MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD FAKULTET ZA MENADMENT ZAJEAR

SEMINARSKI RAD

TEHNOLOGIJA I INOVACIJE ZA ODRIVI RAZVOJ

Mentor prof.dr.Dejn Paunkovi

Ime Studenta i broj indeksa Mimar Salihamidi A/562/08, tim lider

Kragujevac, januar 2012.

SADRAJI. UVOD.......................................................................................................................2 II. PRIMERI 1. Solarna tehnologija za odrivi razvoj...............................................................4 2. Geotermalne pumpe..........................................................................................5 3. Toyota Motor Europe -elektrina i hibridna vozila..........................................7 4. Solarni paneli i avion na solarni pogon..........................................................10 5. Odriva mobilnost- odrivi razvoj i saobraaj................................................12 6. Odrivi razvoj i telekomunikacija - "zeleni" mobilni telefoni..........................14 7. Savremeni koncepti odrivog razvoja poljoprivrede.......................................16 8. Organska poljoprivreda...................................................................................20 9. Odrivi razvoj prirodnih resursa lekovitog i aromatinog bilja......................23 10. Zelena tehnologija za odrivost zemljita fitoremedijacija...........................26 11. Uzgoj goveda sistemom krava tele................................................................29 12. Inovativni pristupi u reavanju problema otpada u gradovima......................31 13. Inovativni pristup u reavanju problema otpadnih voda u gradovimapreiiva otpadnih voda................................................................................34 14. Inovativni pristup u reavanju problema sivih otpadnih voda u domainstvima- biljni preiiva sivih otpadnih voda..................................36 15. Inovativni pristupi u reavanju problema buke u gradovima..........................38 16. Odriva arhitektura - pasivne solarne kue....................................................41 17. Kue od balirane slame....................................................................................43 18. Odrivi krov Roof point.................................................................................45 19. tedljive zgrade- temperaturni senzori i "e-monitoring".................................48 20. Odrivi turizam- Mokra Gora..........................................................................50 21. Odrivi razvoj grada-drave Singapur ...........................................................52 22. Implementacija savremenih tehnologija i inovacija za odrivi razvoj gradaodgovor kompanije "Siemens".........................................................................54 III. ZAKLJUAK.....................................................................................................57 LITERATURA

1

UVODDostizanje odrivog razvoja se ne moe ostaviti tristu neizbena je uloga drave. izvod iz britanskog udzbenika Ekoloka ekonomija uvod (The pursuit of sustainable development cannot be left to market there is an inescapable role for government Ecological Economics - An Introduction, by Michael Common and Sigrid Stagl, 2005, Cambridge University Press) Lingvistiko poreklo termina nalazi se u umarstvu. U ovoj oblasti odrivi razvoj znai da se ne sme posei vie drvea nego to je posaeno. Ovako, gotovo simboliko znaenje, vrlo jednostavno ukazuje na pojam odrivosti. Ovaj termin se po prvi put pojavljuje u politici zatite sredine u izdanju Meunarodne unije za ouvanje prirode "World Conservation Strategy" (Strategija ouvanja sveta), 1980. godine. Zatim se ponovo pojavljuje 1981. godine u knjizi koju je izdao Worldwatch Institute "Building a Sustainable Society" (Izgradnja odrivog drutva), da bi konano postao kljuni pojam u izvetaju Brundtland komisije i bio dalje elaboriran u Myers-ovom delu "Gaia: An Atlas of Planet Management" (Atlas planetarnog menadmenta), objavljenog 1984. Najee navoena definicija odrivog razvoja nalazi se u izvetaju Naa zajednika budunost, koji je, na poziv Ujedinjenih nacija sainila Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj (tzv. Bruntland komisija, nazvanu prema imenu predsedavajue Gro Harlem Bruntland ) 1987. godine. Definicija glasi: "Odrivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a istovremeno ne ugroava mogunost buduih genaracija da zadovolje svoje potrebe." Danas, pojam odrivog razvoja stekao je auru univerzalnog termina. Koriste ga sve angaovane grupe, a navodi se u razliitim miljenjima i ideologijama: industrijski predstavnici zahtevaju "odrivi ekonomski razvoj", zemlje Treeg sveta insistiraju na "odrivom drutvenom razvoju, dok industrijski razvijene zemlje, sa svoje strane, pod odrivou podrazumevaju "odrivu ekoloku zatitu" i "odrivo korienje resursa". Prema tome, kao najvanije sredstvo za postizanje njihove verzije odrivosti, privreda poziva na ogranienje vladinih intervencija, manje razvijene zemlje pozivaju na vii stepen ekonomskog razvoja (pomoi), a industrijske zemlje na ekoloke zatitne mere na globalnom nivou. Najveim delom, Konferencija Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju (UNCED) u Riju bila je organizovana sa ciljem usklaivanja ovih razliitih ciljeva. Onako kako je korieno u Riju, odrivost sadri etiri dimenzije: drutvena kompatibilnosti i pravinost, ekonomski nosei kapacitet, ekoloka otpornost i vremenska dimenzija. Moe se rei da se koncepcija odrivog razvoja bazira na tri osnovna principa: 1. princip ekoloke odrivosti, koji obezbeuje da razvoj bude kompatibilan sa odravanjem vitalnih ekolokih procesa, bioloke raznovrsnosti i biolokih resursa; 2. princip socijalne i kulturne odrivosti, koji obezbeuje da razvoj bude kompatibilan sa kulturom i tradicionalnim vrednostima ljudskih zajednica i doprinosi jaanju njihovog identiteta;

2

3. princip ekonomske odrivosti, koji obezbeuje da razvoj bude ekonomski efikasan i da se resursima upravlja na nain da njih mogu uspeno da koriste i budue generacije.

Slika 1. Koncept odrivog razvoja Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija, potpisana septembra 2000. godine, obuhvata milenijumske ciljeve razvoja, tj. osam ciljeva koje su svih 191 zemalja lanica Ujedinjenih nacija dogovorile da pokuaju da ostvare do 2015. godine. Ovi ciljevi se tiu: 1. Iskorenjivanje ekstremnog siromatva i gladi 2. Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja 3. Promovisanje jednakosti polova 4. Smanjenje smrtnosti kod dece 5. Poboljanje zdravlja majki 6. Borba protiv HIV/SIDA-e, malarije, i drugih oboljenja 7. Obezbeenje ekoloke odrivosti 8. Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj Tako postavljeni sloeni zahtevi odrivog razvoja zahtevaju ruenje granica ne samo politike konkurencije, ve i tradicionalnu vladinu politiku uopte, jer granice izmeu drava bukvalno postaju nevane, a intervencije na meu-dravnom i transdravnom nivou neophodne. No, svima je postalo jasno da, ukoliko se ele postii svi ciljevi koji su u skladu sa principima i naelima odrivosti i odrivog razvoja, neophodna je implementacija savremenih tehnologija i inovacija, i to onih koji zavreuju epitete socijalno, ekoloko i ekonomsko prihvatljivih reenja. Ovim radom pokuaemo da, polazei bilo sa mikronivoa (domainstvo) ili makronivoa (grad/drava), prikaemo neke od znaajnih savremenih tehnologija koje su svoju primenu nali u poljoprivredi, industriji, graevinarstvu, saobraaju, kao i drugim vanprivrednim delatnostima, i objasnimo njihovu funkciju u postizanju odrivosti i odrivog razvoja 3

PRIMER 1: Gajovi Neda A/318/09

Solarna tehnologija za odrivi razvojU roku od svega nekoliko godina energetska slika bitno e se izmeniti. Savremeno drutvo, nain ivota kojim ivimo i kojem stremi veina svetske populacije podrazumeva niz pogodnosti na koje smo navikli i koje uzimamo zdravo za gotovo. Boravak u prostorijama koje uvek imaju idealnu temperaturu, to postiemo jednostavnim nametanjem termostata, rasveta u naim domovima i oko njih, komunikacijska umreenost, proizvodi iz celog sveta dostupni su nam u oblinjoj trgovini. U naim domovima se nalaze dodatna pomagala kao to su poreti, suilice, razni aparati, a svi za funkcionisanje troe elektrinu energiju kao i industrija koja ih proizvodi. Veinu energetskih potreba zadovoljavamo sagorevanjem fosilnih goriva. Na toj vrsti izvora zasnovan je i na ubrzani razvoj i napredak u poslednjih stotinu godina. Sagorevanje fosilnih goriva ima nepovoljan uticaj na okolinu, a i koliine su im ograniene. Iskoriavanje tih rezervi ini izvore sve tee dostupnima, a u konano, suoeni smo sa znatnim rastom cena. Pred nama su veliki izazovi koji nas teraju na pronalaenje reenja koja e omoguiti odranje uslova za zadravanje postignutog standarda i za dalji razvoj. Svesni smo da u dogledno vreme nee biti mogue zadovoljiti nae potrebe kao to sada to inimo. Zbog toga se i trae naini to efikasnijeg i fleksibilnijeg iskorienja energije obnovljivih izvora kao to su energija biomase, vetra, vode i sunca. Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora trenutno je skuplja od klasinih naina, a trenutni kapaciteti ne mogu nadomestiti klasine izvore energije, stoga se ulau velika sredstva u razvoj novih tehnologija i traenje naina za to uinkovitije iskorienje energije iz obnovljivih izvora. Uz reenja za iskorienje energije biomase, vetra i vode u termalnoj i fotonaponskoj solarnoj energiji prepoznat je najvei potencijal za zadovoljenje naih buduih potreba. Siemens kao jedna od najveih kompanija i predvodnik u postavljanju trendova u industriji i energetici neprestano razvija tehnologije za to efikasnije upravljanje i proizvodnju energije. Uz ostale nabrojene vidove proizvodnje obnovljive energije Siemens je prisutan i u solarnoj fotonaponskoj tehnologiji: od razvoja prve tehnologije za proizvodnju silicijuma u pedesetim godinama 20. veka preko prve komercijalne upotrebe fotonaponskih modula i invertera u osamdesetima do daljeg razvoja fotonaponskih elektroenergetskih postrojenja posednjih godina. Sa svojim proizvodnim portfolijem Siemens osigurava proizvode i reenja za izgradnju fotonaponskog sistema, kao to su spojne kutije, transformatori, niskonaponski i srednjenaponski razvod, a srce sistema su inverteri, odnosno pretvarai elektrine energije proizvedene u fotonaponskim panelima u elektrinu energiju prilagoenu mrei u koju se energija predaje. Pouzdanost i visok stepen efikasnosti zagarantovan je ugradnjom komponenti koje su se potvrdile u industrijskoj primeni. Solarna tehnologija neprestano se razvija, poveava se isplativost sistema kroz manju cenu, nova tehnoloka reenja i poveanje cene fosilnih goriva. Trenutno najvei udeo fotonaponskih sistema u svetu ine komercijalni sistemi srednjih snaga. Na drugom su mestu rezidencijalni sistemi, a tree mesto zauzimaju sistemi velikih solarnih elektrana. U roku od svega nekoliko godina situacija e se bitno izmeniti. Uz apsolutni rast svih vrsta sistema najvei udeo zauzee velike solarne elektrane i komercijalni sistemi. Razvoj tehnologije iskorienja obnovljivih izvora energije omoguava rast celokupne industrije i daje odgovore na izazove pred nama.

4

PRIMER 2: Ivkovi Nena S/364/10

Geotermalne pumpeZemlja ima mogunost da apsorbuje toplotnu energiju Sunca. Da bi se iskoristila ova akumulirana energija toplota se preuzima od zemlje preko tenog medijuma (rastvor vode, glikol, freon) i prenosi se do toplotne pumpe. Na taj nain se toplota prenosi do eljenog objekta. Najvie energije koju ljudi koriste generie se iz fosilnih goriva (nafte, prirodnog gasa, uglja ili uranijuma). Budui da ulazimo u energetsku krizu ova fosilna goriva postaju sve skuplja. S obzirom na to da je elektrina energija u Srbiji veim delom proizvedena iz uglja, stalni porast cena ovog energenta navodi nas da potraimo druge potencijalne izvore energije. Jedan od takvih izvora su geotermalni izvori koji se, pomou toplotnih pumpi, mogu u zimskom periodu koristiti za grejanje, a u letnjem periodu za hlaenje prostora. Geotermalna energija spada u obnovljiv izvor energije i u razliitoj meri je prisutna svuda. Samim tim, ekoloki je najopravdanija njena upotreba, a ekonomski gledano je i najpovoljnija jer pristie u besplatnoj formi. Toplotna pumpa je ureaj koji koristi sunevu toplotu akumuliranu u zemlji ili podzemnim vodama za hlaenje i grejanje stambenog ili poslovnog prostora. Geotermalna toplotna pumpa funkcionie tako to preuzima toplotu iz zemlje da bi obezbedila korisnu energiju za grejanje kue i obezbeivanje tople vode. Toplotna geotermalna pumpa nudi odlinu utedu energije, a ak do 75% energije za grejanje moe biti izvueno iz zemlje. Elektrina energija se koristi za rad kompresora i cirkulisanje tenosti koja razmenjuje toplotu. Zatvorena petlja cevi se postavlja u zemlju i puni sa glikol antifriz tenou. Ta tenost se greje toplotom iz zemlje na oko 10-12C. Zatim se prenosi u toplotnu pumpu gde se toplota predaje drugom mediju. Toplotna pumpa onda, uz pomo svog kompresora, obezbeuje toplu vodu za sistem grejanja. Geotermalna energija se najbolje koristi sa podnim grejanjem, koje zahteva vodu niske temperature za grejanje kue.

Slika 2. Geotermalna pumpa 5

Postoje dva sistema ugradnje geotermalnih pumpi, a to su horizontalni i vertikalni. Za horizontalni sistem je potrebna vea povrina zemljita. Zato se ovakav sistem preporuuje za porodine kue sa veim placem, kod izgradnje novih stambenih objekata gde e se vriti vei zemljani radovi ili na mestima gde nije mogue pronai stabilni izvor vode. Vertikalni sitem je veoma dobar, jer je temperatura zemljita na dubinama veim od 20m stabilna tokom cele godine. Veoma dobro moe da se koristi za pasivno hlaenje u toku leta. Zbog relativno visoke cene instaliranja ovaj sistem namenjen je za vee objekte. Pri tom, elektrina energija iz geotermalnih izvora moe se proizvoditi 24 sata na dan. Metoda koja se koristi za dobijanje elektrine energije ne stvara emisije tetne za okolinu, zatim smanjuje se korienje fosilnih goriva, to takoe smanjuje emisiju tetnih gasova. Druga prednost su zalihe energije koje su nam na raspolaganju jer su zalihe geotermalne energije praktino neiscrpne.

Slika 3. Tipovi geotermalnih pumpi Geotermalna energija je pouzdana jer ne zavisi od meteorolokih uslova za razliku od hidroelektrana (zavise od koliine vode na raspolaganju), vetroelektrane (vetar jako varira i ne moe se znati kad e ga biti), solarna postrojenja (ne mogu raditi nou i zavise od metereolokih prilika). Velike prednosti geotermalnih pumpi su i dug vek korienja, mali trokovi odravanja, tih rad i jednostavno korienje, a to je najznaajnije ne prouzrokuje buku, dim i prljavtinu prilikom korienja. Najvei nedostatak je to to nema mnogo lokacija koje su prikladne za iskoriavanje geotermalne energije i pogodnih za izgradnju geotermalnih pumpi. Najbolje lokacije su one koje imaju dovoljno vrue stene na dubini pogodnoj za buenje. Takoe nedostatak je i velika povrina neophodna za izgradnju geotermalnih pumpi (do 25kvm za proizvodnju 1kW snage za zagrevanje) to podrazumeva i odreeno unitavanje zelenih povrina. Jedan od nedostataka su i veliki trokovi izgradnje, zatim nedovoljna obavetenost stanovnitva o viestrukim prednostima ovog energenta, kao i nedovoljno struno osposobljeni kadrovi za izvoenje ovih radova.

6

Uticaj geotermalnih pumpi na tri kljuna aspekta odrivog razvoja moemo posmatrati: Sa aspekta uticaja na ivotnu sredinu nalazimo da su geotermalne pumpe prihvatljive jer ne emituju tetne gasove u atmosferu, pa samim tim nemaju negativnog uticaja na ljude, biljke i ivotinje. Sa aspekta uticaja na drutvenu zajednicu postoji problem finansijskog karaktera koji se odnosi na (ne)spremnost ljudi da ulau u neto to ne daje rezultate odmah ve nakon izvesnog vremenskog perioda. Dakle, veliki problem ovakvog sistema je njegova cena. Troak ugradnje moe biti amortizovan posle nekoliko godina korienja utedom koja se ostvari po pitanju elektrine energije. Sa ekonomskog aspekta imamo pozitivan efekat tednje neobnovljivih resursa i smanjenje finasijskih izdataka za uvoz energenata u kojima drava oskudeva (npr. smanjenje uvoza gasa i elektrine energije). Obnovljiva energija je svuda oko nas i besplatna je koristili je mi ili ne. Budui da je procenjena totalna koliina geotermalne energije koja bi se mogla iskoristiti znatno vea nego sveukupna koliina energetskih izvora baziranih na nafti, uglju i prirodnom gasu, trebalo bi geotermalnoj energiji svakako pridati veu vanost. Naroito ako se uzme u obzir da je re o jeftinom, obnovljivom izvoru energije koji je uz to i ekoloki prihvatljiv. Takoe, potrebno je naglasiti da se ulaganja u izgradnju geotermalnih pumpi viestruko vraaju nakon izvesnog vremenskog perioda kroz utedu elektrine energije i do 75%.

PRIMER 3: Kovaevi Nikola A/964/08

Toyota Motor Europe -elektrina i hibridna vozilaPrema podacima objavljenim u izvetaju o odrivom razvoju za 2011. godinu, Toyota Motor Europe (TME) nastavlja da smanjuje emisije CO2 iz godine u godinu i, bez obzira na ekonomsku krizu, poveava intenzitet svojih ekolokih i drutvenih aktivnosti. Ovaj izvetaj daje detaljne podatke o Toyotinim ekolokim, drutvenim i ekonomskim rezultatima za fiskalnu godinu 2010, koja se odnosi na period od aprila 2010. do marta 2011. Fiskalna 2010. je oznaila kraj petogodinjeg ekolokog akcionog plana TME. Kod prodaje vozila, kompanija je u 2010. postigla dodatno smanjenje emisija CO2 od 1.7% za Toyota i Lexus vozila prodata u Evropi u poreenju sa 2009., kao i smanjenje od 23.5% u poreenju sa 2006. Emisije su u 2010. pale na 130 g/km, prema podacima JATO-a. To je rezultat neprekidnih investicija kompanije u tehnologije kao to su Toyota Optimal Drive ili sve popularniji Hybrid Synergy Drive (HSD) i Lexus Hybrid Drive. Ukupno je prodato 70,520 hibridnih vozila u EU u 2010. ( poveanje od 96% u poreenju sa 2006.). Kao deo Toyotinog globalnog projekta Plug-in hibridnih elektrinih vozila (Plug-in Hybrid Electric Vehicle PHEV), TME je iznajmila 200 Prius Plug-in Hybrid vozila odabranim partnerima u 18 evropskih zemalja, koji testiraju automobile u realnim uslovima. Toyota Motor Corporation (TMC) je krajem 2011. preko svojih partnera irom zemlje je poela da prima porudbine za Prius PHV (plug-in hibrid), 7

benzinsko-elektrino hibridno vozilo koje moe da se puni preko kune elektrine utinice. TMC e krajem januara 2012. lansirati ovo vozilo u Japanu. 2010. godine Toyota je takoe najavila poetak proizvodnje Yarisa HSD. Toyota Motor Manufacturing France- odriva fabrika u Valensijenu (Francuska), e izbaciti sa trake Yaris HSD u drugoj polovini 2012. Ovi vremenski podaci govore u prilog tome koliko Toyota Motor Corporation uurbano radi na pripremama i osvajanju trita automobila koji koriste elektrini i li hibridni (kombinovani) pogon, uvaavajui ideje odrivosti i nadometanja klasinih goriva obnovljivim energetskim resursima. Sa naglaskom na svoje elektrine (EV) i hibridne (HV) karakteristike, Prius PHV dostie visok nivo kako zatite ivotne sredine, tako i voznih performansi. Na kratkim deonicama radi kao elektrino vozilo (EV), koristei samo elektrini motor, dok za srednja i duga putovanja radi kao hibridno vozilo (HV). Vozai ne moraju da brinu o preostaloj koliini baterije, s obzirom na to da se Prius PHV automatski prebacuje na hibridni nain rada kada se baterija istroi do odreenog nivoa. U cilju promocije elektrinih vozila, TMC prilagoava cenu da bude dostupna mnogima, inei tako da ovo vozilo bude dostupno za iroku upotrebu. Sa ciljem da ubrza irenje upotrebe elektrinih vozila, TMC je razvoj Prius PHV fokusirala na tri glavna dela: 1) naglaavanje visokih performansi zatite ivotne sredine, 2) vrednost proizvoda i jednostavnost upotrebe i 3) pristupanost.

Slika 4. Toyota Prius PHV Ovo vozilo je opremljeno litijum-jonskom baterijom koja moe da se puni preko standardne elektrine utinice i ima domet od 20 km u elektrinom reimu. Prvi rezultati ovog projekta pokazuju 36% manju potronju goriva od najboljeg u klasi dizela uporedive veliine i 49% manju potronju goriva od benzinskog vozila sline veliine.

8

Toyotina posveenost smanjenju emisija CO2 nije ograniena samo na proizvode, ve i na proizvodnju, logistiku i prodaju. Emisije CO2 koje izbacaju proizvodna postrojenja TME su smanjenje za 31% u odnosu na 2007. Ipak, nisu uspeli da postignu prvobitan cilj od 425 kg CO2 po jedinici, zbog smanjenog obima proizvodnje. Logistika delova za proizvodnju je postigla 39% manje emisije CO2, logistika vozila gotovo 37% manje emisija, a logistika servisnih delova 40% manje emisija CO2 u poreenju sa 2006. Jo jedan primer ovog Toyotinog cilja je otvaranje odrivog prodavca u Salzburgu, koji je otvorio Toyota Frey Austria. Ekoloke odlike ovog partnera Toyote ukljuuju sistem fotonaponskih elija ugraenih u krov, koje zadovoljavaju 10% potreba za elektrinom energijom. Sistem za obradu vode smanjuje koliinu vode potrebne za pranje vozila za 80%. Izazovna ekonomska klima daje Toyoti priliku da pokae svoju predanost lokalnoj zajednici. U 2010. godini Toyotini radnici i prodavci su bili ukljueni u preko 150 lokalnih projekata, to je dovelo do drutvene koristi od oko 5 miliona . Povezanost sa dobavljaima je ojaana zahvaljujui politici kupovine, to je dodatno unapredilo ve dobru poslovnu saradnju. Toyotin princip uzajamnog poverenja i razumevanja je pokazan kroz elju kompanije da stvori stabilno radno okruenje za stalno zaposlene i dugoroan razvoj za sve lanove tima, uz uvaavanje potreba zajednice sa naroitim osvrtom na ouvanje ivotne sredine. Evropske investicije u 2010. su bile 283 miliona (+24% u poreenju sa 2009.). To ukljuuje proirenje poligona za testiranje u Toyotinom objektu za istraivanje i razvoj u Zaventemu, Belgija i novi Toyotin centar za delove u paniji.

9

PRIMER 4: Rankovi Marija A/711/10

Solarni paneli i avion na solarni pogonKada se govori o alternativnim, obnovljivim energetskim resursima najee se misli na dostupnost energije Sunca. Solarni paneli, kao kolektori te energije, jesu deo ideje o odrivosti razvoja, a pri tom ne dovode do zagaenja ivotne sredine, a jedino zagaenje koje se javlja je rezultat procesa proizvodnje solarnih panela u fabrikama, prilikom transporta i instalacije istih. Proizvodnja energije upotrebom fosilnog goriva i nekih vrsta obnovljivih izvora energije, kao to su na primer turbine na vetar, moe biti veoma buna, dok je proizvodnja energije upotrebom solarnih elija proces koji je veoma veoma tih. Jedna od velikih prednosti suneve energije je sposobnost proizvodnje energije na udaljenim mestima gde ne postoji mogunost prikljuenja na mreu, to je i upotrebljeno za proizvodnju energije u svemiru gde se sateliti napajaju upotrebom veoma efikasnih solarnih elija. Instalacija sunevih panela na udaljenim lokacijama je mnogo povoljnije sa stanovita utede novca, nego zahtevi da se instaliraju visokonaponski vodovi elektrine energije. Suneva energija moe biti veoma efikasna na mnogim mestima i oblastima nae planete, a nove tehnologije omoguavaju efikasnu upotrebu solarnih panela ak i kada je vreme oblano ili kada nema dovoljno direktne suneve svetlosti. Solarni paneli mogu biti montirani na krovovima mnogih kua, to eliminie problem nalaenja prostora i ulaganje u nove instalacije. Jo jedna izvanredna osobina suneve energije je njena cena. Iako su inicijalni trokovi visoki, jednom kada se solarni paneli instaliraju oni obezbeuju besplatnu energiju koja e isplatiti poetne trokove tokom godina korienja iste. Istovremeno, korienje suneve energije omoguava nezavisnost od svetskih rezervi fosilnog goriva. Glavna mana su poetni trokovi. Trenutno, cene veoma efikasnih panela za sakupljanje solarne energije mogu biti preko 1000 eura (u dinarskoj protivvrednosti), a mnoga domainstva iziskuju vie od jednog panela. Ovo ini da poetna ulaganja budu znaajan i nezanemarljiv faktor prilikom razmatranja upotrebe iste. Suneva energija je u stanju da proizvodi elektricitet samo danju. To znai da u toku 24 sata, 12 sati solarni paneli ne mogu da proizvode energiju za va dom. Vreme moe da utie na koliinu proizvedene energije, a zagaenje moe da utie na rad solarnih panela jer se njihova efikasnost smanjuje sa poveanjem zagaenja vazduha. Ovo moe da bude glavni nedostatak za industrijsku primenu solarnih elija u veoma zagaenim oblastima kao na primer u industrijskim zonama velikih gradova.

Slika 5. Solarni kolektor 10

Avion na solarni pogon, koji moe da leti i danju i nou, predstavlja primer upotrebe tehnologije na bazi obnovljivih izvora energije, a koje se posebno mogu upotrebiti za razvoj automobila na elektrini pogon. Ova letelica koristi superefikasne solarne elije i baterije kako bi se odrala u vazduhu i nakon zalaska sunca. Avion na punom rasponu krila od 64,3 metara ima 12.000 solarnih elija koje sakupljaju dovoljno energije da omoguavaju i noni let. Teka samo 1.600 kilograma, kao i automobil srednje veliine, letelicu pokreu etiri motora dizajnirana da skupljaju energiju sa svojih solarnih elija u baterijama visokih performansi. Ova letelica je rezultat sedmogodinjeg rada i dostie visinu od 3.600 metara na kojoj moe da apsorbuje optimalnu koliinu svetlosti. Solarne elije, ugraene u krila od karbonskih vlakna, snabdevaju etiri elektrina motora energijom i pune baterije od litijumskog polimera tokom dana, omoguavajui time avionu da leti i tokom noi.

Slika 6. Avion na solarni pogon "Solar impuls" Prvi meunarodni let avion je obavio 13.05.2010.godine izmeu Pajerna, u vajcarskoj, i Brisela. Avion kojim je pilotirao vajcarski pilot Andre Borberg (Borschberg) poleteo je sa piste u Pajernu neto pre 9h i bezbedno sleteo u Brisel istog dana tokom veeri. Avion je 24.05.2010 prikazan predstavnicima evorpskih institucija i privrednicima s ciljem da ih podstakne da tragaju za alternativnim reenjima kako bi se smanjila upotreba fosilnih goriva. Odmah je dobio epitet - ptica koja predstavlja evropski san. Klod Miel (Claude Michel), potpredsednik belgijske kompanije Solve (Solvay) koja je od 2004. godine partner kompanije Solar impals (Solar impuls), istakao je da se obe tehnologije koriene prilikom izrade aviona maksimalna efikasnost baterije u odnosu na teinu i izuzetno laki materijali, mogu iskoristiti za razvoj efikasnijih automobila na elektrini pogon. Ako smanjite teinu, moete smanjiti emisije (tetnih gasova), rekao je on. U julu 2010. godine avion je zavrio svoj prvi 24-oroasovni let, pokazujui tako da avion, u toku dana, moe da prikupi dovoljno energije i da tako neprekidno ostane u vazduhu i bez problema leti i preko noi. Tim koji stoji iza ovog projekta se priprema za let preko Atlantika. Nita nas sada ne moe spreiti da let produimo na jo dana i noi i tako sruimo mit o trajnom letu. Tim e sada izgraditi novi, jo napredniji model aviona ija je namena preletanje Atlantika. Njihov cilj je da do 2013. godine neprekidnim letom obiu planetu. Budet ovog projekta je 95 miliona dolara. 11

PRIMER 5: Stankovi Vladimir A/567/08

Odriva mobilnost- odrivi razvoj i saobraajDananji saobraajni sistem Evropske unije suoen je sa narastajuim konfliktom izmeu poveanog zahteva za mobilnou, zbog ega pitanja negativnih uticaja na okruenje postaju sve kritinija, i nesumnjivog doprinosa saobraaja ukupnom ekonomskom razvoju. Praktino, argumenti vezani za poveano zaguenje saobraaja, lo kvalitet usluga, bezbednost, naruavanje ivotne sredine i izolaciju pojedinih regiona, suprotstavljaju se injenicama koje potvruju ekonomski znaaj sektora: ukupni trokovi saobraaja u okviru EU iznose oko 1000 milijardi eura, uee u drutvenom bruto proizvodu (DBP) je preko 10%, a sektor zapoljava preko 10 miliona ljudi. Opti je zakljuak da je evropski transport postao rtva sopstvenog uspeha. Zaguenja se javljaju prvenstveno u drumskom i vazdunom saobraaju, a rast transportnih aktivnosti vien je kao osnovni uzrok aktuelnih problema zagaenja ivotne sredine. S obzirom na procene da intenzitet transporta u zemljama EU raste, kako za ljude tako i za robu, i da premauje rast drutvenog proizvoda, sve su glasniji zagovornici koncepta razdvajanja transportne od privredne aktivnosti. Ovo je razmatrano na najviem politikom nivou u EU, gde je The Gothenburg European Council ustanovio koncept razdvajanja ekonomskog i transportnog rasta, kao kljuni inilac strategije odrivog razvoja. Takoe, Evropska komisija je finansirala i podrala projekat o razdvajanju intenziteta transporta od privrednog rasta, poznatog pod nazivom "SPRITE projekat" i projekat pod nazivom Politiki scenario za odrivu mobilnost, takoe poznat kao "POSSUM projekat". Sve ove aktivnosti deo su integrisanih napora za realizaciju koncepta odrive mobilnosti na teritoriji EU, sada proirene za jo deset zemalja lanica. Polaznu osnovu za to predstavlja nova Bela knjiga Evropske komisije Evropska saobraajna politika za 2010: vreme odluke. U fokusu ovog dokumenta je smanjenje negativnih uticaja saobraaja na ivotnu sredinu, a na osnovu poveanja efikasnosti saobraajnih reenja, kako kroz korienje savremene tehnologije, tako i kroz implementaciju inovativnih aktivnosti vezanih za saobraaj. Kao kljune opasnosti po ivotnu sredinu identifikovani su drumski i vazduni saobraaj, koji sa druge strane doivljavaju najintenzivniji rast. Uticaji budueg rasta saobraaja na ivotnu sredinu su raznovrsni. Drumski saobraaj je pokazao izuzetan razvoj poslednjih decenija. Jo u periodu izmeu 1970. i 1990. godine, broj preenih kilometara se udvostruio kako za automobile tako i za teretna vozila. Privatna vozila pokrivala su 84% povrinskog transporta u 1990. godini, a odgovarajui podaci za autobuse i eleznicu bili zu 9% za autobuse i 7% za eleznicu. U tom periodu procenti vezani za posedovanje automobila znaajno variraju u okviru EU. Drumski saobraaj je odgovoran za razliite tipove zagaenja - lokalna i globalna, kratkorona i dugorona. Snosi odgovornost za oko dve treine emisije azot oksida na teritoriji EU, i za 17% emisije isparljivih organskih jedinjenja. Ukupan uticaj ovih zagaivaa na sredinu komplikuju i sinergijski efekti, kao to je formiranje ozona u nivou zemlje od azot oksida i organskih isparljivih smea. Proporcija zagaivaa koji se oslobaaju u spoljanju sredinu zavisi od protoka, brzine i strukture saobraaja. Studije u Nemakoj su pokazale da je saobraaj glavni izvor buke. U zemljama OECD-a (Organization for Economic Cooperation and Development countries), na primer, 16% stanovnitva ili 130 miliona ljudi izloeno je buci od preko 12

65 dBa, a polovina stanovnitva ivi u sivoj zoni od 55 do 65 dBa. Razvoj saobraaja ima itav niz uticaja na korienje zemljita. Najoigledniji je gubljenje zemljita koje bi moglo biti iskorieno u druge svrhe, na primer, za obradu ili rekreaciju. S druge strane, naruava prirodna stanita, a u urbanim zonama dovodi do meusobne izolacije zajednica. Vazduni saobraaj se dramatino razvio u poslednjih trideset godina, i kako procene pokazuju ukupan obim e verovatno i dalje rasti. Avioni proizvode oko 2,75% ugljen dioksida, a kao i kod motornih vozila, redukcija emisije ugljen-dioksida zavisi od porasta efikasnosti goriva. Aerodromi, i dodatna transportna infrastruktura, imaju razliite uticaje na ivotnu sredinu, ukljuujui buku, efekte na prirodu i gubitak obradivih povrina. Projekti aerodroma jesu predmet procedura procene koje daje Komisija ali investicione odluke su, konano, stvar vlasti u datoj zemlji lanici. Strategija za promociju odrive mobilnosti, prema dokumentima EU, obuhvata sledee glavne take: 1. Planiranje korienja zemljita; redukcija potrebe za mobilnou i istraivanje alternativa drumskom prevozu; 2. Planiranje infrastrukture, uzimajui u obzir i pozitivne i negativne uticaje na sredinu; 3. Mere za poboljanje konkurentnih pozicija vidova saobraaja koji pomau ouvanje ivotne sredine; 4. Tehnika poboljanja vozila i goriva; 5. Mere koje bi uvele promene vezane za ponaanje pri korienju vozila, i samoj vonji (ukljuujui ogranienja brzine); Ovako definisana saobraajna politika je, u velikoj meri, stvar podeljene odgovornosti, izmeu vie nivoa u Evropskoj zajednici. Odluke koje se donose na nivou Zajednice, ustanovljavaju parametre za dravne i lokalne mere. Tamo gde su lokalizovani uticaji na ivotnu sredinu, a ne postoji opasnost od naruavanja jedinstvenog trita, mere saobraajne politike jesu odgovornost vlasti date zemlje lanice, na dravnom, regionalnom ili lokalnom nivou. Veoma vano pitanje koje obrauje saobraajna poltika jeste naplata trokova ivotne sredine. Koncept eksternih trokova i njihove internizacije detaljno je predstavljen u dokumentima EU poslednjih deset godina. Predlae se princip zagaiva plaa, to znai da korisnicima saobraaja treba naplatiti korienje infrastrukture, u meri dovoljnoj da se pokriju svi trokovi koji nastaju iz njihovih aktivnosti, ukljuujui i trokove vezane za zagaenja i zaguenja. Naplata, posebno za korienje auto-puteva, uvek je bila sporno pitanje: uvoenje dabina da bi se omelo pruanje transportnih usluga preko granice u okviru jedinstvenog trita, jeste protiv zakona Zajednice, tako da dravne vlasti moraju da budu sigurne da dabine nisu diskriminatorne i da su, isto tako, jasne, u smislu da su vezane iskljuivo za nastale trokove. Ovde, evidentno, postoji potreba za koordinacijom na nivou Zajednice, koja bi, moda, prevazilazila tip dobrovoljnih dogovora izmeu zemalja lanica.

13

PRIMER 6: Milosavljevi Milena S/416/08

Odrivi razvoj i telekomunikacija - "zeleni" mobilni telefoni"Zeleni" mobilni telefoni nisu jedini odrivi mobilni telefoni, ali su svakako dobri primeri u kojem smeru bi se trebao kretati dalji razvoj prenosnih elektronskih ureaja. Planirana dugovenost, umesto planirane zastarelosti, neto je na ta se eli i mora raunati na tritu odrive tehnologije. Naalost, sve pomenuto esto pada u drugi plan. Moe se rei da su odrivost i mobilni telefoni dva pojma koja se jo uvek donekle meusobno iskljuuju. Veina telefona na tritu ne spada u kategoriju zelenih ureaja, a pri kupovini novog mobilnog telefona jo uvek su nam vaniji dizajn i mogunosti od toga kakav uticaj ureaj ostavlja na okolinu. Kada se, za godinu ili dve, na tritu pojavi neki zanimljiviji i napredniji proizvod od onoga kojeg imamo ili nam je sadanji jednostavno dosadio, bacimo ga, poklonimo ili, najree, recikliramo pa se poastimo novim. Situacija se, na svu sreu, menja pa se iz redova popularnih brendova poput Nokia-e, Samsung-a, Sony Ericsson-a i drugih, pojavljuje sve vie ekolokih ureaja (eng.-gadget). Karakteristike takvih ureaja su dugotrajnost korienja, mogunost nadogradnje i reciklae veine komponenti koje su napravljene od recikliranih materijala, energetska uinkovitost, napajanje iz obnovljivih izvora energije itd. Novi koncept "zelenog" i odrivog telefona koji je vredan panje dolazi iz Nokia-e, za koju je James Barber, renomirani dizajner, osmislio ureaj kojim eli umanjiti problem e-otpada i takozvane embodied (sauvane) energije. Zelena Nokia (prototip je zelene boje pa se tako i zove) troi manje energije, gotovo cela se moe reciklirati, traje preko pet godina i ima mogunost nadogradnje. Energija koja se utroi za proizvodnju ovog mobilnog telefona viestruko je manja u odnosu na sline ureaje. Problem e-otpada ionako bi bio manji kada bi ureaji bili korieni pet i vie godina, umesto da se, uprkos tome to su i dalje funkcionalni, menjaju svaki put kada se na tritu pojavi novi moderniji ureaj. Embodied energija do sada nije bila neto o emu se previe vodilo rauna prilikom projektovanja elektronskih ureaja. To je naziv za ukupnu koliinu energije koja je potrebna da bi se ureaj proizveo i pojavio na policama trgovina i rukama kupaca. Ona ukljuuje energiju utroenu u pribavljanje sirovina, njihovu obradu, proizvodnju ureaja, njegovo pakovanje i transport do odredita.

Slika 7. "Zelena" Nokia i sastavni reciklabilni delovi Barber je napravio istraivanje o tome koliko je inae energije potrebno za izradu ureaja i koliko on energije potroi tokom svog veka trajanja. Za mobilni 14

telefon koji se koristi dve godine, energija koja je potrebna za njegovu izradu je otprilike tri puta vea od one koju e on potroiti tokom veka trajanja, dok je u sluaju prenosnih raunara odnos 50:50, pola ukupne energije otpada na proizvodnju, a druga polovina je energija koju raunar troi radom. Na tragu rezultata istraivanja, Barber je za Nokia-u izradio koncept telefona sa zamenjivim delovima koji e trajati minimalno pet godina, a 85% komponenti ureaja moi e da se reciklirati. tedelo se i na materijalu, pa je unutranja strana maske puna rupica, a za otvaranje ureaja i rastavljanje na delove potrebna je samo jedna veliina i vrsta odvijaa. Takoe, modularna kamera se moe nadograivati u korak s napretkom tehnologije kamera za mobilne telefone. Ono to se nalo na meti kritiara jeste izgled zelene Nokie, odnosno mnogi smatraju da nije estetski prihvatljiva. Ekoloki osveenim korisnicima, to e biti manje bitan deo prie. Uostalom, nakon to je uraen tei deo posla (osmiljavanje odrivog i "zelenog" mobilnog telefona), dizajn ureaja je lako doraditi.

Slika 8. Svi sastavni delovi "Zelene" Nokia-e U kontekstu eko-mobilnih telefona vredi spomenuti i jedan plavi, Samsungov Blue Earth, full-touch mobilni telefon na solarnu energiju. Punjenjem putem solarnog panela koji se nalazi na poleini mobilnog telefona, generie se dovoljna koliina energije za razgovore. Pomou eco-walk funkcije korisnik moe brojati svoje korake ugraenim pedometrom i izraunati koliko je pomogao smanjenju emisija CO2 svojim hodanjem, budui da nije koristio motorno vozilo. Blue Earth i njegovo ambalaa izraeni su od reciklirane plastike i papira, a uz ovaj ekoloki osveen telefon dolazi i energetski efikasan punja koji u praznom hodu koristi energiju manju od 0,03W.

15

PRIMER 7: Markovi Miko A/709/10

Savremeni koncepti odrivog razvoja poljoprivredePoljoprivreda ima veoma vanu ulogu koja se pre svega odnosi na rast svetske populacije i neraskidivo je povezana sa smanjenjem siromatva zemalja u razvoju. Koncept Odrive poljoprivrede i ruralnog razvoja je bio jedan od mnogih koji se izdvojio tokom osamdesetih godina prolog veka. Uspeh ostvaren projektima u poljoprivredi ili u ruralnim zajednicama, ne moemo meriti samo ekonomskim pokazateljima. Uspeni projekti su oni koji su odrivi i posle prestanka spoljnih intervencija. Takvi projekti bi trebalo da doprinesu razvoju svake od sledeih kategorija: Ekonomska Socijalna Ekoloka Institucionalna Politika Tehnoloka Savremenu poljoprivredu na poetku 21. veka karakteriu brojne nepoznanice kada je re o pravcima budueg razvoja. Na kraju drugog i na pragu treeg milenijuma javljaju se novi pogledi, odnosno nove filozofije budueg razvoja poljoprivrede. Na osnovu tadanjih kretanja mnogi autori su uoili i predvideli brojne promene koje su se odigrale do dananjih dana. Ekoloka polazita uglavnom su bila vezana i odnosila su se na osiguranje neobnovljivih resursa i ouvanje biolokog diverziteta. Ekonomski karakter, isticano je tada, mogao je da se sagleda kroz potrebu kvalitativnog razvoja, uz ogranienje kvantitativnog rasta. Socijalna uravnoteenost razvoja, kako je tumaeno, odnosila se na tenju ka zadovoljavanju osnovnih, kao i potreba vieg reda najveeg broja ljudi. Kada je u pitanju poljoprivreda, svi ovi aspekti se proimaju. Odriva poljoprivreda je vie sistem principa koji treba dugorono odravati i podravati. Naime, kada govorimo o pojmu odrive poljoprivrede uvek imamo na umu njen dugoroni cilj, a to je da obezbedi dovoljno stabilnu proizvodnju kvalitetne hrane i biljnih proizvoda za drugu tehniku namenu, uz ouvanje osnovnih prirodnih resursa i energije, zatitu ivotne sredine, kao i istovremenu ekonomsku efikasnost, odnosno profitabilnost i poboljanje ivota pojedinca i ire zajednice. Odriva poljoprivreda je sredstvo koje e omoguiti buduim generacijama da uivaju u prednostima jedinstvenog prirodnog naslea i prirodnih resursa. Postii odrivost znai suoiti se sa tri izazova: ekonomskim- kroz jaanje proizvodnje i konkurencije u poljoprivrednom sektoru socijalnim- kroz promovisanje ivotnih uslova i ekonomskih mogunosti u ruralnim oblastima ekolokim- kroz promovisanje primenjene ekologije, formiranje slubi koje se bave prirodnim stanitima, biodiverzitetom i pejzaima Odriva poljoprivredna proizvodnja morala bi da vodi rauna i o potroaima, tj. konzumentima, a to se pre svega odnosi na kvalitet, sigurnost i tradicionalne/organske proizvodne metode. 16

Tehnologije razvoja poljoprivrede proteklih decenija prolog veka podravale su intenzivni razvoj po svaku cenu, uz preterano korienje prirodnih resursa, zapostavljajui velikim delom osnovne ekoloke postulate. Upravo takvo gazdovanje resursima je dovelo do mnogih problema u zagaenju ivotne sredine i ozbiljnih razmiljanja o tome ta emo ostaviti buduim generacijama koje dolaze posle nas. Mogua alternativa takvom razvoju poljoprivrede oznaava se pojmom "odrivi razvoj". Tranzicija od konvencionalnih - industrijskih poljoprivrednih sistema, sistema sa intenzivnim tehnologijama gajenja u biljnoj i stoarskoj proizvodnji koja podrazumeva intenzivnu agrotehniku, pomotehniku i zootehniku (odnosno veliku koliinu agrohemikalija, antibiotika, hormona, veliku koncetraciju broja grla stoke na jednom mestu, sorte i rase za intenzivnu proizvodnju, smanjeni biodiverzitet) ka odrivim sistemima vodi preko tzv. "low-input" tehnologija do organske proizvodnje kao rezultata dominacije ekoloke paradigme. Proizvodno-ekoloki uslovi, ali i odreeni standardi i zakonski propisi nalau iznalaenje novih reenja u tehnologiji gajenja ne samo ratarskih, ve naroito povrtarskih vrsta. Takva reenja podrazumevaju fleksibilniju agro i zootehniku koje predstavljaju spoj konvencionalnih metoda sa modernim tehnologijama metode konzervacije zemljita, plodored sa veim ueem leguminoza, integralna zatita bilja, odgovarajue sorte, rasni sastav i semenarstvo. Sve ovo, naravno, ne moe da bude odvojeno od tehnike, tehnoloke i ekonomske moi drave. U tom smislu, u izgradnji ovakvih sistema u poljoprivredi moraju da se postave prioriteti, pre svega, na dravnom, ali i na regionalnom nivou, s naglaskom na kvalitet i veu raznovrsnost poljoprivrednih proizvoda. S druge strane, agronomska i ekonomska fleksibilnost odrivih sistema treba da ostvari i odreenu socijalnu funkciju pribliavanjem seoskog stanovnitva urbanom, kao i da smanji razliku izmeu proizvoaa i potroaa. Konvencionalna (industrijska) poljoprivreda- Poljoprivreda je obino razvijena onoliko koliko i samo drutvo u kome postoji kao privredna grana. Postoji konvencionalna poljoprivreda i razliiti pravci u okviru odrive poljoprivrede koji potuju osnovne postulate agroekologije. Konvencionalna poljoprivreda ima zadatak da obezbedi maksimalnu proizvodnju u pogledu kvantiteta i kvaliteta uz to manje trokove. Za te svrhe ovek u rukama poseduje brojne agrotehnike mere: : promene ili promena prirodnog okruenja uklanjanjem drvea i osvajanjem novih povrina, intenzivna obrada zemljita, instaliranje sistema za navodnjavanje, raznovrsnost je eliminisana u cilju odravanja uniformnosti - monokultura (gajenje samo jedne vrste na veim povrinama, ali i ponovljeno gajenje na istoj povrini vie godina), primena mineralnih ubriva, primena pesticida u zatiti bilja od korova, bolesti i tetoina, i danas sve vie, genetika manipulacija gajenim biljkama, koristi se puno energije i ljudskog rada da se odri ovaj prilino neprirodni poljoprivredni agroekoloki sistem u prirodi je dobro usklaen i vrlo raznolik. Svaka od ovih mera ima znaajan doprinos poveanju produktivnosti, a kao sistem mera one se dopunjavaju i ine meuzavisnu celinu. No, primena ovih mera ima, pored oekivanih pozitivnih i mnoge negativne, dugorone efekte u agroekosistemima. Proizvodnja hrane se posmatra kao industrijski proces u kome su gajene biljke i domae ivotinje male fabrike: proizvod koji one daju je vei, sa veim unosom neophodnih materija, proizvodna efikasnost se poveava manipulacijom njihovih gena, a zemljite ili voda u akvatinim sistemima je samo jedna sredina koja je neophodna za rast biljaka ili gajenih ivotinja. Tako je, danas, sve prisutnije gajenje 17

genetski modifikovanih biljaka. Genetski modifikovani usevi gaje se na preko 100 miliona hektara u svetu. Najvee povrine pod GM usevima nalaze se u Severnoj Americi. U narednim godinama predvia se veliki rast povrina u zemljama u razvoju na drugim kontinentima. Mnogobrojni usevi sa Bt genima smanjuju sposobnost useva za adaptiranje na odreene uslove zato to smanjuju brojnost odreenih predatora. U 2003. godini zemlje koje gaje 99% na globalnom nivou bile su SAD (63%), Argentina (21%), Kanada (6%), Brazil (4%), Kina (4%) i Juna Afrika (1%). Od zasejanih povrina u 2006. godini u SAD genetski modifikovani su soja 97 %, pamuk 83% i kukuruz 61%. Genetiki modifikovana soja je tolerantna na herbicide, ali pamuk i kukuruz su tolerantni pored herbicida i na zatitu od insekata (Bt insekticidni protein). U periodu 2002. do 2006. je bilo znaajno poveanje povrina na kojima su se gajili kukuruz i pamuk sa obe vrste tolerancije na herbicide i insekticide. Dosadanji uspesi u konvencionalnoj poljoprivredi uglavnom su zasnovani na specijalizaciji proizvodnje, koja uz pomo savremene mehanizacije, pesticida, mineralnih ubriva, novostvorenih sorti bilja, rasa domaih ivotinja i ogromnih koliina energije postie vrlo visoku produktivnost. Visok nivo specijalizacije (npr. veliki itni ili stoarski regioni) neminovno je doveo do nestanka meovitih gazdinstva sa biljnom i stoarskom proizvodnjom. Osnovne karakteristike specijalizovane proizvodnje su: upotreba hemijskih sredstava (agrohemikalija), usko specijalizovana gazdinstva, visoka proizvodnja organske mase po hektaru, visoki trokovi proizvodnje (mehanizacija, ubriva, zatitna sredstva, gorivo). Navodimo neke primera useva kod nas koji su najinteresantniji za gajenje u specijalizovanoj poljoprivredi: kukuruz, penica, jeam, soja, suncokret, eerna repa. Konvencionalna poljoprivreda je postala jednim delom tehnolokom proizvodnjom u kontrolisanim uslovima, nezavisna od nekih osnovnih biolokih procesa. Problem klimatskih uslova reava se proizvodnjom u zatienom prostoru (osvetljeni i zagrejani staklenici i plastenici). Zemljite nepovoljnih osobina zamenjuje se drugim supstratima ili samom vodom - hidroponi, uz upotrebu hranjivih rastvora u ratarstvu, a naroito u povrtarstvu. Promene doivljava i stoarska proizvodnja. Za neke ivotinje koristi se industrijsko gajenje (ogromne mehanizovane farme sa velikom koncentracijom stoke od po nekoliko hiljada grla goveda, svinja i dr.) ili "kavezno gajenje" u potpuno kontrolisanim uslovima (npr. gajenje brojlera). Koriste se hormoni i antibiotici, pesticidi i vetake podloge. S konvencionalnim ili industrijskim tipom poljoprivrede, najpre su zapoele razvijene zemlje. Uz industriju i saobraaj, konvencionalna poljoprivreda je najvei zagaiva ivotne sredine, posebno ako se agrohemikalije koriste bez kontrole. Do zagaenja dolazi usled proizvodnje i intenzivne upotrebe mineralnih ubriva, pesticida, veterinarskih preparata i hormona, rada mehanizacije, velikog broja grla na jednom mestu i preterane proizvodnje nusprodukata (stajnjak, metan, preterana ispaa) itd. Danas je oigledno da konvencionalni naini poljoprivredne proizvodnje pored obezbeenja dovoljno hrane i drugih razliitih proizvoda dovode i do niza negativnih, kako ekolokih, tako socijalnih i ekonomskih posledica. U oblasti zagaenja ivotne sredine, za sada se tri kljuna problema istiu. Prvi problem vezan je za poveanu koncentraciju ugljen-dioksida i ostalih gasova u atmosferi usled kojih dolazi do poveanja temperature atmosfere i izazivanja tzv. "greenhouse effect-a". Drugi problem vezujemo za pojavu tzv."kiselih kia" usled poveanja koncentracije sumpor dioksida ili raznih azotnih oksida u atmosferi izazvanih industrijskim 18

procesima, masovnom upotrebom automobila itd. Trei problem je smanjenje koliine azota u atmosferi i probijanje ozonskog omotaa usled poveanog nivoa azot-oksida i hloro-fluoro karbonata koji u znaajnom obimu mogu da redukuju poljoprivrednu proizvodnju i ugroze oveanstvo. Upotreba mineralnih ubriva bitno poveava produkciju u biljnoj proizvodnji, ali nosi veliki rizik u problemu zagaenja zemljita i vode. Njihovom upotrebom poveava se sadraj nitrata u tkivu biljaka i kontaminira zemljite i povrinske vode tekim metalima. Upotreba lekova i pesticida, takoe ima znaajnu ulogu u postizanju prinosa u biljnoj i stoarskoj priozvodnji, kao smanjenju gubitka u periodu posle etve. Pri tom, kao konaan rezultat nastaje degradacija fizikih (antropogena zbijanja i erozije), hemijskih (zakieljavanja, pada sadraja humusa, zagaenja rezidualnim ostacima pesticida, tekim metalima, posebno bakrom i kadmijumom koji su kancerogeni i mutageni) i biolokih (naruen odnos i broj mikroorganizama) osobina zemljita, a sve to dovodi do smanjenja biodiverziteta i naruavanja ekosistema. To se negativno odraava na zdravlje ljudi, pa se kroz napore da se proizvede zdrava hrana ograniavaju sve tehnologije i postupci koji mogu dovesti do prethodno nabrojanih problema. Mnogi savremeni postupci implementiraju ideje odrivosti. Reon program predstavlja ogranienje teritorije na kojoj se nameravaju preduzeti odreene mere unapreenja poljoprivrede. Reoniranje se moe vriti prema prirodnim osobinama zemljita. Ono obuhvata analizu i razgranienje prostora prema svim ili pojedinim prirodnim osobinama koje karakteriu jednu iru teritoriju. Tu se obino uzima u obzir: geografska obeleja geoloko-pedoloka obeleja klimatska obeleja Reoniranje prema nainu korienja zemljita predstavlja razgranienje podruja, prema nainu korienja povrina. S druge strane, reoniranje prema proizvodnim mogunostima predstavlja razgranienje podruja na osnovu potencijalnih mogunosti koje moemo oekivati primenimo li odgovarajue agrotehnike mere. Uloga drave u reonizaciji je znaajna. Putem poreske politike, a i raznim oblicima subvencija, drava moe usmeriti pojedine proizvodnje na odreene reone. U odnosu na prirodno okruenje CAP reforma (Zajednika poljoprivredna politika) sprovodi mere u cilju poboljanja ekoloke poljoprivredne proizvodnje. Farmer e upravljati prirodnim okruenjem i biti ohrabren da aktivno uestvuje u ouvanju ruralnog bogatstva. Sprovoenje ovakvih mera od strane drava uesnica u ruralnim razvojnim programima je obavezna. Ne treba misliti da ekoloka poljoprivreda znai primenu zastarelih metoda. Na primer, organska poljoprivreda, kao oblik odrive poljoprivrede, koristi moderne, pa ipak prirodne bioloko-zatitne metode, kojima se izbegava upotreba pesticida.

19

PRIMER 8: Milovi Lazar A/683/09

Organska poljoprivredaUloga organske poljoprivrede, bez obzira da li je re o zemljoradnji, preradi hrane, distribuciji ili potronji, jeste da podri i ojaa zdravlje ekosistema i organizama, od onih najmanjih koji se nalaze u zemljitu, do ljudskih bia. Organska poljoprivreda, posebno, ima za cilj da proizvede visoko kvalitetnu hranu koja preventivno doprinosi nezi zdravlja oveka i blagostanju prirode. Na osnovu ovoga moglo bi se rei da se zdravlje ekosistema ne moe odvojiti od zdravlja pojedinca. Prema Organic Trade Association, organska poljoprivreda se definie kao celovit sistem rukovoenja proizvodnjom, koji promovie i podstie zdravlje agroekosistema, biodiverzitet, bioloke cikluse, bioloku aktivnost zemljita, jednom reju, organska poljoprivreda i organska proizvodnja podrazumevaju korienje metoda i sredstava koja su u skladu sa prirodom i koja je ne naruavaju ni u kom pogledu. Neki od osnovnih principa organske poljoprivrede su: Najnia mogua upotreba spoljnih izvora energije- na primer, organska poljoprivreda iskljuuje upotrebu vetakih ubriva, pri ijoj se proizvodnji troe velike koliine energije. Korienje prirodnih samoregulacionih mehanizama - raznovrsni plodoredi, upotreba korisnih vrsta (biljke, insekti...), oprezna kultivacija zemljita, prirodni uslovi uzgajanja ivotinjskih vrsta to osigurava zdravlje ivotinja i ekoloku ravnoteu na poljima. Ishrana zemljita umesto biljaka - zemljina hraniva se aktiviraju paljivom kultivacijom zemljita, primenom komposta i dobro pripremljenog organskog ubriva. Poljoprivredni ciklus u najveoj moguoj meri koristi ono to ve postoji na farmi - otpad, kao to su organsko ili stajsko ubrivo koja se recikliraju i koriste i, ako je to mogue, ne nabavljaju se dodatne koliine. Izbor rase i odgovarajui uzgoj ivotinja - stoarstvo je naroito dobro prilagoeno potrebama pojedinih ivotinja (bez vezivanja i slobodan pristup ispustu i ispai mora da bude omoguena, a stona hrana mora biti organskog porekla). Zatita i odrivost raspoloivih resursa- uzimanjem svih naela u obzir, moe se rei da organski uzgoj osigurava prilino obazriv odnos prema prirodnim resursima i utie na poboljanje bioloke raznolikosti. S obzirom da se obavlja neposredno u prirodnoj sredini, poljoprivredna proizvodnja moe imati presudan (pozitivan ili negativan) uticaj na razvoj odreene agrobiocenoze. Sa ciljem stvaranja dovoljne koliine hrane konvencionalna poljoprivreda koristi veliki broj agrohemikalija i na taj nain remeti harmonian ivot u zemljitu i kvari njegovu poroznu strukturu. Proizvodnja, biljna i stoarska, zasnovana iskljuivo na kvantitetu i maksimalnoj eksploataciji prirodnih resursa, znaajno doprinosi destrukciji prirodne sredine. Da bi se smanjila ekoloka degradacija i popravio kvalitet hrane poslednjih godina razvila se organska (ekoloka, bioloka) poljoprivreda. Iako sistem organske proizvodnje postoji vie od 80 godina, tek sredinom osamdesetih godina prolog veka dobija na znaaju. Sa ovom proizvodnjom su dominirajui ekonomski principi dovedeni u najbolju moguu korelaciju sa ekolokim zahtevima. Organska poljoprivreda znaajno redukuje 20

upotrebu sintetikih pesticida i ubriva. Na ovaj nain ona dozvoljava da prirodni zakoni spontano poveaju prinose i otpornost gajenih biljaka na bolesti i tetoine, a kao krajnji proizvod dobija se zdrava hrana. Ovaj vid proizvodnje sa zasniva na pravilnoj rotaciji kultura, plodnost zemljita se poveava ubrivima ivotinjskog porekla, leguminozama, zeleninim ubrenjem, otpadnim materijalima iz stoarske proizvodnje, mehanikoj obradi, mikrobiolokim ubrivima, a zatita useva od napada tetoina, bolesti i jake zakorovljenosti se reava biolokim pesticidima. Sve ove komponente potpomau da se odri prirodna produktivnost zemljita i obezbedi snabdevanje biljke hranljivim materijama. Zabrinutost za zdravstvenu bezbednost hrane, kao i stabilnost ve ugroenih prirodnih resursa, osnovni su razlozi intenziviranja sistema ekoloke poljoprivrede u poslednjih 10 godina. Organska poljoprivreda u prvi plan istie kvalitet i bezbednost hrane, za razliku od konvencionalne koja ima za cilj, da pre svega, povea produktivnost. Osnovni principi organske poljoprivrede poivaju na principima odrivog poljoprivrednog razvoja koji podrazumeva upravljanje i ouvanje prirodnih resursa i usmeravanje tehnolokog razvoja ka zadovoljenju potreba sadanjih i buduih generacija. Organska poljoprivreda moe se uspeno vezivati za koncept multifunkcionalne poljoprivrede i odrivi sistem razvoja, gde znaajno mesto ima ouvanje biodiverziteta i agrobiodiverziteta. Ukupne svetske povrine koje su angaovane u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji su jo uvek u malim procentima u odnosu na ukupan poljoprivredni potencijal (proseno oko 5%), ali su u stalnom porastu. Najvei broj zemalja u EU je u domenu poljoprivredne politike postavio sebi za cilj da u narednih pet do deset godina te procente viestruko uvea. Moe se uoiti da povrine pod organskom prizvodnjom imaju stalni trend rasta. Veliku ulogu u realizaciji ovog scenarija imale su politike odluke pojedinih zemalja, kao i regulative Evropske Unije. Usmeravanje poljoprivredne proizvodnje u pravcu odrivog razvoja u Srbiji poelo je najpre u severnim delovima dananje Srbije krajem osamdesetih godina prolog veka. Od 2000. godine poinje novi period brzog razvoja koji je i danas u toku. Osnovni uslovi za prelazak na sistem organske proizvodnje hrane su: 1. izolovanost proizvodnih parcela, farmi i objekata za preradu hrane od moguih izvora kontaminacije; 2. usklaen razvoj biljne i stoarske proizvodnje; 3. odgovarajui kvalitet vode i prehrane (u zemljoradnji i stoarstvu); 4. osposobljenost strunjaka i proizvoaa za ovaj vid proizvodnje. Proizvoai se moraju strogo pridravati propisanih standarda, ukoliko ele da svoj proizvod oznae kao organski. Za sada ne postoje propisani standardi za oznaavanje ovih namirnica, pa se kod nas, predlogom Zakona o organskoj poljoprivredi i organskim proizvodima sertifikovan organski proizvod obeleava oznakom organski proizvod. Ovim zakonom se ureuje proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda organskog sistema proizvodnje, kao i prerada, skladitenje, transport, obeleavanje, deklarisanje, promet, njihova sertifikacija i resertifikacija. U naoj zemlji, usvojen je Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima u julu 2006. godine (Slubeni glasnik RS, br. 62/2006). Osnovna odrednica organske proizvodnje u Republici Srbiji jeste da se ona uglavnom obavlja na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima i da njihov broj iznosi oko 3.000. Ovi proizvoai se bave i organskom i konvencionalnom poljoprivredom. 21

Slika 9. Idealne lokacije za proizvodnju organske hrane u R.Srbiji Kako organski proizvodi zauzimaju tek oko 1% svetskog trita hrane, potranja za ovim proizvodima poslednjih godina sve je vea (kao i rast svesti ekoloki zainteresovanih potroaa), a cene organskih proizvoda viestruko premauju cene proizvoda iz konvencionalne poljoprivrede. Opravdanje za viu cenu organskih proizvoda, u odnosu na proizvode konvencionalne proizvodnje, nalazimo u injenici da u organskom proizvodu nema pesticida ni hormona rasta, primena antibiotika nije dozvoljena, a gajenje genetski modifikovanih organizama je zabranjena. Postoji mnogo razloga zato bi se trebalo baviti organskom proizvodnjom. Neki od dovoljno jakih razloga su: ovaj nain proizvodnje titi budue generacije, ne dozvoljava hemikalijama da uu u lanac ishrane, titi zdravlje proizvoaa, pomae malim farmama, poveava zaposlenost, podrava ekonomiju, titi kvalitet vode, smanjuje eroziju zemljita, tedi energiju, a hrana ima bolji ukus.

22

PRIMER 9: Sokovi Marijana A/504/09

Odrivi razvoj prirodnih resursa lekovitog i aromatinog biljaVie od 35.000 biljnih vrsta u svetu koristi se kao lekovite, mahom u tradicionalnoj medicini, od kojih veina ima izrazito lokalni znaaj. Danas su lekovite i aromatine biljke (LAB) u Evropi ugroene zbog prekomerne eksploatacije, destruktivnih tehnika sakupljanja i promena u strukturi ili, ak potpunom unitavanju njihovih stanita u vezi sa promenama u primenjenim poljoprivrednim merama u poslednjih 100 ili 200 godina. Smatra se da je vie od 150 vrsta ugroeno barem u jednoj evropskoj zemlji kao posledica prekomernog sakupljanja, ukljuujui gorocvet (Adonis vernalis), medvee groe (Arctostaphylos uva-ursi), islandski liaj (Cetraria islandica), rosulju (Drosera rotundifolia), lincuru (Gentiana lutea), slatki koren (Glycyrrhiza glabra), gorsku detelinu (Menyanthes trifoliata), vrste koje se sakupljaju za salep (Orchidaceae), i mnoge druge (Paeonia spp., Ruscus aculeatus, Sideritis spp.).

Slika 10. Lekovito bilje Nedavna studija SEED-a o stanju herbalnog sektora u Srbiji pokazala je da, bez obzira na veliko bogatstvo prirodnih resursa (time i znaajni izvozni potencijal), odreeni broj vrsta i mnoge populacije, zavisno od regiona, zahtevaju posebnu panju, utoliko to trpe pritiske prekomerne i/ili nepravilne eksploatacije. Jedan broj vrsta oznaen je kao potencijalno ugroen posmatrano na dui rok, zbog sagledavanja moguih rizika. Odrivost sektora LAB, ne podrazumeva samo brigu o obnovljivosti prirodnih populacija, ve dugoronu irokoobuhvaenu strategiju, koja e kako osigurati poloaj beraa, kao kljune i marginalizovane drutvene grupe u u lancu trgovine i prerade, tako i obezbediti primenu standarda i zakona usaglaenih sa regulativom EU.

23

Poslednjih decenija i godina, rapidno raste potranja za lekovitim biljnim sirovinama i proizvodima, posebno u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, Americi i Kanadi. Evropska unija predstavlja najvee jedinstveno svetsko komercijalno trite za lekovito i aromatino bilje sa uvozom od oko 120.000 tona u vrednosti od US$ 200 miliona za period od 1991 to 2000. Stopa godinjeg rasta se procenjuje na 5 do 10%. U okviru EU, Nemaka je daleko najvei izvoznik, sa oko 38% (preko 45.000 tona godinje na tritu), a zatim slede Francuska sa 17%, i Italija sa 9% ukupnog uvoza (Sekretarijat Commonwealtha 2001). Evropska unija je i najvei proizvoa lekovitog i aromatinog bilja, sa ukupno 62.700 hektara pod ovim kulturama, gde najvei udeo imaju Francuska i panija i, zatim, Nemaka. Najvaniji snabdevai lekovitog bilja (procenat ukupnog uvoza) u EU su SAD (15.8%), Indija (8.0%), Kina (7.45%), Bugarska (6.44%), Egipat (5.47%) i, sve vie, Turska. Tabela 1. Broj ukupnih biljnih i lekovitih biljnih vrsta u svetu Zemlja Kina Indija Indonezija Malezija Nepal Pakistan Filipini ri Lanka Tajland SAD Vijetnam Srbija Svet Biljne vrste 26,092 15,000 22,500 15,500 6,973 4,950 8,931 3,314 11,625 21,641 10,500 3,665 422,000 Lekovite biljne vrste 4,941 3,000 1,000 1,200 700 300 850 550 1,800 2,564 1,800 700 52,885 % 18,9 20,0 4,4 7,7 10,0 6,1 9,5 16,6 15,5 11,8 17,1 19,1 12,5

Izvor: Impact of cultivation and gathering of medicinal plants on biodiversity , (FAO). Postoji mnogo elemenata koji se moraju uzeti u obzir kada se razmatra odrivost prirodnih resursa LAB, ukljuujui ekoloke, drutvene (socijalne), kulturoloke i ekonomske. Vano je poznavati ekologiju pojedinih vrsta, naine njihovog razmnoavanja i rasprostiranja u prirodi, kao i brzinu rastenja, da bi se primenile najbolje tehnike sakupljanja. Takoe je vano izvriti monitoring prirodnih populacija, tj. proceniti rasprostranjenje, veliinu i vijabilnost populacija, kako bi se pravedno odredile kvote za sakupljanje. Kvote bi se morale revidirati svake godine, zavisno od stanja prirodnih populacija, kako broj jedinki ne bi bio u opadanju. Kako monitoring iziskuje znaajna sredstva i angaovanje kompetentnih timova strunjaka, praktinije je predvideti ranjivost vrsta, uzimajui u obzir aktuelne metode sakupljanja, podruja sa kojih se bilje bere i indikatore, kao to su droga (organi delovi koji se sakupljaju), profil beraa i grube procene o koliinama, trendovima i cenama. Esencijalno je poznavanje odnosa izmeu stanja populacija, produkcije u prirodi i potranje. Odriv razvoj LAB je nezaobilazna komponenta u odrivom razvoju poljoprivrede, organskoj poljoprivredi i proizvodnji zdrave hrane uopte. 24

Iako mere ekonomske politike Republike Srbije u vezi sa sakupljanjem, prometom i preradom lekovitog bilja imaju za cilj kontrolisano sakupljanje lekovitih i aromatinih biljnih vrsta, kako bi se eksploatacija resursa vrila racionalno i umereno, potrebno je pojaati kontrolne mehanizme nad sakupljaima, otkupnim stanicama, preraivaima i izvozom i primeniti evropske standarde. Evropski standardi ukljuuju ekoloke standarde (standarde vezane za korienje uma, voda i zemljita i ouvanje stanita), standarde fer trgovine, organske sertifikacije, kao i standarde kontrole kvaliteta. U odrivom razvoju sektora lekovitog i aromatinog bilja sigurno najveu ulogu ima podsticanje plantanog gajenja vrsta koje imaju znaaja, bilo sa aspekta tranje (ime se smanjuje pritisak na prirodne populacije), bilo sa aspekta zatite prirode. Poveana potranja za zainima i visoki zahtevi u pogledu kvaliteta i zdravstvene bezbednosti sirovina za njihovu prozvodnju i izvoz doprineli su intenziviranju organizovane i kontrolisane plantane proizvodnje zainskog bilja, za ije uzgajanje u Srbiji postoje povoljni prirodni uslovi, semenski i sadni materijal i razvijena nauno-istraivaka podrka (IPLB Dr Josif Pani, Beograd, Odeljenje za hmelj, sirak i lekovito bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad Baki Petrovac i drugi). U odnosu na sakupljanje biljaka iz prirode, plantano gajenje lekovitih biljaka ima vie prednosti: 1) gajenjem se dobija sirovina standardnog kvaliteta, posebno kada su potrebne vee koliine ujednaene droge za potrebe farmaceutske i njoj srodnih industrija (kvalitet zavisi od genotipa, hemotipa, ekotipa - stanita, klime, godine); 2) lake se koriste prednosti ve postojee agrotehnike, tj. mehanizacije, strukture setve, mere zatite, dorade i prerade lekovitog bilja; 3) racionalnije se koriste poljoprivredni zemljini resursi, jer se koriste i zemljita loijeg kvaliteta; 4) anulira se radna snaga potrebna za sakupljanje; 5) ekonomski efekti su vei u poreenju sa gajenjem standardnih kultura; 6) kvalitet sirovine lake se moe usaglasiti sa farmakolokim standardima; 7) uvaju se retke, endemine, ugroene vrste od iezavanja, posebno one ije je sakupljanje zabranjeno ili strogo ogranieno, i 8) Gajenjem i preradom lekovitog bilja dobijaju se i znaajne koliine otpadnog materijala, koji se moe koristiti kao prirodno ubrivo u organskoj poljoprivredi (kompost i razliita biodinamika ubriva) ili stona hrana. Gajenje lekovitog bilja u naim krajevima vezuje se za poetak prolog veka. Intenzivnije plantairanje datira od 50-tih, a od 70-ih neke lekovite i aromatine vrste se u potpunosti uvode u kulturu, to znai da je njihovo poreklo na tritu iskljuivo iz plantane proizvodnje (nana, timijan, odoljen, kamilica, ubar, melisa, bora, neven). U Srbiji je pod kulturom lekovitog bilja zasejano preko 3500 ha, veinom na podruju Vojvodine. Najvie se gaje kamilica, matinjak, valerijana, nana, miloduh, timijan, korijander, kim, selen, artioka, anis, beli slez, ehinacea i druge. Mogunosti proizvodnje i plasmana daleko su vee i dostiu 10 hiljada hektara. Da li e u narednim godinama ova cifra biti i dostignuta zavisi najpre od ekonomske isplativosti proizvodnje, u odnosu na ulaganja u klasine ratarske kulture, sigurnosti plasmana/organizacije proizvodnje i podrke drave.

25

PRIMER 10: Zari Milena A/677/09

Zelena tehnologija za odrivost zemljita fitoremedijacijaFitoremedijacija je zelena tehnologija u kojoj koristimo zelene biljke u cilju uklanjanja zagaujuih supstanci iz ovekove okoline. Fitoremedijacija zemljita zagaenog olovom je eksperiment i predmet viegodinjih istraivanja. Za fitoremedijaciju kontaminiranog zemljita koriena je biljka fitoakumulator Brassica juncea. Ekperimenti su dokazali da korienjem sintetskih helata u procesu fitoremedijacije raste preuzimanje olova (tekih metala) u biljku. Fitoremedijacija je inovativna tehnologija za Odrivi razvoj, koja isti zagaeno zemljite upotrebom biljaka-hiperakumulatora. Fundamentalna i primenjena istraivanja su nedvosmisleno pokazala da odabrane vrste biljaka imaju sposobnost da uklone, degradiraju, metaboliu ili imobliu irok spektar kontaminenata. Fitoremedijacija, kao i Odrivi razvoj, bazira se na implementaciji tri osnovne komponente: zatiti ovekove okoline, ekonomskom razvoju i socijalnoj jednakosti. Fitoremedijacija za Odrivi razvoj se bazira na smanjenju zagaenih terena i koristi znanja iz prirode za zatitu okoline. Ona je nov, ekonomian i pristup prijateljski naklonjen prema okolini za uklanjanje toksinih metala iz opasnih otpadnih materijala i zagaenih zemljit. Primena fitoremedijacije pod naim klimatskim uslovima ima pozitivne i naune potvrde u in situ i ex situ projektima, gde je in situ primena ea. Ljudskim aktivnostima vezanim za industrijske aktivnosti, za proizvodnju energije, za vaenje i distribuciju ruda, saobraaj i dr. nastaju zagaujue materije koje dospevaju u vazduh, vode i zemljite. Zagaujue materije iz vazduha, gasovite ili u obliku aerosola, uglavnom vremenom dospevaju u zemljite, a zatim u podzemne i povrinske vode.

Slika 11. Osnovno princip fitoremedijacije zemljita

26

Zemljite moe biti degradirano kao rezultat antropogenih aktivnosti generisanjem zagaujuih materija. Glavni problemi su nepovratni gubitak zemljita zbog rasipanja i erozije, kontinuirane kontaminacije iz razliitih izvora, acidifikacija, salinizacija, stvrdnjavanje i opustinjenje. Zagaujue materije u odnosu na zdravlje ljudi i ivotinja mogu biti toksine, kancerogene, teratogene, alergogene, mutagene, bio-akumulativne. U vremenu, u zavisnosti od supstrata u kojem su se nale, zagaujue materije se degradiraju i to razliitom brzinom. U zagaujue materije zemljita, koliko su istraivanja pokazala na prostorima Republike Srbije, spadaju: teki metali, pesticidi, radionuklidi, kisele kie, otpadne vode, estice praine, uglja, ruda, patogeni organizmi. Pod dejstvom zagaujuih materija, degradirano zemljite se samopreiava, sve dok tu mogunost ne izgubi. Ukoliko se degradaciji zemljita ne bi posvetila odgovarajua panja, posebno kad je re o kontaminaciji tekim metalima, pesticidima, radionuklidima i drugim opasnim materijama iz razliitih izvora, moglo bi da doe do pojave tzv.,,hemijske vremenske bombe", koja se moe uporediti sa metastazom raka u ljudskom organizmu. Teki metali, kao to su, kadmijum, iva, nikl, olovo, uranijum, bakar, gvoe, mangan, kobalt, cink su toksine supstance, koje se ukljuuju u lanac ishrane i predstavljaju veliki rizik za biodiverzitet na dugoronom nivou. Rizik moe imati razliite oblike: pogoravanje zdravlja ljudi, ivotinja ili biljaka, oteenje objekata ili strukture na zemljitu, kontaminacija podzemnih ili povrinskih voda koje su u kontaktu sa zemljitem. Dejstvo toksinih metala zavisi od oblika u kome se kontaminant nalazi, to dalje utie na njegovo ponaanje u zemljitu. Mobilnost kontaminanata zavisi od pH zemljita i vrste istih. Naprimer As i Se su mobilniji u alkalnom pH dok su Hg, Pb, Cd i Zn mobilniji u kiselom pH zemljitu. Uticaj pH na radionuklide i organska jedinjenja je relativno specifiniji. Odgovor naunika na probleme vezane za zagaenja zemljita i otpadnih voda, su pokuaji kao i nastala reenja, za mogunosti preiavanja. Tako su prirodni procesi vezani za sposobnosti odreenih biljaka, iskorieni u svrhu remedijacija, ienja zemljita i otpadnih voda. Procesi u biljkama, uslovljeni prisustvom zagaujuih materija u posmatranoj sredini, ukazuju na veliki potencijal ienja preko biljaka. Takve biljke su nazvane fitoremedijatori. Pomou biljaka fitoremedijatora, koje imaju sposobnost da akumuliraju metale i radionuklide u nadzemni deo izdanka, se ostvaruje mogunost dekontaminacije zemljita i tehnogenih supstrata. Posle korienja zelenih biljaka za ienje terena, dekontaminirano zemljite moe biti korieno za poljoprivredu. U svetu odraena istraivanja i primena fitoremedijacije, pokazuju da su SAD, Kina i V.Britanija prema objavljenim radovima u prednosti. Potreba za ienjem zagadjenih terena - mesta sa opasnim otpadom, u Srbiji postoji. Reenje kroz primenu fitoremedijacije, se namee kao alternativa skupim i agresivnim poznatim procesima ienja supstrata ivotne sredine. Fitoremedijacija je primenjena na vie terena u Srbiji, pri emu je uspeno delovalo na: Smanjenju rizika od tekih metala iz zemljita Smanjenju rizika za vodene resurse Smanjenju rizika za zdravlje ljudi Za ienje zemljita iz okoline Fabrike akumulatora Sombor koriena je biljna vrsta iz roda sp. Brassicacea, Brassica juncea i Brassica napus. Istraivanja su pokazala da je upotrebljena biljna vrsta sposobna da fitoakumulira, degradira olovo i dr. toksine metale iz zemljia. Primena fitoremedijacije se moe ubrzati dodavanjem helatnih agenasa. 27

Slika 12. Apsorbovano olovo u biljnoj vrsti Brassica juncea (Indijska slaica)

Slika 13. Sadraj olova u zemljitu pre i posle fitoremedijacije Dodavanjem helatnih agenasa: limunske kiseline i EDTA akumulacija olova se poveava nekoliko desetina puta. U istraivanju za ienje Uranijuma dolo se do saznanja da na akumulaciju i translokaciju urana u zemljitu jako utie pH reakcija zemljinog rastvora. Pri smanjenju pH na vrednost 5,0 akumulacija urana se poveava 14 puta. Helatni agensi kao to su limunska, siretna kiselina, EDTA i HEDTA poveavaju akumulaciju urana nekoliko stotina puta.

28

PRIMER 11: Salihamidi Mimar A/562/08

Uzgoj goveda sistemom krava teleSistem krava - tele (sistem krava dojilja) jedan je od sistema za ekstenzivnu proizvodnju goveeg mesa na panjakim povrinama. U cilju proizvodnje teladi za proizvodnju mesa, krave dojilje se pare sa bikovima tovnih rasa. U zavisnosti od rasnog sastava, u sistemu se mogu koristiti krave dojilje koje pripadaju tovnim rasama, melezi tovnih i mlenih rasa, krave dvojnih sposobnosti i mlene rase. U naoj zemlji, u sistemu krava - tele, najee se plotkinje domaeg arenog goveeta pare sa priplodnjacima specijalizovanih tovnih rasa limuzin i arole. U ovom sistemu gajenja parenje treba organizovati tako da tele dolazi na svet u prolenim mesecima, kada poinje pani period. Telad sisa po volji, a istovremeno se uz majku navikava na korienje pae. Posle zavrene sezone ispae telad se zaluuje i dalje tovi uz upotrebu koncentrovane hrane. U zavisnosti od trita ivotinje se u razliitim uzrastima ekonomski iskoriavaju, a delom slue za obnovu stada. Sem navedenih konvencionalnih sistema gajenja, poslednjih godina radi se na uvoenju koncepta organske poljoprivrede u govedarstvu radi dobijanja mleka i mesa posebnog kvaliteta. Vrlo dobru implementaciju ovog modela uzgajanja goveda ostvarila je susedna Republika Hrvatska, uzeta kao primer ovog inovativnog postupka, a uslovljena sve eom globalizacijom i pribliavanjem evroatlantskim organizacijama. Posebna panja usmerena je na oprezno i mudro upravljanje prirodnim resursima kako bi se u segmentima, gde je to mogue, postigao odrivi razvoj i ouvanje okoline, sa naroitim osvrtom na hranu, pitku vodu i energiju. Iste ove vodilje deo su i Odrivog razvoja Srbije. Proizvodnja mesa i mleka, uz itarice, predstavlja esencijalnu poljoprivrednu proizvodnju i svaka drava nastoji da obezbedi istu, koja e iskljuiti zavisnost od uvoza hrane kao osnovne ljudske potrebe. U Strategiji razvoja poljoprivrede Republike Hrvatske, koju je prihvatio tamonji Sabor, navodi se sledee: Kako bi se ostvarili ciljevi, kako poveanja proizvodnje mleka, tako i mesa, kako zbog potreba domaeg trita, tako i zbog budueg pristupa EU, nuno je hitno preduzeti mere razvoja govedarstvaPotrebna je vea usmerenost na izvore stone hrane, sada nedovoljno iskorienih livada i panjaka. Misli se u prvom redu na proizvodnju junadi u sistemu krava-tele. Uzgoj goveda sistemom krava-tele nije vaan samo zbog proizvodnje hrane, nego i zbog ouvanja bioloke raznolikosti. Stoka svojim prisustvom na panjaku spreava sukcesiju travne vegetacije ka umi, ime se spaava jedan vredan ekosistem sa pripadajuom florom i faunom u kojoj egzistiraju mnoge retke i ugroene vrste. Iako se zarastanjem stvaraju novi ekosistemi, oni su siromaniji florom i faunom i njih uglavnom naseljavaju iroko rasprostranjene vrste, koje nisu ugroene. Uzgoj goveda sistemom krava-tele podrazumeva, kao to je reeno, uzgoj na panjaku u kojem krava na panjaku othranjuje tele, odnosno june, koje po zavretku pane sezone ostaje na gazdinstvu za dalji tov ili ide na trite. U uzgoju se koriste kombinovane i mesne pasmine goveda. Pod kombinovanim pasminama misli se prvenstveno na simentalku, a kod mesnih pasmina najkvalitetnije reenje je arole. Simentalska telad prilino su skupa, stoga sve vie tovljaa junadi vidi izlaz u paralelnom dranju stada u sistemu krava-tele koje im osigurava junad za tov. Minimalna koliina iznosi 25 krava, a po kravi treba osigurati cca 0,8 ha panjaka i 0,25 ha oraninih povrina za proizvodnju hrane, koja je namenjena u zimskom 29

periodu. Situacija u kojoj moraju imati dosta veliko stado da bi ostvarili podsticajna sredstva, ali i znaajne panjake povrine, predstavlja oteavajue okolnosti za veinu tamonjih poljoprivrednika zainteresovanih za uzgoj goveda sistemom kravatele. Bila bi prava teta da domaa simentalska rasplodna grla, koja su idealna za uzgoj goveda sistemom krava-tele, zavre u klanicama. Rauna se da je neto zarada po jednoj kravi otprilike 5.000 kuna to je oko 70.000 dinara, to podrazumeva prihod od prodatog juneta i podsticaj od 3.000 kuna ili 42.000 dinara. Mlado june, po zavretku pane sezone, staro je 8-9 meseci i zavisno od kvaliteta panjaka moe teiti 250-350 kg. Da bi ovo postigli, treba osemenjivati krave i junice poetkom pane sezone, koje se onda tele krajem zime sledee godine. Svo mleko koje krava proizvede na panjaku namenjeno je teletu. tale za uzgoj goveda sistemom krava-tele nisu tehnoloki zahtevne poput onih za muzne krave. Zapravo je adekvatnije ove objekte nazivati zimskim prihvatilitima. Dovoljne su nadstrenice na jednu vodu odnosno stranu, a stoka boravi u njima za vreme zimskog perioda, tj. za vreme mirovanja vegetacije. Treba naglasiti da stoka u ovom uzgoju ionako nerado boravi u zatvorenim objektima, to olakava posao oko ienja tale, a potrebe za steljom puno su manje. Ponegde se u uzgoju goveda sistemom krava-tele uopte ne koriste nikakvi objekti, osim porodilita. Stoka je napolju skoro cele godine. Tokom zimskog perioda hranjenje se bazira na senu i silai. Uzgoj goveda sistemom krava-tele nije preterano zahtevan u pogledu hranjenja, dranja goveda i proizvodnje hrane za zimski period, a prihodi su vie nego solidni. U Hrvatskoj imaju odline preduslove za ovu vrstu proizvodnje. Teko da se danas moe nai vrsta privredne delatnosti gde ve u prvoj godini poslovanja moete zaradom pokriti dobar deo poetnog ulaganja, zato nije ni udo da imaju toliko zainteresovanih ljudi za ovu perspektivnu proizvodnju. Prema podacima poljoprivrednih strunih slubi, u Srbiji se u sistemu krava tele nalazi oko 1.500 grla i uglavnom su to melezi simentalaca i mlenih rasa, hereford i aberdinangus.

Slika 14. tale za uzgoj goveda sistemom krava-tele 30

PRIMER 12: Stankovi Jelena A/713/10

Inovativni pristupi u reavanju problema otpada u gradovimaOtpad predstavlja krupan problem dananjice, kako sa komunalnog i ekolokog aspekta, tako i i sa tehnolokog, sanitarnog, epidemiolokog, urbanistikog, graevinskog, hidrolokog i energetskog aspekta. Poveanje standarda, urbanizacija, industrijalizacija podrazumeva sve vee koliine otpada koji treba prikupiti, transportovati, predati i deponovati. Usled neadekvatnog ophoenja prema otpadu, u srednjovekovnim gradovima, dolazilo je do nekontrolisanog razmnoavanja glodara i insekata to je prouzrokovalo epidemije. Jedna od veih epidemija desila se u XIV veku i usmrtila je gotovo polovinu stanovnitva Evrope. Isto tako, i danas, usled neadekvatnog tretmana otpada, moe se pojaviti vei broj zaraznih bolesti. Ukoliko se ne moe spreiti nastajanje otpada, treba videti da li se on moe ponovo koristiti. Ponovnim korienjem proizvoda tedi se energija za izradu novog i smanjuju se trokovi odlaganja otpada na deponiju. Korienjem baterija koje se mogu ponovo puniti spreava se nastajanje otpada, odnosno kupovina novih baterija koje e postati otpad nakon upotrebe. Veliki broj svetskih gradova je zabranilo upotrebu plastinih kesa ili nametnulo porez za svaku izdatu kesu. Umesto kesa treba koristiti pletene ili platnene torbe. Ponovna upotreba je uobiajena kod ambalae za pia. Jedna staklena boca moe se puniti 30 i vie puta i time zameniti 30 plastinih boca. Odea i obua su male komponente u sastavu otpada prosenog domainstva i uspeno se mogu iznova koristiti ili donirati u humanitarne svrhe. Materijali kao to su papir, plastika i nepovratna staklena ambalaa, odnosno slomljeno staklo, nisu prihvatljivi za direktno ponovno korienje. Ove materijale je mogue ponovo iskoristiti postupcima recikliranja, to ujedno predstavlja i sledei korak u pravilnom postupanju sa otpadom. Ovaj korak ne moe zameniti prva dva (prevenciju nastajanja i ponovnu upotrebu) pa uz to treba osigurati da recikliranje ne deluje negativno na prevenciju stvaranja otpada i njegovu ponovnu upotrebu. Treba posebno obratiti panju na to da se neki materijali ne mogu efektno reciklirati, odnosno ne mogu se reciklirati u materijale istog kvaliteta. Neki delovi otpada mogu predstavljati odlian izvor energije. Tako, na primer, jedan od naina kako se organski otpad moe koristiti jeste kompostiranje. Kompostiranje je kontrolisan proces reciklae pri kojem se bioloko-organski otpaci, pomou aktivnosti organizama koji ive u tlu, a u prisustvu kiseonika, pretvaraju u humus. Osim kompostiranja, organski otpad je pogodna sirovina za anaerobnu digestiju. Anaerobno vrenje predstavlja proces razlaganja tj. truljenja organske materije bez prisustva vazduha. Iz tog procesa se dobija gasovito gorivo-biogas i organsko ubrivo visokog kvaliteta. Organski otpad je izvor koji treba da bude vraen prirodi.

Slika 15. Proces kompostiranja i logo reciklae 31

Sav otpad koji je nastao, a nije mogao da se ponovo upotrebi ili reciklira, treba odloiti na najbezbedniji nain u deponiju komunalnog otpada to predstavlja poslednji korak u zbrinjavanju otpada. Klju svakog uspenog recikliranja je razvrstavanje otpada po izvoru, mestu nastajanja i dobro organizovanje prikupljanja istog. Prikupljeni otpad treba biti razvrstan prema vrsti materijala, da bude ist i suv. Reciklaa vrstog komunalnog otpada ima mnogobrojne pogodnosti: tedi energetske resurse, tedi globalne resurse za budue generacije, smanjuje trokove deponovanja, donosi pozitivne ekonomske rezultate plasmanom reciklabilnih materijala na trite, smanjuje zagaenje okoline, poboljava kulturu i estetske uslove ivljenja, omoguava otvaranje novih radnih mesta. Reciklaa otpadnog papira je efikasan nain za smanjenje potronje energije i vode, za smanjeno zagaenje vazduha i ouvanje umskih dobara. Proizvodnjom papira iz reciklirajueg materijala postie se energetska uteda do 74% i smanjuje se emisija tetnih gasova. Plastika je jo jedna opasna vrsta otpada po ivotnu sredinu, zbog dugog perioda razgradnje koji traje od 100 do 1000 godina. S obzirom da se plastika proizvodi iz neobnovljivih resursa nafte i gasa, neophodno je i njih ouvati recikliranjem plastinog otpada. Oko 80% plastine ambalae se moe ponovo topiti i granulirati, a preostalih 20% se razgrauje pri ponovnom topljenju. Staklo je potpuno nerazgradiva komponenta kunog otpada, to podstie zahtev drutva za to veim stepenom njegove reciklae. Staklo je materijal koji se u potpunosti moe reciklirati, to znai da se od jedne tone staklenog loma, uz dodatak energije, dobija jedna tona novog recikliranog stakla istog kvaliteta. Fabrike staklene ambalae mogu i do 90% nove proizvodnje zasnivati na staklenom otpadu. Gvoe, aluminijum, bakar, elik i drugi materijali su posebno vredne vrste otpada, jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Reciklaom tih materijala tedi se energija potrebna u procesu prerade rude i stvaranja samog materijala, tedi se prostor na deponijama, ali recikliranje metala uzrokuje emisije dioksina, pa je najprihvatljivija opcija izbegavanje korienja aluminijumske ambalae i elika gde god postoje druge opcije. U ovekovoj okolini esto se mogu nai gume koje koriste sva vozila. ivotna sredina je zbog njihovog odbacivanja izloena dugoronom uticaju na njen izgled i riziku od nekontrolisanog poara. Otpadni pneumatici se mogu lako prikupiti, obraditi i reciklirati. Nijhovom preradom se dobija drobljena guma ili red, granulat, koji moe imati veliinu zrna 0,5 do 10 mm, i prah. Elektro-otpad obuhvata brojne vrste dotrajalih delova i proizvoda elektroindustrije. Trenutno veina elektro-otpada zavrava na deponijama ili u spalionicama. Problem spalionica je u tome to su one najvei izvor dioksina, pa postoji inicijativa da se sa spalionica predje na recikliranje. Medicinski otpad predstavlja rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, a najee i najznaajnije opasnosti su: infekcija, povreivanje, trovanje, ozraivanje, zagaivanje zemljita i podzemnih voda. Haotino baeni lekovi, otri predmeti i dr. mogu doi u kontakt sa osobama koje preturaju po kontejnerima ili neobezbeenim smetilitima i izazvati njihovu zarazu, bolest i u najgorem sluaju smrt. Deponovanje otpada mora biti poslednji korak u hijerarhiji zbrinjavanja otpada. Na deponije komunalnog otpada ne sme se odlagati opasan otpad. Smetilita predstavljaju veliku opasnost za radnu i ivotnu sredinu. Ona su izvor zagaenja ivotne sredine: otpadom, dimom prilikom gorenja otpadaka, metanom, mogu biti izvor zagaenja povrinskih i podzemnih voda, izvor zaraznih bolesti, poara, eksplozija i drugih slinih pojava.

32

Slika 16. Udeli pojedinih vrsta otpada u ukupnoj koliini komunalnog otpada Izvor: Agencija za zatitu ivotne sredine

Slika17. Reciklaa ambalae u Republici Srbiji Izvor: UNDP, IFC (Meunarodna finansijska korporacija) i Svetska banka

33

PRIMER 13: Mitrovi Nikola A/558/11

Inovativni pristup u reavanju problema otpadnih voda u gradovima - preiiva otpadnih vodaZagaenost voda predstavlja jedan od najveih problema dananjice. Sve je vie otpadnih voda a sve manje vode za pie. Jednom iskoriena prirodna voda za odreenu namenu, postaje otpadna voda. Tom prilikom u njen sastav ulaze razliite primese - zagaivai koji toliko menjaju njene fizike, hemijske, bioloke ili bakterioloke karakteristike da ona bukvalno postaje nepodobna za onu potrebu pri kojoj je i nastala. Opasne zagaujue supstance u vodama su: organske supstance i lako isparljivi derivati nafte, pesticidi, hrom, bakar, cink, nikal, gvoe, olovo, deterdenti i mnotvo drugih. Koncentracija ovih supstanci u vodi koja je vea od granine, dozvoljene vrednosti, uzrokuje vrlo tetne direktne i indirektne posledice na zdravlje ljudi i naravno na kompletan ekosistem. Vrste otpadnih voda su: domae otpadne vode (voda iz vodovoda ili iz bunara koja je iskoriena za pranje, kuvanje ili sanitarne potrebe, a najvei deo zagaivaa istih je organskog porekla, te je ova voda pogodna za razgradnju - truljenje. Pri tom, mogu se podeliti jo na: sanitarne, fekalne i komunalne otpadne vode), industrijske otpadne vode (vode industrijskog porekla, njihova osnovna karakteristika je velika raznovrsnost sastava), atmosferske vode (pojavljuju se za vreme padavina ili topljenja snega i nisu u tolikoj meri zagaene, ali mogu biti ukoliko se nau u okviru industrijskih postrojenja), infiltracione-podzemne vode (koriste se za najjednostavnija tehnoloka reenja, nemaju u sebi bakterioloko zagaenje, ali mogu imati poveano prisustvo gvoa, mangana, sulfata, hlorida itd.). Otpadne vode iz naselja znatno utiu na zagaivanje vodotoka. Kontrola izliva kod mnogih naselja je dosta teka, jer se isputanje vri na vie mesta. Procenjeno je da se preko gradskih kanalizacija unosi u vodotoke teret zagaenja od oko 1.5 miliona ekvivalentnih stanovnika. Zagaenje voda od poljoprivrede, takoe postaje sve znaajnije, zbog sve vee primene pesticida i herbicida. Ipak, najvei teret zagaenja prirodnih vodotoka dolazi od otpadnih voda industrije, koje isputaju otpadne vode bez ikakvog preiavanja, ili nedovoljnog stepena preiavanja. Pored povrinskih voda i kvalitet podzemnih voda ugroen je poslednjih godina razvojem urbanizacije, industrije i intezivne poljoprivrede. U zavisnosti od hidrogeolokih prilika, unose se otpadne supstance u podzemne vode, bilo proceivanjem sa povrine, transportom renih i jezerskih voda u podzemlje, direktnim unoenjem u ponore (kr), iz naputenih ljunkara, iz vodopropusnih kanalizacionih sistema ili sa nekontrolisanih deponija (smetlita). Zbog toga je kvalitet podzemnih voda na mnogim lokacijama pogoran do te mere da su neupotrebljive za vodosnadbevanje. Koliina podzemnih voda je 3000 puta vea od koliine vode u svim rekama, to ukazuje na to da je podzemna voda veoma znaajna i da o njoj treba voditi rauna. Poznato je da vodotoci imaju sposobnost samopreiavanja ili autopurifikacije. Od kada postoji ivi svet na zemlji, voda se koristila i pomalo zagaivala biljnim, ivotinjskim i ljudskim otpacima, odnosno tzv. organsko zagaenje. U poetku je to malo uticalo na zagaivanje voda, jer se organski otpad razgraivao pomou vazduha, uglavnom na korisne materije. Dakle, priroda je tada bila sposobna da sama preisti te koliine vode. Meutim, razvojem ljudske zajednice, porastom broja stanovnika i njihovom koncentracijom u velikim gradovima, koliina organskih otpadnih voda se znatno poveala. Njihovim koncentrisanim isputanjem u reke, onemoguavan je proces samopreiavanja i prirodnog biolokog 34

preiavanja. Osim toga, razvojem industrije krajem 19. i poetkom 20. veka, ovek sve vie koristi vodu, a kao rezultat industrijske proizvodnje, nastaje ne samo organsko, ve i hemijsko zagaenje vode. Zbog toga se javila potreba za iznalaenjem vetakih, biolokih, ali i hemijskih procesa preiavanja. Jedno od najeih reenja koje se primenjuje za tretman otpadnih voda jeste preiiva otpadnih voda. Postoje preiivai kao pojedinani ureaji za manje koliine voda, a mi emo govoriti o Preiivau kao industrijskom postrojenju. Preiiva otpadnih voda predstavlja postrojenje u okviru koga se obavljaju sistemi obrade otpadnih voda koji se sastoje od nekoliko linija obrade, a svaka linija se sastoji od vie razliitih procesa obrade. Postupak preiavanja otpadnih voda je sloen i obino zahteva kombinovano korienje vie pojedinanih postupaka u nizu, to inae zavisi od prirode zagaujuih materija. Deli se na: primarno, sekundarno i tercijarno preiavanje. U okviru primarne faze vri se mehaniko preiavanje korienjem odreenih mehanikih sredstava (reetke, sedimentacija, flotacija), pri emu se odstranjuje veina suspendovanih, vrstih estica iz vode. U sekundarnoj fazi preiavanja uklanjaju se vrste estice i neorganske soli, a u tercijarnoj fazi uklanjaju se rastvorena neorganska jedinjenja (fosfati, nitrati) i bioloki nerazgradiva jedinjenja. Uz ova tri postupka se, u posebnim sluajevima, koriste i dodatni postupci preiavanja, kako bi se smanjili infekcijski agensi (postupkom sterilizacije) i kiselost (postupkom neutralizacije), ili da bi se snizila temperatura vode (postupkom hlaenja).

Slika 18. Postupak i tretman preiavanja otpadnih voda

Sve otpadne vode bi se po pravilu trebale tretirati u postrojenjima za preiavanje otpadnih voda, meutim u praksi to nije sluaj. Dok u razvijenim zemljama postoji itav niz razliitih postrojenja za preiavanje otpadnih voda, u naoj zemlji se veina otpadnih voda isputa u vodotoke bez prethodnog preiavanja. Otpadne vode se od mesta nastajanja do postrojenja za preiavanje, odnosno do isputanja u