Rano detinjstvo RAZVOJ GOVORA

„…Životinje imaju samo jedan svet, svet objekata i situacija koji mogu biti opaženi čulima. Ljudi imaju dvostruki svet.“ Lurija

OSNOVNE TEME

Ø Pitanje govornog razvoja- problemi referencije i gramatike

Ø Četiri jezička podsistema- glasovi, re i, re enice, upotreba jezikač č

Ø Objašnjenje usvajanja govora- teorije u enja, nativisti ko i interakcionisti ko č č čobjašnjenje

Ø Osnovni elementi usvajanja govora- biološki i sredinski preduslovi

Ø Govor i mišljenje - 4 perspektive

 Preverbalna komunikacija

Jezi ka komunikacija oslanja se na č prelingvistička komunikativna dostignuća

Percepcija zvukova

Preferencija za govor ljudi nad ostalim zvukovima

Diferencijacija zvukova svih svetskih jezika

Diferencijacija zvukova maternjeg jezika- nekoliko dana posle ro enjađ

Reprodukcija zvukova

pla , sa varijacijamač gukanje- 3m.

brbljanje-6m.

Komunikacija

socijalni osmeh- primarna intersubjektivnost - 2,5 m.

socijalno upu ivanje- sekundarna intersubjektivnost - 9m.ć neverbalni gestovi pokazivanja- 12m.

instrumentalno pokazivanje- prvo gleda da li majka gleda ili ne ukazuje na nešto kad je samo - 18m.

Pitanje govornog razvoja

Problem referencije - svaka re ukazuje čna nešto- kako se me u svim stvarima i vezama na đkoje re može da se odnosi č izdvaja baš ona na koju se stvarno odnosi? - kako dete shvata da zvuci (re i) imaju čulogu ukazivanja- svaki doga aj ima đmnogo elemenata, svaka stvar mnogo atributa

Problem gramatike - pravila, odnosi izme u re i; đ č- redosled re i- sintaksa, č- redosled promenljivih delova re i- sufiksi, čprefiksi;

Deca lako usvajaju pravilan govor, dok ak či odrasli teško usvajaju pravila kada u e čstrani jezik;kako deca koriste pravila koja nisu ula č(konjevi);

Jezički podsistemi- glasovi

Glasovi prilago avanje ograni enom nizu đ č

glasova roditeljskog jezika- razlikovanje, selekcija, brza produkcija

ograni en broj kombinacija glasovač pojednostavljenje- mama, tata,.. re kao geštalt- ne zbir glasovač neujedna ena težina glasova- r, l, z,..č Fonemi- smisaone glasovne kategorije

jezika- osnovni glasovi jezika razlikuju jednu re od druge. Razlikovanje čglasova nije automatsko- ujemo ono čšto ima zna enječ

Morfemi- najmanje jedinice zna enja- čdeo re i ili cela re (pas, trans-plant (a)-č čcija)

Jezički podsistemi - reči

Brbljanje sli no jednostavnim prvim re ima -kraj prve č čgodine

Dešifrovanje zna enja – obostrane teško e, zajedni ki č ć čnapor

Prve re i povezane su sa aktivnostima- č organizacija sopstvenih i tuđih aktivnosti - zajedni ko usmeravanje čpažnje ka objektu

Nova sposobnost dece da operišu na posredovan način, indirekno preko re i- č uzajamni uticaji kroz želje, zabrane; reagovanje na o ekivanja- č doživljaj uspeha i neuspeha.

Lurija- “udvostručavanje sveta”- neopažajni, verbalni simboli ki svet- nova dimenzijač

Jezički podsistemi - reči

Prve reči Imenice- objekti i klase (ozna avanje č

konkretnog, povezano sa akcijama)- 65%

Relacione reči- promena stanja ili mesta objekta, odnosi (nema, evo, gore, na, u,...)

Semantičko NE- odbijanje, neslaganje- volja, želja- jedna od prvih re i ( drugi čpsihi ki organizator, R.Špic)č

Standardi- uspeh i neuspeh (uh, oh, jupi)

Značenja prvih reči Srednji nivo apstrakcije- životinja- pas-

vu jak č Preterana generalizacija- preširoko

koriš enje re i (na osnovu opažajnih ć čsvojstava; re maca koriste i za psa)č

Preterana restrikcija- preusko koriš enje ćre i (samo ku na maca)č ć

Tipične generalizacije u govoru male dece

Dečija reč

Prvi objekat Proširenje Moguće zajedničko

svojstvoptica

mece

musica

koko

vu-vau

vrapci

mesec

mušica

kreketanje

psi

krave, psi, mačke, svaka pokretna životinja

keks, okrugli oblici u knjigama, markice, slovo O

trunčice, prašina, svi mali insekti, njegovi palčevi

tonovi na violini, klaviru, fonografu, sva muzika

sve životinje, igračke psa, mekane papuče, krzno

pokret

oblik

veličina

zvuk

tekstura

Jezički podsistemi- rečenice

Dvočlani iskazi – dva puta više informacija;omogu ava deci da iskoriste odnos izme u ć đre i unutar iskaza da bi izrazila zna enje- č čro enje gramatikeđ .

Ø izražajnost – (vidi + de ak)čØ redosled omogu ava nova zna enja- ć č

gramati ka pravila sintakse (de ak vidi; vidi č čde ak)č

Ø telegrafski kvalitet- samo najbitnije, pojednostavljenje, dvosmislenost (“indijanski”;“ne jede”)

Ø Usložnjavanje- kako se pove ava dužina ćiskaza, raste i složenost gramati kih pravila čkoja odre uju ure enje re i đ đ č

Ø deca koriste intuitivno gramati ka sredstva, čsložena apstraktna pravila koja i odrasli teško razumeju

Jezički podsistemi - upotreba reči

Praktična upotreba reči- sposobnost odabira re i i redosleda u specifi nom kontekstuč č

proto-imperativni (prete a naredbi) i čproto- deklarativni (prete a izjavnih iskaza)č

Ista forma za postizanje razli itih ciljeva (“da li su čvrata zatvorena?”) (“stojiš na mojim kockama”);

Jezički podsistemi - upotreba reči

Figurativna upotreba reči - metafori ki čjezik (na osnovu sli nosti) simboli ka igra; č čnasuprot bukvalnom zna enju (“popeo mu čse na glavu”, “sediš mi za vratom”) - kreativnost

Socijalna pravila – “hvala”, “molim”- kulturološki kontekst (ljubaznost, poniznost,...)

Uzimanje u obzir pozicije slušaoca- sposobnost da se stvari kažu na na in koji čje razumljiv sagovorniku. Deca na ranom uzrastu pokazuju sposobnost da prilagode svoj jezik spram potreba slušaoca.

Teorije usvajanja govora

Teorije socijalnog učenja – usvajanje zna enja čre ič

Ø klasično uslovljavanje - zvuk i objekat- asocijacija po dodiru, objašnjava razumevanje, ne i izgovaranje re ičØ instrumentalno uslovljavanje - izgovaranje re i-čsocijalno potkrepljenje (pažnja, oduševljenje) aproksimacije zvuka

Ø imitacija – o igledno, ali koriste gramati ke oblike č čkoje nikada nisu ula (konjevi)č- apstraktno modeliranje (Bandura)- imitacija apstraktnih opštih jezi kih principa (množina, prošlo čvreme)

Teorije usvajanja govora

Nativističko objašnjenje- Noam ČomskiØ Uro ena sposobnost razumevanja i stvaranja đ

jezika - poseban sistemdeca produkuju iskaze koje nikada nisu ula; čspontani iskazi esto krše gramati ka pravilač č

Ø Površinska struktura jezika - re i i re enice; č č

Ø Dubinska struktura jezika - skup pravila iz kojih se izvodi površinska struktura

Ø Istraživanja- metod intuitivnog zaklju ivanjač - procena ispravnosti jezi kog iskaza- osnova čjezi ke kompetencije (pec; redosled)č

Teorije usvajanja govora

Ø Svakodnevni govor- malo povratnih informacija o ispravnosti- roditelji uglavnom ne ispravljaju decu, niti izražavaju neodobravanje, a kad to i rade nema posebnog efekta na uspeh

Ø Uro eni đ modul za usvajanje jezika –LAD (language aquisition device), koje sredina automatski aktivira kada je dete dovoljno sazrelo. Programiran da prepozna univerzalna pravila u osnovi bilo kog jezika

Ø Sadržaj specifičnog jezika se u i - čpovršinska stukura- odre ena đ individualnom istorijom deteta

Teorije usvajanja govora

Univerzalno- konstruktivistička teorija (Interakcionistička)

Ø u enje- nemogu e; uro ena struktura- udotvorno č ć đ č(Miler)

Ø naglašavaju kognitivne preduslove razvoja jezikaØ akcione šeme sa ljudima i mentalno predstavljanje

objekata i pojava –reprezentacija - postojani objekat, simboli ka igra, odložena imitaciječ

Ø problem usvajanja gramatike iznad kognitivnih mogu nosti deteta ć

Ø gramatika uzgredan proizvod interakcija

Teorije usvajanja govora

Socio-kulturna teorija (Interakcionistička)Ø uloga socijalne sredine u obezbe ivanju đ

potpornog sistema za usvajanje jezika- Bruner, Vigotski.

Ø Formatiranje - socijalno uobli ene aktivnosti ču kojima odrasli i dete zajedno u estvuju- čkomunikativne interakcije pre jezika (skrivalice, uspavljivanje)- osnov za prelazak u govorni oblik komunikacije

Ø Formatirani doga aji đ kroz koji deca usvajaju govor ine č potporni sistem za usvajanje jezika -LASS (language aquisition support system) –sredinski par uro enom LAD sistemuđ

Teorije usvajanja jezikaIstaknuta svojstva velikih pristupa usvajanju jezika

Teorija Osnovni uzročni faktor

Mehanizam Pojava koja je objašnjena

Učenja

Nativistička

Interakcionisti-čka (kognitivna hipoteza)

Interakcionistička (socio-kulturni pristup)

Sredina

Nasleđe

Interakcija socijalnih i bioloških faktora

Kulturna medijacija interakcije sredine i nasleđa

Imitacija, uslovljavanje

Sazrevanje

Asimilacija i akomodacijaMentalna reprezentacija

Koordinacija u kulturnim skriptima

Značenje i izgovor reči

Sintaksa

Povezanost kognitivnog i jezičkog razvoja

Odnos jezika i mišljenja

Elementi usvajanja govora

Biološki i sredinski preduslovi razvoj jezi kih sposobnosti u potpunosti č

zahteva i u eš e u ljudskim aktivnostima i č ćizlaganje jeziku kao delu tih aktivnosti.

izlaganje jeziku bez interakcije – TV omogu ava imitaciju, asocijacije - usvajaju ćre nik, ne proizvode govor i složene re enice- č čnema provere u interakciji (Španske serije)

izlaganje interakciji bez govora- gluva deca razvijaju gestovni jezik jednako brzo kao ona koja ujuč - važan na in ure enja sredine koja č đomogu ava u eš e u aktivnostima ć č ćposredovanim jezikom

Elementi usvajanja govora

Ø Namerno podučavanje - ni jedna od 4 teorije ne naglašava- fidbek sa korekcijama- malo rezultata

Ø “Majčinski jezik” -naglašena intonacija, sporije, pauze, jasan izgovor, kratki i jednostavni iskazi, ponavljanje, ograni en re nik, č čupu ivanje, proširivanje, ć pojednostavjivanje i usložnjavanje

Ø Deca razvijaju osnovne elemente jezika bez posebne pomo i odraslihć

ODNOS GovorA i mišljenjA

ØInterakcionistička teorija (Pijaže)- govor izrasta iz senzomotornih šema i sposobnosti simboli ke čreprezentacije - razvoj mišljenja je preduslov za razvoj govora, jezik odražava mišljenje - podu avanje govoru ne pomaže razvoju mišljenjačØSocio-kulturna teorija (Vigotski)- govor i mišljenje se javljaju nezavisno, ali se u ranom detinjstvu povezuju i stvaraju specifi no ljudske čoblike – govor je sredstvo mišljenjaegocentrično mišljenje= egocentričan govor, kolektivni monolog;

Govor i mišljenje- Vigotski

prve re i- č sredstvo komunikacije sve nove psihološke funkcije su prvo socijalne -

kroz interakcije koje ih podržavaju

kasnije transformisane u individualne sposobnosti- sredstvo mišljenja

od socijalnog govora izdvaja se egocentrični govor (jezi ki posredovno mišljenje) č ka unutrašnjem govoru =mišljenje

Autoregulativna funkcija- egocentri ni govor čse poja ava u situacijama teško a rešavanja č ćproblema;

Komunikativna funkcija- menja se zavisno od prisustva dece

Govor i mišljenje- Vigotski

do 2. godine paralelan razvoj- prethodnici govora nezavisni od intelektualne fukcije i mišljenje nezavisno od govora- senzomotorne šeme

Ukrštanje- mišljenje postaje govorno, a govor intelektualan

Govor omogu ava mišljenju da bude i socijalno i ćindividualno-- da komuniciramo individualne misli - da socijalnu stvarnost preobražavamo u individualno mišljenje

Sredstvo razvoja i oblikovanja viših psihičkih funkcija- pam enja, složenih emocija, percepcijeć

Слајд 1OSNOVNE TEME Preverbalna komunikacijaPitanje govornog razvojaJezički podsistemi- glasoviJezički podsistemi - rečiJezički podsistemi - rečiСлајд 8Jezički podsistemi- rečeniceJezički podsistemi - upotreba rečiJezički podsistemi - upotreba rečiTeorije usvajanja govoraTeorije usvajanja govoraTeorije usvajanja govoraTeorije usvajanja govoraTeorije usvajanja govoraTeorije usvajanja jezikaElementi usvajanja govoraElementi usvajanja govoraODNOS GovorA i mišljenjAGovor i mišljenje- VigotskiGovor i mišljenje- Vigotski