Reka Dunav i Dunavska Strategija

8/17/2019 Reka Dunav i Dunavska Strategija

1/26

REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

Sektor za zakonodavstvo

Biblioteka Narodne sk!"tine

Te#a$ REKA DUNA% I DUNA%SKA STRATE&IJA

Dat#$ '()'*)+',+

Br-$ ',),+

Ovo istra.ivan/e /e ra0eno Bibliote1i Narodne sk!"tine za !otrebe rada narodni2 !oslanika iSl.be Narodne sk!"tine- 3a vi"e in4or#a1i/a #oli#o da nas kontaktirate !te# tele4ona *'+567*+i el- !o"te [email protected] Istra.ivan/a ko/a se !ri!re#a/ Bibliote1i Narodnesk!"tine ne odra.ava/ zvani8ni stav Narodne sk!"tine Re!blike Srbi/e-


2/26

SADR9AJ

UVOD 3

DUNAVSKA KOMISIJA 5

REPUBLIKA SRBIJA I DUNAVSKA STRATEGIJA 7

SAOPŠTENJE KOMISIJE EVROPSKOM PARLAMENTU, EVROPSKOMSAVETU, EVROPSKOM SOCIO-EKONOMSKOM KOMITETU IREGIONALNOM KOMITETU 14

O STRATEGIJI EU 25


3/26

U%OD

Reka Dunav je najveća međunarodna reka Evrope, po veličini druga međunarodna reka u svetu, jedna od važnih saobraćajnih arterija srednje Evrope. U početku 1. veka !ustrija je imalamonopol plovidbe na srednjem Dunavu, dok je "urska držala u#će na koje je pretendovala Rusija.$nteres tih dveju sila uti%ao je da &ečki kongres nije doneo posebna pravila o primeni op#tihnačela slobode plovidbe Dunavom. !ustrija i Rusija 'aključile su (). juna 1*+. godine ugovor kojim je progla#ena slobodna plovidba %elim tokom Dunava, u' ograničenja pravila &ečkogkongresa -u pogledu trgovine-. U praksi, međutim, ovaj ugovor nije mnogo 'načio.

d stvarnog 'načaja bio je /ariski ugovor o miru od 0. marta 1*). godine 2čl. 1)3(.4,'aključen posle pora'a Rusije u 5rimskom ratu kojim je predviđeno da će se načela &ečkogkongresa primeniti i na Dunav i njegovo u#će.

bra'ovane su dve komisije6 Evropska 2!ustrija, 7ran%uska, /ruska, Rusija, 8ardinija, "urska i9elika &ritanija : sve potpisni%e ugovora od kojih većina nepribrežne države4, koja je bila'ami#ljena kao privremeno telo koje će upravljati u#ćem, i balska komisija 2!ustrija, "urska,&avarska, 9itenberg, 8rbija, 9la#ka i ;oldavija : sve pribrežne države, od kojih su poslednje trikao va'alne kneževine, bile 'astupljene preko komesara4, koja je bila predviđena da reguli#e plovidbu na ostalom delu Dunava i vremenom preu'me


4/26

pove'ujuB sloboda plovidbe progla#ena je i 'a nepribrežne države. Deo Dunava od Ulma do&raile dat je na nadležnost novoosnovanoj ;eđunarodnoj Dunavskoj komisiji, a ostali deoDunava 2od &raile do mora4 ostavljen je u nadležnosti ranije Evropske komisije. ?a taj način nijestvorena jedinstvena rečna komisija, kao #to je to urađeno kod ostalih međunarodnih reka, i timesu velike sile uspele da 'adrže isključivi uti%aj na u#ću Dunava da bi se me#ale u rad pribrežnih

država u pogledu regulisanja plovidbe na ostalom delu. /o#to su pobeđene sile i'bačene i'Evropske komisije, ona se svela na 9eliku &ritaniju, 7ran%usku, $taliju i Rumuniju.$mperijalističke sile su prodrle i u ;eđunarodnu Dunavsku komisiju. ?a međunarodnojkon


5/26

DUNA%SKA KO:ISIJA

Dunavska 5omisija je međunarodna, međuvladina organi'a%ija, uspostavljena 5onven%ijom kojase odnosila na režim plovidbe na Dunavu i koja je potpisana 1*.*.1+*. u &eogradu.

/rimarni 'ada%i Dunavske 5omisije su aktivnosti koje se odnose na 'akonske odredbe i ra'vojslobodne dunavske plovidbe komer%ijalnih tokova pod 'astavama, u skladu sa interesima isuverenitetom 'emalja potpisni%a &eogradske 5onven%ije, kao i ojačanje i ra'voj ekonomskih ikulturnih odnosa pomenutih 'emalja i istih 'emalja sa trećim 'emljama.

Države člani%e Dunavske 5omisije su Republika !ustrija, Republika &ugarska, Republika;ađarska, 8ave'na Republika ?emačka, Republika ;oldavija, Ruska 7edera%ija, Rumunija,Republika 8rbija, Republika 8lovačka, Ukrajina i Republika rvatska

d 1)+. godine sedi#te 5omisije je u &udimpe#ti. Fvanični je'i%i Dunavske 5omisije sunemački, ruski i


6/26

održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i 'a#titu, pobolj#anje i ra%ionalnu upotrebuvoda u %ilju dobrobiti 'emalja dunavskog sliva i njihovih stanovnika. "ada#nja 8ave'naRepublika ugoslavija je 0. januara (0. godine rati


7/26

REPUBLIKA SRBIJA I DUNA%SKA STRATE&IJA

9lada Republike 8rbije je (+. septembra (. godine donela odluku o


8/26

1. Uspostavljanje sistema be'bedne plovidbe i a


9/26

• Uspostavljanje pune kontrole saobraćaja na Dunavu kro' ra'voj Rečnih in


10/26

skladi#te na


11/26

Dunav sa programom mera, kojim su se države člani%e obave'ale da u periodu do (1). godinereali'uju donete mere.

Ekono#ski razvo/ i /a8an/e re=ionalne saradn/e i !artnerstva re=ion Podnavl/a

Razvoj turizma

8trategija ra'voja turi'ma Republike 8rbije predstavlja osnovni strate#ki okvir 'a ra'voj turi'mau Republi%i 8rbiji i ima 'a %ilj stvaranje uslova 'a de


12/26

5on


13/26

'nanja kro' saradnju u regionu /odunavlja i aktivna uloga nauke u posti'anju %iljeva 8trategije .

1onferenci+a a )3 ektorom, (. ma+, eo"rad

-Dunav najjača ve'a sa Evropom-

3!ele4en me5unarodni dan Dunava, 2&. +un(

Dunavka konferenci+a !uduih lidera-a vreme tra+an+a E789 fetivala, :-'0. +ul, )ovi ;ad

3 ?athalie 9ers%helde, D> Regio3 /hilip eller , $G/DR 3 $vana Aa'i%, $ntera%t3 !leJandra 9oegl, "ina 9ienna3 !ndreas &e%kmann, 7 Danube3Garpathian $nitiative

3 8te Regional /oli%S4$nstrument olup%u.

?iže je naveden prevod teksta ovog dokumenta.

9i#e in


14/26

E9R/85! 5;$8$!&risel,

G;2(14 =1)H+

SAOPŠTENJE KO:ISIJE E%ROPSKO: PARLA:ENTU; E%ROPSKO: SA%ETU;E%ROPSKO: SO@IO6EKONO:SKO: KO:ITETU I RE&IONALNO:KO:ITETU

Strate=i/a Evro!ske Uni/e za Dnavski re=ionY8EG2(14 1+*ZY8EG2(14 1+ZY8EG2(14 1+1Z

SADR9AJ1. Uvod

(. $'a'ovi i mogućnosti.(.1. $'a'ovi(.(. ;ogućnosti0. dgovor6 !k%ioni plan0.1. /ove'ivanje Dunavskog regiona0.(. Fa#tita životne sredine u dunavskom regionu0.0. $'gradnja prosperiteta u regionu Dunava0.+. ačanje Dunavskog regiona+. 8provođenje i upravljanje). 9e'e sa politikom Evropske Unije. Faključak


15/26

SAOPŠTENJE KO:ISIJE E%ROPSKO: PARLA:ENTU; E%ROPSKO: SA%ETU;E%ROPSKO: SO@IO6EKONO:SKO: KO:ITETU I RE&IONALNO: KO:ITETU

Strate=i/a Evro!ske Uni/e za Dnavski re=ion

,- U%OD

Dunavski region se dramatično promenio. U poslednje vreme dogodila su se dva talasa pro#irenjaEvroske Unije, u (+. i (=. godini. -?ajinterna%ionalniji- rečni sliv u svetu sada je većimdelom prostor Evropske unije. 8ada se otvaraju nove mogućnosti kad su u pitanju i'a'ovi i poten%ijali ovog prostora, naročito kada su u pitanju napori u preva'ilaženju ekonomskih kri'a naodrživ način. 8o%io3ekonomski ra'voj, konkurentnost, upravljanje životnom sredinom ie


16/26

Do ((. svi građani Regiona trebalo bi da imaju bolje i'glede 'a visoko obra'ovanje, 'aposlenjei prosperitet u svojim domovinama. 8trategija bi trebalo da učini Region pravim regionom (1.veka, sigurnim i pou'danim, a jednim od najatraktivnijih u Evropi.Da bi se ovo postiglo, Evropski savet je 'ahtevao od Evropske komisije da pripremi ovu8trategiju. na sledi prin%ipe EU 8trategije 'a region &altičkog mora, koja se sada sprovodi.

Dunavski 'ahtevi, na osnovu baltičkog iskustva, nagla#avaju integrisani pristup održivomra'voju. ;oraju se identi


17/26

većih tro#kova i smanjenje konkuren%ije. slanjanje na premalo eksternih dobavljača povećavaosetljivost, o čemu svedoče periodične 'imske kri'e. 9eća ra'novrsnost u snabdevanju kro'međusobne ve'e i pravo regionalno trži#te povećaće i energetsku be'bednost. /obolj#anjee


18/26

vo 'ahteva modernu turističku ponudu i in


19/26

• Restaura%ija i održavanje kvaliteta voda• Upravljanje ri'i%ima životne sredine• Fa#tita biolo#kih vrsta, pej'aža i kvaliteta va'duha i 'emlji#ta


20/26

obnovljivih i'vora energije su često problematični. ;oderni'a%ija i pro#irenje energetske mreže,naročito u pogledu interkonek%ija, kro' reali'a%iju /rograma 'a evropsku energetsku oporavak i jačanje "E?3E mreža od su#tinskog je 'načaja. /otrebno je da postoji ra'mena iskustava, posebno u oblasti -pametnih mreža-, -pametnih gradovaQ i eko3inova%ija.

5ultura i turi'am u' 'ajedničku istoriju i tradi%iju, kulturu i umetnosti koje odražavaju ra'ličitosti'ajedni%a u regionu, kao i i'u'etna prirodna ba#tina, region je atraktivna imovina. Delta Dunava je objekat svetska ba#tine koji nudi sportske i druge rekreativne mogućnosti. 8amo 'ajednički iodrživ pristup pobolj#anju i publikovanju ovih poten%ijala trebalo bi da učini Dunavski regionevropskim i svetskim brendom.

Giljevi, na primer, mogu biti6 : /ovećanje kargo transporta na re%i 'a (X do ((. godine u odnosu na (1. godinuB : Uklanjanje postojećih uskih grla na plovidbi rekom kako bi se prilagodili tipu 9$b plovidbetokom čitave godine, 'aključno sa (1). godinom1B8manjenje vremena putovanja sa %iljem povećanja konkurentnosti žele'ničkih putnih prava%a

i'među glavnih gradovaB : $mplementa%ija + koridora žele'ničkog prevo'a kro' Dunavski region, kao #to je planirano uroku od 0 ili ) godinaB : Ra'voj e


21/26

8tanovni%i regiona moraju biti 'a#tićeni od katastrota>ubitak prirodnih stani#ta vr#i pritisak na


22/26

Ulaganje u ljude je potrebno da bi region mogao da održivo napreduje i raste, dajući prioritet'nanju i inklu'iji. ?adove'ujući se na uspehe delova regiona, otvoriće se pristup 'a daljeobra'ovanje, i moderni'a%iju obra'ovanje i so%ijalne podr#ke.

8tra4ivan+a i inovaci+e

Giljane podr#ke istraživačkoj in


23/26

8trukture i kapa%iteti privatnog i javnog sektora 'a dono#enja odluka treba da se pobolj#aju,uključujući i dobro planiranje i međunarodnu saradnju, podržani makro3regionalnim pristupom.ptimalno kori#ćenje resursa je od su#tinske važnosti.

;i"urnot

5orup%ija, organi'ovani i težak kriminal, od sve većeg su 'načaja. /itanja kao #to sukrijumčarenje robe, trgovine ljudima, kao i prekogranična %rna trži#ta, 'ahtevati jačanje vladavine prava, i unutar i preko državnih jurisdik%ija. &e'bednosni poda%i moraju se bolje deliti i predu'imati erupe na visokomnivou- sastavljene od svih država člani%a. Države koje nisu člani%e trebalo bi da budu po'vane u>rupu na odgovarajući način.5omisija će konsultovati >rupu o i'menama 8trategije i !k%ionog plana, i've#taja i nad'ora.>rupa se bavi politikom orijenta%ije i prioritetima.

5oordina%ija svake od blasti prioriteta 'adatak je država člani%a 2'ajedno sa državama koje nisučlani%e i regionima, osim kada su u pitanju teme kojima se bavi EU na državnom nivou, kao #tosu be'bednost, težak i organi'ovani kriminal4, u konsulta%iji sa 5omisijom i relevantnimagen%ijama EU i regionalnim telima. -5oordinatori oblast prioriteta- koji #irom Regiona mogudemonstrirati posvećenost, prihvatanje i stručnost, obe'bjeđuju sprovođenje 2na primer dogovoreo planiranju, %iljeve, indikatore i vremenski raspored, kao i obe'beđivanjem #irokih kontakatai'među promotera projekta, programa i i'vora


24/26

?a%ionalni kontakt obe'beđuju koordina%iju u svojim 'emljama, identi


25/26

Da bi se ojačala integra%iju %elog Regiona, 8trategija ima 'a %ilj jačanje politike EU i primene prava u ovoj oblasti. n pruža političku podr#ku trenutnim ini%ijativama i podiže njihovu jasnost.5onkretno, neke aktivnosti u okviru postojećih organa deo su !k%ionog plana.

/ored toga, -Evropa ((- je ključ angažovanja EU na poslovima i održivom, inklu'ivnom rastu,

koji će 8trategija konsolidovati. na ima pet naslovnih %iljeva. "o su6 promovisanje'apo#ljavanja, pobolj#anje uslova 'a inova%ije, istraživanja i ra'vojB odgovor na klimatske promene i %iljeve ve'ane 'a energiju, pobolj#anje nivoa obra'ovanja i unapređenju so%ijalneinklu'ije, posebno kro' smanjenje siroma#tva, i re#avanje i'a'ova starenja.

8trategija ojačava sve ovo svojom vi'ijom 'a Region Dunava u ((. godini. n podržavaodrživi rast, sa %iljem da smanji potro#nju energije, poveća kori#ćenja obnovljivih i'voraenergije, moderni'uje sektoru saobraćaja čineći ga ekolo#ki prihvatljivim i e


26/26

činjeni%i da je ona jedan od koordinatora, i to 'a dve oblasti 8trategije : nauku i transport 2osimvodenog4.

$straživanje uradila68tojanka Farić39ujičićistraživač

Documents

Reka Dunav i Dunavska Strategija