: I "1 t~! i I f ()",()\. , Pi j I \ i,. 1111' , I'()( (,I)() . RI 1'1 BI ( i )1- .'\.( )I.",()\ ()

(;,1 L T. ILSII' 'ITLESI:rr Bilil ('Yll

to STI TTIO L COCRI

Pristina, 22. april 2014. god.Br.ref.:AGJ602/14

PRESUDA

u

slucaju hr. KI89/13

Podnosilac

Arhresha Januzi

Oeena ustavnosti presude Vrhovnog suda, Rev. hr. 74/2011,od 12. marta 2013. god.

USTAVNISUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Enver Hasani, predsednikIvan Cukalovic, zamenik predsednikaRobert Carolan, sudijaAltay Suroy, sudijaAlmiro Rodrigues, sudijaSnezhana Botusharova, sudijaKadri Kryeziu, sudijaArta Rama- Hajrizi, sudija

Podnosilae zahteva

1. Zahtev je podnela gda Arbresha Januzi sa prebivalistem u Pristini.

Osporena odluka

2. Osporena odlukaje presuda Vrhovnog suda Rev. br. 74/2011 od 12. marta 2013·god., koju je podnosilae zahteva primila 29. maja 2013. god.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar ovog zahteva je oeena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev.br. 74/2011 od 12. marta 2013. god., u vezi sa navodnim povredama ustavnihprava podnosioea zahteva garantovanih clanom 49 [Pravo na rad i obavljanjeprofesije], clanom 53 [Tumacenje odredbi ljudskih prava], clanom 55[Ogranicenje prava i osnovnih sloboda] Ustava, i posebno u vezi sa povredomclana 31 [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava u vezi sa clanom 6. 1[Pravo na pravicno sudenje] EKLJP.

Pravniosnov

4. Clan 113.7 Ustava, clanovi 20 i 47 Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosovobr. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 56 Poslovnika 0 radu Ustavnogsuda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Sudom

5. Dana 19. juna 2013. god., podnosilae je podnela zahtev Ustavnom suduRepublike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

6. Dana 24. juna 2013. god., predsednik Suda je odlukom br. GJR. KI89/13imenovao zamenika predsednika Ivan Cukalovic za sudiju izvestioea. Istogdana, predsednik Suda je odlukom br. KSH. KI89/13 imenovao i vece zarazmatranje u sastavu sudija: Altay Suroy (predsedavajuCi), SnezhanaBotusharova i Arta Rama-Hajrizi.

7. Dana 2. jula 2013. god., Sud je obavestio Vrhovni sud i podnosioea zahteva 0registraciji zahteva.

8. Dana 26. avgusta 2013. god., podnosilae zahteva je dostavila Sudu PresuduVrhovnog suda Rev. br. 32/2013.

9. Dana 30. avgusta 2013. god., Sud je trazio od Vrhovnog suda dostavljanjeoverene kopije presude Rev.br. 32/2013 od 30. jula 2013. god.

10. Dana 4. septembra 2013. god., podnosilae zahteva je ponovo podnela dodatnudokumentaeiju.

11. Dana 5. septembra 2013. god., Vrhovni sud je dostavio kopiju presudeVrhovnog suda Rev. br. 32/2013, od 30. jula 2013. god., koju je trazio Sud 30.avgusta 2013. god.

12. Dana 23. septembra 2013. god., podnosilae zahteva je ponovo podnela dodatnudokumentaeiju 0 njenom slucaju. U ovom podnesku, podnosilae zahteva navelaje nekoliko presuda Vrhovnog suda, gde je ovaj isti odlucio pre njenog slucaja,

2

koje ona smatra istim sa njenim slucajem. Izmedu ostalog, ona smatra da"zakonskim odredbama Uredbe 2001/27 0 OZRK i normativnim aktomposlodavca je predvideno da se odvija disciplinski postupak, a u mom slucajudisciplinski postupak se uopste nije odvijao".

13. Dana 12. marta 2013. god., Sud je razmotrio zahtev i glasao 0 prihvatljivoti imeritumu zahteva.

Pregled cinjenica

14. Dana 17. marta 2004. god., podnosilac je zakljucila ugovor 0 radu (ugovor: br.446/04) sa Medunarodnim aerodromom Pristina (u daljem tekstu: poslodavac)na neodredeno vreme na radnom mestu: stjuardesa na zemlji.

15. Dana 18. maja 2005. god., podnosilac je obavestena od strane svog poslodavca(obavestenje od 17. maja 2005. god.) 0 momentalnom prekidu ugovora 0 radu.Prekid 0 radnom odnosu, poslodavac je zasnovao na pokrenuti krivicnipostupak od strane granicne policije Kosova, na clanu 13 ugovora 0 radu i clanu11. 3 Uredbe UNMIK-a br. 2001/27 Osnovnog zakona 0 radu Kosova (u daljemtekstu: Uredba 2001-270 OZRK).

16. Dana 18. maja 2005. god., Podnosilac je na obavestenjeCbb) od 17· maja 2005·god., ulozila zalbu direktoru uprave Aerodroma.

17. Odgovor na zalbu podnosioca zahteva na osnovu spisa predmeta, nosi datum od26 juna 2005. god., medutim, dopis koji je u pitanju, urucen joj je od straneposlodavca na pretresu od 15. februara 2006. god.

18. Dana 25. avgusta 2005. god., podnosilac zahteva je, na obavestenje 0 prekiduradnog odnosa, podnela tuzbu Opstinskom sudu u Pristini. Ovom tuzbom,podnosilac zahteva je trazila ponistenje obavestenja (bb) direktora od 17· maja2005. god., kao nezakonito, jer prema punomocniku podnosioca zahteva "naosnovu primenjivih zakonskih odredaba podnosilac bi trebalo da sesuspenduje do okoncanja postupka, a nikako da joj se prekine radni odnos".Punomocnik podnosioca zahteva je, takode, tvrdio da "ne stoje oceneposlodavca da je navodno podnosilac zahteva otkrila "poslovnu tajnu". Iz tihrazloga, prema podnosiocu zahteva, prekid ugovora 0 radu od strane njenogposlodavca je u suprotnosti sa zakonskim odredbama Uredbe 2001/27 0OZRK".

19. Dana 19. decembra 2007. god., Opstinski sud u Pristini (presuda: Cl. br.208/06) je usvojio tuzbeni zahtev podnosioca zahteva i ponistio kaoprotivzakonitu odluku poslodavca 0 prekidu radnog odnosa. Navedeni sud jenalozio poslodavcu da podnosioca zahteva vrati na prethodno radno mesto iIi naneko drugo radno mesto koje odgovora njenoj strucnoj spremi sa svim pravimakoja proizilaze iz radnog odnosa, pocev od 14. maja 2005. god., i obavezao jeposlodavca da podnosiocu zahteva nadoknadi platu, primenjujuci i zakonskukamatu za izgubljene plate. U nastavku je citirani deo presude:

"Kako bi sud na pravilan i potpun nacin utvrdio cinjenicno stanje u ovojpravnoj stvari, sproveo je postupak izvoaenja dokaza: Citanjem ugovora 0

3

radu br. 446/04 od 17.03.2004. god. obavestenja 0 raskidu ugovora 0 radubez broja od 17.05.2005.god. zalbe tuzilje od 17.05.2005. god. odgovora nazalbu tuzenog od 26.05.2005. god. podnetog sudu dana 15.02.2006. god.,kao ipresudu ovog Suda P. br. 1388/05 od 10.10.2005. god"[...]"Prema oceni ovog suda, raskid ugovora 0 radu tuzilje od strane tuzenog,na osnovu gorenavedenih zakonskih odredaba, je u suprotnosti saodredbama clana 11,11.1,11.2 ill. 3 Osnovnog zakona 0 radu na Kosovu-Uredba UNMIK-a br. 2001/27, jer su gorenavedene zakonske odredbeukljucene u tacki 11. 3 po kojoj teski slucajevi ozbiljne povrede obavezapredstavljaju: neopravdano odbijanje ispunjavanja obaveza navedenih uradnom ugovoru, krada, unistenje, ostecenje iIi neovlasceno koriscenjeimovine poslodavca, otkrivanje poslovnih tajni, upotreba droge iii alkoholana radnom mestu iponasanje tako ozbiljne prirode da bi bilo nerazumnoocekivati da se radni odnos nastavi. Iz ovoga proizlazi da se nijedan odovih slucajeva ozbiljne povrede obaveza ne odnosi na predmet tuiilje, kojanije neopravdano odbila ispunjavanje radnih obaveza, nije krala,unistavala, ostetila i nije neovlasceno koristila imovinu poslodavca, nijeotkrila poslovne tajne, nije konzumirala drogu i alkohol na radnom mestu[...]."Iz ovog utvrdenog cinjenicnog stanja, sud ocenjuje da je zaposleniodgovoran samo za povrede radnih obaveza koje su za vreme obavljanjabile odredene zakonskim odredbama i opstim pravnim aktom preduzeca,predvidenim odredbom clana 111 stav 2 Zakona 0 radnim odnosima(Sluzbeni list SAPK, br. 12/89). ina osnovu ovih razloga nalazi daje tuziljiArbereshi Jonuzi na nezakonit nacin raskinut ugovor 0 radu br. 446/04 od17.03.2004. god., odnosno prekinutjojje radni odnos, stoga, tuzbeni zahtevtuziV·e usvaja u celosti kao osnovan ".

20. Poslodavac podnosioca zahteva je, na presudu Opstinskog suda u Pristini,ulozio zalbu Okruznom sudu u Pristini.

21. Dana 30. decembra 2010. god., Okruzni sud u Pristini (presuda: Ac. br.421/2008), je odbio zalbu poslodavca kao neosnovanu, potvrdujuci takopresudu prvostepenog suda kao pravilnu i zakonitu.

22. Na presudu Okruznog suda u Pristini, Ac. br. 421/2008, poslodavac podnosiocazahteva je podneo reviziju Vrhovnom sudu Kosova. Zalba poslodavcapodnosioca se zasniva na bitnim povredama odredaba parnicnog postupka i napogresnoj primeni materijalnog prava.

23. Dana 13. marta 2013. god., Vrhovni sud (presuda: Rev. br. 74/2011), je usvojioreviziju podnetu od strane poslodavca podnosioca zahteva i ukinuo je odlukenizestepenih sudova. Vrhovni sud obrazlaze svoju presudu cinjenicom da sunizestepeni sudovi na pravilan i potpun nacin utvrdili Cinjenicno stanje, ali supogresno primenili materijalno pravo (zakon) kada su sudili da je tuzbenizahtev podnosioca osnovan. Sledi obrazlozenje navedene presude:

"Vrhovni sud Kosova je, polazeci od ovakvog stanja stvari, zakljucio da jeprvostepeni sud na osnovu pravilno i potpuno utvrdenog cinjenicnog

4

stanja, pogresno primenio materijalno pravo, kada je usvojio tuzbenizahtev tuzilje kao osnovan. Prvostepeni sud je pogresno zakljuCio da se naosnovu clana 13.3 (a, b, c, d, e) (napomena: treba da bude clan 11·3)Osnovnog zakona 0 radu - Uredba UNMIK-a br. 2001/27, postupci tuziljene ubrajaju se u ozbiljne povrede radnih zadataka, posto se ozbiljnepovrede prema tacki b): odnose na imovinu poslodavca, a ne na imovinutrece osobe.

Ovakav pravni stav prvostepenog suda ne moze da se prihvati kaopravilan, posto je clanom 11.3 Osnovnog zakona 0 radu predvideno da seugovor 0 radu raskida od strane poslodavca u ozbiljnim slucajevima losegponasanja iIi ne zadovoljavajuceg izvrsenja obaveza od strane zaposlenog,u clanu 11.3. taksativno su nabrojani slucajevi loseg ponasanja. [...] Premaovom sudu, tdka krada se ocenjuje kao lose ponasanje teske prirode, zbogkoje bi bilo nerazumno ocekivati da se radni odnos tuiilje nastavi, zato stoponasanje stavlja pod sumnju njen moralni integritet da obavlja te poslove,sto se odrazava kod ostalih zaposlenih, a i na imidz poslodavca [...J Zboggore navedenih razloga, s pravom se u reviziji naglasava da je osporenapresuda doneta na osnovu pogresne primene materijalnog prava, zbogcega je trebalo obe presude da se preinace i da se odbije tuzbeni zahtevtuzilje. "

Navodi podnosioca zahteva

24. Podnosilac zahteva tvrdi dajoj je Vrhovni sud presudom Rev. br. 74/2011 od 12.marta 2013. god., povredio ustavna prava garantovana clanom 49 [Pravo na radi obavljanje profesije], clanom 53 [Tumacenje odredbi ljudskih prava], clanom55 [Ogranicenje prava i osnovnih sloboda] Ustava, i daje posebno povredio clan31 [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava u vezi sa clanom 6. 1[Pravo na pravicno sudenje] EKLJP.

25. Podnosilac zahteva, u nastavku argumentuje da je Vrhovni sud, pod istimpravnim osnovom, kao u njenom slucaju, presudom Rev. br. 32/2013 odobriozalbeni zahtev dveju drugih zaposlenih, u potpuno istim okolnostima. Ona tvrdida "Vrhovni sud je izgradio razlicitu sudsku praksu za potpuno iste slucajeveovo bez sumnje, navodi podnosilac, potvrduje da je meni povredeno pravo napravicno i "nepristrasno sudenje".

26. Podnosilac zahteva se takode poziva na presudu Ustavnog suda, odnosno naslucaj KI120/10 od 29. januara 2013. god., u kojoj je Sud nasao povredu clana31 Ustava i clana 6.1 EKLJP, u odnosu na neuspeh Vrhovnog suda da obezbediodgovarajuce obrazlozenje u svojoj presudi.

Slucaj dveju drugih zaposlenih, presuda Vrhovnog suda Rev.hr. 32/2013,za koji podnosilac zahteva tvrdi da je sasvim isti sa njenim slucajem

27. Podnosilac je radi potkrepljivanja svog zahteva, u potvrdi svoga navoda 0krsenju ustavnih prava, u meduvremenu je u prilog svom zahtevu dostavila ipresudu Vrhovnog suda Rev. br. 32/2013 od 30. jula 2013. god., gde premapodnosiocu zahteva njen slucaj i slucaj njenih dveju koleginica su potpuno isti.U ovoj presudi, Vrhovni sud je odbio reviziju poslodavca (Medunarodni

5

aerodrom Pristina) i odobrio zalbeni zahtev tuzilja, ocenjujuci da su nizestepenisudovi s pravom odlucili 0 ponistenju odluka poslodavca u vezi sa prekidomnjihovih radnih ugovora. Nizestepeni sudovi su ocenili da je prekid radnihugovora bio u suprotnosti sa odredbama Uredbe 2001/27 0 OZRK inormativnim aktom poslodavca, jer poslodavac nije ispostovao postupak koji jepredviden clanom 11.5 Uredbe 2001/27 0 OZRK, odnosno, nije primenjendisciplinski postupak predviden primenjivim zakonom i normativnim aktomposlodavca.

28. Sledi obrazlozenje presude:"O ovom slucaju tuzenog je obavestila gramcnapolicija aerodroma i generalni direktor tuzenog je 23.12.2008. god. doneoodluku 0 prekidu radnog odnosa tuziljama. Odluke su donete na osnovuodredbe clana 8 Uredbe 0 politikama zaposlenih na aerodromu i clana 11.3Osnovnog zakona 0 radu-UNMIK Uredba br. 2001/27, sa obrazlozenjem da sutuzilje poCinile povredu teske prirode, nakon koje bi bilo nerazumno ocekivatiproduzenje radnog odnosa.[...]Polazeei od takvog stanja stvari, Vrhovni sud je zakljucio da su sudovi niiihinstanci, utvrdujuei na pravilan i na potpun nacin cinjenicno stanje, pravilnoprimenili odredbe parnicnog postupka imaterijalnog prava kada su zakljucilidaje tuibeni zahtev tuiilje osnovan u I delu izreke presude prvostepenog suda.

Pravilan je zakljucak sudova niiih instanci, da odredba clana 11.3 (e)Osnovnog zakona 0 radu, kao slucaj povrede teske prirode koja predstavljaosnov za prekid ugovora 0 radu od strane poslodavca, predvida ponasanjeveoma teske prirode, nakon koje bi bilo nerazumno ocekivati produienjeradnog odnosa.

Medutim, za prekid ugovora 0 radu, prema ovom zakonskom osnovu, istizakon clanom 11.5 propisuje da ee u ovom slucaju poslodavac obavestitizaposlenog upisanoj formi 0 njegovoj nameri 0 prekidu ugovora 0 radu, iovoobavestenje sadrii i razloge za prekid ugovora 0 radu, kao ida ee poslodavacodriati sastanak sa zaposlenim, i tom prilikom zaposlenom usmeno objasnitirazloge za prekid ugovora. U ovom slucaju, nije ovako postupano, vee jegeneralni direktor doneo pismene odluke i one su dostavljene tuiiljama, bezsprovodenja gorenavedenih procedura.

Stoga, Vrhovni sud je usvojio kao pravilan zakljucak niiestepenih sudova udelu koji se odnosi na usvajanje tuibenih zahteva tuiilja i utvrdivanja da sunevaieee odluke generalnog direktora tuienog 0 prekidu radnog odnosatuiiljama-izreka pod ipresude prvostepenog suda, kao iu II delu izreke, koji seodnosi na vraeanje tuZilja na prethodno radno mesto. U ovim delovima,pobijana presuda je doneta pravilnom primenom odredaba parnicnogpostupka, kao imaterijalnog prava."

Presuda Ustavnog suda, slucaj KI120/10, Zyma Berisha, usvojena 29·januara 2013. god., za koji podnosilac zahteva tvrdi da je primenjiv unjenom slucaju

29. U ovom slucaju (KI120/1O, Zyma Berisha, od 29. januara 2013. god.), gdaBerisha je tvrdila sledece: "Vrhovni sud u svojoj presudi rev. 308/2007 od 10.

6

juna 2010. god. doveo nju u neravnopravan polozaj vis-a-vis njenim bivsimkolegama koji su bili u istoj situaciji, odnosno, koji su imali status stalnogzaposlenja u istoj kompaniji, dobili slucaj u Vrhovnom sudu i samim tim suponovo vraeeni na prethodna radna mesta.

Podnosilac zahteva navodila da se sarno u njenom slucaju drugacije odlucilo uVrhovnom sudu, i tako je ona postala zrtva nepravde i diskriminacije. Upocetku ana je u svom podnesku prilozila dve presude Vrhovnog suda, obeizdate 17. januara 2008. god. (rev. br. 126/2007 i rev. br. 177/2007) koje seodnose na dvoje njenih bivsih kolega, dok u svom pismenom podnesku od 26.septembra 2011. god. podnosilacje navela imena 6 bivsih kolega koji su dobilislucajeve pred Vrhovnim sudom (ukljucujuei i imena dvojice kolega cije jepresude vee podnela}".

30. Nalazi ovog suda u ovom slucaju su: "U ovom slucaju, Sud podseea da jepodnosilac zahtevala od redovnih sudova da potvrde njen status stalnogradnog odnosa (na isti naCin kao sto je i uradeno u slucajevima njenih bivsihkolega). Ona se pozvala, posebno na odredbe Kolektivnog ugovora u vezi sanjenim radnim statusom, kao i na relevantne odredbe UNMIK-ove Uredbe 0Osnovnom zakonu a radu na Kosovu, i takode je predstavila dokaze da ona jeimala pravo da uziva sva prava iz statusa stalnog radnog odnosa, posto sunalazi Inspektorata za rad, takode, potvrdili isto. Sto se tice presuda Vrhovnogsuda u identicnim slucajevima njenih bivsih kolega, na osnovu slicnih cinjenicakao u slucaju podnosioca zahteva, podnosilac zahteva bi legitimno moglaocekivati odbijanje revizije pokrenute od strane "Kosova eRe".

Medutim, iako je Vrhovni sud, kao sto se i vidi iz teksta osporene presudezakljucio da su nizestepeni sudovi, utvrdujuei na pravilan i na potpun naCincinjenicno stanje, a odlucujueim cinjenicama za jedno pravicno sudenjeslucaja, izgleda da, nije ispitivao tvrdnje podnosioca na isti nacin kao sto jeucinjeno u slucaju njenih bivsih koleginica i sto je ucinjeno od strane suda nizihinstanci u slucaju podnosioca zahtev. U mesto toga, stav Vrhovnog sudauprkos podneska podnosioca zahteva, kao predmetnu stvar je smatraoproduzenje ugovora na odredeno vreme, a nikako nije uzeo u obzir argumentei dokaze podnosioca koji se odnose na tvrdnje podnosioca da ima pravo nastatus stalnog radnog odnosa i vracanje na njeno radno mesto.

Stoga, iako je podnosilac zahteva jasno pokrenula pitanje 0 njenom statusustalnog radnog odnosa na isti nacin kao sto su ucinile njene bivse kolege predVrhovnim sudom, Vrhovni sud je smatrao njenu zalbu kao pitanje produzenjanjenog ugovora 0 radu.

Kao posledica toga, Vrhovni sud je u svojoj presudi u slucaju podnosiocazahteva, resio drugacije nego u identicnim slucajevima bivsih kolegapodnosioca zahteva. Umesto nalazenja da u tim slucajevima u kojima nizisudovi su ''pravicno primenili odredbe parnicnog postupka i materijalnogprava kada su smatrali da je tuzbeni zahtev tuzioca osnovan", u slucqjupodnosioca zahteva Vrhovni sud je nasao da su sudovi nizih instanci''pogresno primenili materijalno pravo kada su smatrali da je tuzbeni zahtevtuzioca osnovan. "

7

Vrhovni sudje dalje konstatovano sledece: "Pravni stav sudova niZe instance,da je tuziteljki trebalo produziti ugovor 0 radu zbog toga sto radno mesto nakome je ona radila postoji na osnovu normativnih akata tuzenog, po oceniovog suda je u suprotnosti sa odredbama gorenavedenog zakona, s obziromna to da se ugovor 0 produzenju radnog odnosa moze zakljuciti uz saglasnostposlodavca izaposlenog, ukoliko nije u suprotnosti sa zakonom inormativnimaktima, tako da je tuziteljki ugovor 0 radu raskinut po isteku trajanjazaposlenja. "

Nije zadatak Ustavnog suda da odluci koji bi bio najprikladniji naCin zaVrhovni sud da se bavi argumentom podnosioca zahteva, u vezi sapotvraivanjem statusa stalnog zaposlenja, na osnovu gorepomenutogkolektivnog ugovora ina osnovu vazecih zakona.

Meautim, po misljenju ovog suda, presuda Vrhovnog suda, zanemarUJUCIpristojnu procenu argumenata podnosioca zahteva, iako su oni bili specijicni,relevantni i vazni, nije ispunio obaveze Vrhovnog suda iz clana 6. 1EKLJP daispuni obavezu navoaenja uslova (vidi, mutatis mutandis, EKLJP, presuda od18. jula 2006. u slucaju Pronina protiv Ukrajine, zahtev br. 63566/00, viditakoae sudsku presudu u slucaju br. 40/09 1mer 1brahimi i48 drugih radnikaKEK-a, odnosno,,1 KEKpresuda").

StaviSe, Sud primecuje daje Vrhovni sud u svoju presudu rev. br. 154/2008, od7.februara 2011.god. odnosno 7 meseci nakon presude u slucaju podnosiocazahteva, nije ponovio svoje nalaze u slucaju podnosioca zahteva, ali je ponovoresio na isti nacin kao sto je i ucinio u cetiri prethodna slucaja pre slucajapodnosioca zahteva, smatrajuci potvraene statusa stalnog radnog odnosa kaopredmetnu stvar sporova i koristeCi isto obimno i detaljno obrazlozenje zaodbijanje revizije podnete od strane "Kosova eRe".

U ovim okolnostima, Sud je ustanovio da je Vrhovni sud u slucaju podnosiocazahteva ocigledno delovao arbitrarno i u suprotnosti sa nacelimaelaborisanim od strane ESLJP u gorenavedenim presudama u slucaju NejdetSahin iPerihan Sahin protiv Turske [Gel, br. 13279/05, od 20. oktobra 2011.god.

Prema tome, Sud zakljucuje da je bilo povrede clana 31. Ustava u vezi saclanom 6.1. EKLJP.

Prihvatljivost zahteva

31. Kako bi bio u mogucnosti da razmotri zahtev podnosioca zahteva, Sud prvotreba da oceni da Ii je podnosilac zahteva ispunila uslove za prihvatIjivost koji suutvrdeni Ustavom i dodatno obrazlozeni Zakonom i PosIovnikom 0 radu Suda.

32. Sud, prvo utvrduje da Ii je podnosilac zahteva ovIascena stranka u smislu clana113.7 Ustava, koji propisuje da "Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako sunjihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od stranejavnih organa [...J". U tom smislu, zahtev je podnet Sudu od strane podnosioca,na osnovu clana 113.7 Ustava (pojedinacni zahtevi). Stoga, podnosilac zahteva uovom slucaju je ovlascena stranka koja ima pravo da ovaj slucaj podnese Sudu.

8

33. Sud, takode, treba da utvrdi da Ii je podnosilac zahteva ispunila usloveiscrpljivanja pravnih sredstva, odredenih clanom 113. 7 i clanom 47. 2 Zakona,koji predvida: "[...] Osoba moie da podnese pomenuti podnesak sarno nakonsto su iscrpljena sva ostala zakonom odreaena pravna sredstva."

34. Vezano s tim, Sud se poziva na svoj slucaj KI41/09, gde je navedeno: "Sud ielida nag lasi da obrazloienje za pravilo 0 iscrpljivanju pravnih sredstava, prematumacenju Evropskog suda za ljudska prava (vidi clan 53. Ustava), postoji dabi se predmetnim organima, ukljucujuci sudove, dala prilika da sprece iIiisprave navodno krsenje Ustava. Pravilo je zasnovano na pretpostavci da cepravni red Kosova obezbediti delotvoran lek za krsenje ustavnih prava. To jevaian aspekat subsidijarnog karaktera Ustava (vidi, mutatis mutandis,ECtHR, Selmouni protiv Francuske, br. 25803/94, odluka od 28. jula 1999·god.). Meautim, nije neophodno da se u predmetnim postupcima ekspIicitnoukaze na ustavna prava. Ukoliko je stvar ukazano implicitno iIi znacajno,pravna sredstva su iscrpljena (vidi, mutatis mutandis, ECtHR, Azinas protivKipra, br. 56679/00, odluka od 28. aprila 2004. god.).

U tom smislu, Sud bi ieleo da naglasi da se od podnosioca zahteva traii daiskoriste sarno ona pravna sredstva koja su dostupna i delotvorna.Diskreciona i vanredna pravna sredstva se ne moraju iskoristiti, na primer dase od suda traii da revidira svoju odluku (vidi, mutatis mutandis, ECtHR,Cinar protiv Turske, br. 28602/95, odluka od 13. novembra 2003. god.).

Kada je podnosilac zahteva iskoristio pravno sredstvo koje sud ne smatraprikladnim, vreme koje je bilo potrebno da se to uradi ne sme ometati trajanjeroka od cetiri meseca ("Rokovi" clan 49. Zakona), sto moie dovesti do toga dase ialba odbije kao neblagovremena (vidi, mutatis mutandis, ECtHR,Prystavka Rezgui protiv Francuske, br. 49859/99, odluka od 7. novembra2000. god.).

35. U konkretnom slucaju, podnosilac zahteva osporava presudu Vrhovnog sudaKosova (vanredno pravno sredstvo) kojim je ovaj poslednji dozvoIio revizijupodnetu od strane njenog poslodavca. I, u odsustvu nekog drugog pravnogsredstva na raspolaganju, u okolnostima ovog slucaja, Sud ocenjuje da jepodnosilac zahteva ispunila uslov iscrpljivanja delotvornih pravnih sredstava.

36. Takode, podnosilac zahteva treba da ispuni uslove iz clana 49 Zakona i pravila36 (1) b) Poslovnika, u vezi sa podnosenjem zahteva u zakonski predvidenomroku. Iz spisa predmeta se jasno primecuje da je poslednja odluka 0 slucajupodnosioca zahteva, presuda Vrhovnog suda Rev. br. 74/2011 od 12. marta2013. god. Podnosilac je zahtev podnela Sudu 19.juna 2013. god., sto znaCida jezahtev podnet u roku od 4 (cetiri) meseca, predvidenim zakonom.

37. Sud, takode, ocenjuje da Ii je podnosilac u svom zahtevu precizirala i objasniIakoja prava i slobode smatra da su joj povredena, kojim aktom i od strane kogsuda iIi javnog organa. PodnosiIac je u svom zahtevu tacno navela navodnepovrede ustavnih prava i sloboda i podnela je, takode, razIicite dokumente uprilog svoje tvrdnje u vezi sa cinjenicom da joj je Vrhovni sud, povredio osnovnaprava i slobode garantovane Ustavom.

9

38. Posto je podnosilac zahteva ispunila proceduralne uslove za prihvatljivost, naosnovu i Cinjenice da je zahtev ocigledno osnovan, Ustavni sud je odlucio da jezahtev podnosioca prihvatljiv za razmatranje, stoga ce se u nastavku upustiti uocenu merituma zahteva.

Meritum zahteva

39. Podnosilac zahteva tvrdi da presuda Vrhovnog suda Rev. br. 77/2011, od 12.marta 2013. god., krsi njena osnovna prava garantovana clanom 49 [Pravo narad i obavljanje profesije], clanom 53 [Tumacenje odredbi ljudskih prava],clanom 55 [Ogranicenje prava i osnovnih sloboda] Ustava, posebno, krsi clan 31[Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava u vezi sa clanom 6 stay 1[Pravo na pravicno sudenje] EKLJP.

40. Sto se tice prava zatrazenih od strane podnosioca, treba podsetiti da je Sud"konacna vlast karakterizacije koji ce se dati u zakonu za cinjenice slucaja inije vezan sa karakterizacijom datom podnosiocu zahteva iIi Vladi. taIba sekarakteriSe iz navedenih cinjenica koje se nalaze u njoj, a ne samo iz pravnihosnova iii podrzanih argumenata. (vidi, ESLJP presuda u slucaju $tefanica idrugi protiv Rumunije od 2. novembra 2010. god., stav 23)".

41. Stoga, sud ce analizirati zalbe podnosioca zahteva, na osnovu navodnihcinjenica i prilozenih dokaza, koji se odnose na njene navode 0 povrediosnovnih prava garantovanih Ustavom i EKLJP.

42. Podnosilac zahteva argumentuje da je Vrhovni sud, sarno tri meseca kasnije, upotpuno istim okolnostima, presudom Rev. br. 32/2013 od 30. jula 2013. god.,odobrio tuzbeni zahtev dveju drugih zaposlenih. Dok je u njenom slucaju, podistim zakonskim osnovom, isti sud odbio njen tuzbeni zahtev. Ona tvrdi dastvaranje jedne nekonzistentne sudske prakse od strane Vrhovnog suda,potvrduje odsustvo pravicnog sudenja i ne sarno sto je u suprotnosti sa sudskompraksom samog suda, vee krsi i njeno pravo na "pravicno sudenje" jerupravljanje pravosuda u njenom slucaju ne garantuje jednaku zastitu strana upostupku pred tim sudom.

43. Sto se tice tvrdnji 0 povredi clana 31 Ustava u vezi sa clanom 6 EKLJP, Sud sepoziva na sledece ustavne odredbe:

Clan 31.1 [Pravo na Pravicno i Nepristrasno Sudenje] Ustava predvida sledece:"1. Svakom se garantuje jednaka zastita prava pred sudom, ostalim drzavnimorganima inosiocimajavnih.".

Clan 53 [Tumacenje Odredbi Ljudskih Prava] Ustava: "Osnovna prava islobode zagarantovana ovim Ustavom se tumace u saglasnosti sa sudskomodlukom Evropskog suda za ljudska prava".

Takode, clan 6 Evropske konvencije 0 ljudskim pravima predvida: "Svako imapravo na pravicnu raspravu,... pred sudom... 0 njegovim pravima iobavezama ..."

10

Divergencije Vrhovnog suda u slucaju podnosioca zahteva i dveju drugihzaposlenih

44. Na osnovu tvrdnji podnosioca zahteva, Vrhovni sud je sarno nekoliko rnesecinakon njenog slucaja, doneo presudu, Rev. br. 32/2013, kojorn je usvojen kaoosnovan tuzbeni zahtev dveju drugih zaposlene, u potpuno identicnirnokolnostirna kao i podnosioca zahteva.

45. Ustavni sud, nakon razrnatranja spisa predrneta, prirnecuje da su presuda Rev.br. 74/2011 od 13. marta 2013. god., (slucaj podnosioca zahteva) i presuda Rev.br. 32/2013. god., od 30. jula 2013. god., (slucaj druge zaposlene) iste popravnom osnovu, cinjenicama i dokazirna.

46. Prema presudi Rev. br. 74/2011, slucaj podnosioca: a) tuzena stranka predVrhovnim sudorn je Medunarodni aerodrorn u Pristini (poslodavac); b)predmetna stvar u ovom slucaju je povreda postupaka predvidenih zakonom inorrnativnim aktom poslodavca; c) prekid radnog ugovora se zasniva nakrivicnu prijavu pokrenute od strane granicne policije Aerodrorna; d) pravniosnov za odbijanje tuzbenog zahteva je clan 11.3 tacka e Uredbe 2001/27 0Osnovnorn zakonu 0 radu Kosova; e) "ponasanje tako ozbiljne prirode da bibilo nerazumno ocekivati da se radni odnos nastavi".

47. Prema presudi Rev. br. 32/2013 slucaj dveju drugih zaposlenih: a) tuzenastranka pred Vrhovnim sudom i u ovom slucaju je Medunarodni aerodrom uPristini (poslodavac); b) predmetna stvar i u ovom slucajuje povreda postupakapredvidenih zakonom i normativnirn aktom poslodavca; c) prekid radnogugovora i u ovom slucaju se zasniva na krivicnu prijavu pokrenute od stranegranicne policije Aerodroma; d) pravni osnov za usvajanje tuzbenog zahteva i uovom slucaju je clan 11.3 tacka e Uredbe 2001/27 0 Osnovnorn zakonu 0 raduKosova; e) "ponasanje tako ozbiljne prirode da bi bilo nerazumno ocekivati dase radni odnos nastavi".

48. OCigledno je da je tuzbeni zahtev podnosioca odbijen pod istirn pravnirnosnovom, kojim je odobren tuzbeni zahtev dveju drugih zaposlenih. Prerna tomeposto imarno sasvim iste slucajeve, neophodno je videti u cernu se razlikujekontradiktorno tretiranje ovih slucajeva.

49. U slucaju podnosioca zahteva, Vrhovni sud je konstatovao da su sudovi prvog idrugog stepena na potpun i ispravan nacin izveli cinjenice i dokaze, ali prernatom sudu "pogresno je primenjeno materijalno pravo", jer u ovorn slucajukrsenje radnih obaveza se zasniva na tacku "e)" clana 11. 3 Uredbe 2001/27OZRK, kojim je propisano: "ponasanje tako ozbiljne prirode da bi bilonerazumno ocekivati da se radni odnos nastavi".

50. Dok u slucaju dveju drugih zaposlenih, pod istirn pravnirn osnovorn, isti sud jepriznao kao ispravna obrazlozenja nizestepenih sudova kako u izvodenju dokazatako i u primeni procesnog i materijalnog prava. Sledi obrazlozenje u ovornslucaju: "Pravilanje zakljucak niiestepenih sudova, da odredba clana 11.3 (e)Osnovnog zakona 0 radu, kao slucaj povrede teske prirode koja predstavljaosnov za prekid ugovora 0 radu od strane poslodavca, predvida ponasanje

11

veoma teske prirode, nakon koje bi bilo nerazumno ocekivati produzenjeradnog odnosa. Meautim, za prekid ugovora 0 radu, prema ovom zakonskomosnovu, isti zakon clanom 11-5 propisuje da ce u ovom slucaju poslodavacobavestiti zaposlenog u pisanoj formi 0 njegovoj nameri 0 prekidu ugovora 0radu, i ovo obavestenje sadrZi i razloge za prekid ugovora 0 radu, kao i da ceposlodavac odrzati sastanak sa zaposlenim, i tom priiikom zaposlenomusmeno objasniti razloge za prekid ugovora".

51. Sta predvida Uredba 2001/27 OZRK,kojaje prirnenjena u ovirn slucajevirna:

Clan 11, Prestanak ugovora 0 radu:11.1 Ugovor 0 radu prestaje:[ ...J(c) ako zaposleni ozbiljno povredi obaveze iz radnog odnosa;(d) ako zaposleni ne izvrsava svoje obaveze na zadovoljavajuci nacin;[ ...J11.2 Ugovor 0 radu poslodavac raskida ako zaposleni povredi obaveze izradnog odnosa iii ako zaposleni ne izvrsava svoje obaveze nazadovoljavajuci naCin.11.3 U ozbiljne povrede obaveza i radnog odnosa spadaju:(a) neopravdano odbijanje ispunjavanja obaveza navedenih u ugovora 0radu;(b) kraaa, unistenje iii neovlasceno koriscenje imovine poslodavca;(c) otkrivanje poslovnih tajni;(d) konzumacija droge iii alkohola na radnom mestu; i(e) ponasanje tako ozbiljne prirode da bi bilo nerazumno ocekivati da seradni odnos nastavi.

11.5 U slucajevima u kojima seprimenjuje Clan 11.2:(a) poslodavac pismenim putem obavestava zaposlenog da namerava daprekine ugovor 0 radu. To obavestenje mora sadrzavati razloge zbog kojihse ugovor raskida; i(b) odrzava sastanak izmeau poslodavca i na tom sastanku poslodavaczaposlenom daje usmeno objasnjenje 0 razlogu za prekid ugovora. Ako jezaposleni clan sindikata, on ima pravo da predstavnik sindikataprisustvuje tom sastanku.

52. Razlike u postupanju Vrhovnog suda u ovirn slucajevirna, stoje u cinjenici da, uslucaju podnosioca zahteva, navedeni sud je selektivno prirnenio zakonskeodredbe, koje ispunjavaju sarno zahteve jedne stranke, u konkretnorn slucajuposlodavca, jer Vrhovni sud nije uzeo u obzir clan 11.5, kao 8tOje prirnenjen uslucaju dveju drugih zaposlenih. Ova zakonska norma propisuje kojiadrninistrativni postupci trebaju da budu prirnenjeni pre nego 8tO poslodavacdonese odluku 0 prekid radnog ugovora zaposlenog. Po prirnenjivirn zakonirna,doneti su norrnativni akti koji predvidaju iniciranje disciplinskog postupka.

53. Ovakav staY, Vrhovni sud je branio u svirn drugirn slucajevirna kada je odluciopod istirn zakonskirn osnovorn, Uredba 2001/270 OZRK i Zakon br. 12/19890radnorn odnosu na Kosovo. Ove zakonske odredbe predvidaju da poslodavactreba da odvija adrninistravni/disciplinski postupak kako bi ocenio i

12

kvalifikovao povrede radnih obaveza. Osnivanje disciplinske komisije Jepredvideno zakonom i pravnim aktima svakog poslodavca.

54. Podnosilac je u svom zahtevu navela nekoliko slucajeva u kojima je Vrhovni sudodlucio, pre i posle njenog slucaja, u vezi sa postupcima koje je poslodavacobavezan da sprovede pre nego 8tO prekine ugovor 0 radu zaposlenom. Teodluke su: presuda, Rev. br. 126/2007, od 17 januara 2008; presuda, Rev. br.177/2007, od 17. januara 2008. god., i poslednja presuda, Rev. br. 32/2013, od30. jula 2013. god., na koju se poziva podnosilac zahteva.

55. Ustavni sud, primecuje da, takav stay kao u presudi Rev. br. 32/2013 (slucajdveju drugih zaposlenih), Vrhovni sud je imao u svim drugim slucajevima, kojisu pokrenuti pred njim, kao 8tOsu:

Presuda, Rev. br. 43/2006, od 21. septembra 2006. god., kojom je usvojenarevizija tuzioca, poni8tene su odluke nizestepenih sudova i predmet je vracenprvostepenom sudu na ponovno razmatranje, i to upravo zbog povrede clana11. 5 Uredbe 2001/27 0 OZRK (vidi slucaj KI 103/13 ovog suda, MazllumZena, stav 18. Resenja 0 neprihvatljivosti);

Presuda, Rev. br. 368/2011, od 2. maja 2013. god., kojom je usvojen zalbenizahtev tuzioca i preinacene su odluke sudova nizih stepena, zbog cinjeniceda nisu pokrenuti disciplinski postupci od strane poslodavca, kako bi seocenile povrede radnih obaveza. U ovom slucaju, Vrhovni sud je naglasio daza ocenu povreda radnih obaveza, primenjivi Zakon br. 12/1998 0 radnomodnosu Kosova, predvida pokretanje disciplinskih postupka i osnivanjedisciplinskih kornisija za utvrdivanje povreda obaveza koje proizilaze izradnog odnosa (vidi, resenje 0 prihvatljivosti, slucaj KI 185/13, KosovskaEnergetska Korporacija, stav 21);

Presuda, Rev. br. 151/2013, od 5. juna 2013. god., kojom je, takode,revizijorn usvojen tuzbeni zahtev tuzioca i preinacene su odluke nizestepenihsudova zbog cinjenice 8tO nisu pokretali disciplinski postupak kako bi seocenili povrede radnih obaveza (Vidi, resenje 0 neprihvatljivosti, slucaj, KI186/13, Kosovska Energetska Korporacija, stav 20).

56. Medutirn, oCigledno je da je Vrhovni sud sarno u slucaju podnosioca zahtevaodlucio drugaCije od gorenavedenih slucajeva. U tom pogledu, Vrhovni sud, nijeuspeo da tretira stranke u postupku na jednak nacin jer je kao osnov uzeonorrnu koja ispunjava sarno zahteve jedne stranke a ne normu koja jeobavezujuca za poslodavca i pravo podnosioca. U konkretnom slucaju, ne rnozese reci da je Vrhovni sud irnao isti staY, u ovim analognim slucajevirna (vidi,kako je postupio u slucaju drugih zaposlenih, presuda, Rev. br. 32/2013, od 30.jula 2013. god.).

57. Vrhovni sudje prirnenio Uredbu 2001/27, 0 OZRK, i u svim slucajevima kadajeprimenjen clan 11.1,11.2 i 11.3, skrenuo je paznju sudova nizih instanci da je zatakav pravni osnov, zakonodavac predvideo prirnenu clana 11.5, koji obavezujeposlodavca da sprovede odgovarajuCi postupak. Ali u slucaju podnosioca se tonije desilo.

13

58. I u slucajevima kada je Vrhovni sud primenio Zakon 0 radnom odnosu naKosovu, br. 12/1989, glavni osnov za preinacivanje i ponistavanje odlukanizestepenih sudova je bila sarna cinjenica da je poslodavac arbitrarno prekinuozaposlenima ugovore, a da nije sproveo odgovarajuce postupke.

59. A sto se tice teksta, da Ii su ovi mehanizmi primenjeni, iz citiranih presudaVrhovnog suda se vidi da je u vecini slucajeva zauzet jedinstven stay u primenitih zakonskih normi, osim u slucaju podnosioca zahteva. Izgradnja drugaCijesudske prakse, u konkretnom slucaju, ne moze se reci da je vrsena zbogreformisanja i oddivog izvodenja pravde.

Sto se tice nedoslednosti sudskih odluka u sasvim istim slucajevima

60. U tom smislu, Sud se poziva na sudsku praksu ESLJP, odnosno slucaj Beianprotiv Rumunije, 30658/05, od 6. decembra 2007. god., gde je ESLJPkonstatovao da "je visok stepen nejednakosti presuda Kasacionog suda uRumuniji za ista sudska pitanja, sarno po sebi u suprotnosti sa principimapravne sigurnosti, sto je implicitno u svim clanovima Konvencije i jedan je odosnovnih elemenata vladavine prava".

61. Dalje je navedeno da je ova nejednakost postala izvor pravne nesigurnosti,podrivajuci poverenje javnosti u pravosude. ESLJP je konstatovao da je ovanesigurnost imala za posledicu presedan lisavanja podnosioca zahtevamogucnosti da uziva prava predvidena zakonom, dok su drugi u istimsituacijama uzivali ova prava. U nastavku sledi obrazlozenje odluke ESLJP-a utom konkretnom slucaju: "Praksa koja se razvila u okviru najvise sudske vlastizemlje, sama po sebije u suprotnosti sa nacelom pravne sigurnosti, nacelo kojeje sadrzano u svim clanovima Konvencije i predstavlja jedan od osnovnihelemenata vladavine prava (vidi, mutatis mutandis, Baranowski protivPoljske, br. 28358/95, § 56, ESLJP 2000 -III). Umesto da ispunjava svojzadatak uspostavljanja tumacenja koji treba da se sledi, VKS je sama postalaizvor pravne nesigurnosti, cime se podriva poverenje javnosti u pravosudnisistem (vidi, mutatis mutandis, Sovtransavto Holding protiv Ukrajine, br.48553/99, § 97, ESLJP 2002 -VII, iPaduraru, gore citiran, § 98; vidi takode, sdruge strane, Perez Arias protiv Spanije, br. 32978/03, § 27, 28. juna 2007.god.). Sud, stoga, zakljucuje daje ovaj nedostatak sigurnosti u vezi sa sudskompraksom imao za posledicu lisavanje podnosioca zahteva bilo koje mogucnostidobijanja pogodnosti predvidenih Zakonom br. 309-2002, dok su drugimlicima u slicnoj situaciji date te pogodnosti.Prema tome, doslo je do povredeclana 6 §1Konvencije. "

62. U ovom slucaju, Vrhovni sud bi, po sluzbenoj duznosti, trebao da se brine 0jednakoj primeni sudske prakse, kako bi izbegao povrede prava strana upostupku pred njim a ne da sam postane izvor pravne nesigurnosti. Ovakavnacin upravljanja pravde utice na pad poverenja gradana u pravosudni sistem.

Sto se tice diskriminatornih razlika u tretmanu sasvim istih slucajeva

14

63. Clan 24 stay 1. [Jednakost pred zakonom] Ustava, predvida da: "Pred zakonomsu svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zastitu, bezdiskriminacije".

64. Ovaj clan garantuje pre svega jednakost svih gradana pred zakonom i predvidanjihovo pravo na jednaku sudsku odbranu bez ikakve razlike. U stvari, smisaoovog clana je ustavna zabrana diskriminacije kao osnovni preduslovobezbedivanja postovanja svih drugih ljudskih prava koje garantuje Ustav iostvarivanje tih prava u jednakim okolnostima.

65. 8to se tice obezbedivanja jednakosti pred zakonom, odnosno zabranediskriminacije na bilo kom osnovu, treba naglasiti da ovaj clan saddi ustavneodredbe, Cijaje svrha da eliminisu iIi promene okolnosti koje ometaju sticanjejednakosti pojedinca iIi grupe lica, koji su u stvari u nejednakom polozaju uodnosu na druge gradane.

66. 8to se tice diskriminatornih razlika u jednakom tretmanu strana pred zakonom,Sud je vee uspostavio svoju sudsku praksu. Analogno sa okolnostima slucajapodnosioca zahteva, Sud se poziva na svoju presudu u slucaju KI04/12, od 11.jula 2012. god., objavljenu 20. jula 2012. god., gde je Sud pored ostalog nasao ipovrede clana 24 Ustava.

67. U vezi sa time, Sud se poziva na sudsku praksu ESLJP, i citira deo njegoveodluke: "U ovom pogledu, ESLJP u slucaju Lithgow je naglasio da clan 14.EKLJP stiti osobe [...] koje su postavljene u analogne situacije naspramdiskriminatornih razlika u postupanju. (Lithgow i drugi protiv UjedinjenogKraljevstva, presuda od 8. jula 1986. god., serija A, br. 102; (1986) 8 EHRR329). Dalje ESLJP u slucaju Fredrin je naglasio: kako bi predstavkapodnosioca zahteva bila uspesna, izmeau ostalog, treba konstatovati da sesituacija, u kojoj se navodna zrtva nalazi, moze smatrati slicnom situaciji ukojoj su osobe tretirane na bolji naCin (vidi Fredrin protiv Svedske, presuda od18.februara 1991.god., serijaA, br.192; (1991) 19EHRR 784).

68. Pored toga, ESLJP naglasava da: "sudovi iii drzavni organi su obavezni dapokazu i dokazu da drugacije postupanje u odreaenom slucaju u odnosu nadruge slucajeve u slicnim okolnostima treba biti argumentovano, ubedljivo iopravdano na odgovarajuCi nacin. Vezano sa tim, ESLJP je u slucaju Lithgowizneo da: [...J u svrhu Clana 14. diskriminatorna razlika u postupanju jediskriminisuca ukoliko ova razlika nema objektivno iii razumno opravdanje,tj. ako ta razlika ne sluZi postizanju legitimnog cilja".

69. U svojoj presudi KI04/12, Ustavni sud je utvrdio da: "Okruzni sud nije uzeo uobzir svoje prethodne odluke u cilju kvalifikovanja i resenja slucajapodnosioca zahteva u skladu sa svojim odlukama na osnovu nacela prava najednak tretman, kao sto je odlucio prethodno u slucajevima pod potpunoslicnim okolnostima kao sto je bio slucaj podnosioca zahteva. Pod ovimokolnostima, Sud, u skladu sa clanom 24 [Jednakost pred zakonomJ Ustava,utvrauje da ova diskriminatorna razlika u postupanju predstavlja povreduprava najednak tretman pred zakonom."

15

70. Prema tome, i u tom pogledu, podnosilae zahteva je stavljena u nejednakpolozaj u odnosu na druga Iiea koja su dobila svoje slucajeve, pod istim pravnimosnovom i u sasvim identicnim okolnostima kao podnosilae zahteva.

Nedostatak obrazlozenja presude u slucaju podnosioca i primena opstihprincipa za ovaj slucaj

71. Kako bi Sud primenio test iz ESLJP, u ovom slucaju, Sud treba da prvo ispita daIi je u slucaju podnosioea zahteva Vrhovni sud pruzio dovoljno ubedljivihrazloga za odbijanje njenih argumenata, ili da njena presuda ukazuje na"oCiglednu proizvoljnost".

72. U tom pogledu, Sud se poziva na svoju do sada dobro uspostavljenu sudskupraksu u vezi sa obavezama redovnih sudova da pruze razloge za svoje presude.

73. Na primer, u svojoj presudi, slucaj KEK I i kasnije u presudi KI72/12 VetonBerisha i Ifete Haziri od 7. deeembra 2012. god., oeena ustavnosti presudeVrhovnog suda, A. br. 1053/2008, od 31. maja 2012. god., Sud je utvrdiopovredu clana 31 [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava, u vezi saclanom 6.1 EKLJP.

74. U svojoj prvoj presudi KEK I, Sudje podsetio na sudsku praksu Evropskog sudaza ljudska prava, kao 8tO sledi: "Clan 6.1 EKLJP obavezuje sudove da pruzerazloge za svoje presude. Meautim, to ne podrazumeva detaljan odgovor nasvaki argument iii pitanje. Mera na koju se ova obaveza odnosi, moze davarira u zavisnosti od prirode odluke. To je, stavise, neophodno uzeti u obzir,izmeau ostalog, raznovrsnost podnesaka koje stranka moze podneti predsudovima i razlike koje postoje u drzavama ugovornieama u pogleduzakonskih odredaba, obicajnih prava, pravnog misljenja iprezentaeije i izradepresuda. Tako, pitanje da sud nije uspeo da ispuni obavezu da navede razloge,koji proizilaze iz clana 6 Konveneije, moze da se utvrditi samo u svetluokolnosti predmeta" (vidi Ruiz Torija protiv Spanije, presuda od 9. decem bra1994, SerijaA br. 303-A, §29)"·

75. I, nedavno, u slucaju KI120/10 Zyma Berisha, od 29. januara 2013. god., oeenaustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 308/2007 od 10. juna 2011. god.,Sud je na8ao povredu clana 31 [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje]Ustava u vezi sa clanom 6 stav 1 [Pravo na pravicno sudenje] Evropskekonveneije za ljudska prava, upravo zbog toga 8tO nisu uzeti u obzir argumentipodnosioea zahteva navedeni u tuzbenom zahtevu.

76. Kao 8tO se i primecuje, podnosilae zahteva je ulozila zalbeni zahtev i trazilaponi8tenje odluke poslodavea, kao nezakonite, posebnim naglaskom jerposlodavae nije p08tovao nijedan od preliminarnih postupaka, prilikom prekidaradnog odnosa, kao 8tO je predvideno zakonom iIi normativnim aktomposlodavea. Punomocnik podnosioca zahteva je argumentovao da je njojprekinut ugovor 0 radu u suprotnosti sa primenjivim zakonom, jer na osnovuzakona i normativnog akta, "podnosilac bi trebalo da se suspenduje dookoncanja postupka, a nikako da joj se prekine radni odnos".

16

77. Umesto toga, stay Vrhovnog suda, uprkos podnescima podnosioca zahteva, kaopredmetnu stvar, u njenom slucaju, je smatrao prirodu povreda radnihzadataka iz clana 11.3 tacka (e) osnov koji je primenjen i u nizestepenimsudovima a nije uzeo u obzir tvrdnje podnosioca koji se odnose na proceduralnepovrede od strane njenog poslodavca (clan 11.5), sto je zakonska obavezaposlodavca, i zakonsko pravo podnosioca zahteva. Ova relevantna cinjenica, uslucaju podnosioca zahteva, najbolje dokazuje nedostatak objektive ocene inedostatak obrazlozenja presude.

78. Stavise, Sud primecuje da prema istom zakonskom osnovu, isti sud je presudomRev. br. 32/2013, usvojio zalbeni zahtev dveju drugih zaposlenih (njenihkoleginica) i potvrdio odluke nizih instanci, kojima je nalozeno poslodavcu daih vrati na njihova radna mesta. U nastavku je zakljucak Vrhovnog suda, uovom slucaju:

"Pravilan je zakljucak sudova nizih instanci, da odredba clana 11.3 (e)Osnovnog zakona 0 radu, kao slucaj povrede teske prirode koja predstavljaosnov za prekid ugovora 0 radu od strane poslodavca, predvida ponasanjeveoma teske prirode, nakon koje bi bilo nerazumno ocekivati produzenjeradnog odnosa.

Medutim, za prekid ugovora 0 radu, prema ovom zakonskom osnovu, istizakon clanom 11.5 propisuje da ce u ovom slucaju poslodavac obavestitizaposlenog upisanoj formi 0 njegovoj nameri 0 prekidu ugovora 0 radu, iovo obavestenje sadrzi i razloge za prekid ugovora 0 radu, kao i da ceposlodavac odrzati sastanak sa zaposlenim, i tom prilikom zaposlenomusmeno objasniti razloge za prekid ugovora".

79. Medutim, u slucaju podnosioca zahteva, Vrhovni sud nije obrazlozio zasto nijebilo potrebno odvijanje preliminarnog disciplinskog postupka, predvidenogprimenjivim zakonom (clan 11.5), dok u drugim sasvim istim slucajevima, pre iposle njenog slucaja, presudio kao neophodnim odvijanje administrativnihpostupaka pre prekida radnog odnosa.

80. U ovakvim okolnostima, Vrhovni sud, u slucaju podnosioca zahteva, nijeispunio svoje obaveze prema clanu 6. 1 EKLJP da pruzi dovoljno potrebnihrazloga za odbijanje njenog tuzbenog zahteva. Na osnovu cinjenica i okolnostisasvim istih sa onima u slucaju podnosioca zahteva, bilo bi legitimno dapodnosilac zahteva ocekuje odbijanje revizije podnete od strane njenogposlodavca.

81. Postupanje po podnescima na pravilan nacin od strane suda tokom parnicnogpostupka, je od sustinskog znacaja za ispravnost parnicnog postupka. Prilikomrazmatranja slucaja, sud je obavezan da na efikasan naCin razmotri osnove,argumente i dokaze predstavljene od strane stranaka. Propust suda da napravilan nacin razmotri specificne, relevantne i vazne argumente stranke, odstrane Evropskog suda za ljudska prava se konstantno smatra povredom clana 6EKLJP.

82. Obrazlozenje presude je kljucna komponenta pravicnog sudenja i od sustinskogje znacaja za sprovodenje pravde i najbolji je pokazatelj da su izjave sudova u

17

njihovim odlukama osnovane. Funkcija obrazlozene odluke je da prenesestrankama da su one saslusane. S druge strane, sarno donosenjem obrazlozeneodluke moze da se ostvari javna kontrola sprovodenja pravde. (vidi, Tatishviliprotiv Rusije, presuda ESLJP od 9. jula 2007. god., stay 58. I, slucaj Hirvisaariprotiv Finske, sa odgovarajucim prepravkama, stay 30, presuda ESLJP od 27.septembra 2001. god.).

83. Princip vladavine prava, na koji se oslanja demokratska drZava, podrazumevavladavinu zakona i izbegavanje proizvoljnosti, u cilju postizanja postovanja igarancije Ijudskog dostojanstva, pravde i pravne sigurnosti. Pravna sigurnost,kao ustavni koncept, ukljucuje jasnost, razumljivost i doslednost normativnogsistema.

84. Konacno, Ustavni sud, uzimajuci u obzir gorenavedena nacela, zakljucuje da:osporena odluka povreduje podnosiocu zahteva prava na pravicno sudenje;povreduje podnosiocu zahteva prava na jednak tretman pred zakonom; da je usuprotnosti sa sudskom praksom samog suda i u suprotnosti sa nacelomvladavine prava i pravne sigurnosti.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, na sednici odrZanoj 12.marta 2014. god., vecinom glasova:

ODLUCUJE

I. Da PROGLASIzahtev prihvatljivim;

II. UTVRDUJE daje bilo povrede Clana24 [Jednakost pred zakonom], clana 31[Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava, clana 6.1 [Pravo napravicno sudenje] Evropske Konvencije 0 Ljudskim Pravima;

III. PROGLASAVAnevazecom presudu Vrhovnog suda Kosova Rev.br.74/2011,od 12 marta 2013;

IV. VRACApresudu Vrhovnog suda Kosova na ponovno razmatranje, u skladusa presudom Ustavnog suda;

V. OSTAJE posvecen ovom pitanju u ocekivanju sprovodenja tog naloga;

VI. NALAZEda se ova presuda dostavi strankama i, u skladu sa clanom 20-4Zakona, da se objavi u sluzbenom listu;

VII. Ova presuda stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac/ I,__./ f I..({ l-l ~"v l./~ ~:

Prof. dr Ivan Cukalovic

Predsednik Ustavnog suda_--

Prof. dr Enver Hasani

18