REFLEKSI, REFLEKSNI

POKRET I REFLEKSNI LUK U

KINEZIOLOGIJI

Refleksi

• Receptori različitih vrsta su povezani sa efektorima-mišićima preko lanaca neurona koji sačinjavaju nervne puteve. Veza receptora i efektora, održava se na posredan način, preko određenih centara u centralnom nervnom sistemu.

• Refleksi pretstavljaju reakcije efektora na draž koja im je predata sa odgovarajućeg receptora a preko odgovarajućih centara nervnog sistema.

• Refleks je uvek isti odgovor efektora na ponovljenu adekvatnu draž, odgovarajućeg receptora.

Refleksni luk-osnovna jedinica

organizacije CNS-a

• Anatomska i fiziološka osnova refleksnog akta je refleksni luk.

• Smatra se da je to osnovna funkcionalna jedinica u organizaciji centralnog nervnog sistema.

• Refleksni luk se definiše kao lanac međusobno povezanih senzitivnih i motornih neurona koji preko određenih centara u centralnom nervnom sistemu uspostavljaju funkcionalnu vezu između receptora i efektora pokreta.

Prost refleksni luk • Ako je refleksni luk sastavljen samo iz dva neurona

(motornog i senzitivnog) i jedne sinaptičke veze (između njih), onda je to elementarni ili monosinaptički (prost) refleksni luk.

• . Prost refleksni luk je integrisan na nivou kičmene moždine a njegov centar je predstavljen sinapsom između dva neurona. S obzirom da se kod monosinaptičkog ili elementarnog reflesnog luka, impulsi ne prenose do viših centara u CNS-u, potrebno je da protekne manje vremena od momenta delovanja draži do reakcije. Primer prostog refleksnog luka je refleks na istezanje.

Složeni

refleksni luk

• Složeni refleksni luk je

duži refleksni luk jer se

sastoji iz najmanje

jednog ili više

interneurona, odnosno

umetnutih neurona

između senzornog i

motornog neurona. To je

polisinaptički refleksni

luk. Najveći broj refleksa

su polisinaptički i oni

imaju nešto duže vreme

prenošenja impulsa od

monosinaptičkih.

Podela prema vremenu latencije

• Prema Ledermanu (Ledermann 1999.), u kontroli pokreta, razlikuju se tri refleksna luka prema njihovoj dužini (na osnovu brzine prostiranja impulsa):

• M1 refleks koji predstavlja monosinaptički refleks na istezanje i ovaj refleks ima vreme latencije 30-50ms (to vreme odgovara samo jednoj sinapsi)

• M2 refleks ima duži refleksni luk, sa vremenom latencije od 50-80ms; odgovara na primer, refleksu fleksije na gornjim ekstremitetima; to mogu biti i složeniji refleksi koji obezbeđuju održavanje ravnoteže (antigravitacioni mehanizmi); obuhvataju nivo kičmene moždine i moždanog stabla;

• M3 refleks ima vreme latencije >80 ms i ovi refleksi sadrže elemente voljnih odgovora odnosno, javljaju se udruženi sa voljnim reakcijama

Podela refleksnih lukova prema

nivoima CNS-a koje obuhvataju

• Segmentne reflekse gde aferenti i eferenti leže na istom segmentnom nivou CNS-a; to su refleksi koji zahvataju jedan segment kičmene moždine;

• Intersegmentne reflekse čiji refleksni lukovi uključuju različite segmentalne nivoe kičmene moždine

• Supraspinalne reflekse čiji su refleksni lukovi integrisani na višim strukturama CNS-a nego što je kičmena moždina.

Refleksi integrisani na nivou

moždanog stabla

• Poznato je da refleksi

integrisani na nivou

moždanog stabla imaju

važnu ulogu u regulisanju

i održavanju ravnoteže

stojećeg stava i pokrete

uspravljanja u stojeći stav

a na osnovu signala koji

stižu iz vestibularnog

čula.

Labirintni refleks uspravljanja

• Integrisan na nivou moždanog stabla,

• uloga da održava glavu u uspravnoj poziciji u odnosu na prostor. Pod uspravnom pozicijom se podrazumeva da je „glava vertikalna a usta horizontalna“.

• Ovaj refleks funkcioniše zahvaljujući stimulusima iz vestibularnog čula (labirint) koji izazivaju kontrakciju mišića vrata, održavajući glavu u vertikalnom položaju. Javlja se u drugom mesecu života.

• Smatra se da je ovaj refleks integrisan već na rođenju, ali da su mišići bebe nedovoljno razvijeni da bi se ovaj refleks pokazao pre pomenutog perioda.

Refleksi čije je sedište u moždanoj

kori

To su:

• optički refleks

uspravljanja,

• eksteroceptivni

refleks uspravljanja

• reakcija uspravljanja

tela i refleksne

reakcije ravnoteže.

Optički refleks uspravljanja

• naučena refleksna reakcija orijentacije

glave u uspravnom položaju kao odgovor

na vizuelno prepoznavanje okoline

(vizuelni korteks).

• Javlja se u drugom mesecu života i traje

ceo život.

Eksteroceptivni refleks

uspravljanja

• ima ulogu

uspravljanja glave

kao odgovor na

eksteroceptivni

nadražaj nastao

dodirom određenih

delova tela i površine

oslonca

Refleksne reakcije

uspravljanja tela i

refleksne reakcije

ravnoteže

• Ovi refleksi koriste kombinaciju vizuelnih, vestibularnih i somatosenzornih signala (signala iz propriorecetora i eksteroreceptora), kako bi obezbedili prilagođavanje položaja tela u situaciji kada mu je narušena vertikalna pozicija.

• Senzorni signali iz pomenutih izvora se integrišu u kori velikog mozga odakle se šalju u mali mozak (eferentna kopija).

• Na osnovu toga kora mozga pravi poređenje između stanja trenutnog položaja tela i onog položaja koji treba da bude zauzet i vrši korekcije. Oštećenja ovih složenih refleksnih lukova izazivaju različite tipove poremećaja funkcije održavanja balansa.