*Kako ostvariti odrivi razvoj? Uvodei kriterijum ekoloke odrivosti kao jedan od ciljeva razvojne politike, uspenost mera sprovoenja ogleda se u izbegavanju akcidentnih situacija koje ugroavaju ravnoteu ekosistema.Svako ponaanje /aktivnost koje umanjuje uravnoteenost ekosistema smatra se neordrivim. Meutim, do saznanja da li je sistem uravnoteen ili nije, moe se doi samo ex post! Naime, tek kada se posle poremeaja proue posledice, moe se sa sigurnou zakljuiti kako se ekosistem ponaa, tj. da li je odriv ili ne. Najvie to se pre poremeaja moe uiniti, jeste manje, ili vie uspeno nagaanje i zato, nuna je dosledna primena principa predostronosti.

Istovremeno, jedan od zadataka ekonomike ivotne sredine jeste da identifikuje one ekonomske aktivnosti koje pogoduju odrivosti, kao i one koje je naruavaju.Najbolje, to se po tom moe uiniti, jeste:Stimulisanje, razvijanje i primenjivanje onih aktivnosti koje podravaju odrivost, i Izbegavanje kritinih situacija, koje ugroavaju perspektive odrivosti.

*

Kako da ja delujem u pravcu odrivog razvoja?"Ma ta ja tu mogu da uradim!?", ovako zvui rezignirana reakcija pojedinca na globalne probleme klimatskih promena ili siromatva. "Moe mnogo toga da uini!", odgovor je koji nudi koncept odrivog razvoja. Mora neto da uini, ako ovaj koncept shvata ozbiljno, jer, odrivi razvoj ne obuhvata samo - kako se to esto uje - sve nivoe od globalnog do lokalnog; odrivi razvoj tie se naroito individualnog nivoa: bez napora i truda svakog pojedinca ne moe ni doi do promena u smislu odrivog razvoja.

*

*Neke mogunosti individualnog delovanja koje su predstavljene na dijagramu nije potrebno ni objanjavati. Npr. naravno da je bolje (za svakog pojedinca, ali i za ivotnu sredinu) da vozi bicikl, a ne auto, itd. I druge ponuene mogunosti delovanja su same po sebi jasne, a mogue je prepoznati iz koje su od tri sfere odrivog razvojaNeke od preporuka potrebno je objasniti:

FER PROIZVODI koje treba prvenstveno kupovati DOLAZE IZ FER TRGOVINE, A ONA PODRAZUMEVA:

Poboljanje ivotnih uslova proizvoaa (najee iz nerazvijenih zemalja) putem olakavanja pristupa tritima razvijenih zemalja, ojaavanjem organizacija proizvoaa, plaanjem bolje cene i kontinuitetom trgovinske veze;Promovisanje razvojnih prilika za ugroene kategorije stanovnita, autohtone plemenske zajednice, osobe sa posebnim potrebama, marginalne drutvene grupe,..Podizanje svesti meu potroaima o posledicama koje trpe proizvoai u treem svetu zbog slobodne trgovine u svetskim razmerama kojom dominiraju velike korporacije, a sve sa ciljem da potroai koriste svoju kupovnu mo u pozitivne svrhe;*

Fer trgovina podstie promovisanje ljudskih prava, korporativne drutvene odgovornosti, ekoloki prihvatljivih tehnologija i kampanja za promenu pravila i prakse u meunarodnoj trgovini Znaaj kupovanja FER proizvoda je sastoji se u davanje prilike onim proizvoaima, koji zbog specifinih uslova u kojim rade, ne mogu da budu konkurentni pored velikih trgovako-proizvodnih lanaca Zamislimo plemensku zajednicu sa Anda koja ivi od prodaje runo tkanih proizvod (pona, marama, kapa,...). Mogi li ovi proizvodi biti konkurentni ma kojoj multinacionalnoj tekstilnoj kompaniji?

*

*Fer proizvod znai i da u njegovoj proizvodnji ne uestvuju deca jer je to nehuman (i nezakonit) odnos prema najslabijim i najosetljivijim lanovima drutva

*Razlika u utroenoj energiji koja se koristi da bi se do take kljuanja doveo litar vode izmeu najbolje varijante (dobar lonac sa poklopcem) i najloije varijante (lo lonac bez poklopca) iznosi 350 procenata! Ovoje samo jedan aspekt od mnogih. Razumno ponaenje u svakodnevnom ivotu moe utedeti mnogo energije, na primer:-da koristimo sijalice koje tede energiju, da ugasimo nepotrebne sijalice, da se racionalno grejemo, da TV ne radi ceo dan za sebe, da klimu ukljuujemo kad je zaista neophodno,... KAKO TETEDI ENERGIJU U KUHINJI, dok kuvate pagete?

O kojim dimenzijama utede energije u domainstvu se radi, pokazuje primer iz Nemake, gde se izmeu ostalog, tedi energija i putem masovne primene utomatskih prekidaa na elektrinim aparatima ime se izbegava nepotreban rad aparata (jedna od tipinih situacija odnosi se na naviku da uvee gledalac slatko zaspi uz TV):Istraivanje u Nemakoj pokazalo je da se godinje nepotrebno potroi 20,5 milijardi kW struje (bez stvarnog korienja). Radi poreenja, grad Berlin godinje potroi 14 milijardi kW struje." [Sabine Ferenschild/Thomas Hax-Schoppenhorst, Weltkursbuch. Globale Auswirkungen eines "zukunftsfhigen Deutschlands", Misereor Basel u.a. 1998, S. 14]

*

*Jedno je od kljunih pitanja civilizacije je pitanje energije. Raunica pokazuje da je manje od 4% Sahare dovoljno da danas poznatim sistemima transformacije suneve energije u elektrinu, zadovolji potrebe oveanstva za elektrinom energijom!

Definicija novog modela blagostanja, usaglaenog sa Odrivim razvojem, trebalo bi da glasi:"Sporije, manje, bolje, lepe"[Hans Glauber, www.ecoistituto.it]"Ekonomija dobrog ivota sastoji se od prirodne kombinacije umerene potronje i nematerijalnih dobara."[Toblacher Thesen 1997.]Obe ove proklamacije koje podravaju odrivi razvoj su oigledno sutinski usmerene protiv filozofije danas dominantnog potroakog drutva i zato je na pojedincu odgovornost za linu promociju odrivog razvoja, sopstvenim primerom!*

AGENDA 21*

ta je Agenda 21?Na Svetskoj konferenciji o zatiti ivotne sredine i razvoju, koja je odrana u Riju 1992. godine, doneta je Agenda 21. To je globalni akcioni program odrivog razvoja u kojem su predviene aktivnosti na svim nivoima i to tako, da nivoi zavise jedan od drugog - od Globalne Agende 21" do mnogobrojnih projekata irom sveta u okviru Lokalne Agende 21". Odrivi razvoj se, meutim, realizuje kao zbirni rezultat pojedinanih delovanja lokalnih zajednica, pa je teite Odrivog razvoja je lokalna Agenda 21 i inicijative koje ona obuhvata.

*

U Preambuli Agende 21 se kae: "oveanstvo se nalazi na odluujuoj taki svoje istorije. Svedoci smo nejednakosti meu narodima, siromatva, gladi, nepismenosti, bolesti i oteenja ekosistema od kojih zavisi na dalji ivot. Ujedinjavanjem razvojnih, i interesa zatite ivotne sredine, njihovim potovanjem, moemo osigurati pokrivanje osnovnih potreba oveanstva, poboljati ivotni standard svih ljudi, i ostvariti veu zatitu ekosistema, a da pri tom imamo vee prinose i da tako sebi osiguramo budunost. Ovo nijedna nacija ne moe ostvariti sama, ali je mogue da zajedniki u globalnom partnerstvu delujemo u smislu odrivog razvoja."

*

Agenda 21: razmiljati globalno - delovati lokalnoMalo koji meunarodni dokument je toliko poznat kao Agenda 21. Agenda 21 nije kao mnogi drugi dokumenti zavrila u bogatim arhivama UN, ve, na opte dobro, u rukama mnogobrojnih organizacija koje rade na njenoj primeniPrihvatili su je i mnogi pojedinci, i poeli da deluju u skladu sa njomKroz Agendu 21 upuen je poziv gradovima i optinama da sa svojim stanovnicima pokrenu razgovor o odrivom razvoju i naprave sopstvene planove delovanja na tom putu. Ideja vodilja je bila: Odrivi razvoj se mora deavati tamo gde ljudi ive , gde kupuju, gde imaju kole, gde planiraju graevinsko zemljite, gde imaju svoja radna mesta - dakle u gradovima i optinama. Tako je roena vizija Lokalne Agende 21.

*

*Poglavlje 28 Agende 21 bavi se ulogom lokalnih samouprava: Lokalne samouprave su te koje u gradovima i optinama upravljaju ekonomskom, socijalnom i ekolokom infrastrukturom, nadziru graevinske i urbanistike planove, odluuju o lokalnoj politici zatite ivotne sredine, o propisima u ovoj oblasti, uestvuju i u sprovoenju nacionalne i regionalne politike zatite ivotne sredine Kao politiki i upravni nivo koji je najblii graanima, lokalne samouprave igraju glavnu ulogu i imaju veliku odgovornost u procesu informisanja i mobilizacije graana na putu ka odrivom razvoju.

Zato, svaka lokalna zajednica trebalo bi da zapone razgovore sa svojim graanima, lokalnim organizacijama, privatnim preduzetnicima i NVO, i zajedno s njima zakljui i donese nacrt Lokalne Agende 21', specifine za svoje podruje. Stalnim konsultacijama sa organizacijama svojih graana, privrednicima i preduzetnicima, lokalne samouprave kroz postizanje konsenzusa dolaze u poziciju da formuliu najbolju strategiju lokalnog odrivog razvoja. Sa druge strane, kroz stalne konsultacije i razmenu ideja unapreuje se meusobna informisanost i stav graana o pitanjima odrivog razvoja.Na lokalnom nivou, Agenda 21 prepoznaje se danas u LEAP (Lokalnim ekolokim akcionim planovima) gradova ili optina*

Ne postoji savrena formula lokalne Agende 21 u smislu gotovog recepta koji bi se mogao upotrebiti. Svaki grad i svaka optina se meusobno razlikuju i tokom debata i razgovora oni sami moraju pronai najbolji put za sebe.Uprkos tome, mogu se preporuiti neki osnovni principi i naini rada. Kao tipine karakteristike (poeljnog) procesa donoenja lokalne Agende 21 mogli bi se pobrojati sledei principi: Uee lokalnih vlasti (neophodno je zbog politikih i formalnih razloga, poto vlast sprovodi donete odluke) Uee stanovnitva, posebno ena, omladine, osoba sa posebnim potrebama, nevladinih organizacija i preduzetinika, Dugorono planiranje i dijalog koji se bazira na integraciji ekomomskih, ekolokih i socijanih aspekata, Kroz uee dolazi se do programa delovanja s kojim se svi slau (konsenzus), a koji je usmeren ka odrivom razvoju, U ovom procesu svi uesnici ue jedni od drugih, Dolazi se do novog naina razumevanja politike (kooperacija i konsenzus), to to omogueno postojanjem zajednikog cilja Postizanje cilja, odnosno napredak ka cilju mora se stalno preispitivati tokom ovog procesa, i to na osnovu jasnih indikatora. *

Faze toka procesa lokalne Agende 21U dijagramu su prikazane etiri faze toka procesa donoenja i primene Lokalne Agende 21. Bitno je da se uoi da je proces ciklian i da se ne zavrava nakon evaluacije. Radi se o stalnom procesu uenja, traenja boljih reenja i analizi postignutog, prilikom kojeg se saznanja i dobra iskustva prenose u sledee cikluse (poznati Demingov ciklus stalnog poboljavanja).*1234

Kritika Agende 21: Samo tigar od papira?"Pojam 'Sustainable Development' (odrivi razvoj) ... obuhvata i formulu za kompromis izmeu (legitimnih) zahteva nerazvijenih zemalja za veim tehniko-infrastrukturnim razvojem i veim blagostanjem, sa jedne, i zahteva grupa za zatitu prirode i dugorono ouvanje prirodnih bogatstava, sa druge strane. (Primer Kine kao zagaivaa vazduha sagorevanjem fosilnih goriva) Ova konfliktna linija koja se nalazi izmeu prekomerne upotrebe resursa, i potrebe za postizanjem ekonomskog izjednaavanja ima (teoretsko) reenje: visoko-industrijaliziovane zemlje moraju rapidno smanjiti upotrebu resursa, a onaj deo sveta koji jo nije industrijalizovan i gde industrijalizacija treba tek da se sprovede, mora umereno da koristi resurse, tako da globalno doe do smanjenja korienja istih.

*

Meutim:Na Svetskoj konferenciji u Riju nije potpisan ugovor kojim bi se regulisalo korienje resursa u budunosti ili bi se dale trgovinske olakice za ekonomski slabije nacije, pa je Agendom 21 stvorena samo nova (nesprovodiva) ideja: Odrivi razvoj se planira na osnovu postignutog konsenzusa, pritom se navodi mnogo razliitih administrativnih i tehnikih predloga, dok ni u kom sluaju nisu ponuena ogranienja. Delegacije vlada mnogobrojnih drava koje su bile prisutne na Konferenciji potpisale su Agendu 21, jer ona nije sadravala nikakva ogranienja ili obaveze. Nevladine organizacije koje su bile prisutne na Konferenciji bile su pri tom zadovoljne jer su po prvi put imale pravo glasa.Svaki poznavalac meunarodne politike scene mogao je unapred znati da dokument poput Agende 21, u ionako slabim Ujedinjenim nacijama, nee doneti bitne pomake i rezultate."[Heino Apel, Lokale Agenda 21 und Partizipation; in: Ausserschulische Bildung 2/1999, S. 137]*

ta je postignuto na polju odrivog razvoja?Sledei navod predstavlja bilans stanja 10 godina nakon Konferencije u Riju i neposredno pred Konferenciju odranu 2002. godine u Johanesburgu: "Ukoliko poredimo ono to je reeno u Agendi 21, 1992. godine u Riju, i ono to se do danas postiglo, rezultati procesa su prilino razoaravajui: Nije postignuta promena raspoloenja kod graana, Nije se ostvarila mobilnost irokih masa i zalaganje za postizanje odrivog razvoja, Nisu ostvareni ni drugi postavljeni ciljevi Meutim, Poglavlje 28 Agende 21 o delovanju i ne moe se uzeti kao realistino (lako primenljivo). U vreme kada je doneta Agenda 21 nije bilo nikavih ranijih iskustava u ovoj oblasti i to je vie bio teorijski koncept - na papiru. Niko nije mogao predvideti koliko e vremena trebati da se ovaj koncept prenese u stvarnost i u drutvo.

*

Zakljuak je da ipak treba pozdraviti ono to je do sada postignuto, ali i da ima jo mnogo toga da se uradi. Iako lokalna Agenda 21 nije do kraja ispunila oekivanja u vezi sa pokrivanjem spektra problema i donoenja reanja za probleme, mora se konstatovati da je naila na odjek kod graana. Do sada, naalost, jo nije dostignuta ona kritina masa aktivnih graana . Jo uvek su procesi lokalne Agende 21 samo dobrovoljni, ali ne i obavezni i ne bave se kontroverznim temama kao to su: finansije lokalne zajednice, dugoroni razvoj zajednice, integracija i jaanje manjina u zajednici i slinim. Princip da se koncept odrivog razvoja sprovodi u lokalnoj zajednici predstavlja ogroman potencijal, ali i lokalne zajednice moraju da prepoznaju ovaj potencijal i da se angauju. Danas i dalje u politici dominiraju kratkoroni sektorski programi delovanja."[Eick von Ruschkowski, Lokale Agenda 21 in Deutschland - eine Bilanz; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 31-32/2002, S. 24, Online-Version]*

Odrivo drutvo Odrivim drutvom moe smatrati ono drutvo koje:

1 . Prepoznaje i priznaje da ekonomski rast ima granice i da su one odreene noseim kapacitetiom resursa u okruenju;2. Vrednuje kulturnu razliitost; 3. Gaji potovanje za sve oblike ivota, te podstie raznovrsnost ivog sveta; 4. iri sistem drutvenih vredonsti kroz obrazovanje o odrivosti; 5. Anagauje eksperte za ivotnu sredinu pri dodnoenju svih razvojnih odluka, ali konsultuje i graane; 6. Pravi planove uravnoteenog razvoja, potujui socijalne, zdravstvene, privredne i ekoloke potrebe; 7. Koristi lokalne resurse i kapacitete na dugorono najbolji nain;8. Koristi obnovljive i pouzdane izvore energije; 9. Minimizuje tete po ivotnu sredinu; 10. Jaa aktivnosti u kojima se materijali recikliraju

Odrivo drutvo vodi rauna i o sledeem:Unutargeneracijskoj i meugenerecijskoj ravnopravnosti, (u smislu da u okviru sadanje generacije postoji solidarnost i pomo najstarijim, odnosno, da sadanja generacija ne sme umanjivati anse za razvoj buduim generacijama);Principu predostronosti, u uslovima globalne ekoloke neizvesnosti;Principu ouvanja prirodnih resursa uz minimalna oteenja ivotne sredine;Suzbijanju zagaenja na samom izvoru;Principu da zagaiva plaa, putem nadoknade eko-trokova, kroz nakade, takse i dozvole;Korienju najboljih dostupnih tehnologija (BAT);Prevenciji i eliminisanju stvaranja nepotrebnog otpada,Izolovanju i kontroli otpada koji se ne moe reciklirati i dalje koristiti;Ukljuivanju ekolokih analiza i procena, pre bilo kakvog dodoenja odluka u privredi;Integralnom upravljanju ivotnim ciklusom proizvoda;Potovanju kapaciteta ivotne sredine i eko-prostora.

POVELJA O ZEMLJI- moralni kodeks napretka oveanstva u XXI veku*

Pojam i ideja odrivog razvoja neprestano se usavrava, tako je preko 4500 meunarodnih organizacija, ukuljuujui i UNESCO, kao i preko 250 univerziteta irom sveta usvojilo 2000. god. Povelju o Zemlji kao deklaraciju o osnovnim moralnim principima napretka oveanstva u 21. veku. Dokument je usvojen posle vie od deset godina rada na uobliavanju, uz veliku pomo Holandije. Opirnije videti na : http://www.earthcharterinaction.org/content/pages/What-is-the-Earth-Charter%3F.html

Povelja o Zemlji (Earth Charter) iz 2000. godine obuhvata 16 kljunih principa grupisanih mu etiri celine.To su:I Potovanje i briga o ivotuII Ekoloka celovitost III Drutvena i ekonomska pravinost IV Demokratija nenasilje i mir

Kako ostvariti odrivi razvoj, globalne aktivnosti

Kljuni principi povelje o zemljiI Potovanje i briga o ivotu

1. Potovanje planete Zemlje, ivota na njoj i svih raznorodnosti njegovog ispoljavanja.2. Briga za ivot, izraena kroz razumevanje sauestvovanje i empatiju3. Izgradnja demokratskih drutava, u kojima uestvuju svi, na trajan i miroljubiv nain.4. Ouvanje bogatstva i lepote Zemlje za sadanju, i budue generacije.

II Ekoloka celovitost

5. Ouvanje i oporavak celovitosti ekositema na Zemlji sa posebnim naglaskom na biodiverzitet i prirodne procese koji podravaju ivot.6. Spreavanje teta, kao najbolji metod za zatitu ivotne sredine, uz maksimalno potovanje principa predostronosti u svim situacijama kada je nivo znanja nedovoljan.7. Obavljanje proizvodnje, potronje i reprodukcije u celini na nain koji uva regenerativne sposobnosti Zemlje, ljudska prava i drutveno blagostanje.8. Napredak na polju prouavajna ekoloke odrivosti i promovisanje otvorene razmene i iroke primene prikupljenih znanja

III Drutvena i ekonomska pravinost 9. Ukidanje siromatva, kao etiki, socijalni i ekoloki imperativ.10. Obezbeenje da ekonomske aktivnosti i institucije na svim nivoima promoviu ljudski razvitak na ravnopravan i trajno odriv nain.11. Afirmacija rodne ravnopravnosti, kao jednog od preduslova odrivog razvoja, uz obezbeivanje univerzalnog pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zatiti i mogunostima za zapoljavanje. 12. Potovane prava svih, bez diskriminacije, u prirodnom i drutvenom okruenju koje omoguuje ljudsko dostojanstvo, telesno zdravlje, duhovno blagostanje, sa posebnim naglaskom na potovanje prava izvornih grupa i manjina.

IV Demokratija nenasilje i mir

13. Jaanje demokratskih institucija na svim nivoima , obezbeivanje transparentnosti i odgovornosti vlada, ukljuujui i uee u vlasti i pristup institucijama zatite prava. 14. Ukljuivanje u formalno obrazovanje doivotno uenje, radi sticanja znanja i vetina potrebnih za odriv nain ivota.15. Postupanje prema svim ivim biima sa potovanjem i uviavnou.16. Promovisanje kulturne tolerantnosti, nenaslja i mira.

Koji problemi stoje na putu odrivom razvoju?Problemi koji stoje na putu irokog prihvatanja Odrivog razvoja su principijelne prirode.Nije, dakle, dovoljno i dalje se ponaati po ve ustaljenim normama, niti izmeniti neke od njih. Neophodna je principijelna promena - potpuna promena ponaanja i delovanjaPolazna taka nije ba najbolja. Dok je tokom 80-tih godina debata o ekolokim problemima (setimo se katastrofa Seveso, Bhopal, ernobil, Basel) bila u vrhu interesovanja i svoj vrhunac dostigla 1992. godine tokom sastanka na vrhu u Rio de aneiru, od polovine 90-tih godina debata o odrivom razvoju posustaje.

*

Prepreke na putu ekolokog delovanja i ponaanja:Potekoe prilikom shvatanja: o ekolokim problemima se moe saznati samo neposredno. Tekoe informisanja: uzrono-posledine veze se teko shvataju.Prepreke na emocionalnom nivou: strahovi, potiskivanja, izgovori.Potekoe prilikom posredovanja: nedostaje pristup informacijamaAntropoloke prepreke: ekoloko civilizovanje je u suprotnosti sa duboko ukorenjenim emamam ponaanja.

*

Promena svesti: od mehanistike slike sveta ...Po Fritjofu Kapri (F. Capra), poznatom fiziaru i zagovorniku pogleda na svet kao na jednu celinu, neophodna je promena svesti i sistema vrednosti. Ova promena je ve poela, ali jo uvek nije dovedena do kraja. U oblasti nauke promena je poela poetkom 20. veka izuzetnim otkriima u fizici. U drutvenoj oblasti Kapra vidi ekoloki pokret i pokret za emancipaciju ena kao nosioce ovih promena. Osnovni problem na putu ka odrivom razvoju po Kapri je nae nastojanje da zadrimo sliku iscepkanog sveta koja je ve prevaziena, mehanistiku sliku ivota koja se bazira na Njutnovoj fizici. Ovu prevazienu paradigmu Kapra je razjasnio u svojoj uticajnoj knjizi "The Turning Point" (Prekretnica, 1982)

*

"Slika sveta ili paradigma koja se sada lagano povlai vladala je naom kulturom nekoliko vekova i tokom ovog perioda je imala jak uticaj na ceo svet. Ona sadri nekoliko ideja i pretpostavki vrednosti: - izmeu ostalog i Stanovite da je univerzum mehanistiki sistem koji se sastoji od materijalnih delova, Sliku tela oveka predstavljenog kao maina, Predstavu ivota u drutvu kao stalne borbe za odranje egzistencije, Veru u neogranieni materijani napredak koji se moe ostvariti ekonomskim i tehnolokim porastom, i na kraju, ali ne i manje bitno: Da drutvo u kojem je sve to je ensko uvek podreeno onom to je muko, proizilazi iz prirodnih zakona. Svi ovi principi su se tokom poslednje dekade pokazali kao veoma ogranieni i hitno im je potrebna korenita promena."[Fritjof Capra, Wendezeit. Bausteine fr ein neues Weltbild, Vorwort zur deutschen Taschenbuchausgabe, Mnchen 1991, S. IX]

*

... do slike sveta kao jedne celineOva nova formulacija sledi novu paradigmu: Doktrinu sveta kao jedne celine, i ekolokog pogleda na svet. Kapra kae: "Teorija koju su u poslednjoj dekadi razvile prirodne nauke o ivim sistemima predstavlja idealan nauni okvir i za formulisanje novog ekolokog razmiljanja i poimanja (...).ivi sistemi su integrisane celine ije bi karakteristike bilo pogreno prikazati kao prost zbir jedinki Umesto na materijalne delove celine, sistemska teorija se fokusira na osnovne principe organizacije. Primena ovakvih sistema ima na pretek u prirodi. Svaki organizam - od najmanje bakterije, preko biljaka i ivotinja pa do ljudi# - povezan je u celinu i time predstavlja ivi sistem.#Npr. posmatrajui oveka kao jedinku, tj organizam, a ne uzimajui u obzir njegovu povezanost sa svojom okolinim (ukuani, prijatelji, ali i neprijatelji; poslovno okruenje, interakcija sa prirodom, zavisnost od drugih i uticaj na druge,..,), ne bi o njemu mnogo toga tanog zakljuili,*

Isti aspekti celine pokazuju se i u socijalnim sistemima, na primer unutar porodice ili drutva, i u ekosistemima, koji se sastoje od velikog broja organizama koji stalno deluju jedni na druge i na neivu materiju, jednako kao to i ona djeluje na njih."[Fritjof Capra, Wendezeit. Bausteine fr ein neues Weltbild, Vorwort zur deutschen Taschenbuchausgabe, Mnchen 1991, S. X]Najvanije za sistemsku teoriju je teza da je celina uvijek neto vie od pukog zbira pojedinanih dijelova. U tom smislu prihvatljive su samo one mere koje su odrive, dakle one koje ni u kom sluaju ne tete celom sistemu. Na taj se nain postavlja nova ekoloka paradigma koja predstavlja idealnu osnovu odrivog razvoja. *

*Neke od promena u sistemu vrednosti koje su prouzrokovane novom paradigmom predstavljene su na dijagramu

Trina privreda i odrivostNekoliko faktora upuuje na to da su odrivost i kapitalizam - bar u svojoj sadanjoj (potroakoj) formi - nekompatibilni. Erich Fromm (Erih From), psihoanalitiar i sociolog, u svom svetski poznatom bestseleru iz 1956. godine "Umee ljubavi" daje dijagnozu savremenog potroakog drutva:

*

"Modernom kapitalizmu potrebni su ljudi koji u velikom broju funkcioniu tako to sve vie konzumiraju. Njemu su potrebni ljudi koji smatraju da su slobodni i nazavisni, koji smatraju da za njih ne postoji nikakav autoritet, nikakvi principi i nikakva savest, a koji su uprkos tome spremni da dozvole da im se komanduje ta da rade, da im se tano kae ta se od njih oekuje i koji su spremni da se bez potekoa uklope u drutvenu maineriju. ta iz svega toga proizilazi? Moderni ovek je otuen od samog sebe, od svojih sugraana i od prirode ..." On "svoje nesvesno oajanje prikriva i prevazilazi rutinom zadovoljavanja samog sebe prilikom kupovine novih stvari i menjanjem tih novih za jo novije. Na karakter je satkan tako da stvari oko sebe stalno menjamo za nove, da trgujemo i konzumiramo. Sve i svako postaje objektom trgovine i konzumiranja." [Erich Fromm, Die Kunst des Liebens, Mnchen 2000, S. 100-102]*

Socioloko-kulturoloke prepreke: Ekoloko ponaenje se teko moe pomiriti sa vaeim sistemom vrednosti. Potekoe zbog prebacivanja krivice: ekoloko-socijalna dilema (mi nismo odgovorni, sve to se dogadja na planeti, prirodni je fenomen i nije antropolokog porekla!). Potekoe zbog vremenske perspektive: Svest pojedinca da posledice dananjeg svog ponaanja, verovatno ne moe sam doiveti (Posle mene potop) [Horst Neumann, Agenda 21. Aspekte einer nachhaltigen Entwicklung; in: Politik & Unterricht 4/1999, S. 21]Ako razmislimo o imperativu razvoja koji je neophodno postii, onda ova analiza u potpunosti odgovara trenutnom stanju: Nae se ekonomsko razmiljanje zaista bazira na maksimi "Bre, vie, dalje", i na uverenju da se problemi mogu reiti ekonomskim i razvojnim rastom. Nasuprot tome, novi model blagostanja kao definisan kao "Sporije, manje, bolje, lepe" ne nailaze na veliki broj pristalica*

Ovakav nain razmiljanja pojaao se posle okantnog talasa teroristikih napada u SAD i artikulie se kroz poziv na obezbeivanje sigurnosti samoizolacijom igrevitom odbranom svojih pozicija: Hou da i dalje sve u mom malom ograenom svetu ostane tako kako jeste, pa ak i ako sve oko mene potone u bedu i pribegne nasilju. (A onda, kada se poseku sve ume, Golfska struja bude zaustavljena i talasi unesreenih izbeglica postanu nepregledni; onda e biti kasno da se uvidi da je 'sustainable development' verovatno bio bolji put za ostvarivanje globalne i individualne sigurnosti.)[Ulrich Grober, Konstruktives braucht Zeit. ber die langsame Entdeckung der Nachhaltigkeit; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 31-32/2002, S. 6, Online-Version]

*

**