1

VIDYA YOGA kola joge Dragana Lonara

Kurs za obuku joga instruktora 2011/2012.

Seminarski rad

S. N. Lazarev, Dijagnostika karme: Iskustvo preivljavanja

Melina Panaotovi

Naslov originala: . , ( ). . 3, , 2011. /S. N. Lazarev, Dijagnostika karme (druga serija), Iskustvo preivljavanja, 3. deo, SPb, 2011. - prevedeni odlomci: , . 27-41; , . 118 -135; , . 184 194; (), . 157-158, 209-210, 215-216. Sa ruskog prevela: Melina Panaotovi

Beograd , Mart 2012.

2

Svetionici

Nekada u mladosti sam se zanosio slikanjem, ak sam postao i lan Udruenja slobodnih umetnika, koje je bilo smeteno u jednoj od zgrada na Nevskom prospektu. Piter je, zapravo, lep grad; sama njegova atmosfera nagoni vas na stvaralatvo.

Sa osmehom se priseam novca, koji sam dobio za slike. Dopadao mi se posao umetnika, dizajnera, a kada sam stekao prijatelje koji se koluju na akademiji umetnosti, poeo sam, imitirajui njih, da slikam portrete i mrtve prirode.

Jednom su svratili do mene u atelje i zapodenuo se razgovor o slikarstvu. A zatim smo poeli da diskutujemo. Odmahnuo sam rukom i predloio:

Hajde da u praksi proverimo ko je u pravu. Imam nekoliko osuenih crvenperki i prazne flae od piva. Staviemo ih na crvenu tkaninu i slikati mrtvu prirodu.

Jedan od mojih drugova sa visine pogleda u mene: A zna li ti da se dobra mrtva priroda slika satima, a ponekad i danima? Slegnuo sam ramenima i osmehnuo se: Dobro, ponite. Otprilike sat ipo oni su premetali ribu, tkaninu i flae, pravei kompoziciju. Na kraju mi

je to dosadilo. Momci, vama glava radi, a nemate emocija. Zato je kod vas sve mrtvo, u bukvalnom

smislu mrtva priroda! Pa mrtva priroda treba da bude iva, u njoj mora biti emocija. A gde je potpuni red, tamo emocija nema. Pogledajte!

Priavi stolu, zamahnuo sam rukom. Ribe su se razbacale, napravivi haotinu kompoziciju.

Mrtva priroda je spremna!, izjavio sam. Drugovi poee da uzdiu i sloie se sa mnom. Prihvatismo se posla. Kod mojih drugova

su na crvenom fonu beivotno leale ribe i crnele su se pivske flae. Za njih je to bila dosadna kolska mrtva priroda. A ja sam odmah uzeo veliko platno sa drvenim kosturom i pomou mrtve prirode poeo da izraavam svoja oseanja. Tada sam bio radostan, i dobio sam itav vatromet boja i oblika.

Nakon sat vremena posao je bio zavren. Moji drugovi-akademci suzdrano su me pohvalili i potvrdili da bi tu sliku ak mogao i da prodam. Nisam mnogo razmiljao i nakon nedelju dana, kada se boja osuila, stavio sam platno u ram i zajedno sa poznanikom odvukao sliku u komisionu radnju. U sovjetsko vreme jednostavno nije bilo likovnih salona, gde bi mogao da proda svoju sliku. Samo lanovi Udruenja likovnih umetnika mogli su to da urade u specijalizovanim radnjama. No, ako sam neto silno eleo, uvek sam pronalazio varijante reenja, za mene nije bilo prepreka. Odmah sam pretpostavio da bih u prodavnicu, gde prodaju stare slike, mogao da odnesem i svoju sliku. Prihvatili su moju sliku, iako nisam traio male pare za nju. Nije meni bio vaan novac, ve emocije, vezane za tu injenicu da moja slika moe biti kupljena.

3

Zaudo, nakon par dana, kada sam svratio u radnju da se malo divim svom delu, slike nije bilo. Ispostavilo se da je ve kupljena. Dobio sam novac, a nakon toga je dolo do zanimljive situacije. Iao sam ulicom sa prijateljem i veselo sam mu iznosio svoje planove:

Mogu dnevno da naslikam dve, tri mrtve prirode. ak i ako radim samo deset dana meseno, mogu da dobijam i po nekoliko hiljada rubalja. Tako ak i stan mogu da kupim!

Tog momenta sam osetio kako mi se tlo izmie pod nogama. Bila je zima, trotoar je bio klizav. No, iz nekog razloga okliznuo sam se upravo posle tih rei. Tresnuo sam tako brzo, da nisam uspeo ni da odreagujem i lupio sam glavom o zemlju.

Prijatelj sa saoseanjem pogleda u mene: ini mi se da ne razmilja kako treba, pa ti eto alju znake. Uhvatio sam se za glavu koja je bridela i sloio se sa njim. Da, bie da sam slab na novac. Vie nijednu sliku nisam odneo u komisionu prodavnicu. Iz nekog razloga me je prola

elja. Moj pokuaj da umetnost pretvorim u ou biznis nije uspeo. Nakon nekoliko godina, kada sam ve postao lan Udruenja slobodnih umetnika, odneo

sam svoje slike u salon na Nevskom prospektu. Opet su ih pokupovali u toku nekoliko dana. Odmah sam to ispriao svojim prijateljima slikarima, koji su sad ve zavrili Akademiju:

Momci, naao sam jedno mesto daju novac u toku nekoliko dana. Uz to, koliko ste traili, toliko ete i dobiti. Treba samo slike naslikati.

Kada sam ih nakon mesec dana upitao kako idu poslovi, momci najpre odmahnue rukama, toboe, to nas vie ne zanima. A zatim priznadoe da njihove slike jednostavno niko nije kupovao.

A znate li zato moje slike uzimaju, a vae ne? Zato to vi kao i ranije slikate za profesore. Kako bi ste pokazali svoj profesionalizam, svoje umee, na kraju krajeva, kako biste zaradili novac. A ja ih slikam da bih usreio vlasnika slike. Onaj, ko je kupi mora da oseti zanos i sreu, ta god da ja tamo naslikam.

Znate li ta oveka ini snanim?, nastavio sam. Cilj. to je va cilj zamaniji, imaete vie energije. Setite se ta je govorio Pukin: Ne prodaje se nadahnue, ali se rukopis moe prodati. To jest, dok stvarate sliku, morate da zaboravite na novac, na slavu. A kada je slika gotova, tada ve moete da mislite i na greno telo.

Prisetio sam se tih epizoda svog ivota kada sam pre godinu dana drao seminar u Sankt-

Peterburgu. U sali je bilo neke teine. Da bi se prihvatila misao, ideja, neophodno je da se ovek bar malo promeni, i taj proces je iao veoma teko. Moj zadatak na seminaru je da pomognem tim ljudima koji sede u sali. Ja moram pronai onakav nain izlaganja informacije, kakav e omoguiti da doem do njihovih dua. Smetali su mi stereotipi sluaoca, oseao sam to.

Tada sam promenio uobiajeni stil izlaganja i pokuao da smislim neki novi nain: ivimo u naim ivotima, kao u uzbukanom moru. Ukoliko posada broda nema pravac

plovidbe, ukoliko se ne orijentie prema svetionicima, koji signaliziraju o opasnoti ili pruaju pomo, brod moe zavriti alosno. Svaki ovek ima podsvesne orijentire u svom ivotu. Njih, u sutini, i nema tako mnogo. Ukoliko su orijentiri uklonjeni, deformie se naa percepcija sveta, i to se moe zavriti tragino.

Za poetak u vam ispriati zanimljivi sie, koji sam video na internetu. Uobiajena seansa hipnoze. Mukarac prilazi devojci, koi njenu svest pomou nekakvih usporenih pokreta ruku nad njenim licem i izgovorenih rei, i dolazi do podsvesti, koja je, zapravo, na glavni sistem orijentacije u svetu koji nas okruuje. Vi sada sluate samo moja

4

uputstva, govori hipnotizer. Za minnut ete doi sebi i sve e se vratiti na svoje mesto, sve osim jednog: neete videti crvenu boju.

Devojka, uistinu, nakon izvesnog vremena dolazi sebi, a zatim se mirno i s razumevanjem osvre. Vidite li ovu vazu?, pita hipnotizer. Sa tim reima on prilazi vazi, uzima je jednom rukom i podie u vazduh. Devojka se radoznalo osmehuje. Njoj oigledno nije jasno ta on namerava. Zatim klima glavom: Da, vidim, vaza A verujete li vi da e sada ta vaza, praena mojim pogledom, poeti da leti po vazduhu? Ispitivana, osmehujui se, odrino klima glavom. Dobro, govori hipnotizer, a sada gledajte.

Jedna njegova ruka je bila vetaka. Prava ruka, presvuena crvenim rukavom i odevena u crvenu rukavicu, bila mu je sakrivena iza lea. Crvena ruka se izvlai, uzima vazu, i hipnotizer poinje da pomera vazu po vazduhu. A zatim se pokazuje devojino lice u krupnom planu. Ona je jednostavno zapanjena. Takve emocije je praktino nemogue falsifikovati. Devojka, zaista, nije videla predmete crvene boje, nije videla ruku, presvuenu crvenom bojom. Predmeti, prekriveni crvenom tkaninom, za nju su jednostavno prestali da postoje.

Oseao sam se veoma udno nakon tog prizora, tanije, neprijatno. Ispostavlja se da se ovekom lako moe manipulisati, ukoliko se zna da svet ne opaamo pomou svesti, ve emocijama. Nai hvaljeni vid, svest, analiza i logika tek su maljuna potpora u obezbeivanju naeg predmetnog vienja sveta. Naa podsvest nosi u sebi seanje na sve nae predke i prole ivote; zato svojim emocijama bespogovorno verujemo vie, nego svojim mislima i oima.

Pomislio sam: A ako ta devojka sa uputstvom da ne vidi crvenu boju sedne u auto i krene po gradu? Zagarantovani su joj saobraajna nesrea i pogibija. Postavio sam sebi jo jedno pitanje: A ta ini nae predmetno percipiranje sveta? Osim genetske memorije?

Pokazalo se da nema tako mnogo glavnih svetionika, koji determiniu na odnos prema ivotu. Kada se raa malo dete, njemu je neophodan kontakt, ljubav i roditeljska panja. Podsvesno iskustvo ivota, sistem prioriteta prenosi mu se sa toplinom majke. Dete podraava pokrete roditelja, kopira njihova oseanja i shemu percepcije sveta. Kako se ono odnosi prema roditeljima, tako e se i u ivotu odnositi prema bliskim i voljenim osobama. Odsustvo roditelja ili nepotpuna porodica ine sliku sveta manje vrednom. Kod takvog deteta jednostavno nee biti podsvesnih navika komunikacije, pomaganja ljudima, reavanja konfliktnih situacija.

Nedavno sam iao kod doktora na seansu leenja pijavicama. armantna

fizioterapeutkinja podelila je sa mnom svoju zabrinutost: Znate li, ja imam dete i elim da ono bude sretno, ali sada praktino nije mogue pronai

sebi partnera iz normalne, potpune porodice. esto mi na leenje pijavicama dovode decu. Ako je dete neuravnoteeno, histerino, ne podnosi bol, ja ve znam da je ono iz nepotpune porodice. I kako ono, kada odraste, moe da stvori normalne porodine odnose? Skoro da treba organizovati klubove, u kojima e normalni roditelji moi da se upoznaju kako bi njihova deca stvarala normalne porodice.

A koje ste jo probleme zapazili kod svojih pacijenata?, zainteresovah se. Da, klimnu ona glavom. Ranije se ponekad deavalo da limfa, koja izlazi iz pacijenata

posle pijavica, ne mirie ba prijatno. A u poslednje vreme broj takvih pacijenata je naglo porastao, skoro da posle svakog pacijenta moram da provetravam prostoriju.

I ta vi mislite, sa im je to povezano?, bio sam radoznao. Ne znam..., sporo odgovori ena. Moda sa ekologijom? Nedavno sam kupila

krastavce, oprala ih i sa ljuskom nahranila svoje morske prasie. I znate li, sutradan ih je troje

5

umrlo, a jedno se nedelju dana muilo sa stomakom, ali je ipak preivelo. A upravo takve namirnice jedu naa deca. O kakvom zdravlju tu moe biti rei?

Mislim da to nije samo zbog namirnica i ekologije, rekoh. Glavni svetionici, osnovni ciljevi su razoreni.

Video sam da me ena ne razume, i objasnio sam to drugaije: Danas doktori smatraju da je osnovni uzrok svih bolesti pad imuniteta. No, imunitet je

suptilna energija, bez koje nije mogue ni fiziko zdravlje, ni harmonina sudbina, ni punoa naih emocija.

Znate li da je u Rusiji bio dva puta detektovan talas uroenih patologija i mana kod dece? Jednom sredinom devedesetih, a drugi put otprilike 2003, 2005. godine. Za naunike i doktore ta injenica je bila neobjanjiva. A sa take gledita bioenergetike, sve je jasno. 1991. godina je godina raspada Sovjetskog saveza. To je krah nada i ciljeva, to je strah, potitenost i nagli pad ljubavi i suptilne energije u dui. Kao posledica, nakon pet godina raaju se deca sa uroenim manama. Zatim sve dolazi u normalu, ljudi ponovo pronalaze ciljeve. A 1998. godine ponovo dolazi do pljake naroda i opet oaj, beznae i gubitak ciljeva. I opet, nakon nekoliko godina, mnogobrojne patologije kod novoroenati.

Ako ovek veruje u Boga i razume da je ljubav prema Bogu najvea vrednost, krah obinih ivotnih vrednosti ga nee slomiti. Ako su pak vera, ljubav i molitva postali fikcija, imitacija, tada ozbiljne ivotne tekoe postaju katastrofe.

Ispriau vam kratku priu, nastavih. Jednom mi je jedna poznanica rekla: Na prijatelj ima veoma ozbiljan problem. Potpuno je prestao da vodi rauna o sebi. Od njega ak dolazi i teak miris. A da to nije miris smrti?, pretpostavih. Ona odmahnu rukom: Nije. Obino se kod takvih ljudi gase oi. Nedavno sam videla jednog glumca na televiziji i zaudila se kako su mu oi postale potpuno drugaije, kao da se u njima pojavila neka praznina. A nakon nedelju dana on je poginuo.

Tada sam se prisetio, kako je mladi u filmu o Nord-Oste priao: Svi oni, koji su potom poginuli, izgledali su drugaije. Videlo se da ve nisu ovde, ve negde tamo, u drugoj realnosti.

Pogledao sam na polje svog poznamika i takoe nisam video smrt. U njegovom polju je najjai bio program samounitenja. Neprihvatanje sudbine, nezadovoljstvo sobom. Njegov miris je bio miris raspadanja. Odluio sam da proverim svoju pretpostavku i istog dana sam mu rekao: ovek ivi zahvaljujui svojim ciljevima. Nezadovoljstvo sobom i sudbinom ili stvara elju da se prebrodi trenutna kriza i daje podsticaj za razvoj, ili se pretvara u samoizjedanje i samounitenje, ukoliko cilja nema. Ako nee da bude bolestan, moli se i skidaj sa sebe svoje nezadovoljstvo sudbinom.

A nakon nekoliko dana upitao sam poznanicu: Kako je na prijatelj? Smrdi ili ne? Ona zaueno pogleda u mene: Uopte ne smrdi. Ti si ga, ta li, oprao? Ne, osmehnuh se, jednostavno sam mu predloio da se pomoli.

Uzgred, mirisi nas potpuno informiu o ovekovom unutranjem stanju. Snana

pouda, ljubomora mogu miris tela da naine odvratnim. Harmonian ovek, pak, naprotiv, mirie veoma prijatno. Poznata je sledea epizoda: jednu enu su upitali zato joj se dopada Herbert Vels i zato su sve ene lude za njim. Zar ne razumete?, zaueno odgovori ona. Taj pisac naune fantastike tako prijatno mirie!

6

to se tie mog poznanika, ta pria je imala svoj nastavak. Nakon izvesnog vremena poeo je da pije, a zatim se razboleo. Sreo sam se sa njim i upozorio ga na to da je program samounitenja ipak ostao u dubini njega samog.

A ja u ivotu ne vidim neki naroiti smisao, uzdahnuo je on. Morao sam da ga prekinem: Zna li koji je tvoj glavni problem? Egoizam. Deca su ti odrasla, enu nema. Nema o

kome da se brine. Ljudi, primajui osrednju platu, izdravaju porodicu, brinu se o deci, odevaju ih, hrane i jo imaju mnotvo ciljeva i elja. A ti ima stan, moe da popije kada ti padne na pamet, sav novac troi na sebe. ivi u potpunom komforu, susree se sa prijateljima i eli da pretvori svoj ivot u nepekidni praznik. Ne da ti se vie ni o samome sebi da se brine. Dua ti ne emituje energiju i poinje da truli. Nai nekoga, o kome bi mogao da se brine, radi kog bi morao bar neto da rtvuje. Naui da u molitvi ne trai da dobije neto, ve da se zahvali Bogu za ivot, koji ti je On dao.

Vraam se na seminar u Peterburgu. Podsvesno mi uvek gajimo ljubav prema roditeljima, nastavio sam, to je u ovekovoj

prirodi. I roditelji nas uvek vole, kako god da se ponaaju. Kada se kod nas pojavi oseaj nadmonosti, osuda ili prezir prema naim roditeljima, mi odbacujemo najmoniji faktor ljubavi, koji ivi u nama. Tada se naa ivotna snaga gasi, i nakon izvesnog vremena dolaze bolesti, nesree, a zatim i smrt. ovek koji ne potuje svoje roditelje, ne ivi dugo. Upravo nam o tome govori peta zapovest, koju je Bog dao Mojsiju.

Kao to je poznato, na Kavkazu su se uvek sa velikim potovanjem odnosili prema roditeljima i starijima; uporedo sa seksualnim suzdravanjem i neprekidnim fizikim radom, to je dovodilo do rekordnog ivotnog veka. I u Japanu je, uzgred, potovanje starijih stara tradicija; ta drava se takoe smatra liderom po dugovenosti.

Najvaniji svetionik je odnos ka voljenoj osobi. Sastaju se momak i devojka i spremaju se da stvore porodicu, i u budunosti e oni sigurno imati decu. A pre toga je potrebno proi proceduru oienja, i meu njma poinju neobjanjive svae, nesuglasice, u kojima, svesno ili nesvesno, bivaju povreena njihova najuzvienija oseanja. Ako u tim momentima ne mogu da sauvaju ljubav, teko da e im se roditi zdrava i sretna deca.

Takoe, postoji takva bolest nemogunost opratanja. Ona raa mnoge druge bolesti. Postoji jo jedna bolest nesposobnost i odsustvo elje za vaspitavanjem. Obe te bolesti dolaze od nesposobnosti da se voli. Ka voljenoj osobi se moe biti nean ili grub, i uz to je potrebno stalno joj pomagati i vaspitavati je. Ne moe da vaspitava drugog, poni da vaspitava sebe.

Voljenu osobu uvek treba voleti i ni u kom sluaju ne gasiti, ne hladiti to oseanje osudom, strahovima, loim mislima. Plai li se da e te prevariti, moli se i prihvati to od Boga. Plai li se da e da te napusti, moli se, zahvali se Bogu i primi Njegovu volju, kakva god da je ona.

to je neloginija, nepravinija bol od voljene osobe, tim vie u njoj ima Boanske logike, usmerene na spas dece i oienje ljubavi u dui. Voljenu osobu treba voleti kao dete, sa svim njenim manama, ali pri tome treba shvatiti da je neophodno i vaspitavanje. Mnogi roditelji sve daju detetu, zauzvrat ne traei nita. Meutim, ljubav ne samo da daje, ve i uzima. Dete od malih nogu mora da naui da se brine o roditeljima, da im pomae, uva ih, da se rtvuje zarad njih. Takoe i od voljene osobe treba traiti i zahtevati da se brine, da bude nena i paljiva. Pa tango pleu dvoje.

7

Jo jedan vaan svetionik je odnos prema samome sebi. Ako smo Boanstveni po svojoj sutini, ako smo sainjeni od ljubavi, onda nemamo prava da loe mislimo o sebi i da sebe preziremo. Uvek emo biti nesavreni spolja, ali smo apsolutno savreni po svojoj sutini. Zato sebe, kao i dete, treba voleti i vaspitavati i to ne samo da se treba brinuti o svojoj dui, ve i o svom duhu i telu.

Nedavno su mi preko e-maila poslali rei velikog aplina, koje je izrekao za vreme proslave svog 70- tog rodjendana. Evo ih:

Kada sam zavoleo sebe, shvatio sam da su tuga i patnja samo signali koji upozoravaju na

to, da ivim u suprotnosti sa svojom sopstvenom istinom. Danas znam da se to zove Biti ono to jesi.

Kada sam zavoleo sebe, shvatio sam kako snano moe uvrediti nekog, ukoliko mu namee ispunjene svojih sopstvenih elja, kada jo nije vreme i ovek nije spreman, i taj ovek si ti sam. Danas to nazivam Samopotovanjem.

Kada sam zavoleo sebe, prestao sam da elim drugi ivot i iznenada sam uvideo, da mi ivot, koji sada imam, prua sve mogunosti za razvoj. Danas to zovem Zrelost.

Kada sam zavoleo sebe, shvatio sam da se u svim okolnostima nalazim na pravom mestu, u pravo vreme, i da se sve deava iskljuivo u pravom momentu. Mogu uvek da budem miran. Sada to nazivam Samopouzdanje.

Kada sam zavoleo sebe, prestao sam da kradem svoje sopstveno vreme i da sanjarim o velikim buduim projektima. Danas radim samo ono, to mi priinjava radost i ini me sretnim, ono to volim i to navodi moje srce da se smeje. To inim onako, kako elim, u svom sopstvenom ritmu. Danas to zovem Jednostavnost.

Kada sam zavoleo sebe, oslobodio sam se svega to teti mom zdravlju: hrane, ljudi, stvari, situacija. Svega, to me je vodilo nadole i odvlailo sa mog linog puta. Danas to zovem Ljubav prema samom sebi.

Kada sam zavoleo sebe, prestao sam da budem uvek u pravu. I upravo tada sam poeo sve manje i manje da greim. Danas to zovem Skromnost.

Kada sam zavoleo sebe, prestao sam da ivim od prolosti i da se brinem za budunost. Danas ivim samo sadanjim trenutkom i to zovem Zadovoljstvom.

Kada sam zavoleo sebe, postao sam svestan da moj um moe da mi smeta, da od njega ak mogu i da se razbolim. No, kada sam uspeo da ga poveem sa svojim srcem, on je odmah postao moj dragoceni saveznik. Danas tu povezanost uma i srca zovem Mudrost srca.

Ne treba vie da se bojimo sporova, konfrontacija, problema sa samim sobom, i sa drugim ljudima. ak se i zvezde sudaraju, i iz njihovih sudaranja raaju se novi svetovi. Danas znam da je to ivot.

Osnovni svetionik koji usmerava oveka je ljubav. Ukoliko se odriemo ljubavi prema

sebi, blinjima i roditeljima, naa dua umire, i tada moemo da ivimo samo instiktima, interesima naeg tela ili svesti. Takvi pojmovi, kao to su jedinstvo, saoseanje, vaspitanje, toplina, briga, nenost, za nas postaju prazne rei. Novac, mo, vlast, zadovoljstvo eto ta zamenjuje nae glavne orijentire.

Ako se zamislimo, glavni svetionici u naem ivotu zapravo jesu Boije zapovesti. Onaj koji ne voli svoje roditelje, nee voleti sebe. Onaj koji nije oprostio voljenoj osobi, nee biti u stanju da voli sebe. Nemogue je, prekrivi jednu zapovest, pridravati se ostalih. Ako na

8

drugog oveka gledamo sa interesom, elei da ga potkrademo ili prevarimo, ne moe se govoriti o ljubavi prema njemu. Takav odnos prema ljudima vodi do siromatva due.

Osnovni svetionik za svakog oveka je odnos ka Bogu. Ve nekoliko hiljada godina ljudi znaju da je u osnovi jednobotva ljubav ka Bogu, ali tradicionalno su svi navikli da od Boga samo trae zdravlje, pomo i najrazliitije blagodeti.

Ranije su sve religije zahtevale prinoenje rtvi. ovek nije samo traio od Boga, ve je bio spreman i da da mnogo od onoga, to je imao. Spoljanja, materijalna rtva potvrivala je unutranju spremnost da se Tvorcu da sve, i to je oveka inilo harmoninim. Pagani su idolu kao rtvu prinosili prvoroenad, i ta procedura gubitka najdragocenijeg omoguavala je plemenu da preivi u ta estoka vremena. Od vremena Avrama sam fakt prinoenja rtve svog deteta zamenjen je spremnou da se Bogu kao rtva prinese ono najdragocenije. Unutranja spremnost da se rtvuje zamenila je samu rtvu.

Savremena civilizacija postala je humana i kao rtvu Bogu ne prinosi nita, osim novca. Meutim, prinosei rtvu, ljudi raunaju na nagradu u budunosti. Na taj nain, rtva postaje kupovina blagostanja. Ljudi su navikli samo da trae od Boga, zaboravljajui na to, da, najpre, treba dati. Mnogi ne razumeju da su bolesti ili nevolje prinudne rtve, koje je Bog uzeo. Unutranji protest obezvreuje njihov znaaj, i tada ponovo dobijamo bolesti i nesree, samo u sve veoj razmeri, sve dok ne nauimo da prinosimo rtve.

rtva je oprostiti onome ko nas je povredio. rtva je voleti sebe i druge sa svim njihovim manama. Takoe, rtva je i voleti svet sa svim njegovim nedostacima.

Ljubav je najvee bogatstvo na svetu. Iskrena ljubav, usmerena ka Bogu, zajedno sa oseajem dubokog potovanja i zahvalnosti to je najvea rtva, koju je mogue prineti. Kada je Hrist uio ljude da vole one, koji su ih izdali, uvredili ili ponizili, on ih je, zapravo, uio da prinose rtvu Bogu. Najvaniju rtvu kroz ouvanje i davanje ljubavi.

esto razmiljam o situaciji u sadanjoj Rusiji. Savreno mi je jasno da je dolo do razaranja osnovnih svetionika i ciljeva. Jo pre revolucije religija je zalutala i zaboravila na Boga, a narod je poeo da se opija i da se klanja instiktima.

Specifinost ruske mnogonacionalne drave je potraga za ciljevima i smislom ivota. Samo zajeniki cilj moe da objedini razliita plemena i narode. Snaga kao glavni faktor koji povezuje ne moe dugo da opstane. im je religija nasputila svoje pozicije, Rusiju su poeli da nazivaju tamnicom naroda. Drava je bila osuena na propast. Pojavila se ideja stvaranja raja na Zemlji.

Religija je kao osnovni smisao i cilj ovekovog postojanja postavila dosezanje nebeskog raja, ali je ta ideja propala. Boljevici su pokuavali da stvore raj na Zemlji, i ta elja se takoe pokazala neosnovanom. Tu epohu je opisao Vladimir Visocki. Religija oveku nije ponudila pravilan sistem ciljeva, a nauka ga je vodila u propast. I duhovna i svetovna vlast pokazale su se slabima. Oboavanje duhovnog i materijalnog zavrava se gubilitem sa sekirama.1

1 Stih pesme V. Visockog, Varijacije na ciganske pesme. (Prim. prev.)

Posle kraha Sovjetskog Saveza, osnovna elja je postalo bogaenje i komforan ivot. I ta

elja, koja se pretvorila u oboavanje instikta, pokazala je svu svoju nakaznost i dovela do raspada drutva i drave.

Samo kroz spas due mogue je spasti sebe i drutvo. To nije samo uvanje morala i savlaivanje osnovnih instikata. To je shvatanje da tenja da se naemo u raju posle smrti ili za ivota ne moe biti ovekov osnovni cilj. To je poimanje da je glavni cilj naeg ivota razotkrivanje ljubavi u dui putem stremljenja ka Bogu i jedinstva sa Njim.

9

Poziv na gozbu

Kada pri velikoj brzini skreemo u jarak pored puta, tome prethodi samo jedno slabo

okretanje volana. Kada se automobil, prevrui se, razbija o kamenje i nama u oi lete komadi stakla, mi smo uplaeni i uasnuti. Svaki normalan ovek shvata da je do nesree dolo usled nepravilnog upravljanja. On nee proklinjati klizav put, mrzeti proizvoae automobila, prezirati drvee i kamenje koji su mu se nali na putu.

Svaka nesrea ima tri stadijuma. Prvi stadijum je neizbalansirano unutranje stanje. Emocije mrnje, prezira i potitenosti, oseaj nadmoi nad drugima to je ve nesrea na nivou due. Nepravilno upravljanje automobilom je nesrea na nivou duha. A uniteni automobil, koji lei u jarku kraj puta, je nesrea na nivou tela.

Sa kolima je jasno. No, na putu ivota se deava to isto. Nesrea je kada se gubi potreba za Bogom, kada ljubav prestaje da bude prioritet.

Sledei stadijum je pouda. To je e za uicima, sa jedne strane, i za kontrolom nad svetom koji nas okruuje, sa druge. To je mrnja ka onima, koji su povredili dva instikta u njihovim viim nivoima manifestacije.

Instikt produetka vrste izgleda poput ljudske ljubavi: poinju da nas preplavljuju uzviene pozitivne emocije. Instikt samoouvanja u viem stepenu manifestacije izgleda kao pravednost: mi uivamo u svetu koji je harmonian, stabilan i koji saosea sa naim predstavama o njemu.

Krah ljudske ljubavi i uzvienih emocija, krah vie pravinosti sve to izaziva ogroman protest. Pa prilikom gubitka ljubavi nestaje vienje Boanske volje. Dakle, nemogunost da se podnese bol due je drugi stadijum nesree.

Trei stadijum nesree se ispoljava kao problem sa psihom, gubitak sposobnosti, mnogobrojne nesree; a dalje idu bolesti i smrt.

ovek je plastino bie. Ponekad mu priroda daje bolesti u ranim stadijumima raspadanja due. Ukoliko se, pak, ovek iznutra ne menja, njegova svest i njegovo telo e se deformisati kasnije.

Priseam se sluaja ene sa treim stadijumom raka. Ona nije mogla da prihvati muevljevu smrt. Neprekidna uvreenost i ljutnja na sudbinu postepeno su se taloili u podsvesti, a zatim ju je zaustavila onkologija. ena se vratila ljubavi i veri, potom je prihvatila sve ono to se deava. Promene su se odvijale sporo, pa je operacija bila neophodna. No, ipak je dolo do tih promena.

Ako ovek u sebi nema ljubavi i vere, on moe da postoji, ali samo na nivou ivotinjskih instikta. Visokorazvijena svest za njega postaje smrtno opasna. Ukoliko civilizacija ne ide ka Bogu, da bi preivela, ona intuitivno mora da podstie ljude na vraanje na animalni nivo. Sada se to vidi golim okom.

Jezik u zapadnim zemljama prestaje da opisuje stanja due. Ono to zovu masovnom kulturom, zapravo, jeste degradacija najviih ovekovih funkcija. Emocije su sve jednostavnije,

10

potronja je sve vea, humor sve gluplji. ou-biznis opsluuje samo osnovne instikte, zaboravivi na duu.

Potroako drutvo i nije tako loe, ukoliko su glavni konzumenti ljubav i dua. A ako oni nisu oznaeni na spisku, onda govorimo o tendenciji gubitka ljudskog oblija.

Umetnost i pozorite ne tee da oiste duu, ve da udovolje instiktima i pretvaraju se u banalnu propagadnu seksa i nasilja. Takav put ka propasti se iroko propagira, naroito meu decom i omladinom.

Oboavanje poude zahvatilo je danas itav svet. Seam se kako mi je pre pet godina posle seminara u Zaporoju priao jedan momak.

Ja sam inok, predstavio se. eleo bih da vas pitam da li da prihvatim redovnitvo ili bolje ne?

Slegnuo sam ramenima: To samo vi moete da odluite. A zato sumnjate? On se zbunio. Pa vidite, meni se ba i ne svia atmosfera u naem manastiru. U principu, kod nas se

svi monasi dela u tri kategorije. Jedna treina njih su pravi, bogomoljci, trideset posto njih su oni koji stalno sede na internetu, kompijuterai. I postoji jo jedna treina; oni su pederi. Mi jo imamo sree, na stareina je pasivan. A na nekim mestima se monasi ale da im stareina ne da mira.

Tada mi je bilo teko da poverujem u ono, to govori mladi inok. A nedavno sam na internetu gledao intervju sa jednim svetenikom. Govorio je o seksualnim skandalima u katolikoj crkvi. O tome, kako je kudikamo vie razvrata meu svetenicima, nego u obinoj svetovnoj sredini.

Zato je ta teka bolest pogodila religiozne organizacije? Najverovatnije zato to ti ljudi misle da idu ka Bogu, a u sutini se podsvedno mole poudi.

Nedavno se u Novostima pojavila zanimljiva vest o tome, da je Pravoslavna crkva pripremila kodeks nepromenjivih ruskih vrednosti. Prethodno je odran sastanak sa politikim partijama i predstavnicima drutvene javnosti. Zapravo, oznaeni su glavni orijentiri za svakog Rusa.

Na prvom mestu u kodeksu nepromenjivih vrednosti nala se pravinost. Drugo mesto je zauzela sloboda, tree solidarnost, etvrto sabornost. U peti red Sinod je smestio samoogranienje, a u esti patriotizam. Pretposlednji red zauzela je ljubav, a poslednji vernost.

Taj dokument je zanimljiv stoga, to u njemu jednostavno nema religije. Njega su oigledno sastavljali politiari.

Oktobarska revolucija je sebi za cilj postavila preporod pravednosti. Pod parolom pravinosti u Graanskom ratu brat je ubijao brata. Pod parolom pravinosti bio je istrebljen cvet nacije, upropaeni su takvi principi, kao to su ne kradi, ne ubi, ne otimaj. Svaki ovek na svoj nain shvata pravinost, i kada se ona uzdie do apsoluta, to uvek dovodi do krvi, nasilja i ubistva. Pod parolom slobode milioni ljudi bili su zatvoreni u logore. Za oveka koji ne potuje zapovesti, sloboda je mogunost da se krade i ubija, mogunost da se ini svaki greh.

Parola, koja poziva na slobodu i pravinost, dovela je do planina leeva za vreme Francuske revolucije. Upravo je ta parola u Rusiji unitila potovanje privatne svojine i potovanje moralnih, religioznih zakona. Bez ljubavi se pojmovi pravinosti i slobode pretvaraju u sekiru delata.

Uoljivo je da pojam moralnost nije bio ukljuen u spisak nepromenjivih vrednosti. Kao, uostalom, i pojam ljubav ka Bogu. Takva vrednost, kao to je ljubav, nala se na sedmom

11

mestu. Jasno je da u spoju sa takvom reju, kao to je vernost ona oznaava ljubav ka drugom oveku. Ali, ukoliko je izgubljena ljubav prema Bogu kao najvea vrednost, teza Ljubi blinjeg svog... pretvara se u apel na pagansko poklonjene.

Tuno je posmatrati spisak nepromenjivih vrednosti koje je predloila Crkva. Zar ruski narod, sa take gledita pravoslavnog rukovodstva, izgleda tako jadno da je za njega glavna vrednost pravinost, pojam koji je oduvek podsticao na pljake, lopovluk i ubistva?

Razmiljao sam o tome, sedei za kompijuterom i mehaniki prelistavao pristigla pisma. Pogled mi se zaustavio na pismu, naslovljenom: Ruske i japanske poslovice. Lingvisti su izraunali koliko se esto u narodnim poslovicama, ruskim i japanskim, spominju ove ili one rei, i rezultat tih istraivanja su prikazali javnosti. Na crteu su oznaene rei koje se najee upotrebljavaju u poslovicama, pri emu su te rei razliite veliine, i veliina rei proporcionalna je frenkvenciji njene upotrebe.

Dakle, japanske poslovice: najvea re je ovek, a zatim, nekoliko puta manje su rei poput: proi e, kroz, srea, litica, srce, nevolja, opasno itd. Najfrenkventnija re u ruskim poslovicama je Bog. Dalje: mnogo, sam, hleb, delo, ljudi, novac, imovina, dom, voda, itd.

Nehotice sam se osmehnuo. Rusija e ipak preiveti, bez obzira na to, to se religija pretvorila u politiku i ekonomiju. U podsvesti ruskog oveka na prvom mestu je Bog. to znai da i ljubav ka Njemu zauzima prvo mesto. To govori da ni svetovna, ni duhovna vlast nisu uspele da unakaze nae glavne orijentire. Mi smo ono ka emu teimo, pomislio sam. Nije najvanije koju religiju ispoveda, ve cilj, ka emu tei.

Po svoj prilici, od ukupnog broja onih, koji sebe smatraju vernicima, realno je takvih jako malo. Svi ostali veruju u svoje blagostanje, zdravlje, uitak i pravinost, to se i trude da dobiju putem molitve.

Nedavno mi je jedna devojka napisala zanimljivu poruku: Radim po vaem sistemu mnogo godina, a jue sam u toku seminara primetila da ispod mog spoljanjeg omotaa ivi neko bie, koje mi se prikazalo u liku Meduze Gorgone2

Vreme razbacuje kamenje, i vreme sakuplja kamenje. Oni, koji su u svoje vreme odbili poziv na gozbu, zavrie ili u zatvoru ili u mrtvakom sanduku. Oni, koji su doli sa ulice i

, sa zmijama umesto kose. Kada se molim, ona kao da se odmie u stranu, ali ne odlazi u potpunosti. ta to moe da znai?

Kada sam po rukopisu pogledao na njeno polje, ugledao sam sledee: mogua smrt potomaka do etvrtog kolena, podsvesna koncentracija na poudi sedamnaest puta vea od dozvoljenog nivoa. To znai da je devojka vrila zloine protiv ljubavi radi naslade, uivanja, pravinosti.

Postoji ruska poslovica: Rado bih u raj, ali me gresi ne putaju. ovek vidi samog sebe samo kao svest i povrinski sloj emocija. ini mu se: promenio je svoju taku gledita, zapucketao je prstima i istog asa se menjaju sudbina i zdravlje, i oprae se svi gresi.

No, univerzum je jedan, i zakon jednistva je univerzalan za sve. ovek, njegovi preci, njegovi potomci, svi su oni jedno. Nepravilno ponaanje stalno odlazi u dubinu, bogaljei mnoge generacije potomaka. oveku se ini da se on promenio, i spolja gledano to i jeste tako. Zaista, promenulo se povrinskih pola procenata. Ali to nikako ne utie na njegovu podsvest i na njegovu duu. U predsmrtnoj ili kritikoj situaciji ovek je spreman da se rtvuje, moli, ak i da se menja, no, ipak mu bolest, nesrea ili smrt neumitno odnose poslednje trenutke ivota.

2Meduza Gorgona - u grkoj mitologiji bila je jedna od Gorgona, udovina ena koja je ljude pretvarala u kamen. (Prim. prev.)

12

spremni su da uine sve to je potrebno, ali ne uspevaju da se promene iznutra, zavrie na istom mestu.

Naa duboko intimna oseanja, nai refleksi to je stanje naih potomaka. I ukoliko mi sada i elimo da verujemo u Boga, elimo da volimo, trudimo se da savladamo robovski odnos ka svojim sopstvenim instiktima, nai potomci nas, ipak, neminovno vuku na dole. U tom sluaju, ukoliko ovek eli da preivi, on mora da kroi na teak, muni put vaspitavanja svoje due. Ukoliko stremljenje ka Bogu nije koristoljubivo, ve je iskreno i snano, tada postoji ansa da izmenimo, ne samo sebe, ve i svoje potomke. Na alost, takvo stremljenje se esto javlja tek u poslednjim minutima ivota.

Iz seanja mi izviru crvenkasto-braon planine Egipta. Sunce na zalasku arobno menja

njihove obrise i boju. Smaragdno Crveno more dodiruje te planine i postepeno nestaje na horizontu. Nedavno sam zajedno sa prijateljima bio na ribarenju, i ono to se tamo desilo pomoglo mi je da shvatim mnogo toga. amac smo rezervisali ranije. Pogledali smo nekoliko jahti za ribarenje i, na kraju krajeva, odabrali onu, koja nam se svidela. Na jahti je, osim nas, bilo jo etvoro ljudi: kapetan, brodski kuvar i dva mornara. Potom se pronaao i peti; ispostavilo se da je to vlasnik brodice i da je teno govorio na nekoliko jezika. U naem drutvu bio je moj prijatelj koji je doputovao iz Amerike i poto je on dobro vladao engleskim jezikom, nismo imali problema sa prevodom. Vlasnik jahte nije govorio ruski, ali je izvrsno znao engleski, nemaki, francuski. Ispostavilo se da je veoma prijatan i pametan ovek.

Prvu ribu smo ulovili pola sata nakon izlaska iz luke. To je bio dobar znak. Sami smo sebi odredili ritam dana: dizanje u sedam ujutro, kupanje, od osam do devet doruak, a zatim pecanje na varalicu. Onda ruak, posle kog se moglo kupati i sunati. A zatim veernje ribarenje. Odmarali smo se, druili, kupali i pecali. U toku nekoliko dana nismo uspeli nita da ulovimo, ali se nismo mnogo nervirali povodom toga. Glavni cilj nam je bio da se odmorimo i da se druimo, a to nam je ilo od ruke.

Negde na sredini puta, treeg ili etvrtog dana, na brod se zaustavio pokraj koralnog grebena. Tamo je bilo nekoliko desetina jahti, u moru su se brkali sretni turisti. Moju panju privukla je velika lepa jahta sa crnim trupom, oigledno ne iz ovih krajeva. Upitao sam naeg domaina, odakle se ona pojavila.

Na njoj se odmara ambasador Sjedinjenih Drava, odgovori Egipanin. Nekako neprimetno zapodenuo se razgovor o politici. I iznenada me vlasnik, koga smo

svi poeli da zovemo kapetan, upita: ta vi mislite, zbog ega e izbiti trei svetski rat? I dodade: Meni se ini zbog nosioca energije. A ja mislim zbog hleba, odgovorih. Sudei po onome ta se deava na Zemlji, uskoro

e hleb postati najvea dragocenost. Pogledao sam u kapetana i nastavio: Jednom sad proitao Vangino predskazanje. Govorila je da e na Zemlji prvo poeti da

izumiru pele, a zatim e nestati beli luk. Tada sam pomislio da e do toga doi nakon 200, 300 godina. A sada po itavom svetu pele masovno izumiru. Pri emu naunici ne umeju da objasne zato. A upravo pele oprauju oko 80% svih biljaka na Zemlji. Nije teko naslutiti ta e se desiti kada pele u potpunosti nestanu.

Ali to jo nije sve. Maljuan otvor u telu Zemlje svega pedesetak santimetara otrovao je naftom itav Meksiki zaliv, pojavila se opasnost od zaustavljanja Golfske struje. Ispostavlja

13

se da je Zemlja jedno, da je sve tesno povezano jedno sa drugim. To, to se sada deava sa klimom, to je samo poetak. To e se takoe odraziti i na prinosima.

Zemlja ima odreen ritam, ona kao da die. A u poslednje vreme, po prvi put u toku itave istorije posmatranja, taj ritam je poeo da se menja. Ako se uporedi sa ovekom, onda Zemlja sada lii na bolesnika, koji samo to ne kine i ne pone da kalje.

Osim toga, nije samo Zemlja jedno, ve i itav Sunev sistem. Neprestana nauna posmatranja Sunca traju 400 godina. Za itavo to vreme 11-godinji ciklusi sunane aktivnosti ni jednom nisu bili poremeeni. A pre nekoliko godina ponaanje Sunca je postalo neobjanjivo. Sa jedne strane, ono nikako nije moglo da ue u aktivnu fazu, to jest poelo je da podsea na parni kotao, koji ne izbacuje paru. A sa druge strane, za poslednjih nekoliko godina srednja temperatura Sunca poveala se skoro dvostruko.

ta je nekoliko godina u istoriji Sunca? To je hiljaditi deli sekunde. A sada zamislite: za pola sekunde temperatura vaeg tela podigla se sa 36 na 72 stepena. Ipak je mogue zamisliti ta se deava sa Suncem. Verujte mi, u najskorije vreme to e se odraziti i na plodnost Zemlje.

Slegnuo sam ramenima: A moda su naunici neto pobrkali? U svakom sluaju, susretao sam se sa tom

informacijom vie puta. Na tren zamislivi se, dodadoh: A najfantastinije je sledee: ono to se deava sa Zemljom i Suncem, sudei po svemu,

povezano je sa ovekovim stanjem. Naravno, masa ljudi na planeti nitavna je u poreenju sa masom Zemlje i Sunca, ali upravo virusi, koji ulaze u ljudski organizam, mogu dovesti do tekih bolesti, iako su na fizikom nivou beznaajno mali. Glavna opasnost virusa je informaciona. Nije sluajno u Bibliji reeno: U poetku bee Re. Sada ljudi informaciono sami po sebi predstavljaju veliku opasnost za Zemlju i Sunce. I, ini se, mehanizam uzrono-posledine veze je ve ukljuen.

Razgovor je preao na religiju, i kapetan iznenada neoekivano priznade: Ranije sam formalno verovao u Boga. Imao sam ene, uzimao narkotike... A jednom

smo se drug i ja odlino zabavljali, a naredne noi je on umro. I ja sam osetio da e se i meni uskoro dogoditi isto. Shvatao sam da nisam iv ovek, ali nisam znao ta da radim. I iznenada na ulici sretoh oveka, koji me pogleda u oi i ree: Umree. Ako eli da ivi, sedi i itaj Kuran. Poverovao sam mu, zatvorio se u sobu i poeo da itam. Dnevno sam prouavao jedan od trideset delova Kurana. Nakon mesec dana izaao sam iz sobe i osetio da sam drugi ovek.

Posmatrao sam kapetana i gajio protivurena oseanja prema njemu. On je priao da se moli pet puta na dan, da mu se promenio ivot i sudbina. A na suptilnom planu sam video da ima veoma ozbiljne probleme. Podsvesno oboavanje udnje bilo je sedamnaest puta vee od uobiajenog. Kod ene sa takvim unutranjem stanjem obino dolazi do steriliteta ili se raaju teko bolesna deca.

Promae mi misao: A ta je sa njegovom decom? Prevedi mu, obratio sam se prijatelju, da imam sposobnost postavljanja dijagnoze.

Neka mi kae imena svoje dece, a ja u mu rei kako oni stoje sa zdravljem. Egipanin se zaudi, ali prihvati moj predlog. Vaa prva erka je veoma dobar ovek, ljudi je potuju i vole. I sa zdravljem ona stoji

dosta dobro. Druga ki je izgledala gore, teko da e ona imati decu i porodicu. Nisam to hteo da

saoptim ocu. Osim toga, ona je bila talentovana i bio joj je predodreen ne porodian, ve drutveno-socijalni ivot.

14

Sa drugom erkom takoe nije loe, rekao sam, ali za nju e posao i drutveni ivot biti vaniji od porodice.

Nisam poeo da objanjavam da je bol due za nju nepodnoljiva, i da zato ne moe biti ni rei o normalnoj porodici i deci.

Imam jo i sina, kapetan ree njegovo ime. Odmah sam video da praktino nije bilo anse da njegov sin preivi; polje oko njega se

smanjivalo. Isitna, na jednom mestu od grudi je ila srebrna nit, koja ga je spajala sa uzvienim planovima. Jedna jedina ansa od sto, ali je postojala mogunost da se ona iskoristiti.

Va sin je veoma loe, on moe da nastrada. On ima dijabetis, uzdahnu kapetan. Onaj duhovni ovek, o kome sam vam govorio,

mi je sve ve rekao. Upozorio me je da e mi sin umreti mlad. Postoji ansa da mu se pomogne, rekoh, ali to je tee nego initi podvige. Neophodno

je promeniti se iznutra. Egipanin mi je postavljao pitanja, a ja sam odgovarao. ta su to raj i ad? Postoje li veni

grenici? Priao sam mu o tome kako koristoljublje ubija ljubav, kako pohota dovodi do neizdrivosti duevne boli. Ispalo je tako da sam odrao seminar za jednog oveka. A zatim sam saoptio prijateljima:

Stanje njegovog sina je postalo kudikamo bolje. Videemo ta e biti dalje. elim da mu objasnim da nije dovoljno samo ispunjavati Alahovu volju, ve treba i sebi postaviti neke ciljeve. On mora da shvati da najvei cilj i jeste sam Alah. Tada njegov sin nee umreti.

Istina, neprijatno me je iznenadila reakcija Egipanina, o kojoj mi je ispriao prijatelj: Kapetan jo uvek ne moe da shvati kako si ti to sve saznao o karakteru njegove starije

erke? I to je sve?, mrano upitah. Da. udno: nije ga zaudilo to, to je mogue spasti sinovljev ivot. Na njega su najvie

ostavile utisak moje sposobnosti da dajem dijagnozu. No, dobro, vreme e sve pokazati. Nakon dva dana telefonirao je eik iz Kaira i saoptio kapetanu da je stanje njegovog sina

kudikamo bolje i da sada moe da mu se promeni sudbina. Sedeli smo, pili aj, i kapetan je priao o tom izuzetnom oveku. U najboljim kuama Egipta smatraju za ast da govore sa njim. Taj ovek se oslobodio

svega svetovnog, samo se moli i pomae ljudima. Neoekivano Egipanin dodade: Ispriao sam mu o vama. Spreman je da doputuje u Moskvu i da se susretne sa vama. Osmehnuo sam se: A on govori ruski? Ne. Umesto odgovora samo sam rairio ruke i slegnuo ramenima. Kada sledei put budete u Egiptu, spreman je da se vidi sa vama u bilo koje doba i na

bilo kom mestu. Da, jo je zamolio, kapetan se osmehnu, da se pomolite za njega. Shvatio je da ste vernik i da se mnogo molite.

Kako se na suptilnom planu sve dobro vidi, pomislih. Kakve god da si vere, nacionalnosti, u kojoj god zemlji da ivi - nije vano. Njega ne zanima da li sam ja pravoslavac, Jevrej ili Musliman, no, ako on trai da se pomolim za njega, znai da ima poverenja u mene.

15

Mislio sam da vie nema takvih ljudi. Sadanja kriza u svetu je, pre svega, duhovna. Kao to je zapazio jedan profesor Moskovske duhovne akademije: Staraca3

3 Starac stareina manastira. (Prim. prev.)

danas vie ni u manastirima nema, a starih ljudi svuda. Bilo je potpuno neoekivano da jedan nepoznati ovek gaji potovanje prema meni. Kapetan mi se aljivo pokloni i ree: Sada ste i vi takoe eik.

Naa laa je kao i pre usecala brazde u more, no ribe nije bilo. Moj ameriki prijatelj poe da zaikava kapetana:

A gde je ta obeana riba? Ovaj ozbiljno odgovori: Evo pomoliu se i bie ribe. Zatim sam ga video na krmi, podigao je ruke i molio se. A sutradan, zaista, ulovismo

jednu krupnu ribu, a zatim i drugu. Putovanje je bilo prelepo. A zatim je nae vreme isteklo, i laa se okrenula, kako bi

zaplovila u suprotnom smeru. Polako smo poeli da pakujemo kofere. Ja sam sakupio maske, cevice, ribolovaki pribor.

Plastine mamce u obliku ribe zovu crvenperka. Riba dobro grize srebrne mamce sa crvenom glavom. Imao sam etiri takvih. Na stolu, meu drugim mamcima, ugledao sam samo dva. Poto nisam imao nameru da poklanjam poklone, a crvenperke sam kupio u Moskvi, upitao sam druinu gde je moja oprema, no nisam dobio odgovor. Tada sam priao kapetanu i objasnio mu da bih voleo svoje crvenperke da ponesem sa sobom. Ovaj me pogleda poprilino otro, a zatim ree neto brodskom kuvaru. Momak prie nekakvom ormariu i odatle uze crvenperku.

To je trea, pokazao sam prstima, a bilo ih je ukupno etiri. Egipanin slegnu ramenima: Ne znam ja nita, nije ih vie bilo. Zaprepastila me je promena koja mu se desila. Putovanje se zavrilo, maska dobrodunog

domaina postala je nepotrebna. Najpre sam hteo da se pobunim. Zatim sam se prisetio svog pravila: ako je dete bezobrazno, besmisleno je i glupo ljutiti se na njega. Na dete se ne ljute, dete kanjavaju. Ukoliko nema mogunosti da ga kazni, iskreno izrazi svoju ljutnju, i to e takoe biti kazna. Pa koji je cilj kanjavanja? Vaspitavanje, promena oveka. A iskrena, mirno i argumentovano iskazana ljutnja pomae oveku da se menja i vaspitava ga.

Saoptio sam druini i kapetanu svoje sumnje i svoju ljutnju i potrudio se da zaboravim na taj incident, no seanje me je stalno vraalo na njega. Trebalo je da razumem zato mi se to desilo. Znai da ni ja, takoe, nisam savladao udnju. Ne privlai rtva prestupnika tek tako. Ono to mi se desilo je, najpre, znak za mene.

Energija mora da se troi ne samo na pretenzije i osude drugih; pa nje nema tako mnogo. Stres mora da radi za stvaranje, za sopstvenu promenu. Greh je ne korisiti se time. Bol, prouzrokovana stresnom situacijom, mora da se pretvori u radost, nastalu usled sopstvene promene.

Teko je i nimalo jednostavno pronai Boansku volju u ponaanju oveka, koji se nepoteno poneo prema tebi. Na obinom putu odmah postaje jasno da je automobil u jarku kraj puta delo tvojih ruku. Na ivotnom putu zaokret volana zaostaje od saobraajne nesree ponekad i desetine godina. Mi vidimo posledicu i ne razumemo uzrok. I tada poinjemo da mislimo po shemi, koju esto koriste pacijenti: Ja se ve dva dana ni na koga ne ljutim, pa zato nisam zdrav?

16

Ne treba da poistoveujemo sebe sa onim to vidimo i oseamo ove, trenutne minute. Dublje emocije nasleujemo od naih predaka. Te emocije odgovaraju naim emocijama iz prolih ivota. Slino privlai slino.

Zatim sam pogledao na polje tog oveka. Prizor je bio prilino lo. Namerno ili nenamerno, ja sam katalizator: u dui oveka, koji je popriao sa mnom, dolazi do ubrzanja, i loeg, i dobrog. Ono, to se moglo desiti za deset godina, deava se nakon nedelju ili mesec dana. To moe dovesti, kako do udesnog ozdravljenja, tako i do brze smrti.

Nisam zapazio poboljanje kod tog oveka. Ispostavilo se da se polje kod njegove dece pogoralo. Njegova podsvesna pouda razdvajala se na dve struje, na sladostrasnost, seksualnost, i na vlast, nadmonost, lopovluk. Pohota je prouzrokovala eksploziju agresije, povezane sa oba instikta. Ubrzanje je, zaista, otpoelo; sve skriveno postalo je oigledno. A kod njegove dece su se mrnja, prezir i osuda pretvorili u program samounitenja. U polju njegovog sina vie nije bilo srebrne niti, koja je davala mogunost spasa.

A zato, pak, Bog kanjava decu mnogo surovije, nego roditelje?, zamislih se. A zatim sam shvatio. Kazna je zaustavljanje nepravilnog ponaanja. Zaustavlja se ne ovek, ve sama mogunost vrenja zloina protiv ljubavi. U deci se pojaavaju sve nae mogunosti i sve nae tendencije i zato sudbina esto njih istrebljuje prve.

U ovom sluaju poeo je upravo taj proces. Svo troje dece Egipanina izgledala su veoma loe. Moda e se jo sve srediti, pomislih. Moda on neto i shvati.

No, ipak, zato se tako poneo? Da sam se ja trudio da zadivim njegovu matu udesima dijagnostike ili da sam se hvalisao leenjem bolesnika, tada bi on na sve to mogao da pogleda kroz prste. No, moje mogunosti potvrdio je ovek, koji mu je svojevremeno spasao ivot. Zar mu miljenje svetog oveka nita ne znai? Kako je to mogue, sinovljevljev ivot zamenuti za nekoliko crvenperki? To pitanje mi nikako nije davalo mira, bilo je tu jo neega. Tek nakon otprilike dve nedelje shvatio sam: iskuenje.

Svim svojim pacijentima sam govorio o tome da Bog nikada ne daje sreu tek tako. Ukoliko vi ne radei primate platu, to truje vau duu. Svaka srea se zarauje, a zatim troi, i neophodno je ponovo je zaraditi. Taj posao je poput neke vrste provere vae istrajnosti: nesree, bolesti, neprijatnosti. Ukoliko si uspeo da sauva ljubav i vienje Boanske volje, da se uzdigne nad instiktima - primaj zaraenu sreu. Nisi li uspeo - krvlju i znojem zarauj svaki minut. Nemogue je dobiti sreu bez takvih provera; to je neka vrsta zakonitosti. Sreu je mogue dobiti i u vidu avansa, no taj avans svejedno opet treba odraditi.

Ipak, postoji neto mnogo tee i opasnije, nego to je provera istrajnosti. Iskuenje. Ispostavlja se da se proces ienja due odvija u nekoliko etapa. Najpre najneniji,

najistiji i najuzvieniji slojevi nae due dolaze u kontakt sa Boanskom energijom. Poinje bol razaranja i promena, koja, uz prisustvo ljubavi, omoguuje novu etapu razvoja.

Ukoliko ljubav i jedinstvo sa Tvorcem postaju potreba, ukoliko osea Njegovo nevidljivo prisustvo u svemu, ukoliko nosi u sebi oseaj neprestane ljubavi i zahvalnosti prema Bogu, tada ak ni ne primeuje tu prvu etapu. Jednostavno ti se u dui pojavljuje neto novo i prelepo. I poinje nova etapa razvoja. Ukoliko, pak, nije bilo dovoljno ljubavi, ovek dobija iskuenja. Sada, da bi pobedio poudu, on mora da se koncentrie na ljubav, da ivi njome i da se pridrava moralnih principa. Ako on, pak, nije uspeo da savlada poudu, tada poinju najrazliitije provere. Za nekog je iskuenje mogunost da ukrade, a za drugog je to mogunost da zavede prijateljevu enu.

17

Pada mi na pamet umetniki film Vreme etve sa mladim Riardom Girom. Radnja se odvija u Americi pre otprilike sto godina. Mladi mu i ena zarauju novac u izuzetno tekim uslovima na sakupljanju etve penice. Kraj mladog oveka je ena lepotica, koja ga voli, verna mu je i spremna je da sa njim podeli sve tekoe. Neoekivano, on prislukuje razgovor i saznaje da je mladi farmer, vlasnik imanja, neizleivo bolestan i da e uskoro umreti. I tada u radnikovoj glavi sazreva lukavi plan: da se predstavi kao brat svoje ene, a nju da poturi farmeru, kako bi se ona udala za njega i posle zavladala njegovim bogatstvom.

Koristoljubivost je pobedila moralni aspekt, instikt samoouvanja je pobedio ljubav. Bilo je lake ukrasti, nego zaraditi. Plan se ostvario. Vlasnik imanja se zaljubio u enu glavnog junaka i ponudio joj je ruku i srce. A zatim je sve poelo da puca po avovima. ena se zaljubila u mladog vlasnika. Uvreeni mu, videvi da je ona sretna sa njim, odlazi. No, nakon nekoliko meseci lutanja, shvata da ne moe da ivi bez nje, i vraa se nazad. A zatim istina poinje da izlazi na videlo.

Farmer je ozdravio promenula su se oseanja i iscelila ga. Lukavi plan je propao. Povratak mua postao je nevolja za sve. Mladi farmer u svai biva ubijen, a mu i ena krenue da bee iz tog mesta. No, nakon izvesnog vremena policija je ipak uhvatila begunce, i radnika je zadesila sudbina vlasnika imanja - i on takoe biva ubijen. Vreme razbacuje kamenje, i vreme sakuplja kamenje.

Zloin protiv due e se pre ili kasnije pretvoriti u nevolju. Ukoliko je to ovekova lina volja, stradae on sam. Ukoliko je oveka takvim nainilo drutvo, onda e i ono isto tako stradati. Drava, koja nemoralnim ljudima dozvoli da ive u blagostanju i izobilju, osuena je na propast. Pa i ovek i drava su ivi organizmi. I ive po istim zakonima.

Dakle, ako si se podao iskuenju, nisi savladao svoju poudu, nisi odoleo pred mogunou da ukrade, ukljuuje se trea etapa spaavanja iskuenje. Mislim da je mnogima poznato ta je to i kako do toga dolazi.

Ukoliko, pak, ovek ne prolazi ni period iskuenja, tada poinje etvrti i poslednji stadijum spaavanja surovo oienje. To je ve suavanje mogunosti do minimuma. To je raspad porodice, smrt dece, neizleiva bolest i sopstvena smrt.

Svako od nas, u veoj ili manjoj meri, prolazi kroz sve etiri etape. Kada ovek zna ko je on, odakle dolazi i kuda ide, tada proces ienja i razvijanja due ne zahteva razaranje duha i tela. Ukoliko zaboravljamo na duu, u tom sluaju razaranje naih instikata postaje neizostavni uslov razvoja.

Pre dve hiljade godina Hristovi uenici nisu odoleli iskuenju. ivot i pouda su, po navici, bili na prvom mestu. No, ono to nije uspelo prilikom prvog pokuaja, ipak se kasnije ostvarilo. Ljubav je izbila na prvo mesto, a ivot je otiao na drugo. Zato je hrianstvo dalo kolosalni impuls razvoju sadanje civilizacije.

Ipak, evo ve pet ili est vekova instikti postepeno zaklanjaju ljubav. A sadanja tehnika civilizacija nauila je da duu pokorava zarad tela. ini mi se da Bog nije planirao postojanje drutva u kome su dostignua nauke i medicine usmerena na unitavanje due. Po svoj prilici, uskoro emo svi to shvatiti.

18

Lino iskustvo

Na pola sata hoda od moje kue nalazi se malena prijatna crkva, sagraena jo u XVI veku. Idem do nje peke; to mi pomae da se oslobodim misli i usresredim panju.

Mnogo vekova ljudi su pokuavali da shvate ta je to sloboda. K. Marks je izneo svoju materijalistiku formulu: sloboda je osveena potreba. Do dana dananjeg ja ne razumem ta je on time hteo da kae. Najverovatnije to da apsolutna sloboda ne postoji, to jest da sloboda ne iskljuuje disciplinu.

ovek je slobodan kada putem vozi automobil, ali je pri tome svestan da je bolje da ne skree u jarak pored puta i da ne prelazi na suprotnu traku. Zapravo, to je samo pokuaj da se spoje suprotnosti.

A ipak, ta je to sloboda? Po emu se rob razlikuje od slobodnog graanina? I jedan i drugi imaju obaveze prema drutvu, takorei, imaju osveenu potrebu. No, slobodni graanin ne zavisi od drugog oveka, a rob u potpunosti zavisi od svog vlasnika. To je spoljanje ropstvo.

Postoji kudikamo opasnije ropstvo unutranje, duhovno. Zatvorenici u Sovjetskom savezu su esto na telu tetovirali Rob KPSS. Komunistika partija je bila najvei robovlasnik svih vremena i svih naroda. Sa jedne strane, postojala je kasta robovlasnika, komunista, a sa druge - kasta robova, graanina. Nije bilo srednje klase, kao to se i podrazumeva u robovlasnikom sistemu.

Komunistika partija je od religije preuzela mehanizam duhovnog ropstva. Samo je Partija vladala istinom, samo je preko nje bilo mogue spoznati svet; zato je ona morala da prosveuje primitivne naunike, da hapsi akademike, koji nisu shvatali da istinsko znanje poseduje iskljuivo Partija.

Boansko otkrovenje najpre dolazi kao poznavanje zakona univerzuma, zatim se ta znanja pretau u filozofiju, a potom u religiju; pa tek onda nastaje nauka. Ukoliko je religiozna slika sveta deformisana, nauka se poistoveuje sa ovekom, koji vidi sve, osim crvene rukavice. Sve je tamo jasno, sve je logino, a ono najvanije nauka uporno ne eli da vidi.

I ipak, ta je to sloboda? To je, najpre, potpuna unutranja nezavisnost. No, ovek je po svojoj prirodi ovisnik, jer robuje sopstvenim instiktima. To znai da je istinska sloboda dola do ljudi samo preko Hrista, koji je pomogao da se savlada zavisnost ne samo od tela i duha, ve i od due. ak se ni moral ne moe apsolutno razumeti, pa ak ni zapovesti. Apsolutan je samo Bog. Apsolutna je ljubav prema Njemu. Sve ostalo je, u veoj ili manjoj meri, neim uslovljeno, pa je samim tim podlono promenama i unitenju.

Samo je ovek koji istinski voli slobodan. Hrist je govorio: ...I spoznaete istinu, i istina e vas nainiti slobodnim. Da bi se spoznao Bog, treba savladati okove instikta.

U Mojsijevih Pet knjiga je precizno i konkretno reeno: najveu kaznu nose potomci bludnice. U sutini, najvei greh je pouda u vidu sladostraa. Odatle sledi zakljuak: ovek, koji nije savladao svoju poudu, e za uitkom, nije sposoban da usvoji informaciju, saoptenu u Starom Zavetu. On nije u stanju da naini prvi korak ka jedinobotvu.

19

Dakle, da bi se nainio prvi korak ka jedinobotvu, treba savladati poudu. Jevreji su uspeli u tome. Izmeu ostalog, i zahvaljujui tome to se blud kanjavao smrtnom kaznom kamenovanja.

ta je jo bilo potrebno savladati da bi se nainio drugi korak ka jedinobotvu, da bi se spoznale one istine, o kojima je govorio Isus Hrist? Za to je bilo neophodno pobediti drugi instikt, jo dublji, baziniji - elju da se ukrade, obogati, upravlja drugima, uzdigne nad svima. Takve elje onemoguavaju spoznaju hrianstva.

Prvi greh, koji je ovek nainio na Zemlji, je kraa. Kain je video da Bog nije primio njegovu rtvu, a da je primio darove njegovog brata Avelja. Kain je ukrao Aveljev ivot zajedno sa mogunou da se Bogu prinose darovi. U osnovi ubistva je elja da se ukrade. Ako ta elja ne pobedi, onda je mogue shvatiti smisao onoga, o emu je govorio Isus Hrist, ali emocije e pri tome ostati zatvorene, to jest nee doi do istinskog razumevanja.

Da bi se realno pristupilo jedinobotvu, neophodno je u sebi pobediti ne samo pouudu, ve i koristoljublje. Mnogima se nije svidelo to sam na sajtu objavio da je poeljno platiti za skidanje seminara sa interneta: onoliko, koliko ovek smatra da je potrebno. U principu, eleo sam da pomognem itaocima da usvoje informaciju. Ja sam ih upozorio, a dalje neka svako postupa kako smatra da treba.

Polako prolazim ispod drvea, zasutog snegom. U poslednje vreme se sve ee

priseam proroanstava staraca, koja su predskazivala raspad Sovjetskog Saveza, teka vremena za Rusiju i budui preporod. Po svoj prilici, pred licem potpunog gubitka vere pravoslavlje e prestati da se udaljava od hrianstva, i, nasuprot tome, vratie mu se, razmiljam koraajui. Ne mogu da pronaem druge mogunosti spasa. Sudei po svemu, period obnove ve poinje.

Naivne predstave o kraju sveta, o sveoptoj propasti i stranom sudu nisu dovele ljude do ljubavi, ve do unutranje praznine. Bukvalno tumaenje velikih istina ponovo je iznedrilo zabludu.

Svi oekuju propast oveanstva i potonji Strani sud. A kada se ovek skoncentrie na smrt, to izaziva unutranji protest. I tada se, kao protivtea vere u Strani sud i kraj sveta, pojavljuje ateista, koji izjavljuje da civilizacija nee biti unitena i da on vie ne veruje u crkvene kojetarije.

U sutini, Strani sud je ve poeo. Sada, ovog trena, jedni biraju put ka ljubavi, a drugi odlaze u robovanje instiktima. Posledice tog izbora pokazae se u skoranje vreme, kada pone ienje due, neophodno kako bi se pojavili potomci.

U poetku bee Re, napisano je u Bibliji. Re je povezivanje oseaja i misli. To je obrazac koji ini osnovu bilo koje akcije. Bilo kojoj fizikoj akciji prethodi psihiki in; o tome, sada ve i bez stida, govore i naunici.

Najpre sam mislio da je ovek iskljuivo fizika snaga. I ponaao sam se u skladu sa tim. Zatim sam shvatio da je ovek energija. I promenio sam svoj odnos ka samome sebi i ka drugima. A zatim sam uvideo da je ovek zapravo ljubav. Otpoela je naredna etapa promene mog odnosa prema samome sebi i prema svetu koji me okruuje.

Misli mi se opet vraaju na Svete knjige. Ono, to u Bibliji izgleda kao sluajnost, zapravo je neotkrivena zakonitost. Zato se onaj koji je izdao Hrista zove Juda? To je aluzija na ozbiljan problem itavog jevrejskog naroda.

Probau to da objasnim. Jedini, koji nije uspeo da primi Hristovo uenje bio je Juda, koji je, u sutini, bio lider. elja da ukrade mu je zaklonila pristup do sagledavanja istinske slike sveta.

20

Zato se, pak, na nivou judaizma ispostavilo da je mogue da se savlada pouda, ali ne i koristoljublje i elja za kraom? udno, razmiljam, pa Deset zapovesti direktno pozivaju na borbu protiv oba glavna instikta.

Hristovi uenici su bili poprilino mladi ljudi. Po svemu sudei, oni su uspeli da pobede svoju poudu, svoju seksualnost. Pa zato onda Juda nije bio u stanju da savlada instikt samoouvanja? Zato je poeo da krade i samim tim sam sebi onemoguio spoznavanje Boga? Ima tu jo neega.

Da, on je bio najpametniji, najenerginiji, umeo je da vodi poslove; zato je i postao administrator, menader. A da se neko drugi naao na njegovom mestu, da li bi i on poeo da krade? Teko. Pa Judina izdaja je bila smiljena; to nije bila trenutana slabost. Znai da potkradanje blinjega i nemogunost da se oseti ljubav moraju imati neke dublje korene.

I uto mi pada na pamet: oseaj nadmonosti. Upravo je taj oseaj doveo do osude Hrista, upravo je on podsticao na potkradanje. Jedan od prvih ovekovih grehova Hrist je nazvao osuda drugog. Osuda proistie iz oseaja moralne, duhovne nadmonosti nad drugima i zatvara put ljubavi. Upravo je taj oseaj bio razvijen kod Jude snanije nego kod ostalih. On ga je i doveo do osude, izdaje i propasti.

Dobija se udna slika. Deset zapovesti pozivaju da se savladaju dva instikta. ta vie, jedan od najboljih predstavnika jevrejskog naroda nije bio u stanju da savlada najvie aspekte instikta samoouvanja.

Nastavio sam da razmiljam, lagano koraajui po ugaenom snegom. Zato je dolo do toga? Zapravo, uzrok je, po svoj prilici, jedan: oseaj nadmonosti jevrejskog naroda nad drugim narodima.

U Starom Zavetu se govori o prednosti jedinoboaca nad paganima. U to vreme jedinoboci su bili Jevreji. Ta formula se postepeno pretvorila u, slinu po formi i suprotnu po sadraju, ideju prednosti jevrejskog naroda nad ostalima. Na taj nain, potujui devet od deset zapovesti, jevrejski narod je postepeno prestao da ispunjava prvu, najvaniju zapovest.

Bog je u svakom oveku i u svakom narodu. Oseaj nadmonosti nad drugim ovekom ili drugim narodom dovodi do podsvesnog razaranja jedinobotva. A dalje, taj oseaj se postepeno pretvara u pohlepu, koristoljubivost, izdaju, ubistvo i samounitenje.

Zanemarivanje prve zapovesti nosilo je u sebi klicu budue propasti Izraela. Mnogo vekova je koristoljubivost, a ne ljubav, bila osnovni impuls jevrejskom narodu.

Hrist je tvrdio da ljubav uvek mora da bude na prvom mestu. Nikakve duhovne moi ne smeju da bace u zasenak ljubav ka Bogu. Nije sluajno to u Jevanelju po Matveju, kojim poinje Novi Zavet, prvim koracima Hrista kao propovednika prethodi scena iskuenja od strane avola u pustinji. avo nudi Hristu da ljubav zameni za oseaj nadmonosti nad itavim svetom, no Hrist, kao glavni orijentir, bira ljubav ka Bogu.

Iz seanja mi izranja nedavni razgovor sa jednim mojim prijateljem, mladim ovekom.

Desilo mu se neto neobino njegov prijatelj je u drutvu, neoekivano, po njemu prolio au vode.

I, kako si ti reagovao na to?, upitah ga. Mladi ovek slegnu ramenima. Sa humorom. Eto, samo nisam shvatio zato je on to uradio. Pa ni on sam ne zna. Pa ti zna, podsetio sam ga, to je u dogaajima manje logike, oni imaju vie

skrivenog smisla. Podsvesno si gord i ta gordost je prela opasan nivo i po nekoliko puta. A ko e te spasti, ako ne prijatelj? I eto, on ti putem ponienja i pomae.

21

Razumno pitanje je, nastavih, a zato se iznenada pojavila gordost? Sutina je u tome to mi na budua deavanja reagujemo unapred. Pa ona se najpre dogode na suptilnom planu. Pretpostavimo, za dve, tri godine moe da dobije dobar posao ili e imati sree u poslovima, ili e postati slavan. Kod tebe ve sada raste oseaj nadmonosti. To moe da te dovede do bolesti ili samounitenja. I eto, ukljuuje se mehanizam uzrono-posledine veze, koji ti omoguava da preivi.

Mogua je i druga varijanta. Za godinu, dve doi e do gubitaka, uvreda, izdaja, i podsvesno ti ve sada aktivira osuivanje, i eto, tvoja gordost raste. Zato se ukljuuje spasilaki mehanizam.

Postoji i trei faktor, najopasniji: natprirodne moi, koje se sada pojavljuju kod mnogih. U Bibliji je zapisano da je u poetku bila re. To znai da najvea sila sveta nije energija, ve informacija. Pristup sveobuhvatnoj i dubokoj informaciji otvara, poveava ovekove mogunosti, i ukoliko je u dui malo ljubavi, neizbeno e doi do porasta gordosti. A zatim poinje truljenje due i dolazi ili do degeneracije potomaka ili do steriliteta.

Posle tog razgovora razmiljao sam o sebi. Ja ne samo da imam pristup informacijama, ve i podsvesno divljenje onih, koji itaju moje knjige. Sve to pothranjuje oseaj nadmonosti, koji se istog trena prenosi na moje potomke. Pa mi smo na suptilnom planu jedno. Naravno, ima tu ne samo divljenja, ve i mrnje, i osude od strane onih, koji ne prihvataju kritiku. Onaj, kod koga je atrofirao mehanizam uzrono-posledine veze prestaje da prihvata kritiku. A gde nema uzrono-posledine veze nema ni razvoja; pa kritika vas primorava da se menjate.

Meutim, u svemu tome ima i nekih pluseva. Moja deca e, da bi preivela, morati da gaje veru u Boga i da vaspitavaju ljubav u dui; to je njihov jedini spas. Drugi mogu da budu lenji, a ona ne smeju.

Priseam se jedne situacije, koja jo jednom potvruje da se unutranje stanje ene

odraava na zdravlju i sudbini deteta. Nedavno je moj prijatelj dobio unuku. Nedelju dana pre poroaja njegovu erku su smestili u bolnicu. Beba u stomaku je bila okrenuta nogama nadole i doktori su odluili da je neophodno izvriti carski rez.

Sluaj, obratio sam se prijatelju, a tvoja erka ne eli da dovede sebe u red, kako bi se rodilo normalno dete? Pa carski rez je razaranje sudbine. Popriaj sa njom, neka me ona pozove telefonom.

Sutradan ujutro telefonirala mi je mlada ena i ja sam joj objasnio: Kako se dete rodi, takav e mu biti ivot. Carski rez podrazumeva podsvesno pogreno

postavljene prioritete. Ti treba da se moli i da radi na sebi. Najpre se oslobodi bilo kakvog nezadovoljstva sudbinom, i najmanje osude onih, pomou kojih se leila tvoja gordost. Kada ti bude lake, prihvati ponienja poude. Zahvali se Bogu na svemu i sauvaj ljubav. Sve je od Boga - i dobro, i loe. I sve se deava zarad ljubavi.

Uvee sam pogledao polje jo neroenog deteta i video sam drugu sliku. Do poroaja ima jo nedelju dana, pomislio sam, ima jo vremena. Najverovatnije e se plod okrenuti.

Sledeeg dana mi je iz bolnice telefonirala erka prijatelja: Doktori su mi rekli da idem kui. Beba se okrenula i zauzela normalan poloaj.

Objasnili su mi da imam mnogo vode i da se beba zato okree. U Moskvi je u to vreme bilo uasno vrue i bilo je puno smoga od umskih poara.

Prolo je deset dana, a kontrakcije jo nisu poele. ena je odluila da ubrza poroaj putem stimulacije.

22

Ne pravite gluposti, upozorio sam prijatelja. Dete samo zna, kada treba da doe na svet. Sada u Moskvi nema vazduha. Zato da detetu stvarate probleme?

Nakon jo par dana krenuo je vetar i Moskva se oistila od garei. Upravo te noi kod ene su poele kontrakcije i sutradan ujutro ona je rodila erku. Dete je bilo prelepo; po auri se videlo da je devojica veoma dobroduna. Prijatelj pria kako se ona sve vreme smeje, i da ve ima karakter.

Navikli smo da ivimo po inerciji..., nastavio sam sa svojim razmiljanjima na putu do

crkve. Religija nas je ubedila da je molitva prazan zvuk i da samo svetenik ili religiozni obred realno mogu da pomognu. A kada se ovek moli, obraajui se Bogu, ta molitva e se raunati tek na Stranom sudu.

Zapravo, molitva, ukoliko je istinska, deluje svaki deli sekunde. Ukoliko je, pak, molitva odraz koristoljublja, tada se podsvest zatvara, inei molitvu neefikasnom i u tom sluaju taj magini obred moe ponavljati opet i opet, ne nanosei sebi neku naroitu tetu. No, od takvog ina, prirodno, nee biti ni neke naroite koristi.

Jednom sam bio u gostima i primetio da mlaa erka stalno kalje. Zainteresovao sam se,

koliko dugo to traje. Odgovorili su mi da su detetu davali lekovite trave, ali evo ve pola godine nema nikakvih promena. Ranije je devojica jednostavno kaljucala, a u poslednje vreme se zvuk kalja promenio; tako kalju bolesnici. Shvatio sam da stvar moe da se zavri bronhijalnom astmom. Pogledao sam devojicino polje i video da moe doi do ozbiljnih problema sa pluima. Imala je oko 12 godina, zapoelo je polno sazrevanje. Budue neprijatnosti, izdaje i uvrede ve su neposredno dolazile do nje i ona je potienou i osudom reagovala na njih. Prirodno, potpuno nesvesno.

Smestio sam devojicu pored sebe na kau i poeo da joj objanjavam: Svaka uvreda je tvoj lek. I dobro i loe dobijamo od Boga. Sve to treba prihvatiti. Zato

imamo neprijatnosti, gubitke i bol? Zato da bi teili Bogu i osnaili ljubav u dui. A prihvatiti situaciju zapravo i znai osnaiti ljubav u dui. To nije pasivnost, kako je obino shvataju. To znai: umesto mrnje i uvredljivosti treba odgovoriti iskazivanjem ljubavi. Najpre treba videti Boiju volju u bilo kojoj situaciji i initi ono, to On trai jaati ljubav u dui. A onda se ve moe obratiti panja i na oveka i ovek se moe vaspitavati, podsticati ili kanjavati.

Devojica je sedela i molila se, a ja sam posmatrao kako su prljave, sivo-crne mrlje u njenoj auri istog asa poele da nestaju i polje je postepeno poelo da sija, prelivajui se u zlatkastim nijansama. Savetovao sam njene roditelje da je teraju da se moli kad god se za to ukae prilika.

Nakon otrpilike dve nedelje prijatelj mi je saoptio da se kaalj kod erke u potpunosti povukao, a nakon nekoliko meseci sa njim sam ponovo razgovarao telefonom i on mi je napomenuo da devojica stalno ima kijavicu i da se ne odvaja od maramice za nos.

Objasnio sam mu: Plua su se oistila; savladala je gordost, nezadovoljstvo sudbinom. A ispod tog sloja

pojavila se i udnja: ulna ljubav, izuzetno snane emocije, donoenje dece na svet. Ona podsveno ne moe da prihvati povreenost najintimnijih oseanja, i u dui joj se rasplamsava potitenost, prezir ka onome ko joj je pljunuo u duu, ko je povredio njene iste emocije.

Zatim sam jo jednom popriao sa devojicom. Ti si ljubav, objanjavao sam. Koliko god bilo bolno, koliko god bile povreene tvoje

najistije emocije, mora sauvati ljubav. Bog je uvek u tebi. Ti si po svojoj sutini ljubav i

23

venost. ovek gubi ono to je prolazno, kako bi osetio ono to je veno. Svaki ovek eli da bude srean, ali ne zna svako da je Bog glavni izvor sree. Sve ostalo su prolazne faze i njih ne treba primati ka srcu.

Nakon jo par nedelja prola je i kijavica. A dalje devojci predstoji da isti svoju nesavrenu buduu decu. Pred njom su iskuenja, za koja ona jo nije spremna.

Neophodno je neprestano se brinuti o svojoj dui i dovoditi je u red. U izvesnoj meri tome pomau posete hramova i izvoenje rituala. No, kao najvanije, mora postojati svesno, lino stremljenje ka Bogu. Neophodno je osnaiti ljubav u dui, svakodnevno vaspitavati svoje instikte. Bez toga rituali i posete hramu oveku nee doneti nikakve koristi.

Na kraju ulice pomaljaju se kupole crkve. Dobro je to je energetika pravoslavnih

hramova jo iva, mislim u sebi. Hrianstvo ovde jo postoji. U mnogim hramovima se osea ljubav ka Bogu kao aspolutna, primarna, najvanija vrednost.

Bolesni smo da bi ozdravili, pomalja se misao. Danas je bolestan itav svet, a najtea bolest je u Rusiji. Najvanije je shvatiti kako tu bolest izleiti.

Pisma (odlomci)

Prouavajui mnoge sluajeve, doao sam do zanimljivog zakljuka. Umee opratanja je promena odnosa ka onome to nam se desilo. Onaj ko nije navikao da se menja i ko to ne eli, ne moe ni da promeni svoj stav. Ukoliko je ljubav osnovni cilj, mogue su najrazliitije promene i svaka spoznaja. Ukoliko za svoj osnovni cilj ovek postavlja vlast, novac ili status, on nikako ne moe da prihvati uvrede i ponienja. Kada je osnovni cilj pouda, seksualnost, uitak, nemogue je prihvatiti prevaru ili uvredu bliske osobe.

Mnogi su, itajui moje knjige, pokuavali da ih koriste kao uputstvo za upotrebu, ne razmiljajui o tome da svako od nas ima svoj put. Mnogi su molitvama revnosno ublaili svoje uvrede i za svoj glavni cilj su postavljali sposobnost da se ne ljute na druge, shvatajui to kao mogunost da sauvaju zdravlje.

Hteo bih svima da dam jednostavan savet: kako ne biste bili uvreeni, ponaajte se tako da jednostavno niko ne moe da vas uvredi. Ukoliko se lakomisleno pouzdate u oveka, postanete zavisni od njega, dozvolite mu da bez kontrole raspolae vaim novcem, pre ili kasnije on e vas povrediti, to jest, ukrae taj novac. Ukoliko mukarac na zabavu alje suprugu samu i na rastanku joj govori: Imam poverenja u tebe, pre ili kasnije ona e ga povrediti, to jest, prevarie ga.

Ljubav je energija. to vie ljubavi imamo, moramo i da dajemo vie energije, poveavajui svoje mogunosti, vezane za kontrolu i upravljanje situacijom, za vaspitavanje sebe i drugih ljudi.

Mnoge ene se trude da sauvaju odnose, prekorevajui partnera zbog njegove nedovoljne panje, guei ga, stvarajui kod njega kompleks nie vrednosti, stalno ljubomoriui - i, na kraju krajeva, dobijaju razvod, to jest, povreene su. One ne shvataju da ni jedan normalan

24

mukarac nee pobei od supruge koja voli, koja je paljiva, brina i dobra domaica. Ukoliko je njen unutranji sistem prioriteta pravilno izgraen, njemu niko, osim nje, nee biti potreban.

Kako vas ne bi povreivali, neophodno je imati harmonino unutranje stanje. Putem ljubavi ovek stie potpunu unutranju nezavisnost od sveta. Tada vas niko ne moe povrediti.

A ako su vas ve povredili, prihvatite to kao podsticaj za rad nad sobom. I tada e uvrede i ponienja nestati i pretvorie se u nove mogunosti spoznavanja sveta.

***

Poslednja nauna istraivanja dovela su do okantnog zakljuka itav vidljiv

Univerzum je zapravo hologram. To jest, mi zapravo ni ne postojimo; i ne samo mi, nego ni planete, ni zvezde. Postoji informacija, koja, delujui zajedno sa energijom, stvara itav vidljivi svet. Ispostavlja se da je itav vidljiv univerzum, to jest supstanca, materija, samo struktuirana energija. A energija se raa iz informacije.

Pre dve hiljade godina ista takva slika sveta bila je izloena u Bibliji pomou jedne fraze: U poetku bee Re, i Re bee Boija, i Re bee Bog. uo sam stari indijski izraz, koji se pripisuje jogijima: Re, ponovljena milion puta, postaje predmet. to je informacija preciznija, ona u veoj meri utie na energiju i time bitnije menja strukturu materije.

itava informacija o univerzumu krije se u oseaju ljubavi. Zbog toga onaj koji iskreno voli Boga moe kardinalno da promeni i samog sebe i itav svet. Neprekidan oseaj ljubavi moe da menja ne samo oveka, ve i njegovu budunost, pozitivno utiui na zdravlje i sudbinu potomaka.

Kolena, pupak, kljune kosti i vrat povezani su sa potomcima. Ukoliko se oni menjaju, poinjemo da se menjamo i mi, nae telo, naa sudbina, na karakter. Najpre potomci zavise od nas, zatim mi zavisimo od njih. To je jedna od raznovrsnosti mehanizma uzrono-posledine veze. Najpre mi svojim ponaanjem utiemo na budunost, a zatim budunost deluje na nas.

Da bi uredili svoju budunost i preiveli u skoranje vreme, potrebno je oistiti svoju duu. A u dananje vreme se ne sme biti lenj.

***

Kada ovek u sebi izgubi oseaj ljubavi, tada, da bi realizovao svoje elje, svaki put mora

da udara glavom o zid. Svet za njega postaje nemilosrdan i nepravedan. I ljudi, i predmeti, i sudbina sve mu smeta, sve je usmereno protiv njega.

Ako vi, pak, idete ka ljubavi, svet postaje lep i podatan. Pomau vam nepoznati ljudi. Tehnika i neiva priroda se, iz nekog razloga, isto tako ponaaju. Sudbina poinje da vam daruje poklone. A ukoliko vi savladate iskuenja i trenutne slabosti, mogue je da e se pojaviti oseaj da bilo koja vaa elja moe biti ispunjena.

Ostaje samo da ne zaboravljamo na to da nae potrebe i nae elje nisu savrene. esto se deava da njihovo nerealizovanje dovodi do naeg razvoja, a ispostavlja se da je ono, to smo mi smatrali neuspehom i neprijatnou, zatita i spas ili za nas otkriva nove mogunosti.

Jednostavno ne treba zaboravljati da je sve oko nas Bog. On nas vaspitava i podstie na razvoj. Treba samo to da shvatimo i prihvatimo, i tada e ivot postati lepa i interesantna igra.

25

Sadraj:

Svetionici ..................................................................... 2 Poziv na gozbu ............................................................. 9 Lino iskustvo ............................................................. 18 Pisma (odlomci) .......................................................... 23