FAKULTET ZA EKOLOGIJU I ZATITU IVOTNE SREDINE

FAKULTET ZA EKOLOGIJU I ZATITU IVOTNE SREDINEBOOVI ANDREJ

- PTICE -Beograd,2011

FAKULTET ZA EKOLOGIJU I ZATITU IVOTNE SREDINEProf.Dr.SVETLANA FISTER

- BIODIVERZITET -

Beograd,2011

1.uvod

2.evolucija i sistematika

3.dinosaurusi i poreklo ptica

4.podela ptica prema stanistima

5.rasirenost

6.anatomija ptice

7.perje

8.let

9.ponasanje

10.ishrana i nacin ishrane

11.selidbe

12.komunikacija

13.razmnozavanje

14.teritorija,gnezdjenje i inkubacija

15.podizanje mladuncadi

16.parazitiranje legla

17.odnos sa ljudima

18.iskoriscavanje

19.zastita

20.litreaturaPTICE

Sistematika

carstvo:

Animaliatip:

Chordatapodtip:

Vertebrataklasa:

AvesLinnaeus, 1758

1.Uvod

Ptice (lat. aves) su najsavreniji letai meu ivotinjama.Zahvaljujui tome,rairile su se na mnoga udaljena podruja.Kao i sisari,ptice su homeotermni(toplokrvni)kimenjaci.Uprkos tome, za razliku od veine sisara,razmnoavaju se noenjem jaja.

Ptice su tokom jure evoluirale od dinosaurusa podtipa Theropoda, a najranija poznata ptica iz kasne jure je Archaeopteryx.

Tokom evolucije ptice su se prilagodile za let,razvijajuci krila,perje,lagan,ali vrsto izgraen skelet, specijalni i efikasni disajni sistem.

Veliinom variraju od sitnih kolibrija do krupnih nojeva. Postoji izmeu 9 i 10 hiljada poznatih vrsta ptica.

Mnoge ptice imaju prednje udove razvijene kao krila kojima mogu leteti, iako su nojevke i nekoliko drugih, izgubile tu sposobnost.

Mnoge ptije vrste svake godine kreu na selidbe u udaljene krajeve, a jo vie njih preduzima migracije koje su krae i manje redovne. Ptice su drutvene ivotinje i komuniciraju vizuelnim signalima, glasovnim pozivima i pevanjem, ucestvujuci u drutvenom ponaanju to ukljuuje zajedniki lov, pomo pri odgajanju podmlatka i ponaanje karakteristino za jato. Neke vrste ptica su iskljuivo monogamne, druge prvenstveno monogamne uz povremeno parenje s drugim jedinkama. Druge vrste su poligamne ili poliandrine. Jaja obino polau u gnezdima gde se ona inkubiraju, i veina ptica produzeno vreme provodi u podizanju mladih nakon izleganja.

Ljudi iskoritavaju ptice kao vaan izvor hrane kroz lov i peradarstvo. Dok druge vrste,kao na primer pevice i papige omiljene su kao kuni ljubimci.Oko 120 do 130 ptijih vrsta izumrlo je kao rezultat ljudskog delovanja od 1600. godine, a pre toga jo i vie. Danas mnogim vrstama ptica preti izumiranje zbog razliitih ljudskih aktivnosti, pa se ulau napori kako bi se zatitile.

2.Evolucija i sistematika Prvu klasifikaciju ptica napravili su Francis Willughby i John Ray u svojoj knjizi iz 1676. naslova Ornithologiae. Taj rad je,bio osnova za dananju klasifikaciju koju je prvi osmislio Carl Linn 1758.

Ptice su u Linnovoj sistematici kategorizovane kao razred Aves.Njihov razred se uvrtava u podtip dinosaura Theropoda.Aves i sestrinska skupina red Crocodilia zajedno ine zaostale lanove taksona gmazova Archosauria.Obino se definisu kao potomci najkasnijeg zajednikog pretka dananjih ptica, Archaeopteryx litographica. Archaeopteryx iz kimerida, jednog od razdoblja kasne jure (pre oko 155 do 150 milijuna godina),je najranija poznata ptica.

Dananje ptice dijele se na dva grupe: Paleognathae (veinom ptice koje ne lete, kao npr. nojevi), i izrazito raznolike Neognathae,grupa u kojoj se nalaze sve ostale ptice.

Paleognathae:

Nojevke (Struthioniformes) - nojevi, emui, kiviji i srodnici

Tinamuovke (Tinamiformes)

Neognathae:

Patkarice (Anseriformes)

Kokoke (Galliformes) - perad

Plijenori (Gaviiformes)

Gnjurci (Podicipediformes)

Bubnjavke (Procellariiformes) - albatrosi i srodnici

Pingvinke (Sphenisciformes)

Pelikanke (Pelecaniformes)

Rodarice (Ciconiiformes)

Plamenci (Phoenicopteriformes)

Sokolovke (Falconiformes) - sokolovi, orlovi, jastrebovi i srodnici

dralovke (Gruiformes)

Movarice (Charadriiformes) - galebovi, kokokice i srodnici

Sade (Pteroclidiformes)

Goluparke (Columbiformes) - golubovi i grlice

Papigaice (Psittaciformes)

Kukavice (Cuculiformes)

Sovovke (Strigiformes)

irokljunke (Caprimulgiformes)

Srpokrilke (Apodiformes)

Modrivrane (Coraciiformes)

Djetlovke (Piciformes)

Trogoni (Trogoniformes)

Mijakinje (Coliiformes)

Vraparke (Passeriformes)

3.Dinosauri i poreklo ptica Postoji dokazi da su se ptice razvile iz dinosaurusa teropoda, to ukljuuje grupu Maniraptora, to izmeu ostalih ukljuuje porodice Dromaeosauridae i Oviraptoridae.Nedavna otkria u Liaoningu, severoistonoj pokrajni NR Kine, pokazuju da su mnogi manji dinosauri teropodi imali perje. Fosil prvobitne ptice Archaeopteryx iz jure, pronaen u kasnom 19. veku,smatra se kao jedna od pronaenih nedostajuih karika koja podrava teoriju evolucije, iako se ne smatra direktnim pretkom dananjih ptica. Druga rana vrsta ptice je Confuciusornis koja je ivela u ranom razdoblju krede. Obe verovatno po starosti pretee Protoavis texensis, iako isprekidanost njenog fosila ostavlja znatne sumnje u to je li u pitanju ptiji predak.Druge ptice mezozoika ukljuuju skupine Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus, I Hesperornithiformes.

Mogue je da su dromeosauri Cryptovolans i Microraptor bili sposobni leteti na slian ili bolji nain od Archaeopteryxa. Cryptovolans je u svojoj grai imao greben, kost koja slui kao uporite za miie krila. Po tom kriterijumu, Cryptovolans je pre "ptica" nego Archaeopteryx kojem neka od ovih obelezja dananjih ptica nedostaju. Zbog toga neki paleontolozi smatraju da su zapravo dromeosauri prvotne ptice i da vei deo lanova te porodice nije sposoban leteti, tj. da su se dromeosauri razvili iz ptica a ne obrnuto.Alternativna teorija o dinosaurskom poreklu ptica koju promovise nekoliko naucnika (najznaajniji su Larry Martin i Alan Feduccia), tvrdi kako su ptice (ukljuujui i dinosauruse grupe maniraptora) evoluirale od ranih arhosaura kao to je Longisquama.Tu teoriju osporava veina drugih naucnika u paleontologiji, kao i strunjaci za razvoj i evoluciju perja.

4.Podela ptica prema stanistimaPtice vodenih stanista:obicni galeb, bela roda, mali gnjurac, vliki ronac, labud grbac, barska kokica liska, gluvara krdza, sinji galeb, mala bela caplja, obicna cigar cegrtusa, veliki vranac, sikljan, cubasta patka, zvizdara, patka dupljasica, ridjoglava patka I plovka kasikara, bregunica, siva caplja, polojka, zalar slepic, velika carska sljuka, barska sljuka, vodomar, voden kos, gak, trstenjak cvrkutic

Ptice travnih i zbunastih stanista:poljska seva, crnoglava travarka, vrana , gacac, jarebica, vivak, fazan

Ptice poljoprivrednih predela:pupavac, zelena zuna, strnadica zutovolka, obicna crvenperka, rusi svracak, zutarica, cesljugar, drozd borovnjak,

siva muharica, vuga, vrabac pokucar, poljski vrabac, cvorak, svraka, obicna svraka, kukuvija, cuk, modrovrana, cavka, prepelica, zeba , sverna zeba, cizak, zelentarka,

Ptice urbanih sredina:obicni kos, crna ciopa, divlji golub, gugutka, kukuvmavka, gradska lasta, seoska lasta, crna crvenperka, bela pliska

Ptice sumskih stanista:sojka, utina, sumska sova, veliki detlic, golub grivnas, drozd pevac, drozd imalas, obicni popic, krstokljun, batokljun, caric, crvendac, brezov zvizdak, obicni zvizdak,sumski zvizdak, mali slavuj, belovrata muharica, crnoglava grmusa, siva grmusa, dugorepa senica, obicna kukavica, siva zuna, velika senica, jelova senica, cubasta senica, plava senica, siva senica, planinsko siva senica, dugokljuni puzic, brgljez,vatroglavi kraljic, kraljic,

Ptice planinskih sumskih i stenovitih stanista:bela ciopa, zutokljuna galica, gavran, lesnjikara, kos ogrlicar, planinska trepteljka, puzgavac, sumska treptelka, obicna beloguza, planinski popic, veliki tetreb, sivi soko, sumska sljuka,crna zuna, buljina, konopljarka, zimovka,leganj, mali vranac, patka njorka, belobrka cigar, beloglavi sup, pcelarica, belorepan

Grabljivice:misar, osicar, crna lunja, eja mocvarica, jastreb, kobac, suri oro, vetruska, lastavicar.

5.Rairenost Ptice se razmnoavaju na svih sedam kontinenata a najveca bioraznolikost im je u tropskim podrujima, tome su razlog vea specijacija u tropskim regijama ili vea stopa izumiranja u podrujima vece zemljine irine. Ptice su sposobne ivjeti i hraniti se u veini kopnenih stanita, na jugu doseui 440 kilometara u unutranjost Antarktike, gdje se nalaze kolonije snenih burnica (Pagodroma nivea). Nekoliko porodica ptica prilagodile su se ivotu na oceanu i u njemu: neke morske vrste ptica dolaze na obalu samo radi razmnoavanja, a zabeleeno je da su neki pingvini ronili u dubine i do 300 metara. Mnoge vrste ustanovile su kolonije za razmnoavanje u podrujima u koja su ih doveli ljudi, ponekad namerno, kao to je kineski fazan (P. c. torquatus) koji je po svetu rairen kao lovna ptica. Druge su ljudi proirili nenamerno kao npr. kaluerice (Myiopsitta monachus).

6.Anatomija ptice

Tipska morfologija ptice na primeru vrste Vanellus malabaricus:1 kljun,2 teme, 3 ocni prsten, 4 , 5 plast, 6-11 perje krila, 12 donja pokrivna pera repa, 13 bedro, 14 tibiotarzalni zglob, 15 pisak tarsus, 16 prsti, 17 tibia, 18 trbuh, 19 bokovi, 20 grudi, 21 obraz, 22 kresta

Anatomija ptijeg krila: 1. Letno perje I. reda, 2. primarno pokrovno perje, 3. pakrilce, 4. letno perje II. reda, 5. sekundarno pokrovno perje, 6. srednje pokrovno perje, 7. malo pokrovno perje, 8. tercijarno perje, 9. rame

Kostur ptice: 1. lobanja, 2. vratni prsljenovi, 3. kljuna vilica, 4. greben prsne kosti, 5. rebro, 6. visoki greben, 7. koleno, 8. pisnica, 9. I. prst, 10. tibia, 11. tibia, 12. lisna kost, 13. preponska kost, 14. sedna kost, 15. kuk, 16. kotani tit bedra, 17. trtina kost, 18. repni deo kicme, 19. lopatica, 20. prsni dio kicme, 21. ramena kost, 22. lakatna kost, 23. palana kost, 24.metakarpus , 25. III. prst, 26. II. prst, 27. I. prst (palac)

Kostur se sastoji od kostiju koje su vrlo lagane. One imaju velike upljine ispunjene vazduhom koje su povezane sa disajnim sistemom.Kosti lobanje su sjedinjene i nemaju avove. One upljine su velike i odvojene od kotanog septuma. Kicma je podijeljena na vratni, prsni, slabinski i repni deo gde su vratni prljeni vrlo varijabilni i posebno elastini, dok je pokretljivost ograniena meu stranjim prsnim prsljenovima, a nie od toga pokretljivost ne postoji. Posljednih nekoliko prljena spojeno je sa karlicom i u bedrenom predjelu cine vrst kotani tit (synsacrum). Rebra su spljotena, a greben je osim kod ptica koje ne lete, prilagoen za letne miie koji su na njega privreni. Prednji udovi preoblikovani su u krila. Za razliku od sisara, ptice ne uriniraju. Njihovi bubrezi proiavaju krvotok od otpadnih azotnih produkata, ali ih ne izbacuju iz tijela kao ureu rastopljenu u urinu, nego kao mokranu kiselinu.One takoer lue kreatin,za razliku od sisara koji luce kreatinin. Mokrana kiselina teko je topljiva u vodi tako da iz tela izlazi kao bela kaa. Ta bela kasa, kao i sadraj creva, izlazi iz ptije kloake. Kloaka je vienamenski otvor: kroz njega ptice izbacuju otpadne stvari, pare se njihovim spajanjem, i kroz njega snose jaja.

Ptiji disajni sistem jedan je od najkompleksnijih meu svim ivotinjskim grupama. Kada ptica udahne, 75% sveeg vazduha prolazi kroz plua i ide pravo u zadnju vazdusnu vreicu koja se protee od plua i povezuje vazdusne komore u kostima i puni ih vazduhom.

Ptice proizvode zvuk uspomo siringe, miinog organa koji se sastoji od komore sa nekoliko membrana nalik bubnjiima koji se nalazi na niem kraju dunika, gdje se rava. Ptije srce ima dve komore i dve predkomore, iz njega u desnom luku izlazi aorta koja iz srca stanicama doprema oksigeniziranu krv (kod sisavaca je u pitanju levi luk). Vena postcava doprema krv iz udova preko bubrenog prnosnog sistema. Crvene krvne stanice, za razliku od onih kod sisara, u sebi imaju celisko jezgro.

Probavni sistem ptica je jedinstven, sa organima kao to je vole za spremanje progutane hrane i miinim eldcem koji zbog nedostatka zuba esto sadri progutane kamenie, koji slue za mljevenje hrane.Prilagoen je brzom probavljanju i olakanom letu. Neke ptice selice imaju i sposobnost smanjivanja delova creva pre selidbe.

Nervni sistem je veliki sa obzirom na veliinu ptice. Najrazvijeniji deo mozga je onaj koji kontrolise radnje vezane za let, dok mali mozak koordinira pokrete, veliki mozak ponaanje, navigaciju, parenje i izgradnju gnezda.

Oi ptica razvijene su za poletanje, uoavanje, lov i prehranu. Ptice s oima na bonim stranama glave imaju irok vidokrug, dok ptice s oba oka usmjerena prema napred, kao npr. sove, posjeduju stereoskopski vid pa mogu proceniti udaljenost. Veina ptica ima slab oset mirisa, uz izuzetke kao to su kiviji, strvinari i bubnjavke.Vid ptica je obino izuzetno visoko razvijen. Vodene ptice imaju posebne fleksibilna sociva koja im omoguavaju prilagodjavanje u vodi i vazduhu. Neke vrste imaju i dvostruku foveu (taka najotrijeg vida). Ptija mreznjaca ima cirkulaciju u obliku lepeze koja se zove pecten. Ptije uvo nema spoljnu unu koljku, ali je pokriveno perjem. U unutranjem uhu nalazi se pu, ali on nije spiralnog oblika kao kod sisara.

Neke ptice koriste hemiske materije za odbranu od predatora. Tako odreene vrste iz reda bubnjavki na napadaca izbacuju zeludacno ulje, a neke vrste iz roda Pitohui sa Nove Gvineje preko koe i perja izluuju snaan neurotoksin.

7.Perje Najuoljivija karakteristika koja ptice istie meu ostalim ivim biima je pokrivenost perjem. Perje je epidermalni izrast privren za kou koji ima nekoliko funkcija: pomae u odravanju telesne topline titei pticu od hladnog vremena i vode, neophodno je za letenje, a takoe slui za davanje signala, kamuflau i pokazivanje. Postoji nekoliko tipova perja od kojih svaki ima posebnu ulogu. Perje zahteva odravanje i ptice ga svojim kljunovima svakodnevno iste i ureuju, uklanjajui strana tela i nanosei sloj votane izluevine iz specijalizovane lezde,koji pomae u odranju savitljivosti, a takoe ima i zatitnu ulogu protiv mikroba, ime se zaustavljaju bakterije koje uzrokuju raspadanje perja. Taj proces moe biti potpomognut i trljanjem perja telima insekata koji lue mravlju kiselinu, to je vrlo est nain kojim ptice uklanjaju parazite iz perja.

8.Let Let je funkcija veine ptica i po njemu se, osim od netopira i izumrlih dinosaura, razlikuju od svih ostalih kicmenjaka. Kao glavni nain kretanja, let pticama koristi za parenje, prehranu,izbegavanje i beg od grabljivaca. Ptice imaju razna prilagodjavanja za letenje, ukljuujui lagan kostur, dva velika miia za let, prsni mii (pectoralis, koji ini oko 15% ukupne telesne mase) zajedno sa susednim miiem supercoracoideus.Oblik krila i veliina ptice prvenstveno odreuju tip letenja za koji je ptija vrsta sposobna. Mnoge ptice kombinuju mahanje krilima i jedrenje koje zahteva manju potrosnju energije. Oko 40 postojeih vrsta ptica nema sposobnost letenja, kao i mnoge izumrle ptice. Nedostatak sposobnosti za letenje obino nastaje na izolovanim ostrvima.Razlog tome je u smanjenju opasnost da ptice u letu odnesu vetrovi na otvoreno more. Pingvini, iako ne lete, koriste slino miije i pokrete kako bi "leteli" kroz vodu, kao i vrste porodica njorki (Alcidae), vodeni kosovi (Cinclidae), i zovoji (Procellariidae).

9.Ponaanje Veina ptica aktivno je danju, a odmara se nou,ali neke vrste kao to su sova su none ptice,ili najaktivnije u vreme sumraka. Vrste ptica movarica (Charadrii) hrane se kada je povoljna plima, bilo nou ili danju.

10.Ishrana i nain ishrane Ptice se hrane raznolikim stvarima, od biljnog nektara, voa,biljaka,semenja,strvine, i raznih vrsta malih ivotinja, ukljuujui i druge ptice. Budui da nemaju zube, njihov probavni sistem je posebno prilagoen za obradu neusitnjene hrane koju obino gutaju u komadu.

Razne strategije hranjenja koriste sve ptice. Sakupljanje insekata, bezkicmenjaka, voa i semenja zajednika je svim ptijim vrstama. Naglo sletanje sa grana drvea i hvatanje insekata nain je prehrane mnogim pevicama. Biljnim nektarom hrane se kolibriji (porodica Trochilidae), loriji (podporodica Loriinae), medosasi (porodica Nectariniidae), medojedi (porodica Meliphagidae).

Lov vazdusnim poniranjem karakteristian je za sokolove i jastrebe, a slinu strategiju u vodi imaju plijenori, patke potporodice Aythyinae, i pingvini. Ronjenjem love blune, vodomari i igre. Tri vrste iz roda Pachyptila, plamenci i neke patke kljunovima filtriraju vodu i blato, tako nalazei hranu.Guske i patke plivalice prvenstveno se hrane ispaom. Neke vrste su i kleptoparaziti, jer kradu hranu od ostalih ivotinja, kao npr. fregate, galebovi, i pomornici. Kleptoparazitizam ne igra bitnu ulogu u ishrani bilo koje ptije vrste,vec je dodatak lovu.

11.Selidbe Mnoge ptije vrste migriraju kako bi iskoristile globalne promene vremena u raznim godinjim dobima, radi najboljeg mogueg snabdevanja hranom i ivota u stanitu najprikladnijem za razmnoavanje. Ove selidbe razlikuju se izmeu razliitih grupa. Mnoge kopnene ptice, ljuke i patke jednom godinje polaze na duga putovanja, na ta ih obino pokreu promene u duzini dana kao i vremenske prilike. Karakteristino je za vrste koje toplija godinja doba provode u podrujima umerene ili polarne klime, kao i hladnije doba izvan sezone parenja u tropskim podrujima. Pre selidbe, ptice vidno poveavaju rezerve masti u telu, te smanjuju veliinu nekih svojih organa.Selidba je energetski zahevna, pogotovo jer ptice moraju prei pustinje i oceane bez odmora, vode i hrane.

Kopnene ptice obino imaju doseg od oko 2500 km, a ljuke do 4000 km, iako su crne muljae sposobne preleteti i do 10,200 km. Morske ptice takoer idu na duge selidbe, najdue su selidbe vrste Puffinus griseus, koji se gnezde na Novom Zelandu i ileu, a leto provode hranei se na severnom Pacifiku kod Japana, Aljaske i Kalifornije, to njihov obilazak ini 64,000 km dugim.Druge morske ptice razilaze se nakon parenja i putuju na udaljena mjesta, ali bez vrsto odreene relacije.

Ptice takoe pokazuju i druge tipove selidbe. Neke vrste polaze na kraa putovanja samo koliko je potrebno za izbjegavanje loeg vremena ili radi hrane. To ukljuuje iruptivne vrste (ptice koje su nekih godina uobiajene, a drugih sasvim odsutne). Ovaj tip migracije najee se vezuje za dostupnost hrane na odreenom podruju. Polarne sove preduzimaju takve migracije. Visinska selidba je takoe oblik krae migracije. Delomina migracija moe biti i najvaniji nain selidbenog ponaanja u ptica. Pri visinskoj selidbi ptice prelaze sa viih nadmorskih visina na nie, ili obrnutno, kada vremenski uslovi nisu pogodni. Najee je pokreu temperaturne promjene i smanjenje dostupne koliine hrane na tom stanistu. Neke vrste mogu biti nomadske, bez stalne teritorije, i kretati se zavisno od vremenskih uslova i dostupnosti hrane.

Sposobnost ptica da se vrate na tana mesta nakon prelaenja ogromnih udaljenosti poznato je ve neko vrijeme. U eksperimentu provedenom 1950-ih, mali zovoj (Puffinus puffinus) puten iz Bostona u Massachussetsu (SAD) vratio se u svoju koloniju u Skomeru u Walesu za 13 dana, prelazei pritom udaljenost od 5,150 km.Ptice za navigaciju koriste raznovrsne metode. Vrste koje se sele danju za orijentaciju koriste sunce, a nou zvijezde. Ptice koje koriste sunce tokom dana prilagoavaju njegovo pomeranje na horizontu uspomo svog biolokog sata. Orijentacija pomocu zvezda zavisi od poloaja nekoliko sazvezdja koje okruuje Severnjau. Nekim vrstama takoe pomae sposobnost oseanja Zemljinog geomagnetskog polja.

12.Komunikacija Ptice komuniciraju prvenstveno vizualnim i zvunim signalima. Oni mogu biti svojstveni jednoj vrsti, ali i funkcionisati izmeu razliitih vrsta. Vizualna komunikacija ima mnogo funkcija i manifestuje se perjem i ponaanjem. Perjem ptice ocenjuju i nameu drutvenu dominaciju, pokazuju polnu zrelost, kao i petei izgled koji oponaa grabljivice. Neke vrste uspeno teraju predatore kao to su jastrebovi i zatiuju podmladak.

Razlike u perju takoe omoguuju identifikaciju jedinki, pogotovo izmeu razliitih vrsta. Vizuelna komunikacija ukljuuje i ritualizirano ponaanje radi pokazivanja agresije ili potinjenosti, kao i stvaranja odnosa izmeu buduih roditelja. Ovo ponaanje razvija se iz ienja i ureivanja perja, kljucanja i slino. Mujaci pokazuju fiziku izdrljivost svojom graom, enke vrabaca biraju partnere koji imaju bolju sposobnost izgraivanja gnezda.

Uz vizualnu komunikaciju, ptice su poznate po slunim sposobnostima. Zov, a u nekih vrsta i pevanje, glavni su nain na koji ptice komuniciraju zvukom, iako neke koriste i mehanike zvukove kao to su duvanje vazduha kroz perje (kao to ine ptice roda Coenocorypha s Novog Zelanda), teritorijalno bubnjanje djetlia. Ptiji zov i pesme mogu biti vrlo kompleksni, zvukove proizvodi siringa ije obe strane rade nezavisno, to moe proizvesti dve pesme odjednom.

Ptiji zov ima razne namene od kojih nekoliko njih moe biti povezano u jednu pjesmu. Ptice pevaju kako bi se pokazale kada trae partnera, bilo radi privlaenja ili identifikacije potencijalnih partnera.

Koristi se za prisvajanje i odravanje teritorija. Pozivi su takoe korisni za identifikaciju odreenih jedinki, to pomae roditeljima da nau svoje potomstvo u natrpanim kolonijama, kao i u ponovnom nalaenju partnera na poetku sezone parenja. Pozivima se ptice meusobno upozoravaju na opasnost od grabljivaca - ovakvi pozivi mogu sadrati i detaljne informacije o prirodi opasnosti.

13.Razmnoavanje Ogromna veina (95%) ptijih vrsta su monogamne,mada postoji i poliginija (2%), poliandrija (manje od 1%),i poliginandrija (gdje se mujaci pare s nekoliko enki, i enke s nekoliko mujaka). Neke vrste mogu pripadati jednom od ovih sistema zavisno od okolnosti. Monogamne vrste stvaraju partnerske veze za sezone parenja, u nekim sluajevima ta veza moe potrajati godinama ili ak doivotno.

Kod ptica, staranje mladunaca od strane mujaka moe biti vano ili neophodno, kod nekih vrsta enke ne mogu uspeno podii leglo bez pomoi mujaka. Poligamni sistemi razmnoavanja nastaju kada su enke sposobne odgajiti legla bez pomoi mujaka. Nekad postoji raspodela poslova u monogamnim vrstam, gde su uloge leanja na jajima, i odbrane gnezda i teritorija zajednike uloge ili ih samo jedan partner.

Parenje obino ukljuuje neki oblik udvaranja, koje najee obavlja mujak. Veina je prilino jednostavna i obino ukljuuje pjevanje. Neki prikazi mogu biti vrlo razraeni i koristiti metode kao to su udaranje krilima, ples, letovi kao i drutveno nadmetanje u svojevrsnim arenama gdje se jedinke po dominantnosti, za partnere nadmeu sa ostalima. enke se najee bave odabirom partnera iako kod poliandrinih ljuka mujaci biraju jarko obojene enke.

14.Teritorija,gneenje i inkubacijaMnoge ptice za sezonu parenja aktivno brane teritoriju od ostalih jedinki iste vrste. Teritorij brane kako bi ouvali izvori hrane za ptie. Vrste koje nisu u stanju da brane teritoriju na kojoj se hrane, kao npr. morske ptice i iope, umesto toga pare se u kolonijama, pretpostavlja se da to ine radi obrane od grabljivaca. Ptice koje se pare i potomstvo diu u kolonijama odbranie svoje gnezdite, a nadmetanje za mesto postavljanja gnezda unutar i izvan vrste moe biti vrlo estoko.

Sve ptice leu jaja tvrdim ljuskama nainjenim najvie od kalcijum-karbonata. Boju jaja odreuje nekoliko faktora: jaja vrsta koje se gnezde u rupama ili ih pokrivaju zemljom najee su bleda ili bela, dok su jaja vrsta koje ih ostavljaju na otvorenom, kao vrste iz reda Charadriiformes, bojom prilagoena okolini radi kamuflae.

Jaja se obino lijeu u gnezdo koje moe biti vrlo sloeno izgraena, kao npr. Ona koje prave ptice roda Psarocolius, ili vrlo primitivne kao gnezda albatrosa koja nisu nita drugo nego ogrebotina na tlu. Neke vrste ne prave gnezda. Npr. vrsta Uria aalge polau jaja na golom kamenu, a carski pingvin jaje dri izmeu tela i nogu.Veina ptijih vrsta gradi sloena gnezda, koja su izsgraena na skrovitim mstima i skrivena radi smanjenja opasnosti od grabljivaca. Otvorena gnezda obino grade vee ptice koje su sposobne I da ih odbrane ili ptice koje se gnezde u kolonijama. Gnezda su veinom graena od biljnih materijala.Gnijezda su obino obavijena perjem radi boljeg odravanja topline.

Inkubacija, tj. leanje na jajima, kojom se regulise temperatura optimalna za razvoj ptia,obino poinje im se izlegne posljednje jaje. Dunosti leanja na jajima partneri u monogamnih vrsta esto dele.Kod poligamnih vrsta o tome se brine jedan roditelj. To moe biti vrlo zahtevan proces. Razdoblje inkubacije traje od oko 10 dana (kod vrsta kao to su djetlii, kukavice i vraparke),a preko 80 dana (albatrosi i kiviji).

15.Podizanje mladunadi Ptii nakon roenja mogu biti bespomoni ili ve neovisni, ili u bilo kojoj fazi izmeu te dve krajnosti. Ptii koji se leu ne razvijeni zovu se uavci i najee se leu maleni, goli i slepi. Ptii koji su po roenju pokretni i sa ve izraslim perjem nazivaju se potrkucima. uavcima je potrebno odravanje tjelesne temperature i o njima se roditelji trebaju brinuti due nego o potrkucima.

U jednoj krajnosti, roditeljsko staranje prestaje odmah po izleganju iz jaja (kao kod kokoina), i ptii su odmah sposobni da se brinuti o sebi. U drugoj krajnosti, mnoge morske ptice produzeno brinu o mladima. Kod vrste Fregata minor ptiima je potrebno do 6 meseci dok ne naue leteti, a roditelji ih hrane i do 14 meseci nakon toga.Kod nekih vrsta, staranje o potomstvu deli se izmeu oba partnera, dok to u drugih radi samo jedan pol. Kod nekih vrsta, druge jedinke iste vrste e pomagati paru s potomstvom u njihovom staranju. Ovi pomagai su obino bliski srodnici kao npr. ptii istog para iz prethodnih sezona parenja. Zajedniko staranje prema mladuncima je uobiajena kod vrana, ali je primeceno i kod drugih vrsta kao to su crvenkaska lunja, Acanthisitta chloris, te Gymnorhina tibicen.

Ptii vrste Synthliboramphus antiquus naputaju gnezdo no nakon izleganja, pratei zov roditelja prema moru gde se odgajaju dalje od kopnenih grablivaca. Druge vrste, pogotovo patke, udaljuju svoje ptie dalje od gnezda u vrlo ranom periodu.Kod veine vrsta ptii naputaju gnezdo ubrzo nakon to naue leteti, ili malo ranije. Nakon toga, staranje oko njih se razlikuje. Ptii albatrosa gnezdo naputaju sami i ne primaju nikakvo dalje staranje, dok druge vrste svoj podmladak dodatno prehranjuju i nakon sazrevanja. Ptii takoe mogu pratiti svoje roditelje za vreme prve selidbe.

16.Parazitiranje legla Iako neke ribe parazitiraju legla, najvei broj takvih parazita su ptice. To su ptice koje polau jaja u gnezdima drugih ptica. Ta jaja domaini esto prihvaaju i o njima se brinu, esto i na raun vlastitog legla. Postoje dve vrste parazita legla: prisiljeni paraziti koji nisu sposobni podizati vlastito potomstvo,moraju polagati jaja u gnezdima drugih vrsta i neprisiljeni paraziti, koji su sposobni podizati vlastito potomstvo, ali jaja polau u gnezdima drugih jedinki iste vrste kako bi poveali rezultat razmnoavanja. Najpoznatiji prisiljeni parazit legla je kukavica, iako od stotinak vrsta kukavica, samo su etiri prisiljeni paraziti legla. Neki paraziti su prilagoeni tako da se njihova jaja izleu pre jaja svojih domaina,koje pti-parazit izgurne iz gnezda, ime se osigurava da njemu pripadne sva hrana doneena u gnijezdo.

17.Odnos sa ljudima Ptice su vrlo vidljive i uobiajene ivotinje u ljudskom zivotu ljudi. U nekim sluajevima,odnos izmedju ljudi i ptica je mutualistian (uzajamno koristan), ili komensalistian (jedna strana ima korist, a druga niti korist, niti tetu), kao u sluaju brojnih vrsta koje imaju korist od ljudskih delatnosti. Na primjer, obini golub ili golub peinar vrlo je rairen u urbanim podrujima irom svijeta. Ali ljudski uticaj moe biti i kodljiv do te mere da odreenim ptijim vrstama preti izumiranje zbog ljudskih aktivnosti.

Ptice takoe imaju mnogo vanih uticaja na ljude. esto su one prenosnici bolesti kao to su psitakoza, salmoneloza, kampilobakterioza, mikobakterioza (ptija tuberkuloza), ptija gripa, gvardijaza,i kriptosporidioza. U poljoprivredi i industriji takoe mogu biti bitan tetni, kao i vaan izvor hrane i zarade.

18.Iskoriscavanje Ptice su ljudima vaan izvor hrane. Vrsta koja se najee uzgaja u proizvodnji mesa je domaa koko,njena jaja, iako su guske, fazani, purice i patke vrlo esto uzgajaju u istu svrhu. Takve ptice koje se uzgajaju kao hrana zovu se perad. Lov je takoe vana metoda pribavljanja hrane, to je u prolosti dovelo i do izumiranja nekoliko ptijih vrsta.Osim mesa i jaja, ljudi ptice iskoritavaju za ostale predmete kao to su perje za posteljinu i ukraavanje, fosfor i azot koji se koriste u izradi vestackih djubriva i baruta.

I druge ptice ljudi ve dugo koriste za ispunjavanje nekih zadataka. Sokoli se jo koriste u lovu, dok kormorane koriste ribari. Pilii i golubovi omiljeni su u eksperimentima i esto se koriste u istraivanjima u biologiji i komparativnoj psihologiji. Ptice su meu najprouavanijim ivotinjama.

Nauka koja se bavi prouavanjem ptica zove se ornitologija. Stotine akademskih asopisa i hiljade naucnika posveeno je istraivanju ptica.

arene, pogotovo tropske ptice (papige, mine) dre kao kuni ljubimci, iako je ova praksa dovela do krijumarenja nekih ugroenih vrsta.

19.Zatita Ljudi imaju snaan utjecaj na ivot mnogih ptijih vrsta. Ljudska aktivnostje u nekim slucajevima,nekim vrstama omoguili naglo proirenje njihovih prirodnih stanita,dok u drugima su se ona smanjila, a negde su dovela i do izumiranja vrsta. Preko stotinu vrsta ptica izumrlo je.Mnoge ptije populacije trenutno se smanjuju u celom svetu, sa oko 1200 vrsta kojima preti izumiranje u iduih sto godina. Najspominjaniji uzrok izumiranja je nestajanje stanita. Druge pretnje su preteran lov, nesretni sluajevi udara u letelice, zapinjanje za duge ribarske sajle, zagaenje stanita, nadmetanje i opasnost od grabljivaca, naftnih mrlja, pesticida i promena klime. Vlade drava zajedno sa brojnim udruzenjima za zatitu rade na zatiti ptica, bilo kroz zakone kojima ih titi,uvanjem samih stanita ili njihova rekonstrukcija, kao i mesta za dranje ptica dok ne budu spremne za putanje u divljinu.

20.Literatura

Kalezi,M: Osnovi morfologije kimenjakaDragan Simic,Slobodan Puzovic: Ptice sbije

www.wikipedia.rsGolubovi(Columbidae) predstavljaju 308 vrstapticaiz redaColumbiformes. Rasprostranjeni su irom svijeta, a najvea raznolikost izmeu vrsta postoji na podrujuIndonezijeiAustralije.Jednostavan naziv "golub" se najee odnosi nagoluba peinarajer on vrlo uestalo naseljava urbane sredine.Sadraj/[sakrij/]1Historija2Opis2.1Podjela3Izvori4Eksterni linkoviHistorija[uredi - ]Smatra se da su golubovi pripitomljeni prije vie od 3000 godina prije nove ere. Najvjerojatnije su ih pripitomiliEgipaniiSumerani. Ovi su narodi tovali golubove kao svetu pticu i glasnikebogova. Prilikom iskopavanjafaraonskihgrobnica pronaeni sumumifikovanigolubovi koji su faraonu trebali posluiti kao glasnici prilikom putovanja u nebo. Izstarog Egiptauzgoj domaih golubova se irio na ostale civilizacije. Poznato je da su se stariGrciiRimljanipoeli rano baviti uzgojem golubova. U to vrijeme su se polako poele formirati razliitepasminegolubova. U srednjem vijeku samo suplemiismjeli da uzgajaju rasne, dok suseljacismjeli su da dre samo obine poludivlje golubove. Raspadom feudalnog sistema i stvaranjem demokracija rasni golubovi postaju dostupni svim zainteresiranim ljudima pa otada poinje stvaranje mnogih novih pasmina.Domae golubove moemo da podijelimo na dvije osnovne skupine - na ukrasne golubove koji se uzgajaju zbog svoje iznimne ljepote, i sportske golubove koji se uzgajaju zbog svojih letakih osobina. Golubovi letai dijele se na letae, visokoletae, engleske tiplere,pismonoei prevrtae. Ukrasni golubovi se dijele nanjivske goluboveigolubove u boji,golubove bubnjare,golubove guane,strukturne golubove,golubove galebie,bradaviaste goluboveikratkokljune ukrasne golubove.Opis[uredi - ]Zbijene su grae i imaju kratak vrat, te kratke i uske noseve. Iskljuivo su kopnene ptice te su dobri letai.Monogamna su vrsta. Na jajima naizmjence lee mujak i enka. Od svih vrsta golubova najpoznatiji jedomai golub(Columba livia) koji slui kao golub pismonoa. Golubovi su u rodu s izumrlimdodoom.Golublja gnijezda golubovi najee izrauju od tapia pronaenih u prirodi. Na golubljim jajima za vrijeme inkubacije sjede i mujak i enka. Golubovi se hrane sjemenjem, voem i biljkama. Za razliku od ostalih ptica, proizvode vlastito mlijeko. Golublje mlijeko ima vrlo visoke nutritivne vrijednosti, a roditelji njime hrane svoje mlade.Golubovi se hrane biljnom hranom - vrste umjerenih podruja preteno raznim sjemenjem, a tropske vrste i plodovima. Meu vrstama ipak postoje izraeni specijalisti, ali isvederi. Veina vrsta ima veliku potrebu zavodomza pie, ali i za kupanje.Gnijezde se preteno na drveu i u grmlju. No, postoje i vrste koje se gnijezde na tlu ili u dupljama. Veina vrsta moe imati nekoliko legla u jednoj godini. Na leanju na jajima sudjeluju oba roditelja.Perjeovog redapticaje od jednostavno obojenog pa do tropsko arenog. Mnoge vrste imaju upadljive are ili naroito na glavi, vratu ikrilimaperje smetalnimodsjajem. Razlikovanje spolova na temelju boje perja kod ovih ptica nije mogue.Sve vrste imaju snano razvijenuvoljkukoja im slui za pohranuhrane, za neke dijelove procesa za probavu i za pripremuvoljkinog mlijeka. Neke vrste jo imaju zakrljali ostatakslijepog crijeva, dok je kod veine vrsta potpuno nestalo.Podjela[uredi - ]Podporodice:Columbinae,Didunculinae,Gourinae,OtidiphabinaeiTreroninae