Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa i trenera

SEMINARSKI RAD IZ PSIHOLOGIJE EMOCIJA

TUGAPROFESOR:

STUDENT: Tatjana Periki 2192/13

Natalija Aneli 1050/13SUBOTICA, 2015.SADRAJ

31. UVOD

42. TEORIJSKI DEO

53. PRAKTINI DEO

94. ZAKLJUAK

105. LITERATURA

1. UVOD

Temu pod nazivom Tuga smo odabrale zbog toga to je tuga jedna od primarnih emocija koja se javlja ve u ranom detinjstvu. Ona ne predstavlja lepu i prijatnu emociju koju deca oseaju, pa je ba zbog toga bitno da vaspitai i roditelji obrate panju na karakteristike i faktore koji izazivaju ovu emociju kod dece.Kako bi se iskazao znaaj ove emocije, potrebno je osvrnuti se na pojavu ove emocije u detetovom ivotu.Emocija tuge predstavlja negativnu emociju koja se javlja prilikom gubitka neeg vanog. Ako su este i intenzivne, negativne emocije mogu izazvati ozbiljne smetnje u psiho-fizikom razvoju, a mogu uzrokovati i ozbiljna psihosomatska oboljenja. Pravilan emocionalni tretman dece i omoguavanje da doivljavaju pozitivne emocije u velikoj meri doprinosi njihovom sveobuhvatnom razvoju.2. TEORIJSKI DEO

Emocije moemo definisati kao doivljaj naeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, dogaajima i prema sopstvenim postupcima.

Emocije su jedan od najvanijih faktora koji utiu na celokupno funkcionisanje pojedinca.

Postoji mnogo razliitih teorija o emocijama, ali zajedniko za sve njih jeste da se emocije sastoje od niza povezanih reakcija na odreeni dogaaj ili siuaciju koja je vana za pojedinca.

Emocije moemo podeliti na:

osnovne (primarne) i

sloene (sekundarne).

Ameriki psiholog, Pol Ekman, navodi da postoji 6 osnovnih emocija, a to su:

radost;

ljutnja;

tuga;

strah;

gaenje i

iznenaenje.

Sve primarne emocije, pa tako i tuga, javljaju se brzo i kratko traju.

Tuga nastaje nakon gubitka neega emu smo teili ili objekta koji smo voleli i cenili. Kod dece se tuga razvija kasnije od ostalih primarnih emocija. Tuga se moe javljati u rasponu od umerenog intenziteta, pa sve do najsnanijeg oajanja zbog gubitka.U predkolskom periodu deca oseaju tugu zbog gubitka vanih predmeta, igraaka. U ovom periodu deca su sklona vezivanju za odreeni predmet koji izaziva pozitivne emocije u njima. Tako na primer, dete moe da se rastui ako izgubi omiljenu igraku.

Deija ljubav i privrenost se javlja prema osobama koje ga ine srenim i zadovoljnim. Prvenstveno deija ljubav je vezana za majku, jer ona provodi najvie vremena sa detetom. Meutim, ako ga majka zanemaruje i ne posveuje mu panju, dete svoju ljubav prenosi na drugu osobu koja se vie brine o njemu. Takoe, u ovom periodu, razvija se i veliko drugarstvo, tj. privrenost za druga ili drugaricu. Pa voljene osobe tagoe izaziva oseanje tuge kod dece.Deca razliito reaguju od odraslih na razliite situacije. Isto tako su njihove emocionalne reakcije drugaije, intenzivnije, nego kod odraslog oveka. Zbog toga, detetu je potrebna uteha kada je ono tuno. Vano je da dete ima utehu i podrku od strane roditelja. Kada na primer dete izgubi igraku, mnogo snanije reaguje nego to bi odrasla osoba reagovala na gubitak dragog predmeta. To nije razlog da roditelji zanemare i da ne reaguju na detetovu tugu, jer je njemu potrebno da u takvim situacijama bude uteeno. Univerzalne funkcije tuge su traenje pomoi i nadoknade za izgubljenim. Potrebno je reagovati na detetovo izraavanje emocija iako to moe izazvati jo jai pla kod deteta. Meutim, to je normalno i potrebno je detetu dati dozvolu da u potpunosti izrazi svoju tugu. Dete nikako ne treba da potiskuje svoje emocije.

Za dete je majino krilo najsigurnije i najudobnije mesto utehe, jer osea da ga neko titi i razume. Ako dete ne doivi izraz ljubavi ono postaje emocionalno hladna osoba koja ne uspostavlja kontakte sa drugim ljudima..3. PRAKTINI DEOCILJ AKTIVNOSTI: Cilj aktivnosti na temu tuga jeste podsticanje otvorenog iskazivanja emocije tuge kod dece.METOD RADA: demonstracija, metod razgovora, ilustrativno-demonstrativna metoda.OBLICI RADA: frontalni, grupni, individualni.

MATERIJAL: sliice koje prikazuju razvoj prie, pesma Vrapii Ti i ja.TOK AKTIVNOSTIUVODNI DEO

Aktivnost na temu tuga, u uvodnom delu, baziran je na razgovoru sa decom, gde je procenjena deju sposobnost diferecijacije emocija, kroz pitanja:

Da li znate ta je tuga?

Kako se ponaamo kada smo tuni?

Kako se tvoji roditelji ponaaju prema tebi kad si tuan/na?

ta radimo da bismo prestali da budemo tuni?

GLAVNI DEO

U glavnom delu dolazi do obrade prie , koja je prilagoena uzrastu dece i njihovim saznajnim mogunostima i laka za ilustrovanje. U ovom delu su upotrebljeni crtei delova prie, kako bi deca to bolje zapamtila pojedine oblike ponaanja.Stiglo je prolee, a sa njim je roen Bambi, neno lane koje su svi stanovnici ume pourili da pozdrave i upoznaju. Veverica, mii, ptiice, zei Trupko i drugi kunii i zeii - svi su, uzbueni bili kod Bambija i njegove mame.

Stiglo je jutro, i Bambi se pridigao na svoje tanane noice, pa krenuo da ispita sva udesa ume, uz pomo svojih prijatelja. Bilo je mnogo toga da se vidi i upozna, ali je Bambi imao odlinog vodia - Trupka.

Evo arenog leptira, eno slepog mia u visini, tu su i krtice to kopaju dugake tunele i ne vole sunce, i veseli kunii i ptice raznobojnog perja i kljunova...

Posle vie meseci bezbrinog i srenog ivota, stigla je zima, pa je Bambi opet imao ta da vidi i naui.

Jednog jutra, kad se probudio, iznenadio se koliko se uma izmenila.

- Pao je sneg! - rekla mu je mama. Poavi u etnju, Bambi opazi kako mu noge tonu u tu udnu belu stvar, hladnu, ali ipak prijatnu.

Drvee, bunje, trava i mahovina bili su pokriveni blistavim snegom.

Jednog dana Bambija probudi silan prasak, koji uzbuni svu umu. Sa svih strana umom su odjekivali pucnji puaka.

- To su lovci! - ulo se odasvud.

Mama kouta natera Bambija da bei koliko ga noge nose, i on je trao, trao, mislei pri tom na svoje prijatelje s nadom da e se i oni spasti. Ve je uo priu o lovu, o tome kako su jednog dana doli ljudi da svojim pukama poremete mir ume, i koliko su rtava ostavili za sobom...

Mama kouta, na alost, nije uspela da umakne lovcima, a s njom su poginule i mnoge druge ivotinje. Tata, moni jelen, pokuao je da utei Bambija, a i svi prijatelji doli su da podele tugu s njim. Dola je i koutica Falina sa kojom se Bambi celog leta igrao. Sada je ona, zajedno sa Trupkom i drugim prijateljima, preuzela brigu o Bambiju.

Bambi je znao da se u njih moe pouzdati.

Opet je dolo prolee, i Bambi sa uenjem otkrio da se neto menja u njegovom ivotu. Falinino prisustvo poelo je da mu znai mnogo vie nego drutvo svih drugih ivotinja.

Bambi se zaljubio!

I Falina je pokazivala svoju ljubav prema Bambiju - neno ga je protrljala njukicom.

Srea se vratila u umu, Bambi i Falina postali su nerazdvojni prijatelji. Jednog dana umu iznenada zahvati poar. Trebalo je beati, spasavati glavu. Vatra se irila, dim je poeo da gui, i sve ivotinje, meu kojima i Bambi i drugi jeleni i koute, pojurie prema reci. Vatra je plamtala sve jae, vrelina je postajala neizdrljiva, ali je Bambi, koji je sada ve bio porastao, pomagao drugim, slabijim ivotinjama da se izbave. Pratio ih je, jednu po jednu, dok su prelazile reku. On e biti poslednji koji e prei na drugu, spasonosnu obalu. Ne obazirui se na opasnost, Bambi je najpre pomogao svjim malim prijateljima da se domognu druge obale, pa se tek onda i sam pridruio drugim jelenima.

Postao je odrastao i odgovoran.

Zajedno sa decom i uz pomo aplikacija koje ilustruju celokupne situacije u prii, razgovaramo i deca odgovaraju na sledea pitanja:

Ko su likovi prie? Kako se Bambi oseao kada je izgubio majku?

Kako su se druge ivotinje ponaale prema Bambiju?

Kako se Falina ponaala prema Bambiju?

ta je Bambiju najvie pomoglo da preboli gubitak svoje majke?

Da li misli da je Bambi postao hrabriji i jai nakon gubitka majke? ta mu je najvie pomoglo u tome?

ZAVRNI DEO

U zavrnom delu, sluamo pesmicu koju izvodi Dragan Lakovi:Drugarstvo i deca igraju, kako bi se opustila od prethodnog razgovora o celoj ovoj temi. Zajedno sa decom izvodimo kratku koreografiju pesmice, kako bi se deca malo angaovala i fiziki, a ne samo mentalno, kao to je bio sluaj kroz prethodne delove aktivnosti.

4. ZAKLJUAK

Tuga je negativna emocija koja se uglavnom javlja zbog gubitka neeg vanog u detetovom ivotu. Vano je da dete slobodno izraava svoja oseanja i da ui kako da se nosi sa njima. Potiskivanje emocije tuge moe da izazove samo negativne posledice. Zbog toga odrasli ne smeju spreavati decu u izraavanju emocija. Porodica treba da utei dete i da mu prui ljubav i nenost kada je ono tuno. Isto tako treba da ga naui kako da se nosi sa tugom i da mu ukae na pozitivan izlaz iz tunih i negativnih situacija.Ako je porodica funkcionalna i otvoreno ispoljava svoja oseanja, kao i podstie dete da otvoreno iskazuje svoja oseanja, ono e odrasti u osobu koja ume da se nosi sa problemima, koja ume da voli, utei druge i da prui nenost i panju ljudima oko sebe. Ovo je vrlo bitna osobina za dete, tanije bitna navika i bitan faktor u celokupnom emocionalnom razvoju linosti.

Pria Bambi koja je obraena u praktinom delu ovog seminarskog rada, treba da ukae deci na ulogu prijatelja i porodice u tunim ivotnim trenucima. Deca treba da naue da je svaki gubitak u ivotu teak, ali da svaki gubitak u ivotu treba prebroditi. Tugu ne treba zadravati u sebi ve je treba podeliti sa dragim osobama kako bi se ta tuga lake prebolela.5. LITERATURA

Brkovi, A. (2011): Razvojna psihologija, aak: Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Milivojevi, Z. (1999): Emocije, Novi Sad, Prometej. Plutchik R., (1991): The emotions, Canada, University Press of America. Internet: www.wikipedia.org Preuzeto 20.01.2015.2