*RANO ISKUSTVO I AFEKTIVNO VEZIVANJE*Student:Nena Vasojevi 89/07-UAsistent:Mr.Petrovi Vesna

*UVOD*Pojam uenja je veoma slozen i on se u psihologiji vremenom menjao.Uenje se danas ire shvata,nego to su ga shvatali introspektivni psiholozi krajem prolog i poetkom ovog veka.Najee se laiko i klasino psiholoko poimanje u velikoj meri poklapaju.Prema ovome,uenje sadrzi sledee karakteristike:ono je svesna,namerna,cilju usmerena aktivnost;cilj ove aktivnosti je sticanje znanja i vetina;uenje je najee vezano za ponavljanje.

* Izlaganje organizma strukturalnim drazima dejstvom bogate i siromane sredine* Kanadski psiholog Donald Heb izlagao je organizme globalnom I dugotrajnom dejstvuosiromaene sredinenormalne sredinebogate sredine.U eksperimentu su kontrolisani faktori uzrasta i sredine.Po Hebu i mnogim drugim autorima,rani period zivota predstavlja poseban osetljiv period pogodan za dejstvo spoljanje sredine i uenja.Rani period,ako se neiskoristi,proputeno u ovom periodu se moze samo delimino nadoknaditi.Heb smatra da je rano uenje neprimetno i sporo.Ono je temelj kasnijeg efikasnog i brzog uenja.U toku ranog uenja stvaraju se veze izmeu skupova elija,a kasnije uenje koristi ove povezane skupove i njih organizuje u slozenije celine i sekvence.Vii oblik ovekovog uenja zasniva se na stvaranju slozenih nervnih struktura.

Raznovrsno iskustvo ima opte dejstvo na perceptivne sposobnosti organizma,na sposobnost uenja i reavanja problema.Naunici su razliitim eksperimentima doli do podataka:

ak i veoma prosti oblici ponaanja i veoma jednostavne psihike operacije,za koje se smatra da ne zahtevaju neko posebno uenje, rezultat su dugotrajnog i neprimetnog ranog uenja.Rezultati ranog uenja ne mogu se u potpunosti nadoknaditi kasnijim uenjem.Ove dve pretpostavke (definicije) date su na osnovu eksperimenata koje je sprovodio Fon Zendev i Heb.Eksperiment govori da se laicima ini da nije potrebno nikakvo ranije iskustvo da bi se opazili jednostavni oblici i predmeti,kao to su krug,trougao,kvadrat,kocka eera itd.Heb smatra da je to zabluda odraslih,koji nisu svesni da se sluze rezultatima dugog i napornog ranog uenja,iz prvih dana ,nedelja i godina zivota.On za ovu tezu navodi podatke koje je sakupio sa Fon Zendevom (1932) kao eksperiment na Risen (Riesen) majmunima.On je radio eksperiment sa majmunima,poto su oni najblizi srodnici oveku.Na ovaj eksperiment su ih naveli podaci o ljudima koji su prvi put progledali u kasnijim godinama zivota i podaci da su pacijenti morali naporno da ue,da bi razlikovali geometrijska tela(krug,kvadar,kocku itd.)Tok uenja je bio dug i naporan,a mnogi pacijenti su zapadali u depresiju.Isti ljudi koji su progledali,nemaju problema da razlikuju boje.Kada im se kaze ime boje,oni zapamte i posle toga to znanje mogu da primene.Na primer,jedan pacijent je zapamtio

imena boja posle jedanaest meseci,dok je bio u bolnici,ali je zaboravio imena razliitih figura i tela. *Rienov eksperiment*

Rienovo istrazivanje na majmunima(impanzama) zapoelo je 1942.godine.On je nekada ispitivao samo jednu zivotinju,nekada dve ili tri istovremeno.Ove zivotinje mozemo da svrstamo u tri grupe,na osnovu uslova kojima su bile podvrgnute.Posle rodjenja(posle etiri dana zivota,zivotinje su liavane normalnog vidjenja i stavljane su u sledee eksperimentalne situacije:

U prvu grupu su spadale zivotinje koje su stavljane u posebne kaveze i bile su potpuno liavane vienja.Mrani deo zivota kod nekih zivotinja trajao je esnaest meseci.Kod ovih zivotinja dolazilo je do organske degeneracije oka i ovde nemamo ulogu ranog uenja u vienju.Ovaj eksperiment je potvrdio da nema normalnog fizikog razvoja(sazrevanja) bez adekvatnog ranog iskustva.Treba jo istai da je u kavezu paljeno svetlo po 45sekundi,i to prilikom ienja kaveza,vie puta dnevno.esnaest meseci mraka dovelo je do sledeih posledica:zenice su se na svetlo skupljale,zivotinje su se na iznenadno svetlo trzale,njihajue svetlo pratile su skokovitim pokretom oiju,a nekontinuiranim glatkim,nisu postojale normalne reakcije na objekte,igrake,flaicu sa hranom,nisu treptale i zatvarale oi,kada bi im se priblizio predmet blizu glave. 2) U drugu grupu stavljane su zivotinje,koje su delimino liavane vienja.Na oi ovih zivotinja,stavljan je poluproziran zavoj,tako da su mogle da dozive neodreen amorfan uticaj svetlosti,ali nisu mogle da opazaju svet oblika i predmeta.Ovaj uslov je uveden,da bi se izbegla fizika degeneracija mreznjae i vizualnog sistema.Zivotinje su u ovakvim uslovima bile (boravile) sedam meseci.Posledice eksperimenta su bile te,da su majmuni,koji su podvrgnuti eksperimentu,slabije razlikovali oblik i veliinu objekta od normalnih zivotinja.Nisu imale tekoa u razlikovanju

boja.Takoe,dobijeni su i rezultati,koji pokazuju da ovakvo liavanje ostavlja teze posledice.Ovu tezu Risen je dopunio na sledei nain:posledice zavise od uzrasta zivotinje i kod mlaih zivotinja vizualni sistem je na nizem stupnju razvoja.U treu grupu su spadale zivotinje,koje su,takodje,drzane u mranim kavezima,ali su svakog dana mogle da devedeset minuta normalno posmatraju svet oko sebe.Posledice ovakvog eksperimenta nisu postojale,a ove zivotinje se nisu razlikovale od normalnih zivotinja.

Risen je rekao: Za normalan vizualan opazaj potrebno je adekvatno rano iskustvo,ali i normalno organsko sazrevanje vizualnog aparata.

Heb: Rano liavanje ima teze posledice,nego kasnije liavanje normalnog opazajnog iskustva.

Psiholozi su doli do podataka na osnovu bihevioralnih testova i testova sposobnosti uenja,da su zivotinje,koje su odgajivane u bogatoj sredini,bile uglavnom bolje.Oni istiu da je svaka sredina specifina i da su takve i sposobnosti.Rozencvaj,Behet i Dajmond su na osnovu eksperimenata doli do saznanja da su zivotinje,koje su rasle u bogatijoj sredini,imale deblju koru mozga,od zivotinja koje su rasle u siromanijoj sredini.Ostali delovi mozga nisu menjali veliinu i tezinu.Naroito,vizualni kortekst,poveava svoju debljinu.Ova promena je bila zapazena i kod zivotinja koje su zivele u bogatoj,normalnoj sredini,kao i kod onih,koje su zivele u mraku.Zivljenje u bogatoj sredini dovodi do deblje kore mozga.Debljina zavisi i od ishrane.Slabija ishrana dovodi do slabijeg razvoja mozga.Iskustvo,takoe,menja mozak i time odreuje sposobnosti.Na psiholog,Lj. Raki,je istakao da je kod zivotinja iz bogatije sredine vee rastojanje izmeu elija i krvnih sudova.Zivotinje iz bogatije sredine imaju vie krupnih sudova,a manje manjih krvnih sudova.Heb je izveo eksperiment,kako bi pokazao uticaj sredine.Eksperiment je izveden sa identinim blizancima i izgledao je ovako:

1) Uzeta su dva identina blzanca,koja nasleuju jednake sposobnosti i ona su veoma rano razdvojena

Jedan blizanac je bio smeten u veoma povoljnim i stimulativnim uslovima tj. imao je povoljne uslove za razvoj.Drugi blizanac je bio smeten u nepovoljne uslove tj,uslove koji su bili suprotni uslovima u kojima je boravio prvi blizanacPosle nekoliko godina,blizanci su stavljeni da nekoliko godina zive u jednakim,povoljnim uslovimaNa kraju su blizancima dati razliiti testovi sposobnosti i uporeeni su njihovi uspesi.ZAKLJUAK: Heb je doao do podataka da je prvi blizanac,koji je ziveo u boljim uslovima,imao bolje rezultete od drugog.On je smatrao da drugi blizanac moze da napreduje u povoljnoj sredini,ali da po sposobnostima nikad nee da dostigne drugog blizanca.

Psiholozi tvrde,da se posle druge godine zivota ne moze nadoknaditi ono,to je izgubljeno u prethodnom periodu.Prve dve godine zivota predstavljaju neku vrstu kritinog perioda.

*Veza deteta sa majkom*

Veliki znaaj se pripisuje odnosu deteta i majke.Priroda veze objanjava se pomou tri shvatanja:psihoanalitiko shvatanje,shvatanje teoretiara uenja i shvatanje o vezivanju.

*Psihoanalitiko shvatanje*

Psihoanalitiko uenje zastupa tezu da se ljubav prema majci nasleuje na funkciji hranjenja.Ljubav se mlekom hrani.Dete dozivljava glad,koju ne zna samo da zadovolji.Ono je bespomono,ali je tu majka,koja te potrebe pokuava da zadovolji.Zadovoljstvo potreba dovodi do ulnog uzitka.Majka,esto drzi dete,ljubi ga i miluje,kupa ga itd.Ona na ovaj nain prijatno drazi detetovu kozu i izaziva nova telesna zadovoljstva.Ova zadovoljstva se nazivaju erotskim,libidinoznim,seksualnim i u odraslom dobu imae udela u genetskoj aktivnosti.U ovom vezivanju imamo psihoanalitiko shvatanje procesa uenja.Odnos sa majkom je prototip svih kasnijih odnosa.Ako nije uspeo odnos sa majkom,nee uspeti ni kasniji odnosi.

*Teorija uenja*

Teorija uenja se jo naziva i psihologija uenja.Psihologija uenja istie da je majka sredstvo zadovoljenja svih potreba malog deteta.

*Uenje o vezivanju*

Ranije se smatralo da je dete privrzeno drugima,jer mu je to od koristi poto mu drugi pruzaju zadovoljenje i zadovoljstvo.Meutim,Harlovljeva istrazivanja na majmunima su promenila ovaj stav.Onos deteta prema majci (drugima) je genetski programiran.ovek se pojavljuje u novom svetlu,kao bioloko,drutveno bie.Bolbi kaze:Prvi deiji odnos sa drugim ljudima,bie kamen temeljac njegove linosti.

*Vezivanje kod zivotinja**Vezivanje kod zivotinja u prirodnim uslovima*Vezivanje kod razlicitih majmuna je veoma slino.Istaknute su osobine rezus majmuna (one vaze i za druge vrste zivotinja).Rezus je odrastao kada ima est godina.Pubertet dozivljava u etvrtoj godini.Posle postizanja seksualne zrelosti,zivi jos dvadesetak godina.Od majke se odvaja sa tri-etiri godine.Prilikom poreenja majmuna i oveka,bitno je da se zna,da rezus od est meseci odgovara,po uzrastu,detetu od dve do tri godine.

Mali rezus,kada se rodi,odma epamajku rukama i nogama i nepusta je.Taj zagrljaj mladuneta traje prve dve do tri nedelje.Majka je uvek uz mladune,i ako se mladune nae u opasnosti,ono je dozivaisputanjem glasova I ona dolazi.Mozemo da zakljuimo,da majka titi mladune na isti nain,kao i majka dete,kada se nae u opasnosti.I dete i mladune dozivaju majku,koja se na njihov poziv odma odaziva.

*Vezivanje kod zivotinja u eksperimentalnim uslovima*uveni su ogledi sa vetakim majmunima,koje je vrio Hari Harlov.On je vrio brojna ispitivanja iz psihologije uenja.On je kontrolisao predistoriju uenja,a to je postizao parcijalnom izolacijom majmuna.Parcijalno izuavanje znai da mlade zivotinje zive u kavezu,ali kroz pregrade kaveza mogu da vide zivotinje u drugim kavezima.Harlov je vrio eksperiment sa mladunetom majmuna i vetackom majkom.U kavez mladuneta je stavljeno parce gaze.Zivotinja je esto lezala na

gazu i uvijala se u nju.Kada je gaza iznoena iz kaveza,prilikom ienja,uoeno je da su se zivotinje vezivale za nju (gazu).Eksperiment sa gazom,bio je podsticaj za Harlova,da izvri eksperiment sa vetakom majkom.Bile su napravljene dve vetake majke:jedna ziana,sa bocom toplog mleka i jedna presvuena pliom,tako da imitira majmunsko krzno,ali ne hrani.Glavno pitanje je bilo to:koju e od ove dve majke mladi rezus preferirati-onu koja ga hrani,ili onu sa kojom ostvaruje slian kontakt,kao sa pravom majkom?Harlov je ovim eksperimentom hteo da proveri tezu da se ljubav naslanja na funkciju hranjenja,tj. da je ljubav sekundarni motiv.

Harlov je ovim eksperimentom ujedno proveravao i psihoanalitiku tezu o poreklu ljubavi.Primeeno je da se mladune hrani na zianoj majci,a da se vezuje za plianu majku.Mleko nije dovoljno da se stvori ljubav prema zianoj majci.Kontakt sa krznom,koje je slino prirodnoj majci je jae od hrane.Psiholozi su zastupali tezu da se vezivanje zasniva na prijatnom dodiru.Meutim,psiholozi su kasnije ubacili u kavez i igrake (npr.doboara,koji dobuje,zivotinju sa velikim antenama itd).Tada je mali rezus bio uplaen i bezao je ka plianoj majci,za nju se grevito hvatao i tako ga je strah polako naputao.Kasnije je vetaka majka izneena iz kaveza,a ostale su igrake.Mali rezus je i dalje bio uplaen i bezao je ka najudaljenijem delu kaveza,hvatao je rukama oi itd.ZAKLJUAK:Oigledno je da pliana majka,iako je nepokretna,ublazava i eliminie strah kod malog rezusa.Ona mu pruza utehu,zatitu i ohrabrenje.Ona ovo postize svojim krznom.Ovakvo reagovanje malog rezusa uslovljeno je genetskim programom.Vezivanje za majku je uslovljeno vetakim krznom i jaci je izvor od ulnog uzivanja,vezanog za hranu.Za mentalno zdravlje i intelektualni razvoj,bitan je topao odnos izmeu deteta i majke.Separacija detete od roditelja,majke (bilo to i samo privremeno), dovodi do poremeaja u kasnijem razvoju.

*ZAKJUAK*Uenje je promena u aktivnostima individue,koja je rezultat ranijeg iskustva.Opazanje,itanje,miljenje,nisu isto to i uenje,ali se na osnovu opazanja,itanaja i miljenja ui.Uenje je trajna,ili,relativno trajna promena ponaanja individue,koja je rezultat njene prethodne aktivnosti i iskustva.Uenje utie i na ponaanje.Ono to je naueno,nemora u datom trenutku da se iskaze,ali pod odreenim uslovima moze da se manifestuje u ponaanju.Na osnovu prethodnih poglavlja,zakljuujemo da je uenje veoma bitan faktor u razvoju jedinke.ta se propusti u detinjstvu,teko se moze nadoknaditi kasnije.Uenje je posledica:

spolja vidljivih aktivnosti ili ponaanja;sredine u kojoj se dete formira;iskustva;dozivljaja.