Revoucija u Ucenju

8/10/2019 Revoucija u Ucenju

1/6


2/6

danas su stare. 8euro>nauka... je u ekspanziji nalik na eksploziju . 5si olog i strucnjak za pamcenje 4oni#uzan kae: Vas se mozak sastoji od triliona modani celija. Svaka modana celija je nalik na $enomenalnosloenu malu obotnicu. Svaka ima srediste! ima mnogo grana! a svaka

Prvih 2 koraka da se bilo ta nau!i "nogo bre# bolje i lake

5okuajte da zaboravite sve to ste ikada nauili o obrazovanju.

%ko vam je kola predstavljala gnjavau! zaboravite je. %ko ste rano odustali od kolovanja! i to zaboravite. %ko ste protrali kroz ispite na studijama! izvrsno! ovo bi poglavlje trebalo da vam pomogne da vam ide ak ibolje. (e"utim! ak iako ste zakazali u koli! pri vatite da je danas potrebno doivotno uenje.

/vo poglavlje predstavlja uvod u jednostavne sam svoj majstor metode uenja ? ak i ako nematenastavnika koji je vet u svim aspektima ubrzanog uenja. %ko ste pro$esionalni nastavnik! svejedno mislimoda ete saznati neke nove trikove. (e"utim! nove naine poduavanja obra"ujemo u kasnijim poglavljima./vaj deo je uglavnom za one koji sami poinju i za one koji bi to eleli.

=kratko! ovo poglavlje e vam omoguiti da razvijete nova umea ili sposobnosti. 5renee vam jednostavnesavete! kako biste lake usvojili in$ormacije! zadrali i u pamenju i prisetili i se kad vam zatrebaju. /no evam naroito pomoi da! ne biste li to postigli! upotrebite novootkrivene moi vaeg mozga.

4i +- jednostavni saveta su:

). 5onite sa lekcijama iz sporta Sport verovatno nudi daleko bolji model uenja od mnogi kola. Iz njegamoete nauiti najmanje osam lekcija:

). Svi koji su uspeni u sportu imaju san. Sanjaju o nemoguem i ine da se to ostvari.

$ovi progra"i koji"a ete sebe ili u!enike nau!iti kreativno" raz"iljanju

&audo! u veini kola ne se ui najvaniji od svi predmeta : kako osmisliti vlastitu budunost i kako stvaratinove ideje.

=prkos tome! svetu su! danas kao nikad ranije! potrebne revolucionarne nove ideje.


3/6

Svako od nas ima do 6-- milijardi glija elija koje pre ranjuju neurone. 4e glija elije

D odue! razvijae vam se nove modane elije u cerebelumu! malom mozgu! koji igra veliku ulogu upo ranjivanju miinog seanja koje! opet! ima vitalnu vanost za uenje putem izvo"enja.

&ako unaprediti inteligenciju deteta od ro'enja do desete godine

/brazovni prioriteti svi zemalja potpuno su naopaki.

Istraivai su nesumnjivo utvrdili da mi oko 2- odsto svoje sposobnosti za uenje razvijamo tokom prve etirigodine ivota. /stali ,- odsto te sposobnosti razvijamo pre navrene osme godine.)

4o ne znai da mi do svog etvrtog ro"endana usvojimo 2- odsto svog znanja ili 2- odsto svoje mudrosti ili 2-odsto svoje inteligencije. 4o jednostavno znai da mi tokom ti prvi nekoliko godina u svome mozguuspostavljamo glavne puteve uenja. Sve drugo to emo uiti tokom svog ivota bie utemeljeno na tojosnovici. 4okom ti rani godina! mi tako"e usvajamo izvanrednu koliinu in$ormacija. Sve to emo kasnijeuiti izrae iz tog jezgra.

=prkos tome! gotovo sve zemlje troe mnogo manje od deset odsto novca namenjenog obrazovanju na decuuzrasta na kome se odvija 2- odsto razvoja.

#ritanski psi olog 4oni #uzan kae: ete je u trenutku ro"enja ve briljantno. /no za samo dve godinesavlada govor daleko bolje nego to doktor $ilozo$ije moe da apsolvira bilo koju temu. % na uzrastu od tri>etirigodine dete je ve majstor u govoru. +

#uzan tvrdi da je svako ro"eno dete! pod uslovom da nema ozbiljno oteenje mozga! genije u pupoljku. 4ajrani poriv za uenjem on demonstrira komadom papira. &amislite da sam ja sada tromesena beba ? smejese on. ali ste mi ovaj komad papira. &nate da on nee dugo potrajati. Eou li se ja ovako ponaatiF 1Imitiramalo dete koje pasivno gleda u papir i potom ga ignorie.3 Ili u se ponaati ovakoF 15okuava da pocepapapir! da ga zguva! trese! pa ak i da ga ugura u usta.3 /igledno je da u se ponaati na ovaj drugi nain.

&ako u obrazovanju planirati uspeh kao u poslovanju


4/6

.) = jugoistonoj %ziji laici u raunovodstvu putem dvodnevne igre ubrzanog uenja ue naelaraunovodstva.

+ = %ustraliji su se srednjokolci pojavili kao $rancuski glumci na video>traci koju su sami proizveli i koja jekljuni deo uenja trogodinjeg programa stranog jezika za samo osam nedelja.

, = siunoj evropskoj dravici 0i tentajnu! jedan instruktor je osmislio +B- igara za uenje doslovno biloega! od zakona o patentima do geogra$ije! istorije i $izike.

B = /klandu na 8ovom &elandu! ambiciozni polinezijski rukovodioci $irmi su za samo 6- minuta nauili glavnanaela marketinga igrajui Veliku paci$iku vekovnu marketinku igru s ananasima! bananama i kockom.

&ako otkriti sopstveni stil u!enja i iskoristiti "nogo vrsta svoje inteligencije

%lbert %jntajn je bio sanjar. 8jegovi nastavnici u 8emakoj su mu rekli da nikad nita nee postii! da njegovapitanja unitavaju razrednu disciplinu! te da bi mu bilo bolje da napusti kolu.

(e"utim! on je ipak nastavio dalje i postao je jedan od najvei naunika u istoriji oveanstva! Vinston Geril je bio lo u koli. (ucao je i ukavo izgovarao glas HsH. 5a ipak! on je postao jedan od najvei vo"a igovornika +-. veka.

4omasa %lvu Adisona nastavnik je u koli tukao tekim konim remenom jer ga je! zato to je postavljao tolikopitanja! smatrao mukom . 4oliko su ga kanjavali da ga je majka ispisala iz kole nakon samo tri meseca$ormalnog obrazovanja. /n je postao verovatno najplodonosniji inovator svi vremena.

8a sreu! Adisonova majka je! i sama biva uiteljica! bila pionirka u istinskom poduavanju. Svetskaenciklopedija 14 e Corld #ook Anc clopedia3 navodi: /na je imala za to vreme neobinu ideju! da uenjemoe biti zabavno. /d poduavanja svoga sina ona je napravila igru koju je nazivala istraivanjem uzbudljivogsveta znanja.

eak je ispoetka bio iznena"en! a potom oduevljen. =skoro je poeo da ui tolikom brzinom da majka vienije mogla da ga poduava .

(e"utim! on je sam nastavio da istrauje! eksperimentie i da ui. %jntajn! Geril i Adison imali su stiloveuenja koji nisu odgovarali stilovima nji ovi kola. Isto neslaganje se i danas javlja kod miliona druge dece./no je verovatno najvei pojedinani razlog kolskog neuspe a.

$ajbolji svetski progra"i za nadoknadu proputenog i zato su korisni

o svoje desete godine Eelen


5/6

(etode koje plene emocije uenika! tako da oni ele da ostanu u koli. 5romiljeno povezivanje rezultatauniverzitetski istraivanja! kompetentni srednjokolski nastavnika i nove te nologije.

8ove grupne te nike uenja koje one koji su bili neuspeni na ispitima podiu na nivo jako uspeni uenika.

(etode koje se usredsre"uju na ono to mladima elimo! a ne na ono to im ne elimo.

obrazovna postignua e se! kao u svakoj prii o velikom

uspe u! ostvariti polazei od sopstveni resursa! de$inisanja vizije i kreativnog planiranja nji ovogme"usobnog povezivanja.

8ama se tako"e ini da bi svaka razumna vizija trebalo da ukljui sledee $aktore: oivotno kontinuiranouenje bie kljuna ivotna injenica svi ljudi.

=nutar tog konteksta! svakog bi trebalo o rabriti da planira svoj sopstveni kurikulum za ceo ivot. 5remda nepostoji samo jedan pravi nain poduavanja ili uenja! postoji mnogo te nika koje svakom mogu omoguiti daui bre! bolje! pametnije.

4raganje za svestranim novim idejama najvanije je za svet i za kolu sutranjice. Svaka drava ili zemlja imarazliite odnose izme"u kolskog i zdravstvenog sistema! administrativni sistema i programa obrazovanjanastavnika.

&ato e! kao i na mnogim drugim poljima! napredak esto zavisiti od vizije i nada nua pojedinani ljudi navodeim mestima: direktora! nastavnika! roditelja! administratora i politiki voda.

Velike prilike za razvoj (organizacija koje u!e(

8a delu je neobino novo udruivanje.

5artneri su Eolivud i Silicijumska dolina. (e"utim! najpoeljniji potencijalni pratioci su im ? obrazovanje iposlovanje. Izazov je stvoriti neke od najvei svetski prilika za udruivanje talenata veliki edukatora iinovativnog poslovanja.

Razlozi za to su jasni! a modeli postoje u pet povezani podruja:

). Alektronski! interaktivni! multimedijski so$tver predstavlja gotovo neogranien potencijaL za uenje iobrazovanje.

+. Sposobnosti ubrzanog uenja naroito pruaju doslovno neiskoritene poslovne prilike.

,. =spene proizvodne $irme i lanci maloprodajni $irmi mogu jo vie da prosperiraju prodajui usluge:osiguravajui kupcima obrazovanje nuno za e$ikasniju upotrebu nji ovi proizvoda.B. Svaka uspena $irma mora da postane organizacija koja permanentno ui! a svaki pojedinac treba da uidoivotno.

2. Mkole i $akulteti mogu da slede istraivake odseke univerziteta koristei nji ovo struno znanje! kako biostvarili strateko udruivanje s poslovnim $irmama.

&ako svaka ze"lja "oe predvoditi revoluciju u u!enju) a "oete je predvoditi i sa"i

Sad je na vas red. Vi treba da napravite revoluciju u uenju.

anas je mogue gotovo sve to su idealisti ikad sanjali. 5ostoji znanje koje nam omoguuje da stvorimo prvosvetsko istinsko drutvo koje ui.


6/6

5oveati partnerstvo i inicijativu kola i poslovanja.

/sigurati dalekovido vo"stvo vlade. /d doivotnog uenja izgraditi $ilozo$iju.

'raditi na prednostima nacionalne kulture svake zemlje.

5odsticati uenike da budu i nastavnici i uenici. Inspirativni postojei modeli ukazuju nam na injenicu da jerevolucija ve u toku.

Singapurski model centralizovanog vo"stva

8a centralizovanom nivou upravljanja! najvei izazov je postavila vlada Singapura.

'lavni deo singapurskog plana smo ve izloili: ulaganje )!2 milijardi ameriki dolara u program koji e ukole i u drutvo uvesti najbolju svetsku obrazovnu

Documents

Revoucija u Ucenju