ПТИЦЕ - СТАРА ПЛАНИНА - међународно значајне (део) -

СИВИ СОКО Falco peregrinusКрупан соко (као врана), упадљивог, црног брка. Одозго сиви; одоздо пругасти, одрасли попречно, а млади уздужно. Равномерно распоређен по брдско – планинским крајевима где има литица и клисура; зими је око и у насељима. Станарица, али је свуда редак.

ОРАО ЗМИЈАР ( Circaetus gallicus ) Птица грабљивица средње величине. То је орао кратких прстију на канџама. Претежно се храни змијама и гмизавцима. Лови шестарећи изнад ретких шума и грмља обраслих, травнатих предела.

СУРИ ОРАО Aquila chrysaetos

Знатно крупнији од мишара и већине других орлова. Када једри, држи крила благо уздигнута, особина коју дели једино са мишаром. Станарица.

ЈАРЕБИЦА КАМЕЊАРКА (Alectoris graeca) Птица из породице фазана. Углавном је присутна у стеновитим пределима са мало вегетације.Боја перја јој је сиво-пепељаста, осим у трбушном делу где преовладава бела боја са црним шарама.Ова врста птица живи у малим јатима и не припада селицама. Храни се пупољцима, семенкама, купинама, разним врстама инсеката, пужевима и сл.Могу да живе и до 8 година, али имају велики број природних непријатеља: лисице, куне, творове, мачке, птице грабљивице итд.

БУЉИНА Bubo buboНајвећа сова, крупног збијеног тела, снажних канџи, наранџастих очију и изражених „ушију“. Оглашава се дубоким „хуу-у“. Ретка, настањује старе шуме и стеновито-планинске клисуре. Станарица.

ПОЉСКА ШЕВА Alauda arvensisПознаје се по малој ћуби и белим спољним репним перима. У сезони гнежђења познаје се по карактеристичној дуготрајној и високој песми коју пева у треперавом лету, док се стрмо уздиже и спушта. Пред слетање , песма нестаје. Селица.

ЛЕШЊИКАРА Nucifraga caryocatactesСмеђа са белим пругама, птица планинских четинарских и мешовитих шума, где често слеће на сам врх дрвета. Карактеристично гласање је високо грактање које се надалеко чује. Станарица

КОС ОГРЛИЧАРЦрни кос белих груди, не може се заменити ни за коју другу птицу. Живи у планинама, у појасу кржљаве букве и четинара на горњој шумској граници, где има камењара и пашњака. Станарица.

БЕЛОГЛАВИ СУП Gyps fulvusМасиван стравинар тешког тела и широких крила; одрасле птице имају белу паперјасту крагницу при основи врата, младе имају смеђу крагну.Гнезди се у клисурама Увца, Милешевке и Трешњице. Бројност у Србији је у порасту због унапређења заштите и прихрањивања. Станарица.

ЖУТОКЉУНА ГАЛИЦА Pyrrhocorax graculusЦрна, са јаркожутим кљуном, ова планинска врана се гнезди изнад 1350 m у заветрини и удубљења по хладним и влажним литицама и пропастима. Угрожена: у ужој Србији се гнезди свега 70-90 парова ове врсте, а на Старој планини се још увек среће по нека птица.

ЛЕГАЊ Caprimulgus europaeusПерја боје увелог лишћа, легањ је ноћни ловац на инсекте широког зева којим хвата плен у лету. Песма, коју изводи по мраку, је дуготрајно, инсектолико зрикање. Пашњаци са грмљем и дрвећем, утрине, шумска подручја с раштрканим дрвећем, крчевине; виђа се како лежи по тлу и путевима. Селица.

ПЛАНИНСКИ ПОПИЋ Prunella collarisКестењастих бокова и пиргастог грла, са две беле пруге преко крила. Слабо обрасле висоравни и камените падине изнад 1500 метара надморске висине; зими се спушта ниже. Редак, код нас се гнезди на само неколико подручја, укључујући Стару планину. Станарица.

ЈАРЕБИЦА Perdix perdixСива кока ватреносмеђег лица, риђег репа; мужјаци имају карактеристичну потковичасту шару на трбуху. Превасходно у долинама, по ливадама и парлозима, али иде и на планинске пашњаке. Током последње деценије, популација јаребице у Србији се смањила за четвртину. Настањује Јабучко равниште и Сунчану долину.

ШУМСКА ШЉУКА Scolopax rusticolaТешка, збијена, дугачког кљуна. Готово је немогуће опазити ову шумску птицу боје увелог лишћа; видљива једино у време гнеждења када мужјак надлеће своју територију у сумрак и свитање. Планинске шуме са дубоком, влажном стељом и прогалама; понекад се гнезди и у подбрђу и низијама; храни се на влажном и меком тлу. Углавном селица, иако мањи број сваке године презими.

ШУМСКА СОВА Strix alucoЗбијена сова смеђег или сивог перја, крупних црних очију и без ушних ћуба. Настањује углавном старе лишћарске шуме, али и људска насеља, паркове. Станарица.

ВЕЛИКИ ТЕТРЕБ Tetrao urogallus

Крупна кока тамне боје (мужјак) или сивосмеђе са тамним шарама (женка). При удварању, мужјак лепезасто шири велики реп. Планинске четинарске и мешовите шуме настањује. Тешко се опажа, а задржава се на дрвећу и на тлу. На ивици је изумирања. Има га на Тари, Старој планини и , можда, Голији. Станарица.

ЦРНА ЖУНА Dryocopus martius

Највећи од европских детлића, величине вране; црна, црвеног темена. Препознатљива али се у шуми тешко опажа, познаје се по начину добовања о стабло, бучном и вибратном низу двоструких тонова. Шуме, посебно букове и мешовите, те старе шуме храста лужњака и тополе. Станарица.

ЦРНА РОДА Ciconia nigraВрста птице из породице рода. Строго заштићена врста. Мало мања од беле роде. Веома је опрезна и плашљива и живи као самотњак, никада у колонији, увек далеко од људских насеља. Храни се рибама, жабама, воденим инсектима и малим сисарима.