Plan upravljanja PARKA PRIRODE

Pali za period 2014-2023

PREDLOG

PALI, 2014

PLAN UPRAVLJANJA PARKOM PRIRODE PALI 2014-2023

Uvod

Park prirode Pali stavljen je pod zatitu kao zatieno podruje od lokalnog znaaja III kategorije,u skladu sa lanom 17 Zakonom o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS, br. 36/09, 88/10 i 91/10-ispravka) i po pribavljenoj saglasnosti Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije broj 353-02-128/2012-03 od 23.1.2013.godine.

U prethodnom periodu podruje parka i jezera Pali je bilo pod zatitom Odlukom Skuptine optine Subotica (Sl. list Optine Subotica, br.10/82, od 29.03.1982. god.), gde je prostor posebne prirodne vrednosti jezera Pali i Luda proglaen za Regionalni park Pali-Luda, koji je obuhvatio dve prostorne jedinice: Turistiku zonu Palia i Zonu Strogog prirodnog rezervata Jezero Ludo. Regionalni park Pali-Luda je izgradnjom autoputa 1991. godine podeljen na dva prirodna dobra, a prostor zapadno od trase autoputa E-75 je dobio naziv Ragionalni park Pali. Skoro istovremeno je pokrenuta inicijativa za reviziju zatite podruja, za koju su stvoreni uslovi izradom Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91). Tako je Paliko jezero i deo turistike zone stavljeno pod zatitu sa nazivom Parkprirode "Pali" i Spomenici prirode u njemu Tri znaajna stabla uparku 1996. godine (Slubeni list optine Subotica broj 8/96).

Donoenjem Odluke o proglaenju zatienog podruja Park prirode Pali pod br. I-00- 501-307/2013 i objavljivanjem u Slubenom listu Grada Subotice br. 15/2013 i 17/13-ispr. na snagu je stupila zatita predmetnog podruja. Istom Odlukom je kao upravlja je odreeno Javno preduzee Pali-Luda.

Park prirode Pali nalazi se na severu Vojvodine, juno od naselja Pali. Od grada Subotice udaljen je 7 km u jugoistonom pravcu. Zauzima povrinu od 712,36 hasa zatitnom zonom od1698,13 ha. Obuhvata zatienu prostornu celinu kulturno-istorijske batine Palia, koja sa urbanim i fizikim strukturama doprinosi vrednosti zatienog prirodnog dobra. Osnovu zatienog dobra ini Paliko jezero. Najvee je u nizu plitkih, manje ili vie zaslanjenih jezera, kojasu nastala na granici Subotiko-Horgoke peare i Bakog lesnog platoa.

Zbog konfiguracije terena ovo jezero je predstavljalo akumulaciju atmosferskih voda, a imalo je i priliv izdanskih voda, naroito iz pravca severa. Paliko jezero se svrstava u tipina panonska, plitka, stepska jezera, koja su u prirodnom stanju bila zaslanjenog karaktera.

Lekovitost vode i mulja alkalnog stepskog jezera je podsticala izgradnju kupalita i parka u XIX veku, iji zatieni kompleks spomenika kulture stvara jezgro dananje Banje Pali. Jezero je u meuvremenu postalo izmenjeni ekosistem eutrofnog karaktera, kojim se planski upravlja u cilju usaglaavanja funkcije prijemnika vode gradskog preistaa i ouvanja tradicionalne turistike uloge. Prirodna vegetacija je ouvana samo u uskom pojasu uz obalu.Faunistini podaci ukazuju na injenicu da mozaik antropogenih i izmenjenihprirodnih stanita zatienog podruja slui kao poslednje pribeiteugroenim vrstama, ija su stanita unitena ureivanjem voda i irenjemumskih monokultura na podruju Subotiko-Horgoke peare.

Zbog prisutva starih hrastova i vrsta mezofilnih hrastovih umapeare (Convallario-Quercetum roboris) Veliki Park, podignut 1842. godine, bogatje vrstama umskih stanita. Pored prisustva 4 vrste slepih mieva,zabeleeno je gneenje 61 ptije vrste. Zelenilo Zoo-vrta sadri

preko 270vrsta drvea i bunja i predstavlja bitan element biodiverziteta zatienogpodruja. Najvredniji elementi lokacije su preko 250 godina stara stablahrasta lunjaka (Quercus robur), ostaci iskonske vegetacije.

Jezero se nalazi na istonom evropskom migracionom putu ptica i imaulogu vanog stanita za odmaranje, ishranu i zimovanje vodenih ptica. Dosada je na ovom lokalitetu zabeleeno oko 210 vrsta ptica, a gnezdi se preko100 vrsta. Najvrednija stanita ptica su tzv. Ptija ostrva 2.sektora,koja su podignuta od isuenog mulja prilikom sanacije jezera i predstavljajujedino gnezdilite crnoglavog galeba (Larus melanocephalus) u Srbiji. Nazatienom podruju su zabeleene 176 strogo zatiene vrste, a 70 vrstanalazi se na SPEC listi. Vrste kategorisane kao SPEC 1, kao mali vranac (Phalacrocorax pygmeus) i patka njorka (Aythya nyroca), spadaju u grupu najugroenijih ivotinja na Planeti. 50 vrsta nalazi se na Dodatku I Direktiveo pticama, to ih opredeljuje kao vrste na osnovu kojih se nominuju NATURA 2000 podruja( evropski projekat zatite stanita i vrsta).

Jezero i ostaci vlanih stanita uz obalu omoguuju opstanak brojnim zatienim i strogo zatienim vrstama vodozemaca (Lissotriton vulgaris, Triturus cristatus, Bombina bombina, Bufo bufo, Pseudepidalea viridis, Hyla arborea), gmizavaca (Emys orbicularis, Lacerta agilis, Lacerta viridis, Podarcis tauricus, Podarcis muralis, Natrix natrix) i sisara, od kojih su najznaajniji slepi mievi (Nyctalus noctula, Pipistrellus nathusii, Myotis daubentoni, Plecotus austriacus) i vidra (Lutra lutra). Ekoloki kompleks Palikog i Ludakog jezera ima kljunu ulogu u opstanku metapopulacije vidre na slivu Kirea.

Turistiki kompleks obuhvata severnu i severoistonu obalu jezera koje, sa svojom okolinom, predstavlja jedan od najbitnijih elemenata turistike ponude podruja. Zoo vrt Pali, sa preko 50 vrsta ivotinja, ureen je kao arboretum i prostire se na povrini oko 10 ha. Prihvatilite za divlje ivotinje je zapoelo svoj rad 2005. godine po meunarodno prihvaenim standardima za objekte Zoo vrta.

Po meunarodnoj IUCN klasaifikaciji spada u IV kategoriju, kao zatieno podruje upravljanja stanitimai vrstama (Habitat and species mnagement area).

Meunarodni status ovog zatienog podruja je podruje od znaaja za ptice (IBA -Important Bird areas) gde u celini pripada IBA podruju Subotika jezera i pustareRS 002IBA, veliine 20.000ha i znaajno botaniko podruje(IPA Important Plant areas).

Dosadanji razvoj funkcija zatite prirodnih vrednosti u prethodnom periodu sprovoenjaje bio ogranien. Ciljevi i zadaci iz dva prethodna srednjorona Programa zatite i razvoja Parka prirodePali realizovani su u skromnom obimu iz brojnih administrativnih i praktinih razloga. Upravlja je u prethodnom periodu imao vrlo skromne mogunosti da razradi nove funkcije kao to su prezentacija, edukacija i eko turizam.

Znaajan opti razlog je bio nedostatak sistema zatite prirodnih vrednosti na zatienim podrujimagde se ubraja: nedefinisan status upravljaa kada nije i korisnik zemljita, nejasni vlasniki i korisniki odnosi u korienju zemljita to je do sada onemoguavalo obezbeivanja nadoknada od korienja dobra u cilju realizacije aktivne zatite, neujednaen i nedovoljan nain finansiranja upravljaa u sprovoenju svih funkcija pa i aktivnih mera zatite, kao i nedovoljan znaaj zatite prirode u procesima planiranja i korienja resursa i javnih dobara.

Donekle se sistem zatite prirode poeo formirati u periodu od 2009. od kada je donet Zakon o zatiti prirode i deo podzakonskih akata koji treba da poslue za realizaciju sistema zatite prirode.U prethodnom periodu ratifikovane su pojedine konvencije i inkorporirane u

nacionalnu legislativu: Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita ("Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori", br. 102/2007 od 7.11.2007. godine), Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva (Slubeni glasnik RS, br. 5/2010), Uredba o ekolokoj mrei Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 102/2010), Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova stanita, o tipovima stanita, osetljivim, ugroenim, retkim i za zatitu prioritetnim tipovima stanita i o merama zatite za njihovo ouvanje (Slubeni glasnik RS, br. 35/2010). Navedeni propisi, izmeu ostalog, za cilj imaju ouvanje biodiverziteta, obezbeenje odrivog upravljanja vodama, zatitu, poboljanje i racionalno korienje povrinskih i podzemnih voda, kontrolu uputanja otpadnih voda, nutrijenata i zagaujuih materija. Ove znaajne promene u zakonskoj regulativi oblasti zatite iziskivale su i potrebu revizije akta o zatiti podruja sa vaeim propisima. Ugraivanje smernica izpomenutih dokumenata u novu Odluku omoguuje funkcionisanje zatite u skladu savaeom zakonskom regulativom.

Razvojna funkcija PP Pali je direktno povezana sa ouvanjem i unapreenjem stanja jezera i zelenih povrina koje predstavljaju deo turistike ponude banjskog kompleksa. Kako je dobro ekoloko stanje jezera osnova za razvoj turizma, a prirodne vrednosti prostora predstavljaju deo turistike ponude podruja, neophodno je uskladiti potrebe zatite biodiverziteta sa namenom prostora i razvojem odrivog turizma. Utvrena je neophodnost revizije zastarelih pravilnika i izrada novih, za sve redovne aktivnosti upravljanja, a delom i za potrebe odrivog korienja zatienog podruja.

Odlukom skuptine Grada Subotice o proglaenju zatite za Park prirode Paliutvreno je da funkciju upravljaa vri JP Pali-Luda, iz Palia koje se stara i o ostalim zatienim podrujima oko Subotice. Poslove neposrednog upravljanja obavlja Sektor za zatitu prirode Javnog preduzea Pali-Luda, koji raspolae strunom i uvarskom slubom.

U skladu sa Zakonom o zatiti prirode, lan 52 i 53 i Odlukom o proglaenju zatienog podruja Park prirode Pali, lan 12, upravlja zatienog podruja, Javno preduzee Pali-Luda, u obavezi je da donese Plan upravljanja ovim zatienim podrujem za period od 10 godina. lanom 53 Zakona o zatiti prirode odreen je sadraj plana upravljanja.

Neposredne polazne osnove date su aktom o zatiti kao okvir programa/plana upravljanja, kroz navedene ciljeve i prioritetne aktivnosti.

Polazita za izradu ovog Plana upravljanja su: 1. Prirodne vrednosti i karakteristike i stanje zatienog podruja (izvor: Studija sa predlogom zatite za Park prirode Pali/ Pokrajinski zavod za zatitu prirode, 2011, nauni i struni radovi sa ovog podruja, terenski uvid) 2. Zakonska reenja, obaveze, uslovi, mogunosti i ogranienja u vezi sa zatitom, ureivanjem i korienjem i razvojem podruja. 3. Planovi, osnove, programi i dokumentacija korisnika podruja (vaee prostorno planska i urbanistika dokumentacija, vodoprivredna osnova, lovna osnova za podruje, Program zatite i razvoja Park prirode Paliza period 2006-2010, Program upravljanja - Parkprirode Pali 2013 - 2014) 4. Praksa i sistem upravljanja i finansiranja zatienih podruja i nain njihovog obezbeivanja.

1. PRIKAZ GLAVNIH PRIRODNIH I STVORENIH VREDNOSTI I PRIRODNIH RESURSA PP PALI

Lekovitost vode i mulja alkalnog stepskog jezera je uticala na izgradnju kupalita i parka u XIX veku, iji zatieni kompleks spomenika kulture stvara jezgro dananje Banje Pali. Jezero je u meuvremenu postalo izmenjeni ekosistem eutrofnog karaktera, kojim se planski upravlja u cilju usaglaavanja funkcije prijemnika vode gradskog preistaa i ouvanja tradicionalne turistike uloge. Prirodna vegetacija je ouvana samo u uskom pojasu uz obalu. Faunistini podaci ukazuju na injenicu da mozaik antropogenih i izmenjenih prirodnih stanita zatienog podruja slui kao poslednje pribeite ugroenim vrstama, ija su stanita unitena ureivanjem voda i irenjem umskih monokultura na podruju Subotiko-Horgoke peare.

Zbog prisutva starih hrastova i vrsta mezofilnih hrastovih uma peare Veliki Park, podignut 1842. godine, bogat je vrstama umskih stanita. Pored prisustva 4 vrste slepih mieva, zabeleeno je gneenje 61 ptije vrste. Zelenilo Zoo-vrta sadri preko 270 vrsta drvea i bunja i predstavlja bitan element biodiverziteta zatienog podruja. Najvredniji elementi lokacije su preko 250 godina stara stabla hrasta lunjaka, ostaci iskonske vegetacije.

Jezero se nalazi na istonom evropskom migracionom putu ptica i ima ulogu vanog stanita za odmaranje, ishranu i zimovanje vodenih ptica. Do sada je na ovom lokalitetu zabeleeno oko 210 vrsta ptica, a gnezdi se preko 100 vrsta. Najvrednija stanita ptica su tzv. Ptija ostrva drugog sektora, koja su podignuta od isuenog mulja prilikom sanacije jezera i predstavljaju jedino gnezdilite crnoglavog galeba u Srbiji. Na zatienom podruju su zabeleene 176 strogo zatiene vrste, 50 vrsta nalazi se na Dodatku I Direktive o pticama, to ih opredeljuje kao vrste na osnovu kojih se nominuju Natura 2000 podruja.

Jezero i ostaci vlanih stanita uz obalu omoguuju opstanak brojnim zatienim i strogo zatienim vrstama vodozemaca, gmizavaca i sisara, od kojih su najznaajniji slepi mievi i vidra. Ekoloki kompleks Palikog i Ludakog jezera ima kljunu ulogu u opstanku metapopulacije vidre na slivu Kirea.

Turistiki kompleks obuhvata severnu i severoistonu obalu jezera koje, sa svojom okolinom, predstavlja jedan od najbitnijih elemenata turistike ponude podruja. Zoo vrt Pali, sa preko 50 vrsta ivotinja, ureen je kao arboretum i prostire se na povrini oko 10 ha. Prihvatilite za divlje ivotinje je zapoelo svoj rad 2005. godine po meunarodno prihvaenim standardima za objekte Zoo vrta.

PRIRODNE VREDNOSTI

1.1. Geologija i geomorfologija

Podruje Palikog jezera sa irim okruenjem ima veoma sloenu geoloku grau. U dosadanjem istraivanju geoloke grae Panonske nizije utvreno je da se u osnovi nalaze paleozojske formacije, preko njih mezozojske, pa kenozojske, a na povrini sedimenti kvartarne starosti.

Slika 1 - Geoloka karta ireg podruja

U geomorfolokom pogled Paliko jezero sa okruenjem nalazi se na delovima kontakta Subotike peare i Bake lesne zaravni. Izmeu ove dve morfoloke celine postoji iroki pojas prelazne zone peska i lesa.

Obraeni delovi peare imaju otvorene povrine pod peskom koji esto noen dominantnim vetrom (eolska erozija) zavrava u koritu Palikog jezera.

Morfologija terena imala je znaajnu ulogu u formiranju eolskih jezera pa tako i Palikog jezera. Ono pripada grupi koje zauzima periferne delove Peare i dodirne zone gde se smenjuju pesak i les. Jezerska udubljenja su duboka, a samim tim zalaze u slojeve podzemne vode, to im omoguava da imaju stalne koliine vode. Paliko jezero smeteno je u dubokoj depresiji, istono od Subotice. Ono zahvata povrinu od oko 5,76 km2 i najvee je jezero u Bakoj. Paliko jezero je polumeseasta oblika sa kracima okrenutim prema severu i prema zapadu. Severni, iri deo naziva se Veliki Pali, a zapadni, ui, Mali Pali.

1.2. Pedologija

Prirodno dobro Paliko jezero okrueno je dvema geomorfolokim celinama lesnom zaravni i pearom. U zavisnosti od geoloke podloge u granicama dobra evidentirano je vie razliitih tipova zemljita. Uz samo jezersko korito zastupljen je na lesnoj podlozi ernozem karbonatni (micelarni) i ernozem sa znacima oglejavanja dok je na podlozi peska zastupljen

ernozem peskoviti. U uem pojasu prema Subotici rasprostranjena je ritska crnica karbonatno zaslanjena.

Najrasprostranjeniji tip zemljita je ernozem karbonatni (micelarni). Nalazi se uz istonu, junu i zapadnu obalu jezera. Ui pojas izmeu vodene povrine i pomenutog ernozema prekriven je ritskom crnicom, karbonatno zaslanjenom. Na lesnoj podlozi (jugoistona obala) evidentiran je i ernozem sa znacima oglejavanja. Severni obalski pojas jezera (prostor oko naselja Pali i uz Krvavo jezero), u geolokoj podlozi ini pesak. Na pomenutoj podlozi zastupljen je ernozem peskoviti.

Slika 2 - Pedoloka karta ireg podruja

1.3. Hidroloke karakteristike

Paliko jezero je najvee u nizu jezera nastalih u dodirnoj zoni peare i lesnog platoa, prihranjivanih vodama peare. Jezerska udubljenja su dovoljno duboka da zalaze u slojeve podzemne vode i stoga imaju stalniju koliinu vode. Barska i movarna udubljenja su plia, ali su pokrivena tanjim ili debljim slojem gline koji spreava upijanje atmosferske vode u porozni pesak. Korito Palikog jezera koje je eolskog porekla, u hidraulikom smislu je spojeno sa lesnim dolinama (nekadanja Mlaka, Bunari, Veliko i Malo pojilite) sa zapadne, june i istone strane, to poveava razuenost obale jezera. Lesne obale su strme, mestimino vertikalne, dok je nekadanja zamovarena severna obala u potpunosti regulisana obaloutvrdom. Vodostaj ovakvih plitkih jezera prati dinamiku padavina.

injenica je da je hidroloki reim jezera ve vekovima pod uticajem ljudskih aktivnosti. Radovi na ureenju voda na podruju Subotice, kao i sve vea pokrivenost grada kanalizacionom mreom, neprestano su poveavali dotok vode i koliinu organskih materija u jezeru. Poslednjih decenija 19. veka ubrzan je proces pretvaranja slatinastog jezera u movaru. Razvoj industrije u Subotici je ubrzao degradaciju jezera, to je izazvalo katastrofalne pomore riba. U periodu 1971.-1975. izvrena je sanacija jezera. Pranjenje jezera prema Ludakom jezeru se odvijalo putem novog kanala Pali-Luda. Najvei deo mulja ugraen je u nasipe kojima je jezero podeljeno na etiri sektora i izgraen je ureaj za preiavanje otpadnih voda grada Subotica. Jezero je postalo izmenjeni ekosistem eutrofnog karaktera, kojim se planski upravlja u cilju usaglaavanja uloge recipijenta preienih otpadnih voda i ouvanja tradicionalne turistike uloge.

Vetaki regulisan nivo vode drugog i treeg sektora je oko 1 metar vilji u odnosu na nivo nekadanjeg prirodnog stanja, a etvrti sektor se puni do kote 102 m n.v. Povieni nivo vode smanjuje ivotni prostor traka. Gradski preista igra glavnu ulogu u vodnom bilansu jezera. Preiene vode sadre znatne koliine soli, to je doprinelo ubrzanoj eutrofikaciji saniranog jezera, zbog ega je iskopan tzv. oduni kanal sa ciljem odvoenja vikova vode iz drugog sektora jezera u kanal Pali-Luda. Postoji mogunost da se, u sluaju potrebe, jezero puni vodom iz akumulacije Velebit koja je povezana sa Tisom i predviena za navodnjavanje poljoprivrednih povrina. Zbog visinske razlike Tise i Palia, izgraene su tri crpne stanice za podizanje vode, to poveava trokove punjenja jezera vodom iz ovog izvora. Ureenjem voda u drugoj polovini 20. veka manja jezera su isuena, a vodostaj Palikog i Ludakog jezera je postao vetaki regulisan. Radi poboljanja uslova za uzgoj plemenitih riba,

nivo vode je tokom cele godine u oba jezera odravan blizu maksimuma. Maksimalna kota letnjeg vodostaja je vilja od zimskog, to je u suprotnosti sa prirodnom dinamikom plitkih stajaih voda regiona. Danas su sve depresije sliva Palia direktno povezane mreom meliorativnih kanala koji su veinom iskopani po trasama prirodnih vodotoka i ulivaju se u Kire. Meliorativni kanali dovode vode Kelebijskog jezera i meudinskih depresija podruja Radanovaca u Paliko jezero. Meudinske depresije Baranji emljek su odvodnjavane kanalom Tapa, koji se uliva u jezero juno od ZOO vrta. Velike koliine hranljivih soli u preienim vodama izazivaju intenzivnu organsku produkciju, to se manifestuje u prekomernom razmnoavanju algi i drugih planktonskih organizama i krupnijih vodenih biljaka (makrofita). Nakon njihovog odumiranja organski ostaci se istaloe po dnu, usled ega se ponovo stvara i nagomilava mulj, ija debljina od perioda sanacije postepeno raste. Prema najnovijim podacima debljina mulja se kree od desetak centimetara do pola metra, a mestimino je i znatno deblji. Visok procenat neorganske materije (do 70-80%) u sedimentu jezera ukazuje na znaaj nanosa poreklom sa okolnih poljoprivrednih povrina u formiranju mulja, to potvruje i granulometrijski sastav ispitivanih uzoraka. Kako u plitkim jezerima ve i slabi vetrovi izazivaju strujanje i meanje vode jezera, hranljive materije iz mulja direktno utiu na kvalitet vode.

1.4. Klima Paliko jezero i

okolina pripadaju umerenoj klimatskoj zoni sa jae naglaenim kontinentalnim osobinama. Zbog manjih razlika u mikroklimatskim vrednostima izdvaja se klimatski tip severnobaki sa pearskim varijetetom.

Najvanije osobine klime podruja su izraena aridnost tokom letnjeg perioda i velike oscilacije sezonskih i godinjih temperature i padavina.

Grafikon 1 - Klimadijagram podruja

1.5. Vegetacija i flora

1.6.1. Vegetacijske odlike

Paliko jezero je stepsko lesno jezero znatno izmenjeno ljudskim aktivnostima, a pored toga izraena eutrofizacija s jedne strane i turistiko-rekreaciona eksploatacija s druge strane, u znatnoj meri su naruile i one slabo zastupljene osnovne elemente izvornosti a takoe i pejsano-ambijentalne odlike ovog jezera na severu Bake. irenjem sadraja turistike i sportsko-rekreacione zone na severnoj i zapadnoj obali, izgradnjom stalnih objekata (hoteli, sportski tereni, kampovi i dr.) naruena je autohtona vegetacija u priobalnoj zoni ovog dela jezera u istovetnoj meri kao pre mnogo godina, preoravanjem stanita za potrebe dobijanja obradivih povrina u junom priobalju. Juni deo obale Palia danas karakteriu oranice, salai i vikendice, uz mestimino zadrane oaze sa izvornim biljnim pokrivaem.

Veinu prirodnih i blisko prirodnih stanita ine traci i vegetacija vodene povrine, a ostaci travne vegetacije i umaraka su rasuti uz obalu jezera i jedino ih povezuje uzani zeleni pojas (2-3 m) uz obalu.

Na nekim delovima jezera postoje uslovi za opstanak zajednice resine ass. Ceratophylletum demersi Hild.1956, ije su submerzne sastojine bioindikator relativno dubljih i hladnijih voda u toplim i eutrofnim vodenim ekosistemima.

Na lokalitetu Veliko Pojilo izmeu trske i u pojasu oko trstika razvijale su se monodominantne sastojine zajednice Lemnetum gibbae Koch 1954; Myawaki & Tx. 1960.

U biljnogeografskom pogledu vodene i movarne biljke nemaju velikog znaaja jer su u veini sluajeva irokog rasprostranjenja. Njihov znaaj se pre svega ogleda u odravanju ekosistemske ravnotee, a ujedno vegetacija koju grade predstavlja prirodno stanite velikom broju ptica koje ive na ovom prostoru.

Na Palikom jezeru dominantnu vegetaciju predstavlja movarna vegetacija, u okviru nje trstici, odnosno asocijacija Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926., zastupljene sa tipinim sastojinama (subass: phragmitetosum Schmalle 1939) i sastojine rogoza (subass: typhetosum (angustifoliae-latifoliae) So 1937).

Movarna vegetacija slabo zaslanjenih stanita Velikog pojila predstavljena je asocijacijom Bolboschoenetum maritimi continentale So (1945) 1947.

Oaze pod livadskom vegetacijom, koje se mogu oznaiti kao asocijacija Festucetum pratensis prov., se javljaju na veoma ogranienim povrinama, najee u direktnom kontaktu sa trsticima. Zabeleeni su krajnje degradirani fragmenti zajednice Puccinellietum limosae So 1933, koja inae pripada jako slanim livadama na solonaku.

Slika 3 - Fragmenat slatine

Visoka lesna juna obala Palikog jezera predstavlja jedno od retkih stanita ouvanih ostataka stepe. Zabeleene su pearske vrste pionirskog karaktera kao to su Bromus squarrosus i pearski razliak (Centaurea arenaria). Samo mestimino se odrao poneki stepski elemenat poput belog vijuka (Festuca rupicola), eljaste pirevine (Agropyron cristatum subsp. pectinatum f.

puberulum) sa relativno guim populacijama i Valdtajnov luk (Allium scorodoprasum subsp. waldsteinii). Nalaz ove podvrste na visokoj obali Palikog jezera predstavlja drugi lokalitet u Vojvodini i prilog poznavanju njenog rasprostranjenja.

Slika 4 - eljasta pirevina Slika 5 - Delimino degradirana stepa

Mestimino se na obali Palikog jezera od lokaliteta Bunari na istok javljaju usamljena stabla bele vrbe (Salix alba) i retka pojedinana stabla bele topole (Populus alba). Na ostrvcima II sektora se javlja sastojina bele topole. Visoka obala od Bunaria do Laguna u I sektoru je pod bunastom vegetacijom koja mestimino zalazi i u sam trstik. Ovde se u veem broju jedinki javljaju zova (Sambucus nigra), orlovi nokti (Lonicera caprifolium), pasja rua (Rosa canina) i Spiraea media. Zeljasti sprat je dobro razvijen, a iz sprata bunja izbijaju pojedinana stabla bele topole i bele vrbe.

Posebno interesantnu oazu izvornog tipa zabarenih ekosistema predstavlja depresija zapadno od ZOO vrta. U pitanju je prostorno ogranien mozaik u kom se sastojine pod trsticima smenjuju sa jasenovim umarcima zabarenog tipa. Na jednom delu ovog lokaliteta je donedavno bila prisutna dobro razvijena higrofilna livada sveze Molinion caeruleae Koch 1926 u ijoj strukturi su prisutne jedinke velikog kaunka (Orchis laxiflora subsp. palustris). Na podruju Tapinog kanala, u uslovima dopunskog vlaenja podzemnim vodama, javljaju se ostaci ekstrazonalne higrofilne vegetacije zajednica poljskog jasena (Carici elatae-Fraxinetum angustifoliae Gaji 1986) i zajednica bele vrbe (Salicetum albae So 1964). umarak poljskog jasena sa aem i vlanim livadama koji se nalazi na obodnom delu zoolokog vrta predstavlja malu oazu higrofilnih umskih vrsta i najblii je prirodnoj umskoj vegetaciji. Od autohtonih vrsta u spratu drvea javljaju se Fraxinus angustifolia, Populus alba, Quercus robur, Acer tataricum. U spratu bunja prisutne su: Cornus sanguinea, Frangula alnus, Ligustrum vulgare.

Slika 6 - Zabarena uma poljskog jasena

1.6.2. Floristike odlike

Na teritoriji PP Pali zabeleen je 161 takson viih biljaka na nivou vrste i podvrste (151 vrsta i 10 podvrsta).

U fitogeografskom pogledu zatieno podruje pripada panonskoj provinciji u okviru panonsko-vlakog podregiona, odnosno pontsko-junosibirskog floristiko-vegetacijskog regiona koju karakterie vegetacija umostepske zone (sveza Festucion rupicolae So 1940 odnosno Aceri tatarico- Quercion ZLY . ET JAKUCS , 1957).

Floru Palikog jezera danas karakteriu razliite akvatine i emerzne biljne vrste tipine za barsko-movarne ekosisteme. To su uglavnom vrste cirkumpolarnog i kosmopolitskog geoelementa, odnosno irokog rasprostranjena.

U grupi nacionalno i meunarodno znaajnih vrsta zabeleeno je 7 vrsta i 4 podvrste. Od toga su u Pravilniku o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta (Slubeni glasnik RS, 5/10) u kategoriji strogo zatienih navedene 4 vrste i 2 podvrste a u kategoriji zatienih 3 vrste i 2 podvrste. U Dodatku I Bernske konvencije kao strogo zatiena je navedena jedna vrsta (Carex secalina) dok se na CITES listi navodi takoe jedna vrsta (Orchis laxiflora subsp. palustris).

Na Preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije i Crne Gore sa statusima ugroenosti prema kriterijumima IUCN-a iz 2001 godine je navedeno 5 vrsta i to jedna u kategoriji ugroenih (EN)

(Lepidium cartilagineum subsp. crassifolium), 2 u kategoriji ranjivih (VU) (Aster tripolium subsp. pannonicus, Spergularia media), dok su usled nedostatka podataka dve vrste (Orchis laxiflora subsp. palustris, Potamogeton trichoides) sa kombinovanom kategorijom (EN-VU (DD)).

Na visokoj lesnoj junoj obali kod IV sektora je zabeleena danas retka pontsko-panonska podvrsta zmijinog luka Allium scorodoprasum subsp. Waldsteinii, poznata sa manje od desetak lokaliteta u Srbiji. Na zapadnoj obali IV sektora je zabeleeni panonski zvezdan (Aster tripolium subsp. pannonicus) u veem broju primeraka i nekoliko busenova raene otrice (Carex secalina).

Na slatinama kod Velikog pojila u okolini Palikog jezera je utvrena i panonska endemska slatinska gronica (Lepidium cartilagineum subsp. crassifolium) koja postaje sve rea.

Jedna od interesantnijih vrsta sa podruja Palikog jezera je vornica (Spergularia media). To je biljka zaslanjenih stanita kosmopolitskog rasprostranjenja.

Kod lokaliteta Bunari u zapadnom delu jezera pregradom zaliva jezera nasipom prema preistau nastala je bara. Njen vei deo je obrastao gustim sklopom emerzne vegetacije sa dominacijom trske (Phragmites australis) i irokolisnog rogoza (Typha latifolia), a na pojedinim mestima i javlja se zuka (Scirpus maritimus). Prema obali emerzna vegetacija prelazi u vegetaciju vlanih livada koje su ovde prisutne u vidu ostataka, a na pojedinim mestima uz baru nalaze se pojedinana stabla bele vrbe (Salix alba), bele topole (Populus alba) i zove (Sambucus nigra). Voda u bari je dubine najmanje 1m to je dovoljno za bujan razvoj submerzne vegetacije u kojoj dominiraju resina (Ceratophyllum demersum) i vlasasta resina (Potamogeton trichodes).

1.6. Fauna

1.7.1. Entomofauna

Na prostoru obuhvata Palikog jezera potvreno je prisustvo insekata iz redova vilinih konjica, pravokrilaca, riliara, tvrdokrilaca, leptira, dvokrilaca i opnokrilaca.

Na ostacima livadsko-stepskih i slatinskih stanita neposredno uz obalu do poljo-privrednih povrina sreu se, pre svega, vrste pravokrilaca i lisnih buva. Neki od njih su tipini za agroekosisteme.

Registrovan je truljak Dyschiriodes (Dyschiriodes) chalceus iji je ovo prvi nalaz za Srbiju, kao i osica Rhamphagathis nasicornis takoe veoma retka kod nas. Broj ugroenih vrsta insekata ovog prostora je mali. Naime, samo dve vrste imaju zatitu kao strogo zatiene: panonski skakavac (Acrida ungarica), panonski endemit, naseljava livade na pesku i stepska stanita i striibuba (Theophilea subcylindricollis), naseljava livadska stanita. Prema IUCN-u, etiri vrste vilinih konjica imaju status poslednje brige (LC): plava vodendevica (Coenagrion puella), velika mora

7 - Acrida ungarica (Ischnura elegans), mali car (Anax parthenope) i veliki car (Anax imperator).

1.7.2. Ihtiofauna

Zbog prirodne karakteristike jezera i antropogenih uticaja, ihtiofauna u Paliu se vie puta menjala i nije mogue govoriti o kontinualnom karakteru riblje faune. Od autohtonih vrsta (tipinih na donjem aranskom regionu) koje su tokom ivota jezera bile evidentirane (tuka, aran, zlatni kara, crvenperka, uklija, bodorka, bucov, kesega, deverika, crnooka deverika, linjak, som, ikov, grge, balavac, smu), po novijim zvaninim istraivanjima prisutan je samo aran i smu.

Danas se uoava potpuna dominacija alohtonih (introdukovanih, unesenih) i invazivnih vrsta (srebrni kara i amurski ebaok) i nedostatak autohtonih, posebno riba grabljivica (piscivornih vrsta).

1.7.3. Batrahofauna i herpetofauna

Vodozemci (batrahofauna) Tipina fauna vodozemaca Vojvodine opstala je na relativno ouvanim vlanim i

vodenim stanitima. Na podruju Palikog jezera nalazi se mozaik od efemerno vlanih, preko movarnih, barskih do stalnih stajaih vodenih povrina. Zajedniko svim ovim ekotonima je da se nalaze pod izuzetno jakim, negativnim antropogenim pritiskom.

Na podruju PP ''Pali'' zabeleeno je 9 vrsta iz klase vodozemaca (Amphibia), to ini 39% od ukupno 23 vrste koje su zabeleene na teritoriji republike Srbije, odnosno 53% od ukupno 17 vrsta koje su zabeleene na teritoriji Vojvodine.

Najzastupljeniju komponentu u batrahofauni ine tri zatiene vrste familije Ranidae: zelena aba (Pelophylax kl. esculenta), mala zelena aba (Pelophylax lessonae) i velika zelena aba (Pelophylax ridibundus) koje su i najznaajnije u lancu ishrane barsko-movarnih stanita. Na prostoru PP Pali evidentirane su i sledee strogo zatiene vrste: mali mrmoljak (Lissotriton vulgaris), veliki mrmoljak (Triturus cristatus), crvenotrbi muka (Bombina bombina), obina krastaa (Bufo bufo), zelena krastaa (Pseudepidalea viridis) i gatalinka (Hyla arborea).

Gmizavci (herpetofauna) Na ovom podruju zabeleeno je 6 vrsta iz klase gmizavaca (Reptilia), to ini 32% od

ukupno 22 vrste koje su zabeleene na teritoriji republike Srbije, odnosno 43% od ukupno 14 vrsta koje su zabeleene na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Gmizavce vodenih stanita Palia predstavljaju barska kornjaa (Emys orbicularis), belouka (Natrix natrix). Vilje, suvlje terene nastanjuju guteri (Lacerta agilis, Lacerta viridis, Podarcis tauricus i Podarcis muralis). Od njih strogo zatieno je barska kornjaa, belouka i stepski guter.

Bez obzira na vaei status zatite, sve navedene vrste predstavljaju, u lancu ishrane, znaajnu kariku funkcionisanja postojeih ekosistema i uslov opstanka velikog broja vrsta ptica (naroito u periodu seobe), a meu kojima su takoe brojne strogo zatiene i zatiene divlje vrste svrstane u nacionalne i meunarodne crvene liste kao retke i ugroene vrste, prema IUCN kriterijumima ugroenosti.

1.7.4. Ornitofauna

Opte bogatstvo ini preko 200 vrsta ptica. To je posledica raznovrsnosti stanita, poloaja na selidbenim putevima ptica ali u velikoj meri i dobre istraenosti lokaliteta. Meu ovim pticama manji je broj gnezdarica. Dominiraju vrste koje ovaj prostor koriste kao odmorite tokom prolene ili jesenje seobe ili zimovanja.

Zbog svog znaaja za ptice, celo Paliko jezero sa irom okolinom uvrteno je u granice meunarodno znaajnog podruja za ptice u Srbiji - Important Bird Area (IBA), pod nazivom Subotika jezera i pustare RS 002IBA. Ornitoloka vrednost podruja posebno se ogleda u broju retkih i ugroenih vrsta. Mnoge vrste ptica znaajne su u nacionalnim i meunarodnim razmerama, to je iskazano njihovim prisustvom na odgovarajuim listama, pravilnicima i konvencijama.

Osnovno obeleje ornitofaune Palia su galebovi. Pre svega, ovde je jedino gnezdilite crnoglavog galeba (Larus melanocephalus) u Srbiji. Osim toga, ovde se gnezdi i reni galeb (Larus ridibundus).

Dodatno, ovde je zabeleeno jo est vrsta galebova: sinji galeb (Larus cachinans), sivi galeb (Larus canus), mali galeb (Larus minutus), mrki galeb (Larus fuscus), veliki crnoglavi galeb (Larus ichtyaetus) i troprsti galeb (Rissa trydactyla), od kojih su poslednje dve izuzetno retke vrste. Nema podruja u Srbiji na kojem je zabeleeno ovoliko vrsta galebova.

Uz galebove, veoma vana gnezdarica je i crnovrati gnjurac (Podiceps nigricollis), kome je Pali jedno od najbrojnijih gnezdilita u dravi. Jedna od najreih ptica u Srbiji, plavokljuna patka (Oxyura leucocephala), u poslednjoj deceniji je u nekoliko navrata ovde posmatrana, to na nacionalnom nivou ini Pali najvanijim za ovu nekadanju gnezdaricu.

1.7.5. Fauna sisara

Na irem prostoru Palia, posebno na zelenim povrinama parka, Zoo-vrta i salaima oko jezera ivi je (Erinaceus concolor) i krtica (Talpa europaea). Na ovim stanitima takoe sreemo i druge bubojede (Insectivora) kao to su rovice rodova Sorex i Crocidura. Obalski deo jezera gde dominira movarna vegetacija naseljava vodena voluharica (Arvicola terrestris). Kako je struktura i sastav starih parkova slina mezofilnim hrastovim umama, ovo su poslednja utoita umskih vrsta i u njima ivi umski mi (Apodemus sylvaticus). Na stepskim ostacima, na obali, kod treeg sektora jezera Pali zabeleene su rupe za koje se pretpostavlja da ih pravi stepski mi (Apodemus microps). est stanovnik parka je i veverica (Sciurus vulgaris), a postoje podaci o prisustvu sivog puha (Glis glis).

to se tie faune slepih mieva (Chiroptera) utvreno je prisustvo 4 vrste. Najea vrsta ovog podruja je rani veernji ljiljak (Nyctalus noctula) koji naseljava duplje drvea i umski ljiljak (Pipistrellus nathusii). Obe vrste su registrovane u parku na Palikom jezeru. Na obali Palikog jezera belee i vodenog ljiljka (Myotis daubentoni). Takoe je utvreno prisustvo smeeg dugouhog ljiljka (Plecotus austriacus) koji ivi u dupljama okolnog drvea, tavanima, tornjevima i sl. Sve navedene vrste slepih mieva su strogo zatiene vrste.

to se tie predstavnika zveri (Carnivora), na irem prostoru jezera Pali registrovani su kuna belica (Martes foina), lasica (Mustela nivalis) koja je strogo zatiena vrsta, jazavac (Meles meles) i lisica (Vulpes vulpes). U drugom sektoru gde su traci i ptija ostrva, registrovana je vidra (Lutra lutra) koja se ovde, zbog odgovarajuih uslova i razmnoava. Veza jezera Pali sa Tisom se ostvaruje preko kanala Pali-Luda i Krvavog jezera. Ovo je posebno vano za mlade vidre u vreme osamostaljivanja i potrage za novom teritorijom.

STVORENE VREDNOSTI

Veliki park Sadnja parka zapoeta je 1840. godine u pejsanom stilu na prostoru panjaka uz severnu

obalu jezera. Preklapanjem planova sa topografskom kartom terena, uoava se izraena raznovrsnost reljefa. Rastue floristiko bogatsvo i prirodolika struktura parka su osiguravali ivotne uslove bogatom ptijem svetu. Park je 1911. godine bio preureen u neobaroknom stilu, na nivou najlepih parkova Evrope. Neobarokni stil karakteriu geometrijski oblikovane staze, pravilno oblikovane cvetne leje, iani oblici ukrasnog iblja i forme drvea sa pravilnom (kuglasta, konusna) kronjom. Juni deo parka, izmeu jezera i novih, raskonih objekata, obogaen je izdignutim cvetnim lejama i brojnim atraktivnim ukrasnim vrstama. Formirane su lepezaste staze koje se pruaju od vodotornja prema obali. Centralni deo parka je dobio ulogu park-ume u kojoj su do dananjeg dana prepoznatljive vijugave peane staze nekadanjeg engleskog parka.

Iako su pejzano-hortikulturne karakteriske parka naruene u znatnoj meri, on je jo uvek izuzetno znaajan kao stanite retkih i ugroenih vrsta. Uoava se raznovrsnost staninih tipova, poevi od najniih delova parka gde se javljaju higrofilne vrste drvea (Salix alba, Fraxinus angustifolia) zajedno sa invazinim vrstama tih stanita (Acer negundo, Fraxinus pennsylvannica), kojima se na sledeoj lestvici ekolokog niza pridruuju vrste manje tolerancije na plavljenje (Populus alba, Quercus robur), dok se na viim stanitima javljaju mezofilne i kserofilne vrste (Tilia grandifolia, T. argentea, A. campestre, A. platanoides, A pseudoplatanus). Mezofilnost stanita nastala pod uticajem blizine podzemne vode i gustog umskog sklopa potvruje obilna pojava podmlatka mezofilnih vrsta (Acer platanoides, A. pseudoplatanus). Po ugledu na ekoloki pristup njegovih projektanata, ovu pogodnost mogue je primeniti i prilikom rekonstrukcije Velikog parka. Unutranjost Velikog parka zbog minimalne disturbacije i prirodnog obnavljanja po strukturi podsea na mezofilnu listopadnu umu. Prisutnost starih hrastova i vrsta mezofilnih hrastovih uma peare (Convallario-Quercetum robori) u dendroflori parka omoguuju opstanak vrstama ovog tipa stanita. Veliki park ima ulogu refugiuma za vrste umskih stanita, koja su unitena ili degradirana ureivanjem voda na podruju Subotiko-Horgoke peare.

ZOO-vrt Pali Osnovan je 1949. godine i zauzima povrinu od 10 ha, to ga svrstava u jedan od najveih

zoo-vrtova u naoj zemlji. U njemu se moe videti oko 50-tak ivotinjskih vrsta ili oko 450 primeraka ivotinja, rasporeenih u etrdesetak volijera, kaveza ili objekata.

U sklopu zoo-vrta nalazi se veoma vredan arboretum koji predstavlja zbirku autohtonih vrsta kao i netipinih liara i etinara. U njemu raste preko 270 vrsta bunja i drvea od kojih su mnoge retke i egzotine kakva je npr. dinovska sekvoja, libanski kedar, ari i dr. Pored toga, u vrtu se nalazi i vie desetina hiljada sadnica sezonskih cvetnica iz sopstvene proizvodnje. Tokom polednjih godina dolo je do oteenja i uginua retkih egzota zbog povienog nivoa pozemnih voda.

Od sredine 80-tih godina, pored klasine zooloke i botanike funkcije, ZOO-vrt Pali funkcionie i kao pedagoka ustanova. aci organizovano dolaze u posetu na edukativne ambijentalne radionice. Pored toga, ovde se organizuju i razni seminari

Na inicijativu ZOO-vrta Pali 2005. godine poelo je da radi Prihvatilite za divlje ivotinje u okviru ZOO-vrta. Osnovano je u cilju zbrinjavanja ivotinja koje su pod kontrolom trgovine retkim i ugroenim vrstama, kao i prihvat bolesnih, iznemoglih, ranjenih ili zaplenjenih ivotinja u cilju njihovog oporavka i kasnijeg vraanja u prirodu.

Kulturno-istorijsko naslee Severni deo zatienog podruja se preklapa sa delom Istorijskog jezgra Palia, koji je

proglaeno za nepokretno kulturno dobro (Slubeni list optine Subotica br. 1/94). Istorijskom jezgru pripada Banjski park, javni objekti u sklopu parka i drugi namenski objekti letnjikovci i vile graeni u okruenju parka od sredine 19. veka do poetka 20. veka. ensko kupatilo, leilite, vodotoranj i muziki paviljon su izgraeni u secesijskom stilu na osnovu planova Komora i Jakaba 1905-12. godine. Unutar istorijskog jezgra su i objekti nekadanje pote i andarmerije i tramvajska stanica.

U blizini zatienog podruja su arheoloka nalazita Vodice i Kameniti hat.

2. OCENA STANJA IVOTNE SREDINE PARKA PRIRODE PALI

Najvei deo zatienog podruja je izmenjen pod uticajem oveka, pokazujui karakteristike izmenjenih stanita kulturnog predela Panonskog regiona, ali su neki njegovi delovi ouvali izvorne karakteristike.

Tipine i specifine vrednosti izvorne prirode su predstavljene ostacima staninih tipova, koji su prioritetni za zatitu, kao to su zabareni umarak poljskog jasena i ostaci stepske i slatinske vegetacije. Ovi stanini tipovi su od evropskog znaaja i njihovi fragmenti obezbeuju opstanak populacijama strogo zatienih vrsta.

Nezavisno od izmenjenih staninih uslova zatienog podruja, bogata fauna zatienog dobra je tipina za plitke stajae vode Panonskog regiona. Ornitofauna jezera je bogata vrstama koja su nestale sa drugih povrinskih voda u regionu.

Uprkos snanom antropogenom uticaju i irenjem urbanizovanog podruja, Paliko jezero i ostaci stanita u blisko-prirodnom stanju su ouvali povezanost sa najznaajnijim prostornim celinama ekoloke mree. Zatieno podruje se povezuje putem zelenog koridora sa umskim pojasom PIO Subotika peara. Takoe je ouvana veza sa kompleksom vlanih stanita SRP Ludako jezero. Integralnost samog jezerskog ekosistema je naruena, ali zbog sposobnosti revitalizacije vlanih stanita, predvienim merama zatite u velikoj meri moe da se unapredi.

Ocenu stanja ivotne sredine moemo utvrditi preko stanja resursa vode, zelenila, biodiverziteta kao i preko stanja predeonih vrednosti.

KVALITET VODE

Kvalitet vode je temeljna vrednost, ne samo za ouvanje prirodnih vrednosti, nego i za turistiki razvoj. Kljuni problem jezera Pali je nedovoljna efikasnost preiavanja otpadnih voda kod preistaa, odnosno:

-nedostatak primarnog preiavanja kod veine industrijskih zagaivaa; -nedovoljna efikasnost gradskog preistaa: odreene koliine azota i fosfora dospevaju u jezero sa preienim vodama. Usavravanjem procesa preiavanja unos ovih jedinjenja je znatno smanjen, ali i dalje predstavlja uticaj na ekosistem jezera.

Pored toga nataloeni mulj iz proteklog perioda, to je uzrokovano nedostatkom traka i odgovarajue riblje faune (to je opet posledica neodgovarajuih ekolokih uslova), je rezervoar raznih azotnih i fosfornih jedinjenja. Visoka koncentracija ovih hranljivih elemenata uzrokuje izuzetno intenzivnu primarnu produkciju algi kao i vodenih biljaka, stvarajui biomasu, koju riblji fond i drugi organizmi ne mogu potroiti. Odumiranjem planktona i drugih organizama nastaje nova koliina mulja. Procesi razlaganja mulja troe kiseonik, izazivajui nedostatak kiseonika blizu dna i pomor riba. Koliina odumrle biomase prevazilazi mogunosti razlaganja u jezeru, zbog ega debljina mulja i dalje raste.

Mulj deponovan u nasipima, ptijim ostrvima itd. tokom prethodne sanacije takoe rezervoar organskih i neorganskih materija, iz kojeg se postepeno ispiraju hranljive materije i dospevaju u jezero.

Difuzno zagaenje jezera sa okolnih povrina dospeva u jezero putem podzemnih i nadzemnih (spirajuih) voda i eolskom erozijom koja je veoma intenzivna na obraenim povrinama peare i lesnog platoa.

Takasti zagaivai, naizgled zanemarljivo malog intenziteta, kao to su septike jame i drugi izvori zagaenja (hemikalije iz bati i sl.) vezani za objekte u blizini jezera, imaju znaajan kumulativni uticaj u duem vremenskom periodu. Ovoj vrsti zagaivanja vode pripada i redovno prihranjivanje riba od strane sportskih ribolovaca (kukuruzom, hlebom, specijalnim meavinama itd.), ime u jezero dospeva nekoliko tona organske materije godinje.

ZELENILO

irenjem graevinskog podruja drastino se smanjuju zelene povrine privatnih parcela i poveava se procenat vetakih povrina, a na nekim delovima banjskog prostora (npr. Vikend naselje) povrine javnog zelenila su male ili nedostaju. Na najekskluzivnijim lokacijama je dolo do smanjenja zelenila graevinskih parcela ispod minimuma koji je odreen planskim dokumentima. Velike poploane i/ili betonirane povrine kao i sami objekti unutar naselja jaaju nepovoljne klimatske karakteristike okoline Subotice (niske vrednosti vlanosti vazduha, poveani albedo pearskih povrina, prisustvo praine u vazduhu, velike dnevne oscilacije temperature i sl.). Povoljnu ekoklimu banjskog prostora stvara viespratno zelenilo, koje istovremeno omoguuje opstanak brojnim vrstama, prilagoenim prisustvu oveka.

irenje invazivnih vrsta ugroava prirodnu vegetaciju, osiromauje parkovsko zelenilo i poveava trokove odravanja zelenih povrina. Najvrednija stara stabla, kao i sama sloena struktura Velikog parka, ugroeni su invazijom zapadnog koprivia, kiselog drveta i pajasena.

Povieni nivo podzemnih voda tokom vegetacionog perioda, na koji utie i vetaki odravan visok nivo vode u jezeru, doveo je do odumiranja donjih delova korenovog sistema stabala uz severnu obalu jezera. Usled smanjene vitalnosti dolo je do izvale i suenja stabala na prostorima Velikog parka i u arboretumu Zoo vrta, to poveava opasnost od ruenja starih stabala prilikom letnjih oluja i oteenja objekata uz severnu obalu. Visok nivo podzemne vode izuzetno suava izbor vrsta koje mogu da preive na najatraktivnijem delu obale jezera.

UNITAVANJE PRIRODNIH STANITA NARUAVANJE BIODIVERZITETA

Nestankom poslednjih ostataka prirodnih stanita nestaju i one vrste koje su u stanju da deo svojih potreba zadovoljavaju na poljoprivrednim i/ili urbanizovanim povrinama. Nestanak vlanih stanita je rezultat neadekvatnog vodnog reima jezera. Kako je obala jezera preteno strma (mestimino ak vertikalna), vetaki poveana dubina jezera onemoguuje razvoj priobalne (litoralne) zonacije movarnihbiljaka, koja igra kljunu ulogu u funkcionisanju ekosistema plitkih jezera. ivotne zajednice ovih zona nedostaju ili su prisutne samo u tragovima, a povrina traka je smanjena na 10% u odnosu na 1960-e godine. Znaajno osiromaenje ivotnih zajednica smanjuje stabilnost jezerskog ekosistema. Njive se pruaju do jezera, travna vegetacija obale ima irinu od svega 1 do 3 metara a ponegde njive idu do same obale, koja se zbog toga uruava. Sve do druge polovine XX veka gmizavci su polagali jaja u odreene poljoprivredne kulture, a rubne delove njiva su i ostali sitni kimenjaci koristili za prezimljavanje, delimino i za ishranu. Mehanizacija i hemizacija poljoprivrede je dovela ove

vrste na prag lokalnog izumiranja. Slatine, kao delovi nekadanjih koanica, su u privatnom vlasnitvu, van granica zatienog podruja.

irenjem graevinske zone se unitavaju najznaajnija stanita (slatine kod Krvavog jezera, movarne livade kod bive meteoroloke stanice, sekundarne livade na severozapadnom delu jezera). Na prostorima predvienim za eksproprijaciju i zatitu (zabarena uma poljskog jasena uz Tapin kanal) takoe se odvija izgradnja objekata, ime se ugroava i ekoloki koridor kanala Tapa. Funkcija ekolokog koridora uz Krvavo jezero je degradirana postojeim, ilegalno izgraenim turistikim objektima i planiranom putnom mreom.

Usled dugogodinjeg vetakog visokog vodostaja i izostanka tradicionalnog korienja koenjem ili ispaom, stepska vegetacija uz junu visoku obalu je obrasla trskom, iako predstavlja tip najvrednijih travnatih stanita Panonskog regiona.

Ureenje obale jezera unitava ivotne zajednice priobalne zone, dalje smanjujui stabilnost jezerskog ekosistema. Obala etvrtog sektora je u znaajnoj meri izgubila svoje prirodne karakteristike: 26% duine obale je pokriveno betonom ili kamenjem, a 24% poseduje obaloutvrdu uz koju mogu da se razvijaju traci ali ne i plitki pojas priobalne vegetacije. Svega 50% obale je u prirodnom stanju. Pojas priobalne movarne vegetacije (kljuno stanite za razmnoavanje vodozemaca, mrest riba, kao i onih vodenih organizama kojima se ribe hrane) javlja se samo mestimino uz obalu. Tzv. ekoloki tipovi obaloutvrde omoguuju razvoj vegetacije, ali su efikasni samo u podrujima gde je obala od kamena ili ljunka, jer tamo omoguuju razvoj ivotne zajednice koja je slina prirodnoj. U sluaju stepskih jezera na pesku i lesu ova reenja ne zamenjuju prirodnu obalu, jer su vrste ovih jezera vezane za meku podlogu.

Ukrasno osvetljenje objekata i zelenih povrina, kao i osvetljenje manje prometnih delova Velikog parka, drastino suava ivotni prostor osetljivih vrsta. Prisustvo osetljivih vrsta u parku zahteva primenu svih poznatih tehnikih reenja za smanjenje negativnih uticaja osvetljenja na faunu.

NEDOVOLJNO POZNAVANJE PREDEONIH VREDNOSTI KAO POTENCIJALA U RAZVOJU REGIONA

Prirodne i pejzane tj. predeone vrednosti nizijskog jezera nisu posmatrane kao delovi turistike ponude, naprotiv: preovladava miljenje da ih treba zameniti vetakim elementima (npr. obaloutvrde) ili vrstama iz drugih krajeva (sadnja etinara). Javnost nije upoznata sa nacionalnim i meunarodnim znaajem jezera i okoline, zbog ega prirodne vrednosti i pejzane karakteristike se smatraju bezvrednim ili tetnim (npr. traci). Veoma esto dolazi do unitavanja zatienih i strogo zatienih vrsta i njihovih stanita (ubijanje kornjaa od strane sportskih ribolovaca, unitavanje prirodne travne vegetacije mea uz poljoprivredne parcele i ispred porodinih kua itd.).

Korienjem etinara za ureenje svojih parcela ne doprinose ouvanju bioloke raznovrstnosti ni poboljanju lokalnih klimatskih uslova (etinari zbog minimalnog isparavanja preko listova ne poveavaju vlanost vazduha i slabo vezuju prainu).

Neminovni konflikti razvoja turizma i opstanka biodiverziteta najee se javljaju zbog neadekvatnog naina korienja obale i priobalne zone jezera, to vodi daljoj degradaciji ekosistema. Obnovom zaputenih zgrada salaakao modernih graevinskih objekata sa funkcijom vikend kue ili ugostiteljskog objekta a koji se nalaze u blizini ili u mozaiku ostataka

prirodnih stanita, dolazi do lokalnog izumiranja veeg broja divljih vrsta. Uznemiravanje je najintenzivnije u turistiki aktivnom delu, ali i usled sve veeg prisustva vikendaa i rekreativnih ribolovaca znaajan je faktor remeenja mira, pogotovo ptica gnezdarica na celom prostoru zatienog podruja.

Erozija obale od strane talasa zastupljena je na svim lokacijama na kojima korisnici unitavaju trak radi formiranja pristana, obezbeivanja pristupa i ureenja lokaliteta za sportski ribolov, ili sa ciljem ulepavanja pejzaa. Vlasnici priobalnih parcela nisu upoznati sa osnovnim principima funkcionisanja ekosistema jezera i na taj nain izazivaju eroziju obala. Na eroziju obale utiu i poljoprivrednici tako to obrauju zemljite preblizu samoj obali, unitavajui prirodni travnati pokriva i time izazivaju nestabilnost linije obale i njeno uruavanje.

3. PREGLED KONKRETNIH AKTIVNOSTI, DELATNOSTI I PROCESA KOJI PREDSTAVLJAJU FAKTOR UGROAVANJA ZATIENOG PODRUJA

Na podruju PP Pali i njegove zatitne zone konstatovane su sledee aktivnosti, delatnosti i procesi koji imaju negativan uticaj i deluju kao kljuni faktori ugroavanja.

Uticaji razvoja naselja Subotica i Pali Postojea naselja u okruenju (Subotica, Pali) imaju neposredan uticaj na prirodno

dobro PP Pali. Granice podrujai zatitne zone prostiru se severnim i severoistonim delom kroz graevinsku zonu naselja.U skladu sa GP Subotica-Pali do 2020. godine, pretena dosadanja namena prostora u okruenju jezera i na prostoru zatitne zone, bila je poljoprivrednaproizvodnja. Za veinu postojeih poljoprivrednih povrina predviena promena namene je u cilju razvoja banjskog turizma. Radi ouvanja kvaliteta vode i sedimenta, obalni pojas jezera (delom u zatienom podruju a delom u njegovoj zatitnoj zoni) planiran je za zatitno zelenilo. Deo prostora zatitne zone namenjen je porodinom stanovanju rezidencijalnog tipa. Granini pojas junog i jugoistonog dela zatitne zone planiran je za komercijalne sadraje, koji se pruaju i van prostora zatienog podruja. Putna infrastruktura koja prolazi prekozatienog podruja i zatitne zone veinom je asfaltirana. Proirenjem graevinskog podruja Generalnim planom, kapacitet prostora je iskorien do maksimuma. Dozvoljeni stepen izgraenosti unutar parcela i premaleni procenat zelenih povrina mogu da ugroavaju ekoklimu banje Pali. Proirenje urbanizovanih povrina takoe moe poveati negativne uticaje na divlje vrste i ekosistem jezera.

Odvoenje otpadnih voda iz naselja Uticaj naselja Subotica na zatieno podruje preteno se manifestuje putem isputanja

otpadnih voda. Od ukupnog broja stanovnika, korisnika javnog vodovoda, samo 60% je prikljueno na javnu kanalizaciju. Prema procenama, njihova mesena koliina otpadne vode iznosi oko 62.000 m3, priblino 2.800 m3/dan. Naselje Subotica ima znatan deo tehniki zastarele kanalizacije. Veliki deo kanalizacionog sistema nalazi se ispod nivoa podzemnih voda. Prema analizama, koliina infiltracionih voda moe postii ak 3.000 m3/dan. Postoje i stare zidane deonice, ali i otvoreni kanali, koji pogoduju infiltraciji. Treba raunati i sa nepovoljnim uticajem nepreiene vode, koja se uputa u jezero Pali u periodu izuzetno intenzivnih padavina, putem mimovoda.

Za razliku od grada Subotice, naselja Pali i Radanovac imaju razdvojene kanalizacione mree za atmosfersku i upotrebljenu vodu. Atmosferske vode se odvodeotvorenim kanalima, dok je kanalizaciona mrea za upotrebljene vode reena cevovodima. Recipijent za atmosferske vode je jezero Pali, a u manjoj meri i jezero Luda, dok se upotrebljene vode evakuiu do lokacije Slano jezero. Kanalizaciona mrea za upotrebljene vode na Paliu je delimino izgraena, dok u Radanovcu nema kanalizacione mree, sem dela otvorenih kanala za odvoenje vika atmosferkih i podzemnih voda radanovakog sliva. Kanalizacionim sistemom u naselju Pali pokriven je deo stambene i industrijske zone, kao i vei deo turistike zone. Javna kanalizaciona mrea uulicama izvan turistike zone uglavnom nije izgraena, te seodvoenje otpadnih voda iz postojeih domainstava reavaindividualno, putem upojnih (propusnih) septikih jama. Izgraeni deo zone banjskog turizma obuhvata severnu i severoistonu obalu jezera i samo je mestimino pokriven kanalizacionom infrastrukturom.

Preiavanje otpadnih voda Kompleks sistema za preiavanje otpadnih voda naselja Subotica formiran je

udepresiji, u bivem koritu dela jezera Pali. Izgradnja i dogradnja preistaa otpadnih voda vrena je fazno (u periodu od 1974. do 2004. godine), sa svim kljunim elementima sistema za preiavanje koji prate liniju vode i mulja, ali sa nepotpunim efektom preiavanja, to je kao posledicu imalo negativan uticaj na kvalitet vode jezera i stanje sedimenta. Tokom 2004. godine zapoeta je izgradnja novog preistaa, pri emu je deo postojeeg sistema ostao u funkciji.

Prema raspoloivim podacima, optimalne koncentracije HPK, BPK, i suspendovane materije nakon procesa preiavanja nalaze se u granicama maksimalno dozvoljenih vrednosti. Sadraj fosfora u preienoj vodi kree se orijentaciono oko 5-6 mg/l. Prelazei kroz pojedine sektore jezera, navedena koncentracija se smanjuje putem dodatnih biolokih procesa, i na izlazu iz jezera kree se do 1mg/l. Primena planirane tehnologije preiavanja treba da rezultira znaajnim smanjenjem trofinosti jezera, a time i njegovim boljim ekolokim karakteristikama.U laboratoriji JKP Vodovod i kanalizacija kontrolie se rad ureaja za preiavanje otpadnih voda kroz analiziranje kvaliteta voda u svim fazama preiavanja

Naselje Pali je zapoelo izgradnju postrojenja za preiavanje otpadnih voda. Izgraena je crpna stanica sa mehanikom reetkom i, kao privremeno reenje preiavanja, putem fakultativne lagune u koritu nekadanjeg Slanog jezera. U funkciji se nalazi crpna stanica sa reetkom, a laguna zbog preoptereenost radi sa minimalnim efektima. To znai da se optereene vode slivaju kroz kanal Pali-Luda u pravcu Ludaa uz uticaj na sva okolna zemljita.

Uticaj poljoprivrede Prostor Parka prirode Palije najveim delom (istono, jugoistono, jugozapadno i

zapadno) okruen obraenim povrinama. Poljoprivredne povrine se pruaju sve do jezera, zbog ega je prirodna vegetacija opstala samo na malim povrinama.

Uzgoj poljoprivrednih proizvoda zahteva intenzivnu primenu mineralnih ubriva za poveanje prinosa, kao i agrohemijskih mera zatite kultura, to kao posledicu ima negativan uticaj na prostor prirodnog dobra, posebno na kvalitet vode. Potencijalni efekti pesticida na zatieno podruje pojavljuju se u obliku zagaenja vode i zemljita:

-predoziranje kod upotrebe hemikalija i fitosanitarnih proizvoda, -povrinsko vlaenje i spiranje po profilu zemljita do podzemnih i povrinskih voda (usled kia ili navodnjavanja),

-promet pesticida preko lanaca ishrane, -dospevanje na ili u zemlju i vodu biljnih i ivotinjskih ostataka u kojima ima nakupljenih tragova pesticida,

-neposredno dospevanje estica iz atmosfere, i sl.. Mineralna ubriva akumuliraju se u zemljitu u obliku razliitih nerastvorljivih soli koje

zagauju zemljite, povrinske i podzemne vode. Upotrebom vee koliine ubriva mogu se pojaviti i teki metali u zemljitu i vodi. Dospevanjem u vodu, to je est sluaj, ove zagaujue materije izazivaju brzu eutrofikaciju.

Poljoprivredna aktivnost pored hemijskog inputa utie i mehaniki na pojaavanje erozionih procesa u zoni obale, kao i na poveavanje sedimenta jezera jer se intenzivnom obradom povrine zemljita dre otvorenim i podlonim eolskoj eroziji.

Uticaj industrije

Svi industrijski kompleksi se nalaze van zatienog podruja i zatitne zone ali imaju svoj viestuk uticaj na ivotnu sredinu. Znaajan broj industrija, meu njima neke sa velikom potronjom vode, snabdevaju se vodom putem sopstvenog vodozahvata (industrija mesa 29.novembar, Subotika mlekara, fabrika mineralnih ubriva Zorka - sada u steaju - sa vie bunara, fabrika hleba i peciva Fidelinka, pogoni Next i Sinalco sa vie bunara, Sever, eleznica, Pionir, Chemos na Paliu i drugi), a otpadne vode isputaju u javnu kanalizaciju. Evidentirano je 24 industrija u gradu. U laboratoriji JKP Vodovod i kanalizacija kontrolie se i kvalitet industrijskih i komunalnih otpadnih voda, njihov uticaj na rad preistaa, kao i uticaj na kvalitet vodoprijemnika

Analiza otpadnih voda industrijskih zagaivaa obavlja se manje nego to je potrebno, jer veina njih nije angaovala zvaninu laboratoriju za praenje kvaliteta otpadnih voda. Takoe, njihov diskontinuiran rad oteava praenje kvaliteta prispelih voda na preista. Dosadanja ispitivanja su pokazala da kvalitet otpadnih voda ni jednog kontrolisanogindustrijskog zagaivaa ne ispunjava propisane uslove Odlukom o uputanja otpadnih voda u gradsku kanalizaciju.

Uticaji korisnika prostora Usled stalne graevinske aktivnosti korisnika prostora zatienog podruja, naroito u

zoni Velikog parka i banjksog kompleksa, dolo do smanjenja zelenila graevinskih parcela ispod minimuma koji je odreen planskim dokumentima. Velike poploane i/ili betonirane povrine kao i sami objekti unutar naselja jaaju nepovoljne klimatske karakteristike.

irenjem graevinske zone se unitavaju najznaajnija stanita. Na prostorima predvienim za eksproprijaciju i zatitu takoe se odvija izgradnja objekata, ime se ugroava i ekoloki koridor kanala Tapa. Funkcija ekolokog koridora uz Krvavo jezero je degradirana postojeim, ilegalno izgraenim turistikim objektima i planiranom putnom mreom.

Ureenje obale jezera unitava ivotne zajednice priobalne zone, dalje smanjujui stabilnost jezerskog ekosistema

Ukrasno osvetljenje objekata i zelenih povrina, kao i osvetljenje manje prometnih delova Velikog parka, drastino suava ivotni prostor osetljivih vrsta

Korienjem etinara za ureenje svojih parcela korisnicine doprinose ouvanju bioloke raznovrstnosti ni poboljanju lokalnih klimatskih uslova

Neminovni konflikti razvoja turizma i opstanka biodiverziteta najee se javljaju zbog neadekvatnog naina korienja obale i priobalne zone jezera, to vodi daljoj degradaciji ekosistema.

Erozija obale od strane talasa pojavljuje se na svim lokacijama na kojima korisnici unitavaju trak radi formiranja pristana, ureenja lokaliteta za sportski ribolov ili sa ciljem ulepavanja pejzaa.

Procesi kao posledica regionalnih i irih uticaja Procesi prisutni u celom regionu i delom globalno imaju svoj negativan uticaj i na

zatieno podruje Parka prirode Pali : -smanjivanje priliva voda usled vodoprivredne regulacije sa ciljem odvodnjavanja u celom regionu

-poveavanje priliva ve opterenih voda preko mree meliorativnih kanala sliva Pali -klimatske promene u regionu sa smanjenim padavinama i poveanjem prosenih temperatura i potravanjem klime (sue, orkanski vetrovi, temperaturni ekstremi).

4. DUGORONI CILJEVI ZATITE, OUVANJA I UNAPREENJA I ODRIVOG RAZVOJAPARKA PRIRODE PALI

Navedeni ciljevi se odnose na ukupne aktivnosti na podruju Parka prirode Pali i njegove zatitne zone. Nosioci ovih aktivnosti su pored Upravljaa koji sprovodi svoje zakonom propisane obaveze (Zakon o zatiti prirode, l. 68, 109, 110) i lokalna samouprava, korisnici prostora i svi ostali zainteresovani subjekti.

1. Poboljavanje stanja jezera -poboljanje statusa vode jezera unapreivanjem preiavanja, - izrada i primena novog reima voda (predlaese 0,4 metara razlike izmeu maksimuma

u martu/aprilu i minimuma u septembru, maksimalni nivo vode u pojedinanim sektorima treba da omoguuje razvoj traka uz obalu u irini od 10 do 30 metara),

-razvijanje/revitalizacija traka i njihova planska sea kojapored unapreenja kvaliteta vode treba treba da smanji eroziju obale.

2. Urediti drugi sektor jezera za poboljanje kvaliteta vode -redovno izmuljivanje tranih laguna aktivnost van zatienog podruja ali neophodna

za dobar kvalitet preienih voda koje se uputaju u II sektor, -odstranjivanje biomase na efikasan i ekonomian nain (neophodno je odstraniti to

veu koliinu organske materije iz jezera).

3. Stvaranje multifunkcionalnog tampon-pojasa Ureivanje pojasa uzobalu (u zatitnoj zoni PP Pali) irine 6-20 metara (pojas trave sa

grupacijama bunja ili niskih stabala na mei prema obraenim ili urbanizovanim povrinama) sa ciljem da se:

-preiavaju se podzemne vode koje se kreu prema jezeru i zadravaju se sedimenti, -osigurava opstanak zatienih vodozemaca, gmizavaca i sitnih sisara kojimabi pojas

sluio za ishranu, razmnoavanje, hibernaciju ili migraciju, -poboljavaju funkcije upravljanja i nadzora nad zatienim podrujem, stvaranjem

uslova za formiranje tzv. servisne staze unutar multifunkcionalnog tampon pojasa, koji omoguuje kretanjeslubi upravljaa,vatrogasaca, prvepomoi i dr.,

-omoguuje formiranje peake, biciklistike, jahake staze uz jezero.

4. Zatita poslednjih ostataka stanita i populacija zatienih i strogo zatienih vrsta -ostvariti planirane mere eksproprijacije (ili zamene) privatnih parcela koje se nalaze

unutar mozaika znaajnih stanita ili kod ekolokih koridora (nestanak zatienih vrsta obalnog pojasa onemoguuje korienje fondova za zatitu prirode sa ciljem unapreenja stanja okoline jezera);

-realizovati programe aktivnih mera zatite na stanitima zatienih i strogozatienih vrsta u cilju njihovog odravanaj u povoljnom stanju.

5. Upoznavanje javnosti o ekoloki povoljnim nainima korienja prostora i resursa -programi edukacijeo prirodnim vrednostima i odrivom korienju resursa, -primenjivanje pravnih mehanizama u cilju realizacije mera zatite prirodnih vrednosti

koje su od opteg interesa kao preduslov ouvanja priobalne zone jezera.

6. Zoniranje sadraja uz obalu kroz integralni pristup planiranju i ureenju prostora Zonalnim rasporedom sadraja uz obalu, integralnim pristupom planiranju i ureenju

prostora smanjiti negativne uticaje na jezero i ostala znaajna stanita. -turistike aktivnosti vezane za obalu (kupanje, sportski ribolov) van urbanizovane zone

etvrtog sektora treba da se odvijaju planskom izgradnjom molova, -otkup ili zamena zemljita u privatnom vlasnitvu u zatitnoj zoni naroito oko etvrtog

sektora, radi formiranja veih prostornih celina sa namenom zatite, odnosno sa namenom razvoja drugih delatnosti.

7. Formiranje i odravanje zelenih povrina u PP Pali, njegovoj zatitnoj zoni ali i neposrednom okruenju Najvei deo zelenih povrina u zatienom podruju nalazi se na privatnim parcelama.

Unapreenje banjskog prostora i njegovih klimatskih, estetskih i ekolokih karakterstika je opti interes koji zavisi od sadraja, strukture i rasporeda zelenih povrina na zatienom podruju ali i neposrednom okruenju.

-izraditi pravila formiranja i odravanja zelenih povrina koja obavezuju i vlasnike privatnih parcela unutar PP Pali i njegove zatitne zone,

-zabraniti sadnju invazivnih vrsta i uvesti obavezu njihovog suzbijanja za sve korisnike prostora PP Pali i njegove zatitne zone,

-prilikom izrade planskih dokumenata na podrju PP Pali potrebno je poveati procenat javnog zelenila,

- planskom sadnjom zelenih zatitnih pojaseva u zatitnoj zoni smanjiti eolsku eroziju, - primeniti visoko zelenilo za remedijaciju zemljita i podzemnih voda, naroito u okolini

preistaa i gradskog smetlita.

5. ANALIZA I OCENA USLOVA ZA OSTVARIVANJE DUGORONIH CILJEVA ZATITE OUVANJA I UNAPREENJA I ODRIVOG RAZVOJA

Plan upravljanja Parka prirode Pali po sadraju obuhvata dvojake zadatke. Jedni su upravljake aktivnosti, a drugi predstavljaju zadatke formulisane na osnovu odreenih dugoronih ciljeva koje e obezbediti unapreenje ekosistema prirodnog dobra ali i ukupnog prostora Parka prirode..

To nije plan aktivnosti samo Upravljaa nego svih uesnika i korisnika prostora podruja u obezbeenju ouvanja vrednosti zatienog podruja.

Uslovi za njegovu realizaciju su: I. Finansijska podloga i podrka razraene prema subjektima koji su u obavezi da uestvuju

urealizaciji Plana: -lokalna samouprava Grad Subotica -naknade za korienje zatienog podruja PP Pali od strane korisnika prostora -Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj uz ukljuivanje svih ostalih koji su zainteresovani za ouvanje, zatitu i racionalno korienje prirodnih vrednosti kroz donacije i projekte.

II. Definisanje godinjih planova, uraenih na bazi ponuenog Plana, u kojima e biti sadrani zadaci i poslovi predvieni za realizaciju u tekuoj godini, dinamika njihovog izvravanja i visina potrebnih sredstava, kao i njihovo obezbeivanje, ime se obezbeuje kontinuitet aktivnosti na sprovoenju dugoronih ciljeva.

Naglaavamo etiri glavna osnova na kojima se programske aktivnosti mogu ostvarivati:

1. Organizovanje, opremanje, kadrovsko osposobljavanje upravljaa. Imajui u vidu i prostorno i sadrajno (prezentacija dobra, revitalizacija, ekoturizam,

saradnja sa brojnim korisnicima i dr.) potrebe u sprovoenju obavezaUpravljaa, osnovnu pretpostavku za ostvarivanje Plana ini odgovarajue organizovanje, opremanje i kadrovsko osposobljavanje.

2. Obezbeivanje finansijskih sredstava iz planiranih izvora za Upravljaa i druge subjekte.

Za ostvarivanje programiranih mera neophodno je obezbeivati finansijska sredstva iz svih zakonom predvienih izvora, u potrebnim godinjim iznosima. Ukoliko se ne postignu planirane obimi sredstava jasno je da e i delovi Plana morati biti umanjeni, naroito u segmentima koji se odnose na: posebne mere zatite, aktivnosti u razvoju novih funkcija i projektima istraivanja i unapreivanja zatite.

3. Donoenje planske i druge dokumentacije.

Bitna pretpostavka za ostvarivanje savremene integralne zatite na podruju Parka i neposrednog okruenja, jeste donoenje odgovarajue prostorne i urbanistike dokumentacije (regulacioni planovi, plan predela itd.).

Prepostavka za ostvarivanje programiranih mera je izrada/usklaivanje vodoprivrednih, poljoprivrednih, umskih, lovnih i drugih osnova i potrebnih projekata i dokumentacije, njihovo usaglaavanje sa reimima zatite.

Imajui u vidu da su za donoenje pojedinih vrsta dokumentacije nadleni drugi subjekti Upravlja e se angaovati na iniciranju njihove izrade, uz odgovarajue ukljuivanje u procesu rada.

4. Saradnja sa nadlenim i zainteresovanim subjektima. Od velikog znaaja za uspeno ostvarivanje ovog Programa je usaglaeni, zajedniki rad i

saradnja svih korisnika podruja kao i svih subjekata (lokalna zajednica, nadlene institucije, zainteresovane strane), koji su nadleni ili zainteresovani za zatitu, ouvanje prirodnih vrednosti PPPali.

Strategijska analiza ostvarivanja ciljeva zatite prirode primenom SWOT analize omoguava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora koji utiu na ostvarenje strategijskih opredeljenja i daje mogunost da se na faktore blagovremeno utie, tj. da im se prilagode naini dostizanja strategijskih ciljeva. SWOT analiza predstavlja metodu koja omoguava uspostavljanje ravnotee izmeu internih sposobnosti i eksternih mogunosti. Ona je skup analitikih metoda kojima se uporeduju sopstvene snage i slabosti sa mogunostima i opasnostima u okruenju.

Primenjeno na problematiku upravljanja podrujem i funkcijama PP Pali to izgleda ovako:

Prednosti/Snage /Strenght (S)

Dugotrajan status ZP (od 1982. god.) uslovio ouvanje jezgra (core zone) samog jezera i stanita u njemu, Saradnja sa lokalnim stanovnitvom Viegodinje iskustvo u upravljanju Dobra prekogranina saradnja Uspeno realizovani meunarodniprojekti Postojanje upravljake infrastrukture Stvaranje konsenzusa svih zainteresovani strana kroz dokument Platforma

Nedostatci/Slabosti/Weaknesses (W)

Stalan priliv nedovoljno preienih voda Zagaene iz tzv. takastih izvora (poljoprivreda, septike jame, industrija) Talog mulja koji ubrzava proces eutrofizacije Sadanji vodoprivredni reim koji onemoguuje razvoj svih tipova stanita zonacije jezera i ugroava drvenastu vegetaciju na severnom delu Direktan negativni uticaj poljoprivrede (zagaene vode, eolska erozija, mehaniko oteivanje obalskog pojasa) Neusaglaen razvoj i izgradnja turistikog dela Nereeno pitanje otkupa parcela Neureenost predela Nedovoljna kadrovska osposobljenost i opremljenost Upravljaa

Mogunosti /anse/Opportunities (O)

Razvoj banjskog turizma specifina kombinacija kulturno istorijskih i prirodnih /predeonih i vrednosti Razvoj integralnog planiranja i ureenja sa zonalnim rasporedom sadraja. Oporavak vode jezera kroz realizaciju aktivnosti predvienu dokumentom Platforma Razvoj edukativnih programa Programi aktivnih mera zatite naouvanju stanita i formiranjuekokoridora u ZP Programi formiranja poljozatitnih pojaseva u zatitnoj zoni Formiranje fonda za otkup zemljita u zatienim podrujima

Pretnje/Rizici/ Threats (T)

Nedostatak finansijskih sredstava Dalje zagaivanje voda Dalje urbanizovanje povrina Dalje fragmentiranje stanita (izgradnja, poljoprivreda, invazivne vrste, nedostatak ekolokih koridora) Nedovoljna saradnja nadlenih (lokalna samouprava, korisnici i druge institucije)- meusobna i sa upravljaem Nedovoljna saradnja sa drugim slubama koje obavljaju aktivnosti na ZP (razvoj i turizam, vodoprivreda, poljoprivreda) Nepostojanje fondaza otkup zemljita na zatienimpodrujima Nedovoljna informisanost korisnika zatienog podruja

6. Prioritetne aktivnosti i mere na zatiti, odravanju, praenju stanja i unapreenju prirodnih i stvorenih vrednosti

Plan upravljanja zatienim podrujem obuhvata sve mere i aktivnosti unutar granica zatienog podruja bez obzira da li se one odnose na radove i aktivnosti koje sprovodi Upravlja, drugi korisnici prostora zatienog podruja ili nadleni organi vlasti. U sluaju Parka prirode Pali brojni su korisnici unutar zatienog podruja i u zatitnoj zoni. Takoe je prisustna kompleksnost reavanja problema stanja vode i odravanja ekosistema u zatienom podruju (jezero, vlana stanita, slatine) i zatitnoj zoni (multifunkcionalni zatitni pojas, poljozatitni pojasevi) to se odraava na potrebu za brojnim aktivnostima pored onih koje planira i sprovodi Upravlja.

Zadatak Upravljaa je da uspostavi organizovanost u pogledu upravljanja prirodnim vrednostima podruja unutar granica Parka prirode, na bazi poverenih poslova i utvrenih obaveza iz Odluke o zatiti. U okviru navedenog duan je naroito da:

obezbedi sprovoenje reima zatite i ouvanja prirodnog dobra usklauje korienje resursa i razvojne aktivnosti sa ciljevima ouvanja i unapreenja

prirodnih vrednosti vodi rauna o razvijanju prezentacije, edukacije i naunoistraivakog rada prirodnih

vrednosti PP Pali Odlukom i Zakonom o zatiti prirode poverena su i javna ovlaenja po kojima Upravlja u sprovoenju propisane zatite treba da:

vri obeleavanje obezbeuje uvarsku slubu donosi akt o unutranjem redu i naknadama za korienje zatienog podruja sprovodi pravo aktivne legitimacije kroz podnoenje prekrajnih i krivinih prijava donosi planove i programe upravljanja zatienim podrujem

Korisnici prostora (vlasnici/korisnici parcela), preduzee nadleno za upravljanje razvojem kompleksa Banje Pali, nadleni organi lokalne samouprave takoe profiliu svoje aktivnosti sa ciljem zatite, odravanja i unapreenja stanja Palia. Planovima detaljne regulacije odreena su pravila korienja prostora u odnosu na gradnju. Dokumentom Platforma za unapreenje ekolokog statusa Palikog jezera i okoline odreene su mere za sanaciju i unapreenje stanja ivotnih zajednica jezera Pali, od kojih se neke odnose na zatiteno podruje a odreen broj na zatitnu zonu i ire podruje. Ovim dokumentom je dat okvir aktivnosti za:

1. Spreavanje daljeg zagaivanja jezera Pali, 2. Unapreenje sistema upravljanja jezerom Pali i njegovom okolinom, 3. Reavanje posledica dosadanjih negativnih uticaja na jezero Pali i 4. Praenje stanja kvaliteta vode i ivotnih zajednica jezera Pali Aktivnosti iz ovog dokumenta koje se odnose na Upravljaa zatienog podruja su

sledee: 1.5. Formiranje zatitinog pojasa (buffer zone) oko jezera radi smanjenja difuznog uliva nutrijenata i tetnih materija od poljoprivrednih aktivnosti u jezero.

2.1.Funkcionalna rejonizacija jezera Pali i izrada programa odravanja vodene vegetacije u skladu sa potrebama korisnika resursa. 2.2. Unapreenje tehnike osposobljenosti upravljaa za upravljanje zatienim podrujem Parka 2.3. Formiranje i primena sistema upravljanja vodnim reimom u skladu sa zatitom i reimom korienja resursa 3.1 Revitalizacija ivotnih zajednica jezera Pali 4.1. Poboljanje monitoringa parametara kvaliteta vode i sedimenta 4.2. Uspostavljanje sistema monitoringa stanja akvatinih i semiakvatinih ivotnih zajednica

U skladu sa navedenim obavezama, dugoronim ciljevima kao i uslovima zatite prirode odreenim Reenjem Pokrajinskog zavoda za zatitu prirode Srbije br. ......................u Planu upravljanja PP Pali za period 20142023.godine opredeljuju se sledei prioriteti :

Razvijanje baze podataka u funkciji upravljanja, korienja i monitoringa stanja u cilju definisanja projekta aktivne zatite i boljeg uvanja zatienog podruja

Uee u realizaciji dokumenta Platforma za unapreenje ekolokog statusa Palikog jezera i okoline

Sprovoenje aktivnih mera zatite Poveanje brojnosti populacija strogo zatienih i zatienih vrsta Razvijanje i unapreivanje uvarske slube Smanjivanje direktnog antropogenog pritiska (rigoroznija kontrola kretanja i aktivnosti

u zatienom podruju) Razvijanje daljih oblika prezentacije prirodnih vrednosti podruja, edukativnih,

rekreativnih, eko i etno turistikih sadraja u cilju razvoja odrivog korienja i sufinansiranja zatite prirode

Rad na edukaciji lokalnog stanovnitva i korisnika zatienog podruja o znaaju ouvanja prirodnih vrednosti i uvoenju odrivih vidova korienja zatienog podruja u poljoprivredi i turizmu.

Uklapanje u mreu ekolokih koridora i Naturu 2000

Po svom karakteru navedeni prioriteti za programski period su takvi da se veina ne moe realizovati do kraja perioda ve imaju kontinuirani karakter. U skladu sa karakterom zadataka i u zavisnosti od finansijskih mogunosti opredeljivae se godinja dinamika njihove realizacije.

7. Prioritetni zadaci naunoistraivakog i obrazovnog rada

Veinu prirodnih i blisko prirodnih stanita Parka Prirode Pali ine traci i vodene povrine, a ostaci travne vegetacije i umaraka su rasuti uz obalu jezera, i jedino ih povezuje uzani zeleni pojas (2-3 m) uz obalu.Ostaci prirodne vegetacije su tako mali, a priobalni zeleni pojas toliko suen, da bez posebnih mera zatite nije mogu njihov trajni opstanak. Opstanak zatienih i strogo zatienih vrsta na podruju prvenstveno zavisi od stanja njihovih stanita, odnosno od opstanka istih. Znaajna stanita nalaze se u okruenju poljoprivrednih i urbanizovanih povrina, zbog toga su jako izloeni raznim negativnim antropogenim uticajima (buka, vibracija, svetlosno zagaenje, unitavanje, itd.). Kvalitet vode i sadanji reim vodostaja dodatno onemoguavaju/oteavaju revitalizaciju ivotnih zajednica i razvijanju eko i banjskog turizma. Stoga je prioritetna smernica praenje stanja svih prirodnih vrednosti i resursa u cilju adekvatnog sprovoenja propisanih mera zatite, ouvanja i unapreenja.

Polazei od statusa prirodnog dobra i projektovanih ciljeva, shodno zacrtanim dugoronim fundamentalnim naunim i strunim zatitarskim istraivanjima, kao baze za sprovoenje naloenih mera zatite i unapreivanja prirodnih vrednosti Parka Prirode, kao i saniranja postojeih problema, planiraju se sledee srednjorone i kratkorone nauno istraivake teme:

Kartiranje i monitoring prirodnih/znaajnihstanita Kartiranje i monitoring populacija prirodnih retkosti flore i faune Monitoring migratorne ornitofaune Palikog jezera Praenje stanja populacije barske kornjae (Emys orbicularis) Praenje stanja populacije vidre (Lutra lutra) Praenje stanja populacija/gneenja crnoglavog galeba (Larus melanocephalus) Praenje stanja ribljeg fonda jezera Pali Sakupljanje podataka zatienih i strogo zatienih vrsta i ostalih prirodnih vrednosti,

kao i drugih relevantnih podataka vezanih za zatieno podruje Istorijat vegetacije na osnovu starih karata i arhivskih materijala kao baza za

planiranje revitalizacije podruja Revitalizacija i praenje uspenosti revitalizacijeakvatinih, semiakvatinih i

terestrinih zajednica Poboljanje monitoringa parametara kvaliteta vode i sedimenta jezera Pali Predlog projekta uspostavljanja optimalnog/odgovarajueg vodnog bilansa

podruja/jezera Formiranje baze podataka u GIS-u Ekosistemske usluge zatienog podruja Ekoturizam Ekoloki koridor Zeleni/tampon/pufer pojas Odrivo korienje prirodnih resursa (traci, riblji fond, poljoprivredno zemljite)

Planirano ureenje turistikog dela i poboljanje kvaliteta vode jezera e poveati atraktivnost Palia za ekskurzije. Ptija ostrva, riblji fond i hortikultirne vrednosti pruaju mogunost za struno obrazovanje studenata, srednjokolaca i nieg uzrasta. Park prirode moe da prua mogunosti za letnje vebe studenata prirodnih i tehnikih nauka.

U cilju razvijanja obrazovnih sadraja zatienog podruja, planiraju se sledee srednjorone i kratkorone aktivnosti:

Izrada/Formiranje edukatinve/ekoturistike staze Izrada edukativnih materijala (broure, ekoturistike karte) Obuka (volontera) vodia za voenje grupe na edukativnim stazama Saradnja sa obrazovnim institucijama i drugim organizacijama (Zooloki Vrt,

udruenja graana) koje bave edukacijom na temi zatite prirode i ivotne sredine Usklaivanje obrazovnih programa Upravljaa sa programima osnovnih kola,

srednjih kola i visokoobrazovanih ustanova, sa ciljem mogunosti izvoenja praktine i terenske nastave na zatienom dobru

Organizovanje kampova i ekolokih kola (u saradnji svih subjekata u prostoru)

Predloene teme i aktivnosti se mogu i dopunjavati uskladu sa ciljevima zatite podruja i programskim zadacima ovog dokumenta. Realizovae se u skladu sa mogunostima i iskazanim interesima strunjaka i institucija.

Upravlja i korisnici podruja e obezbeivati potrebnu logistiku podrku a istraivanja trebada sprovedu zainteresovani eksperti i institucije.

Sadraji i dinamika odreivae se godinjim planovima.

8. Planirane aktivnosti na odrivom korienju prirodnih vrednosti, razvoju i ureenju prostora

Poto su zatiena podruja izdvojena za zatitu kao opti interes i proglaavaju se u skladu sa Zakonom o zatiti prirode, kao i donoenjem posebnog akta o uspostavljanju zatite, odrivi razvoj u zatienim podrujima usmeren je prema trajnom ouvanju i unapreenju prirodnih vrednosti zbog kojih je uspostavljena zatita. Principi odrivog razvoja primenjuju se na celoj teritoriji Republike Srbije. Nacionalna strategija odrivog razvoja (Sl. glasnik RS, br. 55/05, 71/05, 101/07) definie odrivi razvoj kao ciljno orijentisan, dugoroan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces koji utie na sve aspekte ivota (ekonomski, socijalni, ekoloki i institucionalni) na svim nivoima.

Poboljanjem stanja postojeih prirodnih resursa i poveanjem veliine povrina u blisko-prirodnom stanju, odnosno poboljanjem ekolokih funkcija ekosistema jezera i povrina u okruenju, PP Pali i njegova zatitna zona pruaju brojne ekosistemske usluge. Preduslov poboljanja kvaliteta ovih usluga je uklanjanje, odnosno smanjenje efekata postojeih ugroavajuih faktora, emu doprinose i mere zatite prirodnih vrednosti.

Odrivo korienje prirodnih resursa predstavlja mogunost za socijalo-ekonomski razvoj lokalne zajednice na osnovu sledeeg:

Poboljanje zdravlja i kvaliteta ivota lokalnih zajednica (usled poboljanog stanja ivotne sredine i stanja jezerskog ekosistema);

Smanjena ulaganja u tehniku opremu/objekte za uklanjanje zagaujuih materija (to se velikim delom moe obezbediti formiranjem/ouvanjem pojasa priobalne vegetacije i multifunkcionalnog tampon-pojasa),

Poveanje raznolikosti i obima seoskog turizma i bogatija turistika ponuda; Poveane mogunosti za plasiranje proizvoda i za otvaranje novih radnih mesta; Pruanje uitka u estetskim vrednostima ireg okruenja, Formiranje novih prostora za rekreaciju (npr.staze), Unapreenje i proirenje prostora za aktivnosti na prostoru multifunkcionalnog tapon

pojasa; Mogunosti promocije optine i banjskog prostora u irem nacionalnom i meunarodnom

okruenju Neophodnost odrivog korienja prirodnih resursa kao osnove odrivog razvoja obuhvata

veinu ekonomskih delatnosti na podruju u irem okruenju PP Pali, pre svega poljoprivredu i turizam.

Poljoprivreda Odrivi razvoj poljoprivrede u neposrednom okruenju zatienog podruja-u njegovoj

zatitnoj zoni, odnosi se na: - uvoenje organske poljoprivrede,

-poboljanje konvencionalnih vidova poljoprivredne proizvodnje (pravilnim rukovanjem stajnjakom, planiranjem ubrenja i korienja pesticida, potovanjem principa plodoreda), - podizanje i odravanje poljozatitnih pojaseva i mea, -sprovoenje ispae u skladu sa karakteristikama i kapacitetom panjaka itd Organizovanje odgovarajueg obrazovanja poljoprivrednih proizvoaa u oblasti zatite

biodiverziteta, a u cilju to efektivnije realizacije pripremnih aktivnosti na uvoenju adekvatnih agroekolokih mera i lokalnih strategija ruralnog razvoja, u saglasnosti je sa principima Strategije ruralnog razvoja. Sa druge strane, sada kada Srbija dobila status zemlje kandidata za lanstvo u EU, oekuje se da e ovakva podruja imati prioritet za korienje meunarodnih agroekolokih fondova

Na podruju Parka prirode Pali i njegove zatitne zone, treba kao meru zatite koja moe da doprinese ouvanju prirodnih procesa, obezbediti tradicionalno korienje prostora i prirodnih resursa (sea trske, koenje livada) u saradnji sa lokalnim stanovnitvom.

Turizam Razvoj odrivih vidova turizma uslovljava neophodnost organizacije korienja prostora

na odrivi nain. Pored optih zahteva zatite ivotne sredine, neophodno je ouvati funkcionalnu celovitost prirodnih procesa u okviru zatienog prostora. Korienje prostora Parka prirode i njegove zatitne zone na odriv nain zahteva detaljnu analizu ranjivosti prirodnog dobra pre izrade planova namene lokaliteta predvienih za izgradnju prateih sadraja za potrebe razvoja turizma, meu kojima je i infrastruktura. Na prostoru PP Pali zajedniki interes je razvoj turizma i zatite prirode kao neophodnog okvira za razvijanje zdravstvenog i velnes turizma.

Kao balneoloko-leilini lokalitet, Pali ima osnovu za razvoj zdravstvenog turizma, korienjem peloida i termomineralnih voda do kojih se dolo buenjem u neposrednoj okolini.Razvoj ekskurzionog turizma na Paliu se moe posmatrati u funkciji njegove blizine sa Suboticom, kao najveem privrednom i kulturnom centru. Posebna atrakcija za ekskurzije je ZOO-vrt, u okviru koga se pored brojnih ivotinja nalaze i eko centar, sala, botanika bata i amfiteatar. Turistiki radnici Palia odnedavno posebnu panju posveuju kongresnom turizmu. Mala Gostiona je ve opremila dve sale za ove svrhe. Tri potpuno razliite ribolovne vode u neposrednoj blizini, osnova su za razvoj ribolovnog turizma na ovom podruju. To su jezero Pali, Ludako jezero i jezero Tresetite gde je poseban uitak lov na arana. Kao osnova za razvoj nautikog turizma je jedriliarski klub Pali, koji u sezoni omoguava iznajmljivanje i vonju jedrilica, kao i iznajmljivanje dasaka za surf

Ukljuivanje lokalnih zajednica u opremanje i odravanje objekata na rekreacionim oblastima treba da im omogui stavaranje prihoda na podruju zatienog dobra. Predvieni multifunkcionalni zatitni pojas oko jezera, pored svoje osnovne zatitne uloge, treba da zadovolji potrebe lokalnog stanovnitva kao prostor predvien za rekreaciju i eko-turizam.

Vodoprivreda

Jezero Pali kao deo slivnog podruja Pali-Kire Tisa i podsistema Tisa-Pali, kao deo sistema za snabdevanje vodom Severna Baka ima svoje reime korienja utvrene Pravilnikom o eksploataciji podsistema Tisa-Pali iz 1998. Rukovanjem ustavama kote vode se dre na ustaljenim nivoima (max-min) veim od 102 cm (pogledati prilog na kraju poglavlja). Kako je elaborirano u poglavljima o prikazu prirodnih vrednosti, oceni stanja i faktorima ugroavanja, ovi visoki vetaki odravani vodostaji, koji su u prethodnim periodima bili u funkciji uzgoja ribe treba da se usklade sa novim funkcijama pojedinih sketora (preiavanje vode, rekereacija, zatita prirode) i sa portrebama formiranja pojaseva priobalne vegetacije traka. To e istovremeno popraviti stanine uslove u zoni Velikog parka i spreiti dalje odumiranje velikih stabala koji su pod stalnim pritiskom uslovno visokih podzemnih voda.

U skladu sa Prostornim planom grada Subotice (Odluka SO Subotica br. I-00-011-14 /2008) potrebno je izraditi Elaborat koncepcije odravanja i upravljanja reimom voda na slivnom podruju jezera Pali i Luda kojim bi se precizirala tehnika reenja kao i pitanja ekoloke zatite i druga pitanja vezana za ovaj sistem. Na taj nain bi se i korienje celog podsistema uskladilo sa aktima o zatiti Palikog i Ludakog jezera i unapredile ekoloke vrednosti i stabilnost ekosistema naroito iz aspekta ouvanja resursa vode.

Ribolov

Delovi Parka prirode Pali su ujedno i delovi Ribarskog podruja PaliKireLuda: jezero Pali (III i IV sektor), kanal Tisa Pali u granicama PP Pali, Omladinsko jezero i kanal Pali Luda. Podruje je odreeno Odlukom Upravnog odbora Javnog preduzea PaliLuda u skladu sa zakonom. Podruje se koristi za sportski ribolov i po Programu za povremni ribolov u funkciji praenja stanja i njime upravlja Sektor za zatitu prirode JP PaliLuda, kroz rad strune i ribouvarske slube. Zatita ribarskog podruja odvija se na osnovu Zakona o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009), Zakona o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS, br. 36/09, 88/10 i 91/10-ispravka), Uredbe o zatiti Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero (Sl. glasnik RS broj 30/06), Odluke o zatiti Parka prirode Pali (Slubeni list optine Subotica, 15/13 i 17/13 - ispravka), kao i ostalim propisima vezanim za upravljanje zatienim podrujima.

Prema poslednjim istraivanjima ihtiofaune jezera Pali (istraivanja kvalitativnog i relativnog kvantitativnog sastava raena 2013. godine), po brojnosti i u masenom udelu apsolutno dominira srebrni kara (alohtona - invazivna vrsta), dok su od autohtonih vrsta zastupljene samo aran i smu i to u malim koliinama. Uzorci prikupljene jedinke su loeg stanja, malog rasta i slabo razvijene, to ukazuje na nepovoljne uslove koji vladaju u jezeru. Sastav i loe fiziko stanje jedinki je pod direktnim uticajem kvaliteta vode i sedimenta, kao i nedovoljne raznovrsnosti stanita i odgovarajuih karika u lancu ishrane. Jezero poprima osobine ribnjaka sa karakteristikom gajenja monokulture srebrnog karaa.

Kroz realizaciju dokumenta Platforma o jezeru Pali, u okviru take 3.1. Revitalizacija ivotnih zajednica jezera Pali, planiran je sanacioni izlov u IV sektoru. Budui da primarna namena jezera nije ribarstvo (proizvodnja i distribucija ribe) i da ne postoje odgovarajui uslovi za opstanak veeg broja ribljih vrsta, kao i da nije pogodno za poribljavanje (u trenutnom stanju), u narednom kratkoronom periodu nije planirano poribljavanje.

Zbog loeg ekolokog statusa voda na celom ribarskom podruju, a u skladu sa Programom upravljanja ribarskim podrujem za period 2010-2019. godine, ne planira se poribljavanje na teritoriji ribarskog podruja Pali Kire Luda, pre sprovoenja odgovarajuih mera sanacije remedijacije vodenih ekosistema.

Kada se popravi stanje kvaliteta voda ribarskog podruja i omogui reprodukcija, rast i razvoj ribljeg fonda, Upravlja i korisnik ribarskog podruja e napraviti detaljan Program poribljavanja, u saradnji sa svim relavantnim institucijama.

Programom upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za period od 2010 2019. godine su definisane sledee kontinualne akt