti. Po podatcima sa sajta optine na dan 31.12.2008.godine broj nezaposlenih je bio

2.107, a ukupan broj zaposlenih 855 (od ega samo 270 na neodreeno vreme).

Samo selo Rakita u kome je bilo sedite rudnika (prema popisu iz 1991. imalo je 455 stanovnika).

U naselju Rakita ivi 300 punoletnih stanovnika, a prosena starost stanovnitva iznosi 46,9

godina (44,9 kod mukaraca i 49,0 kod ena). U naselju ima 131 domainstvo, a prosean broj

lanova po domainstvu je 2,60. Stanovnitvo u ovom naselju veoma je nehomogeno, a u

poslednja tri popisa, primeena je tendencija pada broja stanovnika.

Selo Rakita, nekada najperspektivnije u babunikoj optini, spalo je na svega nekoliko desetina

ivih domainstava.


Nekadanja rudarska kolonija sa vie od dvesta porodica koje su se izdravale radom u oblinjem

rudniku kamenog uglja Nova Jerma, a po njegovom zatvaranju 1962. godine i u rudnicima

Resavica, Vrka uka, Moravica i ostalim kopovima, sada preivljava svoje najtee dane.

U prilog tome govori i podatak da osnovnu kolu u selu Rakita pohaa svega nekoliko aka [10].

U morfolokom pogledu istrani prostor pripada srednje planinskoj oblasti sa vrlo velikim visinskim

razlikama koje se kreu od 700 - 1400 m nadmorske visine. Teren je morfoloki veoma razuen sa

strmim nagibima padina.

U iroj okolini locirana je Zvonaka banja sa prateim turistikim sadrajima. Od Manastira

najznaajniji su Poganovo (uvren u svetsku kulturnu batinu), zatim manastir Sukovo, Temska i

drugi. Izmeu Zvonake banje i Sukova nalazi se klisura reke Jerme. Radovi eksploatacije,

odnosno otkopavanja uglja na predmetnoj lokaciji nemaju uticaj na prirodna i kulturna dobra jer

su locirana izvan eksploatacionog podruja rudnika.

Optina Babunica ima relativno siromanu mreu vodotokova. Vode odlaze u tri rena sliva

preko reke Lunica, Jerme i Koritike reke. Najvei je sliv reke Lunice ija je duina 38km. U

blizini eksploatacionog podruja najvaniji vodotokovi su Rakitska reka, Vuedolski potok i

Vodeniite koji se ulivaju u Zvonaku reku i dalje u reku Jermu. Selo Rakita se vodom snabdeva

iz seoskih bunara i iz vodovoda sa vodozahvata Vuedol. Objekti rudnika ne nalaze se u zoni

sanitarne zatite.

Na irem i uem podruju sreu se arhajski i paleozojski kriljci i magmatske stene, mezozojski

krenjaci, peari i laporci. U reljefu se istie Golemi Stol (1239m) koji pripada severoistonom

obodu Lunice. Juna strana je potpuno gola i kamenita sa siparima i toilima, dok je severna pod

bukovom umom a istona je pod panjacima. Geoloka graa i tektonski sklop uslovili su pojavu

veeg broja vrela i izvora (Ljuberako, Linovsko, Suraevsko, Izvorsko, Provaljeniko, Resniko,

Strievako, Gornjekrnjinsko, Radoevako, Stolsko, Kijevsko, Raljinsko, Valniko i druga).

Vrela i izvori su razliite izdanosti i jedan broj je priveden nameni. Jedini termalni izvor na

teritoriji optine je Zvonaka Banja. Termalna voda izbija iz jedne pukotine u krenjacima iznad

bigrovite terase ija je izdanost 9 l/sec, a temperatura 28-29oC.

Rudno bogatstvo ovog prostora nedovoljno je istraeno. Dosadanja, nepotpuna istraivanja

utvrdila su postojanje nekih ruda i nemetala, meutim njihove rezerve nisu procenjene izuzev

kamenog uglja.


Od prirodnih mineralnih resursa utvreni su:

Grafit je pronaen kod Modre Stene,

Leita uglja indicirana su u reonu sela Crvena Jabuka i Studene,

Bakra ima u crvenim pearima kod sela Vave,

Dolomita ima na Suvoj Planini i dolini Jerme,

Tufovi se nalaze kod sela Zavidinca, Radoevca i Krnjina,

Kvarcni pesak je pronaen kod sela Bogdanovca i Strievca,

Uljni kriljci su pronaeni u reonu sela Raljin.

Reljef podruja je brdsko planinski i predstavlja deo Karpatsko-Balkanskog sistema nastalog u

tercijaru. U reljefu se istie nekoliko morfolokih celina (Lunika, Zvonaka i deo Zaplanjske

kotline) i niske i srednje planine sa najviim vrhom Ruj (1704m).

Prema intenzitetu seizmike aktivnosti ue podruje lokacije pripada zoni 7 MCS. Na podruju

optine Babunica ispitivanjima su utvreni razliiti tipovi tla. Takoer je utvreno da je oko 22%

zemljita kiselo, da je prisustvo humusa nisko i ogranieno samo na Luniku kotlinu. Vodotoci

su uglavnom bujiavi, te znatno utiu na pojavu erozija i spiranja tla, kao i poplavama podruja

uz vodotokove.

Na lokaciji leita ugljenog basena Jerma nema osetljivih objekata na koje bi eksploatacija

uglja imala uticaj. Najblia bolnica se nalazi u gradiu Babunica, a ambulanta u selu Zvonce.

Osnovna kola do etiri razreda je u selu Rakita, a takoe i crkva, i to van eksploatacionog polja.

Drugih objekata nema na uem podruju.

Neto dalje od istranog prostora se nalaze Klisura reke Jerme, manastir Poganovo i Zvonaka

banja kao i stanite biljke venerina vlas za koju je pokrenuta procedura za stavljanje pod zatitu

kao prirodnog dobra.

Optina Babunica spada u grupu srednjih i retko naseljenih povrina. Prema jugoistoku, u duini

od 18km, optina se granii sa Bugarskom, prema istoku, sa optinom Dimitrovgrad, sa

severoistoka teritorijom optine Pirot, a sa severa i severozapada optina Bela Palanka i sa zapada

optinom Gain Han, na jugozapadu i jugu granii se sa teritorijom optina Vlasotince i Crna

Trava.


Ue i ire podruje, po klimatskim karakteristikama pripada zoni sa umereno-kontinentalnom

klimom, ije su odlike hladne, duge i vlane zime i topla leta. Babunica ima neto hladniju

klimu nego to bi se to oekivalo za njenu geografsku irinu i duinu zbog neto vee nadmorske

visine, kao i zbog efekta temperaturne inverzije koji je karakteristika lunike kotline, odnosno

hladan vazduh pada nou na dno kotline tako da su noi dosta hladne, naroito leti. Srednja

temperatura vazduha za januar, kao najhladniji mesec iznosi -2o do -4oC, a za najtopliji mesec juli

26o do 35oC. Godinja koliina padavina iznosi 800-900mm, pri emu je najvei nivo padavina u

maju-junu, a najmanji u mesecu martu. Podruje je sa divergentnim strujanjem vazdunih masa u

toku godine, mada po estini preovlauju severni i severoistoni smer vetra.

Rudnik Jerma, nalazi se na nadmorskoj visini od oko 800m sa dugim i hladnoim zimama i

umerenim toplim letima, sa znatnim padavinama. Kako se radi o podzemnoj eksploataciji,

vremenske prilike nemaju poseban uticaj, osim u delu transporta uglja i dopremanja

reprodukcionog materijala.

Vlada Republike Srbije, na svojoj sednici 13. septembra 2014. godine, usvojila je Uredbu kojom

je proglaeno zatieno podruje Specijalni rezervata prirode Jerma koji se nalazi se u

jugoistonoj Srbiji i obuhvata masive Grebena i Vlake planine, kao i vei deo sliva reke Jerme.

SRP Jermase prostire na teritoriji optina Babunica, Dimitrovgrad i Pirot, na povrini od

6.994,5 ha i ini jedinstven kompleks dolina i krenjakih klisura sa impozantnim liticama.

Odlikuje ga izuzetna floristika i fitocenoloka raznovrsnost sa prisustvom velikog broja

endeminih, retkih i ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta. Lepoti i atraktivnosti ovog podruja

doprinose izraziti geomorfoloki oblici, brojni speleoloki objekti, kao i interesantni i znaajni

hidrografski fenomeni i procesi. Takoe, Karakteristini predeoni elementi, kulturno, etnoloko i

istorijsko naslee ovaj prostor ine jedinstvenim [11].

TEHNOLOKA REENJA EKSPLOATACIJE

Tehniko-tehnoloka reenja eksploatacije uglja u jami Jerma zasnovana su na prirodno-

geolokim uslovima, u prvom redu elementima prostiranja i broja ugljenih slojeva, te njihove

debljine i vrste prateih stena. Pored toga znatan uticaj imaju i zavodnjenost, svojstava praine i

gasni odnosi u leitu.


Kod izbora lokacije i naina otvaranja izvrena je koncentracija radova i korienje ranije

izraenih potkopa sa povrine, koji e se sanirati i odrediti njihova namena za izvoz iskopine,

odnosno provetravanje. Ovim potkopima ui e se u ugljeni sloj u severnom delu jame i nastaviti

razrada leita po otkopnim poljima. Izrada prostorija je predviena da se vri klasinom

tehnologijom buako minerskim radovima i podgraivanjem sa elinom podgradom.

Otkopavanje e se vriti irokoelnom otkopnom metodom uz primenu kombajna za rezanje uglja

i podgraivanjem otvorenog prostora sa specijalnom podgradom. Transport i izvoz iskopine

obavljat e se sa sistemimima trakastih i grabuljastih transportera, za dopremu repromaterijala do

radnih mesta predvieno je gornjoinsko postrojenje.

Odvodnjavanje jame obavljae se tako to e se voda sputati na najnii horizont u vodosabirnik,

a iz istoga pumpama i cevovodom izbacivati na povrinu.

Provetravanje jame predvieno je da se vri vetaki, depresivno sa centralnim razvoenjem

vazduha, pomou glavnog ventilatora koji se instalie na povrinu.

PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

Na osnovu analize postojeeg stanja zatite ivotne sredine na predmetnoj lokaciji i analize

tehniko-tehnolokih reenja budue eksploatacije u leitu rudnika Jerma data je ocena

meusobnog uticaja.

Promene kvaliteta vazduha i odraz promene na ivotnu sredinu. Potencijalnu opasnost za

vazduh u ivotnoj sredini predstavljaju suspendovane estice (mineralna praina) ije emisione

vrednosti, u odreenim prirodnim uslovima, mogu biti iznad graninih vrednosti propisanih za

nastanjena podruja. U konkretnom sluaju praina se moe javiti na platou ispred ulaza u jamu

pri radu transportnih sredstava, kao i pri odvozu uglja, i na platou kod postrojenja za preradu.

Redovnim prskanjem vodom u letnjim mesecima ova pojava se moe znaajno umanjiti i

ograniiti.

Mogui uticaj buke, vibracije, toplote i zraenja. Propisima o zatiti stanovnitva od buke i

vibracija, obuhvaen je sistem mera (tehnikih, organizacionih...) za zatitu od buke, vibracija,

toplote i zraenja kod planiranja izgradnje objekata, odnosno upotrebe maina i opreme kao

izvora ovih pojava, tako da se ne oekuje njihovo negativno ispoljavanje. Analizom tehnolokih

izvora navedenih pojava utvreno je da za razliku od radne okoline, ne postoji mogunost

ugroavanja ivotne sredine za navedene objekte koji su predmet ove Studije.


Promene kvaliteta vode. Ako se uzme u obzir tehnoloki proces eksploatacije uglja u jami i

projektovani sistem odvodnjavanja sa talonicima i vodosabirnicima, a uz predpostavku

odravanja tehnoloke discipline na zahtevanom nivou, zakljuuje se da jamska voda nee imati

uticaja na zagaenje ivotne sredine. Voda iz jame hemijski ispravna se isputa u recepijent, s

obzirom da je predhodno izvreno taloenje vrstih estica u talonicima i u potkopu.

Sadanje izvorite vodosnabdevanje sela Rakita je izvan granice otkopnih radova u delu leita

koje je obraeno ovim projektom i ne oekuje se njegovo ugroavanje.

Promene meteorolokih parametara i klimatskih karakteristika. Nai rudnici sa podzemnom

eksploatacijom uglja su malih kapaciteta i sa malim uticajem na zemljinu povrinu, podzemne i

povrinske vode, faunu i floru podruja i ne utiu na klimatske karakteristike podruja.

Posebno je to sluaji sa jamom "Jerma". Flora i fauna na podruju je ouvana. Takoer oekuju

se neznatni poremeaji nivoa podzemnih voda (samo u okviru deformisanih terena). Zbog toga se

moe tvrditi da eksploatacija uglja u jami nee uticati na promenu meteorolokih parametara i

klimatskih karakteristika podruja.

Promene ekosistema. Podzemna eksploatacija uglja u jami Jerma" u neznatnom obimu uticae

na ekoloke faktore u podruju rudnika, odnosno ekoloki sistem u celini.

Nakon rekultivacije degradiranih povrina ili posle dueg niza godina dolazi do samoregulacije

ekolokih faktora u ivotnoj sredini, te se procenjuje da se

lokalne promene u okviru eksploatacionog polja nee odraziti na ekoloki sistem podruja u

celini.

Promene zdravlja stanovnitva. Detaljnom analizom tehnolokog procesa eksploatacije uglja,

kao i rada vanjskih objekata iskljuuje se mogunost uticaja na zdravlje stanovnitva.

Promene naseljenosti, koncentracije i migracije stanovnitva. Rad rudnika Jerma na ovom

podruju povoljno e uticati na naseljenost i koncentraciju stanovnitva u uem i irem podruju

i okolnih naselja. Naime, otvaranjem rudnika doi e do dodatnog doseljavanja stanovnitva i

privrednog razvoja i okolnih sela i optine. Time bi se zaustavili negativni trendovi migracije

stanovnitva iz ovog podruja.

Promene namene i korienja povrina. Eksploatacijom uglja na podruju jame Jerma doi

e do manje promene namene i korienja zemljita i to zauzimanjem povrina za izgradnju

rudnike infrastrukture, i formiranjem odlagalita jalovine i deponije uglja.


Ovo su relativno male povrine bez veeg uticaja na ukupno stanje ivotne sredine.

Promene na komunalnoj infrastrukturi. Izgradnjom rudnika izgradit e se i saobraajnice

kojima se odvija saobraaj i vri odvoz uglja. Ovom izgradnjom proirit e se komunalna

infrastruktura podruja, to je sa drutvenog, socijalnog i ekonomskog stanovita pozitivno.

Takoer izgradit e se elektromrea, i sistem snabdevanja pitkom vodom, telefonija, kao i objekti

uslunih delatnosti.

Promene na zatienim prirodnim i kulturnim dobrima. Prema dostupnim podacima na

eksploatacionom podruju nema registrovanih arheolokih nalazita, kao ni spomenika kulture

koji bi eventualno mogli biti ugroeni kao zatieni objekti. Na eksploatacionom podruju nema

ni posebno zatienih delova prirode.

Promene pejzanih karakteristika.Podzemna eksploatacija uglja u jami "Jerma" imae

neznatan uticaj na pejzane karakteristike, a to e se uglavnom ispoljavati formiranjem

odlagalita jalovine kao i delimino deformacijama povrine terena usled izvoenja radova

otkopavanja uglja u pliim delovima leita.

Pejzane karakteristike bie izmenjene na mestu izgradnje spoljnih infrastrukturnih objekata

rudnika.

Meusobni odnosi inilaca ivotne sredine i intenziteta uticaja. Aktivnosti na eksploataciji

uglja u leitu rudnika "Jerma" neznatno utiu na ivotnu sredinu, a sagledavanjem pojedinih

uticaja, zakljuuje se da e nivo uticaja biti "nizak", osim u sluaju kad se radi o eksploataciji

rudnog blaga i degradiranju zemljita gde je procenjen srednji nivo, i to zato to je rudno blago

neobnovljivo i zato to se zemljitu nemoe vratiti u potpunosti prvobitni reljef. Eksploatacija

uglja ima i pozitivne uticaje preko intenziviranja razvoja i poveanja broja stanovnika i standarda

stanovnitva gde se oekuje "srednji" stepen uticaja.

PRAENJE UTICAJA EKSPLOATACIJE UGLJA NA IVOTNU SREDINU

Po zapoinjanju radova eksploatacije treba poeti sistematski prati stanje u podruju rudnika.

Praenje treba nastaviti i nakon prestanka eksploatacije sve dok se ispoljavaju negativni uticaji i

ne zavri sanacija. Praktino potrebno je evidentirati sve promene na prostoru rudnika u fazama:

pre eksploatacije, u toku eksploatacije i posle eksploatacije.


Stanje pre eksploatacije obuhvata izgraenost prostora koji e biti zauzet svim objektima budueg

rudnika, procentualno date radne aktivnosti stanovnitva, popis privrednih subjekata, prikazane

procentualno povrine pod poljoprivrednom proizvodnjom i povrine pod umom kao i

industrijom, sadraj biljnog i ivotinjskog sveta sa postignutim stepenom prirodne harmonije,

kvalitet zemljita, vode i vazduha, stanje vodotokova i vodnih akumulacija, broj izvora i njihova

izdanost, nivo podzemne vode i dr. Stanje u toku eksploatacije obuhvata evidenciju

eksploatacionog prostora zajedno sa odlagalitima, deponijama saobraajnicama, upravnim i

pomonim zgradama i drugim objektima, vrstu i kvalitete zgrada i objekata, putne mree,

elektromree, hidrogradnje i dr. Takoe se evidentiraju geoloki podaci o ugljenim slojevima i

prateim naslagama, dinamika eksploatacionih radova, podaci o merenjima buke, zapraenosti,

pedoloka ocena zemljita i odlagalita, promene u kvalitetu i sadraju biljnog i ivotinjskog

sveta, promene u broju stanovnika i njihovim radnim aktivnostima u irem prostoru rudnika,

pojave oteenja povrine terena, promene u veliini i broju vodotokova, izvora i vodnih

akumulacija sa analizama kvaliteta voda, prostori zagaeni otpadnim uljima i mazivima i dr.

Stanje posle eksploatacije obuhvata evidenciju geometrije otpadnih prostora i odlagalita

jalovine, objekata infrastrukture kao posledicu rudarske proizvodnje i zavrnu evidenciju svih

predhodno praenih stanja i pojava. [12].

Praenje uticaja eksploatacije u jami Jerma na ivotnu sredinu potrebno je pratiti i to:

- svakodnevna vizuelna kontrola planiranja odlagalita jalovine i stabilnost kosina,

- kvartalna geodetska kontrola povrina odlagalita jalovine i nagiba kosina,

- polugodinja geodetska merenja deformacija povrine potkopanog terena po zadatim

profilskim linijama do perioda stabilizacije, a nakon toga po potrebi,

- kvartalna merenja nivoa voda u okolnim bunarima,

- redovno praenje, u skladu sa rudarskim propisima, priliva vode u podzemne prostorije,

- kvartalno utvrivanje kvaliteta vode na uzorcima, iz jame i u spoljnim vodotocima (pre i

posle uliva u recepijent),

- mesena merenja koliine jamskog vazduha za provetravanje jame i sadraja tetnih

gasova u izlaznoj vazdunoj struji.


ZAKLJUAK

Energetska situacija u Srbiji, kao i u okruenju je takva da zahteva poveanje bilansa proizvodnje

elektrine energije iz termoenergetskih objekata. U Republici Srbiji ugalj je najbitniji energent, a

ocene su da e i u narednih 30-tak godina zadrati tu poziciju.

Rezerve uglja u ugljonosnom basenu Jerma sadre kameni ugalj, visoke toplotne vrednosti i sa

irokom lepezom mogunosti upotrebe.

Elementi zaleganja ugljenih slojeva diktiraju iskljuivo primenu sistema podzemne eksploatacije,

a koja se karakterie niskim uticajem na ivotnu sredinu, u odnosu na sistem povrinske

eksploatacije. Takoer, eksploatacija uglja i njen uticaj na ivotnu sredinu, uporeujui je sa

eksploatacijom metalinih mineralnih sirovina, je nizak.

Uticaj podzemne eksploatacije u basenu Jerma na ivotnu sredinu ogledat e se u sledeem:

- iz jame e se izbacivati jamska voda nepromenjenog hemiskog sastava, ali sa eventualnim

sadrajem vrstih estica, to se moe izbei tretiranjem u jamskom taloniku,

- u tehnolokom procesu nee se koristiti tehnoloka voda, a za obaranje praine u jamskom

vazduhu koristit e se pitka voda,

- sadraj tetnih komponenti u jamskom vazduhu koji e se izbacivati putem ventilatora u

atmosferu nee uticati na stanje ivotne sredine, s obzirom na otre rudarske propise kojim se

obezbeuje sadraj tetnih komponenti ispod MDK,

- mogunosti pojave praine su pri transportu spoljnim saobraajnicama pri prevozu uglja i

jalovine i dovozu opreme za rudnik, kao i pri manipulacijama na odlagalitima i depoima, a

to se uspeno otklanja prskanjem vodom,

- uticaj otkopavanja na povrinu terena, odnosno njene deformacije, ne oekuje se u veoj

meri, dok e se uticaj na pejzane vrednosti oitavati putem zauzimanja zemljita na kome e

se graditi rudniki infrastrukturni objekti.

Bitno je istai da e realizacija projekta uticati pozitivno na blagostanje lokalnog stanovnitva i

potroae uglja.

Sa izgradnjom rudnika radie se pristupne putne komunikacije, telefonske komunikacije i

razvijae se mrea male privrede posebno iz oblasti ugostiteljstva, trgovine i drugih uslunih

delatnosti. Ovo e poveati zaposlenost u izrazito nerazvijenom podruju koje se sada odlikuje

visokim stepenom migracije i stalnog pada broja stanovnika.


LITERATURA

1. Ivkovi M., L. Ivkovi L., Mladenovi A.,(2001). "Uticaj podzemne eksploatacije uglja

na ugroavanje ivotne sredine." Rudarski radovi, : 54-58

2. Ivkovi, M., (2009)."Istraivanje i formiranje evidencije uticaja na ivotnu sredinu od

posledica eksploatacije uglja." asopis Arhiv za tehnike nauke br. I, Bijeljina

3. Ivkovi M. (2012). Usavravanje tehnolokog procesa eksploatacije, unapreenje zatite

ivotne sredine i poboljanje bezbednosti i zdravlja zaposlenih u podzemnim rudnicima

uglja u Srbiji, Komitet za podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina, Resavica.

4. Bioanin, R., Pani S., (2009) Viekriterijumska optimizacija zatite u okviru eko-

bezbednosti urbane sredine, 1 st International Conference Ecological Safety in Post-

Modern Enviroment, Banja Luka, pp 26-26.

5. Maksimovi M., Uroevi S., Damnjanovi Z. (2015), Theoretical concepts of rural

tourism and opportunities for development in the republic of Serbia, EMIT - Economics

Management Information Technology, Volume 3/Number 3/2015, pp. 162-172.

6. Chigbu U. E., (2014). Fostering rural sense of place: the missing piece in Uturu, Nigeria

Development in Practice, Vol. 23, No. 2, pp. 264277.

7. Magdalinovi N., Magdalinovi Kalinovi M., (2012) Upravljanje prirodnim resursima,

Megatrend Univerzitet Beograd, Fakultet za menadment, Zajear,

8. Deni M., Kokeri S., (2013). Pozicija podzemne eksploatacije uglja u energetskom

sektoru Srbije, Rudarski radovi, No4/2013, str. 3-12

9. http://www.juznevesti.com/Ekonomija/Rudnik-Jerma-ponovo-radi.sr.html (25.05.2015)

10. http://jerma.in.rs/tag/rudnik/ (28.05.2015.)

11. http://www.naslovi.net/2014-06-09/vecernje-novosti/srbija-lezi-na-rudnom-bogatstvu-

ne-kopamo-cak-ni-cisto-zlato/10324145 (28.05.2015.)

12. Ivkovi M., Miljanovi J. (2014)., The re cultivation of land damaged by underground

coal mining in Serbia, 4rd International Symposium on Natural Resources

Management,Fakultet za menadment Zajear, str, 157-160.


UDK:622.87(045)=861

ZAKONSKA REGULATIVA ZA OUVANJE I UNAPREENJE BIOLOKIH RESURSA

PRI PODZEMNOJ EKSPLOATACIJI UGLJA

Zorica Ivkovi1, Dejan Dramli2 , Vladica Dragosavljevi3

1JP PEU Resavica, 2Institut za ispitivanje materijala ad Beograd, Srbija, 3JP Ingrin Inija, Srbija

Izvod

Podzemna eksploatacija uglja predstavlja specifinu privrednu delatnost, koja pored rizika po

zaposlene, ima uticaj i na ivotnu sredinu. Uticaj i naini ispoljavanja podzemne eksploatacije na

ivotnu sredinu predmet su izuavanja i analiza raznih profesija, tehnikih i ostalih sa raznih

aspekata. Politika drave i lokalnih organa vlasti prema zatiti ivotne sredine moe se najbolje

sagledati na osnovu veeg broja vaeih zakona koji, svaki sa svog stanovita osvetljava ovaj

problem. U ovom radu, dat je prikaz osnovnih postavki domae zakonske regulative u oblasti

zatite ivotne sredine ouvanja i unapreenja biolokih resursa u oblasti podzemne eksploatacije

uglja.

Kljune rei: bioloki resursi, ugalj, rudnici, zakonska regulativa.

UVOD

Eksploatacija prirodnih resursa i ouvanje bioloke raznovrsnosti, su meusobno suprotstavljene.

Bioloki resursi su nam potrebni, ali je i neophodno i dugorono ih ouvati. Zbog toga se trai

kompromis izmeu ouvanja i korienja biolokih resursa. Na taj nain se praktino prihvata

koncept odrivog (usklaenog, dugoronog) korienja. Poslednjih decenija su naroito sueljeni

stavovi ekonomije i ekologije, posebno u uslovima rasta ljudske populacije, razvoja tehnologije i

porastom ivotnog standarda stanovnitva u veini zemalja.

Podzemna eksploatacija uglja specifinou svog tehnolokog procesa koji se pri tom odvija kako

pod zemljom tako i nad zemljom, ima odreenih uticaja na ivotnu sredinu ueg i ireg podruja


koje rudnik zauzima. Iz prakse nae i stranog podzemnog rudarenja evidentan je uticaj podzemne

eksploatacije uglja na vazduh, vodu, zemljite i objekte, kao i okolni ivotni svet.[2]

U osnovi eksploatacija dovodi do ubrzavanja procesa propadanja ivotne sredine i to se ini

uglavnom, sa tri aspekta:

- Iscrpljivanjem rezervi;

- Razaranjem prirodne sredine i

- Zagaivanjem faktora ivotne sredine.Bez obzira na navedeno, rudarstvo je bilo i ostalo nunost. Pred strunjacima koji se bave

eksploatacijom uglja stoji najvaniji zadatak: maksimalno ekonomino i sigurno eksploatisati

leita, uz minimalno ugroavanje radne i ivotne sredine. U podzemnoj eksploataciji

degradirane ivotne sredine je znaajno manje u odnosu na povrinsku eksploataciju, ali se i ovde

javljaju sleganja povrine terena, odlagalita jalovine, rudniki objekti sa bunkerima, radionicama

i drugim skladitima, kao i objektima za boravak ljudi.

Rudarstvo mora da prihvati zatitu ivotne sredine kao svoju delatnost, kao to su tehnologija

otkopavanja, ventilacija, transport, prerada i drugo. U tom smislu se i zakonskom regulativom

pospeuje obaveza vrste sprege rudarenje zatita ivotne sredine.

BIOLOKI RESURSI U PODRUJIMA AKTIVNIH RUDNIKA I PREGLED

VAEE ZAKONSKE REGULATIVE

Bioloke vrednosti i resursi sadrani su u ukupnoj biolokoj raznovrsnosti , u njenoj praktinoj,

naunoj, ekonomskoj, esteskoj, etikoj i kulturno-istorijskoj dimenziji. Prema najire prihvaenoj

definiciji termin bioloka raznovrsnost ili biodiverzitet (bios-ivot; diversion- raznovrsnost)

oznaava sveukupnost gena (genetika raznovrsnost), vrsta (specijska raznovrsnost) i ekosistema

(ekosistemska raznovrsnost) na zemlji ili nekom njenom delu.[1]

Kod sagledavanja, uticaja radova podzemne eksploatacije uglja na ivotnu sredinu u osnovi se

razlikuje ue podruje eksploatacije i ire podruje. Ua podruja su podruja pod direktnim

uticajem eksploatacije, dok su ira podruja izvan zona izvoenja rudarskih radova i esto i

istranog podruja, ali su odreena radi procene eventualnog uticaja podzemne eksploatacije na

isti.


U irim podrujima aktivnih rudnika evidentirana su prirodna zatiena dobra, kulturno istorijski

spomenici i zatiene vrste flore i faune, ali je utvreno da na ista podzemna eksploatacija nema

tetan uticaj, umska vegetacija i panjaci zauzimaju najvei deo povrina uih podruja rudnika,

dok je znatno manje zastupljeno poljoprivredno zemljite. Od biljnih i ivotinjskih vrsta

zastupljene su vrste karakteristine za geografsko podruje Srbije, sa svim klimatolokim i

drugim karakteristikama.

Zatita biolokih vrednosti i odrivo korienje biolokih resursa jedan je od najznaajnijih

stratekih prioriteta u ouvanju ivotne sredine i usklaenog, dugoronog, odnosno odrivog

razvoja kako u globalnim razmerama, tako i na nivou svake drave, pa i Republike Srbije.

Bazni strukovni Zakon o rudarstvu (Sl.glasnik RS, br. 88/11) i Pravilnik o tehnikim normativima

za podzemnu eksploataciju uglja (Sl.glasnik RS, br .4/89, 45/89, 3/90,54/90 ) reguliu izmeu

ostalog i zatitu ivotne sredine i propisuje mere koje se u toj oblasti moraju sprovoditi. Podruje

zatite ivotne sredine, a koje se u najveem obimu odnosi na biodiverzitet, regulisano je direktno

ili indirektno uglavnom sledeim aktima:

Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 43/11);

Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 36/09);

Zakon o stratekoj proceni uticaja (Sl. glasnik RS, br. 88/10);

Zakon o zatiti prirode (Sl. glasnik RS, br. 91/10);

o Zakon o zatiti vazduha (Sl. glasnik RS, br. 10/13);

o Zakon o vodama (Sl. glasnik RS, br. 93/12);

o Zakon o poljoprivrednom zemljitu (Sl. glasnik RS, br. 41/09);

o Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, br. 88/10);

o Zakon o zatiti bilja (Sl. glasnik RS, br. 101/05);

o Zakon o zatiti bilja od bolesti i tetoina (Sl. glasnik RS, br. 101/05);

o Zakon o zatiti sorti poljoprivrednog i umskog bilja (Sl. glasnik RS, br. 28/00);

Zakon o odrivom korienju ribljeg fonda (Sl. glasnik RS, br. 36/09);

o Uredba o zatiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik RS, br. 93/93);

o Rezolucija o politici ouvanja biodiverziteta u SR Jugoslavija (Sl. glasnik SRJ, br. 22/94);

o Zakon o umama (Sl. glasnik RS, br. 93/12);

Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS, br. 101/05);

Zakon o lovstvu (Sl. glasnik RS, br. 20/09);


o Zakon o kulturnim dobrima (Sl. glasnik RS, br. 22/11);

o Zakon o dobrobiti ivotinja (Sl. glasnik RS, br. 41/09);

o Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 72/09);

o Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka,

ivotinja i gljiva (Sl. glasnik RS, br. 5/10);

o Uredba o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Sl. glasnik RS,

br. 31/05);

o Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda (Sl. glasnik RS, br. 36/09);

o Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i

gljiva (Sl. glasnik RS, br. 5/10).

U postupku sticanja odobrenja za eksploataciju (lan 57) nosilac projekta eksploatacije mora

obezbediti dokumentaciju iz oblasti zatite ivotne sredine i to: uverenje o lokaciji, akt

ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine i ustanove za zatitu kulturnog naslea,

kao i akt ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede.[5]

Da bi se pristupilo daljim aktivnostima, odnosno pribavljanju odobrenja za izvoenje rudarskih

radova treba se izraditi tehnika i projektna dokumentacija (lan 64-78). Naime, rudarski radovi

se mogu izvoditi po odobrenom rudarskom projektu i pribavljenom odobrenju za izvoenje

radova. Posebnim pravilnikom odreen je sadraj rudarskih projekata, koji obavezno sadri mere

zatite ivotne sredine. Uz rudarski projekat nadlenom organu se dostavlja obavezujua Studija

uticaja eksploatacije na ivotnu sredinu, odobrena od strane nadlenog republikog organa za

zatitu ivotne sredine. U Studiji moraju biti priloena i propisana odobrenja drugih nadlenih

organa, a koja se tiu ivotne sredine. Izrada ovih Studija propisana je posebnim Zakonom o

proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. Glasnik RS, br. 135/04).

U delu koji se odnosi na mere zatite Zakon o rudarstvu je u lanu 108. propisao obavezu nosiocu

eksploatacije da je duan da:

Planira mere kojima se spreava ugroavanje reima vode i ivotne sredine, odnosno

mere rekultivacije i sanacije i da obezbedi izvrenje propisanih mera;

Vodi podatke o vrstama i koloinama opasnih i tetnih materija koje koristi u vrenju

delatnosti, odnosno vodi podatke o vrstama i koliinama opasnih, tetnih i otpadnih

materijala koje isputa ili odlae u ivotnu sredinu;


Sprovodi mere i uslove za spreavanje ugroavanja reima voda i ivotne sredine

sadrane u analizi (Studiji) uticaja obavljanja delatnosti na ivotnu sredinu i reima voda

u skladu sa posebnim zakonom.[4]

lanom 109. odreeno je da se merama zatite voda i ivotne sredine obezbeuje:

Neposredna kontrola sprovoenja propisanih mera zatite voda i ivotne sredine;

Izrada planova zatite od havarije, akcidenata i drugih udesa;

Praenje uticaja vrenja delatnosti na reim voda i na ivotnu sredinu;

Davanje predloga za preduzimanje mara zatite i unapreivanja ivotne sredine i reima

voda u skladu sa posebnim zakonom.

Pored navedenog vaeeg Zakona o rudarstvu (lan 130) je obavezao nosioca eksploatacije da je

duan da u toku i po zavretku izvoenja radova na eksploataciji, a najkasnije od jedne godine od

dana zavretka radova na povrinama na kojima su rudarski radovi zavreni, izvri rekultivaciju

zemljita, prema projektu rekultivacije zemljita, koji se izrauje po posebnim propisima,

odnosno da preduzme mere zatite zemljita na kome su se izvodili radovi i mere zatite i

sanacije ivotne sredine i voda.

Kod planiranja eksploatacije uglja na nekom podruju kao polazni dokument uzima se u obzir

Prostorni plan Republike Srbije od 2010 2020 godine (Sl. glasnik RS, br. 88/10). Prostornim

planom se prvenstveno usmerava i kontrolie organizacija i ureenje prostora, ali su u njemu

sadrane i propozicije iz drugih oblasti razvoja:

Zatita i korienje prirodnih resursa (poljoprivrednog i umskog zemljita, vode,

mineralnih i energetskih sirovina);

Osnove razmetaja stanovnitva;

Razvoj i ureenje gradskih i seoskih podruja;

Naela prostorne organizacije javnih slubi;

Lokacionih uslova i usmeravanja razmetanja industrije;

Razvoj i razmetanje infrastrukture (vodoprivrede, energetike, saobraaja i

telekomunikacionih sistema);

Razvoja i organizacije turistikih podruja;

Odrivo korienje prirodnih resursa i zatiena i unapreena ivotna sredina.


Prostorni plan sadri i poglavlje o primeni i sprovoenju a) optih i b) posebnih ciljeva kao i o

instrumentima za njihovo sprovoenje.

a) Osnovni opti ciljevi su postizanje racionalne organizacije i ureenja prostora usklaivanjemnjegovog korienja sa mogunostima i ogranienjima u raspolaganju prirodnim i stvorenim

vrednostima, kao i sa potrebama dugoronog socijalnog i ekonomskog razvoja. Tu spadaju:

Opti ciljevi u odrivom korienju prirodnih resursa i zatitu ivotne sredine

Opti ciljevi u oblasti zatite prirodnih dobara

Opti ciljevi u oblasti zatite bioloke raznovrsnosti

b) Osnovni posebni ciljevi u oblasti zatite ivotne sredine, izmeu ostalog, obuhvataju

ciljeve u oblasti zatite prirode i prirodnih dobara, vodoprivrede, zatite vode, zatite

zemljita itd.[6]

Na podrujima koji su predloena za zatitu kao prirodna dobra, izgradnji, ureenje i korienje

do donoenja odluke o zatiti, moe se vriti samo na osnovu odgovarajuih planova i na osnovu

prethodno izvrene valorizacije prirodnih vrednosti i analize uticaja na ivotnu sredinu. Za svaku

zatienu, proreenu i ugroenu vrstu, prostornim i urbanistikim planovima neophodno je

predvideti reime zatite u podrujima gde se nalaze zatiena prirodna dobra, na osnovu uslova

nadlenih slubi.

OSNOVNI REGULATORI ZATITE IVOTNE SREDINE KOD PODZEMNE

EKSPLOATACIJE UGLJA

Iz seta vaeih zakonskih akata koji se odnose na zatitu ivotne sredine u oblasti korienja

resursa i ouvanja bioloke raznovrsnosti, a povezano sa delatnou podzemne eksploatacije

uglja izdvajaju se osnovni regulatori.

Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95,

135/95, 43/11).

Prema Zakonu o zatiti ivotne sredine, prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja ine:

vazduh, voda, zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet, dok biodiverzitet

(bioloka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizma u okviru vrste, meu vrstama i meu

ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom,

nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.


Takoe se navodi: Ouvanje biosfere obuhvata zatitu organizma, njihovih zajednica i stanita,

ukljuujui i ouvanje prirodnih procesa i prirodne ravnotee unutar ekosistema, uz

obezbeivanje njihove odrivosti. Biodiverzitet i bioloki resursi tite se i koriste na nain koji

omoguava njihov opstanak, raznovrsnost, obnavljanje i unapreivanje u sluaju naruenosti.

Zakon o zatiti prirode (Sl. glasnik RS, br. 36/09, 91/10)

Ovim zakonom ureuje se zatita i ouvanje prirode, bioloke, geoloke i predeone raznovrsnosti

kao dela ivotne sredine.

Saglasno lanu 2., cilj Zakona je:

1) Zatita, ouvanje i unapreenje bioloke (genetike, specijske i ekosistemske), geoloke i

predeone raznovrsnosti;

2) Usklaivanje ljudskih aktivnosti, ekonomskih i drutvenih razvojnih planova, programa,

osnova i projekata sa odrivim korienjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa

i dugoronih ouvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnotee;

3) Odrivo korienje i/ili upravljanje prirodnim resursima i dobrima, obezbeivanje njihove

funkcije uz ouvanje prirodnih vrednosti i ravnotee prirodnih ekosistema;

4) Blagovremeno spreavanje ljudskih aktivnosti i delatnosti koji mogu dovesti do trajnog

osiromaavanja bioloke, geoloke i predeone raznovrsnosti, kao i poremeaja sa

negativnim posledicama u prirodi;

5) Utvrivanje i praenje stanja u prirodi;

6) Unapreenje stanja naruenih delova prirode i predela.

Saglasno lanu 8., planiranje, ureenje i korienje prostora, prirodnih resursa i zatienih

podruja sprovodi se na osnovu prostornih i urbanistikih planova, planske i projektne

dokumentacije, osnova i programa upravljanja i korienja prirodnih resursa i dobara u rudarstvu,

energetici, saobraaju, vodoprivredi, poljoprivredi, umarstvu, lovstvu, ribarstvu, turizmu i

drugim delatnostima od uticaja na prirodu, u skladu sa merema i uslovima zatite prirode.

Saglasno lanu 27., zatiena prirodna dobra su:

1) Zatiena podruja (strogi rezervat prirode, specijalni rezervat prirode, nacionalni park,

spomenik prirode, zatieno stanite, predeo izuzetnih odlika, park prirode).

2) Zatiene vrste (strogo zatiena divlja vrsta, zatiena divlja vrsta).

3) Pokretna zatiena prirodna dobra.


Saglasno lanu 36., divlje vrste koje su ugroene ili mogu postati ugroene, koje imaju poseban

znaaj sa genetikog, ekolokog, ekosistemskog, naunog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog

aspekta, tite se kao strogo zatiene divlje vrste ili zatiene divlje vrste.

Saglasno lanu 38., skup meusobno povezanih ili prostorno bliskih ekolokih podruja

omoguavaju slobodni protok gena i bitno doprinose ouvanju prirodne ravnotee i bioloke

raznovrsnosti ine ekoloku mreu. Unutar ekoloke mree njeni delovi se povezuju prirodnim ili

vetakim ekolokim koridorima. Uspostavljanjem ekoloke mree obezbeuje se povezivanje i

ouvanje ekolokih podruja, odnosno obnavljanje stanita kojima je narueno povoljno stanje,

kao i ouvanje ugroenih vrsta.

Saglasno lanu 55., organizacija, korienje, ureenje prostora i izgradnja objekta na zatienom

podruju vri se na osnovu prostornog plana podruja posebne namene, odnosno urbanistikog

plana, u skladu sa zakonom. Navedeni planovi moraju biti u skaldu sa aktom o proglaenju

zatienog podruja i planom upravljanja zatienim podrujem.

Saglasno lanu 71., pod zatitom i ouvanjem divljih vrsta podrazumeva se spreavanje svih

radnji koje utiu na naruavanje povoljnog stanja populacije divljih vrsta, unitavanje ili

oteivanje njihovih stanita, legla, gnezda ili naruavanje njihovog ivotnog ciklusa odnosno

povoljnog stanja.

Saglasno lanu 72., pri izvoenju radova i aktivnosti u prirodi i korienju prirodnih vrednosti na

stanitima divljih vrsta, primenjuju se mere, metode i tehnika sredstva koja doprinose ouvanje

povoljnog stanja vrsta, odnosno koji ne ugroavaju divlje vrste i/ili naruavaju stanita njihovih

populacija, ili se ti radovi i aktivnosti mogu ograniiti u periodu koji se poklapa sa znaajnim

fazama njihovog ivotnog ciklusa.

Saglasno lanu 74., zabranjeno je korienje, unitavanje i preduzimanje drugih aktivnosti

kojima bi se mogle ugroziti strogo zatiene vrste biljaka, ivotinja i gljiva i njihova stanita. S

tim u vezi zabranjeno je:

Unitavanje jedinke biljaka i gljiva i njihovih razvojnih oblika, branjem sakupljanjem,

seenjem ili iskopavanjem i upanjem iz korena, u svim fazama biolokog ciklusa i

ugroavati ili unitavati njihova stanita;

Drati i trgovati samoniklim strogo zatienim biljkama i gljivama i njihovim razvojnim

oblicima;


Hvatati, drati i/ili ubijati, strogo zatiene vrste ivotinja u svim fazama biolokog

ciklusa, oteivati ili unitavati njihove razvojne oblike, jaja, gnezda i legla, kao i

podruja njihovog razmnoavanja, odmaranja i ugroavati ili unitavati njihova stanita i

sl.

Uznemiravati, naroito u vreme razmnoavanja, podizanje mladih, migracije i

hibernacije;

Presecati migratorne puteve;

Prikrivati, drati, uzgajati, trgovati, izvoziti, prevoziti, otuivati ili na bilo koji nain

pribavljati i javno izlagati ivotinje ukljuujui sve njihove derivate i razvojne oblike.

Saglasno lanu 79., zabranjena je upotreba odreenih sredstava za hvatanje i ubijanje divljih

vrsta ivotinja, kojima se ugroavaju i uznemiravaju njihove populacije i/ili stanita, naruava

njihova dobrobit, a mogu prouzrokovati njihovo lokalno nestajanje.

Saglasno lanu 91.,u svrhu privremenog i/ili trajnog zbrinjavanja zatienih divljih ivotinja

formiraju se namenska prihvatilita. Prihvatilite u smislu ovog zakona je podruje ili prostor sa

objektima ureenim za privremeno ili trajno zbrinjavanje jedinki divljih ivotinja koje nisu

sposobne da se samostalno brinu o sebi u kojem ivotinje mogu da provedu odreeno vreme da

trajnog reavanja njihovog zbrinjavanja.

Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i

gljiva (Sl. glasnik RS, br. 5/10)

Ovim pravilnikom su proglaene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva radi ouvanja bioloke

raznovrsnosti, prirodnog genofonda, odnosno vrste koje imaju poseban znaaj sa ekolokog,

ekosistemskog, biogeografskog, naunog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta za

Republiku Srbiju, kao strogo zatiene divlje vrste ili zatiene divlje vrste i utvruju se mere

zatite zatienih vrsta i njihovih stanita.

Zatiene vrste proglaene ovim pravilnikom za strogo zatiene divlje vrste navedene su u:

Prilogu I Strogo zatiene divlje vrste, a zatiene vrste proglaene za zatiene divlje vrste u

Prilogu II Zatiene divlje vrste. Zatiene divlje vrste, koje su pod kontrolom korienja i

prometa u skladu sa posebnim propisima, oznaene su na odgovarajui nain u Prilogu II. Zatita,

upravljanje, lov, korienje, i unapreivanje populacija lovostajem zatienih vrsta divljai i riba,

oznaenih u Prilogu II oznakom L i R ureuje se propisima iz oblasti lovsta i ribolovstva.


Strogo zatiene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva su divlje vrste koje su iezle sa teritorije

Republike Srbije ili njenih delova, vraene programima reintrodukcije, krajnje ugroene,

ugroene, reliktne, lokalno endemine, stenoendemine, meunarodno znaajne i zatiene divlje

vrste, od posebnog znaaja za ouvanje bioloke raznovrsnosti Srbije.

Zatita strogo zatienih divljih vrsta sprovodi se zabranom korienja, unitavanja i

preduzimanja svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti divlje vrste i njihova stanita, kao i

preduzimanje mera i aktivnosti na upravljanju populacijama, propisanih ovim pravilnikom i

posebnim zakonom. Izuzetno, strogo zatiene divlje vrste mogu se koristiti pod uslovima i na

nain propisan Zakonom o zatiti prirode , na osnovu dozvole ministarstva nadlenog za poslove

zatite prirode.

Zatiene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva su divlje vrste koje u prirodi trenutno nisu

ugroene u meri da im preti opasnost da nestanu ili postanu kritino ugroene, a to su ranjive,

endemine, indikatorske, kljune i kiobran vrste, reliktne, meunarodno znaajne i zatiene

divlje vrste, kao i vrste koje nisu ugroene ali se zbog njihovog izgleda mogu lako zameniti sa

strogo zatienim vrstama.

Zatita zatienih divljih vrsta sprovodi se ogranienjem korienja zabranom unitavanja i

preduzimanja drugih aktivnosti kojima se nanosi teta vrstama i njihovim stanitima, kao i

preduzimanjem mera i aktivnosti na upravljanju populacijama, propisanih ovim pravilnikom i

posebnim zakonom.

Zatita i ouvanje strogo zatienih i zatienih divljih vrsta sprovodi se preduzimanjem mera i

aktivnosti na upravljanju populacijama, kao to su:

1) Zatita stanita;

2) Praenje stanja populacija vrsta i inilaca njihovog ugroavanja, naroito praenje i

smanjivanje uticaja promene klime na visoko ranjive vrste i njihova stanita;

3) Biotehnike mere;

4) Reintrodukcija vrsta na teritoriji Republike Srbije ili njene pojedine delove, odnosno

gajenja vrsta u uslovima van prirodnog stanita (ex situ) i na prirodnom stanitu (in situ)

radi njihovog vraanja u prirodi;

5) Sanacija i revitalizacija oteenih stanita;


6) Sprovoenje kompenzacijskih mera uspostavljanjem novog lokaliteta koje ima iste ili

sline osobine kao oteenih lokalitet i unoenja vrsta na druge lokalitete u cilju

poveanja brojnosti;

7) Podrka naunim istraivanjima, obrazovnim aktivnostima i popularizaciji ouvanja i

zatite vrste;

8) Sakupljanje matinih jedinki u cilju razmnoavanja, gajenje njihovih potomaka i prometa

u komercijalne svrhe u za to registrovanim plantaama i farmama;

9) Premetanje jedinki strogo zatienih vrsta u sluaju akcidentnih situacija (zagaenje

vazduha, vode i zemljita, masovna pojava gmizavaca, vodozemaca i sl.);

10) Poveanje brojnosti strogo zatiene vrste iznad optimalne brojnosti, predviene

posebnim programom, odnosno programom razvoja lovnog podruja koji donosi

ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede;

11) Pronalaenje odgovarajueg mesta za reintrodukciju migratornih vrsta, kao podruje

znaajno za razvojni ciklus vrste, ili stanita migratornih vrsta (hranilita, zimovalita,

odmaralita,legla za nosilje, migratorni koridori, menjanje dlake).

Uredba o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Sl. glasnik RS,

br. 31/05)

Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune odreuju se divlje

vrste biljaka, ivotinja i gljiva koje ovek koristi (kao jestive, lekovite, zainske itd), ali koje su

zatiene i ije se skupljanje iz prirodnih stanita, korienje i promet, stavlja pod kontrolu i

odreuje visina naknade za njihovo korienje.

Sakupljanje, korienje i promet zatienih vrsta stavlja se pod kontrolu radi obezbeivanja

njihovog odrivog korienja spreavanjem sakupljanja tih vrsta iz prirodnih stanita u

koliinama i na nain kojim bi se ugrozio njihov opstanak u budunosti, struktura i stabilnost

ivotnih zajednica.

Kontrola sakupljanja, korienja i prometa zatienih vrsta, u skladu sa ovom uredbom, obuhvata:

Mere zatite i uslova sakupljanja, ogranienja i zabrane sakupljanja, korienja i prometa

zatienih vrsta;

Praenje stanja populacije zatienih vrsta u prirodnim stanitima radi procene koliina

pojedinih zatienih vrsta ije se sakupljanje moe odobriti u sezoni sakupljanja iz

prirodnih stanita;


Ispunjenost uslova i nain izdavanja dozvole za sakupljanje, korienje i promet

zatienih vrsta;

Evidentiranje podataka o izdatim dozvolama. O zatienim vrstama i koliinama koji su

na osnovu dozvole sakupljene, iskoriene i stavljene u promet;

zatienim vrstama koje se gaje (plantairanje i drugi oblici gajenja), o kapacitetima

uzgajalita i o izreenim kaznama za postupanje suprotno ovoj uredbi.

Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune obuhvaene su 122

vrste (94 biljnih vrsta, 3 liaja, 15 gljiva i 10 ivotinjskih vrsta.).

ZAKLJUAK

Bioloki resursi moraju se koristiti za opstanak, ekonomski i socijalni prosperitet oveanstva, ali

je takoe jasno da se bioloki resursi ne mogu beskonano i nekontrolisano iscrpljivati jer e se

time dovesti u pitanje stabilnost i opstanak biosfere. Globalna politika Republike Srbije u oblasti

zatite ivotne sredine odnosno ouvanja i unapreenja biolokih resursa kao njenog osnovnog

segmenta, je u skladu sa tokovima zakonodavstva razvijenih drava zapadne Evrope. Zakonski je

dobro pokrivena ova oblast, ponekad i sa vie raznih zakona precizirana je finansijska i druga

odgovornost. Takoe, odreeni su organi vlasti koji su duni da prate i reguliu ovu oblast.

LITERATURA

1. Amidi, L. (2014): Zatita biodiverziteta, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura,

Beograd. ISBN 978-86-86859-33-4

2. Ivkovi, M. (2012): Usavravanje tehnolokog procesa eksploatacije, unapreenje zatite

ivotne sredine i poboljanje bezbednosti i zdravlja zaposlenih u podzemnim rudnicima

uglja u Srbiji; Komitet za podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina, Resavica.

3. Ivkovi, M., Miljanovi, J., Kokeri, S. (2013): Zakonska regulativa za rekultivaciju

zemljita oteenih podzemnom eksploatacijom uglja. Rudarski radovi, 4/2013; 36-40.

Resavica.

4. Zakon o rudarstvu (Sl.glasnik RS, br. 88/11)

5. Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 43/11);

6. Zakon o prostornom planu Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 13/96);


UDK:622.841:504.06(045)=861

OD RUDARSKOG PODRUJA DO TURISTIKE DESTINACIJE PROSTORA STARE

PLANINE

Mlaan Maksimovi, Sneana Uroevi, Dragan Mihajlovi

Megatrend Univerzitet, Fakultet za memadment Zajear

Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru

Megatrend Univerzitet, Fakultet za memadment Zajear

Izvod

Stara planina poseduje odline predispozicije za razvoj ruralnog turizma koje se sreu kod malog

broja planina u naoj zemlji. Veoma je bogata biolokom, geolokom i kulturnom batinom.

Meutim, taj predeo zbog velike migracije lokalnog stanovnitva, doskora nije bio atraktivna

turistika destinacja. Ozbiljniji razvoj turizma na Staroj planini poinje onog trenutka kada je

drava prepoznala tenju stanovnitva ovog kraja da ono to je priroda dala iskoriste za

ekonomski napredak i razvoj. Istona Srbija ima dobre uslove za razvoj ruralnog turizma

zahvaljujui dobrom geografskom poloaju, raznolikom pejzau, gastronomiji, folkloru,

multinacionalnou, bogatoj kulturnoj batini. Prirodne lepote Stare planine u kombinaciji sa

kulturom, tradicijom, gastronomskim specijalitetima i muzikom Istone Srbije mogu postati

prepoznatljiv turistiki brend kojim bi se popravio imid regiona i drave, te zbog toga u

poslednje vreme Stara planina otkriva snaan potencijal za razvoj ruralnog turizma. Cilj ovog

rada je da ukae na strateke pravce odrivog razvoja ruralnog turizma na Staroj planini,

podruju naputenih rudnika koji su u odreenom periodu bili skoro jedini izvor prihoda

stanovnicima okolnih naselja. Danas ta rudarska naselja mogu potencijalnim turistima pruiti

nove turistike ponude koje imaju irok spektar raznovrsnih sadraja, a sve u cilju

zadovoljavanja njihovih elja i potreba.

Kljune rei: rudarsko naselje, rudnik, turizam, lokalna zajednica, turistika destinacija, odrivi

razvoj


UVOD

Stara planina poseduje ogromne prirodne mogunosti za razvoj turizma. Sama injenica da se

veim delom Stara planina prostire u pograninom pojasu sa susednom Bugarskom, dugo je bila

van glavnih turistikih atrakcija. Ova je injenica omoguila da se u najveoj meri ouvaju njene

prirodne i drutvene osobenosti, (Stankov i dugi, 2010:41-58).

Predeo naputenih radnika urana koji su svojevremeno bili i glavna egzistencija pojedinih

metana kratko je trajala, pa je svakako dobrodola bilo koja nova aktivnost, koja stanovnitu

ovog kraja prua adekvatnu egzistenciju. Zato je njihova ansa u ruralnom turiznu kojim se

ujedno vraa i elja za ouvanjem ivota na selu.

Ruralni turizam ukljuuje irok dijapazon smetaja, kulturnih manifestacija, proslava, sporta,

zabave i drugih aktivnosti koji se odvijaju u tipinom ruralnom okruenju. Te se moe izvesti

opta definicija da ruralni turizam predstavlja koncept koji obuhvata sve turistike aktivnosti a

koji se odvijaju na ruralnom podruju. Ruralni turizam predstavlja efiksan nain za prezentaciju,

ouvanje objekata prirodnog i kulturnog naslea, pejzaa, tradicije i obiaja (Daugstad, 2008; Su,

2006). Ruralne oblasti obiluju ekolokim i kulturolokim razliitostima u obliku ruralnih

zajednica. Ruralne zajednice su se do skora oslanjale na obilju prirodnih resursa, meutim, u 20.

veku velike tehnoloke i ekonomske promene dovele su do znaajne transformacije u

poljoprivredi kao i u drugim obnovljivim industrijskim izvorima to je ultimativno uticalo na

zavisnost zajednica prema njima.

Zahvaljujui bogatom kulturnom nasleu i atraktivnim predelima, Stara planina poseduje snaan

potencijal za razvoj ruralnog turizma. Zbog toga je ruralni turizam u Istonoj Srbiji kao

kombinacija razliitog oblika turizma, koji posetioce upoznaje sa ivotom, umetnou, kulturom i

batinom odreenog kraja, izuzetno je pogodan za razvoj ruralne ekonomije. Na taj naio bi se

sigurno poveao kvalitet ivota i smanjilo siromatvo, a ujedno i suzbila ekoloka degradacija.

Ukljuivanje seoskih domainstava u ponudi turistike usluge predstavlja nov pristup i dimenziju

razvoja ruralnih podruja, a u drugom planu turistika aktivnost u ruralnom okruenju registruje

nove naine ispoljavanja gde se vie ceni dimenzija i evolucija tj. jedan spektakulran socio-

ekonomski fenomen kao to je ruralni turizam.

U ovom istraivanju tei se pozicioniranju ruralnog turizma na Staroj planini kako bi se svakako

otkrili problemi kao i resursi na toj destinaciji, a ujedno i dali predlozi za njihovo poboljanje.


Efekti koji nastaju razvojem ruralnog turizma na Staroj planini mogu biti, ouvanje kvaliteta

ivotne sredine kao i svih razvojnih resursa, a zatim i ouvanje socijalnog integriteta lokalne

zajednice i afirmacije kulturnog integriteta destinacije Stara planina.

KONCEPT ODRIVOSTI RURALNOG TURIZMA

Turizam generalno, i ruralni turizam posebno, poslednjih godina postaju sve znaajnija

industrija sa izuzetno brzim razvojem. Drutvo u kojem ivimo i koje je zavisno od

informaciono-komunikacionih tehnologija uslovilo je da ovek ima prirodnu potrebu da izae iz

sveta tehnologije i mir potrai u prirodi, te u tom segmentu ruralni turizam dobija sve vie na

znaaju.

Najoptija i sada ve poznata definicija odrivosti i odrivog razvoja je da odrivi razvoj treba da

omogui razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjih generacija bez tete za budue generacije i

narataje. U samom konceptu odrivosti i odrivog razvoja primetne su tri kljune dimenzije na

kojima se odrivi razvoj temelji, i to: drutvena dimenzija, dimenzija prirodnog okruenja i

ekonomska dimenzija. Meutim, Komisija Ujedinjenih Nacija za odrivi razvoj (2001) je u

svojim okvirima uvela i etvrtu institucionalnu dimenziju koja podrazumeva ulogu civilnog

drutva, javno uee itd.

Lane (1994) smatra da je odrivost u snanoj interakciji sa ruralnim turizmom, te da je odrivost

krucijalna i sutinski znaajna za razvoj ruralnog turizma, pre svega zato to omoguava odrivi

sistem upravljanja sa ciljem prezervacije osetljivih podruja, ravnotee zahteva za ouvanje

razvoja, stimulisanje ekonomskog rasta lokalne zajednice i ouvanje sutinskih karakteristika

ruralnih podruja.

Strateki pristup odrivom razvoju ruralnog turizma predstavlja stvaranje uslova i kreiranje

strategija pre svega od strane lokalne zajednice i lokalnih predstavnika vlasti (Ruhanen, 2013: 80-

98) sa ciljem formiranja osnove na kojoj e se bazirati odrivi razvoj ruralnog turizma odreenog

ruralnog podruja. Meutim Ruhanen (2013) konstatuje da je nedovoljna implikacija ili postoje

suvie mali napori od strane Vlade, a posebno lokalnih vlasti u pogledu odrivog razvoja turizma,

samim tim i ruralnog turizma. Ruralna podruja su jedinstvena zbog svojih prostornih i socijalno-

kulturnih identiteta. Ono to je vano, jeste da adekvatne prakse ruralnog razvoja pozivaju na

razumevanje odnosa koji ljudi dele sa prirodnim karakteristikama i pojavama oko njih, (Chigbu

2014:264277)


Strategije za postizanje ciljeva i uspenosti razvoja ruralnog turizma moraju biti zasnovane na

snagama i specifinostima koje ruralno podruje poseduje uz aktiviranje svih zainteresovanih

strana (lokalna zajednica, lokalne vlasti) sa ciljem eksploatacije istih, jer ultimativno razvoj

ruralnog turizma na odreenom ruralnom podruju doprinosi i razvoju samog podruja u svim

aspektima i segmentima.

OPTE KARAKTERISTIKE PODRUJA NAPUTENIH RUDNIKA NA STAROJ

PLANINI

Na jugozapadnim padinama Stare planine, istono od naselja Kalna, u pojasu bukovih uma,

nalazi se rudno polje Janja. ematski prikaz ovog podrula prikazan je na slici br. 1. U okviru

ovog rudnog polja krajem pedesetih godina prolog veka, vrena je eksploatacija urana iz tri

rudnika: Mezdreja, Gabrovnica i Srnei Do, koji su prestali sa radom jo 1966. godine. U

rudnnom polju, zajedno sa separacijom u Kalni, radilo je preko 800 rudara u tri smene. Rudari su

mahom bili metani iz okoline, koji su za vreme aktivne eksploatacije bili materijalno

obezbeeni, a rudno polje je nagovetavalo preporod itave Istone Srbije.

Kao posledica rudarenja, na prostoru oko ovih bivih rudnika urana, delom je naruvana prirodna

ekoloka ravnotea. Svi rudnici bili su sa podzemnom eksploatacijom. U sklopu rudnika

Mezdreja postojalo je postrojenje za preradu rude kapaciteta 60 t/dan, a kod rudnika

Gabrovnica izgraeno je postrojenje kapaciteta 200 t/dan. Postrojenja za preradu rude bila su

hidrometalurkog tipa, pa nije postojala mogunost zagaivanja vazduha. Jalovina iz ovih

rudnika odlagana je u neposrednoj blizini rudarskih jama. Krajem ezdesetih godina prolog

veka, dolazi do prekida rudarenja i sva tri rudnika su zatvorena. Tada je izvrena odreena

konzervacija rudnika i postrojenja za preradu. Rudno polje Janja zahvata povrinu oko 30 km2,

na nadmorskoj visini koja se kree od oko 500 m do 950 m nadmorske visine, danas je obraslo

umskom vegetacijom. U iroj zoni rudnog polja Janja, pored naselja Kalna, vea naselja

seoskog tipa su Gabrovnica, Inova, Vrtovac, Janja, Balta Berilovac i Mezdreja. koja su u procesu

migracija, uglavnom, ostala bez stanovnika ili sa malim brojem, preteno starakih domainstava.

(Niki & drugi, 2012:163-174). Metani su se odavno odselili u potrazi za boljim ivotom. Od

onda, ovaj kraj je poeo da propada, a sela da odumiru. Sve se to pripisuje industrijalizaciji, jer je

seosko stanovnitvo tada masovno odlazilo u gradove u potragu za egziste

Documents

Rudarski Radovi 2015