VELEUČILIŠTE U RIJECI Poslovni odjel Studij Informatike 

RAZVOJ INFORMACIJSKIH SUSTAVA 

Skripta 

Predavač: Miro Frančić, dipl. Ing.

2 

SUSTAV 

SUSTAV 

Uređeni poredak međuzavisnih elemenata povezanih u cjelinu po nekom planu za postizanje određenog cilja. 

•  Fizički dijelovi •  Ulazi i izlazi 

•  Procesi 

•  Upravljački postupci (planiranje, organizacija, upravljanje i nadzor) 

OBILJEŽJA SUSTAVA 

‐  Razlog postojanja ‐  Podsustavi ‐  Opseg sustava ‐  Okolina ‐  Ulazi ‐  Izlazi ‐  Sučelja ‐  Ograničenja 

ZAHTJEVI NA SUSTAV 

Prilagodljiv okolini ‐  Osigurava stabilnost i dugotrajnost 

Upravljiv ‐  Željeni izlaz postiže se promjenama ulaznih veličina ili strukture sustava 

ORGANIZACIJSKI (POSLOVNI) SUSTAV 

Složeni sustav koji sadrži tehničke i ljudske podsustave ‐  Poduzeće ‐  Ustanova ‐  Razne udruge i organizacije 

INFORMACIJSKI SUSTAV 

Podatak: ‐  Sirova činjenica ‐  Predstavlja istinu iz realnog svijeta ‐  Sam za sebe ima malo ili nikakvo značenje 

Informacija: ‐  Interpretacije podatka ‐  Podatak obrađen u smislenom kontekstu (pročišćen i organiziran) ‐  Subjektivnog značenja u kontekstu primatelja

3 

INFORMACIJSKI SUSTAV – sustav za upravljanje informacijama važnih za organizaciju i društvo ‐  Sustavi podržani računalom ‐  Sustavi koji se ne oslanjaju na računala 

Svrha:‐  Prikupljanje ‐  Obrada ‐  Pohranjivanje ‐  Distribucija    INFORMACIJA. 

ZNAČAJKE INFORMACIJSKOG SUSTAVA 

‐  Dio organizacijskog (poslovnog) sustava ‐  IS sadrži znanje o organizaciji koju podržava (know‐how) ‐  Visoka ovisnost organizacije o IS‐u ‐  Ponašanje uvijek definirano pravilima i ograničenjima postavljenim od strane korisnika ‐  Složena okolina koju je teško u potpunosti definirati što ima za posljedicu složeno sučelje s okolinom ‐  Opseg i složenost podataka ‐  Složene veze između ulaza i izlaza 

UPRAVLJANJE I RAZINE IS‐a 

POSLOVNI SUSTAV 

UPRAVLJANJE POSLOVNIM SUSTAVOM 

‐  Proces usuglašavanja sustava i nadsustava ‐  Sustav ima svoje mogućnosti i ciljeve ‐  Nadsustav ima zahtjeve za robom i/ili uslugama 

STRATEGIJA  –  usuglašava  zahtjeve  i  mogućnosti,  definira  dugoročne  ciljeve  organizacije  i  stvara  dugoročne planove (priprema za budućnost) TAKTIKA  –  uspoređuje  ciljeve  s  aktualnim  stanjem  i  stvara  planove  za  ostvarenje  tih  ciljeva  (srednjoročno planiranje) OPERATIVA – realizira taktičke planove kroz poslovne aktivnosti

4 

TIJEK INFORMACIJA 

OBILJEŽJA INFORMACIJA 

UTJECAJ ODLUKA

5 

RAZINE PLANIRANJA 

STRATEGIJA  TAKTIKA  OPERATIVA 

VREMENSKI INTERVAL PLANIRANJA 

VIŠE GODINA (UOBIČAJENO 3‐5) 

MJESEC TROMJESEČJE GODINA 

SVAKODNEVNO 

OPSEG PLANIRANJA  CIJELA ORGANIZACIJA  GRUPE POSLOVA  POJEDINAČNI POSAO 

OBILJEŽJA INFORMACIJA 

PRILAGODBE PROBLEMU ‐Vanjske ‐Manje ažurne Više predvidive 

OBJEDINJENE INTERNE POVJESNE AŽURNE 

PRILAGOĐENE POSLU PRECIZNE TRENUTAČNE 

PREDVIĐANJE  VISOKO SREDNJE SUBJEKTIVNE ODLUKE 

MALO, PRAĆENJE PRAVILA 

STRUKTURURANOST RADA 

MALA SVAKI PROBLEM ZASEBAN 

PROCEDURALNA (DEFINIRANE PROCEDURE) 

VISOKA (PONAVLJAJUĆA) 

RAZINE IS‐a PREMA UPRAVLJANJU 

INFORMACIJSKI SUSTAV 

INFORMACIJE, KADA  KORISNICI  UPRAVLJANJE 

Transakcijski Obrada podataka, Dnevno 

Niže poslovodstvo  Operativno 

Upravljački  Zbirne, periodički  Srednje poslovodstvo  Taktičko (trendovi) 

Za potporu odlučivanju  Sintetizirane, ''ad hoc'' Više poslovodstvo, uprava 

Strateško (''što ako'',...) 

RAZVOJ IS‐a 

CILJEVI 

Izgraditi sustav koji: ‐  Radi ‐  Pouzdan ‐  Stabilan ‐  Zadovoljava poslovne ciljeve rema zahtjevima korisnika ‐  U prihvatljivom vremenskom periodu ‐  U okviru planiranih troškova 

PROBLEMI 

‐  Prekoračenje planiranog vremena i budžeta ‐  Neispunjenje zahtjeva korisnika ‐  Nepouzdanost, nesigurnost ‐  Složen u primjeni ‐  Neprilagodljiv promjenama poslovnog sustava

6 

KVALITETA IS‐a 

‐  Pristup razvoju ‐  Tehnička osnovica ‐  Programska oprema ‐  Organizacijska razina poslovnog sustava ‐  Korisnici 

KONCEPT RAZVOJA IS‐a 

RAZVOJNI CIKLUS INFORMACIJSKOG SUSTAVA 

‐  Dio životnog ciklusa informacijskog sustava ‐  Vremensko razdoblje  između donošenja formalne odluke o  razvoju i  formalne  isporuke  ili  formalnog 

prekida razvoja o  Razvoj se odvija tijekom razvojnog ciklusa o  Razvojni ciklus je vremenski ograničen o  Pokretanje i završetak razvojnog ciklusa rezultat su formalnih odluka 

ŽIVOTNI CIKLUS IS‐a 

•  PLANIRANJE 

•  ANALIZA 

•  OBLIKOVANJE 

•  IZRADA 

•  UVOĐENJE 

•  KORIŠTENJE I ODRŽAVANJE 

•  NOVI RAZVOJNI CIKLUS

7 

PLANIRANJE (zašto?) 

‐  Određivanje poslovnih ciljeva ‐  Definiranje projekata ‐  Utvrđivanje prioriteta ‐  Studija izvedivosti (feasibility study) ‐  Izrada plana rada ‐  Definiranje resursa 

Ø  Poslovni  cilj,  projekti,  plan  informatizacije,  konceptualni  model  poslovnog  sustava  na najvišoj razini (Business model), gruba struktura budućeg IS‐a 

ANALIZA (što, tko, kada, gdje) 

‐  Ustanovljavanje okoline i posebnih zahtjeva ‐  Opis postojećeg IS‐a ‐  Detaljni opis zahtjeva na IS (zahtjevi korisnika) 

Ø  Model poslovnog sustava, prijedlog novog sustava 

OBLIKOVANJE (kako) 

‐  Izrada modela IS (pogled projektanta) ‐  Razrada rješenja (pogled izvođača) 

o  Fizičko oblikovanje o  Dizajn arhitekture sustava, sučelja, baze podataka... 

Ø  Tehnička specifikacija sustava 

IZRADA 

‐  Izgradnja baze podataka ‐  Programiranje procesa (funkcija) ‐  Testiranje ‐  Integracija 

Ø  Funkcionalni sustav, tehnološki opis (dokumentacija) 

UVOĐENJE 

‐  Instaliranje sustava ‐  Edukacija korisnika ‐  Punjenje podataka 

Ø  Informacijski sustav u primjeni

8 

KORIŠTENJE I ODRŽAVANJE 

‐  Intervencije zbog naknadno uočenih grešaka ‐  Manje izmjene zbog poboljšanja performansi ili prilagodbe načinu uporabe ‐  Proširenja (dogradnje) u skladu s novim zahtjevima 

Ø  Informacijski sustav u primjeni 

NOVI RAZVOJNI CIKLUS 

‐  Kontinuirano preispitivanje sustava ‐  Veće izmjene uslijed promjena u poslovanju 

Ø  Novi projekti 

INŽINJERSKI PRISTUP RAZVOJU IS‐a 

PROJEKT RAZVOJA IS‐a 

‐  Poduhvat (skup aktivnosti) za izgradnju informacijskog sustava ‐  Definiran projektnim zadatkom ‐  Izvodi ga projektni tim stručnjaka različitog profila ‐  Za složene sustave može se definirati više projektnih zadataka ‐  Projektni zadataka definira se analizom poslova cijelog sustava ‐  Definiranje projektnog zadatka 

PROJEKT RAZVOJA IS‐a 

•  IDEJNI – strateško planiranje (koncept) (BSP) 

•  GLAVNI – detaljni opis poslovnih podataka i funkcija (SDM) 

•  IZVEDBENI – realizacija pojedinih dijelova IS‐a (aplikacije) – ovisno o tehničkoj osnovici 

SISTEMSKO (SUSTAVSKO) INŽENJERSTVO 

‐  Skup  formaliziranih  metoda,  ideja  i  postupaka  orijentiranih  na  projektiranje,  izgradnju  i  razvoj organizacijskih sustava s posebnom pažnjom na informacijskoj i procesnoj komponenti uz poštivanje komponenti upravljanja i nadzora. 

PROGRAMSKO INŽENJERSTVO (software engineering) 

‐  Sustavni pristup razvoju, korištenju i održavanju programskih proizvoda ‐  Obuhvaća sve aspekte izrade programske opreme 

o  Poslovi za oblikovanje i razvoj programske opreme o  Primjena prikladnih alata i tehnika tijekom cijelog procesa razvoja o  Analiza i specifikacija postupka za programiranje o  Izrada programa o  Pisanje dokumentacije o  Testiranje, mjerenje, ....

9 

‐  Programska oprema (software) o  Programi, programski jezici, operativni sustavi,... o  Dio računalnog sustava koji nema fizikalnih dimenzija o  Pripadajuća dokumentacija 

‐  Aplikacija o  Program za određenu namjenu o  Rješenje poslovnog područja 

‐  Informacijska tehnologija o  Oprema ili tehnika korištenja za upravljanje informacijama o  Obuhvaća računalnu (hardver, softver) i telekomunikacijsku tehnologiju 

‐  Strukturirano programiranje o  Proceduralni jezici (kraj '60‐ih) 

‐  Strukturirani dizajn o  Hijerarhijska struktura programske opreme (moduli) (kraj '70‐ih) 

‐  Strukturirana analiza o  Odvajanje logičkog od fizičkog opisa informacijskog sustava (početaka '80‐ih) 

INFORMACIJSKO INŽENJERSTVO 

Sustavna  primjena  prikladnog  skupa  metoda,  tehnika  i  alata  u  procesu  razvoj  informacijskog  sustava (metodika). Metoda: 

‐  Smišljen i organiziran skup pravila i postupaka za postizanje određenog cilja o  Preskriptivna (propisuje) o  Najčešće usmjerena jednoj vrsti aktivnosti o  Definira primjenu tehnika i njihovog povezivanja 

Tehnika: ‐  Skup precizno određenih procedura za provođenje standardne zadaće ‐  Definira način provođenja određenog postupka i dokumentiranja rezultata ‐  Način na koji se provodi određena aktivnost razvojnog procesa 

Alat (tool): ‐  Sredstvo, pomagalo koje se koristi pri razvoju IS‐a 

METODIKA 

‐  Intelektualni alat ‐  Propisuje i određuje moguće načine rješavanja posla koji moraju biti formalizirani ‐  Skup metoda i tehnika ‐  Razrađen ''recept'' a postizanje cilja 

KOMPONENTE METODIKE 

‐  Faze i koraci (podfaze) ‐  Zadaci za svaki korak ‐  Projektna dokumentacija ‐  Priručnik za korištenje odabranih metoda tehnika i alata ‐  Utvrđen način upravljanja projektom i nadzora projekta

10 

CILJ METODIKE 

‐  Formalizirati razvoj IS‐a ‐  Omogućiti sustavni postupak razvoja ‐  Osigurati nadzor s ciljem ranog uočavanja grešaka ‐  Uspostaviti komunikaciju između sudionika uključenih u izgradnju IS‐a ‐  Formalizirati izvješćivanje o statusu ‐  Isključiti ad hoc rješenja uspostavom razvojne strategije ‐  Osigurati učešće korisnika radi što potpunije analize poslovanja 

IZBOR METODIKE 

‐  Da li je određena metodika najbolji način rješavanja problema? ‐  Da li izbor metodike ovisi o projektantu, problemu ili o jednom i drugom? ‐  Gdje projektiranje počinje, a gdje završava? ‐  Kako mora izgledati izlazni rezultat projektiranja? ‐  Koje aktivnosti treba obaviti tijekom projektiranja? ‐  Da li postoji mogućnost izbora aktivnosti i njihovog redoslijeda? ‐  Prisutnost u praksi. ‐  Kadrovi koji poznaju metodiku. 

NEKE KOMERCIJALNE METODIKE 

‐  AD/Cycle (Application Development Cycle) – IBM ‐  SDM (Systems Development Method) – IBM ‐  BSP (Business System Planning) – IBM ‐  CASE*Method – Oracle ‐  IEM (Information Engineering Methodology) – James Martin Associates 

KOMERCIJALNE METODIKE – OSOBINE 

‐  Namijenjene analizi i oblikovanju. Rijetko podržavaju sve faze životnog ciklusa. ‐  Rjeđe podržane odgovarajućim alatima (CASE) za upravljanje i projektiranje. ‐  Preporučene aktivnosti nisu uvijek primjenjive u konkretnom slučaju. ‐  Alternativa:

Koristiti  vlastita  iskustva ili  konzultanata  i prilagođavati  stvarnim situacijama uz maksimalno poštivanje metodologije gdje god je moguće. 

Nema najbolje metodike. Bitno  je  odabrati onu  koja  će najbolje odgovarati  organizaciji u  kojoj  se primjenjuje. 

SUVREMENE METODIKE 

‐  Izgradnja IS‐a s vrha (TOP‐DOWN) ‐  Odvojenost poslovnih zahtjeva od tehničkih specifikacija ‐  Usklađenost analize podataka i procesa ‐  Fazni pristup ‐  Metodološka usklađenost arhitekture i aplikacija ‐  Standardna dokumentacija na računalu ‐  Uključenje korisnika

11 

DEFINIRANJE APLIKATIVNOG RJEŠENJA 

APLIKATIVNI SOFTVER – APLIKACIJA 

‐  Softversko rješenje korisničkih zahtjeva ‐  Izrada aplikacije ovisi o 

o  Razvojnom okruženju (DBMS, programski alat) o  Klijent/server arhitekturi 

‐  Dizajn aplikacije – zajedničke postavke neovisno o DBMS 

RAZVOJNO OKRUŽENJE 

‐  Jezici treće generacije C++, COBOL, ADA, BASIC, PL1 

‐  Jezici četvrte generacije Oracle alati, CSP 

KLIJENT/SERVER ARHITEKTURA 

Dvoslojna: ‐  Server – baza podataka ‐  Klijent – korisnička aplikacija 

Troslojna: ‐  Server baze podataka ‐  Server zajedničkih aplikacija ‐  Klijent – specifične aplikacije konkretnog korisnika 

APLIKACIJA KLIJENT 

‐  Radi s redovima iz tabele ‐  Sadrži korisničko sučelje (Interface) 

o  Karakter sučelje (tekstualno) o  GUI (Graphical User Interface) 

‐  Izvršava logiku aplikacije (pravila poslovanja) ‐  Kontrolira ispravnost ulaznih podataka ‐  Traži podatke sa servera baze podataka ‐  Aspekt korištenja 

o  Korisnici unose, pretražuju i analiziraju podatke ‐  Aspekt razvojnog okruženja 

o  Unos i direktna obrada podataka korištenjem formi o  Izrada upita o  Izrada izvještaja korištenjem alata za razvoj aplikacija 

UNOS PODATAKA Preko formi koje omogućavaju: 

‐  Automatsku provjeru pravila integriteta ‐  Izbor  dozvoljenih  vrijednosti  u  slučaju  neispunjenja  pravila  integriteta  iz  ponuđene  liste  dozvoljenih 

vrijednosti ‐  Prikaz uputstava za rad (online help)

12 

DIREKTNA TRANSAKCIJSKA OBRADA 

OLTP (Online Transaction Processing) ‐  Dodavanje novih podataka u bazu (novi redak tabele) ‐  Ažuriranje (promjena) vrijednosti atributa u postojećim redovima tabele 

Aplikacija  šalje  zahtjev  serveru,  server  ažurira  bazu,  zapisuje  transakciju  i  vraća  poruku  o  uspješnosti izvršenja transakcije. 

OSNOVNI OBJEKTI APLIKACIJE 

‐  Menu (Izbornik) o  Scenario odvijanja aktivnosti budućeg korisnika aplikacije o  Definira mogući redoslijed odvijanja operacija 

‐  Forma o  Obrasci za unos i prikaz podataka iz baze 

‐  Upit o  Zahtjev za prikazom sadržaja baze podataka 

‐  Izvještaj o  Prema zahtjevu korisnika posebno strukturiran prikaz podataka iz baze 

DODAVANJE MENU‐a 

‐  Kratki naslov na vrhu ‐  Kretanje kroz aplikaciju realizirati hijerarhijom menija ‐  Izbor prikazati na jednom ekranu ‐  Grupirati liste mogućih izbora ‐  Mogućnost izlaska iz menija bez izbora bilo koje opcije ‐  Za komande brisati jasne, opće prihvaćene riječi (POTVRDI, ODUSTANI) ‐  Korisniku ponuditi listu komandi 

DEFINIRANJE FORMI 

Općenito: ‐  Svaka forma mora imati naziv ‐  Na formi dati samo ono što korisniku treba ‐  Grafički izbalansirati (simetričnost) ekranski prikaz ‐  Označiti u kojoj se formi korisnik nalazi ‐  Omogućiti mala i velika slova ‐  Među paragrafima definirati prazni redak ‐  Tekst poravnati na lijevu stranu 

Tabele i liste: ‐  Redovi i kolone u listama označiti imenima ‐  Tekst u kolonama poravnati lijevo, a brojeve desno ‐  Ostaviti prored nakon svakog četvrtog reda ‐  Između kolona ostaviti barem dva prazna mjesta

13 

Naglašavanje: ‐  Ne pretjerivati ‐  Blinkanje i zvuk koristiti kao upozorenje (alert) ‐  Naglašavanjem  teksta  istaknuti posebno  značenje  (Početak nove  grupe  artikala, Nova organizacijska 

jedinica) ‐  Pažljivo koristiti boje ‐  Dosljedno koristiti način prikaza i naglašavanja 

Unos podataka: ‐  Izgled forme uskladiti s izgledom ulaznog dokumenta ‐  Polja grupirati i dodijeliti im nazive ‐  Izbjegavati unos poznatih podataka (današnji datum) ‐  Omogućiti help na nivou polja ‐  Omogućiti slobodno kretanje među poljima ‐  Omogućiti korisniku da odustane od unosa ‐  Forma je jedinica prijenosa podataka (kroz jednu formu unijeti logičnu grupu podataka)

14 

CASE ALATI 

CASE (Computer Aided Software Engineering) 

‐  Skup pomagala kojima se projektira i izgrađuje IS ‐  Jedan od čimbenika razvoja IS‐a 

o  Poslovni sustav o  Metodologija razvoja IS‐a o  Projektant IS‐a o  CASE alat 

ORACLE CASE Designer/2000 Bpwin (Business Process Windows) ERwin Magi CASE EasyCASE System Designer S‐Designer ADW (App. Development Workbench) Rational 

KARAKTERISTIKE CASE ALATA 

‐  Ugrađene metode i tehnike (metodologija) ‐  Posjeduju jaku grafiku za prikaz modela ‐  Sadrže riznicu (repozitorij) podataka o onformacijskom sustavui 

o  Baza podataka informacijskog sustava 

ZAŠTO CASE ALATI? 

‐  Povećanje produktivnosti projektanata ‐  Bolja kvaliteta projektnog rješenja ‐  Standardizacija rada projektnog tima ‐  Integracija pojedinačnih rezultata rada svakog člana tima korištenjem zajedničkog repozitorija ‐  Ugrađene najnovije verzije metoda i tehnika – prate razvoj metoda projektiranja ‐  Dokumentiranje sustava 

PODJELA CASE ALATA? 

CASE toolkit ‐  Automatizacija  jedne  ili  više  faza  životnog  ciklusa  IS‐a  (planiranje,  analiza,  oblikovanje, 

implementacija). CASE workbench 

‐  Podržava cijeli životni ciklus (model organizacije IS‐a, razvoj, implementacija) 

CASE workbench – komponente 

•  Upper CASE (gornji) – podrška planiranju razvoja 

•  Middle CASE (srednji) – podrška analizi i oblikovanju 

•  Lower CASE (donji) – podrška izradi

15 

GENERATORI APLIKACIJA 

Nisu CASE alati osim ako: ‐  Opis sustava pohranjuju za ponovno korištenje ‐  U modeliranju podataka kreću od ER modela ili relacijskog modela ‐  Posjeduju rječnik podataka (riznica, repozitorij) ‐  Imaju bazu znanja za oblikovanje programa 

INTEGRIRANI CASE (ICASE) 

‐  Uz prethodno, sadrži i podršku POVRATNOG INŽENJERSTVA o  Rekonstrukcija  logičkih  modela  informacijskog  sustava  iz  pohranjenog  programskog  koda 

(model procesa) i baze podataka (model podataka) ‐  Nema široku primjenu 

UPORABA CASE ALATA 

‐  CASE ne omaže ako ne znamo projektirati ‐  Odabrati CASE koji najbolje odgovara problemu ‐  Pomaže profesionalcima ali ne priučenim informatičarima ‐  Koristiti CASE kad smo spremni sve učiniti i bez njega 

KORISTI CASE ALATA 

‐  Dokumentacija ‐  Komunikacija ‐  Ugrađena znanja ‐  Integracija ‐  Produktivnost ‐  Kvaliteta

16 

SUSTAV 

Uređeni poredak međuzavisnih elemenata povezanih u cjelinu po nekom planu za postizanje određenog cilja. 

•  Fizički dijelovi •  Ulazi i izlazi 

•  Procesi 

•  Upravljački postupci (planiranje, organizacija, upravljanje i nadzor) 

Cilj sustava – transformacija različitih vrsta ulaza u izlaz 

STRUKTURA SUSTAVA 

‐  Složeni sustav sastoji se od elementarnih sustava – podsustava ‐  Granica sustava – obilježje koje definira i opisuje oblik sustava ‐  Okolina (okruženje sustava) – sve izvan granica sustava (podsustava) ‐  Sučelja – međusobna djelovanja i veze među podsustavima – nastaju na granicama podsustava 

Matrica veza ‐  Prikaz veza među elementarnim sustavima ‐  Maksimalan broj veza: n(n‐1) ; (svaki podsustav vezan sa svakim osim sa samim sobom) ‐  Minimalan broj veza: n‐1 ‐  Veći broj veza: 

o  Kruća struktura, sustav manje fleksibilan, slabija funkcionalnost ‐  Manji broj veza: 

o  Lakše prilagodljiv promjenama, bolja funkcionalnost 

Martica strukture sustava ‐  Prikaz veza među podsustavima i veza podsustava s okruženjem ‐  Sastoji se od 4 submatrice 

o  Struktura okruženja O – slabo definirana zbog nedovoljnog poznavanja veza s okruženjem o  Veza između sustava S i okruženja O –matrica stupac – sadrži veze koje izlaze iz sustava o  Veza između okruženja O i sustava S  ‐ matrica redak‐ veze koje iz okruženja ulaze u sustav o  Interna matrica strukture sustava S 

Matrica strukture sustava

17 

PODJELA SUSTAVA 

Prema predvidivosti ponašanja 

•  Deterministički •  Probabilistički 

Prema povezanosti (interakciji) s okruženjem 

•  Otvoreni •  Zatvoreni 

Deterministički sustavi ‐  Djeluju tako da se može unaprijed odrediti njihovo ponašanje ‐  Dobro poznate veze među dijelovima sustava ‐  Novo  stanje  znamo  temeljem  postojećeg  stanja  i  strogo  definiranih  procesa  koji  mijenjaju  stanje 

sustava (npr. Računalni program) 

Probabilistički sustavi ‐  Buduće stanje sustava poznato s određenom vjerojatnošću ‐  Pretpostavka novog stanja uključuje određeni stupanj greške 

o  Npr. Sustav zaliha – znamo trenutno stanje. Predviđamo buduće stanje  temeljem prosječne potražnje i prosječnog vremena nabave (koristimo iskustvene činjenice) 

Otvoreni sustavi ‐  Razmjenjuju materiju, energiju i informacije s okolinom ‐  Cilj im je prilagođavanje okolini ‐  Reagiraju na promjene iz okoline mijenjajući unutarnju strukturu ‐  Nastoje održati ravnotežu unutar svojih granica ‐  Poslovni  sustav  –  otvoreni  sustavi  čija  se  uspješnost  mjeri  prilagodljivosti  konkurenciji,  zahtjevima 

tržišta i drugim uvjetima iz okoline 

Zatvoreni sustavi ‐  Odvojeni od okoline ‐  Nema razmjene s okolinom ‐  U konačnosti ovi sustavi se moraju raspasti ili postati neorganizirani ‐  U realnom svijetu postoje samo djelomično zatvoreni sustavi (drugi nestaju) ‐  Govorimo o relativno zatvorenim sustavima 

o  Imaju dobro kontrolirane ulaze i izlaze o  Okolina ne utječe na internu organizaciju 

Entropija sustava ‐  Mjera neizvjesnosti stanja u budućnosti ‐  Mjera neorganiziranosti sustava ‐  Neorganiziranost raste s vremenom ‐  Cilj je spriječiti porast entropije kroz dovođenje materije i energije iz okoline ‐  Otvoreni sustavi zahtijevaju više takvih ulaza da bi zadržali stalni nivo organiziranosti

18 

POSLOVNI SUSTAV 

Karakteristike: ‐  Misija ‐  Ciljevi ‐  Društvena uloga ‐  Djelatnost ‐  Organizacija ‐  Rukovođenje 

Kombinacija ‐  Menadžmenta ‐  Tehnologije ‐  Ljudskih resursa 

Tipovi poslovnih sustava 

Karakteristika  Tip poslovnog sustava 

Ciljevi Prinudni Uslužni Normativni (zakonom definirani) 

Funkcija 

Ekonomski Obrazovni Društveni Politički 

Način rukovođenja 

Demokratski Autoritarni Tehnokratski Birokratski 

Informacije ‐  Informacije su resurs poslovnog sustava ‐  Preduvjet uspješnog poslovanja ‐  Primarne informacije 

o  Znanja o ponudi, potražnji, konkurenciji, financijskim tokovima, investicijama itd. o  Mogu se ''kupiti'' kao i svaka druga roba o  Izvor su javne baze podataka, sredstva javnog informiranja, statistički izvori, literatura,... 

‐  Sekundarne informacije o  Nisu raspoložive na tržištu informacija, ne mogu se kupiti o  Izvor su simpoziji, sajmovi, sastanci, poslovni partneri,... 

Najvažniji  izvor  ovih  informacija  je  VLASTITI  INFORMACIJSKI  SUSTAV  svakog  poslovnog  (organizacijskog) sustava. 

INFORMACIJSKI SUSTAV 

Dio poslovnog sustava čija je funkcija ‐  Prikupljanje ‐  Obrada ‐  Pohranjivanje ‐  Distribucija 

INFORMACIJA svim razinama poslovnog sustava.

19 

ZNAČAJKE INFORMACIJSKOG SUSTAVA 

‐  IS sadrži znanje o organizaciji koju podržava (know‐how) ‐  Visoka ovisnost organizacije o IS‐u ‐  Ponašanje uvijek definirano pravilima i ograničenjima postavljenim od strane korisnika ‐  Složena okolina koju je teško u potpunosti definirati što ima za posljedicu složeno sučelje s okolinom ‐  Opseg i složenost podataka ‐  Složene veze između ulaza i izlaza 

KOMPONENTE INFORMACIJSKOG SUSTAVA 

•  Materijalno tehnička – Hardware •  Nematerijalna – Software 

•  Ljudski resursi – Lifeware 

•  Komunikacijska tehnologija – Netware •  Organizacijska – Orgware 

o  Usklađuje prethodne komponente 

VRSTE INFORMACIJSKIH SUSTAVA 

Prema načinu realizacije 

•  Računalom podržani sustavi (kompjuterizirani sustavi) •  Sustavi ručne obrade informacija (nekompjutorizirani sustavi) 

Prema upravljanju poslovnim sustavom •  Transakcijski sustavi – Operativno rukovodstvo (izvođenje) 

•  Izvršni sustavi – Taktički nivo (upravljanje) •  Sustavi  potpore  odlučivanju  –  MIS  (Management  Information  System)  –  podrška  poslovodstvu 

strateškog nivoa 

Prema namjeni 

•  Sustavi obrade podataka o  Unos, obrada i pohranjivanje podataka o stanju sustava i poslovnim događajima o  Pretraživanje baze podataka o  Izvješćivanje 

•  Sustavi podrške uredskom poslovanju o  Podrška obavljanju administrativnih poslova o  Podrška ljudskoj komunikaciji 

•  Sustavi podrške odlučivanju o  Primjena modela odlučivanja o  Stvaranje informacija potrebnih za odlučivanje o  Podrška grupi i pojedincu 

•  Expertni sustavi (sustavi bazirani na znanju – baza znanja) o  Podrška stručnjacima i expertima 

•  Sustavi podrške specijalnim područjima o  Podrška učenju o  Podrška znanstvenom i stručnom radu o  Podrška projektiranju

20 

Prema poslovnim funkcijama 

•  Planiranje i analiza poslovanja •  Upravljanje proizvodnjom 

•  Nabava i prodaja 

•  Računovodstvo i financije 

•  Upravljanje ljudskim resursima •  Istraživanje i razvoj 

•  Bankarstvo 

•  Osiguranje 

POVJESNI PRIKAZ RAZVOJA IS‐a 

Faza ručne obrade podataka ‐  Sporost ‐  Male količine podataka ‐  Niska produktivnost ‐  Nepouzdanost, upitna točnost 

Mehanička obrada podataka ‐  Blaise Pascal, (1623 – 1662) konstruktor mehaničkih uređaja (preteča analognih računala) ‐  Goetfried Leibnitz, (1646 – 1716) izumitelj mehaničkog računala (preteča digitalnih računala) ‐  Henry Mill, (1780 – 1848) izumitelj pisaćeg stroja ‐  Povećanje produktivnosti, točnosti i količine obrađenih informacija 

Faza elektromehaničke obrade podataka ‐  Herman Hollerith (druga polovica 19. Stoljeća) – koristi bušenu karticu u popisu stanovništva ‐  Izumitelj bušene kartice je Jacquard koji ju koristi za upravljanje tkalačkim stanom) ‐  Smatra se početkom automatizacije proizvodnih procesa ‐  Masovna obrada velike količine podataka 

Faza elektroničke obrade podataka ‐  1944. godine prvo  elektroničko računalo ENIAC ‐  Velika brzina obrade podataka ‐  Pohranjivanje podataka ‐  Zanemariv broj grešaka ‐  Povezivanje različitih operacija nad podacima – obrada i prijenos podataka, integracija obrade teksta, 

grafika, slika i zvuka) 

SLIJED UVOĐENJA RAČUNALOM PODRŽANOG IS‐a 

•  Vojni sustavi •  Knjigovodstvo i računovodstvo 

•  Kadrovska evidencija 

•  Proizvodnja •  Podrška rukovođenju

21 

KRITERIJI UVOĐENJA RAČUNALOM PODRŽANOG IS‐a 

‐  Velika količina podataka ‐  Složeni algoritmi ‐  Razvoj tehnologije (HW i SW) – pad cijena ‐  Informacijska zrelost ljudskih resursa ‐  Razvoj komunikacijske tehnologije ‐  Organizacijska zrelost 

ODNOS POSLOVNOG I INFORMACIJSKOG SUSTAVA 

‐  IS sadrži osobine određenog poslovnog sustava ‐  IS razvijen za jedan poslovni sustav ne može biti direktno primijenjen u drugom poslovnom sustavu ‐  Zahtjevi poslovodstva različitih poslovnih sustava na IS u pravilu se razlikuju ‐  Poznavanje  ciljeva,  strategije,  strukture  i  resursa  poslovnog  sustava  osnovni  je  preduvjet  izgradnje 

efikasnog IS‐a 

UTJECAJ INFORMACIJSKOG SUSTAVA NA POSLOVNI SUSTAV 

•  Operativni – ovisi uspjeh tekućeg poslovanja •  Potporni  –  koristan  ali  nije  kritičan  za  poslovni  uspjeh  (ostvaruje  uštede,  automatizira  procedure, 

omogućava brži protok informacija,...) •  Strateški – kritičan za budućnost poslovnog sustava 

•  Izgledni – mogući utjecaj u budućnosti (npr. podrška nekog proizvoda ili usluge koji će se plasirati na tržište – prednost pred konkurencijom) 

ULOGA INFORMACIJSKOG SUSTAVA 

Funkcija poslovnog sustava  Cilj IS‐a Procesi osnovne djelatnosti (operativno izvođenje) 

Povećanje produktivnosti 

Upravljanje (organizacija, praćenje uspješnosti, otklanjanje smetnji) 

Povećanje učinkovitosti 

Odlučivanje – postavljanje poslovnih ciljeva 

Osiguranje stabilnosti rasta i razvoja 

STRUKTURA INFORMACIJSKOG SUSTAVA 

Prati strukturu poslovnog sustava 

•  Jednostavni i 

•  Složeni poslovni sustavi Za složeni poslovni sustav 

•  Niz informacijskih podsustava •  Svaki podsustav podržava elementarni sustav složenog poslovnog sustava 

Definira se u fazi planiranja IS‐a.

22 

RAZVOJ INFORMACIJSKOG SUSTAVA 

RAZVOJ IS‐a 

•  Planiranje 

•  Analiza 

•  Oblikovanje •  Izrada 

•  Uvođenje 

IZGRADNJA IS‐a 

‐  Širi pojam od razvoja IS‐a ‐  Osim razvoja obuhvaća planiranje primjene i samu primjenu ‐  Zahtjeva 

o  Projektiranje informatičke i tehničke strukture o  Projektiranje nove organizacijske strukture o  Promjene u poslovnom sustavu 

POBOLJŠANJE IS‐a 

‐  Zahvati na postojećem informacijskom sustavu u cilju poboljšanja nekih od sljedećih svojstava sustava u primjeni 

o  Funkcionalnih o  Tehničkih o  Tehnoloških 

‐  Nije dio izgradnje već održavanja u fazi korištenja informacijskog sustava 

ORGANIZACIJA IZGRADNJE IS‐a 

Sustavni pristup realizaciji informacijskog sustava poduzeća s ciljem otklanjanja osnovnih uzoraka krize razvoja programske opreme i informacijskih sustava. 

Problemi izgradnje IS‐a 

‐  20% informacijskih sustava zadovoljava očekivanja ‐  40% djelomično ispunjava očekivanja investitora ‐  40% smatra se promašajem 

''Što su veće investicije u informacijske tehnologije, to je porast produktivnosti manji''. 

INFORMACIJSKA KRIZA 

Nemogućnost pojedinca i poslovnih sustava da: ‐  Zadovoljavaju svoje potrebe za informacijama ‐  Učinkovito upravljaju informacijama ‐  Računalom podrže (automatiziraju) svoje poslovne aktivnosti bazirane na informacijama

23 

OSNOVNI UZROCI INFORMACIJSKE KRIZE 

‐  Količina informacija o  Problem selekcije zbog naglog porasta 

‐  Složenost i različitost problema koji se informatiziraju ‐  Zahtjevi  za  informatizacijom  sve  složenijih  procesa  (nestandardizirane  aktivnosti  poput  planiranja  i 

upravljanja) umjesto tradicionalne obrade velikih količina podataka ‐  Upravljanje poslovnim sustavima 

o  Nedostatak nositelja promjena o  Nedostatak znanja o upravljanju o  Nedostatak spoznaje o potrebi neprekidnog usavršavanja 

‐  Razvoj programskih proizvoda i informacijskih sustava o  Nedovoljna količina o  Nezadovoljavajuća kvaliteta o  Nedovoljna produktivnost informatičkih centara o  Porast zahtjeva korisnika o  Loša komunikacija korisnika i informatičara 

‐  Nagli razvoj tehničke osnovice (zaostajanje razvoja softvera za hardverom) 

Moguća rješenja Dr. Krakar: 

Ključ  problema  je  u  procesu  upravljanja  promjenama  u  poslovnom  sustavu,  te  njihovoj  prilagodbi mogućnostima novih tehnologija. 

Upravljanje inovacijama Sposobnost poslovodstva da: ‐  Iskoristi tehnološki razvoj za oblikovanje novog poslovnog pristupa i promišljanja ‐  Uspostavi novu poslovnu organizaciju ‐  Informatiku stavi u funkciju implementacije nove organizacije i poslovne strategije 

Upravljanje kvalitetom ‐  Uvođenje norme ISO 9000 ‐  Upravljanje  razvojem  zrelosti  procesa  (postupka)  neprekidnog  poboljšanja  načina  proizvodnje 

aplikacija 

Upravljanje preoblikovanjem procesa ‐  Postupak modeliranja poslovnih procesa na način da budu pogodni za informatizaciju 

CILJEVI ORGANIZACIJE IZGRADNJE IS‐a 

‐  Izgraditi kvalitetan IS ‐  Povećati produktivnost razvoja IS‐a ‐  Standardizirati programsku opremu ‐  Razviti programsku opremu za posebne poslovne potrebe ‐  Osigurati uspješno upravljanje informacijama, posebno s aspekta sigurnosti i zaštite ‐  Izgraditi integralni informacijski sustav

24 

KVALITETA IS‐a 

Ovisi o: ‐  Metodologiji razvoja ‐  Tehničkoj osnovici (hardver) ‐  Programskoj osnovici (softver) ‐  Organizacijskom nivou poslovnog sustava ‐  Korisnicima ‐  Informatičarima 

PRISTUP IZGRADNJI IS‐a 

‐  Korištenje suvremenih metoda, tehnika i alata u svim fazama razvojnog ciklusa ‐  Projektni pristup ‐  Uključivanje krajnjih korisnika ‐  Posebnu pažnju posvetiti ranim fazama razvojnog ciklusa 

Korištenje suvremenih metoda 

Cilj je povećati produktivnost ‐  Uvođenjem  jezika  treće  generacije  (Fortran,  COBOL,  PL1,  ...)  šezdesetih  godina  povećana  je 

produktivnost programera ‐  Sljedeće  povećanje  produktivnosti  rezultat  je  primjene  tehnika  strukturiranog  programiranja, 

sistemske analize i dizajna sedamdesetih godina ‐  Jezici četvrte generacije povećavaju produktivnost programskih sustava ‐  CASE alati koji povećavaju produktivnost svih sudionika razvoja IS‐a 

Projektni pristup 

‐  Razvoj informacijskih sustava je multidisciplinarna aktivnost u kojoj sudjeluju stručnjaci različitih profila (informatičari i korisnici) 

‐  Klasična organizacija prema funkcionalnim cjelinama nije primjerena za kvalitetan razvoj IS‐a 

ORGANIZACIJA IS‐a – ORGWARE 

‐  ''Način usklađivanja  ljudi  i informacijske tehnologije u djelatnoj cjelini kojoj  je cilj načinom, oblikom i vremenom  primjereno  zadovoljavanje  informacijskih  potreba  ljudi  u  poslovnom  sustavu,  radi ostvarivanja mogućnosti učinkovitog upravljanja tim sustavom.'' (Dr. Panian) 

‐  ''Racionalna koordinacija aktivnosti grupe ljudi radi postizanja nekih ciljeva.'' (Schein) Koordinacija = timski rad 

‐  Skup zamisli, pravila i postupaka u skladu s kojima se IS oblikuje, razvija i primjenjuje. 

OBLICI ORGANIZACIJE (MODELI) 

Centralizirana organizacija ‐  Upravljanje poslovnim sustavom je koncentrirano na jednom mjestu 

Decentralizirana organizacija ‐  Poslovni sustav obavlja sve funkcije na više lokacija (replika poslovanja) 

Distribuirana organizacija ‐  Na različitim lokacijama obavljaju se samo određene poslovne funkcije (raspodjela poslova po lokac.)

25 

CENTRALIZIRANA ORGANIZACIJA IS‐a 

Svi informatički resursi na jednoj lokaciji (središnje računalo) ‐  Koncentracija HW, SW i ljudskih resursa 

Karakteristike: ‐  Prvi primijenjeni model organizacije IS‐a ‐  Problemi odnosa korisnika i informatičara ‐  Aplikacije razvijane nezavisno međusobno nekompatibilne ‐  Problem vršnih opterećenja 

DECENTRALIZIRANA ORGANIZACIJA IS‐a 

‐  Više nezavisnih samostalnih računala na različitim lokacijama ‐  Razvoj i instalacija softvera na više mjesta ‐  Formiraju se računski centri na više mjesta ‐  Karakteristike: 

o  Problemi s koordinacijom – usklađivanjem aktivnosti o  Redundancija poslova, podataka ‐ (sustav sliči grupi otoka) o  Neunificiranost procedura – ovisno o  instaliranom softveru  (razmjena podataka, distribucija 

rezultata obrade) o  Problem komunikacije sada i među informatičarima iz različitih sustava o  Visoka cijena razvoja

26 

DISTRIBUIRANA ORGANIZACIJA IS‐a 

‐  Više samostalnih računala na različitim lokacijama povezanih u mrežu ‐  Podaci distribuirani na više računala dostupni iz svake lokacije ‐  Razvoj i instalacija softvera na više mjesta ali koordinirana s jednog mjesta ‐  Zadovoljen kriterij jedinstvenosti (integralnosti) IS‐a ‐  Razlikuje tri tipa arhitekture (ustrojstva): 

o  Zvjezdasta o  Hibridna o  Mrežna 

ZVJEZDASTA ARHITEKTURA ‐  Unaprjeđena centralizirana organizacija ‐  Glavno i satelitska računala ‐  Glavno računalo: 

o  Obavlja komunikaciju među satelitskim računalima o  Upravlja prometom podataka o  Održava središnju bazu podatka 

‐  Satelitska računala: o  Lokalna obrada za krajnjeg korisnika o  Održavanje kopija dijelova središnje baze o  Komunikacija s ostalim satelitskim računalima uvijek preko glavnog računala 

HIBRIDNA ARHITEKTURA ‐  Više zvjezdastih skupina ‐  Postoje dva ili više glavnih računala sa svojim satelitima

27 

MREŽNA ARHITEKTURA ‐  Hijerarhija satelitskih računala ‐  Nema glavnog računala ‐  Omogućena direktna komunikacija satelitskih računala 

KLIJENTSKO‐POSLUŽITELJSKA ARHITEKTURA (CLIENT – SERVER) 

‐  Aktualna, sve više prisutna u praksi ‐  Orijentiranost korisniku ‐  Zahtjeva: 

o  Vrlo sofisticirani softver o  Razvijenu mrežu o  Dobro ustrojeno i visoko raspoloživo skladište podataka o  Kvalitetnu podršku korisniku (Help‐desk, informacijski centar) 

INFORMACIJSKI CENTAR 

‐  Posebna organizacijska jedinica unutar distribuiranog IS‐a ‐  Posljedica razdvajanja razvojnih od operativnih funkcija ‐  Zadaci:

o  Savjetodavne usluge korisniku o  Tehnička potpora korištenju distribuiranih baza o  Razvoj vlastitih aplikacija koristeći standardna pomagala (npr. Excel, Access,...) 

‐  Nužan u složenim poslovnim sustavima 

PRISTUP RAZVOJU IS‐a 

Podjela prema razvojnom ciklusu ‐  Fazni ‐  Inkrementalni 

Podjela prema prilagodljivosti IS‐a promjenama u fazi primjene ‐  Strukturni ‐  Situacijski

28 

FAZNI PRISTUP RAZVOJU IS‐a 

‐  Svaka faza razvojnog ciklusa prolazi se samo jednom i potpuno dovršava ‐  Na  kraju  svake  faze  verificiraju  se  izlazne  specifikacije  u  odnosu  na  ulazne  i  provodi  se  validacija 

(vrednovanje) rezultata od strane korisnika (npr. logički model podsustava) ‐  U slučaju nezadovoljavanja kriterija provjere faza se ponavlja 

Fazni pristup razvoju IS‐a •  Konceptualno modeliranje 

•  Logičko modeliranje 

•  Fizičko modeliranje •  Izrada 

•  Primjena 

INKREMENTALNI PRISTUP RAZVOJU IS‐a 

‐  Dogradnja (poboljšanje) razvijenog segmenta ‐  Pojedine faze razvojnog ciklusa izvode se više puta ‐  Rezultat ponovnog prolaza kroz neku fazu razvojnog ciklusa je nova verzija inkrementa ‐  U svakoj fazi razvojnog ciklusa pojedinog inkrementa provodi se vrednovanje

29 

FAZNI PRISTUP – NEDOSTATCI 

‐  Tijekom projekta stječu se spoznaje koje nije moguće ugraditi  jer nije moguć povratak na prethodnu fazu 

‐  Zahtjeva ''zamrzavanje stanja'' što u praksi nije moguće ‐  Svaka faza je projekt za sebe – greške prethodnog projekta provlače se kroz daljnje faze ‐  Korisnik do kraja ne vidi rezultate koji rade (vidi samo modele) pa je nepovjerljiv 

INKREMENTALNI PRISTUP – NEDOSTATCI 

‐  Provjera  je  moguća  samo  za  postojane,  zaokružene  funkcionalne  cjeline  popraćene  svom dokumentacijom 

‐  Primijenjeni inkrement je samo prototip dijela budućeg sustava što ne zadovoljava korisnika 

KOMBINIRANI PRISTUP 

‐  Nakon konceptualnog i logičkog modeliranja primijeniti inkrementalni pristup ‐  U fazi konceptualnog modeliranja definiraju se podsustavi od kojih svaki ima svoj razvojni ciklus ‐  Osnova ovog projekta su: 

o  Idejni projekt o  Izvedbeni projekti 

STRUKTURNI PRISTUP 

‐  Usmjeren analizi i oblikovanju strukture sustava ‐  Preduvjet je stabilnost strukture sustava ‐  Promjena strukture informacijskog sustava zahtjeva pokretanje novog razvojnog ciklusa 

SITUACIJSKI PRISTUP 

‐  Pristup razvoju IS‐a ovisno o informacijskoj razini poduzeća ‐  Organizacijski razvoj poduzeća ovisi i tehnološkoj razini IS‐a ali i obrnuto ‐  U  nekim  fazama  informatika  prethodi  promjenama  u  organizaciji  (uvođenje  računala  izaziva 

tehnološke promjene koje zahtijevaju organizacijske promjene) ‐  Obrnuto, IS sporo reagira na promjene nastale pod utjecajem okruženja 

NOLANOV MODEL 

‐  Definiranje informacijskih razina poduzeća obzirom na način korištenja informacijske tehnologije ‐  Nastao na temelju promatranja ponašanja više od 200 poduzeća kod uvođenja informacijskog sustava ‐  Prepoznaje 6 faza razvoja ‐  Svaka faza nužno slijedi iz prethodne ‐  Faze razvoja moguće je planirati, koordinirati i njima upravljati ‐  Opisuje  idealan  slučaj  u  kojem  se  poduzeće  razvija  bez  vanjskih  utjecaja  (npr.  promjena  tehničke 

osnovice – nova generacija računala)

30 

IZGRADNJA IS‐a 

IS – POSLOVNI SUSTAV 

IZGRADNJA (REALIZACIJA) IS‐a PODUZEĆA 

‐  IS se ne može kupiti ‐  Kupiti se može hardver, sistemski softver, aplikacija ‐  IS se gradi ‐  Izgradnja IS‐a je projekt (poduhvat) koji se sastoji od niza aktivnosti ‐  Aktivnost projekta izgradnje IS‐a u korelaciji su sa životnim ciklusom IS‐a ‐  Osnova dobre informatizacije je dobro organiziran poslovni sustav 

o  Dobro definirani procesi poslovnog sustava o  Dobro definirano upravljanje procesima 

METODE ORGANIZACIJE POSLOVNOG SUSTAVA 

Klasične: ‐  Centralizirana ‐  Štabna ‐  Linijska ‐  Funkcionalna ‐  Matrična ‐  Projektna ‐  Hibridna 

Nove metode: ‐  ISO 9000 model ‐  BPR (Business Process Reingineering) ‐  BSC (Balanced Scorecard) ‐  Poslovna izvrsnost ‐  Upravljanje putem ciljeva

31 

POVEZIVANJE POSLOVNOG I INFORMACIJSKOG SUSTAVA 

Ø  Strateško planiranje Ø  CoBIT 

ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE PROJEKTOM 

PROJEKT 

‐  Povezani skup aktivnosti za postizanje unaprijed određenih ciljeva ‐  Aktivnosti su ograničene vremenom trajanja i utroškom resursa (kadrovi, oprema, prostor, financijska 

sredstva) 

OPSEG PROJEKTA ‐  Definira se u fazi planiranja projekta ‐  Određuje što je zadataka projekta odnosno što su izlazni rezultati projekta 

FAZE PROJEKTA 

‐  Skup aktivnosti unutar projekta s kojim se postiže unaprijed određen i mjerljiv napredak ‐  Mehanizam za praćenje napretka projekta ‐  Završetak faze određuju kontrolne točke (milestones) 

RESURSI (SREDSTVA) 

•  Kadrovi 

•  Oprema •  Prostor 

•  Financijska sredstva (budžet) 

ORGANIZACIJA PROJEKTA 

Projektni timovi: ‐  Privremeni organizacijski oblik ‐  Voditelj projektnog tima ‐  Članovi tima su kadrovi iz različitih funkcionalnih cjelina (organizacijskih dijelova) poslovnog sustava 

Sponzor projekta – pokrovitelj ‐  Jamstvo osiguranja svih potrebnih resursa 

UPRAVLJANJE PROJEKTOM (Project management) 

•  Planiranje •  Usmjeravanje 

•  Koordinacija 

•  Motiviranje •  Nadzor i kontrola 

svih  resursa  projekta  s  ciljem  izgradnje  sustava  odgovarajuće  kvalitete,  na  vrijeme  i  uz  utrošak minimalnih sredstava.

32 

PROCESI UPRAVLJANJA PROJEKTOM 

‐  Određivanje ciljeva projekta ‐  Određivanje strukture projekta (dijelova) ‐  Određivanje tijeka projekta ‐  Određivanje potrebnih resursa i njihove raspoloživosti ‐  Usklađivanje tijeka projekta i raspoloživosti resursa ‐  Upravljanje napredovanjem projekta 

ODREĐIVANJE CILJEVA PROJEKTA 

‐  Proces kojim se definira izlazni proizvod sa svrhom definiranja područja zahvaćenog projektom ‐  Preduvjet za nedvosmisleno utvrđivanje kriterija završetka projekta ili neke faze projekta 

ODREĐIVANJE STRUKTURE PROJEKTA 

‐  Funkcionalno raščlanjivanje projekta na podprojekte (prvi nivo) ‐  Rezultat podprojekta mora viti funkcionalno cjeloviti dio strukture izlaznog proizvoda 

ODREĐIVANJE TIJEKA PROJEKTA (SCHEDULING) 

‐  Određivanje aktivnosti – drugi nivo dekompozicije ‐  Procjena trajanja pojedine aktivnosti ‐  Određivanje zavisnosti među aktivnostima ‐  Raspoređivanje zavisnosti među aktivnostima ‐  Raspoređivanje vremenskih faza koje završavaju s aktivnošću provjere rezultata ‐  Izrada  vremenskog  rasporeda  odvijanja  aktivnosti  (sekvencijalno  i  paralelno  izvođenje  aktivnosti)  – 

mrežno planiranje 

ODREĐIVANJE POTREBNIH RESURSA 

‐  Utvrđivanje potrebnih resursa za svaku aktivnost ‐  Utvrđivanje raspoloživosti resursa 

o  Radni kalendar o  Planovi zauzetosti 

‐  Raspoređivanje resursa da se zadovolje potrebe i ne prekorače ograničenja raspoloživosti 

USKLAĐIVANJE TIJEKA PROJEKTA I POTREBNIH RESURSA 

Ovisi o pristupu planiranju: ‐  Planiranje vođeno rokovima i trajanjem aktivnosti ‐  Planiranje vođeno raspoloživošću resursa 

UPRAVLJANJE NAPREDOVANJEM PROJEKTA 

‐  Određivanje postupka izvještavanja ‐  Organiziranje redovitih kontrolnih sastanaka ‐  Praćenje realizacije i usporedba s planom te donošenje odluka o reviziji plana ‐  Predmet upravljanja jesu: 

o  Opseg projekta, vrijeme, ljudski resursi, troškovi, kvaliteta, komunikacija

33 

PROJEKT IZGRADNJE IS‐a 

INTEGRALNI (JEDINSTVENI) INFORMACIJSKI SUSTAV (IIS) 

‐  Cilj svakog projekta izgradnje informacijskog sustava ‐  Omogućava  jedinstveno  upravljanje  podacima  poduzeća  bez  obzira  na  arhitekturu  informacijskog 

sustava ‐  Gradi  se u okviru osnovnog koncepta čime se uklanjaju  razlike među podsustavima koje proizlaze  iz 

specifičnosti poslovanja ‐  Zahtjeva standardizaciju šifarskih sustava i strukture prijenosa podataka između podsustava 

OSNOVNE FAZE IZGRADNJE IS‐a 

Planiranje: ‐  Provodi se u poslovnom sustavu ‐  Modelira se poslovni sustav 

Izvedba: ‐  Provodi se u informacijskom sustavu ‐  Realizira se informacijski sustav 

AKTIVNOSTI PROJEKTA IZGRADNJE IS‐a 

Strateško planiranje IS‐a ‐  Određivanje opsega IS‐a ‐  Određivanje arhitekture (podsustava) IS‐a ‐  Određivanje prioriteta ‐  Određivanje načina realizacije softverskog rješenja (kupovina, vlastiti razvoj) 

Utvrđivanje zahtjeva na IS ‐  Utvrditi koju funkcionalnost mora podržati aplikativni softver ‐  Definiranje hardvera i sistemskog softvera 

Oblikovanje ‐  Definiranje kako će IS zadovoljiti traženu funkcionalnost 

Izrada rješenja (konstrukcija) ‐  Aplikativni softver ‐  Komunikacije ‐  Korisničko sučelje 

Testiranje ‐  Provjera svih komponenti IS‐a 

Instalacija ‐  Priprema svih komponenti IS‐a u radnoj okolini 

Uvođenje u primjenu ‐  Omogućavanje korištenje IS‐a na radnim mjestima korisnika 

Obuka‐  Učenje korisnika za korištenje IS‐a 

Održavanje ‐  Osiguranje kontinuiranog korištenja IS‐a ‐  Nadopune i poboljšanja svih komponenti IS‐a

34 

PODJELA PROJEKTA IZGRADNJE IS‐a 

Ø  IDEJNI PROJEKT o  Strateško planiranje o  Studija izvodljivosti o  Izrada konceptualnog modela 

Ø  GLAVNI PROJEKTI o  Izrada logičkog i fizičkog modela podsustava 

Ø  IZVEDBENI PROJEKTI o  Izrada i primjena podsustava 

STRATEŠKO PLANIRANJE (Idejni projekt) 

OBJEKTI STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a 

Procesi ‐  Poslovni procesi 

Podaci‐  Stvari o kojima želimo voditi zapise 

Organizacija poslovanja (tehnologija rada) 

GLAVNI CILJEVI STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a 

Izraditi opću arhitekturu IS‐a ‐  Budući  IS  gradi  se  na  ciljevima  i  strukturi  poslovnog  sustava.  Opću  arhitekturu  poslovnog  sustava 

prikazujemo pomoću poslovnih PROCESA i PODATAKA. Grupe procesa čine informacijske podsustave, a grupe podataka baze podataka. 

Odrediti prioritete ‐  Najviše rukovodstvo određuje prioritete (redoslijed) razvoja i uvođenja pojedinih podsustava. 

Uvesti jedinstvenu metodologiju u proces izgradnje IS‐a. 

SPOREDNI CILJEVI STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a 

Uključiti najviše rukovodstvo ‐  Preduvjet za uspješnu realizaciju projekta ‐  Jedinstveni upravljački IS ne može se izgraditi angažiranjem samo informatičara ‐  Izgradnja IS‐a je sve više poslovni, a ne samo tehnički projekt 

Prihvatiti podatke kao RESURS ‐  Rukovodstvo mora podatke prihvatiti kao RESURS neophodan za odvijanje poslovnih procesa ‐  Podacima treba upravljati kao i s ljudima, financijama 

Povećati ulogu IS‐a ‐  Uloga (važnost) IS‐a u poslovnom sustavu u velikoj mjeri ovisi o kvaliteti IS‐a ‐  Odvijanje poslovnih procesa postaje sve ovisnije o IS‐u

35 

REZULTATI STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a 

Opći model poslovnog sustava (model poslovanja) koji opisuje: ‐  Procese, podatke, ciljeve, kritičke pretpostavke, ključne čimbenike uspješnosti, zahtjeve poslovodstva 

prema IS‐u, ... Informacijski podsustavi (granice, veze) 

‐  Grupe informacijski povezanih poslovnih procesa ‐  Važne funkcije poslovnog sustava (prodaja, nabava, poslovanje sa stanovništvom,...) ‐  Na  nivou  strateškog  planiranja  bavimo  se  funkcijama  relevantnim  za  najviše  rukovodstvo  (ne  i  npr. 

rukovanje podacima, pohranjivanje podataka i sl.) Arhitektura podataka 

‐  Prikazuje osnovna pravila i ideje za izgradnju budućih baza podataka ‐  Bazira se na konceptu ENTITETA i njihovih veza 

Prioriteti izgradnje podsustava ‐  Kao posljedica raznih ograničenja (kadrovi, novac) paralelni razvoj svih podsustava nije uvijek moguć 

pa je nužno utvrditi prioritet ‐  Prioritete  utvrđuje  najviše  rukovodstvo  (najčešće  koncenzusom)  uvažavajući  važnost  pojedinih 

poslovnih funkcija Način upravljanja izgradnjom IS‐a 

‐  Podjela planskih, kontrolnih i izvedbenih funkcija 

ORGANIZACIJA PROJEKTA STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a 

‐  Sponzor projekta – najviši rukovodilac o  Izražava i širi značaj projekta o  Izražava interes za tijek projekta i konačne rezultate 

‐  Projektni tim o  Taktički rukovodioci koji izvješćuju više rukovodstvo 

‐  Maksimalno trajanje 3 mjeseca 

METODOLOGIJE ZA STRATEŠKO PLANIRANJE IS‐a 

PODJELA METODOLOGIJA STRATEŠKOG PLANIRANJA IS‐a 

Prema redoslijedu analize tri osnovna elementa informacijskog sustava ‐  Orijentirane procesima ‐  Orijentirane podacima ‐  Orijentirane događajima 

Izbor metodologije često je određen znanjima i iskustvom projektanta ili raspoloživim CASE alatom 

NEKE METODOLOGIJE: ‐  BSP (Business Systems Planning) ‐  Rockart‐ova analiza (Metoda kritičnih faktora uspjeha) ‐  A. Cassidy model ‐  SPIS (Strateško planiranje IS‐a) ‐  Information Engineering (IE) ‐  SSADM (Structured Systems Analysis and Design Method) ‐  MIRIS (Metodika za razvoj IS‐a)

36 

BSP (Business Systems Planning) 

‐  Definirao IBM za razvoj svog IS‐a ‐  Postala komercijalni standard '70‐ih godina ‐  Strukturirana ‐  Općenita (ne ovisi o tehnologiji na kojoj će se izgraditi budući IS) ‐  Relativno kratko traje (prihvatljiva rukovodećem kadru) ‐  Isključivo namijenjena strateškom planiranju ‐  Proces  planiranja  s  kojim  se  postiže  usklađenost  ciljeva  poslovnog  sustava  i  ciljeva  informacijskog 

sustava ‐  Analiza poslovnog sustava s ciljem strateškog planiranja IS‐a 

CILJEVI BSP PROJEKTA 

‐  Razumjeti poslovni sustav i njegove informacijske potrebe ‐  Razumjeti postojeću informatičku podršku ‐  Razviti IS strategiju usklađenu sa strategijom poslovnog sustava ‐  Dobiti  suglasnost  rukovodstva  za  nastavak  rada  na  projektima  informacijskih  podsustava  prema 

definiranim prioritetima 

PRINCIPI BSP METODOLOGIJE 

•  Analiza odozgo (Top‐down) 

•  Izgradnja odozdo (Bottom‐up) •  Definicija IS‐a na temelju poslovnih procesa 

•  Jedinstven sustav podataka 

PRISTUP PLANIRANJU 

Poslovni ciljevi ‐  Modeliranje započinje s određivanjem poslovnih ciljeva kako bi budući IS podržavao takve ciljeve 

Poslovni procesi, Poslovni podaci ‐  Određivanje procesa koji se odvijaju na rukovodstvu relevantnim objektima ‐  Osnova za određivanje entiteta i veza među entitetima 

Arhitektura IS‐a ‐  Grupiranjem  poslovnih  procesa  po  kriteriju  zajedničkih  podataka  definiraju  se  podsustavi,  određuju 

prioriteti i plan razvoja

37 

BSP tim 

PRIPREMA ZA PROJEKT BSP 

‐  Prostor ‐  Pregled ciljeva ‐  Nacrt završnog izvješća ‐  Izbor podataka ‐  Izrada plana projekta ‐  Izbor rukovoditelja za intervjue ‐  Definiranje načina praćenja projekta ‐  Način dokumentiranja ‐  Tehnička podrška 

POČETAK PROJEKTA – KICK‐OFF MEETING 

‐  Upoznavanje tima s gledištima sponzora (govor sponzora) o  Trendovi okruženja o  Strateški ciljevi poslovanja o  Kritične aktivnosti za uspjeh o  Ključna mjerenja za ocjenu uspješnosti o  Pravci razvoja poslovanja o  Glavni problemi i ograničenja o  Očekivani rezultat studije 

‐  Pregled podataka o poslovanju – korisnici ‐  Pregled podataka o postojećem IS‐u (direktor informatičke podrške) 

ODREĐIVANJE PROCESA POSLOVNOG SUSTAVA 

Proces‐  Skup logički povezanih aktivnosti i odluka neophodnih za upravljanje resursima poslovnog sustava ‐  Sredstvo za razumijevanje funkcioniranja poslovnog sustava ‐  Osnova za definiranje strukture IS‐a ‐  Neosjetljiv na organizacijske promjene 

Rezultat ove aktivnosti ‐  Popis procesa i opisa svakog pojedinačno ‐  Izrada matrice PROCES/ORGANIZACIJA

38 

ODREĐIVANJE KLASA PODATAKA 

Klasa podataka ‐  Skup logički povezanih podataka koji opisuju jedan dio poslovnog pojma ‐  Rezervni dio, narudžba, proizvod, usluga 

Rezultat ove aktivnosti ‐  Opis klasa podataka ‐  Izrada matrice PROCESI/KLASE PODATAKA 

ANALIZA POSTOJEĆE INFORMATIČKE PODRŠKE 

Podrška procesima (izrada matrica) ‐  Organizacija/aplikacija ‐  Procesi/aplikacije 

Podrška klasama podataka ‐  Klase podataka/aplikacije ‐  Klase podataka/datoteke (tabele) 

Ocjena postojeće podrške IS‐a 

DEFINIRANJE ARHITEKTURE IS‐a 

‐  Faza u kojoj se prelazi s analize postojećeg sustava na sintezu budućeg sustava ‐  Model koji povezuje i opisuje procese i klase podataka ‐  Određuju se podsustavi na temelju matrice procesi/klase ‐  Opisuju se funkcije podsustava 

UTVRĐIVANJE PRIORITETA 

‐  Kriterij o  Korist od uvođenja podsustava o  Utjecaj podsustava na poslovanje o  Uspjeh izgradnje o  Zahtjevi 

‐  Za svaki kriterij definira se maksimalan broj bodova ‐  Podsustavima  se  dodjeljuje  za  svaki  kriterij  broj  bodova  prema  objektivnom  interesu  poslovnog 

sustava

39 

KLASE PODATAKA 

POSLOVNI ENTITETI 

‐  Nešto što je od trajnog interesa za poduzeće ‐  Nešto o čemu možemo spremiti podatke ‐  Nešto što možemo jednoznačno identificirati ‐  Nešto čime poslovni sustav upravlja ‐  Osnova za definiranje zahtjeva poslovnog sustava za informacijama ‐  Osnova za definiranje informacijske arhitekture ‐  Prepoznavanje  entiteta  i  njihovo opisivanje vrijedan  su  rezultat  strateškog planiranja  kao osnova  za 

naredne aktivnosti 

KLASE PODATAKA 

‐  Logičko grupiranje podataka o entitetima ‐  Podaci neophodni za obavljanje poslovnih aktivnosti i donošenje odluka ‐  Ne  predstavljaju  poseban  format  (npr.  izvještaj  ili  ekranski  prikaz)  trenutnog  načina  korištenja 

podataka ‐  Ovakvo grupiranje podataka omogućava identificiranje informacijske arhitekture za duži period ‐  Identificiramo ih s ciljem: 

o  Određivanja zahtjeva pojedinih procesa za podacima o  Određivanja  potrebnih  podataka  koji  sada  nisu  raspoloživi  ili  su  nedovoljni  za  poslovno 

korištenje o  Kao podlogu za definiranje politike upravljanja podacima (tko je odgovoran za podatke tj. Za 

integritet podataka) 

DEFINICIJA KLASA PODATAKA 

‐  Identificirati i opisati poslovne entitete ‐  Odrediti korištenje i kreiranje podataka za svaki proces ‐  Identificirati klase podataka ‐  Opisati klase podataka 

IDENTIFICIRANJE POSLOVNIH ENTITETA 

‐  Osoba:  radnik, kupac, dobavljač ‐  Prostor:  trgovina, skladište, tvornica ‐  Stvar:  stroj, dio, proizvod ‐  Koncept:  posao, zakon, organizacijska jedinica ‐  Događaj:  narudžba dobavljaču, isporuka, narudžba kupca 

KREIRANJE I KORIŠTENJE PODATAKA 

‐  Identificirati koji podaci moraju biti raspoloživi za svaki poslovni proces i koje podatke kreira pojedini proces 

‐  Samo jedan proces kreira podatke (integritet podataka)

40 

DEFINIRANJE ARHITEKTURE IS‐a 

INFORMACIJSKA ARHITEKTURA 

‐  Model koji opisuje i povezuje poslovne procese i klase podataka unutar poslovnog sustava ‐  Dijagram koji prikazuje podsustave i njihove veze ‐  Pruža kompletnu sliku potreba za podacima ‐  Podaci se u nekim podsustavima stvaraju, a neki ih samo koriste što implicira slijed izvedbe ‐  Mora biti definirana tako da koristi određene klase podataka i podržava definirane procese poslovanja ‐  IS mora biti u prvom redu u funkciji ključnih procesa poslovanja ‐  IS pruža poslovnim procesima informacije, a poslovni procesi kreiraju i održavaju podatke 

TEHNIKA METRIČNIH DIJAGRAMA 

‐  Matrice kao sredstva zornog prikaza poslovne tehnologije ‐  Cilj: 

o  Provjera cjelovitosti, ispravnosti i logike modela informacijskog sustava o  Upravljanje proširenjem postojećeg informacijskog sustava 

‐  Koriste se različite matrice u različitim fazama izgradnje informacijskog sustava 

MATRICA VEZA 

‐  Interna matrica veza unutar jednog sustava ‐  Reci i stupci predstavljaju različite elemente sustava ‐  U prosjeku redka i stupca označava se postojanje/nepostojanje veze među elementima i značenje te 

veze 

POSTUPAK DEFINIRANJA ARHITEKTURE IS‐a 

‐  Kreiranje matrice procesi/klase ‐  Određivanje logičkih grupa procesa ‐  Raspored slijeda klasa u matrici ‐  Određivanje toka podataka među grupama ‐  Formiranje dijagrama arhitekture

41 

MATRICA PROCESI / KLASE PODATAKA 

‐  Jedna klasa podataka kreira se samo u jednom procesu ‐  Jednu klasu podataka može koristiti više procesa ‐  Jedan proces može kreirati više klasa podataka ‐  Ne mogu postojati procesi koji nemaju vezu ni s jednom klasom podataka ‐  Proces koji ne generira ni jednu klasu podataka radi za okruženje ‐  Posebno analizirati procese koji ne koriste nijednu klasu podataka 

DIJAGONALIZACIJA MATRICE PROCESI / KLASE PODATAKA 

‐  Cilj je da oznake C budu što bliže dijagonali ‐  Procese poredati u redoslijedu životnog ciklusa osnovnog resursa ‐  Klase podataka poredati da najprije dođe klasa koju stvara prvi proces, zatim klasa koju stvara drugi 

proces itd. ‐  Veze procesa i klasa moraju ostati nepromijenjene ‐  Procesi se grupiraju u podsustave temeljem iskustva projektanta i poznavanja poslovne tehnologije 

GRUPE PROCESA 

Upravljanje poslovanjem ‐  Usmjeravanje posla ‐  Planiranje posla 

Procesi glavnih proizvoda i usluga ‐  Promocija proizvoda i usluga ‐  Prodaja i pružanje usluge korisnicima 

Upravljanje ljudima i aktivnostima ‐  Upravljanje osobljem ‐  Kontrola i upravljanje procesima 

Podrška poslovanju ‐  Upravljanje informacijskim sustavom ‐  Upravljanje financijama ‐  Upravljanje imovinom 

POREDAK PROCESA 

Redoslijed procesa: ‐  Procesi upravljanja poslovanjem ‐  Procesi koji se odnose na glavni proizvod ili uslugu ‐  Procesi upravljanja ljudima i aktivnostima ‐  Procesi podrške poslovanju

42 

DIJAGONALIZIRANA MATRICA 

ODREĐIVANJE OSNOVNE ARHITEKTURE 

‐  Određivanje informacijskih podsustava (grupa srodnih procesa) ‐  Kriterij: 

o  Jaka unutarnja povezanosti podsustava (procesa podsustava) o  Slaba vanjska povezanost podsustava (procesa podsustava) 

‐  Na dijagonaliziranoj matrici odrediti submatrice tako da broj popunjenih polja izvan submatrica bude što manji 

VANJSKA POVEZANOST PODSUSTAVA 

Povezanost podacima: ‐  Jedinu vezu među procesima različitih podsustava čine podaci ‐  Procesi različitih podsustava koriste ista spremišta ili se podaci generirani u jednom procesu direktno 

prenose drugom procesu ‐  Najslabija i najpoželjnija veza 

Povezanost upravljanjem: ‐  Jedan proces drugom procesu prenosi kontrolne (upravljačke) podatke (indikatore) ‐  Jači oblik povezivanja, manje poželjan ‐  Proces na koji drugi procesi utječu upravljački razlažemo na više potprocesa (podsustava) 

Povezanost sadržajem: ‐  Jedan  proces  (iz  jednog  podsustava)  postavlja  podatke  ili  kontrolne  indikatore  procesu  drugog 

podsustava ‐  Prijenos podataka je direktno ugrađivanje u neki proces koji tog trenutka nije aktivan ‐  Utječe na kasnije izvođenje procesa iako ga ne aktivira ‐  Dijagram strukture procesa ne omogućava definiranje ovog oblika povezanosti – nije dozvoljeno