Razvojne odlike dece sa Razvojne odlike dece sa

oštećenjem vida oštećenjem vida

11

sa aspekta mogućnosti za sa aspekta mogućnosti za

bavljenje fizičkim vežbanjem bavljenje fizičkim vežbanjem

Vrste pokreta Vrste pokreta �� Motoričke aktivnosti su genetski predodređena karakteristika Motoričke aktivnosti su genetski predodređena karakteristika

ljudskog bića, u čijem izvođenju učestvuju tri kategorije pokreta:ljudskog bića, u čijem izvođenju učestvuju tri kategorije pokreta:

�� pokreti koji omogućavaju posturalnu kontrolu (stabilnost), pokreti koji omogućavaju posturalnu kontrolu (stabilnost),

�� pokreti koji omogućavaju lokomocijupokreti koji omogućavaju lokomociju

�� manipulativni pokretimanipulativni pokreti

�� Posturalna kontrola: Posturalna kontrola: osnova upravljanja telom i uspostavljanje i osnova upravljanja telom i uspostavljanje i održavanje ravnoteže (osnova za razvoj lokomocije i manipulacije) održavanje ravnoteže (osnova za razvoj lokomocije i manipulacije)

22

Posturalna kontrola: Posturalna kontrola: osnova upravljanja telom i uspostavljanje i osnova upravljanja telom i uspostavljanje i održavanje ravnoteže (osnova za razvoj lokomocije i manipulacije) održavanje ravnoteže (osnova za razvoj lokomocije i manipulacije)

�� Lokomocija:Lokomocija: pokretanje, premeštanja tela u prostoru. Vremenom, pokretanje, premeštanja tela u prostoru. Vremenom, jednostavni lokomotorni pokreti se usavršavaju i prerastaju u jednostavni lokomotorni pokreti se usavršavaju i prerastaju u bazične lokomotorne veštine: hodanje, trčanje, skakanje, bazične lokomotorne veštine: hodanje, trčanje, skakanje, preskakanje, poskakivanje i penjanje, koje čine osnovu za razvoj preskakanje, poskakivanje i penjanje, koje čine osnovu za razvoj složenih motoričkih veština. složenih motoričkih veština.

�� Manipulativni pokretiManipulativni pokreti (fina motorika) omogućavaju baratanje (fina motorika) omogućavaju baratanje različitim predmetima.različitim predmetima.

Motorički razvojMotorički razvoj

�� Poznavanje karakteristika razvoja dece važno je Poznavanje karakteristika razvoja dece važno je za pravilan za pravilan i pravovremen i pravovremen ututiicaj na razvoj. caj na razvoj.

�� Motorički razvoj se manifestuje se kao Motorički razvoj se manifestuje se kao usavršavanje kontrole pokreta tela, koji usavršavanje kontrole pokreta tela, koji omogućavaju izvođenje voljnih radnji.omogućavaju izvođenje voljnih radnji.

33

omogućavaju izvođenje voljnih radnji.omogućavaju izvođenje voljnih radnji.

�� Razvoj motorike podrazumeva Razvoj motorike podrazumeva povećanje povećanje detetovih detetovih sposobnostsposobnosti:i:�� korištenja vlastitog tela i korištenja vlastitog tela i

�� baratanjbaratanjaa predmetima. predmetima.

�� Motoričko napredovanje deteta je pod uticajem Motoričko napredovanje deteta je pod uticajem sazrevanja i učenja, a u osnovi razvitka leže sazrevanja i učenja, a u osnovi razvitka leže anatomske i funkcionalne promene organa i anatomske i funkcionalne promene organa i tkiva.tkiva.

Tok motoričkog razvoja Tok motoričkog razvoja

Konstantnost razvojnog reda Konstantnost razvojnog reda

�� Razvoj krupne motorike:Razvoj krupne motorike:

�� Cefalokaudalno Cefalokaudalno

�� ProksimodistalnoProksimodistalno

�� Razvoj fine motorike: Razvoj fine motorike:

�� mediomedio--lateralnom pravcu (od ramena ka šaci). lateralnom pravcu (od ramena ka šaci).

�� U vremenu pojavljivanja određenih motoričkih U vremenu pojavljivanja određenih motoričkih

44

�� U vremenu pojavljivanja određenih motoričkih U vremenu pojavljivanja određenih motoričkih ponašanja može doći do individualnih razlika, ali je ponašanja može doći do individualnih razlika, ali je redosled pojavljivanja uvek nepromenljiv.redosled pojavljivanja uvek nepromenljiv.

�� U ispitivanju urednosti toka razvoja, ključno je: U ispitivanju urednosti toka razvoja, ključno je:

�� vreme uspostavljanja motorne kontrole tela i vreme uspostavljanja motorne kontrole tela i delova tela, delova tela,

�� ukupna motorička aktivnostukupna motorička aktivnost

�� uspostavljanje motoričkih veština (motorička uspostavljanje motoričkih veština (motorička kompetencija)kompetencija)

Motorički razvoj Motorički razvoj

vizueleno ometene decevizueleno ometene dece

� Beba oštećenog vida ne stiče fizičku umešnost koju videća beba stiče veoma rano u životu (Persons, 1974).

� Potrebna je posebna obuka za:�� korišćenje ostataka vidakorišćenje ostataka vida

55

�� korišćenje ostataka vidakorišćenje ostataka vida

�� formiranje predstava o sopstvenom telu formiranje predstava o sopstvenom telu

�� osnovne umešnosti osnovne umešnosti

�� razvijanje ravnoteže razvijanje ravnoteže

�� kinestetička memorija kinestetička memorija

�� orijentacija i kretanje u prostoru orijentacija i kretanje u prostoru

� Deca opšte populacije ove veštine stiču spontano tokom razvojnog perioda

Komparacija uspostavljanja Komparacija uspostavljanja motorne motorne

kontrole telakontrole tela slepe i videće bebeslepe i videće bebe

SSlepalepa bebabeba�� Podizanje glave za 90Podizanje glave za 90°° 8,5m8,5m

�� Podizanje na rukePodizanje na ruke 4.5 4.5 -- 9 9

�� Okretanje leOkretanje leđđaa//stomak stomak 5.5 5.5 -- 9 9

�� Sedenje uz podrškuSedenje uz podršku 5 5 -- 9 9

66

�� Samostalno sedenjeSamostalno sedenje 7 7 –– 9.5 9.5

�� Samostalno podizanje do sedaSamostalno podizanje do seda 9 9 ––

15.515.5

�� Stajanje uz pridrStajanje uz pridržžavanjeavanje 99.5 .5 -- 15 15

�� Hodanje uz pomoć Hodanje uz pomoć 8 8 -- 11 11

�� Samostalno stajanje Samostalno stajanje 9 9 –– 15.5 15.5

�� Samostalno hodanje tri koraka 11.5 Samostalno hodanje tri koraka 11.5 --19 19

�� Dohvatanje objekata rukom 9 Dohvatanje objekata rukom 9 -- 1313

�� Razvojno kašnjenje Razvojno kašnjenje je uočljivo je uočljivo već od prvih već od prvih lokomotornih pokreta.lokomotornih pokreta.

�� Kod slepihKod slepih trogodišnjaka zaostajanje u trogodišnjaka zaostajanje u uspostavljanju motoričkuih veština izbosi oko uspostavljanju motoričkuih veština izbosi oko dve godine, kod šestogodišnjaka i do tri godinedve godine, kod šestogodišnjaka i do tri godine..

77

dve godine, kod šestogodišnjaka i do tri godinedve godine, kod šestogodišnjaka i do tri godine..

�� Manipulacija kasni: u 5.m. slepa beba ruke drži Manipulacija kasni: u 5.m. slepa beba ruke drži stisnuto u pesnice, a koordinacija uhostisnuto u pesnice, a koordinacija uho--ruka javlja ruka javlja se između 9 se između 9 --13 mes, (koordinacija oko13 mes, (koordinacija oko--ruka ruka između 5između 5--7 mes). 7 mes).

�� Na polasku u školu deca sa OV kasne po Na polasku u školu deca sa OV kasne po nekoliko godina (1nekoliko godina (1––3).3).

Uspostavljanje motoričkih veština Uspostavljanje motoričkih veština

(motorička kompetencija)(motorička kompetencija)

�� SSleplepi i -- dominiraju teškoće u domenu lokomocijedominiraju teškoće u domenu lokomocije

�� SSlabovidlabovidi i ddominiraju teškoće na manipulativnom planu ominiraju teškoće na manipulativnom planu (koordinacija oko(koordinacija oko--ruka, ruka, brzina,brzina, koordinacijakoordinacija i spretnost i spretnost

88

(koordinacija oko(koordinacija oko--ruka, ruka, brzina,brzina, koordinacijakoordinacija i spretnost i spretnost ruku)ruku)

�� NNajveće razlike postoje na dimenzijama motoričkog ajveće razlike postoje na dimenzijama motoričkog prostora za čiju realizaciju je neophodna vizuoprostora za čiju realizaciju je neophodna vizuo--motorna motorna kontrola i podložna su uticaju vežbanja. kontrola i podložna su uticaju vežbanja.

�� OOvoj deci je potreban znatno veći broj pokušaja i više voj deci je potreban znatno veći broj pokušaja i više vremena za realizaciju motoričkog zadataka, a stepen vremena za realizaciju motoričkog zadataka, a stepen vizuelnog oštećenja značajno utiče na motoričku vizuelnog oštećenja značajno utiče na motoričku efikasnostefikasnost

Motoričko ponašanje dece sa OV Motoričko ponašanje dece sa OV

�� Nedostatak potrebnih veština i sposobnosti Nedostatak potrebnih veština i sposobnosti ograničava motoričko poonašanje, pa decu sa ograničava motoričko poonašanje, pa decu sa OV karakteriše:OV karakteriše:�� OOgraničgraničenaena sposobnost kretanja sa ciljemsposobnost kretanja sa ciljem

99

�� OOnemogućnemogućenoeno uživanje u pokretu i kretanju uživanje u pokretu i kretanju

�� usporen, usporen, neusklađen, neprecizan neusklađen, neprecizan ritam i tempo ritam i tempo pokretapokreta

�� nepotpun razvoj predstava o kretanjunepotpun razvoj predstava o kretanju

�� loša loša prostorna i vremenska orijentacija, prostorna i vremenska orijentacija,

�� nedovoljna spretnost i pasivnost, nezainteresovanostnedovoljna spretnost i pasivnost, nezainteresovanost

�� nezgrađen hod nezgrađen hod

Poremećaji motoričkog Poremećaji motoričkog

ponašanja dece sa OVponašanja dece sa OV

�� Blindizmi (kod slepih)Blindizmi (kod slepih)

�� Hiperkinetičko ponašanje (kod slabovidih)Hiperkinetičko ponašanje (kod slabovidih)

1010

�� Sa opadanjem OV opada i psihomotorna Sa opadanjem OV opada i psihomotorna

organizovanost u domenima:organizovanost u domenima:

�� poznavanje delova tela, poznavanje delova tela,

�� doživljaj telesne celovitostidoživljaj telesne celovitosti

�� lateralizacija lateralizacija

TumaTumaččenje ove fenomenologijeenje ove fenomenologije

�� Budući da osnovne Budući da osnovne motoričke funkcije kao što su bočni motoričke funkcije kao što su bočni transferi, sedenje, puzanje i hod, zavise od zrelosti transferi, sedenje, puzanje i hod, zavise od zrelosti CNS CNS i lokomotornog aparatai lokomotornog aparata, zbog čega se javlja kašnjenje , zbog čega se javlja kašnjenje kod dece sa OV?kod dece sa OV?

Teorijske postavke: Teorijske postavke:

�� kašnjenja kašnjenja su su direktan uticaj nedostatka čula vida, jer to direktan uticaj nedostatka čula vida, jer to

1111

�� kašnjenja kašnjenja su su direktan uticaj nedostatka čula vida, jer to direktan uticaj nedostatka čula vida, jer to ograničava slepo dete u sticanju adekvatnih iskustva do ograničava slepo dete u sticanju adekvatnih iskustva do kojih se dolazi motorikojih se dolazi motoriččkim aktivnostimakim aktivnostima. .

�� kakaššnjenjanjenja susu indirektni produkt nedovoljno stimulativne indirektni produkt nedovoljno stimulativne socijalne sredine i niskih osocijalne sredine i niskih oččekivanja socijalnog okruekivanja socijalnog okružženja enja od slepe deceod slepe dece. .

�� Kašnjenje je u Kašnjenje je u vezi sa različitim mehanizmima adaptivne vezi sa različitim mehanizmima adaptivne kompenzacije, kojkompenzacije, kojii ne omogućavaju slepoj decne omogućavaju slepoj decii da da kompenzuju primarni deficitkompenzuju primarni deficit..

Kritički (senziotivni) periodiKritički (senziotivni) periodi

razvoja motoričkih sposobnostirazvoja motoričkih sposobnosti

1212

razvoja motoričkih sposobnostirazvoja motoričkih sposobnosti

Kritički periodi za razvoj fizičkih Kritički periodi za razvoj fizičkih

sposobnostisposobnosti

�� Razvojne promene oprganizma dopuštaju optimalan Razvojne promene oprganizma dopuštaju optimalan pedagoški uticaj na poboljšanje motoričkih sposobnosti i pedagoški uticaj na poboljšanje motoričkih sposobnosti i efikasnosti motoričkog dejstva efikasnosti motoričkog dejstva

�� Do puberteta se izgrađuje osnova za ispoljavanje Do puberteta se izgrađuje osnova za ispoljavanje maksimalnih mogućnosti u određenoj aktivnosti. Dete maksimalnih mogućnosti u određenoj aktivnosti. Dete

1313

maksimalnih mogućnosti u određenoj aktivnosti. Dete maksimalnih mogućnosti u određenoj aktivnosti. Dete postaje sposobno za efikasnu primenu naučenih kretnih postaje sposobno za efikasnu primenu naučenih kretnih veština, poseduje dovoljno iskustva i ima mogućnost da veština, poseduje dovoljno iskustva i ima mogućnost da aktivno učestvuje u različitim fizičkim aktivnostimaaktivno učestvuje u različitim fizičkim aktivnostima

�� Intenzivan razvoj motoričkih sposobnosti povezan sa Intenzivan razvoj motoričkih sposobnosti povezan sa dostizanjem zrelosti fizioloških struktura i funkcija što se dostizanjem zrelosti fizioloških struktura i funkcija što se odvija tokom detinjstva i do puberteta odvija tokom detinjstva i do puberteta

Menjaju se proproporcijeMenjaju se proproporcije telatela

�� Izdužuju se udovi, potkožno masno tkivo se stanjuje, odnos glave i Izdužuju se udovi, potkožno masno tkivo se stanjuje, odnos glave i tela postaje sličan razmerama odraslih. tela postaje sličan razmerama odraslih.

�� Na polasku školu prirast mase tela i visine tela se usporava (na oko Na polasku školu prirast mase tela i visine tela se usporava (na oko 5 sm i 25 sm i 2--2.5 kg godišnje) sve do početka puberteta kada nastaje 2.5 kg godišnje) sve do početka puberteta kada nastaje nihovo naglo povećanje. nihovo naglo povećanje.

�� Usporen rast (uvećanje tela i delova tela) i harmoničan razvoj Usporen rast (uvećanje tela i delova tela) i harmoničan razvoj fizioloških sistema u periodu mlađeg školskog uzrasta predstavljaju fizioloških sistema u periodu mlađeg školskog uzrasta predstavljaju

1414

fizioloških sistema u periodu mlađeg školskog uzrasta predstavljaju fizioloških sistema u periodu mlađeg školskog uzrasta predstavljaju pouzdan pokazatelj dobrog zdravstvenog stanja, adekvatne ishrane pouzdan pokazatelj dobrog zdravstvenog stanja, adekvatne ishrane i povoljnog psihosocijalnog okruženja.i povoljnog psihosocijalnog okruženja.

Menja se struktura mišićaMenja se struktura mišića

Predškolski uzrast:Predškolski uzrast:

�� slaba razvijenost tetiva, fascija i ligamenataslaba razvijenost tetiva, fascija i ligamenata, što, štoomogućava veliku gipkostomogućava veliku gipkost (do 8 (do 8 ggod.)od.)

�� Građa mišićaGrađa mišića:: više tankih vlakana, siromašniji više tankih vlakana, siromašniji su belančevinama i mastima i sadrže više vodesu belančevinama i mastima i sadrže više vodezbog toga su mzbog toga su mišići podložni zamoruišići podložni zamoru, a s, a slaba laba razvijenosti tetiva, fascija i ligamenata ne razvijenosti tetiva, fascija i ligamenata ne

1515

razvijenosti tetiva, fascija i ligamenata ne razvijenosti tetiva, fascija i ligamenata ne omogućava velika naprezanja. omogućava velika naprezanja.

Mlađi školski uzrast:Mlađi školski uzrast:�� PPorasorastt mišićne masemišićne mase,, zadebljavazadebljava poprečnpoprečnii presek presek

mišićamišića

�� Menja se hemijski sastav mišića, Menja se hemijski sastav mišića,

�� poboljšava nervnopoboljšava nervno--mišićna osetljivost mišićna osetljivost

�� Očvršćavaju mišićne veze se kostimaOčvršćavaju mišićne veze se kostima

Pubertet:Pubertet:

�� Pod dejstvom hormona dPod dejstvom hormona dečaci ečaci imaju izrazit imaju izrazit porast mišićne mase, a devojčice umeren porast mišićne mase, a devojčice umeren (što (što dovodi do dovodi do porastporastaa snagesnage))

Menja se građa kostijuMenja se građa kostiju

1616

•• OdOd 66..gg dolazidolazi dodo intenzivnogintenzivnog zadebljavanjazadebljavanja kostiju,kostiju, formiranjaformiranjakoštanekoštane strukturestrukture ii diferenciranjediferenciranje sunđerastesunđeraste masemase..

•• KičmeniKičmeni stubstub sasa sedamsedam godinagodina stičestiče normalnunormalnu fiziološkufiziološkuiskrivljenost,iskrivljenost, aliali jeje veomaveoma plastičanplastičan ii podložanpodložan negativnomnegativnom uticajuuticajuspoljnihspoljnih faktorafaktora ii deformisanjudeformisanju usledusled dugotrajnihdugotrajnih opterećenjaopterećenja..

Razvojne promene fizioloških sistemaRazvojne promene fizioloških sistema

�� Između 6 i 12g. velikim delom se završava razvoj CNSIzmeđu 6 i 12g. velikim delom se završava razvoj CNS--a, koštanoa, koštano--mišićnog sistema, srčanomišićnog sistema, srčano--sudovnog i sudovnog i disajnog sistema i stiče se njihova funkcionalna zrelost.disajnog sistema i stiče se njihova funkcionalna zrelost.

�� Grudni koš se širi i povećava mu se zapremina, što Grudni koš se širi i povećava mu se zapremina, što povećava sposobnost plućne ventilacije. Respiracija povećava sposobnost plućne ventilacije. Respiracija postaje dublja, sporija i redovnija. postaje dublja, sporija i redovnija.

1717

postaje dublja, sporija i redovnija. postaje dublja, sporija i redovnija.

�� Formira se plućno tkivoFormira se plućno tkivo

�� Konačan oblik grudi se javlja između 12Konačan oblik grudi se javlja između 12--13 godine 13 godine života. života.

Razvojne promene fizioloških sistemaRazvojne promene fizioloških sistema

�� Srce završava razvojSrce završava razvoj

�� povećavaju se funkcionalne povećavaju se funkcionalne

sposobnosti i kapacitet srcasposobnosti i kapacitet srca

�� raste mišićna masa srcaraste mišićna masa srca

�� stabilizuje se ritam srčanog stabilizuje se ritam srčanog

1818

�� stabilizuje se ritam srčanog stabilizuje se ritam srčanog

radarada

�� Krvni sudovi se razvijaju na Krvni sudovi se razvijaju na

nivou kapilara. nivou kapilara.

Razvojne promene fizioloških sistemaRazvojne promene fizioloških sistema

�� Mijelinizacija i razvoj Mijelinizacija i razvoj nervnog sistema sa 60% nervnog sistema sa 60% u 7.g godini, dostiže 90% u 7.g godini, dostiže 90% u 12u 12--toj godini. toj godini.

�� Mozak stiče konačnu Mozak stiče konačnu

1919

�� Mozak stiče konačnu Mozak stiče konačnu veličinu, ali se unutar veličinu, ali se unutar njega odvija razvoj sive njega odvija razvoj sive mase i intercerebralnih mase i intercerebralnih asocijativnih puteva.asocijativnih puteva.

�� Sa razvojem struktura i funkcija nervne, Sa razvojem struktura i funkcija nervne, mišićne i psihičke organizovanosti mišićne i psihičke organizovanosti poboljšava se sposobnost održavanja poboljšava se sposobnost održavanja ravnoteže, razvija se koordinacija i stvara ravnoteže, razvija se koordinacija i stvara fundament okretnosti. fundament okretnosti.

2020

�� Period nižeg osnovnoškolskog uzrasta, Period nižeg osnovnoškolskog uzrasta, karakteriše najveći stepen reakcije karakteriše najveći stepen reakcije organizma na uticaje kojima podstičemo organizma na uticaje kojima podstičemo razvoj fizičkih sposobnosti i efikasnost razvoj fizičkih sposobnosti i efikasnost motoričkog dejstva.motoričkog dejstva.

� Nakon ovog perioda uslovi za razvoj svih motoričkih sposobnosti stagniraju, osim onih koje zahtevaju značajna mišićna naprezanja

Razvoj fizičkih sposobnostiRazvoj fizičkih sposobnosti

•• Sa 5.g stiče se sposobnost dugotrajnog angažovanja mišićnog, Sa 5.g stiče se sposobnost dugotrajnog angažovanja mišićnog, kardiovaskularnog i respiratornog sistema, a plastičnost zglobnih veza kardiovaskularnog i respiratornog sistema, a plastičnost zglobnih veza još uvek omogućava veliku još uvek omogućava veliku gipkost.gipkost.

•• Sa razvojem struktura i funkcija poboljšava se sposobnost održavanja Sa razvojem struktura i funkcija poboljšava se sposobnost održavanja ravnoteže, razvija se koordinacija i stvara fundament ravnoteže, razvija se koordinacija i stvara fundament okretnosti.okretnosti.

•• Između 7 i 9g : optimalan period za razvoj Između 7 i 9g : optimalan period za razvoj koordinacijekoordinacije

•• Između 8 i 11g moguće je delovati na CNS i strukturu mišićnih Između 8 i 11g moguće je delovati na CNS i strukturu mišićnih

2121

•• Između 8 i 11g moguće je delovati na CNS i strukturu mišićnih Između 8 i 11g moguće je delovati na CNS i strukturu mišićnih vlakana, što će omogućiti znatno povećanje vlakana, što će omogućiti znatno povećanje brzinebrzine trčanja, trčanja, poboljšanje frekvencije pokreta i agilnosti.poboljšanje frekvencije pokreta i agilnosti.

•• Porast Porast snagesnage u vezi je sa nastupom pubertetau vezi je sa nastupom puberteta

•• Preciznost Preciznost zahteva tačno dejstvo vizuelnog i motornog analizatora, zahteva tačno dejstvo vizuelnog i motornog analizatora, tačnu procenu optimalne snage, vremenskih i prostornih zahteva tačnu procenu optimalne snage, vremenskih i prostornih zahteva kretnog zadatka, pa se usavršava do 13 kretnog zadatka, pa se usavršava do 13 -- 14 g. 14 g.

•• Od 14.Od 14.-- te godine nadalje kretne veštine se stabilizuju, a dete je u te godine nadalje kretne veštine se stabilizuju, a dete je u stanju da koristi stečeni repertoar kretanja tokom čitavog životastanju da koristi stečeni repertoar kretanja tokom čitavog života