psihijatrija

SVEST1. Karakteristike svesti ''o samom sebi'' daje:a) Frojdb) Jaspersc) Jung2. Koja je psihi~ka funkcija evoluciono posmatrano najmla|a, ako se izuzmevolja ________________3. Psiha obuhvata pored svesnog i _________________ deo.4. Termin ''nesvesno'' u psihologiju je uveo:a) Frojdb) Jaspersc) Jung5. Sinonim u psihologiji za ''doìvljaj realnosti'' je:a) svestb) mi{ljenjec) percepcija6. Od latinske re~i ''conscientia'' izveden je pojam:a) mi{ljenjab) svestic) pam}enja7. Biolo{ki deo li~nosti po Frojdu koji je pod uplivom ''principa zadovoljstva'' je__________________8. Deo li~nosti koji ima tendencije kompromisa izme|u biolo{kog i moralnosti poFrojdu je _______________9. Termin za savest (kao instancu li~nosti) po Frojdu je ____________10. Jasnost doìvljavanja sebe ima tri kvaliteta orijentacije: autopsihi~kuorjentaciju, alopsihi~ku orjentaciju i ______________________11. Svest i svesnost su pojmovi koji imaju:a) isto zna~enjeb) razli~ito zna~enjec) kontradiktorno zna~enje12. Frojdov termin za nesvesno je:a) super egob) egoc) id13. Frojdov termin za savest, kao instancu li~nosti jea) idb) egoc) super ego14. Psihu ~ine svesni i _____________ deo li~nosti.15. Po Frojdu, postoje tri instance li~nosti: id, _________ i super ego.16. Poreme}aji svesti u {irem smislu su depresonalizacija, derealizacija,transformacije li~nosti i _______________17. Izmenjen doìvljaj sopstvene li~nosti je ___________________18. Izmenjen doìvljaj sopstvene okoline je ____________________19. Kad li~nost doìvljava da je neko drugi, a ne ona, to je

____________________20. Kvantitativni poreme}aji svesti su somnolencija, sopor i ___________21. Kvalitativni poreme}aji svesti su pomu}enja i _____________ svesti.22. U stanja pomu}ene svesti ubrajaju se pored mentalne kontuzije, amentnih ibunovnih stanja jo{ i _______________23. Za periode pomu}ene svesti pacijenti produkuju:a) potpunu amnezijub) delimi~nu amnezijuc) psihogenu amneziju24. Delirijum karakteri{u od pet navedenih samo dva psihopatolo{ka fenomena ito:a) sumanute idejeb) halucinacijec) konfabulacijed) agnozijee) psihomotorni nemir25. Amnezija za period suène svesti je:a) delimi~nab) potpunac) psihogena26. Suèna svest ili sumra~no stanje naglo nastaje, kratko traje i naglo prestaje.Zavr{ava se ______________ snom.27. Sumra~na stanja se javljaju kod dva od pet navedenih poreme}aja:a) psihoorganski sindromb) epilepsijac) patolo{ko napito stanjed) pani~ni poreme}aje) hipohondrija28. U stanja suène svesti spadaju dva od pet navedenih poremeć aja:a) somnabulizamb) autizamc) fuged) katatoni stupore) delirijum29. Oblik dislocirane svesti tokom spavanja, u kome se samo motorika aktivira je:a) katalepsijab) somnabulizamc) fuge30. Besciljna lutanja su:a) piromanijeb) fugec) kleptomanije31. ''Ve{ta~ki'' izazvano stanje suène svesti je _______________32. Autizam je poreme}aj:a) svesti u {irem smislub) percepcije

c) pa`nje33. Pitanje bolesniku ''da li drugi mogu da ~itaju va{e misli'' ili '' da li vi znate {tadruge osobe misle'', vezano je za testiranje:a) koncentracijeb) proboja ego granicac) percepcije34. Poreme}aj svesti u {irem smislu pored derealizacije, transformacije li~nosti iautizma jo{ je i __________________SVEST - ODGOVORI1. b)2. svest3. nesvesni4. a)5. a)6. b)7. id8. ego9. super ego10. spaciotemporalna11. b)12. c)13. c)14. nesvesni15. ego16. autizam17. depersonalizacija18. derealizacija19. transformacija20. koma21. suènja22. delirijumi23. b)24. b) i e)25. b)26. terminalnim27. b) i c)28. a) i c)29. b)30. b)31. hipnoza32. a)33. b)34. depersonalizacijaPA@NJA1. Zaokruì ta~an odgovora) Vigilnost je sposobnost odràvanja psihi~ke energije

b) Tenacitet je sposobnost odràvanja pa`nje na informaciji i njenogusmeravanjac) Vigilnost je sposobnost preusmeravanja pa`nje2. Arposeksija je poreme}aj jedne psihi~ke funkcije. Koje? _______________3. Hipervigilnost pa`nje prati:a) hipertenacitetb) hipotenacitetc) normotenacitet4. Hipovigilnost pa`nje prati:a) hipertenacitetb) hipotenacitetc) normotenacitet5. Hipertenacitet pa`nje prati:a) hipervigilnostb) hipovigilnostc) normovigilnost6. Hipotenacitet pa`nje prati:a) hipervigilnostb) hipovigilnostc) normovigilnost7. Tenacitet je:a) sposobnost usmeravanja pa`njeb) sposobnost odràvanja pa`njec) poreme}aj opaànja8. Za mani~ne osobe tipi~an je poreme}aj:a) hipovigilne i hipertenacitetne pa`njeb) hipervigilne i hipotenacitetne pa`njec) hipervigilne i hipertenacitetne pa`nje9. Za depresiju je tipi~an poreme}aj pa`nje tipa:a) hipervigilnost i hipotenacitetb) hipovigilnost i hipertenacitetc) hipovigilnost i hipotenacitet10. Poreme}aji pa`nje su (zaokruì dva ta~na odgovora):a) hipervigilnost i agresivnostb) iluzije, agnozije i halucinacijec) konfabulacijed) aproseksijae) hipovigilnost uz hipertenacitet11. Fiziolo{ki hipotenacitet je tipi~an za:a) tu`ne osobe (bezrazlo`no)b) decuc) vesele osobe (bezrazlo`no)12. Fiziolo{ka hipervigilnost je tipi~na za:d) tu`ne osobe (bezrazlo`no)e) decuf) vesele osobe (bezrazlo`no)

13. Vigilnost je karakteristika ________________ (popuni nedostaju}i termin).14. Tenacitet je karakteristika jedne psihi~ke funkcije. Koje?_________________15. Burdonovim testom se ispituje:a) pa`njab) svestc) volja16. Hipotenacitetna pa`nja je tipi~na za:a) hipervigilne osobeb) hipovigilne osobec) normovigilne osobe17. Hipertenacitetna pa`nja je tipi~na za:a) hipervigilne osobeb) hipovigilne osobec) normovigilne osobe18. U mani~nih bolesnika pa`nja je:a) hipervigilna i hipotenacitetnab) hipertenacitetnac) hipovigilna19. U depresivnih bolesnika pa`nja je:a) hipervigilnab) hipotenacitetnac) hipovigilna i hipertenacitetna20. Ubrzan misaoni tok je uskladjen sa _________________ pa`njom (popuninedostaju}i termin).21. Usporen misaoni tok je uskladjen sa hipertenacitetnom _____________(popuni nedostaju}i termin psihi~ke funkcije).22. Zaokruì ta~an odgovora) Pa`nja je usmeravanje i odràvanje psihič ke energije na informacijib) Pa`nja je opservacija spolja{njeg svetac) Pa`nja je opservacija spolja{njih i unutra{njih zbivanja u ~oveku23. Ubrzan misaoni tok je u osoba:a) hipovigilne pa`njeb) hipervigilne i hipotenacitetne pa`njec) hipertenacitetne pa`nje24. Pa`nja se testira primenom:a) MMPI testab) Ribotovljevog testac) Burdnovog testa25. Pa`nja je psihi~ka funkcija pomo}u koje ~ovek:a) usmerava i odràva svoju psihi~ku energiju na odredjenoj informacijib) vr{i selekciju informacijac) prepoznaje informacije26. Tenacitet pa`nje je __________________ pa`nje (popuni nedostaju}i termin)27. Sposobnost da se psihi~ka energija zadrì na odredjenoj informaciji zove se:a) vigilnost pa`nje

b) percepcijac) tenacitet pa`nje28. Vigilnost pa`nje je sposobnost efikasnog __________________ psihič keenergije sa informacijena informaciju (popuni nedostaju}i termin)29. Sposobnost da se pa`nja preusmerava sa informacije na informaciju nazivase:a) aktivna pa`njab) vigilnost pa`njec) dinami~ka pa`nja30. Vigilnost i tenacitet kod uravnoteène osobe:a) aktiviraju se naizmeni~no i u obrnutoj srazmerib) pojavljuju se u isto vremec) u direktnoj su srazmeri32. Pasivna pa`nja organizuje se na nivou subkortikalnih struktura i aktivira se naslede}i na~in:a) pokre}e je svesna voljna odlukab) povezana je sa motivacijomc) automatski31. Jaka dra` (svetlost ili zvuk) pokre}e:a) pasivnu pa`njub) naizmeni~no aktivnu i pasivnu pa`njuc) aktivnu pa`nju32. Aktivna ili voljna pa`nja organizuje se:a) na nivou subkortikalnih strukturab) kroz sadejstvo subkortikalnih struktura sa neokorteksomc) na nivou neokorteksa33. Osnovni poreme}aj pa`nje je rasejanost ili ________________35. Tip ''rasejanog nau~nika'' je:a) poja~an tenacitet, smanjena vigilnostb) poja~an tenacitet, poja~ana vigilnostc) smanjen tenacitet, poja~ana vigilnost36. Tip ''rasejanog u~enika'' je:a) poja~ana vigilnost, poja~an tenacitetb) oslabljena vigilnost, poja~an tenacitetc) poja~ana vigilnost, oslabljen tenacitet37. O{te}enje tenaciteta i vigilnosti i nemogu}nost filtriranja informacija zbogunutra{njih sadràja, dogadja se kod:a) neuroti~nih bolesnikab) shizofrenih bolesnikac) poreme}aja li~nosti38. Funkcije pa`nje kod pismenih bolesnika ispitujemo:a) VITI-jemb) Burdonovim testomc) MMPI testom39. Ispitivanje funkcije pa`nje kod nepismenih pacijenata vr{i se pomo}u

_________________ testa.PA@NJA - ODGOVORI1. c)2. pa`nje3. b)4. a)5. b)6. a)7. b)8. b)9. b)10. d) i e)11. b)12. b)13. pa`nje14. pa`nje15. a)16. a)17. b)18. a)19. c)20. hipervigilnom21. pa`njom22. a)23. b)24. c)25. a)26. usredsredjenost (odràvanje)27. c)28. preusmeravanje (usmeravanje)29. b)30. a)31. c)32. a)33. b)34. aproseksija35. a)36. c)37. b)38. b)39. Pjeron TuluzovogPERCEPCIJA1. Psihi~ka funkcija putem koje se postiè prepoznavanje informacija, predmetakao celine i upotrebne vrednosti predmeta naziva se:a) pa`njab) inteligencija

c) percepcija2. _____________ je sposobnost ljudi da preko ~ulnih organa odraze predmete,pojave (informacije) objektivne realnosti. (popuni nedostaju}i termin)3. ______________ je subjektivno odraàvanje osobina informacije (popuninedostaju}i termin)4. Ose}aj i psihi~ko iskustvo (engrami) na nivou psihosentorijalnih centaraspajaju se i daju:a) opaànjeb) mi{ljenjec) pam}enje5. Poreme}aji opaànja su pored agnozija, iluzija i ______________.6. Nemogu}nost prepoznavanja vidjenih predmeta pri o~uvanoj o{trini vida i{irini vidnog polja zove se:a) iluzijab) taktilna agnozijac) opti~ka agnozija7. Nemogu}nost prepoznavanja zvuka kod o~uvanog ~ula sluha, naziva se:a) akusti~ka agnozijab) auditivne halucinacijec) iluzije8. Asterognozija je:a) akusti~ka agnozijab) opti~ka agnozijac) taktilna agnozija9. Neuvi|anje sopstvenog defekta ili bolesti naziva se ____________10. Iluzije su:a) pogre{no prepoznavanje informacijab) nemogu}nost prepoznavanja vidjenih predmeta kod o~uvanog ~ula vidac) kvalitativni poreme}aj u sferi percepcije11. Iluzije se javljaju u dva navedena poreme}aja:a) posebnih afektivnih stanja (npr. strah)b) kod bipolarnog poreme}ajac) delirijum tremensad) kod agorafobijee) kod pani~nog poreme}aja12. Kod akutnih du{evnih oboljenja kao {to su toksi{ne i afektivne psihoze,javljaju se:a) agnozijeb) paraidolijec) iluzije13. Halucinacije su percepcije:a) kod kojih postoji nemogu}nost prepoznavanja vidjenih predmetab) koje ne postoje u objektivnoj realnostic) koje postoje u objektivnoj realnosti ali se pogre{no prepoznaju14. Halucinacije mogu biti auditivne, taktilne, vizuelne, senzitivne, ekstrakampne,olfaktivne i ________________

15. Halucinacije se u 50% slu~ajeva javljaju kod:a) neurozeb) poreme}aja li~nostic) shizofrenije16. Elementarne vizuelne halucinacije (ta~kice, svetlucavi krugovi) javljaju se presvega kod:a) neurozab) shizofrenijec) epilepsije17. Ekstrakampine halucinacije su takvi fenomeni da se opaàju predmeti koji senalaze van vidnog _______________ (upi{i nedostaju}i termin)18. Viscerosenzitivni poreme}aji unutra{njih organa mogu imati sli~nosti sa________________ halucinacijama i obrnuto (dopuni nedostajuci termin).19. Agnozije se po pravilu javljaju u okviru:a) sumanutih psihozab) mo`danog organskog psihosindromac) kod epilepsije20. Perceptivne obmane nastale usled nepa`nje, usled dejstva afekta, uslednavike i paraidolije, nazivaju se:a) halucinacijeb) agnozijec) iluzije21. Agnozija je poreme}aj:a) svestib) percepcijec) mi{ljenja22. Iluzija je poreme}aj:a) afektab) svestic) percepcije23. Halucinacije su poreme}aji:a) percepcijab) pam}enjac) emocija24. Anozognozija je poreme}aj:a) svestib) percepcijec) volje25. Poreme}aj telesne sheme je ______________________26. Autotopagnozija je poreme}aj:a) motorikeb) senzibilitetac) telesne sheme27. Asterognozija je agnozija:a) akusti~kab) opti~ka

c) taktilna28. Nesposobnost prepoznavanja scenskog zbivanja je ____________ agnozija.29. Simultana agnozija je nesposobnost prepoznavanja:a) sebeb) scenskog zbivanjac) okoline30. Dijagnosti~ki zna~aj u lokalizaciji mesta àri{ta imaju:a) agnozijeb) iluzijec) halucinacije31. Halucinatorni doìvljaji scenskog karaktera su:a) onirizamb) fugec) konfabulacijePERCEPCIJA - ODGOVORI1. c)2. ~ulno3. ose}aj4. a)5. halucinacije6. c)7. a)8. c)9. anozognozija10. a)11. a), c)12. c)13. b)14. gustativne ili cenestopatske15. c)16. c)17. polja18. cenestetskim19. b)20. c)21. b)22. c)23. a)24. b)25. autotopagnozija26. c)27. c)28. simultana29. b)30. a)31. a)

INTELIGENCIJA1. Jedna od navedenih definicija je ta~na:a) Inteligencija je psihi~ka dispozicija intelektualnog funkcionisanja ~ovekab) Inteligencija je skup nau~enih obrazaca pona{anjac) Inteligencija je instinktivno pona{anje ~oveka2. Inteligencija je nasledje:a) ta~nob) neta~noc) ta~no, ali se i razvija3. Razvoj inteligencije se zavr{ava:a) oko 10. godb) oko 20. godc) oko 30. god4. Prema Sternu:a) Inteligencija je sposobnost re{avanja novih problema i snalaènja u novimsituacijamab) Inteligencija je sposobnost apstraktnog mi{ljenjac) Inteligencija je isklju~ivo socijalna komponenta li~nosti5. Intelektualni deficiti se klini~ki dele na:a) urodjene i ste~eneb) neuroti~ne i kod poreme}aja li~nostic) mentalne retardacije i grani~na stanja6. Nivo inteligencije se odredjuje:a) psihoterapijomb) testovimac) biolo{kim metodama7. Za merenje inteligencije u klini~koj praksi se koristi:a) Burdonov testb) Mali klini~ki test inteligencijec) Pjeron-Tuluzov test8. Demencije se dele prema prognozi na:a) reparabilne i ireparabilneb) akutne i hroni~nec) lake i te{ke9. Inteligencija je u direktnoj korelaciji sa stepenom obrazovanja:a) ta~nob) neta~noc) zavisi od materijalnog statusa10. Jedan veliki psihijatar plasti~no je ozna~io rezliku izmedju demenacije imentalne retardacije: ''Dementan ~ovek je bogata{, koji je osiroma{io, amentalno retardiran oduvek ìvi u siroma{tvu''.a) Adlerb) Esuirolc) Pjer Jane11. Psiholo{ki testovi WB Skala i Ravenove progresivne matrice služ e zaklini~ko ispitivanje:

a) inteligencijeb) pa`njec) pam}enja12. Po Spirmanu je za nastanak inteligencije zna~ajan:a) G ili op{ti faktorb) S ili specifi~ni faktorc) G i S faktor13. Prose~ni nivo inteligencije izraèn koli~nikom inteligencije iznosi:a) oko 100b) oko 170c) oko 20014. ''Salonski idioti'' mogu nau~iti fraze i manire, ina~e pripadaju intelektualnodeficitarnim osobama i to:a) te{kob) umerenoc) lako15. Gubitak intelektualno-mnesti~kih sposobnosti ~oveka je ____________.16. Sinonimi za demenciju su:a) oligofrenijab) slaboumljec) uznemirenostd) izlapeloste) uro|ena glupost17. Na~in izraàvanja i opho|enja za naj~e{}e o{te}en kod:a) urodjeno intelektualno deficitarnih osobab) ste~eno intelektualno deficitarnih osobac) ta~no je i a) i b)18. ''Mali testovi'' inteligencije treba da budu prilagodjeni:a) polub) o~ekivanom intelektualnom nivouc) raspoloènju ispitanika19. Zadatak ''100-7'' je u klini~koj praksi ~est kod ispitivanja numeri~kihsposobnosti u okviru psihi~ke funkcije ______________20. Bukvalno tuma~enje pojmova je tipi~no za osobe o{te}ene_________________.21. Degenerativna stigmata su ~esta kod:a) depresivnihb) anksioznihc) mentalno insuficijentnihINTELIGENCIJA - ODGOVORI1. a)2. c)3. b)4. a)5. a)6. b)

7. b)8. a)9. b)10. b)11. a)12. c)13. a)14. c)15. demencija16. b) i d)17. c)18. b)19. inteligencije20. inteligencije21. c)PAM]ENJE1. Zaokruì ta~an odgovora) Pam}enje je ''unutra{nji govor''b) Pam}enje je psihi~ka funkcija kognitivnog blokac) Pam}enje je ''logi~ko saznanje''2. U fiziolo{koj osnovi pam}enja leè molekularne promene u sinapsama. Tragili otisak u mozgu naziva se _______________3. Faze procesa pam}enja su fiksacija, retencija i ________________________4. Kod namernog upam}ivanja od psihi~kih funkcija angaòvane su pa`nja i________________5. U~enje je vid:a) aktivnog pam}enjab) nenamernog upam}ivanjac) aktivnog i pasivnog pam}enja6. Hipermnezija, amnezija i hipomnezija su:a) kvantitativni poreme}aji svestib) kvalitativni poremecaji pam}enjac) kvantitativni poreme}aji pam}enja7. Hipermnezija je:a) kompenzatorni fenomen koji se javlja nakon amnezijeb) kompenzatorni fenomen koji prethodi amnezijic) intenzivno, veoma efikasno pam}enje8. Amnezija je:a) kvantitativni poreme}aj pam}enjab) kvalitativni poreme}aj pam}enjac) kvalitativni poreme}aj pam}enja koji moè biti uslovljen gubitkom svesti9. Retrogradna amnezija zna~i nese}anje za doga|aje:a) koji su prethodili gubitku svestib) koji slede trenucima gubitka svestic) u periodu stanja naru{ene svesti10. Anterogradna amnezija zna~i nese}anje za doga|aje:

a) koji su prethodili gubitku svestib) koji slede trenucima gubitka svestic) u periodu stanja naru{ene svesti11. Kongradna i retro anterogradna amnezija su sinonimi:a) dab) nec) kongradna amnezija je samo jedan vid retro-anterogradne amnezije12. Ribotovljev zakon revizije se odnosi na:a) amneziju u patolo{kom senijumub) amneziju kod traumatskog o{te}enja CNS-ac) amneziju kod apopleksije13. Histeri~na (sistematizovana) amnezija, koja se sre}e u histeri~nimsumrač nim stanjima se odnosi na doga|aje:a) od osobitog emocionalnog zna~ajab) koji neposredno prethode histeri~nom sumra~nom stanjuc) koji neposredno slede histeri~no sumanuto stanje14. Hipomnezija je:a) kvalitativni poreme}aj pam}enja i odnosi se na umanjenu sposobnostreprodukcije engramab) kvantitativni poreme}aj pam}enja i odnosi se na umanjenu sposobnostreprodukcije engramac) kvalitativni poreme}aj pam}enja i predstavlja gubitak se}anja za neki doga|ajili zbivanja15. Alomnezija je:a) ''se}anje'' o fantasti~nim dogadjajimab) izopa~eno se}anje za realne doga|ajec) umanjena sposobnost se}anja16. Pseudomnezija je:a) ''se}anje'' o fantasti~nim dogadjajima (patolo{ka novotvorevina)b) izopa~eno se}anje za realne dogadjajec) umanjena sposobnost se}anja17. O kojem kvalitativnom poreme}aju se radi kada osoba ispunjava praznine use}anju izmi{ljenim doga|ajima. ___________________18. Pseudologija fantastika je bolesna sklonost laganju i izmi{ljanju doga|aja. Pritome osoba:a) veruje u sopstvene fantazijeb) ne veruje u sopstvene fantazijec) zna ta~no {ta je la`, a {ta je stvarnost19. Pseudologija fantastika je:a) patolo{ka op{irnostb) patolo{ka la`ljivostc) patolo{ka op{irnost i patolo{ka la`ljivost20. Uslovljavanjem, mehani~kim na~inom i metodom ''poku{aj i gre{ka'' osoba:a) mislib) percipirac) u~i

21. Poreme}aji pam}enja se dele na:a) poreme}aje po formi i po sadrìnib) kvalitativne i kvantitativnec) uro|ene i ste~ene22. Angaòvanje psihi~ke funkcije kod upam}ivanja su:a) volja i nagonib) emocije i nagonic) volja i pa`nja23. Aktivno pam}enje je:a) u~enjeb) percepcijac) hipermnezija24. Hipermnezija je psihopatolo{ki fenomen:a) mi{ljenjab) percepcijec) pam}enja25. Umanjena sposobnost reprodukcije engrama (se}anja) je_________________26. Alomnezija, pseudomnezija, konfabulacije i pseudologija fantastika su:a) kvantitativni poreme}aji pam}enjab) kvalitativni poreme}aji pam}enjac) poreme}aji mi{ljenja po sadràju27. ''Iluzije pam}enja'' (izopa~ena se}anja realnosti) su:a) konfabulacijeb) pseudomnezijec) alomnezije28. ''Halucinacija pam}enja'' (patolo{ka novotvorevina se}anja) je:a) konfabulacijab) pseudomnezijac) alomnezija29. Konfabuliraju}i pacijenta) ispunjava periode nese}anja iz pro{losti izmi{ljenim sadràjimab) predvi|a budu}nostc) sna`no se koncentri{e30. Prose~no obrazovana osoba trebalo bi da upamti kroz uobi~ajenu proceduruispitivanja pam}enja:a) petocifren brojb) {estocifren brojc) sedmocifren broj31. Razgovor o doga|ajima iz bliè i dalje pro{losti vaàn je zbog uvida u:a) obrazovanje osobeb) stanje svestic) funkciju pam}enja sagovornikaPAM]ENJE - ODGOVORI1. b)2. engram

3. reprodukcija, rekognicija4. volja5. a)6. c)7. c)8. a)9. b)10. a)11. b)12. a)13. a)14. b)15. b)16. a)17. konfabulacija18. a)19. b)20. c)21. b)22. c)23. a)24. c)25. hipomnezija26. b)27. c)28. b)29. a)30. b)31. c)MI[LJENJE1. Zaokruì ta~an odgovora) Mi{ljenje je ''~ulno saznanje''b) Mi{ljenje je ''logi~no saznanje''c) Mi{ljenje je ''receptivna aktivnost''2. Osnovni tipovi mi{ljenja su:a) konkretno i apstraktnob) inkubacija i iluminacijac) rasulo misli i blok misli3. Asptraktno mi{ljenje se zasniva na:a) slikovitim predstavamab) kori{}enju pojmovac) ~ulnoj spoznaji4. Konkretno mi{ljenje je svojstveno:a) mani~nim bolesnicimab) deci, oligofrenim i dementnim osobamac) depresivnim bolesnicima

5. Rasu|ivanje je:a) poreme}aj mi{ljenja po formib) poseban oblik mi{ljenjac) poreme}aj mi{ljenja po sadràju6. Analiza je:a) poreme}aj mi{ljenja po formib) neologizamc) misaona operacija7. Dedukcija je dono{enje generalnog zaklju~ka:a) na osnovu pojedina~nih podatakab) na osnovu op{te poznatog, utvrdjenog stavac) na osnovu jedne sloène pojave8. Poreme}aji mi{ljenja se dele na dve velike grupe:a) blok misli i sumanute idejeb) poreme}aji po formi i po sadràjuc) precenjene i prisilne ideje9. Usporen misaoni tok je:a) poreme}aj mi{ljenja po sadràjub) neologizamc) poreme}aj mi{ljenja po formi10. Usporen misaoni tok je tipi~an za:a) manijub) delirijum tremensc) depresiju11. Blok misli je tipi~an simptom kod:a) demencijeb) alkoholne halucinozec) shizofrenije12. Mutizam je:a) potpuno gu{enje impulsa za govoromb) ''bujica ideja''c) iluzija13. Ubrzan misaoni tok je tipi~an za:a) neurozub) manijuc) demenciju14. Logoreja je:a) ideacijska disocijacijab) poja~an impuls za govoromc) blok misli15. Logoreja je tipi~na za:a) Korsakovljevu psihozub) manijuc) alkoholnu halucinozu16. Patolo{ka op{irnost je u vezi sa:a) stuporom

b) gubitkom ciljne predstavec) mutizmom17. Rasulo misli se javlja kod:a) paranojeb) depresijec) shizofrenije18. Rasulo misli se naziva jo{ i:a) blok mislib) verbigeracijac) ideacijska disocijacija19. Inkoherentno mi{ljenje se javlja:a) u stanjima o~uvane svestib) u stanjima o{te}ene svestic) kod depresivnih osoba20. Kod akutnih toksi~nih i infektivnih psihoza javlja se:a) rasulo mislib) blok mislic) inkoherentno mi{ljenje21. Perseveracija je:a) poreme}aj mi{ljenja po formib) poreme}aj svestic) poreme}aj emocija22. Perseveracija se javlja kod:a) organskih o{te}enja mo`danog tkivab) manijec) patolo{ke ljubomore23. Precenjene ideje su:a) konfabulacijeb) poreme}aji mi{ljenja po sadràjuc) neologizmi24. Precenjene ideje su:a) prisilni fenomenib) jako emocionalno obojeni sadràjic) sumanute ideje25. Prisilne ideje su sadràji:a) koje bolesnik moè voljno odagnatib) koje se bolesniku name}u van njegove voljec) koji su jako emocionalno obojeni26. Prisilne ideje su tipi~an psihopatolo{ki fenomen kod:a) depresijeb) opsesivno-kompulzivne neurozec) Korsahovljeve psihoze27. Prisilne radnje su:a) kriptomnezijeb) prisilne mislic) prisilni podsticaji da se izvr{i neka radnja

28. Sumanute ideje su:a) blokovi mislib) verbigeracijec) poreme}aji mi{ljenja po sadràju29. Sumanute ideje su tipi~an simptom:a) demencijeb) neurozec) psihoze30. Sumanute ideje se mogu analizirati:a) prema sadràju, strukturi i mehanizmu nastankab) prema sloènostic) nijedan odgovor nije ta~an31. Prema strukturi sumanute ideje se dele na:a) paranoidne i jednostavneb) paranoi~ne i sloènec) paranoidne i paranoi~ne32. Paranoi~no strukturirane sumanute ideje su:a) podlo`ne korekcijib) visoko sistematizovane i kvazilogi~nec) labavog ideo-afektivnog bloka33. Kod paranoi~no strukturiranih sumanutih ideja ideo-afektivni blok je:a) labavb) ~vrstc) ne postoji34. Paranoidno strukturirane sumanute ideje su:a) visoko sistematizovaneb) nepovezane i labilnog ideo-afektivnog blokac) kvazilogi~ne i nepodlo`ne korekciji35. Paranoidno strukturirane sumanute ideje su tipi~ne za:a) fobijeb) erotomanijuc) shizofreniju36. Kod patolo{ke ljubomore struktura sumanutih ideja je:a) jednostavnab) paranoidnac) paranoi~na37. Paranoi~na struktura sumanutih ideja je tipi~na za dva navedenaporeme}aja:a) demencijub) patolo{ku ljubomoruc) shizofrenijud) erotomanijue) delirijum tremens38. Kod revandikacionih psihoza ideo-afektivni blok je:a) labavb) ~vrst

c) ne postoji39. Intuitivnim, interpretativnim, halucinatornim i fabulativnim mehanizmomnastaju:a) anksioznostb) precenjene idejec) sumanute ideje40. Fabulativni mehanizam nastanka sumanutih ideja je tipi~an za:a) alkoholnu halucinozub) parafrenijuc) shizofreniju41. Mahanizmi nastanka sumanutih ideja su:a) intuitivni, halucinatorni, perseveracijab) intuitivni, halucinatorni, imaginativni i interpretativnic) fabulativni, iluminacija i verifikacija42. Sumanute ideje nastaju na:a) terenu bolesne osnove li~nostib) terenu zabludec) terenu primitivne strukture li~nosti43. Sumanute ideje ekonomske propasti su tipi~ne za:a) manijub) demencijuc) depresiju44. Sumanute ideje odnosa su tipi~ne za:a) manijub) shizofrenijuc) fobiju45. Za maniju su tipi~ne:a) sumanute ideje ljubomoreb) religiozne sumanute idejec) sumanute ideje veli~ine, visokog porekla, pronalaza{tva46. Sumanuto uverenje bolesnika da mu misli oduzimaju, ubacuju ili ~itaju jetipi~an simptom kod:a) pasioniranih idealistab) obolelih od shizofrenijec) obolelih od depresije47. Erotomanska sumanuta ideja je:a) sumanuto ubedjenje bolesnika da ga partner varab) sumanuto ubedjenje da je oboleo od neizle~ive bolestic) nijedan odgovor nije ta~an48. Sumanute ideje su tipi~an simptom:a) fobijab) neurozac) psihoza49. ''Fuga idearum'' se javlja kod:a) alkoholi~arab) depresivnih

c) mani~nih50. Mehanizmi nastanka sumanutih ideja su intuitivni, interpretativni,halucinatorni i ____________________ (upisati nedostajuci termin)51. Mutizam je potpuno ga{enje impulsa za ________________________(upisatinedostajuci termin)52. Prema strukturi, sumanute ideje se dele na paranoidne i______________(upisati nedostaju}i termin)53. Poreme}aji mi{ljenja se dele na poreme}aje po formi i po___________________(upisati nedostaju}i termin)54. Blok misli je poreme}aj mi{ljenja po __________________(upisatinedostaju}i termin)55. Sumanuta ideja je poreme}aj mi{ljenja po ___________________(upisatinedostaju}i termin)56. Logoreja je poja~an impuls za __________________(upisati nedostaju}itermin)57. Rasulo misli je tipi~an simptom ___________________(upisati nedostaju}itermin)58. Kod patolo{ke ljubomore struktura sumanutih ideja je______________(upisati nedostaju}i termin)59. Inkoherentno mi{ljenje je poreme}aj mi{ljenja po ________________(upisatinedostaju}i termin)MI[LJENJE - ODGOVORI1. b)2. a)3. b)4. b)5. b)6. c)7. b)8. b)9. c)10. c)11. c)12. a)13. b)14. b)15. b)16. b)17. c)18. c)19. b)20. c)21. a)22. a)23. b)24. b)

25. b)26. b)27. c)28. c)29. c)30. a)31. c)32. b)33. b)34. b)35. c)36. c)37. b) i d)38. b)39. c)40. b)41. b)42. a)43. c)44. b)45. c)46. b)47. c)48. c)49. c)50. imaginatorni (fabulativni)51. govorom52. paranoi~ne53. sadràju54. formi55. sadràju56. govorom57. shizofrenije58. paranoi~na59. formiEMOCIJE1. _________________ mogu biti prijatne (ljubav, radost) i neprijatne (strah,srd`ba) (upisati termin psihi~ke funkcije).2. Raspoloènje i afekti su stanja ___________________ (zavr{i re~enic3. u jednim terminom)4. ____________________ je dugotrajno i ravnomerno stanje emocija (upisatinedostaju}i termin).5. Dugotrajno i ravnomerno stanje emocija je:a) afektb) raspoloènjec) apatija

6. Kratkotrajno i intenzivno stanje emocija, koje je pra}eno vidljivim telesnimmanifestacijama je:a) suèna svestb) raspoloènjec) afekt7. Afekti su kratkotrajna i intenzivna stanja emocija pra}ena ___________manifestacijama (upi{i nedostaju}i termin).7. Karakteristike afekta su (dve od slede}ih):a) abulijab) projekcijac) iradijacijad) konfabulacijae) fuge8. Mi{ljenje koje je u skladu sa aktuelnim afektom je:a) pojmovnob) magijskoc) sintiimno9. Psihopatolo{ki fenomeni emocija su:a) kvantitativni i kvalitativnib) samo kvantitativnic) samo kvalitativni10. Od 5 navedenih, kvantitativni poreme}aji emocija su slede}a dva fenomena:a) apatijab) amnezijac) katatonijad) fugee) euforija11. Hipertimija polarisana u smislu veselosti je ________________ (zavrsire~enicu jednim terminom)12. Euforija je:a) hipertimija polarisana kao veselostb) nemogu}nost ko~enja afektac) i a) i b) je ta~an odgovor13. Hipertimija polarisana u smislu tuge je ________________ (zavr{i re~enicujednim terminom)14. Depresija je:a) sniènje afektab) hipertimija polarisana u smislu tugec) produèno trajanje jednog afekta15. Sniènje emocija je:a) depresijab) àlostc) apatija16. Afekt koji traje znatno duè od uobi~ajenog je:a) produèni afektb) ambivalencija

c) emocionalna inkontinencija17. Naglo i brzo smenjivanje emocija je:a) ambivalencijab) emocionalna inkontinencijac) emocionalna labilnost18. Emocionalna _______________ je naglo i brzo smenjivanje emocija. (upisatinedostaju}i termin)19. Emocionalni energetski deficit je:a) apatijab) depresijac) depresija i apatija20. Poreme}aj u kome jedan afekt traje znatno duè od uobi~ajenog zove se______________ afekt.21. Nemogu}nost ko~enja afektivnog ispoljavanja je:a) emocionalna labilnostb) emocionalna inkontinencijac) oba odgovora su ta~na22. Istovremeno postojanje suprotnih ose}anja zove se _______________.23. Istovremeno postojanje suprotnih ose}anja je:a) afektivna inkontinencijab) ambivalentnostc) euforija24. Ambivalencija je postojanje suprotnih ose}anja:a) jedno za drugimb) u razli~ito vremec) istovremeno25. Paramimija je poreme}aj afekta:a) kvalitativnib) kvantitativnic) i jedan i drugi26. Paramimija je poreme}aj:a) percepcijeb) mi{ljenjac) afekta27. Kvalitativni poreme}aji emocija su pored defekta emocionalnog odnosa iparamimije jo{ i ______________________________________28. Paratimija je:a) kvantitativni poreme}aj afektab) kvalitativni poreme}aj afektac) poreme}aj mi{ljenja29. Paratimija je poreme}aj:a) svesti u {irem smislub) mi{ljenjac) emocija30. Paratimija je:a) ideo-afektivna disocijacija

b) ideo-afektivni blokc) katarza31. Tzv. ''zarazna'' osobina emocija je _________________ rezonanca (napi{inedostaju}i termin).32. Afekt koji ima burnu emocionalnu reakciju pra}enu sna`nim motornimpra`njenjem, a javlja se na mali povod je:a) patolo{ki afektb) nivelirani afektc) afekt uzbu|enja33. Jungovim asocijativnim testom ispituju se:a) nagonib) voljac) emocije34. Ror{ah je projektivni test za ispitivanje:a) potisnutih emocijab) hipnotisanih osobac) gnosti~kih funkcijaEMOCIJE - ODGOVORI1. emocije2. emocije3. raspoloènje4. b)5. c)6. telesnim ili vegetativnim7. b) i c)8. c)9. a)10. a) i e)11. euforija12. a)13. depresija14. b)15. c)16. a)17. c)18. labilnost19. a)20. produèni21. b)22. ambivalencija23. b)24. c)25. a)26. c)27. paratimija28. b)

29. c)30. a)31. emocionalna32. a)33. c)34. a)VOLJA1. Popuni termin psihi~ke funkcije za koju se zna da je pored svesti najmla|a_____________2. Popuni nedostaju}i termin u slede}oj definiciji: _________________ jeenergija svesnog JA, koja se ulaè u realizaciju svesne ili odbacivanjeneprihvatljive èlje.3. Poreme}aji volje su:a) hipotenacitet i hipervigilnostb) kvantitativni, impulzivnost i katatoni sindromc) agnozije, iluzije i halucinacije4. Katatni sindrom je poreme}aj:a) pa`njeb) svestic) volje5. Impulzivnost je poreme}aj ______________ (upi{i termin psih. funkcije).6. Izraz ''slobodna volja'' se relativno èsto koristi u:a) psihijatrijskom intervjuub) sudskoj medicinic) fiziologiji pam}enja7. Kvantitativni poreme}aji volje su, pored hipobulije i _____________. (popuninedostaju}i termin)8. Slabost volje je ______________ (popuni nedostaju}i termin)9. Gubitak volje je ______________(popuni nedostaju}i termin)10. Hipobulija je:a) kvantitativni poreme}aj voljeb) kvalitativni poreme}aj voljec) poreme}aj mi{ljenja11. Abulija je:a) kvantitativni poreme}aj voljeb) kvalitativni poreme}aj voljec) poreme}aj mi{ljenja12. Sugestibilnost je poreme}aj:a) pa`njeb) voljec) opaànja13. Nekriti~no prihvatanje tu|ih stavova je ________________ (popuninedostaju}i termin)14. Najvi{i stepen sugestibilnosti je _________________(popuni nedostaju}itermin)15. Docilnost je nekriti~na ________________ (popuni nedostaju}i termin)

16. Nekriti~no prhvatanje tu|ih stavova je:a) agnozijab) sugestibilnostc) perseveracija17. Psihomotorni sindrom nastao slabljenjem voljnih uticaja je:a) katatoni stuporb) depresivni stuporec) psihoti~ni {ub18. U stuporu pacijent je:a) svestan, percipira i pamtib) svestan, ne percipira i pamtic) svestan, percipira i nepamti19. Perseveracija i verbigeracija su poreme}aji:a) pam}enja i mi{ljenjab) volje i mi{ljenjac) pam}enja i volje20. EHO katatoni fenomeni su pored ehopraksije, eholalije i ___________.21. Katatona pomama, stereotipija pona{anja, kao i aktivni negativizam su:a) hipokinetski poreme}aji voljeb) bihevioralni parametri poreme}enog pam}enjac) hiperkinetski poreme}aji volje22. Hiperkinetski poreme}aj volje je:a) katatoni stuporb) katalepsijac) negativizam23. Hipokinetski poreme}aj volje je:a) katatoni stuporb) katatona pomamac) pasivni negativizam24. Siroma{tvo pokreta i pasivno zadràvanje poloàja u koji je telo ili deo telapostavljen je:a) katatoni stuporb) katalepsijac) pasivni negativizam25. Pojava da pacijent bude u najbizarnijim poloàjima tela je:a) katatona pomamab) katatoni stuporc) vo{tana savitljivost (flexibilitas cerea)26. ''Psihi~ki jastuk'' je fenomen:a) spasticitetab) vo{tane savitljivostic) o{te}enih nagona27. Pojava u kojoj pacijent ponavlja pokrete drugih ljudi je ___________28. Ponavljanje tu|ih re~i je ________________29. Ponavljanje (imitiranje) mimike sagovornika je ________________30. Stereotipija je:

a) besmisleno ponavljanje pokreta, radnje, misli, re~ib) prenagla{enost, upadljivost, afektacija radnji ili govorac) ne samo upadljivo, ve} i ~udno pona{anje31. Prenagla{enost, upadljivost, afektacija u izvo|enju neke radnje ili govora je________________32. Upadljivo ali i ~udno pona{anje je:a) hipervigilnostb) perseveracijac) bizarnost33. Motorne radnje koje se odvijaju odmah nakon stimulacije, gotovo bezprisustva volje su:a) impulzivne radnjeb) prisilne radnjec) negativizmi34. Opiranje izvr{enju naloga je _______________35. Alkoholisanost, umor i emotivna stanja mogu uticati na voljnu aktivnost:a) dab) nec) samo u osoba oskudnih intelektualnih potencijala36. Bizarnost je:a) besmisleno ponavljanje pokreta, radnji, misli, re~ib) prenagla{enost, upadljivost, afektacija radnji ili govorac) ne samo upadljivo ve} i ~udno pona{anje37. Manirovanost je:a) besmisleno ponavljanje pokreta, radnji, misli, re~ib) prenagla{enost, upadljivost, afektacija radnji ili govorac) ne samo upadljivo ve} i ~udno pona{anje38. Ehopatije (fenomen ogledala) su (zaokruì dva ta~na odgovora):a) poreme}aji nagonab) poreme } aji voljec) prisilni fenomenid) ehopraksija, ehomimija i eholalijae) poreme}aji percepcijeVOLJA - ODGOVORI1. volja2. volja3. b)4. c)5. volje6. b)7. abulije8. hipobulija9. abulija10. a)11. a)12. b)

13. sugestibilnost14. docilnost15. sugestibilnost16. b)17. a)18. a)19. b)20. ehomimije21. c)22. c)23. a)24. b)25. c)26. b)27. ehopraksija28. eholalija29. ehomimija30. a)31. manirizam32. c)33. a)34. negativizam35. a)36. c)37. b)38. b) i d)NAGONI1. Vitalne nagone delimo na nagone samoodrànja i nagone______________________ (zavr{iti re~enicu sa dve re~i).2. Nagon samoodrànja obuhvata nagon za `votom i nagon za___________________ (zavr{iti re~enicu jednom re~ju).3. Realizovano ekstremno sniènje nagona za ìvotom se manifestuje___________________ (zavr{iti re~enicu jednom re~ju).4. Anoreksija je:a) kvantitativni poreme}aj nagona za ishranomb) poreme}aj percepcijec) poreme}aj voljne aktivnosti5. Kvalitativni poreme}aji nagona za ishranom su pored koprofagije,antropofagije, jo{ i_____________________6. Seksulane inverzije su:a) kvantitativni poreme}aji seksualnog nagonab) poreme}aji u izboru seksualnog objektac) poreme}aji u na~inu zadovoljenja seksulanog nagona7. Seksualne perverzije su:a) poreme}aji u na ~ inu zadovoljenja seksualnog nagona

b) poreme}aji u izboru seksualnog objektac) kvantitativni poreme}aji seksualnog nagona8. Seksualne inverzije su:a) narcizamb) pederastijac) feti{izamd) homoseksualizame) voajerizam9. Zoofilija je:a) normalna ljubav prema ìvotinjamab) seksualna perverzijac) seksualna inverzija10. Egzibicionizam je:a) sklonost ekscentri~nom pona{anjub) strah od javnih nastupac) seksualna perverzija11. Masturbacija, voajerizam, mazohizam, sadizam su samo neki od oblikaseksualnih ________________ (nedostaje jedan termin).12. Homoseksualnost, narcizam, pedofilija, nekrofilija samo su neki od oblikaseksualnih ________________ (nedostaje jedan termin).13. Sadizam je:a) na~in doìvljavanja orgazma nano{enjem bola seksualnom objektub) na~in doìvljavanja orgazma trpljenjem bolac) ekstremna mr`nja prema seksualnom objektu14. Pasivna algolagnija je sinonim za:a) osobu sa pove}anom tolerancijom na bolb) sadizamc) mazohizam15. Aktivna algolagnija je sinonim za:a) mazohizamb) sadizamc) osobu koja uìva u mu~enju ìvotinja16. Za regulaciju nagonskog pona{anja naro~ito je vaàn:a) neokorteksb) hipotalamusc) hipokampus17. Sniènje nagona za ìvotom manifestuju:a) depresivni pacijentib) hipomani~ni pacijentic) mani~ni pacijenti18. Anorgazmija, impotencija i prevremena ejakulacija spadaju u:a) seksualne inverzijeb) seksualne perverzijec) smetnje u toku seksualnog akta19. Vu~ja glad (fames lupina) je:a) kvalitativni poreme}aj nagona za ishranom

b) vrsta bolesne pro`drljivosti koja se javlja u krizamac) jedan od posebnih rituala u ishrani nekih naroda20. Afilijativni motiv, motiv saznanja, motiv samopotvrdjivanja i altruisti~ki motivspadaju u __________________ motive (nedostaje jedan termin).NAGONI - ODGOVORI1. odrànja vrste2. ishranom3. samoubistvom4. a)5. nekrofagije6. b)7. a)8. a) i d)9. c)10. c)11. perverzija12. inverzija13. a)14. c)15. b)16. b)17. a)18. c)19. b)20. socijalneKLASIFIKACIJA MENTALNIH POREME]AJA1. Metalni poreme}aji u ~ijoj osnovi leè mo`dane disfunkcije (primarne isekundarne) nazivaju se:A - somatoformni poreme}ajiB - poreme}aji raspoloènjaC - mo`dani organski psihosindromi2. Akutni reverzibilni du{evni poreme}aj obeleèn konfuzijom, o{te}enjem svesti,pra}en emocionalnom nestabilno{}u,halucinacijama ili iluzijama, naziva se:A - delirijumB - amnezijaC demancija3. Du{evni poreme}aj, naj~e{}e ireverzibilan,obeleèn op{tim o{te}enjemintelektualnog funkcionisanja, o{te}enjem pam}enja, te{ko}ama u ra~unanju,konfuzijom itd. naziva se:A-akalkulijaB-demencijaC-stupor4. U psihoakutivne supstance spadaju:A - alkoholB - laksativiC - opijati

D - kanabinoidiE - aspirini5. Psiholo{ka ili telesna potreba za nastavljanjem uzimanja psihoaktivne supstance(obeleèna ùdnjom za supstancom) naziva se:A - intoksikacijaB - tolerancijaC - zavisnost6. Sindrom specifi~an za zloupotrebu psihoaktivne supstance koji sledi nakonprekida prekomerne upotrebe iste,zove se:A - apstinencijaB - tolerancijaC - intoksikacija7. Mentalni poreme}aji koji se karakteri{u temeljnim i karakteristi~nimporeme}ajima u mi{ljenju i opaànju i neprimerenim i zaravnjenim afektomnazivaju se:A - neurozeB - shizofreni pore}ajiC - poreme}aji8. U shizofrene poreme}aje ubrajaju se:A -paranoidna schB -shizoidni poreme}aj li~nostiC -aranoja9. Grupa poreme}aja u kojima dominira promena raspoloènja ili afekta, naziva se:A -afektivni poreme}ajB -autizamC -kompulzivni poreme}aj10. La`no uverenje da je voljena osoba neverna, naziva se:A - paranoidna sumanutostB - sumanutost veli~ineC - sumanutost ljubomoreKLASIFIKACIJA MENTALNIH POREME]AJA - ODGOVORI1. C2. A3. B4. A, C,D5. C6. A7. B8. A9. A10. CAFEKTIVNI POREME]AJI1. Depresija je bitno okarakterisana:a) Sniènim raspoloènjemb) Apatijomc) Hipertimijom tuge

2. U klasifikaciji depresija prisutne su dihotomije:a) Psihoti~no-neuroti~nob) Involutivno-mani~noc) Endogeno-egzzogenod) Shizofreno-anksioznoe) Sekundarno-reaktivno3. Prema monaominskoj hipotezi depresija je uzrokovana:a) Deficitom dopamina u sinapsib) Suficitom serotonina u sinapsic) Deficitom noradrenalina i serotonina u sinapsi4. U nekim depresijama koncentracija serotonina u sinapti~koj pukotini je:a) povi{enab) sniènac) nepromenjena5. Prema monoaminskoj hipotezi, depresija nastaje kao posledica povi{enekoncentracije dopamina u nekim sinapsama u mozgu.DA NE6. Prema Kre~merovoj podeli na biotipove pacijenti oboleli od mani~no-depresivnepsihoze imaju_________________ konstituciju.7. Prema Kre~merovoj podeli na biotipove, pacijenti oboleli od mani~no-depresivnepsihoze su leptoasteni~ne konstitucije:DA NE8. Prema psihoanaliti~kom u~enju depresija je posledica posuvra}ene(retroflektirane):a) Anksioznostib) Agresijec) Volje9. Prema u~enju bihejviorista depresija predstavlja:a) "Nau~enu bespomo}nost"b) "Nenau~enu bespomo}nost"c) "Uro|enu bespomo}nost"10. U psiholo{kom smislu (prema strukturi li~nosti), depresivni pacijenti su:a) Analne strukture li~nostib) Edipalne strukture li~nostic) Pasivno-zavisne strukture li~nosti11. U depresiji Super-ego je:a) Rigidan (strog)b) Pod velikim uticajem Egac) Labilan12. Rigidan (strog) Super-Ego karakteristi~no je prisutan kod pacijenata obolelih od:a) Shizofrenijeb) Paranojec) Depresije13. "Ose}anje krivice" je simptom koji se tipi~no javlja u:a) Histerijib) Depresiji

c) Shizofreniji14. Nihilisti~ke sumanute ideje u sklopu "Kotarovog sindroma" karakteristi~ne su za:a) Sumanute psihozeb) Psihoti~nu depresijuc) Shizofreniju simplex15. Anhedonija je simtom koji je tipi~an za:a) Shizofrenijub) Depresijuc) Sumanute psihoze16. "Apel fenomen ("Fenomen alarma") u suicidologiji su opisali:a) Frojdb) Blojlerc) Stengeld) Milovanovi}e) Krepelin17. "Suicidalna tendencija" u stvari predstavlja:a) Poku{aj samoubistvab) èlju za samoubistvomc) Kovanje planova o na~inu izvr{enja samoubistva18. Suicid realizuju ~e{}e:a) @eneb) Mu{karcic) Oba pola podjednako19. Akt samoubistva depresivni pacijent naj~e{}e izvr{avaju:a) Na po~etku ili na kraju depresivne epizodeb) U sredini depresivne epizodec) Samo u po~etku depresivne epizode20. Iluzije i halucinacije u depresiji nisu u skladu sa depresivnim raspoloènjem:DA NE21. Od telesnih simtoma u depresiji se javljaju:a) Amenorejab) Poreme}aj sluhac) Aritmijad) Tireotoksikozae) Opstipacija22. Od depresije ~e{}e obolevaju:a) Mu{karcib) @enec) Oba pola podjednako23. Bipolarni afektivni poreme}aj u odnosu na unipolarni poreme}aj se javlja:a) ê{}eb) Re|ec) Podjednako se javljaju24. Kod mani~nih bolesnika pa`nja je:a) Hipertenaccitetnab) Hipervigilna

c) Hipotenacitetnad) Hipovigilnae) Normotenacitetna25. Za mani~ne bolesnike karakteristi~na je:a) Preop{iran misaoni tokb) Disociran misaoni tokc) Ubrzan misaoni tok26. Megalomanske sumanute ideje tipi~ne su za:a) Shizofrenijub) Paranojuc) Maniju27. Seksualni nagon je povi{en u:a) Depresijib) Shizofrenijic) Maniji28. Le~enje mani~nog sindroma zapo~inje se:a) Litijumomb) Neurolepticimac) Kombinacijom neuroleptika ili litijuma29. Socijalni kontakti mani~nog bolesnika naj~e{}e su:a) Smanjenib) Pove}anic) Nisu bitno poreme}eni30. Ciklotimija spada u grupu:a) Kognitivnih poreme}ajab) Afektivnih poreme}ajac) Organskih poreme}ajaAFEKTIVNI POREME]AJI - ODGOVORI1. C2. A,C3. C4. B5. NE6. PIKNI~KU7. NE8. B9. A10. C11. A12. C13. B14. B15. B16. C,D17. C18. B

19. A20. DA21. A,E22. B23. B24. B,C25. C26. C27. C28. C29. B30. BP O R E M E ] A J I S U M A N U T O S T I(SUMANUTE PSIHOZE)1. U poreme}ajima sumanosti dominantno o{te}ena psihicka funkcija je_________.2. Pored mi{ljenja i afektiviteta u sumanutim psihozama poreme}en je i____________.3. Ideo-afektivni blok karakteri{e:a)Sumanute psihozeb)Schizofrene psihozec)Afektivne psihoze4. Raniji naziv (sinonim) za sumanute psihoze je ______________.5. Po Salivenu {est karakteristika mi{ljenja u sumanutim psihozama su:a)Projektivno misljenjeb)Neprijateljsko misljenjec)________________d) Pridavanje povecanog znacaja sebie) Sumanute ideje (pre svega persekucije) if) Sumanute ideje velicine6. Korekcija sumanutih ideja kod sumanutih psihoza je:a)Dobrab)Slabac)Ne postoji7. Kod sumanutih psihoza sumanute ideje su ______________.8. U paranoi~ne psihoze sumanutosti spadaju:a)Revandikaciona sumanutostb)_____________ sumanutostc)Senzitivna sumanutost odnosad)Hronicna interpretativna sumanutost9. U paranoidne psihoze sumanutosti spadaju:a)Hronicna halucinatorna sumanutostb)______________10. Revandikacionu sumanutost karakteri{e sumanutost:a)Zahtevab)Strastic)Odnosa

11. Pasionirani (fantasti~ni) idealisti spadaju u ___________ sumanutost.12. U strasne psihoze sumanutosti spadaju: patolo{ka ljubomora i --------.13. Mehanizam nastanka sumanutosti u hroni~noj halucinatornoj sumanutosti je ------14. U parafreniji sumanute ideje JESU sistematizovane.a) DA b) NE15. U sumanutim psihozama o~uvanost "fasade" li~nosti je:a)Dobrab)Slabac)Ne postoji16. Psihoze sumanutosti su prevashodno:a)Endogeneb)Egzogenec)Endo-egzogene17. Psihoze sumanutosti se le~e:a)Neurolepticimab)Anksioliticimac)Antidepresivima18. Period le~enja psihoza sumanutosti sna`nim neurolepticima je relativno:a)Dugb)Kratakc)One su neizle~ivePSIHOZE SUMANUTOSTI ODGOVORI1. mi{ljenje2. nagon3. A4. paranoja5. sumnji~avost6. B7. sistematizovane8. strasna9. parafrenija10. A11. revandikaciona12. erotomanija13. halucinatorni14. B15. A16. A17. A18. AALKOHOLIZAM1. Alkoholi~ari su osobe koje:a. Dugotrajno i prekomerno piju alkoholna pi}a i pri tom ispoljavajuporeme}aje u oblasti psihi~kog i somatskog zdravlja i poreme}aje uodnosu sa drugim ljudima.b. Ekcesivno piju alkoholna pi}a.

c. Povremeno upotrebljavaju "dozvoljenu" koli~inu alkohola2. Na predlog kog velikog alkohologa, SZO je alkoholizam prihvatila kao bolest:a. Magnus Gausb. Jelinekc. Bukstein3. U etiologiji alkoholne bolesti bitni su:a. Alkohol i li~nost alkoholi~arab. Sam alkoholc. Alkohol, premorbidna li~nost i socijalni milje4. Faze u razvoju alkoholizama su:a. Akutna i hroni~nab. Pretoksikomanska i toksikomanskac. Dozvoljena i nedozvoljena5. Dozvoljena koncentracija alkohola u krvi je:a. 0,9 promilab. 0,5 promilac. 1,0 promila6. U patolo{ko napitom stanju svest je:a. Pomu}enab. Nepromenjenac. Suèna7. Kod delirijum tremensa svest je:a. Nepromenjenab. Suènac. Pomu}ena8. Klini~ki simptomi kod delirijuma vi{e su izraèni:a. Danjub. No}uc. Nebitno9. Kosarkoljevu psihozu karakteri{u:a. Poreme}aj voljeb. Konfabulacijec. Poreme}aj nagona10. Konfabulacije predstavljaju:a. Pogre{na prepoznavanja predmeta i objektab. Popunjavanje praznina u se}anju izmi{ljenim doga|ajimac. Perceptivne obmane11. Za alkoholnu halucinozu najtipi~nije su:a. Vidne halucinacijeb. ûlne halucinacijec. Taktilne halucinacije12. Kod alkoholne demencije CT mozga pokazuje:a. Hemoragi~no krvarenjeb. Nalaz je normalanc. Atrofi~ne promene13. Kod alkoholne polineuropatije naj~e{}i je nedostatak vitamina:

a. Db. Cc. B14. Alkoholizam je u su{tinia. Medicinski fenomemb. Socijalni problemc. Sociomedicinski problem15. Produèna terapija alkoholne bolesti odvija se kroz:a. Grupnu psihoterapijub. Klub le~enih alkoholi~arac. Balintove grupeNARKOMANIJE1. Narkomanije su:a. Porokb. Medicinski fenomenc. Sociomedicinska bolest2. SZO je uvrstila narkomanije kao bolesta. 1947b. 1957c. 19773. Heroin jea. Prirodni ekstraktb. Sinteti~ki preparatc. Polusinteti~ka droga4. Naj~e{}e somatske manifestacije koje prate narkomaniju su:a. TBCb. Sr~ane tegobec. Hepatitis C i HIV infekciju5. Arijes smatra da najve}a zavisnost nastaje:a. Uzimanjem heroinab. Kombinacija alkohola i tabletac. Kombinacija alkohola i marihuane6. Narkomanije karakteri{u slede}e zavisnosti:a. Fizi~kab. Psihi~kac. Psihi~ka i fizi~ka zavisnost7. U prevenciji narkomanije treba da se uklju~e:a. Samo medicinski radnicib. Socijalne slu`bec. Sve sociomedicinske institucije8. Benzodiazepini ili "Pilule sre}e" stvaraju zavisnost:a. Nebitnub. Nec. Da9. Osnovni uslov za le~enje narkomana jea. Prisila

b. Motivisanostc. Mere obaveznog le~enja10. Kod upotrebe heroina zenice su:a. Nepromenjeneb. Midrijati~nec. Mioti~ne11. Metadon se smatra jednom vrstom drogea. Neb. Dac. I jedno i drugo12. Upotreba marihuana koja se ubraja u “ lake droge“ legalizovana je ua. Francuskojb. Holandijic. RusijiALKOHOLIZAM - ODGOVORI1. A2. B3. C4. B5. B6. C7. C8. B9. B10. B11. C12. C13. C14. B15. BNARKOMANIJE - ODGOVORI1. C2. B3. C4. C5. C6. C7. C8. C9. B10. C11. B12. BMOPS1. Akutni mo`dani psihosindrom poznat je kao:a. Sindrom morije

b. Sindrom delirijumac. Sindrom parafrenije2. Hroni~ni MOPS je poznat kaoa. Paralelni sindromb. Dementni sindromc. Epilepti~ni sindrom3. Kod demencije svest je:a. Poreme}enab. O~uvanac. Delimi~no o~uvana4. U Alchajmerovoj bolesti demencija je:a. Privremenab. Me{ovitac. Trajna5. Kod Pikove demencije patoanatomske promene sua. U okcipitalnom re`njub. U frontalnom i temporalnom re`njuc. Frontalnom i parietalnom re`nju6. Akutni egzogeni reaktivni tip (Boenhoffer) je:a. Poreme}aj gde je psihoza udruèna sa organskim oboljenjemb. Psihoza udruèna sa nekom zavisno{}uc. Gde psihoza nije udruèna sa organskim oboljenjem7. Kod MOPS-a je naj~e{}e o{te}ena slede}a psihi~ka funkcijaa. Pam}enjeb. Mi{ljenjec. Volja8. MOPS sumanutosti karakteri{e:a. Poreme}aj volje i pam}enjab. Prisustvo sumanutih idejac. Prisustvo sumanutih ideja i halucinacija9. Pickova demencija po~inje:a. U petoj decenijib. U ~etvrtoj decenijic. U {estoj deceniji10. Le~enje demencija je:a. Simptomatskob. Kauzalnoc. Kombinovano11. Anamnesti~ki tipi~no za vaskularnu demenciju je:a. Postojanje perceptivnih obmanab. Postojanje tranzitornih atakac. Postojanje nekog infektivnog agensa12. U klini~koj slici Huntingtonove bolesti dominiraju:a. Demencija i nevoljni, horeiformni pokretib. Demencija i cerovaskularna insuficijencijac. Demencija i epilepti~ni napadi

MOPS - ODGOVORI1. B2. B3. B4. C5. B6. A7. A8. C9. A10. A11. B12. AN E U R O Z E(NEUROTI^NI POREME]AJI)1. Neuroze su psihi~ki poreme}aji kod kojih je osnovna karakteristika:A - postojanje organskog poreme}aja u osnoviC - postojanje perceptivnih obmanaB - postojanje patolo{kog straha2. Neuroti~ne osobe:A - trajno gube odnos prema realnostiB - nikada trajno ne gube odnos prema realnostiC - sklone su razvoju psihoti~nih poreme}aja3. Patolo{ki strah od odre|enih objekata, situacija, radnji i aktivnosti koje nisurealno opasne, naziva se:A - opsesijaB - pani~ni poreme}ajC - fobija4. Agorafobija je:A - Strah od otvorenog prostora i javnih mestaB - strah od visineC - strah od ìvotinja5. Neo~ekivani periodi straha i neprijatnosti visokog intenziteta, pra}enivegetativnom reakcijom, zovu se:A - opsesivno-kompulsivna neurozaB - napadi panikeC - agorafobija6. Prisilnu (opsesivno-kompulsivnu) neurozu karakteri{e postojanje:A - prisilnih misli ili prinudnih radnjiB - napada sli~nih epilepsija (pseudoepi)C - izrazitog stresogenog faktora kaoo uzroka7. Preterana preokupiranost telesnim funkcionisanjem, telesnim zdravljem, telesnimsimptomima ili bolestima, naziva se:A - distimijaB - neurastenijaC - hipohondrija

8. PTSD (posttraumatski stresni poreme}aj) je:A - produèni i/ili odloèni odgovor na stresogeni doga|aj ili situaciju izuzetno jake(vitalne) ugroènostiB - hroni~no depresivno raspoloènjeC - me{oviti anksiozni i depresivni poreme}aj9. Nametljiva se}anja (epizode ponovljenog preìvljavanja traume u budnom stanju)zovu se:A - konverzijaB - flashbackC - amentni sy10. Neo~ekivani, iznenadni odlazak iz mesta ìvljenja i nesposobnost prise}anjava`nih aspekta ranijeg identiteta (ime,porodica,zanimanje) naziva se:A - disocijativni stuporB - disocijativna amnezijaC - disocijativna fuga11. Pani~ni poreme}aj obeleèn je spontanim ----------- ----------.12. Opsesivno kompuzivni poreme}aj je ponavljano nametanje ideja, poriva, misli-_________- ili modela pona{anja- ______, koje su osobi strane i dovode doanksioznosti.13. Disocijativna (psihogena) amnezija predstavlja:A - gubitak pam}enja bez organskog uzorkaB - gubitak pam}enja sa organskim uzorkomC - gubitak pam}enja prouzrokovan dejstvom toksi~nog agnesa14. Neodoljiv poriv da se izvede neka nerazumna radnja, koji se javlja kod OCD-azove se, a ~emu se pacijent aktivno suprotsavlja zove se:A - opsesijaB - fobijaC - kompulsija15. Stanje osobe sa konverzivnim poreme}ajem, u kome postoji nedostatak brige uvezi sa sopstvenom nesposobno{}u (bole{}u), zove se:A - magijsko mi{ljenjeB - La belle indifferenceC - hipohondrija16. Ideja, emocija ili potreba koja se ponavljano i uporno name}e, a protiv kojese osoba aktivno bori u Opsesivno-kompulzivnom poreme}aju zove se:A - pani~ni napadB - anksiozno stanjeC - opsesija17. Panika je iznenadna proìmaju}a____________-takvog intenziteta koja dovodido uàsa i fiziolo{kih promena18. Naprijatni emocionalni i fiziolo{ki odgovor na prepoznati izvor opasnosti nazivase:A - anksioznostB - strahC - panika19. Iznenadni nevoljni mi{i}ni pokreti (naj~e{}e na licu) zovu se:

A - kompulsivne radnjeB - manirizmiC - tikoviN E U R O Z E - ODGOVORI1. C2. B3. C4. A5. B6. A7. C8. A9. B10. C11. napadima panike12. opsesije/kompulzija13. A14. C15. B16. C17. anksioznost/strah18. B19. CP S I H O P A T I J A(POREME]AJI LI^NOSTI)1. Sinonim za poreme}aj li~nosti je:a) Psihopatijab) Psihozac) Neuroza2. Poreme}aji li~nosti su:a) stanjab) bolesti (poreme}aji)c) ni jedan odgovor nije ta~an3. Kod psihopatije postoji poreme}aj tri psihi~ke funkcije: volje, nagona i _________emocija4. Psihopata ima :a) slab Egob) jak Egoc) normalan Ego5. Zbog postupaka osobe sa poreme}ajem li~nosti, najvi{e pati:a) sam psihopatab) socijalna sredinac) niko6. Kod osoba sa poreme}ajem li~nosti, kontrola impulsa je:a) jakab) slaba

c) normalna7. Reakcija osobe sa poreme}ajem li~nosti (psihopate) na stresne situcije je:a) Burnab) Slabac) Normalna8. Kod osoba sa poreme}ajem li~nosti prisutan je nizak prag tolerancije na frustraciju(osuje}enje)a) DA b) NE9. Reakcije kratkog spoja karakteristi~ne su za slede}i poreme}aj:a) Psihozub) Psihoorganski sindromc) Poreme}aj li~nosti10. Uticaj naslednih faktora na nastanak poreme}aja li~nosti je:a) Dominantanb) Slabc) Ne postoji11. Uticaj socijalne sredine na nastanak poreme}aja li~nosti je:a) Vaànb) Nevaànc) Ne postoji12. Sumnji~avost je najkarakteristi~nija za ___________ poreme}aj li~nosti.13. U stalnom sukobu sa socijalnom sredinom, moralom i zakonom je osoba saporeme}ajem li~nosti.a) DA b) NE14. Rezultati le~enja osoba sa poreme}ajem li~nosti su:a) odli~nib) osrednjic) slabiP S I H O P A T I J A-ODGOVORI1. a2. a3. emocija4. a5. b6. b7. a8. a9. c10. a11. a12. paranodini13. a14. cSTRES1. Koncept o stresu "vezan je" za ime:a) S. Freuda

b) H. Selyeac) E. Fromma2. Navedi uobi~ajenu podelu stresora:_______________,_______________,_______________.3. Sinonim za stres je:a) stresorb) stresna reakcijac) adaptacija4. Po Selyeu tri sukcesivna stadijuma stresa su:a) faza adaptacije, faza otpora i zavr{na fazab) faza alarma, faza otpora i faza iscrpljenjac) inicijalna faza, latentna faza i REM faza5. Da li se op{ti adaptacioni sindrom odvija preko osovine hipotalamus-hipofiza-koranadbubrega:a) dab) nec) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an6. Da li psiholo{ka organizacija li~nosti uti~e na kvalitet stresne reakcije:a) dab) nec) samo pod izvesnim okolnostima7. Navedi ~etiri karakteristike stresora koje bitno uti~u na kvalitet stresne reakcije:__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________8. Da li je grani~no organizovana li~nost (Borderline) posebno vulnerabilna ustresu:a) dab) nec) samo pod izvesnim okolnostima9. Definiciju "otporne li~nosti" dao/la je 1982. godine:a) S. Freudb) S. Kobasac) E. Bern10. Navedi tri termina koja defini{u psihosocijalnu podr{ku i pomo}: ------, ------, -------11. Sinonim za posttraumatski stresni poreme}aj (PTSP) je:a) Akutna stresna reakcijab) Vijetnamski sindromc) Prolongirana depresivna reakcija12. Najve}i rizik za razvoj posttraumatskog stresnog poreme}aja prisutan je kod:a) starih u izbegli{tvub) u~esnika u borbenim dejstvimac) adolescenata u izbegli{tvu13. Zaokruì ta~an odgovor:

a) hormoni imaju veliku ulogu u regulaciji metaboli~kih funkcija u stresub) hormoni nemaju veliku ulogu u regulaciji metaboli~kih funkcija u stresuc) hormoni uop{te ne u~estvuju u regulaciji metaboli~kih funkcija u stresu14. Zaokruì ta~an odgovor:a) u akutnoj stresnoj reakciji organizam se priprema za brzu i eksplozivnureakciju tipa borba/bekstvob) u akutnoj stresnoj reakciji organizam reaguje isklju~ivo "umrtvljavanjem"c) u akutnoj stresnoj reakciji organizam se uvek priprema za borbu15. U cilju preveniranja i ublaàvanja stresne reakcije ~esto primenjivana tehnika je:a) psihoanalizab) autogeni treningc) transakciona analiza16. Za regulaciju anksioznosti izazvane stresom uspe{no se primenjuju (zaokruìtita~ne odgovore):a) antipsihoticib) autogeni treningc) alkohold) mi{i}na relaksacijae) benzodijazepini17. Naj~e{}i oblik le~enja psihi~kih poreme}aja koji su izazvani stresom je:a) psihoterapijab) farmakoterapijac) udruèni psiho i farmakoterapijski tretman18. Da li posttraumatski stresni poreme}aj moè imati odloèn po~etak:a) dab) nec) uvek ima odloèn po~etak19. No}ni ko{marni snovi sa tematikom koja je vezana za traumu su tipi~an simptom:a) Akutne stresne reakcijeb) Posttraumatskog stresnog poreme}ajac) Prolongirane depresivne reakcije20. Stres je :a) stereotipni procesb) visokopersonalizovan procesc) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~anSTRES - ODGOVORI1. b)2. biolo{ki, psiholo{ki, socijalni3. b)4. b)5. a)6. a)7. bar ~etiri od navedenih: -(ne)doìvljenost, -(ne)o~ekivanost, -intenzitet, -duìnadelovanja, -(ne)mogu}nost predvi|anja evolucije, -(ne)izvesnost trajanja, -(ne)mogu}nost neutralisanja, -(ne)mogu}nost izbegavanja, (ne)svsishodnostizbegavanja

8. a)9. b)10. bar tri od slede}ih: -informacija, -savet, -topla ljudska re~ prihvatanja, -emocionalna podr{ka, -razumevanje, -hrabrenje11. b)12. b)13. a)14. a)15. b)16. b), d), e)17. c)18. a)19. b)20. b)PSIHOSOMATIKA(PSIHOSOMATSKI POREME]AJI)1. Termin "psihofiziolo{ki poreme}aj" je sinonim za:a) neurozeb) psihosomatske bolestic) poreme}aje li~nosti2. Psihosomatska bolest je isto {to i:a) funkcionalni poreme}ajb) konverzivna neurozac) psihofiziolo{ki poreme}aj3. U nastanku psihosomatskih bolesti dominantni uzro~ni faktori su:a) organske prirodeb) psiholo{ke prirodec) socijalne prirode4. Zna~ajan doprinos razvoju psihosomatske medicine dao je:a) K. G. Jungb) F. Aleksanderc) S. Freud5. Psihosomatska bolest:a) ima jasan patolo{ko-anatomski supstratb) nema jasan patolo{ko-anatomski supstratc) je trenutni, funkcionalni poreme}aj nekog organa6. Koji od navedenih tipova li~nosti naj~e{}e oboli od psihosomatske bolesti:a) opsesivno-kompulsivna li~nostb) aleksitimi~na li~nostc) histeri~na li~nost7. Aleksitimi~na li~nost:a) je sposobna za fantazme i imaginacijub) nije u stanju da opi{e svoje emocijec) koristi konverziju kao centralni mehanizam odbrane8. Da li postoji visoka korelacija stresa i psihosomatske bolesti:a) da

b) nec) uglavnom ne postoji9. Aleksitimi~na li~nost naj~e{}e oboli od:a) neurozeb) psihosomatske bolestic) psihoze10. Nastanak bronhijalne astme moè biti u vezi sa :a) strahom od napu{tanjab) fiksacijom na falusno-edipalnom stadijumu psihoseksualnog razvojac) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an11. Da li se gojaznost moè shvatiti kao psihosomatska bolest:a) da, odre|eni tipovi gojaznostib) ne, gojaznost je somatska bolestc) ne, zato {to je gojaznost uvek izraz hormnskog poreme}aja12. Gojaznost je ~esto u vezi sa fiksacijom na:a) analnom stadijumu psihoseksualnog razvojab) oralnom stadijumu psihoseksualnog razvojac) falusno-edipalnom stadijumu psihoseksualnog razvoja13. Sinonim za li~nost opisanu kao "tip A" je:a) dijabeti~ni tipb) koronarni tipc) traumatofilni tip14. Li~nost opisana kao "tip A" ~esto oboli od:a) bronhijalne astmeb) hipertenzijec) ulceroznog kolitisa15. Jedan od zna~ajnih faktora u nastanku arterijske hipertenzije je hroni~nopotiskivanje besa:a) dab) nec) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an16. Da li je konverzija centralni mehanizam odbrane u nastanku psihosomatskebolesti:a) dab) nec) ponekad17. Teorija o "konstituciono manje vrednom organu" vezana je za ime:a) W. Reichab) A. Adlerac) F. Dunbar18. Psihoanaliza je terapija izbora kod obolelih od:a) psihofiziolo{kih poreme}ajab) neurozac) psihoza19. Nastanku psihosomatske bolesti ~esto predhodi hroni~ni funkcionalni poreme}ajorgana:

a) dab) nec) samo po nekad20. Terapija izbora u le~enju psihosomatskih bolesti je:a) somato-terapijab) psihijatrijski tretmanc) somato terapija i psihijatrijski tretmanPSIHOSOMATIKA - ODGOVORI1. b)2. c)3. b)4. b)5. a)6. b)7. b)8. b)9. b)10. a)11. b)12. b)13. b)14. b)15. a)16. b)17. b)18. b)19. a)20. c)PSIHIJATRIJA RAZVOJNOG DOBA1. Autisti~ni poreme}aj, Rettov i Aspergerov poreme}aj spadaju u -------- ------------------.2. Autisti~ni poreme}aj u detinjstvu se javljaa) ê{}e u de~akab) ê{}e u devoj~icac) Podjednako je zastupljen me|u polovima3. O{te}ene socijalne interakcije, zna~ajno o{te}enje verbalne i neverbalnekomunikacije i upadljivo ograni~enje repertoara aktivnosti i nteresovanja se vi|a koda) Rettovogb) Aspergerovogc) Autisti~nog poreme}aja4. Rettov sindrom se javljaa) ê{}e kod de~akab) ê{}e kod devoj~icac) Podjednako je zastupljen me|u polovima5. Leo Kanner je prvi opisaoa) [kolsku fobiju

b) Shizofreniju de~ijeg dobac) Autisti~ni poreme}aj u detinjstvu6. Mentalna retardacija jea) Stanje zna~ajno sniènog intelektualnog funkcionisanja koje se manifestuje pre18. godineb) Ste~ena intelektualna insuficijencijac) Poreme}aj u upam}ivanju7. Prema stepenu izraènosti simptoma mentalna retardacija moè biti---------, ---------- i ---------8. Imbecilnost je sinonim zaa) Blagu mentalnu retardacijub) Umerenu mentalnu retardacijuc) Lak{i oblik vaspitne zapu{tenosti9. Idiotija je sinonim zaa) Genetski fragilan X hromozomb) Duboku mentalnu retardacijuc) Te{ku mentalnu retardaciju10. Laka mentalna retardacija se drugim imenom nazivaa) Imbecilnostb) Zaostalostc) Slaboumnost11. Poreme}aj koji se karakteri{e nevoljnim umokravanjem danju i/ili no}u zovesea) Enurezab) Enkoprezac) Inkontinencija12. Ponavljano ispu{tanje fecesa na mestima neprikladnim toj svrsi zove sea) Enurezab) Enkoprezac) Inkontinencija13. Anorexia nervosa jea) Poreme}aj koji se karakteri{e namernim gubitkom na teìnib)Intenzivan strah od gubitka teìnec) Prestanak uzimanja hrane usled perceptivnih obmana14. Gubitak telesne teìne za vi{e od 15% ispod o~ekivane uzrokovan namernimizbegavnjam “hrane koja goji“, poreme}aj telesne sheme i amneoreja, samo su nekiod karakteristi~nih znakova zaa) Bulimiu nervosub) Pice (pike)c) Anorexiu nervosu15. Bulimia nervosa jea) Sinonim za gojaznostb) Fiziolo{ki izmenjen nagon za ishranom u trudno}ic) Poreme}aj u vidu ponavljanih napada preteranog uzimanja hrane u vrlo kratkomvremenskom roku16. Anorexia nervosa se javlja

a) Podjednako u oba polab) ê{}e u devoj~icac) ê{}e u de~aka17. Prema najnovijim klasifikacijama, anorexia nervosa spada ua) Poreme}aje razvojnog dobab) Poreme}aje ishranec) Nije klasifikovana kao poreme}aj18. Prema najnovijim klasifikacijama, bulimia nervosa spada ua) Poreme}aje razvojnog dobab) Nije klasifikovana kao poreme}ajc) Poreme}aje ishrane19. Poreme}aj u na~inu na koji mlada osoba doìvljava sebe i tvrdi da se “ose}adebelom“ ~ak i kada je ekstremno mr{ava jea) Anorexia nervosab) Bulimia nervosac) Dismorfofobija20. Poreme}aj za koji je karakterisit~no da su o{te}ene socijalne interakcije,komunikacija i pojava streotpija u pona{anju jea) Rettov sindromb) Shizofrenija de~ijeg dobac) Autisti~ni poreme}ajPSIHIJATRIJA RAZVOJNOG DOBA-ODGOVORI1. pervazivne razvojne poreme}aje2. a3. c4. b5. c6. a7. umerena, te{ka, duboka8. b9. b10. a11. a12. b13. a14. c15. c16. b17. b18. c19. a20. cBIOLO[KA TERAPIJA1. U psihijatriji u biolo{ku terapiju spadaju:a) Bihejvor terapijab) Socioterapija

c) Elektrokonvulzivna terapijad) Psihoterapijae) Psihofamakoterapija2. Elektrokonvulzivna terapija je indikovana kod:a) Manijeb) Katatone forme SCHc) Demencijed) Depresivnih neurozae) Depresija rezistentnih na antidepresivnu farmakoterapiju3. Neuroleptici su lekovi koji se prvenstveno koriste u le~enju:a) Fobijab) Demencijec) Chizofrenije4. Neuroleptici deluju na taj na~in {to blokiraju:a) Postsinapti~ke dopaminske receptoreb) Presinapti~ke dopaminske receptorec) Receptore za gamaminobuternu kiselinu5. Neuroleptici su najefikasniji u suzbijanju:a) Negativnih simptoma shizofrenijeb) Pozitivnih simptoma shizofrenijec) Autizma6. Neuroleptik Haloperidol pripada po hemijskoj strukturi:a) Fenotijazinimab) Butirofenonimac) Tokosantenima7. Neuroleptik Klozapin pripada grupi:a) Tipi~nih neuroleptikab) Neuroleptika sa produènim delovanjem c) atipi~nih neuroleptika8. Kao preparati sa produènim delovanjem (Depo preparati) u le~enju shizofrenijeprimenjuje se:a) Flufenazin depob) Perazin depoc) Tioridazin depod) Promazin depoe) Haloperidol depo9. Izraène ekstrapiramidne nuzpojave ima:a) Klozapinb) Haloperidolc) Sulpirid10. U le~enju shizofrenije prose~na dnevna doza hlorpromazina je:a) 10 mg.b) 300 mg.c) 50 mg.11."Tardivna diskinezija" je neèljeno dejstvo pri primeni:a) Sulpiridac) Flufenazina

d) Klozapina12. Prilikom intravenskog davanja hlorpromazina (Largactila) tipi~no neèljenodejstvo leka koje se moè javiti je_______________13. Neuroleptici sniàvaju konvulzivni pragDA NE14. Antidepresivi ispoljavaju svoj klini~ki antidepresivni efekat:a) Odmah po uzimanju lekab) Posle 2-3 nedelje od uzimanja lekac) Posle 3 dana od uzimanja leka15. Tricikli~ni antidepresivi u sinapti~koj pukotini:a) Sniàvaju koncentraciju serotonina i noradrenalinab) Pove}avaju koncentraciju serotina i noradrenalinac) Sniàvaju koncentraciju dopamina.16. U selektivne inhibitore preuzimanja serotonina spadaju slede}i antidepredsivi:a) Amitriptilinb) Imipraminc) Fluksetind) Sertraline) Doksepin17. Kod dugotrajne upotrebe antidepresiva mo~e se razviti:a) Psihi~ka i fizi~ka zavisnost na lekb) Psihi~ka zavisnost na lekc) Ne razvija se ni psihi~ka ni fizi~ka zavisnost na lek18. Maprotilin (Ladiomil) se u le~enju depresije moè primeniti u obliku intravenozneinfuzije.DA NE19. Tricikli~ki antidepresivi su ne izazivaju ozbiljne neèljene efekte: .DA NE20. U benzodiazepine spadaju:a) Alprazolamb) Viloksazinc) Diazepamd) Imipramine) Promazin21. Benzodiazepini kada se primenjuju duè vreme mogu izazvati:a) Psihi~ku zavisnost na lekb) Psihi~ku i fizi~ku zavisnost na lekc) Samo fizi~ku zavisnost na lek22. Benzodiazepini se koriste i kao hipnotici.DA NE23. Diazepam:a) Sniàva prag za konvulzijeb) Pove}ava prag za konvulzijec) Ne menja konvulzivni prag24. Karakteristi~no za Benzodiazepine je:a) Antidepresivno delovanje

b) Anksioliti~ko delovanjec) Antipsihoti~no delovanje25. Benzodiazepini potenciraju dejstvo:a) Dopaminab) Acetilholinac) Gamaminobuterne kiseline26. Benzodiazepini se kao terapijsko sredstvo koriste u le~enju:a) Miastenie gravisb) Epilepsijec) Polineuropatijed) Lumboishialijee) Akutnog napitog stanja27. Litijum se koristi u le~enju:a) Psihoorganskih sindromab) Shizofrenijec) Manije28. Uobi~ajena dnevna doza Litijuma je:a) oko 10 mg.b) oko 100 mg.c) oko 900 mg.29. Litijum se izme|u ostalog moè primeniti i u obliku intravenozne infuzije.DA NE30. Klini~ka efikasnost Litijuma zavisi od njegove koncentracije u serumu.DA NEBIOLO[KA TERAPIJA - ODGOVORI1. C,E2. B,E3. C4. A5. B6. B7. C8. A,E9. B10. B11. B12. HIPOTENZIJA13. DA14. B15. B16. C,D17. C18. DA19. NE20. A,C21. B

22. DA23. B24. B25. C26. B,D27. C28. C29. NE30. DAPSIHOTERAPIJA1. Otpor, transfer, kontratransfer su pojmovi koji se vezuju zaa) Psihoterapijub) Socioterapijuc) Integrativnu terapiju u psihijatriji2. Psihoterapija je le~enje psihi~kih poreme}aja psiholo{kim uticajem, pri ~emuterapeut verbalnom i ------------- komunikacijom pruà pomo} pacijentu.3. Otpor jea) Razlog zbog koga se mora napraviti prisilna hospitalizacijab) Svesne ili nesvesne snage pacijenta koje ometaju proces le~enjac) Zaboravljanje propisane terapije4. Nivo saose}anja sa pacijentom u psihoterapijskoj situaciji koji terapeut trebada ispolji jea) Antipatijab) Simpatijac) Empatija5. Transfer jea) Odnos terapeuta i pacijenta u psihoterapijskoj situacijib) Siituacija u kojoj pacijent prenosi ose}anja vezana za zna~ajne osobe iz li~nepro{losti na terapeutac) Ni jedan odgovor nije ta~an6. Kontratransfer jea) Preno{enje ose}anja sa terapeuta na pacijentab) Ispoljavanje neprijatnih ose}anja sa terapeuta na pacijentac) Jedan vid prenosa ose}anja iz sopstvene pro{losti od terapeuta na pacijenta7. Utemeljiva~ psihoanaliza kao filozofskog u~enja i psihoterapijskog pravca jea) K.G. Jungb) Ana Frojdc) Sigmund Frojd8. Osniva~ transakciona analize (TA) jea) Viktor Franklb) Sigmund Frojdc) Erik Bern9. Za le~enje fobi~nih poreme}aja ~esto koristimo slede}e psihoterapijsketehnike:a) Psihoanalizub) Transakcionu analizu

c) Tehniku preplavljivanjad) Ge{talt psihoterapijue) Sistematsku desenzitizacijuPSIHOTERAPIJA-ODGOVORI1. a2. neverbalnom3. b4. c5. b6. c7. c8. c9. c i eSOCIOTERAPIJA1. Terapijsku zajednicu sa~injavaju:a) Pacijenti i svi uposleni na jednom odeljenju (lekari,medicinske sestre,pomo}noosoblje)b) Pacijenti i srednje medicinsko osoblje .c) Pacijenti i lekari2. Presednik Terapijske zajednice obi~no je: .a) Pacijentb) Socijalni radnikc) Lekar3. Na sastanku terapijske zajednice su prisutni:a) Pacijenti isvi uposleni sa odeljenja (lekari,medicinske sestre, pomo}no osoblje)b) Pacijenti i lekaric) Pacijenti, lekari i medicinske sestre4. Na sastanku Terapijske zajednice svi prisutni su potpuno ravnopravni.DA NE5. Muzikoterapija je oblik:a) Psihoterapijeb) Socioterapijec) Biolo{ke terapije6. Terapijska zajednica se kao metod le~enja primenjuje:a) Kod psihoze, neuroza, bolesti zavisnostib) Samo kod psihozac) Samo kod bolesti zavisnostiSOCIOTERAPIJA - ODGOVORI1. A2. A3. A4. DA5. B6. AURGENTNA PSIHIJATRIJA1. Sindrom samoubistva je prevashodno psihopatologija:

a) mi{ljenjab) nagonac) emocija2. ''Demonstraciona samoubistva'' su tipi~na za:a) neuroti~ne poreme}ajeb) psihoti~ne poreme}ajec) bolesti zavisnosti3. ''Hroni~na samoubistva'' su manifestacije:a) neuroti~nih poreme}ajab) psihoti~nih poreme}ajac) bolesti zavisnosti4. Inicijalni psihopatolo{ki poreme}aj samoubistva naj~e{}e je:a) suicidalna idejab) suicidalna tendencijac) poku{aj samoubistva5. U psihoti~nih osoba se psihomotorno uzbudjenje medikamentozno kupira_________________________.6. Depresivni poreme}aji su urgentna stanja zbog rizika od______________________________7. Klini~ku sliku mentalne konfuzije opserviramo u dva od pet slede}ihporeme}aja:a) akutne simptomatske psihozeb) fobi~ni poreme}ajc) stupord) toksi-infektivne psihozee) psihosomatski poreme}aj8. Izraèna psihoti~na agitacija se kupira:a) ampuliranim benzedinomb) primenom soli litiumac) intravenskom primenom hlor promazina9. Akutno nastala suènja svesti pra}ena strahom, obiljem halucinacija ipsihomotornim nemirom su ________________ stanja.10. Za periode sumra~nih stanja pacijenti imaju:a) konfabulacijeb) delimi~nu amnezijuc) potpunu amneziju11. Besciljna lutanja u osoba sa epilepsijom ili sa histeri~nim poreme}ajemnazivaju se ________________________12. Pacijent iz stanja stupora svakog momenta moè postati furiozan i opasan posebe i okolinu. Tada govorimo o stanju ____________________13. Stanja pomame (raptusa) imaju dvojaku genezu:a) katatona shizofrenijab) pani~ni poreme}ajc) epilepsijad) somnabulizame) adolescentna kriza

14. U osoba sa trombozama i flebitima neuroleptike:a) moèmo primenjivatib) ne moèmo primenjivati (kontraindikovani su)c) moèmo i treba da ih primenjujemo, ali oralno15. U osoba sa akutnim neurolepti~kim diskinezijama svest je:a) o~uvanab) delimi~no kompromitovanac) te{ko o{te}ena16. Sna`ne neurolepti~ke diskinezije se le~e:a) antiparkinsonicimab) antipsihoticimac) aksioliticima17. Kad medikacija ne daje èljene efekte kod stuporoznih osoba primenjujemo:a) psihoterapijub) socioterapijuc) elektrokonvulzivnu terapiju18. Antidot morfina je ______________________19. Alkoholni delirijum tremens je stanje opasno po ìvot zbog:a) hiperkaliemijeb) hipokaliemijec) zastra{uju}ih halucinacija20. Inhibitor aldehidne dehidrogenaze u jetri koji se, uz dobrovoljnost, primenjujeu odvikavanju od alkoholizma je _____________________URGENTNA STANJA U PSIHIJATRIJI - ODGOVORI1. b)2. a)3. c)4. a)5. antipsihoticima ili c)6. suicida ili b)7. a) i d)8. c)9. sumra~na ili b)10. c)11. fugama ili c)12. pomame ili a)13. a) i c)14. b)15. a)16. a)17. c)18. nalokson (nalorfin) ili b)19. b)20. disulfiram ili c)ALTERNATIVNA PITANJA ZA TEST5. U psihoti~nih osoba se psihomotorno uzbudjenje medikamentozno kupira:

a) antidepresivimab) barbituratimac) antipsihoticima6. Depresivni poreme}aji su urgentna stanja zbog rizika od:a) heteroagresijeb) samoubistvac) oba odgovora su ta~na9. Akutno nastala suènja svesti pra}ena strahom, obiljem halucinacija ipsihomotornim nemirom su:a) delirantna stanjab) simra~na stanjac) fuge11. Besciljna lutanja su:a) somnabulizamb) katatonijac) fuge12. Pacijenti iz stanja stupora svakog momenta mogu ispoljiti stanja:a) pomameb) fugec) somnabulizma18. Antidot morfina je:a) benzedinb) nalorfin (nalokson)c) fiziolo{ki rastvor20. Za odvikavanje alkoholizma koristi se:a) piperazinb) vitaminic) disulfiram

Documents

psihijatrija