Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc

Stalna konferencijagradova i opština

Savez gradova i opstina Srbije

Reaktiviranjebraunfilda u SrbijiSistematski pristup ili ad hoc rešenja?

Beograd, 2011

Projekat Institucionalna podrška SKGO

Analiza je razultat rada Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) u okviru projekta „Institucional-na podrška SKGO“. Projekat finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština. Analiza ne predstavlja zvaničan stav Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Autor analize je isključivo odgovoran za informacije koje se u njoj nalaze.

3

Sadržaj

1. Uvod: Napredak u prethodne četiri godine ...........................................................................51.1. Definicija braunfilda nije samo akademsko pitanje .................................................................61.2. Svi tipovi braunfilda ne zaslužuju isti tretman..........................................................................71.3. Parcijalni podaci o braunfild lokacijama ...................................................................................9

2. Pravni režim braunfilda: Dovoljno mogućnosti za akciju ..................................................132.1. Zakon o planiranju i izgradnji – (ne)zaslužene kritike ......................................................... 142.2. Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije – Prenos svojine od jeseni ....................... 162.3. Zakon o privatizaciji – Zakasnelo otrežnjenje ....................................................................... 172.4. Zakon o stečaju – Privatizacija kroz stečaj daje rezultate ..................................................... 182.5. Zakon o porezu na dobit – Skrivena diskriminacija braunfilda .......................................... 192.6. Uredba o direktnim investicijama – Fleksibilan pristup ...................................................... 20

3. Izvori finansiranja:Slabo korišćenje raspoloživih opcija ....................................................213.1. Budžet kao osnova za kombinovanje sa drugim izvorima ................................................... 223.2. Manje donacija, više kredita i obveznica ................................................................................ 22

4. Ograničenja revitalizacije braunfilda: Objektivni i subjektivni elementi ..........................254.1. Braunfildi kao kompleksan problem ....................................................................................... 254.2. Načiniti „Prvi korak na braunfild putu od hiljadu milja” ..................................................... 26

5. Rezime: Reaktiviranje braunfilda zahteva sistematsku akciju ............................................29

Prilog 1: Investicija kompanije Leoni u Prokuplju ...................................................................31

Prilog 2: Industrijska zona STEFIL u Valjevu ...........................................................................33

Spisak grafikona, slika i tabela

Grafikon 1. Stanje zaduženosti lokalnih samouprava kod domaćih banaka (u milijardama dinara)...................................................................................................... 23

Slika 1. Nova fabrika kompanije Leoni u Prokuplju ...........................................................................7Slika 2. Ruinirani pogoni preduzeća 14. oktobar u Kruševcu ...........................................................8Slika 3. Baza investicionih lokacija .................................................................................................... 10Slika 4. Najvažniji propisi koji regulišu problematiku braunfilda ................................................. 13Slika 5. Radovi na izgradnji stambenog kompleksa Stepa Stepanović u Beogradu ..................... 15Slika 6. Napušteni kompleks fabrike Viskoza u Loznici .................................................................. 17Slika 7. Raspoloživi izvori finansiranja projekata revitalizacije braunfilda .................................. 21Slika 8. Neuposleni kapaciteti Mitrovačke industrije ventila ......................................................... 26Slika 9. Preporuke za masovniju revitalizaciju braunfilda .............................................................. 30Slika 10. Proizvodni pogon preduzeća FIAZ (Leoni) pre, za vreme i posle renoviranja .............. 31Slika 11. Objekti u Industrijskoj zoni Stefil u Valjevu ....................................................................... 33

Tabela 1. Rezime najvažnijih aktivnosti u vezi sa revitalizacijom braunfild lokacija u periodu 2007-2011. godina ...................................................................6

Tabela 2. Pregled evidentiranih privrednih i vojnih objekata ........................................................... 11Tabela 3. Uslovi odobravanja komercijalnih kredita domaćih

banaka za lokalne samouprave ............................................................................................. 23Tabela 4. Uslovi odobravanja komercijalnih kredita međunarodnih

banaka za lokalne samouprave ............................................................................................. 24

5

1. Uvod: Napredak u prethodne četiri godine

Ozbiljnost problema braunfilda u Srbiji obrnuto je proporcionalna preduzetim aktivnostima na njegovom rešavanju. Masovna deindustrijalizacija privrede, u kombinaciji sa reformama siste-ma odbrane, ostavila je velike površine građevinskog zemljišta i mnogobrojne privredne i vojne objekte širom države potpuno neiskorišćenim ili nedovoljno iskorišćenim. Takva imovina isto-vremeno predstavlja ekonomski, urbanistički, ekološki, sociološki i estetski problem, povezan sa značajnim direktnim i oportunitetnim troškovima.1 Uprkos negativnim efektima koji su imanentni braunfild lokacijama, tokom cele prethodne decenije izostao je sistematski i organizovan pristup reaktiviranju braunfilda sa državnog nivoa, a povremeni primeri dobre prakse bili su više rezultat ad hoc aktivnosti u pojedinim gradovima i opštinama, vezanih najčešće za konkretne investicione projekte od velikog značaja za lokalnu privredu ili za formiranje industrijskih zona.

Od prvog značajnog projekta posvećenog problematici braunfilda – Recikliranje građevinskog zemljišta u Srbiji, sprovedenog od strane PALGO Centra i Stalne konferencije gradova i opština, prošlo je gotovo četiri godine. Iako je projekat rezultirao izdavanjem publikacije pod nazivom Oživ-ljavanje braunfilda u Srbiji, prve ove vrste kod nas, kao i održavanjem međunarodne konferencije u oktobru 2007, sa vrlo konkretnim zaključcima, primena iznetih preporuka od strane nadležnih državnih, pa i lokalnih, organa bila je polovična. Između ostalog, za prethodne četiri godine nisu usvojeni odgovarajući propisi koji bi omogućili vraćanje imovine lokalnim samoupravama, nije izrađen jedinstveni inventar (ili katastar) braunfild lokacija, niti je u javnosti dovoljno promovisana ideja o potrebi za revitalizacijom braunfilda. S druge strane, u međuvremenu je uspešno realizova-no nekoliko velikih braunfild projekata u oblasti prerađivačke industrije2, uz aktivan doprinos razli-čitih stejkholdera, jedan broj lokalnih samouprava uključio je braunfild lokacije u svoje Prostorne planove i Strategije razvoja, nacionalne i pokrajinske agencije za promociju investicija – SIEPA i VIP formirale su baze investicionih lokacija, u kojima se nalaze i braunfild kapaciteti, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja pokrenulo je inicijativu za pripremu nacionalne strategije rege-neracije braunfilda i izradu jedinstvene baze podataka.

1 U direktne troškove spadaju, na primer, izdaci se održavanje objekata ili izdvajanja za saniranje terena i uklanjanje posledica zagađenja životne sredine, dok oportunitetni troškovi podrazumevaju gubitke usled propuštenih mogućnosti ekonomske eksploatacije braunfild lokacija.

2 Najpoznatiji primeri ove vrste su investicioni projekti nemačkih kompanija Leoni i Falke na prostoru nekadašnjih industrijskih lokacija u Prokuplju i Leskovcu (slučaj realizacije projekta kompanije Leoni naveden je u Prilogu 1).

6 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?

Tabela 1. Rezime najvažnijih aktivnosti u vezi sa revitalizacijom braunfild lokacija u periodu 2007-2011. godina

Aktivnosti koje su započete ili završene

Nadležne institucije

Aktivnosti koje treba da budu završene ili započete

Nadležne institucije

Inicijativa za pripremu nacionalne strategije u vezi sa braunfild lokacijama i izradu jedinstvene baze

MERR Priprema nacionalne strategije i izrada jedinstvene baze

MERR

Formiranje baza investicionih lokacija sa podacima o braunfild objektima

SIEPA, VIP Bolji tretman braunfild lokacija u urbanističkim i prostorno-planskim dokumentima

APP, LS

Izrada Prostornih planova i Strategija lokalnog ekonomskog razvoja, uz analizu problema braunfilda

APP, LS Usvajanje propisa u oblasti imovine lokalnih samouprava

MFIN

Realizacija investicionih projekata u sektoru prerađivačke industrije

MERR, MŽSRPP, AP, SIEPA

Masovnija komercijalizacija imovine u vlasništvu Vojske

MO, GDS, MŽSRPP, DUI

Izrada nacrta propisa u oblasti imovine lokalne samouprave

MFIN

Komercijalizacija vojne imovine kroz prodaju ili prenamenu kasarni, vojnih klubova i drugih objekata

MO, GDS, MŽSRPP, RDI, SKGO

Izvor: PALGO Centar, SKGO, MERR, MO, SIEPA, VIP, AP, RGZ 3

1.1. Definicija braunfilda nije samo akademsko pitanje

Precizno definisanje pojma braunfilda važno je, ne samo iz teorijskih razloga. Kako pokazuje stu-dija organizacije CABERNET (Concerted Action on Brownfield and Economic Regeneration Network)4, unutar Evropske unije prihvaćene su različite nacionalne definicije braunfilda, što, u krajnjoj instanci, određuje i procenu ukupnog broja, kao i površine braunfild lokacija. Najveće razlike se pojavljuju između pojedinih grupa zemalja – dok u skandinavskim državama ne postoji opšteprihvaćena de-finicija, a braunfildi se uglavnom vezuju za probleme zagađenja, većina zapadnoevropskih zemalja, zbog velike gustine naseljenosti, u svojim definicijama koristi sintagmu „ranije urbanizovano zemlji-šte” u cilju reaktiviranja takvih lokacija u urbanim sredinama. Najočiglednije primere uticaja definicije na procenu veličine braunfilda predstavljaju Poljska i Rumunija koje ih izjednačavaju sa zagađenim

3 Lista skraćenica: MERR – Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, VIP – Fond za podršku investicijama u Vojvodini, APP – Agencija za prostorno planiranje, LS – lokalne samouprave, MFIN – Ministarstvo finansija, MŽSRPP – Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, AP – Agencija za privatizaciju, MO – Ministarstvo odbrane, GDS – Građevinska direkcija Srbije, RDI – Republička direkcija za imovinu, SKGO – Stalna konferencija gradova i opština

4 Sustainable Brownfield Regeneration: CABERNET Network Report, 2006

7Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?

područjima. U ovim zemljama, ukupna površina ovakvih lokacija iznosi približno 800.000, odnosno 900.000 hektara (2,5% i 3,8% ukupne površine zemljišta). Ovo su, ujedno, i ekstremni slučajevi, budu-ći da u drugim članicama EU braunfildi zauzimaju između 0,25% i 0,5% zemljišta, što se može uzeti i kao indikativna vrednost kod budućeg inventarisanja braunfild lokacija u Srbiji.

Slika 1. Nova fabrika kompanije Leoni u Prokuplju

Izvor: Politika

Neke od zemalja Evropske unije usvojile su definiciju koju predlaže CABERNET i obuhvata slede-će karakteristike braunfilda: a) nastali su kao posledica ranijeg korišćenja lokacije i okolnog zemljišta; b) napušteni su ili se nedovoljno koriste; c) mogu imati stvarne ili pretpostavljene probleme sa zaga-đenjem; d) uglavnom se nalaze u urbanizovanim područjima i e) zahtevaju intervenciju kako bi bili ponovo stavljeni u upotrebu. Među članicama Unije iz Istočne Evrope koje se, zbog uporedive veliči-ne stanovništva i slične privredne tradicije, po pravilu uzimaju kao predmet komparativnih analiza, ovakvo ili slično određenje pojma braunfilda preuzele su Češka i Letonija. Dok za Mađarsku i Slovač-ku nema odgovarajućih informacija, Poljska, Rumunija i Slovenija koriste isuviše uopštene definicije koje ne opisuju u potpunosti složen karakter braunfilda i, kao takve, mogu dovesti do pogrešnog ra-zumevanja ove problematike i nedovoljno efikasne intervencije. Iz svih navedenih razloga, proizilazi da bi u budućim planskim dokumentima trebalo usvojiti upravo pomenutu definiciju, uz eventualne korekcije na nivou gradova i opština koje bi odražavale specifičnosti lokalne situacije.

Definicija braunfilda koju koristi CABERNET može da posluži za svrhu izrade buduće nacionalne strategije, uz manje modifikacije usled lokalnih specifičnosti.

1.2. Svi tipovi braunfilda ne zaslužuju isti tretman

Inventarisanje braunfilda, kada bude sprovedeno, svakako će pokazati da se radi o velikom ne-iskorišćenom potencijalu. U Češkoj je, primera radi, prilikom izrade nacionalne strategije utvrđeno postojanje oko 10.000 takvih lokacija ukupne površine približno 30.000 hektara.5 Slične, a verovat-no i veće vrednosti, mogu se očekivati i kod nas uzimajući u obzir, pre svega, razmere devastacije industrijskih kapaciteta u prethodne dve decenije. Revitalizacija toliko velike imovine iziskivaće ogromna finansijska sredstva, zbog čega je neophodno prethodno izvršiti izbor strateških priori-teta na državnom i lokalnom nivou.

5 Czech Brownfield Regeneration Strategy, CzechInvest, 2004


Osnovna klasifikacija braunfilda na:industrijske i druge privredne kapacitete (proizvodni pogoni, skladišta itd.),1. vojne objekte (kasarne, aerodromi, klubovi vojske...),2. poljoprivredna dobra (poljoprivredni kombinati i zadruge) i 3. društvene ustanove (bolnice, škole, domovi kulture i slično)4.

U procesu određivanja prioriteta nije dovoljna, jer ne ukazuje na ekonomsku atraktivnost poje-dinih braunfilda. Primera radi, jedan objekat tzv. socijalne infrastrukture, iako ranije nije bio name-njen nekoj rentabilnoj delatnosti, ali se nalazi u centralnom gradskom području, može imati veći ekonomski potencijal od napuštene fabričke hale u industrijskoj zoni koja ne poseduje adekvatnu komunalnu infrastrukturu i bila je izložena velikom zagađenju.

Zbog toga je, u cilju sastavljanja liste prioriteta, od većeg praktičnog značaja švajcarska kate-gorizacija braunfilda, prema kojoj se razlikuju: 1) lokacije u centralnim gradskim zonama, gde je vrednost recikliranog zemljišta nakon pripreme i transformacije izuzetno velika, što ih čini dovolj-no privlačnim za privatne investitore i bez intervencije od strane države; 2) braunfildi u perifernim područjima gradova koje karakteriše manja vrednost zemljišta, pa je neophodno i učešće javnog sektora kako bi se za njih zainteresovali potencijalni ulagači i 3) lokacije u vangradskim i seoskim celinama, gde je vrednost recikliranog zemljišta negativna, što uslovljava značajnu finansijsku po-dršku države, kroz direktne subvencije i poreske olakšice.

Slika 2. Ruinirani pogoni preduzeća 14. oktobar u Kruševcu

Izvor: SIEPA

Ipak, i ova kategorizacija je opšteg karaktera i treba da posluži samo kao osnova za izbor priori-teta, dok će detaljna analiza braunfilda uključiti njihovo ocenjivanje prema brojnim parametrima, kao što su:

položaj objekta, odnosno parcele; ••imovinsko-pravni odnosi na konkretnom braunfildu; ••ekološka situacija;••potrebna sredstva (uključujući i eksterne izvore finansiranja);••vremenski period za njihovo reaktiviranje i drugi. ••


Krajnji cilj ovog procesa treba da bude identifikovanje onih lokacija koje imaju najveće šan-se za tržišnu komercijalizaciju na kratak rok i usmeravanje finansijskih sredstava i drugih resursa upravo u njihovu revitalizaciju.

Zbog velikog broja napuštenih ili slabo iskorišćenih industrijskih i drugih lokacija i visokih troškova njihove revitalizacije, izbor prioritetnih braunfilda jedan je od ključnih elemenata planske politike.

1.3. Parcijalni podaci o braunfild lokacijama

Početna faza sistematske akcije na regeneraciji braunfilda mora da bude utvrđivanje njihovog trenutnog stanja. Zadatak državnih institucija je da obezbede budžet, postave rokove i razviju metodologiju izrade jedinstvenog katastra braunfild lokacija, a na gradovima i opštinama je da taj posao obave na svojoj teritoriji.

Do sada su propuštene najmanje dve prilike da se uradi inventarisanje (jednog dela) braunfil-da; najpre kao deo procesa privatizacije u kojem je, prema aktuelnim podacima, ostalo neprodato ili su raskinuti ugovori za 1.722 preduzeća, od kojih veliki deo čine nekadašnji industrijski kom-pleksi sa ogromnim napuštenim kapacitetima, dok je Agencija za privatizaciju preuzela funkciju stečajnog upravnika u čak 984 preduzeća.6 Realna je pretpostavka da projekat evidentiranja bra-unfilda u fazi privatizacije ne bi bio ni previše tehnički kompleksan ni finansijski zahtevan, budu-ći da kompletni podaci već postoje u bazi Agencije za privatizaciju; tu se kao logično pojavljuje objašnjenje da je problematika braunfilda bila marginalizovana na državnom nivou, pa se ovaj projekat nije nikada našao na dnevnom redu Vlade i resornih Ministarstava. Druga mogućnost za izradu nacionalne evidencije braunfilda pojavila se u okviru projekta izrade Jedinstvenog katastra nepokretnosti, finansiranog sredstvima Svetske banke i implementiranog od strane Republičkog geodetskog zavoda. Na žalost, ni u ovom procesu nije predviđeno popisivanje braunfild lokacija po gradovima i opštinama, odnosno njihovo agregiranje na nacionalnom nivou.7 Drugim rečima, Republički geodetski zavod bi, kao prirodni nosilac tog budućeg posla, morao, zajedno sa ostalim državnim institucijama, da obezbedi posebna budžetska sredstva ili neki eksterni izvor finansira-nja za novi projekat izrade jedinstvene baze braunfilda.

U takvoj situaciji, pokušaji evidentiranja braunfild lokacija sprovođeni su parcijalno od strane nekoliko državnih institucija, a u saradnji sa lokalnim samoupravama koje su prepoznale važnost ove problematike i njen uticaj na ukupan lokalni ekonomski razvoj. Na izradi baza investicionih lo-kacija prethodnih godina radili su paralelno Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i USAID-ov Program podsticanja ekonomskog razvoja opština (MEGA), da bi, po formalnom okon-čanju MEGA programa sredinom 2009. godine, dve baze podataka bile integrisane u jedinstvenu bazu lokacija koja, osim parcela za grinfild investicije, sadrži i informacije o braunfild objektima. Baza je dostupna na internet adresi: http://serbia-locations.rs/locations-eng/ i trenutno obuhvata podatke za ukupno 238 braunfild lokacija (naziv objekta, grad/opština, površina zemljišta i obje-kata, opis lokacije, komunalna infrastruktura i fotografije objekata).

6 Statistika Agencije za privatizaciju, jul 2011.7 Informacija dobijena u razgovoru sa menadžerom projekta u Republičkom geodetskom zavodu, obavljenom 30.6.2011.


Slika 3. Baza investicionih lokacija

Izvor: SIEPA

Za teritoriju Vojvodine postoji slična baza, kreirana od strane Fonda za podršku investicija u Voj-vodini (VIP). Ona trenutno sadrži detalje za ukupno 83 braunfild lokacije, a podaci se nalaze na slede-ćem linku: http://www.vip.org.rs/index.aspx?langid=1&lang=en&tabId=202&menutabid=207.

Najzad, najkompletniji inventar braunfilda napravili su Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane. Master planom, donetim još juna 2006, bila je predviđena prodaja ukupno 447 vojnih komplek-sa, čiju je tadašnju vrednost Poreska uprava procenila na oko milijardu evra. U međuvremenu je, međutim, komercijalizovan veoma mali deo imovine za svega 10 miliona evra, s tim da je jedan broj lokalnih samouprava preuzeo nekadašnje vojne objekte u svoje vlasništvo i ponudio ih na prodaju ili u zakup zainteresovanim investitorima. U ovom trenutku, Vojska u svom vlasništvu po-seduje 3.942 objekta, površine 2.833.406 m², kao i 21.773 ha zemljišta.8 Od usvajanja Master plana realizovano je svega nekoliko uspešnih projekata komercijalizacije vojne imovine; najznačajniji su, svakako, izgradnja stambenog kompleksa na lokaciji nekadašnje kasarne Stepa Stepanović u Beogradu9, zatim transformisanje ranijeg Centralnog doma u Beogradu u Medija centar, kao i konverzija vojnog aerodroma u Lađevcima u civilni aerodrom.

Slično važi i za model konverzije industrijskih i drugih kapaciteta u objekte neproizvodne na-mene koji bi služili kulturnim i drugim društvenim sadržajima. Izuzev nekoliko pozitivnih primera revitalizacije ovog tipa, poput prenamene prostora Beton hale u Beogradu ili organizacije Mixer

8 Podaci Ministarstva odbrane.9 Prema informacijama Građevinske direkcije Srbije, na lokaciji površine 41,7 ha biće po fazama izgrađeno 4.578

stanova, od čega će Vojsci Srbije pripasti 21 odsto kvadrata. U ovom trenutku, u izgradnji je 28 stambenih zgrada sa 2.600 stanova, a završetak prvih objekata predviđen je za prvi kvartal 2012. godine.


festivala u objektima preduzeća Žitomlin, ova opcija je do sada, u velikoj meri, bila marginalizova-na na račun proizvodnih projekata tako što su državna sredstva bila usmeravana ka investicijama koje u kratkom roku obezbeđuju povećanje zaposlenosti i fiskalnih prihoda i druge direktne koristi za ključne stejkholdere. Međutim, u okolnostima kada je broj privrednih investicija i dalje nizak u odnosu na neophodnost dinamiziranja ekonomskog rasta, a objektivne potrebe za razvojem tzv. socijalne infrastrukture ostaju izuzetno velike, preporučljivo je primeniti iskustava drugih zemalja koje su svoje braunfilde uspešno transformisale u kulturne centre, obrazovne ustanove ili javne površine i na taj način podigle nivo kvaliteta života u lokalnim sredinama. Kako ovde često nisu u pitanju komercijalne delatnosti, značajna intervencija države bi bila neophodna, primera radi, kroz otkup i adaptaciju takvih napuštenih objekata, u slučaju da je pitanje vlasništva nesporno, i njihovo davanje pod zakup zainteresovanim stranama. Ipak, u ovakvim situacijama ne bi trebalo čekati na inicijativu države; naprotiv, kao što pokazuju neki inspirativni primeri revitalizacije bra-unfilda u centralnim gradskim zonama10, organizovana građanska akcija, uz jasne ciljeve i dobru strategiju, može da proizvede dovoljno snažan pritisak na zvanične institucije da se angažuju na rešavanju ove problematike u opštem interesu.

Tabela 2. Pregled evidentiranih privrednih i vojnih objekata

Vrsta objekataUkupan broj objekata

Ukupna površinaobjekata (m²)

Ukupna površinazemljišta (ha)

Nadležna institucija

Fabričke hale, magacini 238 2.910.315 1.175 SIEPA

Fabričke hale, magacini 83 / 352 VIP

Kasarne, klubovi, aerodromi

3.942 2.833.406 21.773 MO, RDI

Izvor: SIEPA, VIP, MO

Postojeće baze sadrže podatke samo o delu braunfild lokacija, ali pružaju dobru osnovu za izradu jedinstvenog katastra na nacionalnom nivou.

10 Recimo, Prilog 7 na temu transformisanja industrijskog kompleksa u Brnu naveden u publikaciji Oživljavanje braunfilda u Srbiji.


13

2. Pravni režim braunfilda: Dovoljno mogućnosti za akciju

Braunfildi nisu jedina oblast koja, iako nepotpuno pravno uređena, ipak pruža mnogo moguć-nosti za akciju. Sličan slučaj je sa privatno-javnim partnerstvima, za koja se već godinama čeka poseban zakon (završetak izrade nacrta konačno je najavljen za sredinu ove godine11), ali u nekim gradovima i opštinama uspešno funkcionišu u praksi.12 Još je pre četiri godine u studiji Oživljava-nje braunfilda u Srbiji konstatovano da „u Srbiji postoji zadovoljavajući okvir za aktiviranje i revita-lizaciju braunfild lokacija, ali da je neophodno donošenje novih osnovnih zakona...koji će opšti-nama dati punija ovlašćenja, odgovornost i obavezu u procesima revitalizacije braunfilda”. Ovde se prvenstveno misli na novu regulativu u oblasti imovine lokalne samouprave, čije se usvajanje godinama odlaže, mada je nacrt zakona napravljen još 2005. godine od strane PALGO Centra. Tako je danas i dalje na snazi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije iz 1995. godine, kao i paket drugih propisa iz perioda vladavine društvene i državne svojine koji regulišu status građevinskog zemljišta (Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa iz 1980, Zakon o prometu nepokretnosti iz 1998. godine).

Ostale elemente iz kompleksa problematike braunfilda regulišu noviji propisi, pre svega, Za-kon o planiranju i izgradnji (2009.), kao i Zakon o privatizaciji iz 2001, sa Izmenama i dopunama, odnosno novi Zakon o stečaju donet 2009. godine. Osim ovih zakona, koji se najčešće razmatraju u kontekstu analize braunfilda, niz drugih propisa takođe je povezan sa njihovom revitalizacijom. Zbog svojih poreskih i finansijskih implikacija, među njima se izdvajaju Zakon o porezu na dobit iz 2002, uz nekoliko naknadnih izmena i dopuna, i Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija u svojoj najnovijoj verziji iz 2011. godine.

Slika 4. Najvažniji propisi koji regulišu problematiku braunfilda

11 Najava ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića od 4.7.2011.12 U najvećem broju slučajeva radi se o upravljanju otpadom i javnom rasvetom, kao i vršenjem usluga javnog prevoza

i organizacije parkiranja.

ZAKON O PLANIRANJU I

IZGRADNJI

ZAKON O SREDSTVIMA U

SVOJINI RS

ZAKON O POREZU NA DOBIT

BRAUNFILD LOKACIJE

ZAKON O PRIVATIZACIJI

ZAKON O STEČAJU

UREDBA O DIREKTNIM

INVESTICIJAMA


Ako je pre četiri godine pravni režim braunfilda ocenjen kao „zadovoljavajući”, a nakon toga su usvojeni novi propisi sa reformskim atributima, može se, i bez detaljne pravne analize, zaključiti da je reaktiviranje braunfild lokacija danas lakše izvesti. Uostalom, prvi primeri realizacije investicio-nih projekata na nekada napuštenim lokacijama najbolji su dokaz da kada dobra volja svih zainte-resovanih strana postoji, ni relativno složen pravni sistem ne predstavlja nesavladivu prepreku.

Koje, dakle, novine u domaćem pravnom sistemu imaju najveći značaj za rešavanje problema braunfilda?

Uz pozitivan angažman svih stejkholdera, postojeći pravni propisi ne sprečavaju ponovno stavljanje braunfild lokacija u ekonomsku funkciju.

2.1. Zakon o planiranju i izgradnji – (ne)zaslužene kritike

Zakon o planiranju i izgradnji iz septembra 2009. jedan je od najkontroverznijih propisa donetih u prethodnih nekoliko godina. Istovremeno je i hvaljen i kritikovan13; hvaljen zbog jasne namere da se bolje urede njegovi glavni delovi (prostorno i urbanističko planiranje, građevinsko zemljište, izgradnja i legalizacija), a kritikovan usled zastoja u izdavanju lokacijskih i građevinskih dozvola i negativnih efekata po domaću građevinsku industriju. Nevezano za probleme u njegovoj primeni, Zakon je, sa aspekta realizacije braunfild projekata, doneo nekoliko pozitivnih novina.

Ključni reformski element – konverzija prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svo-jine, od suštinskog je značaja, jer promoviše načelo superficies solo cedit, eliminišući pravnu ne-sigurnost investitora koji dobijaju mogućnost da postanu vlasnici parcela, na kojima se nalaze njihovi objekti. Za braunfild lokacije, koje se često nalaze u postupku privatizacije ili stečaja, bitna je konverzija uz naknadu, detaljno regulisana Uredbom o kriterijumima i postupku za utvrđivanje visine naknade po osnovu konverzije prava za lica koja imaju pravo na konverziju uz naknadu, iz aprila 2010. Osnovna formula kod ove vrste konverzije glasi:

Naknada za konverziju = Tržišna vrednost građevinskog zemljišta - Troškovi pribavljanja prava korišćenja

Dok tržišnu vrednost zemljišta u trenutku konverzije određuje Poreska uprava, na osnovu različitih kriterijuma, troškovi pribavljanja prava korišćenja izjednačavaju se sa revalorizovanom cenom kapitala ili imovine, isplaćenom u procesu privatizacije, ili sa cenom imovine, odnosno de-lova imovine kupljene u stečajnom ili izvršnom postupku. Revalorizacija se vrši pomoću indeksa cena na malo, zaključno sa mesecom kada se sprovodi konverzija, a za problematiku braunfilda od značaja je i odredba prema kojoj u troškove korisnika zemljišta ulaze i izdaci za otklanjanje in-dustrijskog zagađenja. Najzad, pravo konverzije priznaje se i u slučaju prodaje kapitala, imovine ili delova imovine preduzeća pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, kao i za sticanje vlasništva nad pojedinačnim parcelama ako je preduzeće, kupljeno iz privatizacije ili stečaja, nosi-lac prava korišćenja na više parcela.

13 Primer analize zakona: Novi Zakon o planiranju i izgradnji: Šanse i rizici za lokalnu privredu, Dr Olga Kaganova, 2010.


Slika 5. Radovi na izgradnji stambenog kompleksa Stepa Stepanović u Beogradu

Izvor: GDS

Osim kroz davanje prava svojine nad građevinskim zemljištem privatnim investitorima, pozi-tivan uticaj na tretman braunfilda ostvaruje se i kroz uređivanje prostorno-planske i urbanističke politike. Lokalne samouprave Zakonom su dobile rok od 18 do 36 meseci da usklade svoje planska dokumenta sa Zakonom, uz pretnju sankcijama ukoliko to ne učine na vreme. S druge strane, iako rok za donošenje Prostornog plana Republike nije bio propisan, ovaj najviši planski dokument za teritoriju države donet je decembra prošle godine.

Drugo je pitanje koliko ima gradova i opština koje su u svojim prostornim i urbanističkim do-kumentima prepoznale značaj braunfild lokacija. Međutim, pozitivni primeri postoje. U Prostor-nom planu Republike na više mesta se pominje potreba za većim angažovanjem braunfilda radi ostvarenja ciljeva prostorno-planskog razvoja, dok se na lokalnom nivou, po kvalitetu tretmana braunfilda, posebno izdvajaju neki gradovi, poput Niša i Subotice.

Najsporniji deo Zakona, onaj koji se odnosi na proceduru izdavanja dozvola za izgradnju novih, kao i za rekonstrukciju postojećih objekata, i dalje ostaje diskutabilan. Svetska banka je u svom najnovijem izveštaju Doing Business 2011 po ovom parametru Srbiju rangirala na 176. mesto u svetu, čak dva mesta niže nego u prethodnoj studiji.14 Međutim, ovaj podatak, koliko god bio za nas poražavajući, mora se uzeti sa rezervom iz najmanje dva razloga: prvo, glavni faktor tako sla-bog plasmana su troškovi pribavljanja dozvole (1.821,4% nacionalnog dohotka po stanovniku), a ne broj procedura, pa ni njihovo trajanje; drugo, metodologija istraživanja podrazumeva da se radi o podizanju skladišta u najvećem gradu u državi, tačnije, u Beogradu u našem slučaju. Ako se zna da je upravo u prestonici vladao predug zastoj u izdavanju građevinskih dozvola, ne zalazeći u osetljivu temu razloga, brojke iz ove studije ne bi trebalo nekritički prihvatati. Kao što je u jednom od prvih komentara Zakona napomenuto, „izdavanje rešenja o dozvolama...zavisi od velikog broja

14 Tabela se nalazi na adresi: http://www.doingbusiness.org/rankings


subjekata. Vreme pribavljanja ovih dozvola...zapravo je ocena rada celokupne administracije...”15, što, u prevodu, znači da razlike od jedne do druge opštine mogu da budu velike, zavisno od stanja planskih i urbanističkih dokumenata, organizovanosti i efikasnosti lokalnih službi, pa sve do pro-fesionalnosti u pristupu samih investitora.

Uprkos početnim problemima u primeni, Zakon o planiranju i izgradnji već na srednji rok mogao bi da pomogne bržem reaktiviranju srpskih braunfilda, dajući veću pravnu sigurnost investitorima.

2.2. Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije – Prenos svojine od jeseni

Punih šest godina nakon što se pojavio Predlog Zakona o imovini lokalne samouprave, iza ko-jeg su svojim potpisima stali čelni ljudi dvadesetak gradova i opština, ovaj propis će, pod nazivom Zakon o javnoj svojini, konačno biti usvojen. Predlog novog zakona ušao je u skupštinsku proce-duru 30. maja, a očekuje se da će biti izglasan na prvom jesenjem zasedanju, zajedno sa Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju. Oba zakona važe kao uslovi daljih evropskih integracija – jasno je i zbog čega.

Još uvek važeći Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije iz 1995. preživeo je šesnaest go-dina, od toga deset pod demokratskom vlašću, uprkos stalnim kritikama dela akademske javnosti: da je suprotan modernim tekovinama regionalizma, da stavlja lokalnu vlast u podređen položaj prema centralnoj, da otežava lokalnim samoupravama pristup kreditnim izvorima finansiranja, da usporava administrativne procedure u radu sa investitorima, da negativno utiče na celokupan ekonomski razvoj opština i gradova...

Najbolja vest za sve koji su zainteresovani za bržu revitalizaciju braunfilda nesumnjivo je sadr-žana u sledećim odredbama zakonskog predloga:

pravo lokalnih samouprava da stiču svojinu na nepokretnostima (objekti i građevinsko ••zemljište, osim ako su objekti ustupljeni na privremeno korišćenje), kao i svojinu na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa;pravo gradova, gradskih opština i opština da samostalno upravljaju stvarima u svojini (tj. ••da odlučuju kako će ih i pod kojim uslovima koristiti), zatim da ih ustupe na korišćenje, kao i da raspolažu njima, uključujući i dogradnju, nadziđivanje, adaptaciju, uništenje i slične promene fizičkih svojstava stvari;mogućnost da se na stvarima u svojini zasnivaju tereti i založna prava u cilju ispunjenja ••obaveza;automatski prenos svojine na stvarima, regulisane važećim Zakonom, sa države na lokalnu ••samoupravu, kao i obaveza države da onim gradovima i opštinama koje ne mogu da vrše svoju funkciju ni nakon prenosa prava svojine obezbedi potrebna sredstva.

Namere autora očigledno su u skladu sa dugogodišnjim zalaganjima lokalnih vlasti da konačno postanu titulari prava na imovini na svojoj teritoriji. Kojom brzinom će prenos prava biti završen ne zavisi samo od rokova propisanih Zakonom (najduže tri meseca), već i od spremnosti učesnika u ovom procesu.

15 Komentar Zakona o planiranju i izgradnji, Pera Marković, 2007.


Ukoliko ne bude suštinskih izmena predloga Zakona, prenos svojine na lokalne samouprave biće omogućen za nekoliko meseci, s tim da će brzina ovog procesa zavisiti i od volje i spremnosti svih nivoa vlasti.

2.3. Zakon o privatizaciji – Zakasnelo otrežnjenje

Srpska privatizacija sve više liči na beskrajnu sagu. U početku je delovala idilično – najatraktivnija preduzeća prodavala su se po cenama koje su se tada činile potcenjenim, a danas su nam nedostiž-ne, budžet se uredno punio, vlasnici su polako kupili profite, a ni radnici se, uglavnom, nisu mnogo bunili. Bilo je čak i procena da bi mogla da se završi u roku od četiri godine... Problemi su nastali kada su ispucani svi aduti i na prodaju su ostale ljušture od preduzeća sistematski uništavane razor-nim koktelom privrednih sankcija, gubitka tržišta, nekonkurentnih proizvoda, velikih dugova, viška zaposlenih i, iznad svega, prelivanja društvene svojine u privatne džepove socijalističkih direktora. Stotinama takvih posrnulih giganata, većinom žrtava bezuspešnih programa restrukturiranja, pri-družila se sve brojnija grupa firmi koje su novim privatnim vlasnicima poslužile samo kao sredstvo za lično bogaćenje, dok država nije reagovala i oslobodila ih njihovih „spasilaca”.

Retki su primeri nekada velikih sistema i ponosa socijalističke privrede koji su, makar u delovi-ma, spaseni povezivanjem sa pravim strateškim partnerima, po modelu koji je, recimo, primenjen sa Zastavom. Uprkos velikim koncesijama koje je FIAT već dobio od države ili će ih tek dobiti16, malo je onih koji ne bi pristali na sličan aranžman sa drugim „Zastavama” po celoj Srbiji, od Niša, preko Kruševca, Kraljeva, Loznice, Trstenika, Zrenjanina, Kikinde...17 Na žalost, sa propašću njihovih industrijskih kompleksa, ovi gradovi su postali pravi zarobljenici braunfilda, ruinirani u svakom smislu: ekonomskom, socijalnom, ekološkom, psihološkom i estetskom.

Slika 6. Napušteni kompleks fabrike Viskoza u Loznici

Izvor: Panoramia

16 Ugovor o zajedničkom investicionom ulaganju između Republike Srbije i FIAT Group Automobiles S.p.A., 2008.17 Primera radi, Viskoza u Loznici je, na svom vrhuncu, zapošljavala preko 10.000 radnika, da bi, po zvaničnom

proglašenju stečaja, formalno zadržala svega stotinak zaposlenih.


Iako ponekad etiketiran kao kočnica za regeneraciju (industrijskih) braunfilda, paket privatiza-cionih propisa nikada nije formalno sprečavao kupce atraktivnih preduzeća ili njihovih delova. Već u Osnovnim odredbama Zakona o privatizaciji dozvoljena je prodaja imovine ili delova imovine, kao i pojedinih delova predmeta privatizacije, da bi članovima Zakona koji uređuju restrukturira-nje bile, pored ostalog, predviđene i statusne i organizacione promene u preduzećima, što znači izdvajanje onih delova složenih sistema za koje se procenjuje da mogu da privuku potencijalne investitore. Takođe, ako se ispostavi, pre zaključenja ugovora o prodaji, da je u preduzeću nastala šteta po životnu sredinu, sredstva se, prema Zakonu, obezbeđuju iz državnog budžeta.

Ako na papiru privatizacija izgleda kao idealan proces, krivca za toliko mnogo neprodatih ili nesrećno prodatih preduzeća treba, očigledno, tražiti na drugoj strani. Razloga ima više:

restrukturiranje, posebno u onim slučajevima gde su (delovi) velikih preduzeća imali ••poslovnu perspektivu, uglavnom je neuspešno obavljeno, a institut otpusta dugova od strane državnih organa i organizacija kasno je uveden, tek izmenama Zakona iz 2007. godine;isto važi i za zabranu osuđenima za krivična dela i ranijim vlasnicima preduzeća, gde ••su ugovori o privatizaciji raskinuti, da kupuju preduzeća; pri tome, nadležnosti kod provere porekla kapitala, namerno ili ne, nisu jasno definisane, tako da su Agencija za privatizaciju, Uprava za sprečavanje pranja novca i druge institucije neprestano prebacivale odgovornost jedne na druge;18

nadzor nad ispunjavanjem ugovornih obaveza vršen je uz previše tolerancije, ponekad ••i uz sumnju na selektivan pristup vlasnicima, uz konstantna opravdanja Agencije za privatizaciju da ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za efikasnu kontrolu;kaže se da je „put u pakao često popločan dobrim namerama”, pa je tako mogućnost ••kupovine preduzeća plaćanjem na više rata u nekim slučajevima zloupotrebljena da se ona jeftino kupe i, po poznatom scenariju, vredna imovina rasproda, dugovi nagomilaju, a kapital istopi.

Da li su neke od pomenutih novih odredbi Zakona, usvojene kad je trebalo spasavati ono što se spasti može, dobre kao takve? Da, ali je mnogo vremena izgubljeno, previše je štete napravljeno, a zlatno doba merdžera i akvizicija u svetu okončano je pre tri godine i nema jasnih nagoveštaja da će opet nastupiti u skorije vreme.

Zakon o privatizaciji omogućava ozbiljnim kupcima da privatizuju atraktivne braunfilde, ali je zakazala praksa kontrole loših vlasnika i restrukturiranja složenih sistema.

2.4. Zakon o stečaju – Privatizacija kroz stečaj daje rezultate

Oblast stečajnih postupaka jedna je od najkomplikovanijih u domaćem pravnom sistemu, što zbog broja preduzeća u stečaju ili pred stečajem, što zbog ranije raširene prakse zloupotreba ovog pravnog instituta, što zbog vođenja postupaka od strane različitih organa (Agencija za privati-zaciju i privredni sudovi). Istovremeno su, prema istraživanju Svetske banke, postupci i dalje du-gotrajni (2,7 godina), troškovi visoki (23 odsto vrednosti imovine), a stepen naplate potraživanja

18 Ilustracije radi, pogledati emisiju televizije B92 Reakcija: Dosije Šarić, emitovanu iz dva dela marta 2010. godine: http://www.b92.net/info/emisije/reakcija.php?yyyy=2010&mm=03&nav_id=419072


nizak (svega 29,5 procenata). Ipak, i prema ovoj statistici, novi Zakon o stečaju, donet decembra 2009, a u primeni od januara prošle godine, doprineo je našem skoku na listi zemalja, sa 101. na 86. mesto.19

Za potencijalne kupce braunfild imovine preduzeća u stečaju, ali i za sve ostale aktere u pro-cesu realizacije ovakvih projekata, osnovni interes je, naravno, da se stečaj odvija što brže i uz što niže troškove, sve do faze unovčenja stečajne mase kroz prodaju imovine. Možda je rano posle godinu i po dana primene ocenjivati pune efekte novog Zakona, ali, kroz više njegovih odredbi, stvoreni su preduslovi za efikasnije sprovođenje postupka stečaja.

Neke od njih se odnose na organe stečajnog postupka; tako su nadležnosti i odgovornost ste-čajnog upravnika preciznije određeni, uz uvođenje strožeg nadzora nad njegovim radom, dok je prostor za manipulacije sužen slučajnim odabirom sa liste aktivnih stečajnih upravnika.

U delu finansijskih izdataka, smanjeni su iznos predujma za pokretanje stečaja, kao i troškovi postupka u celini, što bi trebalo dodatno da motiviše strane u postupku da se opredele za ovu, kod nas nepopularnu, meru rešavanja problema u poslovanju. Za one koji ne bi pristali dobrovoljno da pokrenu postupak, Zakon nalaže automatski ulazak u stečaj i to, počev od 2012, za sve firme koje su neprekidno u blokadi godinu dana.

Kod privatizacije iz stečaja, što se u više slučajeva pokazalo kao uspešan metod reaktiviranja braunfilda (već su pomenuti primeri kompanija Falke i Leoni, a u tu grupu spadaju i subotičko Bratstvo prodato slovačkoj firmi Tatravagonka, kao i NITEX koji je udomljen kod italijanskog Be-netton-a), preduzeća nastavljaju da posluju kao pravna lica, dok se njihovi kupci registruju kao vlasnici, sa svim vlasničkim i upravljačkim pravima. U tim situacijama se stečajni postupak protiv privatizovanog preduzeća, kao stečajnog dužnika, prekida i dalje se vodi samo protiv stečajne mase koju zastupa stečajni upravnik u cilju namirenja poverilaca.

Nizom izmena ranijih odredbi novi Zakon postavlja osnovu za brže i jeftinije stečajne postupke.

2.5. Zakon o porezu na dobit – Skrivena diskriminacija braunfilda

Zakon o porezu na dobit iz 2002. godine pretrpeo je ukupno tri izmene u međuvremenu, da bi verzija iz 2010. godine bila najrestriktivnija u delu koji se odnosi na poreske podsticaje. Iz ranijeg skupa olakšica izostavljene su odredbe o ubrzanoj amortizaciji fiksne imovine, dok je kod poreskih oslobođenja za tzv. velika ulaganja na period od 10 godina donja granica podignuta na 800 miliona dinara, uz zapošljavanje najmanje 100 radnika na neodređeno vreme, kao drugi, kumulativni uslov. S druge strane, uvedeno je oslobođenje od plaćanja poreza u periodu od 5 godina za investicije u nedovoljno razvijenim područjima (što je naročito važno za rešavanje problema nefunkcionalnih industrijskih objekata koji su u velikom broju prisutni upravo u ovim sredinama). Takođe, odredbe o poreskim kreditima nisu bitnije menjane, tako da i dalje važi pravo umanjenja poreske obaveze u iznosu od 20% ulaganja u osnovna sredstva, odnosno 80% za 16 posebno naznačenih delatnosti.

Navedeni članovi, kao i Zakon u celini ne prave nikakvu razliku između vrsta ulaganja, čime bi trebalo da omoguće jednak pravni tretman grinfild i braunfild investicija. Svojevrsna diskriminaci-ja braunfild projekata, tačnije onih koji se realizuju kroz privatizaciju, ipak postoji i to zbog uslova

19 Podaci iz izveštaja Doing Business 2011: http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/serbia/#closing-a-business.


vezanih za novo zapošljavanje. Jedan od osnovnih ciljeva poreskih olakšica sastoji se, naime, u stimulisanju angažovanja novih radnika, kao sredstvu za smanjenje akutne bolesti srpske privrede – visoke nezaposlenosti. Zato su grinfild projekti, koji, po definiciji, donose otvaranje novih radnih mesta, u određenoj meri favorizovani u poređenju sa ulaganjima u privatizovana preduzeća sa slabo iskorišćenim ili potpuno neiskorišćenim kapacitetima, gde je redukovanje ukupnog broja zaposlenih, po pravilu, sastavni deo strategije restrukturiranja.

Usled vezivanja nekih poreskih podsticaja za zapošljavanje novih radnika, Zakon o porezu na dobit delimično favorizuje grinfild projekte u odnosu na braunfild ulaganja u procesu privatizacije.

2.6. Uredba o direktnim investicijama – Fleksibilan pristup

Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, prvi put usvojena 2006. godine, ta-kođe je imala više verzija. Najradikalnije novine u tekstovima iz 2007. i 2009 podrazumevaju uvo-đenje pojmova: „ulaganja od posebnog značaja”, „devastirana područja” i „područja od posebnog interesa”. Za ulaganja od posebnog značaja, u vrednosti većoj od 50, odnosno 200 miliona evra, uz zapošljavanje najmanje 300, tj. 1.000 novih radnika predviđene su subvencije do visine od 20 odsto ukupnih ulaganja. Kod proizvodnih projekata u devastiranim područjima i područjima od posebnog interesa iznos bespovratnih sredstava kreće se od 4.000 do 10.000 evra po novozapo-slenom, izuzev za automobilsku, elektronsku i industriju informaciono-komunikacionih tehnolo-gija, gde je minimalna pomoć 5.000 evra. Sve ostale opštine, odnosno gradovi, mogu da računaju na sredstva u rasponu između 2.000 i 5.000 evra za ulaganja u proizvodnim sektorima, dok je za projekte u oblasti usluga koje su predmet međunarodne trgovine i strateške projekte u oblasti turizma iznos subvencija od 2.000 do 10.000 evra.20

U Uredbi se ne pominju termini „grinfild” i „braunfild”, već se ona u celini odnosi na investici-one projekte sledeće vrste: 1) započinjanje nove delatnosti; 2) proširenje postojeće delatnosti; 3) diversifikacija postojećeg proizvodnog programa i 4) bitne promene u celokupnom proizvodnom programu postojeće delatnosti. Ovakva formulacija projekata dovoljno je fleksibilna da obuhvati i ulaganja u reaktiviranje braunfilda, a i dosadašnja praksa tokom 13 ciklusa dodele bespovratnih sredstava pokazala je da dva tipa investicija imaju identičan pravni tretman, uključujući i delimič-nu refundaciju sredstava uloženih u infrastrukturu. S tim u vezi, pozitivna diskriminacija braunfilda mogla bi da bude sprovedena upravo kroz mehanizam refundacije ulaganja u otklanjanje posledi-ca zagađenja braunfild lokacija, kada bi takva obaveza važila za privatne investitore. Međutim, kod do sada subvencionisanih braunfild projekata, troškove saniranja ekoloških problema pokrivala je država iz budžeta Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, što, inače, i jeste njena obaveza po Zakonu o privatizaciji, tako da se nije pojavila potreba za naknadnim pokriva-njem ovih troškova korisnicima subvencija.

Tekst Uredbe, kao i praksa dodele sredstava pokazuju ravnopravan tretman investicionih projekata, bez obzira na vrstu ulaganja.

20 Više informacija o subvencijama za direktne investicije nalazi se na sledećoj stranici: http://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/1/finansiranje/finansijska_podrska_za_investitire/.

21

3. Izvori finansiranja: Slabo korišćenje raspoloživih opcija

Ako postoji strategija, plan ili neki drugi dokument koji predviđa stavljanje prioritetnih bra-unfild lokacija u ponovnu upotrebu, a pravni režim, uz konstruktivno postupanje svih uključenih strana, omogućava realizaciju ovakvih projekata, onda je sledeći zadatak za državnu i lokalnu vlast da obezbede sredstva za njihovo finansiranje. Inače je kod nas pozivanje na nedostatak novca postalo deo poslovnog i političkog folklora i idealno opravdanje za nesposobne; u stvarnosti je, nasuprot tome, mnogo veći problem kreirati prave ideje i razviti profitabilne projekte. Kada su ovi uslovi ispunjeni, novac je, po pravilu dostupan, a izvori mogu biti brojni.

Kod pravljenja plana finansiranja projekata, sredstva se dele na sopstvena i pozajmljena; u slu-čaju pozajmica, razmatraju se troškovi i drugi uslovi finansiranja, a moguće su i kombinacije oba osnovna izvora. Isti bazični principi važe i za braunfild projekte. Na jednoj strani nalazi se novac iz budžeta (državnog i lokalnog), na drugoj – sredstva iz donatorskih programa, komercijalnih kre-dita i sličnih izvora (recimo, municipalne obveznice), dok su u sredini razni modaliteti mešovitog finansiranja, poput javno-privatnih partnerstava.

Slika 7. Raspoloživi izvori finansiranja projekata revitalizacije braunfilda

SOPSTVENA SREDSTVA

POZAJMLJENA SREDSTVA

MEŠOVITA SREDSTVA

IZVORI FINANSIRANJA

DRŽAVNI BUDŽET

LOKALNI BUDŽET

JPP

DONACIJE

KREDITI

OBVEZNICE


3.1. Budžet kao osnova za kombinovanje sa drugim izvorima

Državna budžetska sredstva namenjena reaktiviranju braunfild lokacija usmeravaju se preko više ministarstava, kao deo podrške ravnomernom regionalnom razvoju. Glavni deo novca plasira se po-sredstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koje, nakon rekonstrukcije Vlade, obuhvata i nekadašnje Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, ali se regionalnim razvojem bavi i Ministar-stvo bez portfelja, tačnije Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.

Samo do kraja 2011. godine, Ministarstvo ekonomije bi trebalo da dodeli sredstva iz Nacional-nog investicionog plana za izgradnju opštinske i regionalne infrastrukture, kao i za slične progra-me koji se sufinansiraju iz IPA programa za 2008, odnosno 2010, u ukupnom iznosu od oko 875 miliona dinara.21 Pored toga, iz budžeta Ministarstva bez portfelja od približno 661 milion dinara, značajan deo novca odvaja se za projekte koji su, uglavnom indirektno, vezani za stavljanje bra-unfild lokacija u funkciju (na primer, finansiranje ili sufinansiranje izrade projektne dokumentacije, edukacija opštinskih uprava i slični programi), i to u 48 nedovoljno razvijenih područja u istočnom i južnom delu Srbije.

Notorna je činjenica da su budžeti većine gradova i opština isuviše skromni za značajnije finan-siranje kapitalnih projekata, naročito nakon smanjenja transfera sa državnog nivoa. Međutim, uz pretpostavku da lokalna samouprava da primat potencijalno najrentabilnijim investicijama, kakve mogu da budu i pojedini braunfild projekti, u kombinaciji sa kreditnim ili donatorskim sredstvima mogu se dobiti zadovoljavajući iznosi.22

Najveći deo budžetskog novca za poboljšanje lokalne infrastrukture plasira se preko programa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

3.2. Manje donacija, više kredita i obveznica

Prema jednom skorašnjem izveštaju na ovu temu23, lokalne samouprave generalno imaju do-voljno prostora za dodatno zaduživanje, bez narušavanja pravila iz Zakona o javnom dugu, pre-ma kojem ukupne neizmirene dugoročne obaveze ne smeju preći 50% tekućih priliva budžeta iz prethodne godine. Naime, iako je u 2009. u poređenju sa 2005. godinom iznos obaveza lokalnih samouprava prema domaćim bankama porastao na 11,3 sa 2,1 milijarde dinara, a broj zaduženih gradova i opština popeo se na 94 sa svega 13, procenat zaduženja nije prešao 12 odsto. Čak i kada se na ovu sumu dodaju potraživanja međunarodnih finansijskih institucija, zaduženje je dosti-glo samo 22 procenta. Situacija se menja tek u prošloj godini, kada je gornja granica zaduživanja smanjena na 88,2 milijarde dinara, dok je, istovremeno, zbir neotplaćenih dugova lokalnih vlasti drastično porastao na 17,9 milijardi ili nešto više od 20 odsto. Uprkos brzom rastu zaduženosti,

21 Od pojedinačnih gradova i opština, među korisnicima programa u ovoj godini nalaze se Valjevo, Kruševac, Vrbas, Kula, Šabac, Varvarin i Ćićevac.

22 Primera radi, Grad Valjevo je za opremanje industrijske zone na prostoru propale fabrike nameštaja Stefil izdvojio 2 miliona dinara sopstvenih sredstava, a za preostali deo ukupne sume od 20 miliona zadužio se kod komercijalne banke. Više informacija o ovom projektu navedeno je u Prilogu 2.

23 Izveštaj o razvoju tržišta kredita lokalnih vlasti od 2005. do 2010. godine, Ljiljana Brdarević, oktobar 2010.


krajem prošle godine samo su tri lokalne samouprave (Batočina, Smederevska Palanka i Beograd) bile iznad gornje granice definisane Zakonom.

Grafikon 1. Stanje zaduženosti lokalnih samouprava kod domaćih banaka (u milijardama dinara)

Izvor: Bilten javnih finansija, Izveštaj o kontroli poslovanja banaka

Do prošle godine, svega osam domaćih banaka učestvovalo je u kreditnom finansiranju lokal-nih samouprava, uz njihovo minorno učešće u ukupno odobrenim kreditima od 0,9%. Sredstva su na raspolaganju za sve vrste infrastrukturnih projekata, dakle i one koje podrazumevaju neki oblik regeneracije braunfilda, pod uslovima određenim ocenom kreditnog rizika lokalnih samouprava, kao i cenom prikupljanja sredstava.

Tabela 3. Uslovi odobravanja komercijalnih kredita domaćih banaka za lokalne samouprave

Element Uslovi

Rok vraćanja 5-15 godina

Period počeka 1-3 godine

Kamatna stopa Kredit u dinarima: BELIBOR + 1,5% Kredit u evrima: EURIBOR + 3,5-7,0%

Obezbeđenje Visina budžetskih prihoda

Menica lokalne samouprave

Jemstvo javnog komunalnog preduzeća

Hipoteka (zgrade i zemljište, uz saglasnost DUI)Izvor: Izveštaj o razvoju tržišta kredita lokalnih vlasti

Ostali kreditni izvori uključuju međunarodne finansijske institucije, od kojih su u finansiranju lokalnih samouprava aktivne: Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), i to samostalno, uz ugovaranje sa Vladom, i preko svojih posredničkih banaka, kao i Nemačka razvojna banka (KfW).

51,8

66,778,4

91,4 88,2

4,7 6,9 9,1 11,317,9

0,010,020,030,040,050,060,070,080,090,0

100,0

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Gornja granica zaduživanja Iznos neotplaćenih obaveza


Tabela 4. Uslovi odobravanja komercijalnih kredita međunarodnih banaka za lokalne samouprave

ElementUslovi

EBRD EIB KfW

Visina kredita Od 5.000.000 EUR do 35% troškova projekta

Do 50% troškova projekta

Do 1.200.000 EUR

Rok vraćanja 8-10 godina Do 20 godina Do 7 godina

Period počeka 3-4 godine Do završetka izgradnje Do 1 godine

Kamatna stopa EURIBOR + margina Blizu troškova zaduživanja EIB-a

EURIBOR + 4,5%Fiksna: 6,5%

Izvor: Izveštaj o razvoju tržišta kredita lokalnih vlasti

Osim kroz Nacionalni investicioni plan, Ministarstvo ekonomije raspodeljuje novac namenjen unapređenju lokalne infrastrukture i u sklopu nekoliko donatorskih programa. Iz budžeta Evrop-ske unije u toku je implementacija jednog broja IPA projekata, kao što su: Program regionalnog društveno-ekonomskog razvoja (RSEDP 2), Program podrške opštinskoj infrastrukturi (MISP) i Je-dinica za pripremu projekata i tehničku pomoć za jačanje administrativnih kapaciteta (PP&TAF). Ovaj poslednji služi za svrhu pripreme Operativnog programa za 3. komponentu IPA-e (namenje-nu regionalnom razvoju) koja će nam biti na raspolaganju po sticanju statusa kandidata, odnosno pokretanju pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji. U ostale značajne multilateralne ili bilateral-ne donatore ubrajaju se, takođe, UNDP, GIZ i Svetska banka.

Za razliku od klasičnih kredita komercijalnih banaka, koji postepeno dobijaju na značaju kao instrument finansiranja kapitalnih investicionih projekata na lokalnom nivou, izlazak opština i gra-dova na tržište kapitala emitovanjem municipalnih obveznica vrlo je malo zastupljen. Tek u junu 2010. godine, tri lokalne samouprave dobile su kreditni rejting, kao preduslov za emitovanje ob-veznica objavljivanjem javnog prospekta; Novom Sadu je od strane agencije Moody’s dodeljen rejting Ba3, koji odgovara rejtingu države, dok su Kraljevo i Valjevo dobili rejting B1, niži za jedan stepen od državnog. Iako obveznice, u poređenju sa komercijalnim kreditima, nude brojne pred-nosti, između ostalog, i manje troškove zaduživanja,24 do sada je jedino Novi Sad počeo sa ko-rišćenjem ovog finansijskog instrumenta potpisivanjem ugovora o izdavanju obveznica ukupne vrednosti 35 miliona evra.25

Gotovo sve lokalne samouprave imaju dovoljno prostora u budžetu za kreditno (su)finansiranje kapitalnih projekata, dok je municipalne obveznice do sada emitovao samo jedan grad.

24 Razlozi za širu upotrebu obveznica u cilju finansiranja lokalnih projekata detaljno su prikazani u pomenutom dokumentu: Izveštaj o razvoju tržišta kredita lokalnih vlasti od 2005. do 2010. godine, str. 20. i 24.

25 Obveznice će biti emitovane preko UniCredit banke, kao pokrovitelja, po efektivnoj kamatnoj stopi od 6,25% godišnje, sa rokom dospeća od 12 godina i grejs periodom od 2 godine. Sredstva su namenjena za završetak izgradnje Bulevara Evrope i projekat izgradnje 100 kilometara kanalizacione mreže.

25

4. Ograničenja revitalizacije braunfilda: Objektivni i subjektivni elementi

Činjenica da je pravni režim braunfilda povoljniji nego pre nekoliko godina, kao i da su izvori fi-nansiranja raspoloživi u većoj meri nego ranije ne znači da je reaktiviranje ovakvih lokacija postalo masovna pojava. Naprotiv, pozitivni primeri su retki, bez obzira na to da li se radi o industrijskim, vojnim ili nekim drugim kompleksima. U sektoru industrije, većina nekadašnjih velikih sistema, koji predstavljaju i glavni segment braunfilda, nisu pronašli strateške partnere tokom privatizacije, niti postoje izgledi da će ih pronaći, osim prodajom delova imovine kroz stečaj. Nekoliko ranije pomenutih uspešnih primera pokazuju da su kod ovakvih projekata zajednički elementi: niska ka-pitalna intenzivnost, odnosno mala ulaganja u izgradnju postrojenja, značajna nezaposlena radna snaga sa odgovarajućim kvalifikacijama na lokalnom području, brzina kao važan faktor u realizaciji projekta, koja favorizuje braunfilde u odnosu na grinfilde, i, najzad, konstruktivan pristup ključnih stejkholdera, od lokalne samouprave, preko centralne vlasti, do zaposlenih u tim fabrikama. Na žalost, u poređenju sa ogromnim (pretpostavljenim) razmerama problema braunfilda, uspešno završeni projekti revitalizacije, a isto važi i za vojnu imovinu, verovatno bi se merili promilima. Objašnjenje za ovako slabe rezultate delom se nalazi u objektivnim okolnostima, a delom i u su-bjektivnoj odgovornosti glavnih aktera.

4.1. Braunfildi kao kompleksan problem

Pre svega, veličina problema braunfilda kod nas zaista deluje demorališuće. Od 167 gradova i opština nema gotovo nijedne bez najmanje nekoliko napuštenih industrijskih kapaciteta velikih dimenzija i isto toliko raznih vojnih objekata koji se nalaze van upotrebe. Na drugoj strani, zbog poznatih nedostataka domaćeg poslovnog okruženja, broj investitora i deset godina nakon po-četka tranzicije i dalje je vrlo skroman.26 Da stanje sa braunfildima bude još gore, investicioni pro-jekti se, po pravilu, poistovećuju sa grinfildima, tako da oni uglavnom dobijaju primat u ponudi lokacija koje odgovaraju kriterijumima investitora.

26 Prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, u ovom trenutku se vode pregovori sa oko 80 potencijalnih stranih investitora, čiji se projekti nalaze u različitim fazama realizacije. Drugim rečima, čak i kada bi sve investicije zaista i bile ostvarene u Srbiji, tek za 2-3 godine, koliko je, u proseku, potrebno od donošenja odluke o ulaganju do početka poslovanja, svaka druga lokalna samouprava bi imala po jedan projekat na svojoj teritoriji.


Slika 8. Neuposleni kapaciteti Mitrovačke industrije ventila

Izvor: SIEPA

Osim prostog broja braunfilda, njihovo reaktiviranje usložnjava i postojanje ekoloških problema na jednom delu lokacija koji podižu troškove i produžavaju period realizacije projekata na takvim mestima. Čest je slučaj da su, usled dugotrajnog procesa zagađenja, troškovi sanacije veći od tržišne vrednosti zemljišta, što stavlja konkretnu lokaciju u treću kategoriju braunfilda, gde, bez značajne finansijske intervencije iz lokalnog i/ili državnog budžeta, ona neće biti privlačna za privatni kapital.

Listi objektivnih ograničenja kod revitalizacije braunfilda mogu se dodati i brojni drugi pro-blemi, od nejasnih imovinsko-pravnih odnosa na jednom broju lokacija, preko skromnih budžeta za kapitalne projekte na lokalnom nivou, do neadekvatnih kapaciteta, pre svega kadrovskih, za apliciranje za donatorska sredstva.

Iako ne postoje egzaktni podaci, razmere problema braunfilda čine njegovo rešavanje veoma složenim.

4.2. Načiniti „Prvi korak na braunfild putu od hiljadu milja”

Ipak, ni veličina ni složenost nekog problema ne bi smeli da služe kao izgovor za odustajanje od akcije u cilju njegovog rešavanja u većoj ili manjoj meri. Već je više puta napomenuto da bi prva faza revitalizacije braunfilda morala da se sastoji u utvrđivanju dimenzija problema, tačnije u izradi baze braunfilda, sa detaljnim podacima o svakoj lokaciji, uključujući i nivo zagađenja, kao i troško-ve sanacije. Neke lokalne samouprave su ovaj posao, u celini ili delimično, obavile, ali mnoge nisu, a za pripremu jedinstvene evidencije na nivou države tek je pokrenuta inicijativa. Naredna logična faza podrazumeva klasifikovanje braunfilda u poznate kategorije, iz kojeg onda proizilazi i izbor prioriteta koje najpre treba reaktivirati u partnerstvu sa privatnim sektorom.

Sastavni deo celog procesa morao bi da bude integrisanje problematike braunfilda u urbanistič-ke i prostorno-planske dokumente. S tim u vezi, ekonomski je neracionalno planirati nove površine


namenjene izgradnji bilo kog tipa (stambenoj, industrijskoj, komercijalnoj ili nekoj drugoj), što jeste preovlađujuća praksa naših urbanista, dok se istovremeno postojeći objekti na već urbanizovanim područjima prepuštaju daljem propadanju. Za sada su, na žalost, još uvek retki primeri gradova i opština koji su dali bolji tretman braunfild lokacijama kroz hijerarhiju svojih planskih dokumenata. Pritom se samo deo odgovornosti može pripisati urbanistima koji često moraju da balansiraju izme-đu zahteva različitih interesnih grupa, a da nemaju jasne smernice iz opštinskih i gradskih uprava u vezi sa tim šta treba učiniti sa već izgrađenim lokacijama.

Jedan broj uspešno realizovanih braunfild projekata, uz aktivno učešće lokalne samouprave, dokaz je da, uprkos objektivnim ograničenjima, proaktivan pristup daje rezultate.


29

5. Rezime: Reaktiviranje braunfilda zahteva sistematsku akciju

Tretman kompleksnog problema braunfilda u Srbiji tipičan je primer nesistematskog i parcijal-nog pristupa sa svih nivoa vlasti. U nekim državnim institucijama i nekim lokalnim samoupravama ovaj problem je prepoznat, negde su napravljene evidencije braunfild lokacija, neke od njih su uspešno reaktivirane, neki važni propisi su u skorije vreme usvojeni ili pripremljeni za usvajanje. Međutim, krajnji bilans svih ovih aktivnosti polovinom 2011. godine nikako ne može da bude oce-njen kao pozitivan. Ako je primarni cilj stavljanje što većeg broja braunfilda u ponovnu upotrebu kroz privatne, javne ili privatno-javne investicije, onda je njegovo ispunjavanje daleka budućnost. U ukupnom broju inostranih investicija tokom prethodnih deset godina učešće braunfild projeka-ta ne prelazi 10 odsto, ogromna većina propalih socijalističkih preduzeća nije našla svoje kupce, efekti prodaje vojne imovine mere se sa jedva nekoliko desetina miliona evra i to ako se uračuna i njeno ustupanje kroz kompenzaciju, a malobrojni su i slučajevi prenamene objekata socijalne infrastrukture.

Ključni uzrok ovakvog stanja sastoji se u suštinskoj marginalizaciji problematike braunfilda u protekloj deceniji, upravo u periodu kada je ona eskalirala do ogromnih razmera. Drugim rečima, braunfildima kao specifičnom šansom, a istovremeno i pretnjom niko se sistematski i organizova-no nije bavio, nije napravljena državna strategija njihove revitalizacije, niti su određene nadležno-sti i sredstva za ovaj proces. I na lokalnom nivou, oni tek od nedavno postaju predmet strateških i akcionih planova i urbanističkih dokumenata, ali se implementacija projekata koji postoje na papiru usporava zbog finansijskih, kadrovskih i drugih ograničenja.

Da se primeri uspešnog reaktiviranja braunfilda ne bi i u budućnosti svodili na malobrojne ad hoc projekte, krajnje je vreme za strateški i sistematski pristup. Lidersku ulogu u tom procesu morala bi da preuzme država, preko svojih institucija koje se u opisu svojih nadležnosti, između ostalog, bave i pitanjima od značaja za braunfilde, a u koordinaciji sa lokalnim organima uprave, stručnom javnošću i ostalim zainteresovanim stranama. Rezime konkretnih preporuka za državni i lokalni nivo vlasti koje proizilaze iz ovog istraživanja prikazan je na završnoj ilustraciji.


Slika 9. Preporuke za masovniju revitalizaciju braunfilda

DRŽAVNI NIVO

- Izrada nacionalne strategije regeneracije braunfilda, uz usvajanje definicije ovog pojma, određivanje nadležnih institucija, definisanje potrebnih sredstava i identifikovanje postojećih i potencijalnih izvora finansiranja

- Formiranje jedinstvene baze lokacija sa što preciznijim brojem braunfilda, tehničkim podacima, opisom stanja i procenom stepena zagađenja

- Usvajanje preostalih propisa relevantnih za problematiku braunfilda, pre svega, Zakona o javnoj svojini i Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju

- Obezbeđivanje većih budžetskih sredstava, pristupa fondovima Evropske unije namenjenim regionalnom razvoju, kao i donatorskim sredstvima za unapređenje lokalne infrastrukture

- Ubrzanje stečajnih postupaka u neprivatizovanim preduzećima u cilju prodaje (delova) imovine

- Pronalaženje modaliteta za bržu komercijalizaciju imovine Vojske Srbije kroz mehanizme kao što su kompenzacioni poslovi

LOKALNI NIVO

- Uključivanje problematike braunfilda u strateške i akcione planove lokalnog razvoja, kao i u urbanistička i prostorno-planska dokumenta

- Inventarisanje braunfild lokacija na teritoriji grada, odnosno opštine

- Izbor prioriteta za reaktiviranje, uz određivanje potrebnih sredstava iz lokalnog budžeta i drugih izvora

- Diversifikovanje izvora finansiranja, posebno u delu izdavanja municipalnih obveznica i javno-privatnih partnerstava

- Razvoj kadrovskih i tehničkih kapaciteta u lokalnoj upravi radi obezbeđivanja boljeg pristupa eksternim sredstvima

31

Prilog 1: Investicija kompanije Leoni u Prokuplju

Leoni je jedan od najvećih svetskih proizvođača kablovskih setova i optičkih vlakana za auto-mobilsku industriju i druge sektore. Kompanija je u 2010. zabeležila prihod od 2,96 milijardi evra i neto profit od 67,2 miliona evra, a zapošljavala je preko 55.000 radnika u svojim fabrikama i razvoj-nim centrima u Evropi, Africi, Aziji i Americi.

Sredinom 2008. godine menadžment kompanije započeo je proces selekcije investicionih lo-kacija za novu fabriku kablovskih setova. Inicijalni kontakt sa našim državnim institucijama ostva-ren je u avgustu iste godine, da bi već narednog meseca kompaniji bilo ponuđeno više potencijal-nih lokacija na teritoriji Istočne i Južne Srbije i Vojvodine. Nakon dve posete u oktobru i novembru, izbor se sveo na Prokuplje i napuštene kapacitete preduzeća FIAZ Ferode u stečaju koje je u naj-većoj meri odgovaralo definisanim kriterijumima (između ostalog, da na lokaciji već postoje izgra-đeni objekti, da njihova površina bude od 5.000 do 12.000 m² i da u okolini bude na raspolaganju između 750 i 1.500 radnika sa potrebnim kvalifikacijama).

Slika 10. Proizvodni pogon preduzeća FIAZ (Leoni) pre, za vreme i posle renoviranja

Izvor: SIEPA

Zbog velikog uticaja ovog projekta na razvoj lokalne privrede, u njegovu realizaciju od početka su se uključili svi bitni akteri na državnom i lokalnom nivou. Tako je iz državnog budžeta, preko SIEPA-e, odobreno 5.000 evra subvencija po radniku, odnosno 6,5 miliona ukupno, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja finansiralo je radove na čišćenju i dekontaminaciji imovine koja je bila predmet kupovine, a u skladu sa preporukama investitora (vrednost radova iznosila je 30 miliona dinara), dok je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja obezbedilo prodaju imovine iz stečaja po ubrzanom postupku, kao i formiranje carinske ispostave u Prokuplju koja omogućava carinjenje robe 24 časa dnevno, 365 dana u godini, prema potrebama proizvodnje po just-in-sequence principu.

Celokupan projekat, uključujući i renoviranje objekata, završen je do decembra 2009, za malo više od godinu dana nakon prvog kontakta. Leoni je u Srbiji prošle godine ostvario prihod od oko 7 miliona evra, sa skoro 850 zaposlenih.


LEKCIJE IZ PRIMERA:

Napuštena lokacija nekadašnjeg proizvodnog preduzeća, sa više proizvodnih i drugih •objekata van funkcije, ponuđena je kao nova braunfild zona za potencijalne investitoreProjekat predstavlja primer kupovine imovine neuspešno privatizovanog preduzeća •iz stečajaBudžetska sredstva upotrebljena su kao učešće prilikom povlačenja komercijalnog •kreditaOvaj braunfild bi se mogao svrstati u 2. kategoriju, prema kriterijumu tržišne atrak•tivnosti, budući da do preuzimanja od strane Grada i konverzije u industrijsku zonu lokacija nije bila atraktivna za privatni kapital; s druge strane, usled nepostojanja ekoloških problema, dodatna intervencija javnog sektora u vidu pokrivanja troškova sanacije nije bila potrebna (karakteristika braunfilda iz 3. kategorije)

33

Prilog 2: Industrijska zona STEFIL u Valjevu

Valjevo spada u najuspešnije gradove prema kriterijumu reformisanja privrednog ambijenta i jedna je od osam lokalnih samouprava dobitnica NALED-ovog Sertifikata za opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem u ovoj godini. Od pre nekoliko meseci, potencijalnim investitorima, osim postojećih grinfild lokacija, na raspolaganju je i nova braunfild zona na prostoru ugašene fabrike nameštaja Stefil. Radi se o ukupnoj površini od 14 hektara, od čega 2 hektara čine objekti, name-njenoj industrijskoj proizvodnji, građevinarstvu i proizvodnom zanatstvu. Zona je infrastrukturno opremljena vodovodnom i kanalizacionom mrežom, električnim instalacijama i telekomunikacio-nim vezama, a pristupnim putevima povezana je sa centrom grada (3 km udaljenosti). Parcelacija je izvršena tako da obuhvata više manjih lokacija, sa nekoliko pogona koji su trenutno u neuslov-nom stanju i zahtevaju temeljno renoviranje.

Slika 11. Objekti u Industrijskoj zoni Stefil u Valjevu

Izvor: Gradska uprava Valjeva


Grad je jedini vlasnik zone, kupljene iz stečaja direktnom pogodbom, nakon što na prethodno održanim licitacijama nije bilo zainteresovanih kupaca. Za imovinu Stefila plaćeno je 20 miliona dinara, obezbeđenih iz komercijalnog kredita, uz učešće Grada od 10%. Značajna olakšavajuća okolnost za Grad u ovom procesu bilo je nepostojanje bilo kakvog industrijskog zagađenja iz pret-hodnog perioda.

LEKCIJE IZ PRIMERA:

Imovina preduzeća iz stečaja prodata je strateškom partneru koji je, nakon renovira•nja i sanacije, ponovo pokrenuo proizvodnju u delu pogona Radovi na čišćenju i dekontaminaciji finansirani su iz državnog budžeta, a u skladu sa •odredbama Zakona o privatizacijiDržava je, takođe, podržala projekat odobravanjem subvencija za zapošljavanje novih •radnika i pružanjem tehničke i druge pomoći investitoru Ovaj projekat pripada 3. kategoriji braunfilda, kod koje je značajna intervencija drža•ve bila preduslov za ulazak privatnog investitora

www.skgo.org

Documents

Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc