REPUBLIKA KOSOVA KANCELARIJA GENERALNOG …zka-rks.org/wp-content/uploads/2017/06/Raporti.EE.Final.Serbisht... · Energetska Efikasnost je relacija između proizvodnje energije i

REPUBLIKA KOSOVA

KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA

Dokument br.: 21x;22x.9-2010/2015-08

POTREBNO JE OSNAŽIVANJE SISTEMA ENERGETSKE

EFIKASNOSTI

Priština, Septembar 2015

Ne-statutarna revizija

Kancelarija Generalnog Revizora (KGR) obavlja revizije regularnosti i

performanse. Zamenik-Generalnog Revizora, Artan Venhari je vršilac

dužnosti šefa KGR-a koja ima oko 145 zaposlenih.

Naša je misija da doprinosimo pravilnom finansijskom upravljanju u javnoj

administraciji. Mi ćemo izvršiti kvalitetne revizije u skladu sa

međunarodno priznatim standardima revizije na javnom sektoru i

najboljim evropskim praksama. Mi ćemo izgraditi poverenje u pravilnom

trošenju javnog novca. Mi ćemo odigrati aktivnu ulogu na obezbeđenju

interesa poreskih obveznika i ostalih interesnih stranaka na povećanju javne

odgovornosti.

Izveštaji proizvedeni od strane Kancelarije Generalnog Revizora na

direktan način promovišu direktno odgovornost pošto one pružaju osnovu

za držanje odgovornim menadžere svake budžetske organizacije.

Revizije performansi se obavljaju radi procene da li se vladini programi

upravljaju pravilno, kost-efektivan i efikasan način i da li su funkcionalni

sistemi njihovo za merenje i izveštavanje.

Zamenik-Generalnog Revizora, Artan Venhari je odlučio o ovom izveštaju

performanse “Potrebno je osnaživanje sistema energetske efikasnosti“

Izveštaj je rezultat revizije sprovođene pod upravljanjem Direktorke

revizije, Mirlinda Ahmeti, podržana od Drilon Shala (Vođa Tima),

Ardiana Miftari (revizor) i Alban Shatri (revizor).

KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA–Adresa: Musine Kokollari, Br. 16, Priština 10000, Kosovo Tel.: +381(0) 38 25 35 /121/262-FAX: +381(0) 38 2535 122 /219

http://oag-rks.org/

http://oag-rks.org/

ZYRA E AUDITORIT TË PËRGJITHSHËM – KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA OFFICE OF THE AUDITOR GENERAL

TABELA SADRŢAJA

Saţetak ................................................................................................................................................. i

1 Uvod ........................................................................................................................................... 1

1.1 Istorija .............................................................................................................................................. 1

1.2 Problem revizije ............................................................................................................................. 3

1.3 Cilj i revizorska pitanja ................................................................................................................. 4

1.4 Kriterijumi revizije ......................................................................................................................... 4

1.5 Delokrug i metodologija revizije ................................................................................................. 6

2 Sistem za Energetsku Efikasnost ............................................................................................ 7

3 Nalazi .......................................................................................................................................... 9

3.1 Da li je MER stvorila potrebne preduslove za podršku odgovornih aktera za poboljšanje

EE-a? ................................................................................................................................................ 9

3.1.1 Stvaranje regulatornog okvira za pomoć javnih autoriteta za poboljšanje EE-a ............ 9

3.1.2 Proces Akcionog Plana ......................................................................................................... 10

3.2 Dali su odgovorne strane preduzele predviđene mere za poboljšanje EE? ........................ 11

3.2.1 Osnivanje KAEE kao ključ i funkcionalna institucija za EE ............................................ 12

3.2.2 Osnivanje Fonda o EE ........................................................................................................... 12

3.2.3 Izvori finansiranja koji su potrebni za sprovođenje planiranih mera za EE ................. 12

3.2.4 Konkretne mere o EE koje su usmerene na uštedu energije .......................................... 13

3.2.5 Postavljanje sistema Praćenja, Ocenjivanja i Izveštavanja ............................................... 16

3.2.6 Prakse Informisanja i Svesti ................................................................................................. 17

3.3 Da li su opštine preduzele odgovarajuće mere? ...................................................................... 18

3.3.1 Razvoj OPEE .......................................................................................................................... 18

3.3.2 Konkretne mere EE na opštinskom nivou i primljena finansijska podrška .................. 19

4 Zaključci ................................................................................................................................... 22

5 Preporuke ................................................................................................................................. 25


Lista skraćenica

RE Revizori Energetike

AEE Agencija za Energetsku Efikasnost

KAEE Kosovska Agencija za Energetsku Efikasnost

EU Evropska Unija

EE Energetska Efikasnost

MIG Među-institucionalna Grupa

RG Radna Grupa

VI Vladine Institucije

KSMER Komisija za sertifikaciju menadţera energije i Revizora

ZEE Zakon o Energetske Efikasnosti

MJA Ministarstvo Javne Administracije

MALS Ministarstvo Administracije Lokalne Samouprave

ME Menadţeri Energetike

MSPP Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja

MER Ministarstvo Ekonomskog Razvoja

EPZ Energetska Performansa Zgrada

OPEE Opštinski Plan za Efikasnost Energije

APEE Akcioni Planovi za Efikasnost Energije

KAPEE Kosovski Akcioni Plan za Energetsku Efikasnost

SNPI Sistem Nadgledanja, Procene i Izveštavanja

AU Administrativno Uputstvo

UNDP Program za Razvoj Ujedinjenih Nacija

OKE Opštinske Kancelarije za Energiju


i

Saţetak

Šta smo revidirali?

Energetska Efikasnost je relacija između proizvodnje energije i performanse u odnosu na količinu

utrošene energije za tu svrhu. Drugim rečima to znači, iskoristiti manje energije za osiguranje iste

usluge. Postoji opšti konsenzus da dobar potencijal za poboljšanje Energetske Efikasnosti je

generisan od javnog sektora. Energetska Efikasnost na javnom sektoru je ista sa javnom dobrom

upravljanju: kada se štedi energija, poštede i javni fondovi.

U ovoj reviziji, mi smo ispitali da li su akcije i mere vladinih institucija za poboljšanje Energetske

Efikasnosti efikasno sprovedene.

Ovaj revizorski izveštaj identifikuje neke slabosti u procesu realizacije mera za Energetsku

Efikasnost i daje preporuke za poboljšanje situacije. Uključeni entiteti u ovoj reviziji su:

Ministarstvo Ekonomskog Razvoja, Kosovska Agencija za Energetsku Efikasnost, Ministarstvo

Javne Administracije, Ministarstvo Administracije Lokalne Samouprave,

Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja i Opštine Glogovac, Đakovica i Prizren.

Šta smo našli?

Vladine institucije, kao što je prikazano u ovom izveštaju, preduzeli neke vaţne korake u pravcu

poboljšanja Energetske Efikasnosti na javnom sektoru. Međutim, postoje neki faktori koji će

doprineti uspešnoj realizaciji procesa Energetske Efikasnosti. Adekvatno planiranje mera koje će

se realizovati, finansijski izvori za podrţavanje njihovo sprovođenje i međuvremeno mehanizme

za izveštavanje preduzetih mera, će snaţno odrediti uspeh ovog procesa .

Na osnovu dubokih analiza podnetih dokaza od strane entiteta, intervjuima sa odgovornim

zvaničnicima, mi smo identifikovali neke nedostatke u procesu preduzimanja mera Energetske

Efikasnosti. Vladine institucije nisu preduzeli adekvatne akcije za znatno poboljšanje Eenergetske

Efikasnostina javnom sektoru. Kao rezultat, mi smo sledeće:

Centralni nivo:

Postojeći regulatorni okvir još nije okončan – druga primarno i sekundarno zakonodavstvo

koja treba usvojiti;

Kosovski Akcionalni Plan za Energetsku Efikasnost je nejasan i nedostaje zastupljenost

ključnih aktera;

Kosovska Agencija za Energetsku Efikasnost, kao ključni odgovorni organ za koordinaciju

pitanja Energetske Efikasnosti, trenutno ima nedostatak izvora, u odnosu na velikom broju

obaveza i odgovornosti koje poseduje;

Mere Energetske Efikasnosti nastavljaju da se oslone uglavnom na spoljne finansiranje, i

finansiranja nisu dobro koordinirane i razvijene bez nekog prethodnog pogodnog

planiranja;


ii

Implementirana je široka šema mera Energetske Efikasnosti, počevši od revizije energjie,

efikasne javne rasvete, Efikasnosti kao i informativne i svesne projekte. Međutim, ovi

projekti izabrani uglavnom na ad-hoc osnovi bez ikakvih kriterijuma pre-ocenjivanja ili

ocenjivanja;

Trenutni nivo nadgledanja je nedovoljan i neadekvatan. Teško je proceniti i ispitivati uticaj

investicija i da se upotrebi informacija za procenu efektivnosti budućih investicija.

Opštinski nivo:

Opštinske Kancelarije za Energiju nisu stvorene zbog nedostatka ekspertize za Energetsku

Efikasnost i izvora na opštinskom nivou;

Sve tri revidirane opštine su izradile Opštinski Plan za Efikasnost Energije, ali bilo je

različitih praksi uključenih u njihovom izradu, i planovi uglavnom nisu jasni i nisu

specifični;

Postojeći broj sprovedenih mera Energetske Efikasnosti na lokalnom nivou je relativno

niski i trenutni broj opštinskih zvaničnika koji se bave sprovođenjem planiranih mera za

Energetsku Efikasnost, u tri revidiranim opštinama, je ograničen.

Šta preporučujemo?

Centralni nivo:

Stvaranje jednog konstruktivnog zakonskog i regulatornog okvira koji pokazuje

transparentnost i obezbedi da se informacija lako postigne i shvata. Prioritet treba da se da

blagovremenoj finalizaciju i usvojenju primarnog i sekundarnog zakonodavstva za

Energetska Performansa Zgrada;

Da obezbedi da postojeći Među-Institucionalna Grupa stvoren za dizajniranje i procenu

drugog srednjoročnog plana i Među-Institucionalna Grupa koji će se stvoriti za

dizajniranje trećeg srednjoročnog plana uključuje predstavnike ostalih značajnih institucija

koji se tiče poboljšanju Energetske Efikasnosti u bolnicama, zdravstvenim centrima, javnih

rasveta i zgradama;

Poboljšanju komunikacije između Ministarstvo Ekonomskog Razvoja i Ministarstvo Javne

Administracije za poboljšanje revizije energije identifikovano od Kosovskog Akcionalnog

Plana za Energetsku Efikasnost i za smanjenje dvostrukog rada;

Jačanje Kosovske Agencije za Energetsku Efikasnost, proširenjem određenog budţeta za

njene aktivnosti i povećanje broja zaposlenih kako bi mogao da ispuni veliki broj

angaţovanja;

Mehanizmi finansiranja kao povoljni krediti iz Svetske Banke treba da se analiziraju

detaljno i finansijski uticaj zaduţivanja treba da dalje razrađivati;

Da razmotri osnivanje Fonda za Energetsku Efikasnost i da integriše u nacionalnom

budţetu. Treba da se vrši potpuna analiza radi procene da li moţe da se podigne fond za

Energetsku Efikasnost u postojećom zakonodavstvu ili ako moţe da to reguliše postojeće

zakonodavstvo;


iii

Poboljšanje institucionalnih kapaciteta i statistike za Energetsku Efikasnost kako bi se

omogućio uspešno nadgledanje, procenjivanje i izveštavanje.

Opštinski nivo:

Da uspostavljaju Energetsku Efikasnost u njihovoj listi prioriteta i da priznaju da velike

uštede se postizu merama za Energetsku Efikasnost;

Razmotri osnivanje Opštinske Kancelarije za Energiju, da budu opremljene sa dovoljnim i

iskusnijim osobljem;

Izvori za osnivanje Opštinske Kancelarije za Energiju i obuku osoblja treba da se planiraju

u saradnju sa Svetskom Bankom i Evropskom Unijom;

Da pregledaju i analiziraju tekući Opštinski Plan za Efikasnost Energije kako bi se

identifikovale oblasti za poboljšanje.


1

1 Uvod

1.1 Istorija

Energetska Efikasnost (EE) je relacija između proizvodnje energije i performanse u odnosu na

količinu utrošene energije za tu svrhu. Drugim rečima to znači, iskoristiti manje energije za

osiguranje iste usluge.

Način kako vlade potroše svoj novac je tema diskusije kao u najmanjoj opštini tako i u najvećim

zemljama. Međutim, postoji univerzalni konsenzus da se javni fondovi treba mudro potrošiti. U

ovoj suštini, EE na javnom sektoru je sinonim sa dobrom javnom upravljanjem: kada se štedi

energija, štede i javni fondovi. Skoro u svakom slučaju postoji mogućnost za poboljšanje EE-a.

Smanjenje potrošnje energije obično se povezuje sa tehnološkim promenama. Ali, ovo moţe

rezultirati i sa promenu na bolje u organizaciju, upravljanje ili ponašanju poznate kao „ne-tehnički

faktor“.1

Različita mesta i međunarodne organizacije kroz različitih sporazuma napravili vaţne korake u

pravcu smanjenja globalne potrošnje energije. U ovom pravcu, i Protokol Kiota (1998)2 određuje

da svaka zemlja treba da preduzme neke mere za viši EE na nacionalnom nivou. Međuvremeno,

Evropska Unija (EU) traţi sprovođenje cila 20-20-20 na energetskom sektoru, koja vaţi za drţave

članice i uključuje period do 2020 godine3, uključujući poboljšanje efikasnosti energije sa 20%. U

ovom kontekstu, Kosovo namerava da se integriše u EU i zbog toga je u okviru zemalja koje su

prihvatile sprovođenje gore navedenih zahteva kako bi se ispunili kriterijumi EU.

Kosovska Strategija za Energiju identifikuje EE kao jedan od strateških ciljeva za period 2009-2018,

i predviđa razvoj jednog potpunog zakonskog i institucionalnog okvira u skladu sa Evropskim

Direktivama za EE4.

Radi promovisanja EE kao koncept između institucije javnog sektora, i ciljem da postojeći sistem

EE funkcioniše pravilno, preduzete neki koraci i neka angaţovanja.

U ispunjavanju njenog mandata, Vlada Kosova je uloţila napore da pribliţi lokalno

zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU za EE, posebno na osnovu zahteva nekih direktiva5.

1 Svetski Savet za Energiju (2010), “Efikasnost Energije: recepta za uspeh”, strana 5 2 Ujedinjene Nacije (1998), Protokol Kiota za Okvir Konventu Ujedinjenih Nacija za Klimatske Promene 3 Evropska Komisija (Brisel, 2010), Saopštenje iz Evropske Komisije 2020 “strategija za pametan, odrţiv i sveobuhvatan

rast", COM (2010) 2020 strana 9 4 Trenutno, kosovo je izradila Strategiju za aţuriranu Energiju koja obuhvata period 2013-2022, ali ova strategija je nacrt i

nije još usvojena od strane Skupštine. 5 Direktiva 2006/32/EC za Energetsku Efikasnost i konačna upotreba energije i energetskih usluga Direktiva 2010/31/EU za energetsku performansu zgrada Direktiva 2010/30 / EU za pokazatelje za etiketiranje i standardne informacije za proizvode potrošnje energije i ostalih

izvora od proizvoda povezanih sa energijom


2

Ministarstvo Energetike i Rudarstva, trenutno Ministarstvo Ekonomskog Razvoja (MER), na kraju

2008 godine je osnivala jednu radnu grupu za izradu nacionalnog akcionog plana za EE.

Štaviše, Među-Institucionalna Grupa (MIG) sastavljena od predstavnika opština, kancelarije

Premijera, ministarstva, Regularne Kancelarije za Energetiku i Asocijacije Opština Kosova je

osnivana u 2009 godini prema preporuci Ugovora Sekretarijata Zajednice Energetike.

Ova grupa je izradila Kosovski Akcioni Plan za Energetsku Efikasnost (KAPEE) 2010-2018 koji

među ostalim tretira indikativne ciljeve štednje energije na dugoročnim, srednjoročnim i

kratkoročnim periodu. Takođe identifikuje odgovorne aktere za sprovođenje plana i mere za

poboljšanje kao i sektore EE-a gde će se razviti aktivnosti.

Gore navedeni plan predviđa poboljšanje EE u pet sektora: domaćinstvo, privatne i javne usluge,

industriju, prevoz i poljoprivredu.

KAPEE je podeljen u tri srednjoročnim planovima za EE, odnosno 2010-2012 (prvi), 2013-2015

(drugi), 2016-2018 (treći).

Prema prikazanim statistikama na ovom dokumentu, ukupna potrošnja energije je (prosek za

period 2003-2007): sektor domaćinstva oko 33%, javne usluge oko 13%, industrija oko 22%,

transport 26% i poljoprivreda 5%6.

Kada je reč o finansiranju aktivnosti Vlade u vezi sa EE, one se uglavnom finansiraju od spoljnih

fondova u obliku donacija ili povoljnih kredita. Kosovo je su-finansirala u slučajevima kada ovi

izvori finansije nisu pokrili celo finansiranje projekata.

U poslednje vreme je potpisivan sporazum između Vlade i Svetske Banke za podršku EE u iznosu

od 31 miliona evra. Ciljevi projekta su smanjenje potrošnje energije i upotreba fosilnih derivata u

javnim zgradama kroz EE i investicijom u obnoviljvom energiju, i za poboljšanje politike i

regulatornog okruţenja za obnovljive energije i EE.7 Ovaj sporazum još nije ratifikovan u

skupštini.

Ova revizija performanse tretira EE na javnom sektoru. Ona se fokusira na preduzetim merama od

strane ključnih strana interesa, kao na centralnom takođe i na lokalnom nivou.

Prema Svetskog Saveta za Energiju8, objekti i operacije javnog sektora imaju velike mogućnosti za

poboljšanje u EE. Potraţnja za energiju javnog sektora u mnogim zemljama je suštinska, i akteri

javnog sektora su i najveći kupci opreme koja koristi energiju, takve kao oprema za kancelariju i

vozila. Koristi poboljšanog EE-a na javnom sektoru su brojni i obuhvataju niske račune za energiju

za javne aktere i sniţenje zahteva za investicije u sistemima snabdevanja sa energijom. Dalje

koristi proizilaze iz odlične uloge i javnog sektora u odnosu na drugim sektorima9.

6 KAPEE, strana. 21, tabela 11 7 http://www.worldbank.org/en/news/press-release/2014/06/18/world-bank-supports-energy-efficiency-renewable-

energy-kosovo 8 Svetski Savet za Energetiku (2010), “Energetska Efikasnost: recepta za uspeh", strana 97 9 Mnogo promovisana uloga u Direktivi UE-a 2006/32/EC


3

KAPEE pokriva pet sektora i jedan od njih je sektor javnih i privatnih usluga. Ovaj akcioni plan

ističe da sektor javnih usluga igra vaţnu vodeću ulogu, pokazujući primer za ostale sektore10. Ovo

je posluţio kao motiv za fokusiranje ove revizije na javnom sektoru.

1.2 Problem revizije

Identifikovani su nekoliko izazovi u vezi sa inicijativama i aktivnostima koje nameravaju

poboljšanje EE-a na Kosovu.

KAPEE pominje neke slabosti koje se odnose na nestabilnom snabdevanju energije, nedostatak

poverljivih podataka za potrošnju energije i tehnički gubici energije (oko 30%). Drugi aspekat

pomenut na ovom planu je problem sa potrošačima električne energije (više od 40%) koji izbegnu

plaćanje za utrošenu energiju11.

Konkretno, Izveštaj o Napretku na Kosovu za 201412 adresira različite oblasti u vezi sa EE gde je

potrebno poboljšanje, kao što su:

Zakon za EE treba da se pregleda da se uskladi sa poslednjem acquis UE-a;

Saradnja između MER-a i Ministarstva Sredine i Prostornog Planiranja (MSPP) moţe se

poboljšati;

Postoj još prepreka na finansiranje investicija za EE, uprkos uključenja međunarodnih

finansijskih institucija;

Nedostatak statistika za EE nastavlja da bude prepreka za izveštavanje o štednju energije;

Lokalne kapacitete treba ojačati.

U cilju obavljanja bilo koje mere za EE i da funkcioniše pravilno, potrebno je imati odgovarajuće

izvore i kapacitete (posebno finansijske i ljudske izvore/kapacitete). Jaka indikacija je da ključni

igrači odgovorni za upravljanje EE na Kosovu nemaju potrebne resurse i kapacitete. Osim toga,

ključno je da se nadgledaju, proveravaju i ocenjuju uticaji aktivnosti EE13.

10 Kosovski Akcioni Plan za EE, s. 44, paragraf 3 11 KAPEE, strana 10, paragraf 1 i 6 12 Izveštaj o Napretku na Kosovu, oktobar 2014, strana 44, paragraf 4 13https://www.energycommunity.org/portal/page/portal/ENC_HOME/DOCS/3500148/ANNEX_EEAP_assessment

_per_CP_final.pdf, page 25, paragraf 2dhe 3


4

Kao rezultat toga, naša hipoteza revizije je da:

Vladine Institucije nisu preduzeli odgovarajuće mere za značajno poboljšanje EE na javnom

sektoru.

1.3 Cilj i revizorska pitanja

Naš cilj je da kroz revizorska pitanja dajemo odgovor cilju revizije koji je procena da li akteri

uključeni na aktivnostima EE brinu za pravilno ispunjenje njihove odgovornosti, koncentrisanjem

njihove aktivnosti na javnom sektoru kao glavni primer za ostale sektore.

Shodno tome, ključno revizorsko pitanje za ovu reviziju je:

Da li je Vlada stvorila adekvatnu pravnu osnovu i organizacioni sistem za EE u skladu sa

sporazumom EU-a i da li se primenjuje ova osnova u skladu sa postavljenim ciljevima?

Tri naredna potpitanja će pomoći u odgovoru na gore navedenom glavnom pitanju.

Da li je MER stvorila neophodne preduslove za podršku odgovornih aktera za poboljšanje EE?

Da li odgovorni akteri preduzeli neophodne akcije za poboljšanje EE?

Da li su opštine preduzele neophodne akcije za poboljšanje EE?

1.4 Kriterijumi revizije

Kriterijumi revizije upotrebljeni u ovoj reviziji proizilaze iz međunarodnih standarda, dobrih

praksi i nacionalnog zakonodavstva.

Da bi ispunila obaveze Vlade, MER treba da:

stimuliše, inicira, izaberi i pripremi odrţive projekte različitih vrsta na jačoj osnovi i kost-

efektivne (takve koje zahtevaju finansiranje investicija i one koje se uglavnom tiču

promenom ponašanja)14;

obezbedi da međunarodni zakoni, strategije i postojeća pravila za EE su u skladu sa

evropskim direktivama za EE i da se angaţuje na pripremu i usvajanje drugog primarnog i

sekundarnog zakonodavstva15;

14 Energetska Zajednica (Januar 2011), radni Dokument od Sekretarijata Energetske Zajednice 15 OECD/IEA (2012), Napredak u Sprovođenju IEA 25 preporuke za politike Energetske Efikasnosti (procena 2011),

Međunarodna Agencija Energetike, Serije Uvid 2012 st.8


5

traţi i mobilizira finansiranje od donatora i da obezbedi povećanje finansijskih mogućnosti

na nacionalnom nivou16;

preduzme realne specifične akcije, i akcioni plan sa jakim osnovom na centralnom i

lokalnom nivou i da vidi da li se oni sprovedu, nadgledaju i ocenjuju17;

stvara dobre administrativne uslove za Kosovsku Agenciju za Energetsku Efikasnost

(KAEE) i saradnju između ministarstva i odgovornih autoriteta18;

stvara podsticaje u budţetskom sistemu tako da vladine institucije štede energiju i budu

efikasnije u potrošnji energije19;

daje prioritet razvoja jednog informativnog sistema u vezi sa EE (o planiranim i izvršenim

aktivnostima, trenutnu potrošnju energije po institucijama itd.), koje se proširuju na

adekvatnoj formi kod relevantne ciljne grupe20.

Da bi ispunile Vladine obaveze, opštine treba da:

pripreme i odobre opštinske planove za energetsku efikasnost i da identifikuje potrebne

izvore i dostupne za finansiranje sprovođenje mera EE-a navedenih u njima21

osnivaju opštinske kancelarije za energetiku (OKE) čiji cilj je da se bave energetskim

pitanjima i da implementiraju OPEE22.

Pripreme odgovarajući akcioni plan mera koje treba da se obavljaju i ta traţe i mobilisati

finansiranje od donatora i da koriste postojeće ljudske resurse na optimalan način za

sprovođenje mere koje se odnose na EE23.

16 Zakon br.04/L-016 za EE, član 4 i 11 17 Energetska Zajednica (Januar 2011), Radni Dokument od Sekretarijata Energetske Zajednice "Sinteza za procenu

akcionog Plana za energetsku efikasnost Ugovorenih Stranaka kao što se zahteva odlukom Ministarskog Saveta Energetske Zajednice D/ 2009/05/ MC-EnC 18 Decembar 2009 za sprovođenje određenih direktiva za Energetsku Efikasnost, povezano sa Direktivom 2006/32/EC za konačnu energetsku efikasnost i energetske usluge”, st.3

18 Svetski Savet za Energetiku (2010), “Energetska Efikasnost: recepta za uspeh", strana 45-46 19 Eptisa (April 2013), Studija za Energetsku Efikasnost u Zgradama za Kosovu, Institut Svetske Banke, st. 140 20 Direktiva 2006/32/EC (2006), Direktiva 2006/32/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od dana 5 April 2006 za konačnu

energetsku efikasnost i energetskim uslugama i otmana Direktive Saveta 93/76/EEC, Sluţbeni List Evropske Unije, L 114/66

21 Zakon br.04/ L-016 o Energetsku Efikasnost, član 6 & 9 22 Zakon br.04/ L-016 o Energetsku Efikasnost, član 6 & 9 23 OECD/IEA (2012), Progres u Sprovođenju IEA 25 preporuka za politike Energetske Efikasnosti (procena 2011), Međunarodna

Agencija Energetike, Serije Uvid 2012, studijski slučaj Švedska, str.99


6

1.5 Delokrug i metodologija revizije

Kroz ove revizije mi smo pokrili odgovorne aktere na centralnom i lokalnom nivou.

Entiteti uključeni na centralnom nivou su:

MER;

Ministarstvo Javne Administracije (MJA);

MSPP;

Ministarstvo Administracije Lokalne Samouprave (MALS);

KAEE.

Opštine izabrane za reviziju su:

Opština Glogovac;

Opština Prizren; i

Opština Đakovica

Ova revizija obuhvata period od 2010 do 2015 godine.

Da bi izvršili reviziju, mi smo upotrebili različite metode kako bi odgovorili revizorskim

pitanjima. Revizorska pitanja su adresirana za sva tri nivoa koji se bave pitanjima EE-a: MER,

KAEE i opštine. Da bi odgovorili na revizorska pitanja, mi smo pratili sledeće metode:

Analizirali smo nacionalno zakonodavstvo i istraţili UA, i Direktive EU-a;

Analizirali smo KAPEE-a (2010-2018);

Obavili intervju sa odgovornim sluţbenicima u svim uključenim nivoima;

Pregledali i analizirali različite dokumente koje se povezuju sa oblasti EE-a;

Pregledali smo nacionalne i međunarodne izveštaje/članaka o ovoj temi.


7

2 Sistem za Energetsku Efikasnost

Opština je usvojila Zakon24 za EE u Juni 2011 godine. Ovaj zakon određuje obaveze MER-a, KAEE-

a, i obaveze opština.

Osim toga, usvojene su različite administrativne promene25 radi isticanja da EE bude u skladu sa

direktivama UE u pravcu EE. Zajedno sa pravilima to je osnova za funkcionisanje sistema EE na

Kosovu.

MER je ključna javna institucija u oblasti razvoja na sektoru energetike, planiranja i politike za EE i

njihovom nadgledanju i sprovođenju. MER je odgovorna za osnivanje KAEE-a, osnivanje komisije

za sertifikaciju revizora i menadţera energije , razvoj politika za EE i izradu KAPEE-a. Takođe,

MER pregleda KAPEE i izveštava vladi na trogodišnjim osnovama, i izveštava Sekretarijatu

Zajednice Energetike (SZE) o dostignućima u oblasti EE-a.

U cilju ispunjenja zahteva koji proiziđu od Evropskih Direktiva, MER je osnivala MIG koji se

sastoji od neke određene institucije. U početku, cilj formiranja ove grupe je izrada KAPEE-a, kao

podrška za prethodnu radnu grupu za EE (određeno ranije od MER).

U okviru MER-a, Komisija za sertifikaciju revizora i menadţera energije , je organ osnivan od

strane Ministarstva za upravljanje revizora energije i menadţere sistema. Revizije energije treba da

se obavljaju od strane sertifikovanih revizora, registrovani na registru revizora energije. AE je

fizičko ili pravno lice sertifikovan za reviziju energije dok ME je fizičko ili pravno lice sertifikovan

za upravljanje energije. Oko 40% identifikovanih mera u sektoru usluga u prvom KAPEE i neke

od identifikovanih mera za sektor usluga u drugom KAPEE odnose se na pitanje revizije energije i

sprovođenje mera koje proiziđu iz ovog procesa. Energetski Department, u okviru MER-a, je

odgovoran za predlog, izradu i osiguranje sprovođenja zakonodavstva za energetski sektor.

U 2012, MER je osnivala KAEE-a koja direktno izveštava Ministru i ekskluzivno se bavi pitanjima

koja se povezuju sa EE.

KAEE predlaţe politike Ministru, razvija i odrţava bazu podataka za EE, razvija sistem za

nadgledanje i sprovođenje KAPEE-a, priprema izveštaje o napretku, daje savete i podršku

opštinama za pripremu OPEE-a, promoviše EE kroz kampanja, nudi preporuke za potrebne

poboljšanje na centralnom i lokalnom nivou, sarađuje sa ministarstvom i ostalim relevantnim

institucijama.

Ova agencija je organizovana u tri divizije: Divizija planiranja, Divizija za promociju i razvoj

projekata i Divizija za nadgledanje i izveštavanje.

24 Zakon br. 04/L-016 25 AU br. 14 / 2012 o promovisanju konačne upotrebe energetske efikasnosti i energetskih usluga; Pravilo br. 01/2012 o

osnivanju i funkcionisanju Komisije za sertifikaciju revizora energije i menadţera; AU br. 09/12 o Etiketiranju proizvoda koji se povezuju sa Energijom


8

U procesu razvoja periodičnih planova koji proiziđu od KAPEE 2010-2018, i od procene nivoa

sprovođenja mera, KAEE je stručno podrţana od strane MIG.

MJA takođe jedan vaţni akter u sistemu EE jer se bavi renoviranjem svih zgrada koja pripadaju

centralnom nivou.

Osim toga, opštine sprovode značajni deo ciljeva koji se povezuju sa EE. Svaka opština izradi

svoju OPEE, usvaja u skupštini opštine i dostavlja Agenciji. Opštine periodično izveštavaju u

KAEE o sprovođenju tih planova.

Ostali ključni igrači za sistem energetske efikasnosti su i potrošači i lokalni proizvođači, tako da

njihovo pravilno informisanje i adekvatna stimulacija je neophodna. Monetarna vrednost štednje

energije često je potcenjivano od strane potrošača i to se odnosi na izabranje koja nije ekonomski

tačna. Takođe, u slučajevima kada potrošači spremni da plaćaju za njihovu potrošnju energije,

motivisanje za preduzimanje mera EE nedostaje. S druge strane, potrebno je da proizvođači

stavljaju na promet efikasniju aparaturu i opremu da bi ih kupili potrošači.


9

3 Nalazi

Uspostavljanje EE-a visoko u političkoj agendi i osiguranje da glavne nacionalne strane interesa

uključene i angaţovane trebalo bi da stvara bolju EE i da šalje jače signale međunarodnim

donatorima. Te moţe da podrţavaju mobilisanje dodatnih finansijskih izvora za sprovođenju

inicijativa koje se odnose na poboljšanje EE-a, kao što je sprovođenje jednog nacionalnog akcionog

plana ili strategiju za EE.

U ovom poglavlju, mi predstavljamo nalaze ove revizije.

Nalazi su predstavljeni u jednoj strukturi koja se povezuje sa različitim akterima direktno

uključenih na procesu: Vladine Institucije (MER), KAEE i opštine. Ostali akteri koji su vaţni i

indirektno uključeni na procesu i deo su naših nalaza si takođe MSPP, MJA i MALS.

3.1 Da li je MER stvorila potrebne preduslove za podršku

odgovornih aktera za poboljšanje EE-a?

3.1.1 Stvaranje regulatornog okvira za pomoć javnih autoriteta za poboljšanje EE-a

Postoje pet zakona koji na različiti način pokriju EE na Kosovu: Zakon o EE (ZEE), Zakon o

Energetiku, Zakon o Električnoj Energiji, Zakon o Regulatoru Energije, i Zakon o Izgradnji. Osim

njih, glavni zakonski dokument koji reguliše pitanja EE je ZEE. Ovo primarno zakonodavstvo se

ispuni sa podzakonskim aktima EE u obliku AU-a26.

ZEE reguliše EE, pripremu, usvojenje i izveštavanje planova EE, određivanje uloga, zadataka i

odgovornosti institucija, i adresira obaveze koje proizilaze od Traktata za Energetsku Zajednicu.

Mnogo od mera, obavezivanja i ciljeva u ZEE su regulisane sekundarnom zakonodavstvom koja

još nije potpuna. Kao rezultat, osnivana Radna Grupa (RG)27 koja izradila izveštaj koji sugeriše šest

opštih preporuka u vezi sa koracima koji treba da se preduzmu u cilju napretka na prilagođavanju

zakona. Među ostalom je i izrada cele potrebne sekundarne legislacije za sprovođenje ovog

zakona. Izmenjeni ZEE je već sastavljen , ali još uvek nije usvojen28.

Osim toga, Kosovo i dalje zakasni u pogledu finalizacije i usvajanja primarnog i sekundarnog

zakonodavstva o Energetskoj Performansi u Zgradama (EPZ) koji je vaţan za realizaciju

planiranih mera u okviru KAPEE. Kao što je ranije spomenuto, implementiranje Direktive

26AU za Promociju Energetske Efikasnosti za zadnje potrošače i Energetske Usluge; AU za Reviziju Energije; Pravilo o

osnivanju Komisije za Sertifikaciju revizora energije i menadţera; AU za Etiketiranje proizvoda koji se odnose na Energiju.

27 Skupština (Novembar 2012), izveštaj o nadgledanju sprovođenja Zakona br. 04/L-016 o Energetsku Efikasnost" 28 Intervju sa direktorom Departmenta za Energetiku u okviru MER, 15.12.2014


10

2010/31/ EU29 za EPZ je izazov, imajući u vidu da je zajednička obaveza MER-a i MSPP-a. U tom

smislu, Kosovo radi u pravcu usvajanja jednog posebnog zakona za EPZ. Transpozicija gore

navedene Direktive treba da se realizuje kro z usvajanja jednog zakona. Usvajanjem tog zakona,

Kosovo će stvoriti jedan akcioni okvir, će mobilizirati Vladu da ispuni različite nove zadatke koje

treba ispuniti i da daje shvatljivi signal za sektor izgradnje i za javnost o zahtevima i novim

mogućnostima koje postoje. Usvajanje zakona za EPZ će dati pozitivan signal za EU da Kosovo

transponuje minimalne zahteve i potpuno je svesna o daljnom sprovođenju Direktive30.

3.1.2 Proces Akcionog Plana

MER je osnivala MIG sastavljenu od nekoliko kompetentnih institucija31, koje su izradile KAPEE i

izvršili nadgledanje i procenu na trogodišnjem osnovu. -

KAPEE predstavlja prvi dugoročni plan Kosova za EE. KAPEE je izrađen od jedne RG sastavljena

od osoblje Divizije EE-a, Obnovljenih Izvora Energije i Sredine i Divizije Statistika i Bilans Energije

(obe dve divizije koje deluju u okviru MER). Za razvoj KAPEE, data je podrška od strane misije

eksperata za EE finansirana od TAIEX/ EU32. KAPEE je uzela u obzir glavne zahteve određene

Direktivom 2006/32/EC (zamenjena nedavno sa novom Direktivom 2012/27/EU). KAPEE je

usvojena u Aprilu 2011 od Skupštine Kosova. KAPEE se deli na tri srednjoročni planova, odnosno

2010-2012 (prvi), 2013-2015 (drugi) i 2016-2018 (treći).

Mi smo našli da pogotovo tokom izrade drugog srednjoročnog plana, koji je dokument koji tretira

praktični nivo mera za EE (Identifikaciju i sprovođenje mera), MIG nije uključio predstavnike

ključnih institucija za izradu od MZ, MI i MSPP. Ovi se smatraju da budu vaţni akteri imajući u

vidu da na drugom srednjoročnim planu, većina identifikovanih mera za EE pripadaju njihovim

mandatima. Opštine su takođe ključni akteri zbog velikog broja mera koje se očekuju da se

sprovede s njihove strane prema drugom srednjoročnim planu33.

Predviđeno je da ova platforma među institucionalne saradnje nastavlja sa svojim operacijama,

nakon usvajanja drugog KAPEE (2013-2015) i da proceni dugoročno sprovođenje KAPEE-a (2010 -

2018) na redovan način, i uz preduzimanju mera za promene ako se smatra potrebnim.

Prvi srednjoročni KAPEE (2010-2012) predstavila procenu potrošnje energije u svim sektorima.

Analiza potrošnje energije je izvršena za naredne sektore: domaćinstvo, usluge, industriju,

transport i poljoprivredu.

29 Direktiva 2010/31/EU određuje minimalne zahteve za energetsku performansu zgrada i izgradnjin elemenata.

Novoizgrađene zgrade i zgrade koje su imale veliko renoviranje treba da imaju energetske sertifikate, uključujući i zgrade pod kirijom ili zgrade za prodaju.

30 Drugi Nacionalni Akcioni Plan (NAPEE) Kosova za Energetsku Efikasnost, Juni 2013, str. 87 31 GI je vođen od strane Ministarstva Ekonomskog Razvoja i sačinjen od predstavnika: Skupštine, Kancelarije Premijera,

Regulatorna kancelarija za Energiju, Ministarstvo Finansija, Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja, Ministarstvo Javne Administracije, Ministarstvo Trgovine i Industrije, Ministarstvo Infrastrukture, Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja i Asocijacija Kosovskih Opština

32 TAIEX misija eksperata za EE (09.02.2009-13.02.2009), Priština, Kosovo, Kod Reference: KOS IND / EXP 32476 33Odluka (14.02.2013) o osnivanju jedne radne grupe za izradu drugog srednjoročnog plana za EE, Ministarstvo

Ekonomskog Razvoja, Br. 283,


11

Predstavljene statistike za sektor usluga ne pokazuju neku razliku između javne i privatne

potrošnje. Osim toga, ovi podaci su kombinovani i kao rezultat toga odlična uloga javnog sektora

teško da se proceni u odnosu na cilj.

Štaviše, uključila i spisak mera za EE i podeljenu na sektore. To je izrađeno u skladu sa Direktivom

Energetskih Usluga. Jedan puni paket mera EE-a za javni sektor je lansiran u poglavlju VI koji se

odnosi na reviziju energije, javnu nabavku, etiketiranju energije, rasvetu EE, javni oblast i

obrazovanje i dodatne mere koje će se sprovoditi u opštinama, itd. Sektor usluga uključuje 18

mera različite prirode kao što su: regulativne, normativne, informativne/povećanje svesti,

obrazovanje/obuka i finansijske. Procenjeni su troškovi većine mera, međutim finansijska analiza

sprovođenja mera i izvori finansiranja nedostaju.

Upoređujući drugi srednjoročni KAPEE (2013-2015) sa prvim srednjoročnim KAPEE-om (2010-

2012) progres je znatni kada je reč o procenama koji se povezuju sa troškovima. Osim toga,

identifikovao izvore potrebnog finansiranja radi izvršenja namenjenih ciljeva za EE u svakom

sektoru. Drugi srednjoročni KAPEE se fokusira uglavnom na javnom sektoru, uključujući

namenjene akcije za investicije u zgradama centralnog i lokalnog nivoa.

Prvi i drugi plan su povezani sa direktivama UE-a i imaju za cilj da obezbede opšta pravila. Ali,

pošto drugi srednjoročni plan (2013-2015) nije još potpuno stavljen u praksi, i nismo bili u stanju

da procenimo da li je bilo uspeha u stvaranju pogodnih uslova.

3.2 Dali su odgovorne strane preduzele predviđene mere za

poboljšanje EE?

Pomenuti regulatorni okvir (naroćito ZEE) jasno predviđa osnivanje Fonda AEE i EE. Ovo bi

trebalo da doprinese ne samo na implementaciji KAPEE ali i da dobro funkcionalnoj EE. Pored

uspostavljanja Fonda za EE značajno je da nadleţni drţavni organi obezbede mogućnosti za

finansiranje iz budţeta te da zatraţe finansijsku pomoć od relevantnih međunarodnih finansijskih

i razvojnih organizacija.


12

3.2.1 Osnivanje KAEE kao ključ i funkcionalna institucija za EE

KAEE je izvršna i nezavisna institucija u okviru MER. S obzirom na sve obaveze i odgovornosti

KAEE mora biti opremljena odgovarajućim ljudskim i finansijskim resursima kako bi ispravno

funkcionisala. Mi smo primetili da su pre bila četiri zvaničnika koji su radili u KAEE a trenutno

ima samo tri zvaničnika i ovo stanje pokazuje smanjenje ljudskih kapaciteta. Međutim, na osnovu

naše analize videli smo da je KAEE razmotrila najbolje korišćenje postojećih ljudskih kapaciteta

traţeći i dobijajući podršku od DE. Pored toga, MER je osnovala među-institucionalnu radnu

grupu koja je savetovala i podrţavala KAEE u razvoju drugog srednjoročnog KAPEE. Ipak, postoji

nekoliko drugih aktivnosti koje se sprovode od strane KAEE i njena obaveza nije samo izrada

plana o EE.

Nezavisnost KAEE se prikazuje samo kada je u pitanju obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti,

ali ne i kada je u pitanju odlučivanje o svojim finansijskim i ljudskim resursima. Ona nastavlja da

se oslanja na spoljno finansiranje za sprovođenje mera EE.

3.2.2 Osnivanje Fonda o EE

Fondovi o EE su subjekti koji upravljaju i distribuiraju finansijsku podršku programa EE i pokazali

su se kao popularni mehanizam za podršku inicijativa EE u zemljama centralne i istočne Evrope.34

Pitanje osnivanja Fonda o EE je često pokrenuto u izveštaju EU o napretku Kosova. Međutim,

evidentno je da Fond za EE još uvek nije realizovan, iako ZEE predviđa njegovo osnivanje.

3.2.3 Izvori finansiranja koji su potrebni za sprovođenje planiranih mera za EE

Izvori finansiranja su svi finansijski instrumenti kao što su budţetski fondovi, donatorska

asistencija, finansiranja od trećih stranaka i zajmovi.

Mere koje su sprovođene tokom prvog i drugog KAPEE do sada su finansirana sa spoljnih izvora:

preko podrške Međunarodnih Finansijskih Institucija i preko podrške donatora. U slučajevima

kada takav način finansiranja nije pokrivalo celokupno finansiranje projekta onda je Kosovo ko-

finansiralo.

Kosovo je uspelo da sprovodi (kao što će se elaborisati u nastavku) nekoliko mera EE. Međutim,

sprovođenje nije izvršeno efikasno. Većina aktivnosti su razbacane i nekoordinisane zbog

nemogućnosti KAEE da koordinira inicijative u vezi sa izvorima finansiranja i zbog nedostatka

među institucionalne saradnje za podršku KAEE. Izvori finansiranja su izabrani uglavnom na ad

hoc osnovi.

34 Eptisa (April, 2013), Nacionalna Studija o Energetskoj Efikasnosti Zgrada na Kosovu, Institut Svetske Banke, stranica.

140


13

Na osnovu dokumenata koji su analizirani i podataka koji sun am prosleđeni od strane entitetu,

mi smo procenili da najveći broj mera od 2006 do 2011 godine su finansirane iz fondova EU-e ili

ostalih donator kao što su UNDP, GIZ, Nemačka Banka za Razvoj itd. (investicije koji dostiţu oko

85%). Preostalih 15% izvora finansiranja su pruţeni od nacionalnog budţea. Oslanjanje na spoljne

izvore je povećano od 2012 godine i dalje budući da su projekti sprovođeni ili planirani da se

sprovode finansirajući se sa izvora fondova EU-e, zajmova od SB, GIZ ili ostalih donator

(dostigavši do 95%) i sa samo oko 5% doprinosa od nacionalnog budţeta.35

3.2.4 Konkretne mere o EE koje su usmerene na uštedu energije

40% završne potrošnje energije se troši na građevinskom sektoru. Poboljšanje građevinske akcije36

je među prvim ciljevima KAPEE. Postoji široki obim mera koje se sprovode za ciljem uštede

energije.

Šema mera uključuje:

Energetske revizije (mera kojoj je dat glavni fokus);

Efikasna javna rasveta i uvođenje alternativnih/efikasnijih izvora kao što su solarni paneli; i

Projekti informisanje i podizanja svesti.

Energetske Revizije

Komisija za Sertifikaciju Energetskih Menadţera i Revizora (KSEMR) je osnovana37 2012 godine,

smatrajući se osnovnim mehanizmom za ispunjavanje ciljeva o EE. Poslujući pod okriljem MER

njen glavni cilj je da sastavi jednu funkcionalnu šemu EM-a38 i ER39 pruţajući dobro trenirane i

kvalifikovane stručnjake i obavljajući njihovu sertifikaciju.

Ima 52 obučenih40 e sertifikovanih ER na Kosovu. Serifikacija postojećih revizora je bila validna

samo za jednu godinu, i ove sertifikacije su istekle u 2012 godini.

Što se tiče toga KSEMR je izradila radni plan čiji je glavni cilj povećanje kapaciteta postojećih EA i

EM i sertifikaciju novih revizora i menadţera. Analizom ovog radnog plana vidljivo je da je opisan

35 Izveštaj o sprovođenju akcionog plana o energetskoj efikasnosti Kosova 2010-2012 (01.06.2012); 2nd Nacionalni

Akcioni Plan za Energetsku Efikasnost (NAPEE) Kosova (Jun 2013), Mere u terciarnom sektoru, stranice. 55-61 36 Samo javne zgrade na Kosovu “Škole, Univerziteti, Bolnice, Domovi Zdravlja, Zgrade Vlade, itd.” čine oko 1,800

zgrada 37 Uredba No 01/2012 38 Definisano u AU 01/2012 o Energetskim Revizorima, kao pravno ili fizičko lice ovlašćeno za upravljanje energijom 39 Definisano u AU 01/2012 o Energetskim Revizorima, kao pravno ili fizičko lice ovlašćeno za obavljanje energetskih

revizija 40 Oni su obučeni prema okviru “Projekat za Obuku Energetskih Revizora finansiranog preko Kancelarije za Vezu

Evropske Komisije (KVEK)40 I rukovođena od Danskog Menadţmenta za Energiju. Obuka je organizovana između Septembra 2009 – Decembra 2010


14

kada su u pitanju aktivnosti koje se sprovode. Primetili smo da su aktivnosti koje su opisane u

radnim planovima nisu postavile nikakve rokove u vezi ostvarivanja aktivnosti.

Energetska revizija je mera koja se često koristi kako bi se dobilo bolje shvatanje korišćenja energije

te da se identifikuju potencijalne mere za uštedu energije.

Analizirajući prvu i drugu KAPEE vidljivo je da je oko 40% identifikovanih mera prvog KAPEE u

sektoru usluga su direktno ili indirektno u vezi sa energetskim revizijama i merama EE koje

proističu iz tog procesa41. Sve mere koje su u drugom KAPEE identifikovane za sektor usluga se

tiču energetskih revizija i sprovođenja mera koji potiču iz tog procesa.42

Na osnovu primljenih podataka, u period 2009/10 do 2013 je obavljeno 229 energetskih revizija.

Ove revizije su se uglavnom fokusirale na zgradama na javnom sektoru koje su finansirane od

međunarodnih donator/organizacija kao i od nacionalnog budţeta.

U tom pogledu 65 energetskih revizija43 je obavljeno tokom 2009/10 koje su naručene od strane

Kancelarije Evropske Unije za Vezu. Ovaj projekat je propraćen merama EE u 63 škola i bolnica na

lokalnom nivou (oko 33 opština su bile dobitnice ovog granta). Mere uštede energije u ovim

zgradama su uključile: izolaciju zidova, zamenu prozora, izolaciju krovova i podruma kao i

postavljanje EE rasvete.

Osim toga, tokom 2012 godine je obavljeno 48 energetskih revizija44 a tokom 2013 godine su

obavljene 116 energetske revizije45, koje su sve zajedno uključile iznos od 114, 000€ i bile su

naručene od strane KAEE i finansirane od nacionalnog budţeta. Sve energetske revizije su

izvršene u zgradama koje pripadaju javnom sektoru (na centralnom i na lokalnom nivou).

Postoji lista od oko 201 zgrada koje su predloţene46 da se revidiraju u roku između 2013-2019. Kao

što je pomenuto, izvor finansiranja za ove predloţene revizije je planirano da bude zajam od

Svetske Banke. Ovo će takođe uključiti i sprovođenje mera EE u svim zgradama centralne/lokalne

uprave koje će se revidirati .

41 KAPEE 2010-2018, stranica. 26-48; KAPEE drugi srednjoročni plan 2013-2015 (Jun 2013), stranica 58-63 42 KAPEE drugi srednjoročni plan 2013-2015 (Jun 2013), stranica 58-63 43 Lista na Excelu o merama EE koje su preduzete po školama koja nam je dostavljena od strane MALS 44 Lista na Excelu o preduzetim revizijama koja nam je dostavljena od strane KAEE 45 Lista na Excelu o preduzetim revizijama koja nam je dostavljena od strane KAEE 46 Lista predloţenih zgrada koja nam je dostavljena od strane KAEE


15

Komuniciranje između odgovornih tela o preduzimanju konkretnih mera o EE

Zakon o EE određuje MER i KAEE kao tela koja su odgovorna za pokretanje i koordiniranje

energetskih revizija. Preporuke koje proizilaze iz energetskih revizija sluţe za fokusiranje na

investicije kako na centralnom tako na lokalnom nivou.

Sa druge strane MJU je odgovorno za renoviranje najvećeg dela zgrada koje su u vlasništvu

centralnog nivoa te da ih pregleda pre nego što počne renoviranje. Alternativno, pre pokretanja

energetske revizije bilo koje javne zgrade, MER treba da blisko sarađuje sa MJU kako bi dobili

informacije od njih o tome šta je uključilo renoviranje, a to bi isključilo obavljanje eventualnog

duplog rada. Međutim, tokom naše revizije smo utvrdili da uprkos obavezama i odgovornostima

ovih dva ministarstva u vezi sa EE i upravljanja javnim zgradama, ona nisu pokazala jasnu

komunikaciju i saradnju između jedne sa drugom.

Konkretne mere u centralnim javnim zgradama

Iznos od 2,4 miliona evra finansiran iz nacionalnog budţeta, opštine i GIZ-a je počinjen od 2006.

do 2011. Mere koje su sprovedene preko ovog projekta su finansijske, obrazovne i informativne

prirode. U pogledu finansijskog aspekta, projekat je uloţio u sprovođenju aktivnosti, kao što su

toplotne izolacije u starijim zgradama, zamenu prozora, vrata i renoviranje krovova, sve to za

javne subjekte na lokalnom nivou. Pored toga, projekat je uključio i obrazovne i informativne

aktivnosti kroz javne kampanje, javne rasprave, informativne uglove, promotivne spotove o EE

emitovane na nacionalnim medijima, preko brošura koje su distribuirane širom zemlje, itd.

Zbog nedostatka pouzdanih podataka, kao i zbog razbacanih podataka koji su bili na

raspolaganju, tokom naše revizije smo dobili podatke o projektima EE koji su se dogodili u 2013 i

2014 godini.

U 2013 godine je obavljeno oko 166 projekata u zgradama na centralnom i lokalnom nivou i svi

zajedno iznosi oko 26 miliona evra. Od ovih projekata, 69 je obavljeno u zgradama na centralnom

nivou, kao što su ministarstva, agencije, itd.

Pored toga, u 2014. godini, je obavljeno 126 projekata u zgradama na centralnom i lokalnom

nivou. Iznos ovih projekata bio je manji nego u prethodnoj godini za oko 6 miliona evra. Od 126

projekata 49 su obavljena u zgradama na centralnom nivou. Međutim, zbog nedostatka osoblja u

KAEE, i baze podataka koja bi prikupila sve podatke, nije bilo moguće da zaključimo o

kriterijumima za izbor navedenih projekata. Lista projekata za 2013 i 2014 godinu koja nam je

dostavljena kao i informacije dobijene tokom intervjua sa odgovornim zvaničnicima su nam

stavile do znanja da su ovi projekti u uglavnom izabrani na ad hoc osnovi bez zasnivanja u bilo

kom unapred procenjenom kriterijumu ili evaluaciji


16

Ostale akcije o EE uključuju sledeće:

Javne kampanje o uštedi energije i o poboljšanju EE preko efikasne rasvete (ove mere će

rezultirati sa 10% uštede energije u potrošnji struje na javnom sektoru); i

Podsticanje korišćenja solarnih sistema i panela za zagrevanje sanitarne vode I za javnu

rasvetu.

Na osnovu gore opisanih mera, preduzete su konkretne mere u školama, bolnicama, opštinskim

zgradama te u zgradama centralne vlade. Rečeno je da su preduzete mere takođe stvorile i bolje

radne uslove i povećale su svest građana47 međutim tokom naše revizije i sa podacima koje smo

imali na raspolaganju bilo je nemoguće da potvrdimo tu izjavu jer nije izvršena nikakva procena.

3.2.5 Postavljanje sistema Praćenja, Ocenjivanja i Izveštavanja

Pravilan Sistem Praćenja, Ocenjivanja i Izveštavanja (SPOI) bi pomogao u uzimanju u obzir

postojećih praksi i u isto vreme bi pruţio informacije o napretku prema ispunjavanju nacionalnih

indikativnih ciljeva za uštedu energije. KAEE je institucija koja je odgovorna za razvoj SPOI.

Još uvek nije postavljena formalna šema praćenja. Uštede koje su u tabeli ispod izveštavane za

2012 godinu prikazuju procenu stručnjaka KAEE.

Tabela 1: Nacionalni Indikativni >Ciljevi I njihovo ispunjavanje (ktoe)

Sektor

2012 (ktoe) 2018 (ktoe)

Cilj*

Ušteda od

mera **

Cilj

Očekivane

uštede od

mera **

Stambene Rreziku 12.80 Rreziku 9.94 Rreziku 30.64 Rreziku 37.46

Rreziku Usluge Rreziku 9.60 Rreziku 10.11 Rreziku 12.26 Rreziku 30.54

Rreziku Industrija Rreziku 8.15 Rreziku n/a Rreziku 24.84 Rreziku n/a

Rreziku Transport Rreziku 1.40 Rreziku n/a Rreziku 24.15 Rreziku n/a

Rreziku Ukupno Rreziku 31.95 Rreziku 20.05 Rreziku 91.89 Rreziku 68.0

Rreziku Uštede kao % osnovne potrošnje

3%

2.2%

9%

7.3%

Izvor: *1 KAPEE; ** Izveštaj o sprovođenju 1 NAPEE, 2010-2012, Kosovo

Detaljna analiza ostvarene uštede energije je prikazana u trećem poglavlju prvog KAPEE

pokazujući da je ispunjeno više od 80% stambenom sektoru. Međutim, zbog nedostatka podataka,

u sektoru usluga ostvarena uštede nije u potpunosti procenjena i prijavljena, iako je predviđeno da

sektor usluga bude vodeći primer za druge sektore. Pored toga, baza podataka EE još uvek nije

postavljena što dovodi do nedostatka podataka o preduzetim merama. Takođe, postoji nedostatak

izveštavanja iz entiteta o merama koji oni sprovode. Zbog toga, proces praćenja nije sproveden

kako je očekivano. 47 Intervjui koji su obavljeni sa sluţbenicima KAEE i sa sluţbenicima koji su odgovorni za EE u tri opštine (Đakovica,

Prizren, Glogovac)


17

Prvi KAPEE nije pruţio informacije o ocenjivanju i metodologije za merenje i praćenje uštede

energije. Metod odozdo prema gore je korišćen za izračunavanje ostvarene uštede energije. Većina

mera identifikovanih u prvom KAPEE su bila blage/mere (regulatorno/pravne prirode). Bilo

teško da se prate i da se izveštava o postignutim uštedama bez obzira na uvedenu metodologiju.

Drugi KAPEE pokazuje poboljšanja u ovom pogledu. Posebno o merama koje proizilaze kao

rezultat energetskih revizija, KAEE je razvio system praćenja nakon sprovođenja projekta koji

predviđa da krajnji korisnici dostave informacije o stvarnoj potrošnji energije nakon sprovođenja

projekata. Procene očekivane uštede energije se zasnivaju na prosečnoj uštedi energije procenjene

od strane energetskih revizija. Međutim, iako postoje mehanizmi praćenje koji su uvedeni u

drugom KAPEE, uštede koje su ostvarene kao rezultat preduzetih mera se ne mogu predstaviti

pošto mere još uvek nisu u završnoj fazi48.

Uopšteno, izvori koji su se do sada koristili za prikupljanje potrebnih podataka o merama u vezi

sa EE su podaci koje je pripremio KAEE, ankete sprovedene u okviru opština i u ministarstvima

centralne vlade, carinskim kancelarijama, studije koje su sprovedene od strane međunarodnih

organizacija, itd.

Kosovo zaostaje i sadašnja praksa praćenja, ocenjivanja i izveštavanja je nedovoljnog kvaliteta.

Ishod toga je činjenica da je većina štednje ostvarene u javnom sektoru nije u potpunosti praćena

prijavljena. Sadašnja inicijativa za uvođenje sistema praćenja nakon sprovođenja projekta izgleda

kao potrebna inicijativa za izveštavanje o uštedama koje su ostvarene kao rezultat mera koje su

planirane u drugom KAPEE.

3.2.6 Prakse Informisanja i Svesti

Informisanje i savetovanje krajnjih kupaca, je razrađeno u KAPEE49. Ovo uključuje aktivnosti za

efikasnu i uspešnu promociju EE, podizanje svesti i razvoja trţišta EE. Konkretne aktivnosti koje

se trebaju preduzeti uključuju razvoj strategije za marketing i komunikacije, veb-stranicu EE, info-

linije i uglove i centara informacija o EE, obrazovne aktivnosti, redovna istraţivanja o svesti,

nekoliko publikacija o EE, saradnju sa medijima i novinarima, itd.

MER je odgovorno za godišnje promovisanje EE u medijima. Odeljenje za Energetiku u MER

svake godine realizuje projekat koji ima za cilj informisanje javnih institucija i građana o pitanjima

EE. Ovaj projekat se sprovodi preko promotivnih kampanja u medijima kao što su: reklame, kratki

animirani filmovi, pano, a takođe i organizovanje promotivnih skupova EE u opštinama zajedno

sa odeljenjima za javne usluga i sa privatnim preduzećima koja posluju u oblasti energetike. Ipak,

nešto nedostaje kada je u pitanju praksa podizanja svesti i činjenica je da projekti koji su do sada

sprovedeni u suštini ne postavljaju jasne ciljeve o tome kome se kampanja obratila. U tom smislu,

veoma malo je učinjeno da se apliciraju prakse podizanja svesti sprovode u okviru samih javnih

48 Drugi Nacionalni Akcioni Plan za Energetsku Efikasnost (NAPEE) Kosova (Jun 2013), Mere u terciarnom sektoru,

stranice. 55-61 49 Razrađeno je u odeljku 4.9


18

institucija zarad informisanja i upućivanja zaposlenih na različite načine za uštedivanje energije.

Broj zaposlenih u javnoj upravi iznosi oko 91 hiljada. Skoro 48 hiljada zaposlenih pripadaju

institucijama centralne vlade i stoga uticaj sprovođenja prakse podizanja svesti među njima će biti

veliki i dovešće do uštede energije u tim institucijama, bez velikih troškova50.

KAEE je u kontinuitetu predloţila Ministru politike koji mogu da promovišu EE i njihovi zahtevi

su uopšte bili podrţani od strane ministra. Međutim, primećuje se da je svest učenika u školama

na niskom nivou51. KAEE je ipak bio odgovoran za projekat koji promoviše EE na lokalnom nivou

i koji je bio namenjen za opštinske zvaničnike i učenike. Ovaj projekat je finansiran od strane

Nacionalnog Programa Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) na Kosovu i realizovan je tokom

2013/14. Pored toga, MER je tokom 2010/11 realizovalo projekat promoviše EE preko efikasne

rasvete. Ovaj projekat je ko-finansirani između pojedinih opština i GIZ.

3.3 Da li su opštine preduzele odgovarajuće mere?

3.3.1 Razvoj OPEE

Zakon o EE predviđa osnivanje Opštinskih Energetskih Kancelarija (OEK) koja bi bila odgovorna

za izradu OPEE. Međutim, osnivanje OEK se ne shvata kao obavezno. Ovo zbog toga što ZEE ne

obavezuje opštine za osnivanje OEK. Zbog svega ovoga i kombinaciji sa nedostatkom finansijskih i

ljudskih resursa, nijedna od opština su osnovala OEK. U odsustvu OEK, predsednici svake opštine

su odlučili da imenuju po jednog odgovornog sluţbenika da se bavi pitanjima EE i posebno sa

izradom OPEE. Prakse imenovanja sluţbenika odgovornih za EE i prakse izrade OPEE se

razlikuju od jedne opštine u drugu. Ovo će biti prikazano ispod.

U svim trim revidiranim opštinama su preduzete akcije za izradu OPEE za period 2014-2020.

Prakse koje su korišćene za izradu OPEE se razlikuju.

U slučaju Glogovca i Đakovice, predsednici opština su imenovani odgovorne sluţbenike koji se

bave pitanjima EE a koji su po zanimanju inţenjeri. Oni su takođe imenovali radnu grupu koja se

sastoji od predstavnika različitih odeljenja da pomogne odgovornom sluţbeniku u izradi OPEE.

RG u Glogovcu sastoji od sedam članova a u Đakovici od tri člana. U oba slučaja je grupa

sastavljena od članova koji predstavljaju različita odeljenja u okviru Opštine.

OPEE Glogovca i Đakovice su zasnovani na podršci KAEE i međunarodnih stručnjaka. Podaci i

analize predstavljeni u ovim planovima predstavljaju mera EE koje se trebaju sprovesti, preko

identifikacije oblasti u kojima su takve mere koje treba preduzeti, kao što su: uprava, obrazovanje,

zdravstvo, kultura i sport i javna rasveta. Đakovica u svom EOEE predstavlja detaljan spisak mera

koje treba preduzeti u oblasti obrazovanja, zdravstva i kulture, kroz identifikovanje 18 škola, 7

zdravstvenih centara i palatu kulture. Dok, Glogovac OPEE identifikovao sektore u kojima će se

50 GAP Institute (Jul, 2015), Reformisanje Javne Uprave na Kosovu: Predlog za smanjenje broja zaposlenih u javnoj

upravi 51 Intervju (11.12.2014), Intervju sa Direktorom KAEE u okviru MER


19

preduzeti mere EE-a, međutim detaljni opis projekata i aktivnosti za svaku zgradu očekuje da

izvrši nakon završetka revizije energije. Za 2015 godinu ponuđen spisak aktivnosti koji su

planirani da se realizuju, ali ne i za period koji pokriva OPEE Glogovac.

Oba pomenuta planova identifikuju izvore i troškove finansiranja.

Izrada OPEE u Prizrenu prati drugu praksu koja je u stvari sačinila potrošnju od oko 10.000 evra

opštini. Zbog vremenskih ograničenja i nedostatka radne grupe da pomogne zvaničniku koji je

imenovan za EE, ugovorena je privatna kompanija za izradu OPEE. Plan predstavlja mere EE koje

je potrebno sprovesti, a to je učinjeno preko identifikovanja oblasti u kojima se takve mere treba

preduzeti. Nije predstavljen detaljan spisak konkretnih mera EE.

Tri OPEE iz Glogovca, Đakovice i Prizrena su usvojena od strane njihovih skupština opština.

3.3.2 Konkretne mere EE na opštinskom nivou i primljena finansijska podrška

Bilo je nekoliko projekata EE koji su se sproveli po opštinama širom Kosova od 2010 godine prema

KAPEE. Podaci koji su bili na raspolaganju su nam predstavljeni od strane entiteta na jedan rasut

(razbacan) način i stoga nakon analize svih njih, pokušali smo da klasifikujemo projekta prema

godinama kada su se isti sproveli i zbog toga ćemo u nastavku predstaviti širi pregled.

U početku je sprovođen pilot projekat digitalizacije javne rasvete koji je realizovan između 2010. i

2011 godine i bio je ko-finansiran od strane MER (nacionalnog budţeta), GIZ-a i budţeta ciljanih

opština. Projekat je iznosio 572,494.00€, i realizovan je u šest opština52.

Pored toga u 2011 i 2012 godini bilo je još trinaest opština koje su zamenile svoju uličnu rasvetu i

to su učinili pomoću svojih budţeta. Konkretne akcije koje su preduzete kao rezultat ove mere

uključuju zamenu neefikasnih sijalica sa efikasnim.

Štaviše, bilo je nekoliko projekata koji su se u različitim opštinama desili tokom 2013 i 2014 godine

i uglavnom su uključili mera koje proizilaze iz energetskih revizija i koji su se ticali renoviranja

objekata. U tom smislu, u 2013 godini 97 od ukupno 166 EE projekata je izvršeno u zgradama koje

pripadaju lokalnom nivou. S druge strane, u 2014 godini, 77 od 126 projekata je realizovano na

opštinskom nivou.

Tri opštine su preduzele nekoliko mera o EE, uglavnom u školama, zdravstvenim centrima,

bolnicama i javnim vrtićima. Mere koje su identifikovane da se primenjuju u većini navedenih

zgrada su identifikovane kao rezultat energetskih revizija. Izvori finansiranja su se razlikovali,

počevši od sopstvenog budţeta opština, nacionalnog budţeta ili međunarodnim organizacijama,

kao što su GIZ, UNDP, USAID-a, Kancelarije EU, itd.

52 Osam Opština su bile: Priština, Gnjilane, Prizren, Uroševac, Mitrovica i Podujevo. Mere imaju znak S17 i postavljene

su među merama u sektoru usluga u prvom KAPEE


20

Većina mera EE preduzetih u tri opštine uključile su renoviranje zgrada obavljanjem izolacije

zidova, zamene prozora, izolacija krovova i podruma i ugradnje EE rasvete.

Štaviše planira se da se svaka mera koja je identifikovana u MPEE primeni u roku između 2014-

2020 godine, i uključuje sve pomenute mere o EE53.

Međutim, odgovarajuća mera EE koje se očekuje da će biti realizovana u javnoj opštinskoj zgradi,

a koja pruţa usluge građanima, treba da se primeni u renoviranju zgrade opštine Đakovica (u

novoizgrađenom aneksu)54. Ovaj projekat je već odobren i biće finansiran od strane Kancelarije

EU. Ovaj projekat u Đakovici treba da uzme u obzir standarde i prakse EE kako bi se uštedela

energija. Takođe se očekuje da doprinese u pruţanju normalni i efikasnih uslove rada za sva

odeljenja koje se nalaze u postojećim prostorijama opštinske uprave i onim odsecima koji trenutno

posluju u objektima i izvan opštinskih kancelarija.

Drugi EE projekat koji je predviđen da se realizuje je izgradnja nove zgrade Opštine u Glogovcu55.

Pretpostavlja se da projekat koji će se realizovati u Glogovac da razmotri mere EE koje bi mogle da

doprinesu uštedi energije i takođe moţe da obezbedi bolje i efikasnije radno okruţenje za

opštinske sluţbenike.

Pored toga, mera sprovedena u Prizrenu za obezbeđivanje uštede energije i efikasnijeg i udobno

okruţenje, je zamena postojećeg sistema grejanja u Odeljenju za finansije koja posluje u objektima

izvan opštinskih kancelarija56. Ova mera je smanjila troškove za gorivo za oko 40%.

Projekat koji je delimično realizovan tokom 2014 godine i koji se očekuje da nastavi sa radom u

2015 godini je zamena postojeće javne rasvete sa solarnim panelima na trgu "Fehmi Lladrovci"

Glogovac. Ovaj projekat je 2014 godine ko-finansirani od strane opštine, UNDP, Feronikel i

Ambasade Norveške na Kosovu57. Zamena postojećih javnih sijalica sa efikasnim je u Prizrenu

delimično podrţana od strane investicije iz Ministarstva Infrastrukturu. 58

Vaţno je napomenuti da su opštine za finansiranje svojih planiranih mera dobile podršku od

MALS. Grant za ko-finansiranje sa Instrumenta Pred-Pristupne Pomoći (IPA) od 2007 godine je

uključen u strukturi budţeta kao obavezu da Vlada učestvuje u ko-finansiranju fondova EU za

program Opštinski Socio-Ekonomske Infrastrukture. Grant ima za cilj poboljšanje opštinske

infrastrukture u cilju stvaranja atraktivnog ambijenta za privredu i za investicije. Iznos ovog

granta je od 2007 godine bio 2,5 miliona €. Program je rukovođen od strane MALS. Opštine su

morale da ispune nekoliko kriterijuma da dobiju ovaj grant. Između kriterijuma koji su se trebali

ispuniti su bili usklađenost sa Zakonom o Planiranju i Izgradnji i sa primenom mera o EE.

Sve u svemu, jedan od ključnih razloga zašto su projekti koji su sprovođeni po opštinama

predstavljeni na rasut (razbacan) način je zato što su jednostavno sprovedeni na ad hoc osnovi i

53 OPEE (Đakovica, Prizren, Glogovac), Detaljan opis mera, kod aktivnosti 5 OPEE 54 Intervju (03.02.2015), Intervju sa Direktorom Uprave u Opštini Đakovica 55 Predlog Projekta za Izgradnju Nove Zgrade Opštine za Glogovac 56 Ugovor (Decembar, 2014), Snabdevanje i instalacija sistema za grejanje u Odeljenju za Finansije Opštine Prizren,

Ugovor Br. 622-14-200-136 57 Intervju (26.01.2015), Intervju sa Sluţbenikom koji je odgovoran za EE u Opštini Glogovac 58 Intervju (28.01.2015), Intervju sa Sluţbenikom koji je odgovoran za EE u Opštini Prizren


21

nije bilo prethodnog planiranja kako bi se bolje identifikovali i analizirali potencijale za uštedu

energije. Dakle, nije bilo postavljenih prioriteti u zgradama u kojim se moglo uštedeti više energije.

Takođe je bitno da se sprovođenje svih navedenih mera i onih koji će biti sprovedene u narednom

periodu pravilno i redovno prati, a posebno one koje mogu rezultirati uštedom energije. Ovo do

sada nije učinjeno zbog ograničenog broja osoblja KAEE, zbog ograničenog broja opštinskih

sluţbenika koji se bave ovim pitanjem i zbog nedostatka saradnje opština da na redovnoj osnovi

dostave podatke KAEE o sprovedenim projektima59. Pošto nedostaju ljudski i finansijski

kapaciteti vaţno je za sve uključene aktere da prilikom obavljanja planiranih aktivnosti postave

jasne prioritete.

59 Intervju (11.12.2014), Intervju sa Direktorom KAEE u MER


22

4 Zaključci

MER

Mi zaključujemo da je pribliţavanje regulatornog okvira značajna inicijativa. Svo primarno i

sekundarno zakonodavstvo koje je usvojeno do sada je pribliţno sa direktivama EU i predstavlja

dobre prakse i standarde. U međuvremenu, postoji i drugo primarno i sekundarno zakonodavstvo

koje bi trebalo ili da se izmeni ili da se iznova sastavi. Izmenjeni ZEE treba da bude usvojen od

strane Skupštine. Postoje komentari od strane Skupštine koji zahtevaju promene na izmenjenoj

verziji Zakona. Osim toga, od ključnog je značaja da se poboljša saradnja između MER i MŢSPP, u

cilju sprovođenja Direktive 2010/31/EU te da usvoje neophodno primarno i sekundarno

zakonodavstvo o ZEP. Poseban Zakon o ZEP na Kosovu izrađen i treba samo da bude usvojen od

strane Skupštine. Ovaj zakon je od velikog značaja s obzirom da je najvaţniji zakonodavni

instrument za poboljšanje EE Kosovskog fonda zgrada. Osim toga, ovaj zakon će postaviti

minimalne zahteve energetske performanse za renoviranja zgrada i za komponente kada one treba

da se menjaju.

Osnivanje MIG i razvoj nacionalnog akcionog plana za EE je vaţna inicijativa obzirom na to da je

uspostavljena osnova za sprovođenje neophodnih mera EE ali se karakteriše sa nekoliko

nedostataka. U početku KAPEE bio prilično u generalnom bio nejasan kao plan. Sastavljen je MIG

za izradu drugog srednjoročnog plana koji u suštini imao nameru da tretira identifikaciju i

sprovođenje konkretnih mera EE je propustila predstavljanje ključnih institucija, kao što su MZ,

MI i MEST. Osim toga, Akcioni plan ima za cilj da obezbedi značajne uštede energije kroz različite

mere EE. Međutim, zbog nedostatka mehanizama za praćenje ne postoji stvarna sigurnost

rezultata koji proizilaze iz preduzetih akcija. Osim toga, podaci za javni sektor treba da bude

poboljšani kako bi se olakšao proces evaluacije i izveštavanja o postignutim uštedama. Napori

među-institucionalne saradnje u razvoju ovih mehanizama praćenja nisu dovoljni. Da se odrţi

bolja komunikacija i saradnja između institucija treba da bi se promenilo stanje.

MER je preduzelo nekoliko akcija čiji je cilj poboljšanje EE. Ovo uključuje sastavljanje KAEE,

identifikovanjem izvora finansiranja, sprovođenjem konkretne mera EE, izveštavanjem o

preduzetim merama, kao i informisanjem i podizanjem svesti među institucijama javnog sektora i

javnosti uopšte.

Međutim, jedan od ključnih izazova je da je glavni organ odgovoran za koordinaciju pitanja EE,

KAEE trenutno ima slabosti u resursima koje poseduje, u odnosu na veliki broj obaveza i

odgovornosti. Ovaj izazov je do sada ispunjen podrškom iz različitih odeljenja MER. Uprkos tome,

KAEE nije uspela u ispunjavanju svojih obaveza prema ZEE i one ECT. Pravilno finansirana i

podrţana KAEE bi mogla da zadovolji odgovornosti i obaveze dodeljene od strane Vlade i ECT,

da koordinira i rukovodi različite aktivnosti EE, da razvije i odrţava sveobuhvatnu bazu

podataka, a u međuvremenu da odigraju bitnu ulogu u koordinaciji rada donatorski agencija.

Pored toga, zaključujemo da se mere koje su do sada preduzete o EE mere sprovode u velikoj meri

zasnivaju na spoljnim finansiranjem. Finansiranje nije koordinirano i dogodilo se bez adekvatnog


23

prethodnog planiranja. Dakle, preciznija i bolje planirana procena potrebnih izvora finansiranja i

prioriteta treba se dodatno razraditi u programima i planovima za realizaciju konkretnih mera EE.

Sprovedena je široka šema mera energetske efikasnosti, u rasponu od energetskih revizija do

efikasne javne rasvete, kao i informisanja i projekata o povećanje svesti. Mere sprovedene kao

rezultat energetskih pregleda su se desile u više objekata na opštinskom nivou (kao što su škole,

bolnice, zdravstveni centri, itd) i u zgradama centralne vlade. Za zgrade koje pripadaju javnom

sektoru, te dvije institucije MJU i MER nisu razvili odgovarajuću međusobnu komunikaciju i

saradnju.

Planirane su brojne mere koje će se preduzeti, a identifikovani su izvori finansiranja za njihovo

sprovođenje (planirano je da se 200 predloţenih energetskih revizija finansira iz kredita Svetske

Banke). Međutim, takođe je vaţno da se poveća broj mera koje se bave promocijom javne

kampanje, kako bi građani još više povećali svest o EE. U tom smislu, treba se uvesti praksa

povećanja svesti među sluţbenicima u zgradama centralne vlade u cilju postavljanja jasnog seta

unutrašnjih pravila i procedura koje treba slediti u cilju povećanja uštede energije. Osim toga,

vaţno je efikasno korišćenje projekata, kao što je onaj koji će biti finansiran preko Fonda EU u

iznosu od 100 miliona evra i koji kao svoju glavnu svrhu ima povećanje EE i korišćenja obnovljivih

izvora energije kao vitalne elemente energetskog sektora na Kosovu.

Nedostatak podataka je i dalje problem koji u velikoj meri ometa praćenje, ocenjivanje i

izveštavanje. Institucije nedovoljno sarađuju jedni sa drugima u smislu pruţanja relevantnih

podataka o merama koji se sprovode. Sadašnji nivo praćenja je i nedovoljan i neadekvatan. Teško

je da proceni i potvrdi uticaj investicije, i da se informacije koriste za ocenu efikasnosti zajedničkih

investicija.

Opštine

Jedno od glavnih pitanja za lokalni nivo je osnivanje OEK koje bi omogućile opštinsko planiranje i

sprovođenje EE. EOK nisu osnovane zbog nedostatka stručnosti i resursa o EE na opštinskom

nivou. Umesto toga, po jedna osoba po opštini je imenovana da se bavi izradom i prilagođavanjem

OPEE. Imenovani opštinski sluţbenik je nekim slučajevima dobio podršku postavljene radne

grupe (sastavljena od predstavnika različitih opštinskih odeljenja).

Kao što je prikazano iznad, ne sve opštine čine efikasno korišćenje postojećih ljudskih resursa za

izradu odgovarajućeg OPEE te za identifikovanje konkretne liste mera koje treba sprovesti.

Umesto toga, trenutna prakse se odlikuju nejasnim i ne-specifičnim planovima i planovima sa

velikim finansijskim implikacijama.

Trenutni broj opštinskih zvaničnika koji se bave sprovođenjem planiranih mera EE, u tri

revidirane opštine je ograničen. Osim toga, njihovo radno opterećenje je visoko. Broj mora biti

povećan kako da se nosio sa primenom mera EE i praćenjem i procenom njihove primene.


24

EE treba da ima veći prioritet za predsednika u svakoj opštini kao veliki potrošači energije u

javnom sektoru i odgovorne su za opštinske zgrade, škole, domove zdravlja, kulturne centre i

obdaništa. Postojeći broj mera EE sprovedenih na lokalnom nivou je relativno nizak. Ovo ukazuje

na tome da se EE po opštinama ne vidi kao visoki prioritet.


25

5 Preporuke

Preporučujemo odgovornim organima na centralnom nivou sledeće:

Kompletiranje regulatornog okvira

Odgovorni drţavni organi treba da uspostave konstruktivan pravni i regulatorni okvir koji

pokazuje transparentnost i obezbeđuje razvoj lako razumljivih i lako dostupnih

informacija. Prioritet se treba dati blagovremenom završetku i usvajanju primarnog i

sekundarnog zakonodavstva o ZEP. Pored toga, ZEE treba da bude usvojen u Skupštini u

najkraćem mogućem roku s obzirom da je izmenjena i dopunjena verzija već završena.

Funkcionalizacija i poboljšanje postojećeg KAPEE

MER treba da obezbedi da postojeća MIG sastavljena za izradu i procenu drugog

srednjoročnog plan kao i MIG koja će biti sastavljena za izradu trećeg srednjoročnog plana

uključuje predstavnike drugih ključnih institucija koje se odnose na poboljšanje energetske

efikasnosti bolnica, domova zdravlja, javne rasvete i zgrada (Ministarstva Zdravlja,

Ministarstva za Infrastrukturu i Ministarstva Ţivotne Sredine i Prostornog Planiranja);

MER treba redovno da dobija informacije od MJU o tome šta su uključila renoviranja

njihovih zgrada. Bolja komunikacija između MER i MJU će poboljšati energetske revizije

identifikovane u KAPEE i smanjiće dvostruki rad.

Osnaživanja ključnih aktera koji se bave EE

MER treba da razmotri povećanje broja osoblja u KAEE. Posebno se treba povećati broj

pomoćnog osoblja odgovornog za obradu podataka;

MER treba da razmotri proširenje budţeta planiranog za KAEE, nešto što ne samo da će

omogućiti povećanje broja osoblja, ali će takođe olakšati realizaciju nekoliko ciljeva i

odgovornosti koje se nameću u zvaničnicima KAEE;

Vaţno je da MER osnaţi KAEE koko bi ona preuzela vodeću ulogu;

KAEE treba da razmotri redovnog foruma o EE gde bi učestvovale i razmenile svoje

zabrinutosti sve interesne strane centralnog i lokalnog nivou.


26

Identifikovanje neophodnih izvora finansiranja

Trebaju se detaljno analizirati mehanizme finansiranja, kao što su meki kredita od Svetske

Banke a takođe se treba dalje razraditi i finansijski uticaj pre uzimanja kredita. Takođe, se

trebaju identifikovati i mere EE identifikuje i analizira mere EE koji će najbolje doprineti

uštedi energije u javnom sektoru, oni koji se očekuje da bude sprovedeni od strane projekta

za energetski sektor na Kosovu za period 2014-2020 u vrednosti od 100 miliona evra koji se

finansira sredstvima EU;

Vlada treba da razmotri osnivanje Fonda za energetsku efikasnost i da istog integriše u

nacionalnom budţetu. Treba se izvršiti sveobuhvatna analiza da bi se procenilo da li se

fond EE moţe postaviti u postojećem zakonodavstvu, ili dali i kako se trenutni zakon moţe

promeniti;

Meki kredit od Svetske banke treba biti usvojen što je pre moguće u Skupštini, tako da

institucije mogu da iniciraju njihovo sprovođenje;

MER treba da traţi kredibilne donatore kako bi pokrenula veliki dugotrajni projekat da se

postavi potrebna baza podataka. U ovom slučaju preporučujemo MER da razmotri

saradnju sa Kosovskom Agencijom za Statistike.

Postavljanje potrebnih mehanizama za praćenje i izveštavanje o postignutim rezultatima

Vladine Institucije treba da poboljšaju institucionalne kapacitete kao i statistike EE kako bi

se omogućilo uspešan SPOI;

Primena odgovarajućeg metodološkog pristupa u cilju praćenja i izveštavanja uštede

energije koja se postignuta primenom specifičnih mera EE u skladu sa sugestijama aneksa

IV Direktive EU 2006/32/EC.

Povećanje broja informativnih praksi i praksi o povećanju svesti

Vladine Institucije a posebno one na centralnom nivou treba de uvedu unutrašnja uputstva

o EE svesti svojih zaposlenih. Postavljanje ovih uputstava ne uključuje značajne troškove i

prema svemu sudeći generisaće više akcije od sluţbenika u centralnim vladinim

institucijama koji su kao što smo pomenuti i prije u velikom broju;

MER treba da proširi kampanje povećanja svesti o EE i u ruralnim predelima Kosova koji

su manje svesni o ovom pitanju i koje imaju poteškoće u pristupanju tim informacijama;

MER treba da razmotri postavljanje obrazovnu, informativnu i interaktivnu web-stranicu o

EE gde sve informacije bile dostupne opštoj javnosti.


27

Preporučujemo Opštinama da:

Postave EE u njihovim listama prioriteta te da priznaju da se preko mera o EE postiće

ušteda velikog iznosa troškova;

Razmotre osnivanje OEK koje će biti opremljene kako sa dovoljnim tako i sa iskusnim

osobljem. OEK mogu ili raditi nezavisno od opština ili u okviru njih; međutim mi mislimo

da je druga opcija povoljnija. Opštinsko osoblje koje će raditi za OEK treba da bude

pravilno obučeno. Resursi za osnivanje OEK i za obuku osoblja se trebaju planirati u

sporazumu sa Svetskom Bankom i EU;

Da izvrše pravilnu procenu budţeta koji je potreban za osnivanje i za funkcionisanje OEK

kao i da postave fondove koji su namenjeni samo za investicije u vezi sa EE;

Revidiraju i analiziraju postojeće OPEE u cilju identifikovanja oblasti za poboljšanje.

Uopšte, opštine treba da obrate paţnju identifikaciju liste konkretnih mera za EE u svoju

OPEE – uključujući destinaciju, vremenske rokove implementiranja, vrstu mera, izvor

finansiranja i mehanizme nadgledanja, kroz efikasnog korišćenja postojećih ljudskih

resursa.

Documents

REPUBLIKA KOSOVA KANCELARIJA GENERALNOG …zka-rks.org/wp-content/uploads/2017/06/Raporti.EE.Final.Serbisht... · Energetska Efikasnost je relacija između proizvodnje energije i