VISOKA TEHNIČKA MAŠINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA TRSTENIK

SEMINARSKI RAD

IZ

METODE NAUČNOG ISTRAŽIVAČKOG RADA

Profesor: Student:

Dr Radoš Pantić,Prof. Dimitrijević Aleksandar S40/2013

NAUKA I DRUŠTVO

Nauka je pozvana da obezbedi rastuce materijalne i duhovne petrebe coveka.

Nauka je kao i Frilozofija,s. tavlja čoveka u prvi plan, polazi od coveka kao najrazvijene vrste na ovoj planeti.i vraća se čoveku. Nauka i Filozofija su uvek u osnovi antropološko-humanistički usmerene.Živimo u vremenu vrlo brzog progresa, ali i u vremenu koje je bremenito suprotnostima. Sa razvojem potrošačkog mentaliteta i sve većom pohlepom za materijalnim dobrima ove suprotnosti su sve izraženije i vece.

Savremeni drustveni razvoj nažalost prornovise viši nivo potrosnje u svim vidovima identifikujući ga kao opšte društvenl progres, cime se ubrzano trose ograničeni prirodni resursi na ovo planeti u svim oblicima: energetskl, voda, vazduh, zemlja, minerali.Osim toga, postojeći tehnološki procesi zasnovani na fizičko hemijskim procesima za sada u dominantno iztraženim tri agregatna stanja čini ove procese niske energetske eflkasnosti sa mogućim posledicama poremećaja osnovnih prirodnih zakona i ravnoteze.

Ovo pitanje se razmatra tako sto se ispituje kakve bi posledice po ustrojstvo sveta imala neka izmena u prirodnim zakonima?

Zapravo ne moramo da diramo u same fizicke zakone, jer promenu sveta možemo da postignemo menjajuci vrednosti osnovnih prirodnih konstanti kao sto su:

-Gravitacio nakonstanta -Avogadrov broj - Brzina svetlosti - Naelektrisanje elektrona - Kevendisova konstanta - Bolcmanova konstanta - Plankova konstanta i druge

Mnogi radovi fizičara posvećeni su ispitivanju sta će desiti sa oblicima materije kada promenimo vrednosti neke konstante?

Pokazuje se da su posledice takvih promena katastrofalne i epokaliptične po nas svet; npr: vek svemira iznosi svega jednu godinu, ne rađaju se zvezde i galaksije, materija prebrzo dospeva u stanje "crne rupe", ne obrazuju se atomi složenije od vodonikovog, ne rađaju se zvezde nalik na naše sunce i tako dalje.

Stvarne vrednosti konstanti su izgleda, na jedinstven način povezane sa uslovima za nastanak, razvoj i opstanak života na našoj planeti.

Na osnovu prethodnog punu težinu i značaj za razvoj života na ovoj zemlji je i pitanje slavnog naucnika-tvorca savremene fizike Alberta Ajnstajna:

"Da li ustrojstvo našeg sveta predstavlja jednoznačno rešenje, da li je tvorac mogao da načini svet na drugačiji način, to jest da li zahtev za logičkom jednostavnošću ostavlja bilo kakvu slobodu"

Prema tome može se dati jedan odgovor na Ajnstajnovo pitanje: ” Tvorac nije imao nikakvog izbora ako je želeo da stvori svet koji bi imao sposobnost da spozna samog sebe”.

Ovaj zaključak daje nam za pravo da parafraziramo Voltera:

”Mi živimo ne same u najboljem od svih svetova nego i u najpametnije načinjenom”.

Jedan od najpoznatijih savremenih fizičara - naslednik A. Ajnstajna.Stiven Hoking takođe parafazira Voltera rečenicom koja će ostati u istoriji naspram Volterove “Mi živimo u najverovatnijem od svih svetova”

Čovek se, kao svesni deo prirode, ne zadovoljava svojim trenutnim položajem. On je radoznao,želi da upozna svet u kame živi, zakone prirode. Želi da te zakone prirode koristi za svoje potrebe različite prirode, materijalne i duhovne:

- Biološke - Psihološke - Fizičke - Društvene

Čovek teži slobodnom razmišljanju i stvaranju. Ali on je deo društva i svoje teznžnje, uspehe i neuspehe,valorizuje sa,u tom istorijskom trenutku vazećim društvenim merilima. Međutim ta društvena merila moraju imati osnovu naučnih saznanja a prirodi i zakonitostima u njoj i podređena njima. U tom pravcu se mora u buduće promovisati i usmeravati drustveni progres kao osnova održivog razvoja čovečanstva.

U .stalnom nastojanju pomeranja svojih ciljeva I granica svojih potreba i htenja moraju se uvažiti zakoni prirode i znatno usporiti i umanjiti trošenje nepovratnih prirodnih resursa, istrazivati , uvoditi nove procese sa znatno povećanom energetskom efikasnošću, kroz zamenu vrste i oblika energenata- novih izvora,očuvanje prirode i životne sredine.Opšti ciljevi kojima društvena zajednica treba da teži jesu obezbeđenje egzistencije čoveka i kontrolisani razvoj standarda. '.

Postoji vise nespornih ciljeva kojima teze svi Ijudi sveta, kao sto su:

- Eliminacija glad - Eliminacija ratova - Eliminacija bolesti - Produženja veka čoveka - Povećanje standarda - Povećanje nivoa obrazovanja - Smanjenje fizičkog rada - Skraćenje radnog vremena - Podizanje morala - Smanjenje korupcije,mita,nepotizma,kriminala,populizma - Povećanje poštenja - Smanjenje demografske eskpanzije,itd

Ne analizirajući navedene ciljeve , jasno se nameće das u neki inkompatibilnog karaktera što realni svet, njegov opstanak i razvoj čine složenijim.

Zato, nema ni jedne naučne discipline koja nije usmerena neposredno ili posredno na čoveka ili za čoveka.

Sve navedene vrednosti kao i mnoge koje nisu pomenute čine blagostanje čoveka.4

Broj ljudi na našoj planeti vrlo brzo raste što je ilustrovano na slici 1.

Broj stan. na zemlji 10

6

4.5

3

1.5

0.75

1850 1900 1950 2000 2050 godine

Slika 1. Demografski razvoj čovečanstva na planeti

Evidentno je da je demografski rast stanovništva na planeti u poslednjih 150 godina eksponencijalnog karaktera. Ovo je dovelo do povećanja potreba u svim oblicima i nekontrolisano trošenje svih vrsta prirodnih resursa zemlje. Procenjuje se da je raspoloživi kapacitet planete za održivi i kontrolisani razvoj oko 12-12.5 •10 stanovnika.

Zato, čovečanstvo mora uvesti i stvoriti mehanizme za upravljanje demografskog rasta stanovništva, jer u suprotnom preti demografska ekspanzija sa svim rnogućim i nesagledivim posledicama po čovečanstvo i život planete.

Sa porastom broja stanovnika na planeti sve vise se trose nepovratni resursi:

- Sirovina - Energije - Voda za pice - Obradivog zernljlst Povecavaju se potrebe u: - Broju stanova - Broju radnih mesta - Količina hrane, odeće,obuće - Potrosnja energije - Kapaciteti prosvetnih i zdravstvenih i drugih oblika usluga, itd.

.

Iz izloženog savremena društvena zajednica i pojedinac kao deo iste su prinuđeni da istražuju i otkrivaju nove sirovine, nove izvore energije, nove procese, nove oblike proizvodnje hrane i ishrane, novu procesnu opremu itd.

Ovim se ističusamo nekoliko oblasti istraživanja koje su u neposrednoj vezi sa demografskom ekspanzijom, egzistencijom čoveka I opstanak planete.Primena naučnih rezultata u praksi void napretku ali I donosi problema za koje čovek i društvo poziva opet nauku.

Iz izloženog da se zaključiti da je savramana društvena zajednica veoma složen dinamički organizacioni system koji se razvija u funkciji od broja stanovnika. Za upravljanje sistemima ove vrste složenosti čovek je razvio naučnu discipline- Kibernetiku.

Osim toga razvijaju se nove naučne discipline za potrebe čoveka:Bioinžinjerstvo, Telematika, Menadžment, Marketing, Mikrohirurgija, Biomimikrija, Teorija struna, Kvantna medicina itd.

1-VEŽBA:

- odrediti matematički model(zakonitost)porasta broja stanovnika na zemlji za podatke na slici 1;

- proveriti adekvatnost matematičkog modela

- odrediti apsolutnu grešku modela

- odrediti očekivani broj stanovnika na zemlji u 2050 goini za postojeće uslove demografskog razvoja

- dati analizu I zaključke za stanje u 2050 goini

MATEMATIČKI METOD PROJEKCIJA

Osnovne osobine

Kod matematičkog metoda projekcija pretpostavlja se da će se stanovništvo (ili neka

druga populacijska kategorija, npr. radna snaga) razvijati na isti način kao i u dosadašnjem

periodu. Otuda se kod obračuna budućeg stanovništva često navodi da će budućnost ličiti na

prošlost, što imajući u vidu da demografski razvitak nije skokovit, za blisku budućnost može

biti prihvatljivo. U tom slučaju taj razvitak se obično pretstavlja pomoću neke, manje ili više

složene, formule, pomoću koje se vrši ekstrapolacija za izabrane projekcione godine.

Projekcija stanovništva matematičkim metodom izrađuje se relativno jednostavno i brzo,

a od podataka dovoljno je raspolagati podacima o ukupnom stanovništvu. Projekciju ovim

metodom moguće je izraditi i za podgrupe stanovništva, koje imaju osobine totala, ali je važno

da se ne uključuje starosna struktura. Na primer, kontingent žena u fertilnom periodu, ili

školoobavezni kontingent dece, ili broj udatih žena i dr. Svaka od ovih kategorija se odvojeno

projektuje na osnovu sopstvenog kretanja u prošlom periodu. Isti postupak moguće je primeniti i

npr. kod projiciranja broja živorođenih, ali i za ekstrapolaciju stope nataliteta za kraći vremenski

period.

Upotreba matematičkog metoda

S obzirom da je za primenu matematičkog metoda dovoljno znati veličinu ukupne

populacije, to je on podesan uvek kada nije moguće raspolagati detaljnim podacima. Obično je to

slučaj za brojčano male populacije, za koje je dostupna samo njihova ukupna brojnost, a ne i

starosni sastav.

Iako je veličina stanovništva rezultanta delovanja nataliteta, mortaliteta i migracija, uticaj

ovih komponenata manifestuje se (zbirno) samo preko ukupne populacije u dosadašnjem

periodu. Otuda, projektovanje demografske budućnosti matematičkim metodom može dati dobre

rezultate samo za kratkoročne i srednjoročne periode. Jer, kao što je poznato, kada su u pitanju

komponente prirodnog kretanja (natalitet i mortalitet), one su dugoročne po svom delovanju i ne

ispoljavaju značajnije promene u kraćim vremenskim periodima, čime se opravdava stav da će

budućnost ličiti na prošlost. Pouzdanost takvih projekcija je, međutim, visoka ukoliko nema

nekih događaja koji bitno utiču na demografski razvitak, kao što su npr. ratovi i slično.

Prednosti i ograničenja matematičkog metoda

Lako dostupni, i uglavnom raspoloživi, podaci neophodni za primenu matematičkog

metoda su prednost za njegov izbor. U svim slučajevima kada se želi brza prognoza ukupnog

stanovništva ili nekih njegovih delova primena ovog metoda je veoma prihvatljiva. Takođe, i

uvek kada se raspolaže samo podacima o ukupnom stanovništvu, a to je često slučaj kod

predviđanja za mala područja, odnosno populacije. I najzad, njegova primena u uslovima

regularnog odvijanja demografskog razvitka, bez značajnijih potresa, za kratkoročne ili

srednjoročne projekcije, je veoma opravdana.

Ograničenja ovog metoda direktno se vezuju za prednosti koje nudi metod komponenata,

o čemu će kasnije biti reči. No ipak, osnovni njegov nedostatak je što uzimajući samo podatak o

ukupnom broju stanovnika na nekom području, zapravo ignoriše podatke o godišnjem broju

rođenih, umrlih i migranata. Jer, u uslovima dobre registracije vitalnih događaja i migracija,

predviđanje je pouzdanije ako se uzmu u obzir sve četiri komponente rasta stanovništva

(živorođeni, umrli, useljeni i iseljeni). Najjednostavnije, mogao bi se navesti sledeći primer. Za

obračun stanovništva Srbije za 2007. godinu, pod predpostavkom da će se nastaviti uočeni rast iz

poslednjeg međupopisnog perioda, potrebni su samo podaci o ukupnom broju stanovnika iz

poslednja dva popisa (1991. i 2002. godine), što bi bio najjednostavniji slučaj primene

matematičkog metoda. Ako bismo koristili komponente rasta, pod uslovom da su podaci

raspoloživi i tačni, dobili bismo pouzdanije ocene. To možemo napisati na sledeći način

Pn =P0 + (N-M)+(I–E),

gde je P0 broj stanovnika iz 2002. godine, Pn očekivani broj stanovnika u 2007. godini, a N, M, I,

E su brojevi živorođenih, umrlih, useljenih i iseljenih za period 2002-2007. Potsećamo da je

gornja jednačina poznata kao osnovna demografska jednačina ili jednačina ravnoteže promene

stanovništva.

Osim prethodnog, kao nedostatak ovog metoda je i činjenica da budućnost ne mora da

liči na prošlost, što je sadržano u osnovi metoda. To je naročito neodrživo ako su u pitanju duži

vremenski periodi. Primenom matematičkih formula često se u projekcijama precenjuje buduća

veličina populacije, uglavnom zbog fertiliteta čije se dugoročno opadanje ne uključuje u obračun,

jer se zapravo samo ekstrapoliraju prošli trendovi date populacije.

Primena matematičkog metoda za projekcije različitih podgrupa stanovništva jedne

populacije ignoriše prirodnu međuzavisnost među njima, što je takođe jedno od ograničenja ovog

metoda.

Projekcija na osnovu podataka iz dva popisa

Matematički metod projekcije može da se bazira na kretanju stanovništva bilo tokom

kraćeg ili dužeg perioda u prošlosti. Ako polazi od kraćeg, mogu se koristiti podaci iz samo dva

vremensaka preseka. Objasnićemo projekciju ukupnog stanovništva na osnovu podataka iz dva

sukcesivna popisa.

Ako sa obeležimo broj stanovnika prema prvom popisu održanom u momentu , a sa

broj stanovnika prema drugom popisu sprovedenom u momentu , između kojih je proteklo

n godina ( ), možemo vrlo lako odrediti broj stanovnika u bilo kojoj godini posle

drugog popisa. Može se primeniti a) ekstrapolacija pomoću aritmetičke progresije, b)

ekstrapolacija pomoću geometrijske progresije i c) ekstrapolacija pomoću eksponencijalne stope

rasta.

a) Ekstrapolacija pomoću aritmetičke progresije (ili linearna ekstrapolacija)

podrazumeva da se najpre izračuna prosečni godišnji porast stanovništva između dva sukcesivna

popisa za koje se raspolaže podacima, pa se zatim tako izračunat porast dodaje broju stanovnika

poslednjeg popisa onoliko puta za koliko godina unapred želimo projekciju.

Koristeći već navedene simbole, prosečni godišnji porast stanovništva između dva

sukcesivna popisa (obeležen sa ) izračunava se na sledeći način

.

Na osnovu broja stanovnika iz poslednjeg popisa i prosečnog godišnjeg porasta ,

projekcija (budući broj stanovnika) za godinu n + t, koja je t godina posle poslednjeg popisa,

dobija se ekstrapolacijom na sledeći način

Primena aritmetičke progresije, dakle, podrazumeva da će stanovništvo u budućnosti rasti

ili opadati za isti apsolutni broj svake godine ( ). To onda znači da ako je u pitanju populacija

koja je u porastu, stopa rasta bivaće sve manja, što nije od većeg uticaja u kraćem vremenskom

periodu, pa primena može biti opravdana.

Projekcija pomoću aritmetičke progresije pogodna je kada je potrebno izraditi obračun za

celu populaciju, ali i za sve njene delove (npr. po teritorijama). Jer, ovaj metod obezbeđuje da

zbir projektovanih vrednosti svih delova jedne populacije bude jednak projekciji ukupnog

stanovništva. Na primer, ako znamo projektovano stanovništvo Centralne Srbije, Vojvodine i

Kosova i Metohije, projekciju za stanovništvo Srbije u celini možemo dobiti njihovim zbirom.

Podaci su sledeći:

Po - broj stanovnika prema prvom popisu

Pn - broj stanovnika prema drugom popisu sprovedenom u momentu , između kojih je

proteklo n godina ( )

n - godina

Po = 0.75•10

Pn = 6 •10

n = 150 god.

= = = =0.035

= 6 +50 =6 +1.75 =7.75

Zaključak je da bi do 2050 godine porastao broj stanovnika na 7.75 koji je u okviru kapaciteta naše planete.Procena raspoloživog kapaciteta naše planete za održivi i kontrolisani razvoj oko 12-12,5 stanovnika.Pa prema tome bi bilo do 2050 godine moguć normalan i kontrolisan razvoj čovečanstva.

FUNDEMENTALNA I PRIMENJENA ISTRAŽIVANJA

Fundamentalna ili osnovna istraživanja najčešće se vezuju za bazne prirodne nauke kao što su :Fizika, Hemija, Biologija, Geologija, Matematika, Antropologija, sl.

Rezultati ovih istraživanja su najčešće otkrivanje zakona I pojava u prirodi pri čemu isti mogu imati karakter epohalnih otkrića:Keplerovi zakoni kretanja nebeskih tela, Njutnovi zakoni mehanike, mehanistička fizika naizmenične struje, zakoni teorije relativiteta – specijalne, opšte teorije relativiteta, zakoni kvantne fizike(A,Anštajn),Galilejev princip relativiteta, Maksvelova teorija polja koja objašnjava električne I optičke pojave I promene koje se šire kontinualno kroz proctor i vreme. Kvantna teorija (Maks Plank), princip neodređenosti (Hajzenberg)., teorija

energije zračenja kvanta određene talasne dužine (K = )

K - elementarni kvant energije u ergovima: 1erg=1din/cm: 1din= ;

λ - talasna dužina (cm)

h – plankova konstanta: h=6.65 (erg sec.)

Fundamentalna istraživanja (osnovna) čine osnov primenjenih ili aplikativnih istraživanja, jer ona uvek prethode u spoznaji zakona i procesa u prirodnim sistemima. Nivo primenjenih istraživanja uslovljen je, ne samo rezultatima i saznanjima osnovnih

istraživanja, već i nivoom tehnološkog razvoja kao i opredeljenosti i organizovanosti društvene zajednice za tehnički progres. Ovo se postiže pozitivnom promocijom znanja kao društvene vrednosti u stvaranju novih proizvoda i procesa.

I jedna i druga istraživanja pre ili kasnije usmerena su u pravcu buduće primene u domenu vrednosti za čoveka radi njegovih praktičnih potreba.Radi se o tome da li se primena odgađa na neodređeno vreme u slučaju velikih otkrića (teorija relativiteta, kvantna teorija,itd), pa se efekti primene ostvaruju u dužem vremenskom periodu).

Teorija relativiteta: 1905; 1916 (Atomska bomba 1-938-1945; kosrnicki letovi,

lansiranje satelita u orbitu zemlje i vanorbitalnih sondi vojadžer I, vojadzer II (let u druge

galaksije).

Osim toga,motiv istraživanja često je jedan od elemenata za međusobno razgraničavanje ova dva pojma. Motiv lstraživanja može biti dvojak,

- Profesionalno ili urođeno interesovanje čoveka kao individue da pronikne I upozna zbivanja, zakone prirode, tj.smisao svoje egzistencije u realnom svetu i prostoru; ili

- Nastojanje da se unapredi postojeca tehnika (proizvod, proeesi, organizaeija i ekonomsko poslovanje)

Pored navedenih motiva koji čine pokretačku snagu istraživanja,mogu postojati

i drugi motivi kao što su:

- lični prestiž

- društveni status

- lična materijalna korist, utd

Osim urođenog i ličnog zadovoljstva svi navedeni oblici motiva dominantno egzistiraju kod primenjenih istraživanja. U osnovi sve dinamičnijih procesa leže sve brže interakcije između fundementalnih istraživanja i primenjenih u čijoj osnovi stoje zahtevi prakse koji otkrivaju nove zadatke za fundamentalnim istraživanjima, a nova naučna saznanja su podstrek za nova primenjena istraživanja slika 2.

Sa svakim istraživanjem otvaraju se novi problemi čije rešavanje zahteva nova istraživanja,pa se na taj način istraživanja mogu proširiti do u nedogled. Ovo je osnovna karakteristika svakog naučnog rada.Rezultati određenog istraživanja pojave ili procesa su najčešće konačni samo u onoj meri u kojoj su diktirani odgovarajućim faktorima kao što su: vreme, kadrovi I finansijska sredstva.Ovo se posebno odnosi prvenstveno na primenjena istraživanja.

Svaka istraživanja mogu se smatrati za unapred zadate atribute konačnim ako su razlike teoriskih i eksperimentalnih rezultata u granicama statističke greške.

Motiv istraživanja

Fundamentalna Primenjena

Istraživanja Istraživanja

Naučno Problemi u saznanje praksi

Slika 2. Interaktivnost fundamentalnih i primenjenih istraživanja

Nameće se zaključak da istraživanju nema kraja, da se istraživanja šire po obimu, po horizontali i vertikali do beskonačnosti odnosno rezultati istraživanja su samo konačni u meri do koje u tom tnanutkurdosežu naučna saznanja o datoj pojavi I procesu

Pogodan primer za ilustraciju ove tvrdnje može se predstaviti kroz razvoj i opštu sliku stanja fizike devetnaestog stoleća.Stanje fizike do devetnaestog stoleća grubo se može analizirati preko dve njene glavne grane,

- Mehanička teorija - Teorija polja

Svaka od ovih grana vezuje se sa imenom po jednog čoveka uz veliko uprošćenja.

Teorija relativiteta zadovoljava princip invarijantnosti koju je izgradio Ajnštajn 1905 god.Tako das u dve glavne grane fizike:Mehanička fizika I teorija polja povezane pomoću Ajnštajnovog principa relativiteta koji za date uslove kretanja zadovoljava obe grane fizike.

Teorija relativiteta otkiva relativni karakter ne samo prostora nego i vremena.

VIŠESTRUKI (VIŠEDIMENZIONALNI) LINERALNI REGRESIONI MODELI

Postupak formiranja modela

Ova vrsta regresije mernih rezultata određuje zavisnost većeg broja mernih veličina, oblika

Y=y(x 1 ,x 2 . . . . . . . . . . .x n)

Pri čemu raspored mernih tačaka M i u hiperprostoru pokazuje linearni tok.Postupak se sprovodi primenom metode regresione i disperzione analize, pri čemu je metodologija složenija u odnosu na slučaj jednostruke linearne regresije.Osim toga, u ovom slučaju ne postoji mogućnost vizuelnog grafičkog prikaza ove zavisnosti što je otežavajuća okolnost.

Opšti oblik višestruke linearne regresije u polinomnom obliku glasi:

Y=b +b x + b x + b x +... . . . . . . b

gde su b , b .. . . . . . . . b koeficienti regresije

Određivanje koeficijenata regresije b , b .. . . . . . . . b , kao i ostalih

parametara mernih rezultata je moguće isključivo primenom višestrukih ortogonalnih planova reda.

Ovde se radi o modelu čijom se procedurom prethodno (unapred) određuje način izvođenja eksperimenata i postupak merenja mernih veličina pri ispitivanju datog objekta.

Preko odgovarajuće matrice (plan matrice), specifične strukture, oblika i obima (dimenzija), određuje se raspored mernih tačaka u exsperimentalnom hiperprostoru P x .

Ovakav raspored tj plan exsperimenata obezbeđuje:

- optimalan raspored mernih tačaka(manji broj merenja) - potreban broj mernih tačaka je minimalan(manji broj merenja) - obim dobijenih informacija u istraživanju je minimalan - disperzija mernih rezultata je minimalna, tj visoka tačnost i pouzdanost - efikasna obrada rezultata merenja, i - pouzdanost dobijenih rezultata je maksimalna

Formiranje matrice rasporeda mernih tačaka (plan matrice) moguće je uraditi na sledeće načine:

1. Preko potpunih ortogonalnih planova (za broj mernih veličina k≤5, tj (x 1 ,x 2 . . . . . . . . . . .x 5)

2. Preko parcijalnih ortogonalnih planova tipa replika (za broj promenjivih mernih veličina tj faktora k≤15 (x 1 ,x 2 . . . . . . . . . . .x 1 5);

3. Preko Plecet – Bermanovih planova (za neograničeni broj promenjivih mernih veličina faktora x i )

Pri eksperimentalnom istraživanju procesa radi matematičkog modeliranja istog, potrebno je odrediti dimenzionalnost exsperimenata, tj broj mernih veličina (k) sa kojima treba obaviti ispitivanja odnosno merenja date pojave ili procesa sistema. Ovo se određuje, najčešće na osnovu:

- Apriornih informacija o istraživanom objektu koje su proverene vlastitim iskustvom i saznanjem o objektu i procesima; - Iskustvenih podataka iz drugih istraživanja (proučavanjem i upoznavanjem oblasti istraživanja i postojećih saznanja); i - Literaturnih podataka o objektu

Pri istraživanju uvek je bolje uzeti neku promenjivu x i više nego manje, jer se u postupku istraživanja lako otkriva njihova značajnost signifikantnost ali zato izostavljanjem važnih promenjivih se može ugroziti tačnost i pouzdanost brojnih rezultata.

Formiranje plan matrice na osnovu određenog broja promenjivih

(faktora k) se vrši prema tablici; T-7 za slučaj potpunih ortogonalnih planova:

Matrica procesa [x]=[N K] K=k+1

k - broj promenjivih mernih veličina (x 1 ,x 2 ,x 3 . . . . . . . . . . .);

N - broj merenja –broj exsperimenata

N=2 +n

n - broj experimenata u centru plana; n =(1÷4) usvaja se!

Matrica procesa [X]=[N K] K=k+1

k - broj promenjivih mernih veličina

N - broj merenja –broj exsperimenata

N=

n – veličina reprike ( n=2,4,6,8,16,32,64,128,256,512,1024,2048)

izborom n minimizira se broj exsperimenata u odnosu na potpuni ortogonalni plan.

Primer:

Za k=15i n=2048 Dobija se: N= = =16!

ISTRAŽIVAČKI TIM

Istraživački t im čine više istraživača organizovanih u jednoj ili vise istraživačkih organizacija koji učestvuju u realizaciji jednog ili više naučno istraživačkih ili razvojnih projekata.

Istrazivački tim se može posmatrati kao grupa istraživača koji su angažovani na realizaciji jednog projekta, pri čemu istraživači ne moraju biti iz jedne naučno istraživačke organizacije.

Istraživački tim se najčešće formira po obimu i strukturi u zavisnosti od vrste, strukture i obima naučnoistraživačkog ili razvojnog projekta.

Istraživački timovi ove vrste nisu stalni i vremenski su ograničeni vremenom realizacije projekta. Timom istraživača rukovodi rukovodilac tima koji treba da je istaknuti naučni radnik sa visokim referencama u nučnoistraživaćkoj delatnosti.

Njwgovo znanje mora biti pouzdano i široko, ali ni u kom slučaju rukovodilac traživačkog tima ne mora i ne treba da poseduje veca znanja iz užih specijalnosti od istraživača specijalista doticne oblasti.

Na slici 6 šematski je dat prikaz Nivoa znanja u zavisnosti od naučnih oblasti koje su uslovno klasifikovane prema sistemu DK. [].

Istraživači (I1, I2 ..... In,,), imaju vrlo visoka znanja iz svoje uže oblasti specijalizacije irelativno niska znanja u ostalim oblastima, istrazivač početnlk Ip ima ujednačena i skromna znanja iz vise oblasti, a rukovodilac tima ima relativno visoko znanje u svim oblastima znanja.

Mladi istraživači - početnici vrlo brzo stiču znanja u vrlo uskoj oblasti specijalizacije, dok stariji istraživači sa već stečenim visokim nivoom znanja iz užih oblasti specijalizacije,u daljem periodu rada intezivnije proširuju svoje znanje u drugim sličnim ili bliskim oblastima i znatno sporije menjaju maksimum inteziteta znanja.

Slika 6.

Rukovodilacistraživačke institucije treba da je bio istaknuti istraživač, pored istaknutih osobina istraživač treba da:

- Poseduje organizatorske i menađerske sposobnosti - Visoke moralne kvalitete - Poznavanje i primenu psihologije - Psiho – Fizičke sposobnosti

Površina ograničena isprekidanom krivom (slica 6), može se posmatrati kao ukuoan fond znanja istrživačke organizacije a krive I1,I2… kao nivoi znanja iz užih oblasti specijalnosti.

Rukovodilac – Menadžer istraživačke organizacije treba da obezbedi nesmetano funkcionisanje svih Celina i funkcija u organizaciji pre svega kroz istovremeno timski i po potrebi individualni rad ustraživača.Timskim radom obezbeđuje se sinergetski efekat dok se posticanjem individualnosti podstiče kreativnost i samostalnost u istraživanju. Za svaki istraživački projekat treba da se odredi rukovodilac projekta koji je istovremeno I director projekta. Projekti moraju biti adekvatno struktuirani u vremenu i prostoru sa jasno predviđenim potrebnim resursima, procesnim rezultatima po kontrolnim tačkama ili procesima.

Rukovodilac istraživanja ili istraživačkog projekta mora da poseduje visok nivo culture komuniciranja slušajući mišljenja i uvažavajući predloge saradnika sa istančanim osećanjem za uvođenjem po potrebi korektivnih mera i obaveznim promovisanjem i isticanjem pozitivnih rezultata i efekata kako pojedinaca tako i celog tima.Ovim se ističe I psihološki aspect u rukovođenju kao bitno svojstvo rukovodioca, jer da bi vaše mišljenje bilo uvaženo, morate uvažavati mišljenja drugih.

Rukovodilac istraživanja treba da poznaje osnovne elemente industrijske

psihologije. On učestvuje u izboru I pojmu istraživača.Za uspešnu realizaciju svakog projekta, pored ostalih potrebnih resursa, dominatan značaj su adekvatni ljudski resursi.

PISANJE NAUČNOG RADA

Pisana reč predstavlja sadržaj razmišljanja.Jezik nije samo sredstvo za izražavanje misli on je veliki i efikasan instrument mišljenja (sir Humphy Daxy).Osnov priznavanja naučnog rada je pisano saopštenje o rezultatima istraživanja.To je i uslov za priznavanje i sticanje prava prioriteta.

Objavjivanje rezultata istraživanja je lična i društvena obaveza. Ali ,ne samo i to, to je odnos i stav istraživača I autora prema slici.

Naučni radnik je i javni radnik.Rezultati njegovog rada treba da budu dostupni široj naučnoj i stručnoj javnosti radi prenošenja i ocene novih saznanja koja su lzložena u naučnom saopštenju. Zato, istrazivacki rad nije završen ako nije ebjavljen. Oni koji smatraju da se bave naukom, a ne objavljuju radove, najčešće nemaju sta da kazu.

Ljudi pišu na različite načine, Neki pisu danju,neki noću, neki pišu uz prethodno napisan koncept koga razrađuju pisanjem završne verzije rada. Neki pišu brzo, neki spore uz korišćenje računara ili ne.Naučni radnici po pravilu pišu sporo,a neki vrlo tesko.

Lav Tolstoj je pisao u svom dnevniku: “treba zauvek odbaciti pomisao da se piše bez ispravki - prerađivati tri ili četiri puta još je malo”. .

Za naučnog radnika nedostatak vremena za pisanje rada ne moze da bude opravdanje. Nijedna misao ne može biti jasna ako ne napiše, ne izgovori, ne ako se ne izrazi. Ne izražene misli ostaju prazne i nekorisne.

Zato je pisanje saopštenja ili publikacije znanje a ne umetnost. Jezik je jedini instrument nauke a reči nisu nista drugo do znaci ideja i misli (Johnson). Pre početka pisanja bilo čega osnovni uslov je da se sigurno i pouzdano poznaje predmet o kome se pi še, jedino tada se ispunjavaju osnovni uslovi: Sadržajnost, Jasnoća, Preciznost i Konciznost. U nauci je posebno važna preciznost I tačnost izražavanja misli.

Jezik nauke mora biti jasan, jednoznačan i precizan bez mogućnosti višeznačnog tumačenja.Bez ovog uslova ne moze da bude ni nauke kao sistema znanja. Zato su naucni radovi velikana nauke napisani vrlo koncizno, sazeto iscrpno i precizno bez ponavljanja stavova i cinjenica, pa su po pravilu ovi radovi kratki i jasni.

Pre početka pisanja o bilo kom predmetu potrebno je i poželjno dati

odgovore na sledeca pitanja:

- Sta se želi da saopštinti ? - Zasto se zeli to saopstiti ?

- Kako ce se to saopstiti ?

Struktura Rada

Pisanje svakog rada, poput svakoga posla zahteva odgovarajuću pripremu. Priprema za pisanje rada je proces struktuiranja najčešće po osnovu koncepta o sadržaju rada. Preporučuje se da se pri pisanju rada izvrši njegova podela na određene celine koje čine njegovu strukturu.

Struktura rada najčešće obuhvata:

- naslov rada - kratak sadržaj ili rezime - uvod - predmet istraživanja - plan ili metod istraživanja - material, merna oprema - pripremljeni metod izvođenje eksperimenata i obrade rezultata - prikaz rezultata istraživanja - diskusija i zaključci - citirana literature - pregled literature i - prilozi

Navedena struktura je opšteprihvaćena odgovarajućim standardima, pri čemu struktura rada koji se priprema za obavjavljivanje zavisi od drugih faktora kao što su:

- Vrsta i oblast istraživanja - Vrsta i obim rada - Lični stav autora

U postupku pisanja rada, svaki od navedenih delova treba raščlaniti na podstrukture i iste navesti u sadržaju rada. Struktuiran rad dopušta autoru da svaki deo strukture razrađuje i izlaže kao posebnu celinu što može biti doprinos u racionalnosti korišćenja vremena autora pri pisanju rada.

Kao najracionalnije navodi se pisanje kontinualno iz dana u dan po unapred utvrđenoj i planiranoj dinamici, bez činjenja većih pauza i prekida.

Sadržaj

1.Nauka i društvo--------------------------------------------------------------------------------------

2. Matematički metod projekcija---------------------------------------------------------------------

3.1 -VEŽBA :Rešiti po navedenim tačkama--------------------------------------------------------

4. Fundamentalna i primenjena istraživanja--------------------------------------------------------

5. Višestruki linearni regresioni model postupak formiranja-------------------------------------

6. Istraživački tim---------------------------------------------------------------------------------------

7. Pisanje naučnog rada---------------------------------------------------------------------------------