1 UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA, NOVI SAD FAKULTET ZA EKONOMIJU I INENJERSKI MENADMENT-FIMEK, NOVI SAD REDOVNI PROFESOR DR BRANKO . LJUTI, OVLAENI REVIZOR ASISTENT NA PREDMETU: SANDRA MILOEVI PREDMET: RAUNOVODSTVO PRVA GODINA, AKADEMSKA 2011/2012, ZIMSKI SEMESTAR POPUNJAVA STUDENT TAMPANIM SLOVIMA - ITKO PREZIME, SREDNJE SLOVO I IME STUDENTA: BR. INDEKSA VANA NAPOMENA: OVO JE INTERNI RADNI MATERIJAL ISKLJUIVO JE NAMENJEN STUDENTIMA KAO POMONO UILO NIJE DOZVOLJENO BILO KAKVO UMNOAVANJE, KOPIRANJE, KOMERCIJALIZACIJA, POSTAVLJANJE NA JAVNIM I DRUTVENIM INTERNET MREAMA I PORTALIMA AUTORSKA PRAVA SU ZATIENA STUDENTI SU OVLAENI DA MOGU KORISTITI OVAJ RADNI MATERIJAL U PRIPREMI VEBI I ISPITA TAKOE GA MOGU ZA TE INTERNE NEKOMERCIJALNE NAMENE NEOGRANIENO KORISTITI I KOPIRATI NIJE DOZVOLJEN DIREKTAN PRENOS DRUGIM STUDENTIMA SVAKI STUDENT IMA PRAVO DA KORISTI SVOJE MATERIJALE STUDENT IM MOE SLOBODNO I BEZ NAKNADE PRISTUPITI NA INTERNET PORTALU FAKULTETA FIMEK, NOVI SAD TAKOE IH MOE DOBITI KOD PREDMETNOG PROFESORA I ASISTENTA ZA FOTOKOPIRANJE U VREMENU PRIJEMA STUDENATA 1 KOLOKVIJUM, METODSKE JEDINICE 5 8 2 KOLOKVIJUM, METODSKE JEDINICE 9 12 3 KOLOKVIJUM, METODSKE JEDINICE 13 - 16

NOVI SAD 09.11.2011

2

5 PRINCIPI RAUNOVODSTVA I FINANSIJSKIH ISKAZA K5 Sredstva = Obaveze + Kapital ili Sredstva - Obaveze = Kapital K5.1 Ukoliko odreena firma raspolae sredstvima od 100.000 dinara i obavezama od 60.000 dinara, vlasnikim kapitalom od 40.000 dinara knjigovodstvena jednaina je Sredstva = Obaveze + Kapital 100.000 = 60.000 + 40.000 K5.2 Transakcija 1: Zapoela je medicinsku lekarsku praksu uloivi 10.000 dinara na raun u banci radi osnivanja i zapoinjanja vlastite lekarske prakse. Uneti ovu transakciju i iskazati je kroz knjigovodsvenu jednainu

Transakcija 2: Kupila je medicinsku opremu za 6.000 dinara.

Transakcija 3: Kupljen je kancelarijski materijal za 100 dinara na kredit.

Transakcija 4: Primljen honorar (nadoknada) od 1.000 dinara.

3

Transakcija 5: Ispostavljeni su rauni pacijentima 1.500 dinara za medicinske usluge obavljene tokom meseca.

Transakcija 6: Plaena je mesena najamnina, to jest renta za prostorije 1.000 din.

Transakcija 7: Podigla je 500 dinara od prakse za linu upotrebu. Sumarni pregled svih prethodnih transakcija bi izgledao kao u sledeem primeru koji navodimo: V. Petkovi

KLJUNI PRIMER

5.3.

KLJUNI PRIMER

5.4. Vesna M. Petkovi, doktor medicine

4

KLJUNI PRIMER 5.5. Deoniarsko drutvo (korporacija) Slavoljuba . Petrovia je emitovala regularne deonice sa pravom glasa za 10.000 dinara. Istovremeno moemo pretpostaviti da ova firma raspolae sa zadranim prihodima od 5.000 dinara na dan 1 novembra. Ukoliko je korporacije ostvarila prihode od 13.400 tokom meseca i isplatila dividende za 2.000 dinara, krajnja pozicija kapitala deoniara iskazana u delu iskaza stanja bi nam pokazivala sledee:

Isplata dividendi: Dividende koje su isplaene deoniarima potiu od zadranih nerasporeenih prihoda. Isplata dividendi i korporaciji Petrovi se iskazuje kao sniavanje kapitala njenih vlasnika i nije rashod to posebno naglaavamo da uoite i zapamtite.

5

KLJUNI PRIMER 5.6. Iskaz zadranih prihoda za period e pokazivati sledee aktivnosti na tom raunu:

6

6 BELEENJE POSLOVNIH TRANSAKCIJA Znaenje dugovanja i potraivanja: Da bi se odredilo koji se rauni zaduuju a koji odobravaju (potrauju) u datoj transakciji, moraju se strogo slediti sledea osnovna raunovodstvena pravila: Dugovanja Potraivanja a. Poveavanje a. Sniavanje sredstava sredstava b. Smanjivanje b. Poveavanje obaveza obaveza c. Poveavanje c. Poveavanje povlaenja kapitala d. Poveavanje d. Poveavanje rashoda prihoda Glavni urnal Datu Rauni i objanjenja m

Broj konta (AOP)

Duguje

Potrauje

KLJUNI PRIMERI 6.1. Gospodin Aleksandar Marijanovi, advokat, zapoeo je svoju privatnu praksu 1. aprila. 1. Na dan 1 aprila Aleksandar koji je inokosni vlasnik investirao je 40.000 dinara, u svoju advokatsku praksu. Analiza: Mora se uneti u glavnu knjigu, tako da se zabelei zaduuje raun gotovine, kao sredstva, i potraivanje na raunu Aleksandra Marijanovia, na kome se vodi kapital, za 40.000 dinara. Potom e se uneseni iznosi proknjiiti iz urnala na odgovarajue raune glavne knjige.

2. Na dan 2 aprila platio je najam prostorije 500 dinara. Analiza: Mora se uneti u glavnu knjigu zaduenje na raunu trokova najma prostorije i odobrenje gotovine za 500 dinara.

7 KLJU 14 RAUNI GLAVNE KNJIGE POSLE UNOSA KLJUNI PRIMERI 6.3. Knjigovodstvena salda na dan 30. aprila na raunima Aleksandra Marijanovia e izgledati kao to sledi:

KLJUNI PRIMER 6.3.

Kada se jednom lociraju sve greke i trajni bilans se uravnotei (saldira) moe se prei na narednu etapu, pripremu finansijskih iskaza.

8

7 KOMPLETIRANJE OBRAUNSKOG CIKLUSA, KOREKCIJE, USAGLAAVANJA I ZAKLJUNA KNJIENJA KLJU 17 UNAPRED PLAENI RASHODI KLJUNI PRIMER Na dan 1 januara, kompanija ICTT, Beograd, je kupila dvogodinju polisu osiguranja za 2.000 dinara. Na dan 1. januara unos u urnal bi izgledao kao to sledi:

Na kraju godine, sledee austirajue knjienje se unosi u urnal da bi se evidentirao iznos osiguranja koje je isteklo i koji se mora reklasifikovati kao rashod bi izgledalo kao to sledi:

KLJU 18 NEZARAENI PRIHODI KLJUNI PRIMER Prvog decembra je preduzee "ISTI PROZORI" za pranje prozora primilo uplatu od 300 dinara za usluge koje e obaviti tek tokom decembra tekue godine, januara i februara naredne godine. Kraj poslovne godine za firmu jeste 31 decembar. Knjienje u glavnom urnalu da bi se evidentirala uplata od 300 dinara bi izgledalo kao to sledi:

Da se evidentira prihod za period decembar-februar koji je primljen unapred. Na kraju poslovne godine, sledea usaglaavanja i prilagoavanja se moraju obaviti da bi se zabeleio iznos prihoda za decembar, to bi dobilo sledeu formu:

Po unosu transakcije na raun prihoda firme, to je faktiki tekua obaveza, na raunu bi ovako izgledalo:

9

KLJU 19 OBRAUNATI TROKOVI KOJI NISU PLAENI (engl. Accrued expenses) PREGLED Obraunati troak jeste takva vrsta troka koja je obraunata, ali jo nije plaena, u tekuem obraunskom periodu. Korektivna knjienja (usaglaavanja) (engl. Adjusting Entries) Nezabeleeni troak koji je nastao u tekuem obraunskom periodu ali nee biti plaen do kraja obraunskog perioda zahteva da se obavi korektivno knjienje, koje stvarno znai da se mora zaduiti raun rashoda (trokova) i odobriti raun tekuih obaveza. KLJUNI PRIMER Na dan 31 decembra 2001. godine preduzee FENIKS je uzelo na zajam 10.000 dinara. Firma se sloila da e plaati interes (kamatu) po stopi od 1% meseno. Menica dospeva 28 februara 2002. godine. Korektivno knjienje na dan 31. decembra 2001. godine bi izgledalo kao to sledi:

Pretpostavimo da je firma FENIKS ve tokom godine platila trokove (rashode) kamate u iznosu od 5.000 dinara. Posle unosa raun trokova kamate bi izgledao kao to sledi:

KLJU 20 OBRAUNATI PRIHODI Korektivno knjienje: Prispeli ali neevidentirani prihod predstavlja takav prihod koji je zaraen ali nije naplaen, prispeo, primljen do kraja obraunskog perioda. Korektivno knjienje se mora sprovesti na kraju obraunskog perioda da se evidentira prihod koji je zaraen ali jo nije primljen. Austirajue knjienje zaduuje raun sredstava i odobrava odgovarajui raun prihoda.

10

KLJUNI PRIMER Na dan 31 decembra preduzee za promet nekretninama iz Beograda NEOSTAN je primilo zakupninu od svog zakupca stana u iznosu od 1.000 dinara za mesec decembar. Korektivno knjienje u urnalu se unosi 31 decembra, na kraju obraunskog perioda, bi izgledalo kao to sledi:

Pretpostavimo da je firma NEOSTAN ve tokom godine primila na ime prihoda od kirije 100.000 dinara od ostalih zakupaca stanova. Posle unoenja, raun prihoda od kamate bi izgledao kao to sledi:

KLJU 21 PRILAGOAVANJA (KOREKCIJE) ZA AMORTIZACIJU KLJUNI PRIMER Na dan 1 januara, graevinsko preduzee RAD iz Surdulice je kupilo mainu za 10.000 dinara. Amortizacija na kraju godine je iznela 1.000 dinara. Korektivno nalog za knjienje u urnalu da bi se zabeleila amortizacija upravo kupljene maine na kraju godine bi izgledala kao to sledi:

Oba rauna na kraju godine bi izgledala kao to sledi:

Na dan 31 decembra, stanje na raunu na kome se evidentira maina bi u iskazu stanja izgledalo kao to sledi:

11

KLJU 22 ZAVRNA KNJIENJA KLJUNI PRIMER Unos u urnal da bi se zatvorio prihod od stanarine u raunu sumarnog pregleda prihoda (probni bilans uspeha) na kraju godine e izgledati kao to sledi:

Unos u urnalu da se zatvore rashodi i prenesu u sumarni pregled prihoda na kraju godine bi izgledao kao to sledi:

Posle zavrnih knjienja odnosno zatvaranja rauna, svi prihodi i rashodi moraju imati nuno saldo nula. Ukoliko i posle zatvaranja svih rauna prihoda i rashoda i njihovog prenosa u sumarni pregled prihoda, raun ima dugovni-kreditni saldo to ukazuje da je zabeleen dobitak u poslovanju. Tada se mora evidentirati sledei unos:

Ukoliko i posle zatvaranja svih ovih rauna prihoda i rashoda i njihovog prenosa u sumarni pregled prihoda, raun ima potrani-kreditni saldo to ukazuje da je zabeleen gubitak u poslovanju. Tada se mora evidentirati sledei unos:

Finalno-zavrno knjienje e zatvoriti raun podizanja od strane vlasnika u raun kapitala i izgledae kao to sledi:

Trebate da uoite veoma znaajnu injenicu da je sumarni pregled prihoda kao oblik rauna nije ukljuen u zavrnom knjienju.

12 KLJU 23 PROBNI BILANS POSLE ZATVARANJA-ZAVRNIH KNJIENJA KLJUNI PRIMER

Zavrna knjienja u glavnom (generalnom) urnalu 31 decembra bie evidentirana kao to sledi:

Sumarni raun prihoda e potom izgledati kao to sledi: Sumarni pregled prihoda

Probni bilans posle zavrnih knjienja, se sastoji samo i jedino od realnih odnosno stalnih-permanentnih rauna, to e izgledati kao to sledi:

13

14

8 KAKO PRIPREMITI RADNU TABELU I FINANSIJSKE ISKAZE KLJU 24 RADNA TABELA KLJU 25 PRIPREMA RADNE TABELE ZA BIZNIS U OBLASTI USLUGA KLJUNI PRIMER Naziv Probni rauna bilans DP KLJUNI PRIMER 8.1. Gospodin Slavoljub . Petrovi je vlasnik i rukovodi preduzeem Petrovi za ienje slubenih prostorija. Neaustirani probni bilans preduzea Petrovi 30. septembra na kraju fiskalne godine ove firme izgleda kao to sledi: Austiranj a DP Austirani bilans DP probni Bilans uspeha DP Bilans stanja D DP

15

Prispele plate koje trebaju da se isplate u iznosu od 1.000 dinara.

Unapred plaeno osiguranje koje je isteklo iznosilo je 500 dinara

Potreptine za ienje koje su iskoriene u periodu u iznosu od 200 dinara.

Prihod u iznosu od 10.000 dinara po osnovu neoprihodovanih usluga je oprihodovan za predmetnu fiskalnu godinu.

Godinja amortizacija postrojenja i maina iznosila je 6.000 dinara.

Primer 8.2. Korak 4: Po zavretku odnosno raunovodstvenom kompletiranju, trebate da pristupite pripremi kompleta finansijskih iskaza firme. Ovo je relativno jednostavna procedura koja se od Vas oekuje, zbog toga to su salda na raunima pripremljena i sortirana u bilansu uspeha i u bilansu stanja.

16

Slavoljub Petrovi preduzee za ienje slubenih prostorija Probni bilans 30 septembar 2001

17

KLJU 27 KLASIFIKACIJA SREDSTAVA I OBAVEZA U BILANSU STANJA KLJU 28 PRIPREMANJE FINANSIJSKIH ISKAZA IZ RADNE TABELE KLJUNI PRIMER 8.3.

18

19

9 OBRADA PRILIVA U GOTOVU I KRATKORONIH INVESTICIJA KLJU 29 OBRADA PRILIVA GOTOVINE KLJU 30 USAGLAAVANJE STANJA NA IRO RAUNU SA BANKOM KLJU 31 PRIPREMA USAGLAAVANJA STANJA IRO RAUNA SA BANKOM Izvod iz banke preduzea Textil, a.d., Jagodina pokazuje saldo od 4.360 dinara 31 decembra. U glavnoj knjizi Textil, a.d., Jagodina, saldo na raunu gotovine istog datuma je pokazao netaan saldo od 3.397 dinara. Dalje istraivanje je ukazalo sledee usaglaavajue pozicije i greke: Depozit Textila od 900 dinara od 31 decembra nije evidentiran sve do 3. januara naredne godine. Sledei ekovi su ostali neizmireni 31 decembra: 7004 7006 7105 1.500 dinara 3000 dinara 122 dinara

ek broj

Banka je prikupila notu od 240 dinara. Nota je obuhvatala kamatu od 20 dinara. Banka je zaraunala trokove svojih usluga za decembar od 10 dinara. Knjigovoa Textila je registrovao u knjigovodstvu firme, ek broj 7007 od 66 dinara. Taan (korektan) iznos je bio 55 dinara. Banka je grekom zaraunala na teret rauna Textila 100 dinara za ek koji je povukla kompanija Lenex, drugi depozitar. ek od 200 dinara koji je dobijen od preduzea Centromarket Beograd je vraen sa oznakom "Nenapleen jer nema sredstava pokria."

Usklaivanje sa bankom, na osnovu izvoda banke i stavki za usklaivanje, bi izgledalo kao to sledi

20

Usaglaavanje sa bankom, zasnovanu na izvodu iz banke i pozicijama koje se usklauju, bi izgledala kao to sledi

Unos transakcija u urnal: Pojedinani unosi transakcija u urnal mogu biti potrebni po kompletiranju usaglaavanja stanja sa bankom. Takve transakcije se uobiajeno evidentiraju radi obuhvatanja zaraunatih trokova bankarskih usluga, naplatu meninog potraivanja do strane banke u ime depozitara, i zaraunavanje bankarskih trokova za trokove nanapleenih ekova kupaca. Primer:

21

KLJU 32 GOTOVINA U BLAGAJNI Raunovoa Melton Company, novoformiranog preduzea je smatrao za shodno da zasnuje-formira raun gotovine pri ruci (u blagajni). Otuda je vukao ek na banku od 100 dinara u procenjenom iznosu potreba i to je proknjiio na sledei nain:

Inicijalnih 100 dinara je procenjeni iznos. Kasnije se moe poveati ili sniziti onako kako je potrebno u skladu sa potrebama biznisa. KLJUNI PRIMER 9.3. Pretpostavimo da su rashodi u gotovu u januaru iznosili 72,15 dinara to predstavlja iznose isplaene za telegrame, potarinu, razliite kancelarijske trokove, opravke i napojnice. Tada bi knjiga blagajne izgledala ovako:

Unos transakcije popunjavanja gotovine u urnal bi bio kao to sledi:

22

KLJU 33 KRATKORONE INVESTICIJE KLJUNI PRIMER 9.4. Drugog aprila Jensen Company je kupila 100 redovnih deonica George Corporation, plativi $125 po deonici plus $500 komision berzanskog brokera. Unos transakcije investicije kupovine deonica u urnal bi bio kao to sledi:

KLJUNI PRIMER 9.5. Prvog jula George Corporation je isplatila $4 po deonici dividendi. Unos u urnal bi bio evidentiran kao to sledi: 1 juli

KLJUNI PRIMER 9.6. 30 septembra deonice su prodaje za $30 po deonici. Komision broukerae je iznosio $1.000. Unos u urnal bi izgledao:

23

KLJU 34 VREDNOVANJE TRINIH HARTIJA OD VREDNOSTI KLJUNI PRIMER 9.7. Kompanija Fennell poseduje sledei portfelj redovnih i privilegovanih deonica 31 decembra:

Poto je trina vrednost portfelja $155.000 i nia od ukupnih trokova, neostvareni gubitak od $25.000 ($180.000-$155.000) mora se iskazati. Unos u urnal 31 decembra bi bio:

KLJU 35 ORIGINALNI TROAK KLJUNI PRIMER 9.8.

KLJUNI PRIMER 9.9. 1. aprila Fargo Company je kupila obveznicu od $10.000 za 99 i 7/8. Nadoknada brokeru je iznosila $100. Obveznica plaa kamatu od 10% 1. januara i 1. juna. Poto je obveznica kupljena 1. aprila, Fargo je morao da isplati dospelu kamatu za tri meseca, (1. januar 2. mart). Uoite da se kamate uvek zasniva na nominalnoj vrednosti obveznice. Otuda, prispeli interes 1. aprila je iznosio $250 ($10.000 x 10% x 3/12). Unos transakcije u urnal bi izgledao:

24

Kada je Fargo dobio isplaenu kamatu od $500 ($10.000 x 10% x 6/12), sledee se unosi u urnal:

Na raunu glavne knjige dospela potraivanja po osnovu kamate na obveznice bi izgledala ovako:

25

10 POTRAIVANJA OD KUPACA I PO OSNOVU MENICA KLJUNI PRIMER 10.1. 8 februara robne kue Sudberry's su prodale trgovinsku robu vrednu $1.000 svom kupcu. Unos u urnal bi se obavio na sledei nain:

Ukoliko je kupac isplatio svoj dug po osnovu odobrenog kredita 20 dana kasnije, unos u urnal bi evidentirao priliv gotovine na sledei nain:

KLJU 38 BEZVREDNA POTRAIVANJA OD KUPACA KLJUNI PRIMER 10.2. Proton Company ima godinju prodaju od $5.000.000 i 31 decembra saldo potraivanja od kupaca od $200.000. Na osnovu prethodnog iskustva, menadment je odluio je da e jedan procenat od prodaje biti nenaplativ. Na raunu rezervisanja ve imamo dugovni saldo od $1.000 koji je prenet kao rezervisanje iz prethodne godine. Raun rezervisanja se mora poveati za $50.000 ($5.000.000 x 1%), i Proton e na kraju godine uneti sledeu transakciju u urnal:

Raun potraivanja od kupaca i raun rezervisanja za pokrie sumnjivih i spornih potraivanja u glavnoj knjizi e na kraju godine izgledati kao to sledi:

26

Raun rezervisanja za sumnjiva potraivanja je prikazan kao korektivni raun izravnavanja, rezervisanja ili kontra raunu odnosu na raun potraivanja od kupaca, da bi se dolo do pozicije neto ostvarivih potraivanja. Bilans stanja na kraju godine bi izgledao kao to sledi:

Pretpostavimo da su 2.Januara naredne godine, potraivanja od kupaca u vrednosti od 2.000 odredjena kao nenaplativa. U urnalu ce se evidentirati optis nenaplativih potrazivanja :

KLJU 39 OTPIS POTRAIVANJA OD KUPACA KLJUNI PRIMER 10.3. Salda u glavnoj knjizi na raunu potraivanja od kupaca i na raunu rezervisanja za sumnjiva potraivanja iz Kljua 38 posle knjienja otpisa sumnjivih potraivanja izgledao bi kao to sledi:

Odmah po otpisu sumnjivih potraivanja, bilans stanja bi izgledao kao to sledi:

27

KLJU 40 METOD ZASTAREVANJA POTRAIVANJA KLJUNI PRIMER 10.4. Na dan 31. decembra Lomas Company je imala saldo potraivanja od kupaca $120.000. Menadment je odluio da su to zastarela potraivanja da bi zasnovao odgovarajui saldo na raunu rezervisanja za pokrie sumnjivih i spornih potraivanja na kraju godine. Kompanija je odabrala da koristi sledea iskustvene procente: Broj dana u neizmirena kome su potraivanja Procen at 2 3 5 10

0-30 31-60 61-90 iznad 90

Rezervisanje za sumnjiva potraivanja na kraju godine je utvreno u iznosu od $5.800 to izraunato na sledei nain:

Pretpostavimo da na raunu rezervisanja ve postoji evidentiran potrani (kreditni) saldo od $800 prema raunovodstvenom obuhvatu otpisa prethodnih loih dugova za poslovnu godinu. Knjienje transakcije na kraju godine da se obavi austiranje bi bilo kao to sledi:

Raun potraivanja od kupaca i raun rezervisanja za sumniva potraivanja u glavnoj knjizi bi izgledali kao to sledi:

Pretpostavimo da na dan 2. januara naredne godine, je utvreno da se sadlo na raunu potraivanja od kupaca u iznosu od $1.000 ne moe naplatiti. Unos u urnal da se otpie nenaplativo potraivanje bi bio kao to izgleda:

28

KLJU 41 METOD DIREKTNOG OTPISA KLJUNI PRIMER 10.5. Kompanija Rodrigo koristi metod direktnog otpisa za evidentiranje loih dugova. Na dan 2. januara je utvreno da postoji raun nenaplativih potraivanja od $1.500. Unos u urnal transakcije otpisa nenaplativog potraivanja bi bio nainjen kao to sledi: 2 jan. Rashod nenaplativih rauna Raun potraivanja od kupaca Da se evidentira otpis loeg duga korienjem metoda direktnog otpisa. KLJU 42 POTRAIVANJE OD KUPACA KLJUNI PRIMER 10.6. Bradley Company je emitovala menicu od 90 dana datiranu 10 marta. Datum dospelosti menice jeste 8. juni i utvruje se na sledei nain: Vremenski period menice 31 mart Datum izdavanja April Maj Ukupno Datum dospelosti 1 0 2 1 3 0 3 1 82 Juni 90 1.500 1.50 0

8 * Vrednost na dan dospelosti. Suma glavnice i interesa dospela na dan dospea menice. KLJUNI PRIMER 10.7. 5 juna Kendrick Company je prodala za $10.000 i primila estomesenu menicu koja nosi kamatnu stopu od 12% godinje. Unos u dnevnik de se evidentira prijem menice bi izgledao kao to sledi: 5 juni Potraivanja od kupaca (menica) Prodaja Da se evidentira prijem menice na 90 dana sa kamatom od 12%. Kada je menica isplaena 3 septembra, mora se proknjiiti na sledei nain: 10.0 00 10.0 00

29 3 sept. Gotovina Prodaja Kamata Da se evidentira prijem menice koja dospeva za 90 dana sa kamatom obraunatom na sledei nain: $10.000 x 12% x 3/12 = $300. KLJU 43 DISKONTOVANJE MENINOG POTRAIVANJA KLJUNI PRIMER 10.8. 10. aprila Macomber Company je primila menicu koja dospeva za 90 dana, sa 12% kamate po kojoj potrauje $2.000. Dana 5. maja kompanija je u stisci za gotovinom podnela svojoj banci na diskont menicu da je banka otkupi pre roka dospea. Banka zaraunava diskontnu stopu od 14%. Prilivi od diskontovane menice e iznositi $2.000,92 to se izraunava kao to sledi: 10.3 00 10.0 00 3 00

Unos u dnevnik (urnal) 5 maja se evidentira kroz diskont menice i prilive, je kao to sledi:

KLJU 44 NEHONORISANA MENINA POTRAIVANJA KLJUNI PRIMER 10.9. 1 juna Yazoo Company je dobila menicu sa rokom dospelosti od 60 dana, kamatom od 12%, na $10.000. Nota je nehonorisana 31. jula, na svoj dan dospelosti. Unos u urnal da se evidentira neplaanje menice bio bi kao to izgleda:

30

1. jula Kokomo Company je primila menicu na $5.000 sa rokom dospelosti od 90 dana, sa kamatom od 12%, koju je banka diskontovala. Menica je bila konano nehonorisana na dan svoje dospelosti. Banka je zaraunala Kokomo-u nadoknadu za protest od $10. Unos u urnal da se evidentira neplaanje menice i nadoknada za protest je kao to sledi:

Ukupni iznos potraivanja od kupaca je izraunat na sledei nain:

31

11 RAUNOVODSTVO ZALIHA TRGOVINSKE ROBE KLJUNI PRIMER 11.1. 1 juna Kent company je kupila robe za $1.000 od Rosemary Company. Uslovi nabavke su bili 2/10, to znai diskont od 2% ako se plati pre kraja meseca (eng. n/EOM). Kent je platio 10 juna. Unos i evidentiranje nabavke bi bio kao to sledi:

Unos da se evidentira plaanja u okviru diskontnog perioda bi izgledalo kao to sledi:

KLJU 46 SISTEM ZALIHA TRGOVINSKE ROBE KLJU 47 ZALIHE TRGOVINSKE ROBE U BILANSU USPEHA KLJUNI PRIMER 11.2 Popper Company poseduje zalihe od $100.000 na poetku godine. Kompanija je nabavila sledeih $400.000 tokom godine i posedovala je krajnje godinje zalihe od $750.000. Trokovi prodate robe za godinu iznose $425.000 to se kalkulie kao to sledi:

32

KLJUNI PRIMER 11.3. Pretpostavimo da su trokovi prodate robe iznosili $425.000, da je kompanija Popper zabeleila prodaju u toku godine od $750.000 i da su njeni operativni rashodi izneli $150.000. Neto prihod Poper-a za godinu bi izneo $175.000 kalkulisan kao to sledi:

Ove krajnje zalihe od $75.000 automatski postaju poetne zalihe za sledeu godinu. Krajnje zalihe poseduju jedinstvenu karakteristiku da se pojavljuju u bilansu uspeha i bilansu stanja na kraju godine. KLJU 48 KRAJNJE ZALIHE KLJUNI PRIMER 11.4. Da bi ilustrovali etiri metoda, sledei podaci za mesec decembar e se koristiti:

33

Specifini metod identifikacije (engl. Specific identification method) Prema ovom metodu troak prodate robe se moe identifikovati kao da dolazi od specifinih nabavki. Ako se od 100 prodatih jedinica sastoji od kupovine obavljene 5. decembra 50 jedinica i od 30 decembra nabavke 50 jedinica, ukupan troak specifinih jedinica prodatih prema specifinom metodu identifikacije bi iznosio $5.500 i krajnje zalihe bi iznosile $6.250 odreeno kao to sledi:

Metod prosenog troka (engl. Average cost method) Prema metodu prosenog troka, ukupna roba koja je raspoloiva i eka prodaju se deli brojem jedinica koje su raspoloive za prodaju. To daje prosene trokove po jedinici. Troak prodate robe bi bio $4.700 i krajnje zalihe bi iznosile $7.750 odreene kao to sledi: Prosean jedinini troak: $11.750 : 250 jedinica = $47 Krajnje zalihe: 150 jedinica (a) $47 = 7,050

Troak FIFO: (engl. First-in first-out method) Prema FIFO metodu obrauna trokova zaliha trgovinske robe prve robe koje su nabavljene se tretiraju kao prve pozicije koje su prodate. Prema ovom metodu, troak prodate robe bi iznosio $4.000 i krajnje zalihe bi iznosile $7.750 odreene kao to sledi:

34

LIFO metod (engl. Last-in first-out) Prema metodu poslednji ulazni prvi izlazni troak (LIFO, poslednje roba koja je nabavljena tretira se kao prva pozicija koja je prodata. Ovaj metod podrazumeva da se krajnje zalihe sastoje od "stare" robe koja je nabavljena tokom prethodnih nabavki u periodu. Trokovi prodate robe bi iznosili $6.250 i krajnje zalihe bi iznosile $5.500 to se utvruje kao to sledi:

KLJU 50 NII TROAK ILI TRINA VREDNOST KLJUNI PRIMER 11.5. Pretpostavimo da je Ryder Corporation zabeleila prodaju od $100.000 za datu godinu. Poetne zalihe su vrednovane na $20.000 i kompanija je imala nabavke od $30.000. Pretpostavimo da su krajnje zalihe imale originalne trokove od $10.00 ali je tekui troak zamene na kraju godine izneo samo $9.000. Poreenjem metoda troka sa pravilom LCM dae rezultat od $1.000 ($60.000-$59.000) razlika izmeu bruto profita kalkulie se kao to sledi:

35

12 POSTROJENJA, AMORTIZACIJA I NEOPIPLJIVA IMOVINA KLJU 51 POSTROJENJE, IMOVINA, I OPREMA KLJUNI PRIMER 12.1. 2 januara Guastella Company, je kupila u gotovu mainu za $10.000 sa trokovima prevoza koje plaa kupac. 8 januara raun (faktura) prevoznika od $400 koja se odnosi na mainu je platila kompanija. Unosi u urnal da se evidentiraju trokovi akvizicije maine slede:

Raun glavne knjige na kome su evidentirane maine, posle unosa prethodnih transakcija, bi izgledao kao to sledi:

KLJU 52 DETERMINISANJE AMORTIZACIJE KLJU 53 PRAVOLINIJSKA AMORTIZACIJA KLJUNI PRIMER 12.2. Kompanija Hexagon je kupila 1. januara mainu za $10.000. Sredstvo poseduje korisni vek od pet godina i ostatak vrednost na kraju perioda je procenjen na $1.000. Amortizacija prve godine i za svaku od sledeih godina bi iznosila $1.800 izraunato kao to sledi: Troak sredstva umanjen za njegovu likvidacionu vrednost

36

Poto je utvren godinji iznos amortizacije, mora se obaviti austirajue knjienje da ze zadui raun rashoda nazvan Rashod amortizacije (engl. Depreciation Expense) i odobrava se raun nazvan Akumulirana amortizacija (engl. Accumulated Depreciation). Ponekad se ovaj raun naziva kontra sredstvima raun (engl. Contra Asset Account). Troak amortizujueg sredstva, umanje za amortizaciju koja se moe na njega primeniti, poznat je kao neto knjigovodstvena vrednost (engl. Net Book Value). Unos transakcije u urnal da se evidentira $1.800 godinje amortizacije bi bio kao to izgleda:

Deo bilansa stanja o osnovnim sredstvima kompanije Hexagon bi izgledao kao to sledi na kraju godine:

KLJU 54 METOD AMORTIZACIJA OPADAJUEG SALDA KLJUNI PRIMER 12.3. Kompanije Hexagon je odabrala da koristi metod amortizacije dvostruko opadajueg salda. ivotni vek od pet godina jednak je godinjoj stopi amortizacije od 20%, koja se potom udvostruava na 40%. Otuda, godinja amortizacija za prvu i drugu godinu bi iznosila $4,000 i $2,400 respektivno obraunato kao to sledi:

*$10.000 - $4.000 (amortizacija) = $6.000 Unos u urnal da se evidentira godinja amortizacija od $4.000 u prvoj godini bi bila kao to sledi:

37

KLJU 55 METOD AMORTIZACIJE ZBIRA BROJKI GODINA KLJUNI PRIMER 12.4. Koristei podatka iz Kljua 53, denominator-imenilac bi se izraunao kao to sledi: 1+2+3+4+5= 15 (denominator) Raspored godinje amortizacije za prve tri godine bi potom izgledao kao to sledi:

KLJU 55 METOD AMORTIZACIJE BROJA PROIZVEDENIH JEDINICA KLJUNI PRIMER 12.5. Korienjem podataka iz Kljua 53, pretpostavimo da se oekuje da e maina proizvesti 90.000 jedinica tokom svog ivotnog veka. Ukoliko maina proizvodi 10.000 jedinica tokom prve godine svog korienja, godinja amortizacija bi iznosila $1.000 obraunato kao to sledi: Troak-ostatak vrednosti = proizvodni troak po jedinici Procenjen broj jedinica tokom korisnog veka

Rashod amortizacije: 10.000 jedinica proizvedeno (a) 0.10 = $1.000. Otuivanje postrojenja i opreme KLJUNI PRIMER 12.6. Kompanija Vorgate, je 31 decembra otuila mainu, koja je originalno kotala $10/000 i u potpunosti amortizovana u vreme otuivanja. Unos u urnal da se evidentira otuenje bi bio kao to sledi:

38

Kompanija Mechano je 1. jula otuila delimino otueno sredstvo, koje poseduje originalnu trokovnu bazu od $20.000 i $18.000 akumulirane amortizacije na kraju prethodne godine. Pretpostavimo da je Mechano kompanija koristila pravolinijski metod amortizacije tokom desetogodinjeg veka i da nema ostatka vrednosti, unosi u urnal 1 jula da se evidentira amortizacija u proteklom estomesenom periodu i otuenje sredstva koje je sledilo bi bili kao to sledi:

Raun Gubitka po osnovu otuenja sredstva iz postrojenja (engl. Loss on Disposal of Plant Asset) bi bio zatvoren u sumarnom pregledu prihoda na kraju godine (engl. Income Summary), koji se sainjava na kraju godine. KLJU 58 NEOPIPLJIVA SREDSTVA KLJUNI PRIMER 12.7. Kompanija Belko je 1 januara kupila patent za $17,000. Unos da se evidentira amortizacija patenta na kraju godine bio bi kao to sledi:

KLJU 59 TROENJE (ISCRPLJIVANJE) PRIRODNIH RESURSA KLJUNI PRIMER 12.8. Gigant u industriji uglja Ugalj-Srbije je kupio mineralne depozite za koje se procenjuje da sadre 1.000.000 tona uglja. i prodali su 150.000 tona. Tokom prve godine operacije firma je iskopala 200.000 tona uglja i prodala 150.000 tona. Stopa troenja po jedinici je 1,00 dinara, i zaraunavanje trokova troenja rudnika uglja bi iznosilo 150.000 dinara to je obraunato kao to sledi:

150.000 tona prodato x 1 d. = 150.000 d. godinje troenje. Unos u urnal da se evidentira godinje troenje bi bio:

39

13 OBAVEZE KLJU 60 TEKUE OBAVEZE KLJU 61 ROBA KUPLJENA NA OTVORENI RAUN KLJUNI PRIMER 13.2. 27 decembra OSullivan Company je nabavila zalihu trgovinske robe za $30.000 radi dalje prodaje. Uslovi transporta su bili F.O.B. mesto utovara, plaanja na kraju meseca n/EOM (engl. end of the month). Roba je otpremljena istog dana, ali nije primljena do 3 januara naredne godine. Poto je firma kupila robu na otvoren raun pod uslovima F.O.B., roba je bila predmet obuhvata evidencije zaliha od trenutka ukrcaja i korespondirajua obaveza se treba evidentirati u isto vreme. Unos da se evidentira iznos koji se duguje kompaniji O'Sullivan (tekua obaveza) bi se evidentirao kao to sledi.

KLJU 62 OBAVEZE ZA MENICE KLJUNI PRIMER 13.3. Patrick Company je 1 jula uzajmila $10,000 od Amalgamated Trust Company, emitujui 30 dnevnu promisornu notu sa 12% kamate.

Kada je menica isplaena 31 jula, unos u urnal bi izgledao kao to sledi:

40

KLJU 63 AVANSNA PLAANJA KUPACA KLJUNI PRIMER 13.4. Wenworth Publishing Company je 1 decembra primila $12.000 na ime jednogodinje pretplate na asopise. Unos da se evidentira nezaraeni prihod po osnovu pretplate bi se evidentirao kao to sledi:

Na kraju decembra, zaraena jednomesena pretplata na magazin. Iznos od $1.000 se smatra da je oprihodovan i mora se transferisati sa obaveza na raun prihoda kao to sledi:

KLJU 64 POREZI I OSTALE ODBITNE STAVKE U PLATNOM SPISKU KLJUNI PRIMER 13.5. Meseni platnih spisak Murtha Company je $10.000. Iznosi koji su obustavljeni zaposlenim ukljuuju sledee: Federalni porez na prihod $2.000, premije osiguranja $765, premije medicinskog osiguranja $1.000. Unos u urnal potreban da se evidentira rashod za plate i obaveze bi bio kao to sledi:

41

KLJU 65 NEKRATKORONE OBAVEZE KLJU 66 RAUNOVODSTVO PRODAJE OBVEZNICA KLJUNI PRIMER 13.6. Oglethorpe Corporation je emitovala 31.Dec.2000 $10 miliona vredne obveznice sa rokom dospelosti od 10 godina sa 9% par vrednost koja dospeva 1 januara 2011. Unos u urnal da se evidentira prodaja obveznica bi bio kao to sledi:

Obveznice, kao dugoroni dug, izgleda u bilansu stanja Oglethorpe Corporation 31 decembra 2011. godine kao to sledi: Obaveze po osnovu dugoronih obveznica: Plative obveznice (9%) dospevaju 31 decembra, 2011, su 10.000.000. Ukoliko obveznice plaaju interes po stopi od 9% godinje, i ugovor o obveznicama zahteva da se otplauje u intervalima (nazvani polugodinje otplate) unos u urnal da se evidentira isplata kamate 1 jula 2001. u narednoj godini bi bio kao to sledi.

Sledea isplata kamate od $450.000 e biti 1 januara 2002. KLJU 67 PRODAJA OBVEZNICA UZ PREMIJU KLJUNI PRIMER 13.7. Pretpostavimo iste podatke kao u Kljuu 66, izuzev da su obveznice prodate31 decembra 2000 na 102. Unos da se evidentira prodaja obveznice uz premiju bi bio kao to sledi:

42 Obveznice, kao dugoroni dug, u bilansu stanja firme Oglethorpe 31 decembra 2000. je kao to sledi: Dugorone obaveze Obaveze za obveznice (9%) koje dospevaju 1 januara, 2011 $10.000.000 Dodati: Premija po osnovu obaveza za obveznice 200.000 $10.200.000 Ukoliko obveznice plaaju godinju kamatu od 9%, I ugovor o obveznicama kao vrsta pravnog sporazuma zahteva isplatu kamate u estomesenim intervalima (nazvanim polugodinje otplate), unos u urnal da se evidentira isplata kamate 1 jula 2001, naredne godine bio bi kao to sledi:

Sledea isplata kamate od $450.000 bi bila 1 januara 2002. KLJU 68 PRODAJA OBVEZNICA ZA DISKONT KLJUNI PRIMER 13.8. Pretpostavimo iste podatke kao u Kljuu 66, izuzev da su obveznice prodate 31 decembra 2000 na 98. Unos da se evidentira prodaja obveznice uz premiju bi bio kao to sledi:

Obveznice, kao dugoroni dug, u bilansu stanja firme Oglethorpe 31 decembra 2000. je kao to sledi: Dugorone obaveze Obaveze za obveznice (9%) koje dospevaju 1 januara, 2011 Manje: Diskont po osnovu obaveza za obveznice

$10.000.000 200.000 $9.800.000

43

Ukoliko obveznice plaaju godinju kamatu od 9%, i ugovor o obveznicama kao vrsta pravnog sporazuma zahteva isplatu kamate u estomesenim intervalima (nazvanim polugodinje otplate), unos u urnal da se evidentira isplata kamate 1 jula 2001, naredne godine bio bi kao to sledi:

Sledea isplata kamate od $450.000 bi bila 1 januara 2002. KLJU 69 OTPLATA OBVEZNICA PLATIVIH O DOSPELOSTI KLJU 70 HIPOTEKARNE OBAVEZA PO OSNOVU OBVEZNICA (engl. Mortgage notes payable) PREGLED Uobiajena forma dugoronih menica jesu obaveze po osnovu zalonih obveznica. Obaveze po osnovu zalonih obveznica (engl. Mortgage notes payable): U bilansu stanja, treba se izvestiti o obavezi kao obaveze po osnovu zalonih obaveza, zajedno sa kratkim fusnotama koje naznaavaju da je menica obezbeena kroz odreenu formu zaloga imovine. KLJUNI PRIMER 13.10. Connor Corporation je 1 februara uzajmila $5.000.000 od Royal Bank sa naznaenom kamatnom stopom od 8%. Kao oblik obezbeenja u sluaju izostanka otplate zajmova, korporacija je zaloila svoju zgradu sa poslovnim prostorom.

Fusnota u okviru finansijskih iskaza bi ukazivala da je zajam osiguran na osnovu titule nad zgradom korporacije.

44

14. ORTAKLUCI KLJU 71 DEFINICIJA ORTAKLUKA Klju 72 Udeo ortaka u kapitalu KLJUNI PRIMER 14.1. Gospodin Peter Elroy i gospoa Lena Avis formiraju ortakluk. Elroy se slae da transferie sledea sredstva i obaveze u ortakluk kao svoju investiciju: gotovina $8.000, potraivanja od kupaca $28.000; rezervisanja za pokrie sumnjivih i spornih potraivanja $2.800; oprema prema trokovima $40.000; akumulirana amortizacija $12.000; obaveze prema dobavljaima $4.000; i obaveze prema menicama $2.000. Oprema vredi samo $20.000. Avis se sloila da investira u gotovini $50.000. Unos u urnal da se investira njihova inicijalna investicija bi bio:

U ovoj taki vremena, deo o ueu ortaka u kapitalu u bilansu stanja bi iskazao saldo na svakom raunu ortaka izdvojeno, kao to je pokazano u parcijalnom bilansu stanja koji sledi:

45 KLJU 73 RASPODELA PROFITA I GUBITAKA KLJUNI PRIMER 14.2. Gospoda Zane i Fitz formiraju ortakluk sa ulaganjima $40.000 naspram $20.000. Ukoliko njihov sporazum o ortakluku nita ne kae o raspodeli profita i njihov sumarni pregled prihoda pokazuje profit od $48.000 na kraju godine, unos u urnal da se evidentira distribucija profita 31 decembra bila bi kao to sledi:

Pretpostavimo iste podatke, izuzev da se partneri slau da dele profite u odnosu 3:1.

KLJU 74 DODATNE INVESTICIJE, RASPODELA PROFITA, ZAVRNA KNJIENJA, I ISKAZ O KAPITALU KLJUNI PRIMER 14.3. Porcija rauna glavne knjige za Wonder Company, poto su svi rauni prihoda i rashoda zatvoreni u sumarnom pregledu prihoda, je prezentiran kao to sledi:

Sumarni pregled prihoda

Njihov sporazum o raspodeli profita obezbeuje kamatu od 10% na inicijalni saldo kapitala, plate od $24.000 za Cooper-a i $12.000 za Crane-a, i ostatak podeljen jednako. Na osnovu gore iznete informacije, zakljuna knjienja bi se izvela kao to sledi:

46

KLJU 75 PRIJEM NOVOG PARTNERA KLJUNI PRIMER 14.4. Na dan 1. jula gospodin Velko Velkovski je prodao svoj interes u ortakluku od 80.000 dinara gospodinu dr Peri Petroviu za 100.000 dinara. Unos u urnal u knjigama ortaka koji evidentira prodaju bi izgledao kao to sledi:

Transakcija je evidentirana po knjigovodstvenoj vrednosti od 80.000, a ne po kupovnoj vrenosti od 100.000.

47

KLJUNI PRIMER 14.5. Na dan 1. aprila ortaci Jana Jankovi i Lula Lukovi su se sloile i prihvatile da prime novog ortaka Kostu Kostia koji e dodatno uloiti 30.000 dinara. Zbog toga e Kosti dobiti jednu treinu interesa. Salda rauna kapitala Jankovieve i Lukovieve su 28.000 dinara odnosno 23.000 dinara respektivno. Sloile su se da pre prijema Kostia, ortako preduzea vredi 60.000 dinara. Viak od 60.000 dinara u odnosu na saldo kapitala od 51.000 dinara (28.000 d. + 23.000 d.) ukazuje na postojanje goodwill-a. Ukoliko ortaki sporazum stipulira da e se profiti i gubici deliti jednako (na ravne asti) unos u urnal da se evidentira goodwill pre prijema Kostia, i Kostieve investicije od 30.000 dinara, bi bio kao to sledi:

Da se evidentira investicija Koste Kostica za interes u ortakluku. Deo o kapitalu ortaka u iskazu stanja e izlistati saldo na raunu kapitala svakog ortaka posle transakcije bi izgledao kao to sledi:

48

KLJU 76 LIKVIDACIJA ORTAKLUKA KLJUNI PRIMER 14.6. Dragoslav Radenkovi, Milun Vasiljevi i Blagoje Pavlovi su ortaci sa sporazumom o raspodeli profita u proporciji 1:2:2, po zatvaranju rauna i anticipiranju likvidacije svog ortakluka, sledei probni bilans je iskazan:

Raunovodstvo za obraun prodaje sredstava: Iznos sa rauna potraivanja od kupaca je prodat za 18.000 dinara i zaliha trgovinske robe je prodata na aukciji za 16.500 dinara. Smatralo se da je oprema bezvredna i otuena je odnosno baena u ubre. Ukoliko raun kapitala nije bio u stanju da apsorbuje bilo kakav gubitak koje je prouzrokovan otuenjem sredstava, gubitak e biti podeljen na preostale partnere.

49

KLJUNI PRIMER 14.7. Unosi transakcija u urnal na dan 1. maja da se evidentira gotovina ostvarena od prodaje sredstava i koraci preduzeti za eventualnu likvidaciju ortakluka su kao to sledi:

U ovoj taki raun glavne knjige Gubitak i otuenje sredstava, posle svih primenjenih unosa transakcija odnosno knjienja bi izgledao kao to sledi

50

Unos u urnal da se evidentira apsorpcija ukupnog gubitka na raunu bi bio kao to sledi:

51

Tabela sa rasporedom koji ukazuje na prodaju sredstava, isplatu kreditorima, i finalnu distribuciju gotovine partnerima, bi izgledala kao to sledi Iskaz likvidacije (Likvidacioni bilans)

52

15 FORMIRANJE I POSLOVANJE KORPORACIJE KLJU 77 FORMIRANJE KORPORACIJE KLJU 78 EMITOVANJE DEONICA KLJUNI PRIMER 15.1. Korporacije Saxon je organizovana 1. maja. Povelja korporacije odobrava emisiju od 50.000 deonica par vrednosti po akciji od $50, i to privilegovanih deonica sa 8%, i 100.000 redovnih deonica $10 par vrednosti. Saxon korporacije je 3 maja emitovala 4.000 redovnih deonica za $40.000. Unos u dnevnik da se evidentira emitovanje deonica bi bio kao to sledi:

Saxon korporacije je 10 maja plativa 100$ trokove pravo zastupstva (engl. Attorney) i dala je 90 redovnih deonica radi isplate nadoknada za pravne usluge koje su nastale u procesu organizovanja korporacije. Unos u dnevnik da se evidentira emitovanje deonica bi bio kao to sledi:

Saxon korporacija je 14. maja emitovala 2.000 redovnih deonica $50 par vrednost 8% privilegovanih deonica, a za uzvrat su sredstva investirana u sledeu imovinu: zalihe $10.000; zemljite $25.000; zgrade $60.000; i maine $15.000. Unos u dnevnik da se evidentira emitovanje privilegovanih deonica u zamenu za negotovinske oblike sredstava (engl. Non-cash Assets) bi bio kao to izgleda:

53 Saxon korporacije je 25 maja prodala 10.000 deonica za $10 par vrednosti za redovnu deonicu za $90.000. Unos u dnevnik da se evidentira emitovanje deonica bi bio kao to izgleda:

KLJU 79 PARTICIPATIVNE I KUMULATIVNE PRIVILEGOVANE DEONICE KLJUNI PRIMER 15.2. Megow korporacija poseduje 10.000 vaeih deonica u opticaju $100 par vrednosti 10% (to znai dividendu od $10 po deonici), participativnih privilegovanih deonica, i 40.000 deonica od $50 par vrednosti redovnih deonica sa godinjom dividendom od $5 po deonici. Na kraju godine, odbor direktora je deklarisao godinju dividendu od $500.000. Povelja korporacije specificira da po isplati regularne dividende redovnim i privilegovanim deoniarima, saldo dividende za isplatu se ima prema proceni podeliti na osnovi deonica za deonicu (engl. Ratable Share-for-share Basis) na osnovu ukupnog broja svih vaeih deonica. Distribucija dividende izmeu dve klase deonica bi bila kao to sledi:

54

Dividenda od $500.000 umanjena za regularne isplaene dividende od $300.000 = $200.000 ostatak 50.000 deonica (10.000 privilegovanih + 40.000 redovnih) = $4. Lemon korporacije je 1 novembra kupila 1.000 deonica par vrednosti od po $10 redovnih deonica za $15 po deonici. Potom je 5 novembra preprodala 500 trezorskih deonica za $20, i 30 novembra jo 100 deonica za po $10 po deonici. Odgovarajui unos u dnevnik da se evidentira nabavka i potom preprodaja trezorskih deonica bi bila kao to sledi:

Ukoliko je Lemon odobrio 1.000.000 redovnih deonica od kojih su 400.000 vaee u opticaju, (od kojih su 400 bila deonice trezora), i zadrani nerasporeeni prihodi od $50.000. deo o kapitalu deoniara 30 novembra bi izgledao kao to sledi: Redovne deonice, $10 par; autorizovano 1,000,000 deonica;

55

KLJU 81 ZADRANI NERASPOREENI PRIHODILemon korporacije je 1 novembra kupila 1.000 deonica par vrednosti od po $10 redovnih deonica za $15 po deonici. Potom je 5 novembra preprodala 500 trezorskih deonica za $20, i 30 novembra jo 100 deonica za po $10 po deonici. Odgovarajui unos u dnevnik da se evidentira nabavka i potom preprodaja trezorskih deonica bi bila kao to sledi:

Ukoliko je Lemon odobrio 1.000.000 redovnih deonica od kojih su 400.000 vaee u opticaju, (od kojih su 400 bila deonice trezora), i zadrani nerasporeeni prihodi od $50.000. deo o kapitalu deoniara 30 novembra bi izgledao kao to sledi: Redovne deonice, $10 par; autorizovano 1,000,000 deonica;

56

KLJU 81 ZADRANI NERASPOREENI PRIHODI KLJUNI PRIMER 15.3. Raun sumara uspeha Severn korporacije je 31 decembra iskazao dugovni saldo od $100.000 koji reprezentuje profite u toj godini. Unos u dnevnik 31. decembra da se zatvori rauna sumara prihoda u zadrane prihode bi bila kao to sledi:

Ako Severn korporacije belei operativni gubitak od $50.000 u toku godine, unos u dnevnik 31. decembra bi bio kao to sledi:

KLJU 82 DIVIDENDE U GOTOVU KLJUNI PRIMER 15.4. Odbor direktora Platt korporacije je 1. septembra raspolagao sa $100.000 zadranih prihoda i 10.000 deonica $10 par vrednosti i to redovnih deonica. Korporacije je deklarisala $10.000 dividendi u gotovu vlasnicima deonica koji su evidentirani 10 septembra, a isplata se ima obaviti na dan 30 septembra. Unos u urnal da se evidentira datum deklarisanja, datume evidencije, i isplata bi bio kao to sledi: Datum deklarisanja:

Datum evidentiranja: 10. sep. nema promena Datum isplate:

KLJU 83 DIVIDENDE U DEONICIMA KLJUNI PRIMER 15.5. Deo o kapitalu deoniara Hortense korporacije je 1 decembra izgledao kao to sledi:

57

Korporacije je 10 decembra deklarisala 10% dividendu u deonicama u korist deoniara koji su evidentirani 20 decembra. Na taj datum, potena trina vrednost deonica je bila $14 po deonici. Deonice e biti emitovane 5. januara. Unos u dnevnik datuma deklarisanja dividendi, datuma evidentiranja, i datuma isplate bi izgledala kao to sledi: Datum deklarisanja:

Datum evidentiranja: 20 decembar: Nema promena Deo o kapitalu deoniara Hortense korporacije, bi izgledao kao to sledi: Uplaeni kapital:

Na datum isplate sledee godine, unos u dnevnik bi bio kao to izgleda: 5 jan. Dividende po osnovu distribuciju Redovne deonice redovnih deonica za 10.00 0 10.00 0

Da se evidentira isplata dividendi deonicama Posle emitovanja redovnih deonica, deo o kapitalu deoniara Horrtense korporacije bi izgledao kao to sledi: Uplaeni kapital:

58

KLJU 84 UPOTREBA ZADRANIH PRIHODA KLJUNI PRIMER 15.6. Odbor direktora Hornsby korporacije, je na dan 31 decembra posedovao $2.000.000 zadranih prihoda na kraju godine, je glasao da upotrebi $500.000 u cilju planiranog programa proirivanja poslovanja. Unos u urnal da se evidentira upotreba zadranih prihoda bi izgledao kao to sledi:

Deo o zadranim prihodima u okviru dela o kapitalu deoniara Hornsby korporacije bi bio kao to sledi: Zadrani prihodi:

KLJU 85 RAZDVAJANJE DEONICE KLJUNI PRIMER 15.7. Memorandum 1 oktobra. Korporacije koja ve poseduje 1,000,0000 redovnih deonica koje su u opticaju i vaee, izdala je dodatnih 1.000.000. redovnih akcija. To sniava par vrednost deonica sa $10 na $5, to se u naoj terminologiji naziva pogreno razvodnjavanjem (engl. Watering Down, Melting) koje ima sasvim drugo znaenje. KLJU 86 KNJIGOVODSTVENA VREDNOST PO DEONICI KLJUNI PRIMER 15.8. Na kraju godine, korporacija Kermit poseduje ukupna sredstva od $3.000.000 ukupne obaveze od $2.000.000 i 5.000.000 autorizovanih redovnih deonica od po $10 par vrednosti od kojih je 1.000.000 deonica vaee. Knjigovodstvena vrednost svake redovne deonice je $1 to je izraunato kao to sledi:

Uoite da mada je par vrednost svake deonice $10, knjigovodstvena vrednost je samo $1.

59 Privilegovane deonice (engl. Preferred Stock): Ako korporacija poseduje i privilegovane i redovne deonice koje su vaee, privilegovane deonice moraju posedovati njima pridruenu vrednost koja je jednaka njihovoj otkupnoj vrednosti (engl. Redemption Value) ili par vrednosti uveanoj za bilo koji iznos kumulativnih neisplaenih dividendi sa ijom se isplatom kasni, ako je primenljiv sluaj. KLJUNI PRIMER 15.9.

60

16 FINANSIJSKI ISKAZI I ANALIZA ANALIZA FINANSIJSKIH (RAUNOVODSTVENIH) ISKAZA 87 KAKO ANALIZIRATI RAUNOVODSTVENE ISKAZE KLJU 88 KOEFICIJENTI LIKVIDNOSTI KLJUNI PRIMER 16.1. Komparativni raunovodstveni iskazi preduzea SME Consulting, Beograd za poslovne godine koje se zavravaju 31 decembra:

'

.. . .

61. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

62

Koeficijent tekue likvidnosti za 2001. godinu bi iznosio 2,25. To se moe izraunati na sledei nain, to emo vam objasniti kako sledi. Iz prethodnih podataka koje smo preuzeli iz iskaza stanja firme mogu se izraunati ukupna obrtna sredstva tako to se uzima u obzir da su sledee pozicije: . . . . . . . Brzi koeficijent likvidnosti ili kako ga drugaije nazivamo "acid test" za firmu koju analiziramo bi iznosio za 2001. godinu 1,21. Njegova vrednost se dobija iz sledeeg obrasca: Gotovina + Utrive hartije od vrednosti + Neto potraivanja Tekue obaveze ili

Obrtni kapital za 1992. godinu je iznosio 3.000 to se moe izraunati na sledei nain: . . . . . . . .

63

89 KOEFICIJENTI AKTIVNOSTI KLJUNI PRIMER 16.2. Koeficijent obrta potraivanja od kupaca u ovom primeru bi iznosi 6,23 to se moe izraunati kao to sledi: . . . . . . Sledee to moemo uiniti je da 365 dana podelimo sa vrednou koeficijenta obrta potraivanja od kupaca. Na taj nain emo dobiti prosean broj dana koji je potreban da se prikupe-naplate ova potraivanja. Broj koji se dobija na ovaj nain se potom moe porediti sa prosenim vrednostima za prosek industrijske grane kojoj pripada dotina firma. Na taj nain je mogue utvrditi da li dotina kompanija uspeno odrava efikasnu politiku naplate potraivanja. to je via vrednost ovog koeficijenta, to je krai period naplate potraivanja. Poto koeficijent obrta potraivanja od kupaca iznosi 6,23; to dalje znai da je potrebno 59 dana (365 : 6,23) da bi se naplatila potraivanja od kupaca. Ovu vrednost koju dobijate u danima potom treba porediti sa industrijskim prosekom, ime se moe oceniti koliko odreena kompanija efikasno naplauje svoja potraivanja od kupaca. Izraunavanje 2. Koeficijent obrta se izraunava na taj nain to se trokovi prodate robe dele sa neto prodajom. KLJUNI PRIMER 16.3. Koeficijent obrta zaliha bi bio 3,32; to se moe izraunati na sledei nain: . . . . . . .

2

64

Podelimo 365 dana za koeficijentom obrta zaliha, ime emo dobiti broj dana koji nam je potreban da prodamo svoje zalihe. Poto je koeficijent obrta zaliha 3,32 trebae 110 dana (365 : 3,32) da se prodaju celokupne zalihe. Potom ovaj iznos u danima poredite sa industrijskim prosekom i glavnim konkurentima. 90 KOEFICIJENTI PROFITABILNOSTI-RENTABILNOSTI KLJUNI PRIMER 16.4. Stopa povraaja odnosno ostvarene rentabilnosti bi iznosila 15,7% to se moe izraunati na sledei nain: . . . . Neto prihod od din 1.300 : din 8.300 = 15,7%. Kroz prethodno iskazani procenat merimo prihode koji su ostvareni na osnovu kapitala koji se koristi u biznisu po osnovu investiranog deoniarskog kapitala. Mnogi finansijski investitori porede ove procente sa odgovarajuim koji su ostvarile sline firme, ime se mere finansijske performanse. esto se smatra da niska stopa povraaja ukazuje da su menaderi neefikasni. KLJU 91 OGRANIENJA ANALIZE POMOU FINANSIJSKIH KOEFICIJENATA

65

17 ISKAZ NOVANIH TOKOVA KLJU 92 ISKAZ NOVANIH TOKOVA FIRME KLJU 92 NOVANI TOKOVI KLJUNI PRIMER 17.1. Preduzee Srbija ume je ostvarilo prihod od 100.000 dinara po osnovu prodaje na kredit, od ega je 10.000 dinara ostale nenaplaeno od kupaca koji duguju i dalje i nisu izmirili svoje obaveze do kraja kalendarske godine. Da bi na ispravan nain iskazali i odslikali tane novane prilive, navedenih 10.000 dinara se mora oduzeti od prodaje (realizacije) jer je upravo to iznos koji predstavlja buduu gotovinu koja e biti naplaena i bie priliv kea za firmu. KLJUNI PRIMER 17.2. PKB Holding korporacija je ostvarila prilive u gotovu po osnovu prodaje robe od 1.000.000 dinara. Naplatila je potraivanje od kupaca za 400.000 dinara, kao i prihode po osnovu kamate i dividendi od dranja deonica u iznosu od 100.000 dinara. Novane isplate za nabavku materijala za proizvodnju robe su iznosile 450.000 dinara, po osnovu nabavke robe na otvoreni raun (kredit dobavljaa) i izdate su menice za 150.000 dinara. Za poreze i doprinose, carine, kazne i slino isplaeno je 100.000 dinara. Pozicija neto gotovine iz poslovanja za poslovnu godinu bi za PKB iznosila 800.000 dinara, to je odreeno na sledei nain: . . . . .

66

KLJU 94 INVESTICIONE AKTIVNOSTI KLJUNI PRIMER 17.3. Korporacija Parainska staklara je prodala svoj pogon koji nekoristi za 300.000 dinara. Takoe je prodala sve svoje deonice koje je investirala u Beogradsku industriju piva, koja nije povezana za staklarom, i to za 200.000 dinara. Potom su parainski staklari kupili nov pogon za 400.000 dinara, i odobrili zajam drugoj firmi za 400.000 dinara. Gotovina iz staklare iz investicionih aktivnosti je iznosila 600.000 dinara, to je izraunato na sledei nain: Tabela 2 . . . . . . . . . .

KLJU 95 FINANSIJSKE AKTIVNOSTI KLJUNI PRIMER 17.4. Korporacija HIP Panevo je prodala 1.000 vlastitih redovnih deonica za 100.000 dinara u gotovu. Takoe je emitovala privilegovanih deonica za 5.000.000 dinara za koje je garancija zemljite i zgrade. HIP je potom otkupio 10.000 redovnih deonica koje je prethodno prodala kroz emisiju. Za ovu kupovinu je platila 600.000 dinara i isplatila je dividende vlasnicima svojih deonica za 200.000 dinara. Pozicija neto gotovine HIP-a po osnovu njene finansijske aktivnosti je iznosila 700.000 dinara, to je izraunato kao to sledi: Tabela 3 . . . . . . . Emitovanje privilegovanih deonica za koje su garancije zemljite i zgrade je negotovinska transakcija, koje e se primetiti i odraziti negde drugde u finansijskim iskazima firme. KLJU 95 PREZENTACIJA ISKAZA NOVANOG TOKA

67 KLJUNI PRIMER 17.5. Komparativni bilansi (iskazi) stanja Uoite da je prodaja od 444.000 dinara smanjena za saldo potraivanja od kupaca od 82.000 dinara, da bi se dolo do 362.000 dinara stvarnih priliva gotovine. Poslovni rashodi od 240.000 dinara su snieni, redukovani, za 24.000 dinara po osnovu obaveza prema dobavljaima, da bi se stiglo na poziciju od 216.000 dinara. Neto prihod od 178.000 dinara je umanjen 28.000 dinara za koliko su isplaene dividende u gotovu, jednak je zadranim - nerasporeenim prihodima od 150.000 dinara. Obaveze prema dobavljaima se nee platiti jer dospevaju u nekom buduem trenutku, koji je izvan obraunskog perioda koji je obuhvaen. Svi ostali iznosi, kao to su nabavka zemljita za 100.000 dinara, i prodaja redovnih deonica za 100.000 dinara su dobijeni direktno iz iskaza stanja. Tabela 4 Komparativni bilansi (iskazi) stanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

68

Odvojeni pregled koji usaglaava neto prihod i neto gotovinu emo sada predstaviti. Tabela 5. . . . .