REPUBLIKA E KOSOvEs - PEnYIiJIHKA KOCOBO - REPUBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESE YCTABHM CYtJ:

CONSTITUTIONAL COURT

Pristina, 18. februar 2020.godine Br. ref.:RK 1517/20

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI u

slucaju hr. KI148/19

Podnosilac

Muharrem Rama

Zahtev za ocenu ustavnosti resenja Rev. hr. 123/2019 Vrhovnog suda Kosova, od 8. maja 2019. godine

USTA VNI SUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednica Bajram Ljatifi, zamenik predsednika Bekim Sejdiu, sudija Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija Gresa Caka-Nimani, sudija Safet Hoxha, sudija Radomir Laban, sudija Remzije Istrefi-Peci, sudija i Nexhmi Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podneo Muharrem Rama iz sela Suvo Grlo eu daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Jahir Bejta, advokat iz Srbice.

1

Osporena odluka

2. Podnosilae zahteva osporava resenje Rev.br.123/2019 Vrhovnog suda Kosova, od 8. maja 2019. godine.

3. Osporeno resenje Rev.br.123/2019 Vrhovnog suda podnosioeu zahteva Je uruceno 6.juna 2019. godine.

Predmetna stvar

4. Predmetna stvar je oeena ustavnosti osporenog resenja Vrhovnog suda kojim se navodno, podnosioeu zahteva povreduju prava i slobode garantovane clanom 21. [Opsta Nacela], Clanom 22. [Direktna Primena Medunarodnih Sporazuma i Instrumenata], clanom 31. [Pravo na Pravicno i Nepristrasno Sudenje], clanom 53. [Tumacenje Odredbi Ljudskih Prava], i clanom 54. [Sudska Zastita Prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) kao i clanom 6 (Pravo na pravicno sudenje) Evropske konvencije ° ljudskim pravima (u daljem tekstu EKLjP).

Pravniosnov

5. Zahtev je zasnovan na clanu 113.7 Ustava, clanovima 22. [Proeesiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona ° Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. [Podnosenje podnesaka i odgovora] Poslovnika ° radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik ° radu).

Postupak pred Ustavnim sudom

6. Dana 20. septembra 2019. godine, podnosilae zahteva Je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

7. Dana 30. septembra 2019. go dine, predsedniea Suda je imenovala sudiju Bajram Ljatifi za sudiju izvestioea i Vece za razmatranje sastavljeno od sudija: Bekim Sejdiu (predsedavajuci), Selvete Gerxhaliu-Krasniqi i Gresa Caka­Nimani.

8. Dana 10. oktobra 2019. godine, Sud je obavestio pravnog zastupnika podnosioea zahteva ° registraciji zahteva i kopiju zahteva prosledio Vrhovnom sudu.

9. Dana 16. januara 2020. godine, nakon razmatranja izvestaja sudije izvestioea, Vece za razmatranje je jednoglasno iznelo preporuku Sudu ° neprihvatljivosti zahteva.

Pregled cinjenica

10. Dana 26. januara 2016. godine, podnosilae zahteva je podneo tuzbu Osnovnom sudu u Mitrovici-Ogranku u Srbici (u daljem tekstu: Osnovni sud), protiv Vlade Republike Srbije. U tuzbi, podnosilae zahteva je trazio da mu Vlada Republike

2

Srbije na ime moraIne i materijalne stete nastale tokom perioda 1998/1999. godine, isplati novcani iznos u visini od 180,950 evra.

11. Dana 27. januara 2017. godine, Osnovni sud je don eo resenje C.br. 27/2016, kojim se proglasio nenadIeznim sudom da odlucuje po ovom pravnom pitanju, dok tuzbeni zahtev podnosioca zahteva je odbio. U resenju Osnovnog suda stoji:

"Clanom 18.3. Zakona 0 parnicnom postupku (u daljem tekstu ZPP), odreduje se da kada sud tokom postupka konstatuje da za resenje spora nije nadlezan sud nego neki drugi drzavni organ, onda ee se proglasiti nenadleznim, proglasiee nevazeeim sve izvrsene proceduralne postupke i odbaciee tuibu koja joj je podneta.

U konkretnom pitanju, tuzilac je tuzio jednu drzavu u sudu Republike Kosova i po ovoj osnovi, ovaj sud nalazi da nije nadlezan da odlucuje 0

pravnom pitanju prema drugoj drzavi. "

12. Podnosilac zahteva je podneo zalbu Apelacionom sudu zbog bitnih povreda odredbi parnicnog postupka.

13. Dana 8. februara 2019. godine, Apelacioni sudje doneo resenje Ac.br. 1034/18, kojim je zalbu podnosioca zahteva odbio kao neosnovanu. U obrazlozenju resenja Apelacionog suda stoji:

"Pravna procena prvostepenog suda je pravicna u vezi da sud tokom celog postupka brine po sluibenoj duznosti ako resenje spora ulazi ili ne u sudskoj nadleznosti, posto ovu duznost odreduje odredba clana 18. stav 1.

ZPP-a, gde se naglasava da" kada sud tokom postupka stvari konstatuje da za resenje spora nije nadlezan sud nego neki drugi drzavni organ, onda ee se to prog lasiti nenadleznim, prog lasiee nevazeeim sve izvrsene proceduralne postupke i odbaciee tuibu koja joj je podneta ... ct. U konkretnom slucaju, prvostepeni sud je postupio u potpunom skladu i sa odredbom clana 18. stav 3. ZPP-a, kojoj se pravom odnosio."

14. Podnosilac zahteva je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu protiv resenja Apelacionog suda Ac.br. 1034/18, zbog bitnih povreda clanova 28., 47., 51., 60., i 61., ZPP-a.

15. Dana 8. maja 2019. godine, Vrhovni sud je doneo resenje Rev.br.123/2019, kojim je zahtev za reviziju podnosioca zahteva odbio kao neosnovan. U obrazlozenju resenja stoji:

,,[' .. J u vezi sa pogresnom primenom odredbi clanova 28., 47., 51., 60., 61., ZPP-a. Dakle, odredba clana 28. ZPP-a, na kojoj se poziva tuzilac i kojom se odreduje nadleznost nasih sudova u sporovima sa medunarodnim (stranim) elementom, se ne moze primeniti u konkretnom slucaju, zbog cinjenice da se ovde ne radi ni sa jizickim licima a ni sa stranim pravnim licima, vee sa stranom drzavom sa kojom do sadasnjeg trenutka, drzava Kosova, u cijoj se teritoriji prouzrokovala steta, nije zakljucila nikakve

3

mec1unarodne sporazume (bilateralne itd.) 0 nadleznosn domaeih sudova za ovakve vrste sporova.

Takoc1e, u konkretnom slucaju, ne stoji ni tvrdnja revizije podnosioca ruzbe sto se nee teritorijalne nadleznosn resavane po clanu 47. i clanu 51. kao i po moen a nadleznost iz clana 61. ZPP-a, jer po proceni ovog suda, ove odredbe nemaju nikakve veze sa konkretnim grac1anskim-pravnim slucajem i da u ovom kontekstu, sudovi nizeg stepena, s pravom su primenili odredbu clana 18.3. ZPP-a, imajuei u vidu i ostale gore navedene razloge."

N avodi podnosioca

16. Podnosilac zahteva navodi da se osporenim resenjem Vrhovnog suda njemu povreduju prava i slobode garantovane clanom 21. [Opsta Nacela], clanom 22.

[Direktna Primena Medunarodnih Sporazuma i Instrumenata], Clanom 31.

[Pravo na Pravicno i Nepristrasno Sudenje], clanom 53. [Tumacenje Odredbi Ljudskih Prava] i clanom 54. [Sudska Zastita Prava] Ustava, kao i clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje) EKLjP.

17. Konkretnije, podnosilac zahteva tvrdi "da su Osnovni sud u Mitrovici -Ogranak u Srbici, Apelacioni sud Kosova u Prisnni, kao i Vrhovni sud, sa svojim resenjima pogresno protumacili primenjeni zakon u vezi sa teritorijalnom jurisdikcijom, i kao rezultat toga odbacili njegov tuzbeni zahtev, a da mu nije ni pruzena formalno - pravna moguenost da se ista trenra po zakonskom postupku, prema primenjivom zakonu, Ustavu Republike Kosova, i sudskim praksama regiona kao i mec1unarodnom pravu. "

18. Podnosilac zahteva dalje navodi, da se clanom 21.2. Ustava "snte i garantuju ljudska prava i osnovne slobode predvic1ene ovim Ustavom, ali da se sudovi u svojim resenjima nisu pridrzavali u skladu sa medunarodnim standardima 0

ljudskim pravima, koji pruzaju moguenost osteeenoj strani da pokrene pitanja naknade moraIne i materijalne stete. "

19. Podnosilac takode tvrdi da clan 22. Ustava predvida "da se ljudska prava i slobode, koja su utvrdena medunarodnim sporazumima i instrumennma garantovana i u Ustavu, te da je shodno tome njemu povrec1en i clan 6. Evropske Konvencije 0 zasnn osnovnih ljudskih prava i sloboda i Univerzalne deklaracijom 0 Ljudskim pravima, kojima je predvideno pravo za jedan pravican sudski postupak ukoliko dode do krsenja ljudskih prava. "

20. Dalje, podnosilac navodi da imajuci u vidu socijalni kontekst na Kosovu, Ustavni sud mora izvrsiti detaljnije tumacenje, primenjujuci cinjenicne okolnosti ovog slucaja u sklopu clana 53. Ustava. Takode i u skladu sa clanom 54. Ustava [Sudska Zastita Prava], svako ima pravona sudsku zastitu u slucaju krsenja iIi uskracivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekrseno. ,,zato, ja smatram da mi je kao tuziocu uskraeeno pravo na sudsku zasntu kao i insntucionalnu garanciju za zasntu prava gradana. "

4

21. Podnosilac zahteva se obraea Sudu sa zahtevom, da odobri njegov zahtev kao osnovan, da ponisti sva resenja redovnih sudova i da predmet vrati Osnovnom sudu na ponovno sudenje, shodno zakonskim odredbama na snazi.

Prihvatljivost zahteva

22. Sud prvo ispituje da Ii je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrdeni U stavom, propisani Zakonom i dalje predvideni Poslovnikom 0 radu.

23. Kao pocetna napomena, Sud primeeuje da je predmetna stvar ovog zahteva kao i tvrdnje koje su navedene u ovom zahtevu, slicne sa jednom drugom grupom zahteva za koje je Sud vee doneo odluku (vidi, mutatis mutandis, predmete Ustavnog suda, KI73/17, KI78/17 i KI 8S/17, Istre! Rexhepi i 28 drugih, Resenje 0 neprihvatljivosti od 23. oktobra 2017. godine; predmete KI97/17, KI99/17, KIllS/17 i KI121/17 Mala Mala, Ali Salihu, Nurije Beka i Xhevat Xhinovci, Resenje 0 neprihvatljivosti od 10. januara 2018. godine i predmete br. KI96/18, KI97/18, KI98/18, KI100/18, KI101/18, KI102/18, KI103/18, KI104/18, KI10S/18, KI106/18, KI107/18, KIl16/18, KIl17/18, KI1l9/18 i KI12S/18 Fehmi Hoti i 15 drugih, Resenje 0 neprihvatljivosti od 19. februara 2019. godine, sve predmeti od "Ngritja e Zerit"; vidi takode relevantne zakonske odredbe citirane u tim predmetima).

24. VraeajuCi se na okolnosti konkretnih predmeta, Sud se poziva na stavove 1. i 7. clana 113. [Jurisdikcija i Ovlaseene Strane] Ustava, koji propisuju:

,,1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele sudu na zakonit nacin. ( ... ) 7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom."

2S. Stavise, Sud se takode poziva i na uslove prihvatljivosti, kao sto je propisano u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na clanove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tacnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:

Clan 47 [Individualni zahtevi]

"Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatrazi pravnu zastitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krsi nekijavni organ.

"Osoba moze da podnese pomenuti podnesak samo nakon sto su iscrpljena sva ostala zakonom odredena pravna sredstva. "

Clan 48. [Tacnost podneska]

"Podnosilac podneska je duian da jasno nag lasi to koja prava i slobode sumu povreaena ikoji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac zeli da ospori."

5

Clan 49. [Rokovi]

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada je podnosilac primio sud sku odluku ... . "

26. Sto se tice ispunjenja ovih uslova, Sud utvrduje da je podnosilac zahteva podneo zahtev u svojstvu ovlascene strane, osporavajuCi akt javnog organa, odnosno resenja Vrhovnog suda E.Rev.br.123/2019, od 8. maja 2019. godine, nakon iscrpljenja svih pravnih sredstava. Podnosilac zahteva je isto tako naglasio prava i slobode za koje tvrdi da su povredene, u skladu sa uslovima iz clana 48. Zakona i podneo je zahtev u skladu sa rokom koji je propisan u clanu 49. Zakona.

27. Pored toga, Sud uzima u obzir pravilo 39. [Kriterijum 0 prihvatljivosti], stav (2) Poslovnika 0 radu, koje propisuje:

"(2) Sud moze smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev ocigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju. "

28. Sud, imajuci u vidu navode podnosioca zahteva, nalazi da u stvari podnosilac zahteva smatra da su njemu povredena, kako prava garantovana clanovima 21., 22., 31., 53. i 54. Ustava, tako i prava koja su garantovana clanom 6. EKLjP, jer su redovni sudovi pogresnom primenom ZPP, doneli pogresna resenja u kojima su se proglasili nenadleznim sudovima da odlucuju u predmetnom postupku.

29. U stvari, kao primarnu povredu Ustava i EKLjP, u svome zahtevu podnosilac u prvi plan istice cinjenicu da nije imao pravicno sudenje, usled pogresne primene zakona, dok sve ostale navedene povrede proizilaze kao koncept povrede nacela, prava i garancija koja omogucavaju pravo na pravicno i nepristrasno sudenje.

30. Upravo s tim u vezi, Sud podseca da clan 53. [Tumacenje Odredbi Ljudskih Prava] Ustava, obavezuje sudove da "Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom tumace u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava. "

31. Sud nalazi da su primarna pitanja na koje on treba da odgovori, navod podnosioca zahteva da Ii su sudovi pogresnom primenom materijalnog prava, konkretnije, clana 18. ZPP, koji se bavi pitanjem nadleznosti i teritorijalne jurisdikcije njemu povredili prava garantovana clanom 31. Ustava u vezi sa clanom 6 EKLjP.

Navodi podnosioca zahteva 0 povredi (Slana 31. Ustava kao i (Slana 6. EKLjP u vezi sa pogresnom primenom materijalnog prava

32. S tim u vezi, Sud ukazuje na to da, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: ESLjP) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zakljucke redovnih sudova u pogledu cinjenicnog stanja i primene materijalnog i procesnog prava (vidi ESLjP, Pronina protiv Rusije, odluka 0

6

dopustivosti od 30. juna 2005. godine, apIikacija broj 65167/01; vidi, stirn u vezi, izmedu ostaIog, slucajeve Suda KI56/17, podnositeIjka zahteva Lumturije Murtezaj, Resenje 0 neprihvatIjivosti od 18. decembra 2017. godine, stay 35, KI154/17 i 05/18 podnosioci zahteva Basri Deva, Afordita Deva i Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu "Barbas" Resenje 0 neprihvatljivosti od 12. avgusta 2019 god., stay 60, KI192/18, podnosilac zahteva Kosovska kompanija za distribuciju i snabdevanje energijom, KEDS d.d., Resenje 0

neprihvatljivosti, od 16. avgusta 2019. god., stay 49).

33. Nairne, Ustavni sud nije nadlezan da supstituira redovne sudove u proceni cinjenica i dokaza, vee je, uopsteno zadatak redovnih sudova da ocene cinjenice i dokaze koje su izveIi (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02; vidi i, izmedu ostalog, slueajeve Suda: Kl70/11, podnosioci zahteva: Faik Hima Magbule Hima i Bestar Hima, resenje 0 neprihvatljivosti od 16. decembra 2011. godine, KI154/17 i 05/18 podnosioci Basri Deva, Afredita Deava i Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu "Barbas", Resenje 0 neprihvatljivosti od 12.avgusta 2019. god., stay 61, KI192/18, podnosilac zahteva Kosovska kompanija za distribuciju i snabdevanje energijom, KEDS d.d., Resenje 0

neprihvatljivosti, od 16. avgusta 2019. god., stay 50). Zadatak Ustavnog sudaje da ispita da Ii su, eventual no, povredena iIi zanemarena ustavna prava (pravo na pravicno sudenje, pravo na pristup sudu, pravo na delotvoran pravni lek i dr.), te da Ii je primena zakona bila, eventualno, proizvoljna iIi diskriminatorska.

34. Sud ee se, dakle, izuzetno upustiti u ispitivanje nacina na koji su nadlezni sudovi primeniIi pozitivnopravne propise, kada je ocigledno da je u odredenom postupku doslo do proizvoljnog postupanja redovnog suda, kako u postupku utvrdivanja cm]enica, ocene dokaza tako 1 pnmene relevantnih pozitivnopravnih propisa.

35. U kontekstu navedenog, Sud podseea i na praksu ESKLjP gde je istakao da ocigledna proizvoljnost u primeni relevantnih propisa nikada ne moze voditi ka pravicnom postupku (vidi, mutatis mutandis, Evropski sud, Andelkovic protiv Srbije, presuda od 9. aprila 2013. godine, stay 24).

36. VraeajuCi se na konkretan slucaj i navode podnosioca zahteva, Sud nalazi, da je podnosilac zahteva tuzio Vladu RepubIike Srbije pri Osnovnom sudu, za moralnu i materijalnu stetu, koja je nastala kao posledica dogadaja tokom perioda 1998/1999. godine.

37. Stirn u vezi, Osnovni sud se resenjem C.br. 27/2016, proglasio nenadleznim sudom da odlucuje po tuzbenom zahtevu, shodno clanu 18. ZPP-a. Sud primeeuje da je isti stay zauzeo i Apelacioni sud koji je svojim resenjem potvrdio zakljucak Osnovnog suda.

38. S tim u vezi, Sud podseea da clan 18. ZPP glasi:

,,18.1 Sud se po sluzbenoj duznosti, tokom celokupnog postupka brine da Ii resenje spora spada iii ne u sudsku nadleznost.

7

18.2 Kada sud tokom procesuiranja stvari konstatuje da za resenje spora nije nadiezan sud nego neki drugi drzavni organ, progiasice se nekompetentnom, prog las ice nevaZecim sve izvrsene proceduraine postupke i odbacuje ttiZbu koja joj je podneta. "

39. Na osnovu izlozenog, Sud ne nalazi spornim pitanje primene zakona u predmetnom postupku pred Osnovnim i Apelacionim sudom, jer je upravo shodno zakonskoj odredbi clana 18.1 ZPP, obaveza sudova da tokom celog postupka brinu 0 svojoj nadleznosti da odlucuju u predmetnoj stvari.

40. Isto tako, Sud ne nalazi spornim ni stavove Osnovnog i Apelacionog suda da se oni proglase nenadleznim sudovima u predmetnom postupku, i da shodno tome odbace tuzbeni zahteva i zalbu podnosioca zahteva, jer su tokom "procesuiranja stvari" oni utvrdili da su nenadlezni sudovi za predmetni postupak.

41. S tim u vezi Sud, imajuCi u vidu Cinjenice konkretnog slucaja kao i resenja Osnovnog i Apelacionog suda, moze da zakljuci da su sudovi na direktan nacin primenili odredbu clana 18. ZPP-a, kojim je predvideno da, kada sud, tokom postupka stvari konstatuje da za resenje spora nije nadlezan sud nego neki drugi organ, onda ce se proglasiti nenadleznim, proglasice nevazeCim sve izvrsene proceduralne postupke i odbacice tuzbu koja mu je podneta.

42. Sud dalje primecuje, da je podnosilac zahteva pred Vrhovnim sudom podneo zahtev za reviziju, tvrdeCi da su sudovi primenili pogresnu zakonsku odredbu ZPP, u stvari podnosilacje naveo da su sudovi trebali da primene clan 28. ZPP, po kome su oni nadlezni da odlucuju u predmetnom postupku, a ne da primene clan 18. ZPP.

43. Sud primecuje da clan 28. ZPP regulise pitanje "Nadleznost sudova u sporovima sa medunarodnim elementima". Sud podseca da clan 28. ZPP glasi:

"28.1 U pogiedu nadIeznosti nasih sudova za resavanje sporova stranih gradana koji uzivaju pravo imuniteta, i za resavanje pitanja stranih drzava i medunarodnih organizacija, vaze propisi medunarodnog prava.

28.2 Mesni sudje nadiezan za resavanje spora kadaje njegova nadleznost u medunarodnom sporu odredena izriciti putem zakona, iIi putem medunarodnog ugovora, ne postoje decidivne odredbe 0 nadleznosti domaceg suda 0 odrec1enoj vrsti sporova i kada njena nadIeznost proizilazi iz odredbi ovog zakona 0 teritorijalnoj nadleznosti domaceg suda.

28.3 Ako u nasim zakonima iii u mec1unarodnim ugovorima ne postoje odlucujuce odredbe za nadleznosti sudova za izvesne vrste sporova, mesni sud je nadlezan za takvu vrstu sporova i onda kada njegova nadleznost potice iz odredbi ovog zakona 0 teritorijainoj nadleznosti mesnog suda."

44. Sud opaza da se Vrhovni sud bavio zalbenim navodima podnosioca zahteva vezano za primenljivost clana 28. ZPP. S tim u vezi Sud nalaze Vrhovnog suda vezano za revizioni postupak moze da sumira na sledeci nacin: "Vrhovni sud je

8

u svom resenju zakljucio da se odredba clana 28. ZPP-a, na koju se poziva podnosilac zahteva i kojom se odreduje nadleznost domaeih sudova u sporovima sa mec1unarodnim (stranim) elementom ne moze primeniti na njegov slucaj, zbog cinjenice da se ovde ne radi ni 0 fizickim licima a niti 0

stranim pravnim licima, vee 0 stranoj drzavi sa kojom Kosovo, na cijoj teritoriji je prouzrokovana steta, nije zakljucilo nikakve mec1unarodne iii bilateralne sporazume 0 nadleznosti domaeih sudova za ovakve vrste sporova."

45. Pored toga, Sud takode dodaje da se clanovima 37.1. i 38. ZPP-a, predvida opsta teritorijalna nadleznost suda gde se nalazi rezidencija iIi prebivaliste tuzenog kada je on fizicko lice. Dalje, Clanom 39.1. ZPP-a, je predvideno da za sudenje u sporovima protiv Kosova - jedinice lokalne samouprave, kao i ostalih formi teritorijalnog organizovanja, opste mesne nadleznosti je sud na teritoriji na kojoj se nalazi sediste njegove opstine. Dok u stavu 2. ovog clana, predvideno je da za sudenje u sporovima protiv ostali pravnih lica opste mesne nadleznosti, je sud na cijoj se teritoriji nalazi njihovo registrovano sediste.

46. Stavise, Sud podseca da se i odredbom clana 54.1. Zakona 0 resavanju sukoba zakona sa odredbama drugih ddava, predvida, da u imovinsko pravnim sporovima, nadleznost mesnog suda postoji ako se u zemlji nalazi imovina tuzenog ili stvari koje se traze tuzbom. ImajuCi u vidu gore navedene odredbe, kao i Cinjenicu da je tuzbom tuzena Republika Srbija - Vlada Republike Srbije u Beogradu za nadoknadu stete, Sud nalazi da je rec 0 pravno-imovinskom sporu sa stranom ddavom, iz cega proizilazi da se radi 0 sporu sa inostranim elementima, a u kome domaci sudovi nisu nadlezni da odlucuju.

47. Stoga, uzimajuci u obzir sve gore navedeno, Sud naglasava da su tvrdnje podnosioca zahteva u vezi sa primenom zakona razmotreni i objasnjeni od strane redovnih sudova, i da u celokupnosti postupka ne proizilazi da su redovni sudovi delovali na proizvoljan naCin ili, da su tumacili, a samim tim i primenili zakon na snazi na proizvoljan nacin.

48. U kontekstu navedenog, Sud takode zakljucuje da su navodi podnosioca zahteva 0 povredi clana 54 [Sudska Zastita Prava], Ustava neosnovani, jer je Sud na osnovu svega iznetog nasao da je podnosilac zahtev u ovom sudskom postupka koji je analizirao imao sudsku zastitu u meri u kojoj je ona u datoj fazi bila moguca i predvidena, uzimajuCi u obzir specificnost tuzbenog zahteva, a sto se moze videti i na osnovu svih radnji koje su sudovi preduzimali. Isto tako, Sud nije mogao da primeti da je sudska zastita podnosioca zahteva bila ogranicena iIi onemogucena odlukom nekog organa (vidi odluku Suda u slucaju KI159/18, podnosilac zahteva Azem Duraku, Resenje 0 neprihvatljivost, od 6 maja 2019 godine, stav 84).

49. S tim u vezi, Sud zakljucuje da podnosiocu zahteva nije povreden clan 31. Ustava u vezi sa clanom 6 EKLjP, na osnovu cega proizilazi da nema ni povrede clana 54. U stava.

50. Dakle, u ovim okolnostima, Sud uzimajuci u obzir tvrdnje navedene od strane podnosioca zahteva i cinjenice podnete od istog, pozivajuci se i na standarde koji su postavljeni u praksi Suda u slicnim slucajevima, i na sudsku praksu

9

ESLjP-a, kao i nacela medunarodnog prava, utvrduje da podnosilac zahteva nije potvrdo i nije dovoljno potkrepio svoje navode u vezi sa povredama njegovih prava i osnovnih sloboda zagarantovanih Ustavom i EKLjP-om.

51. Dakle, zahtev podnosioca zahteva je ocigledno neosnovan na ustavnim osnovama i treba da se proglasi neprihvatljivim u skladu sa pravilom 39. (2) Poslovnika 0 radu.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Kosova u skladu sa clanom 113.1. i 7. Ustava, clanom 20. Zakona i pravilom 39. (2) Poslovnika 0 radu, na zasedanju oddanom 16. januara 2020. godine, je jednoglasno

ODLUCIO

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI OVU odluku stranama;

III. DA OBJAVI OVU odluku u Sluzbenom listu u skladu sa clanom 20-4 Zakona;

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah.

LQ

'f0 ~atI 1

10