FORENZIKA PSIHIJATRIJAProf. dr Slobodan Savi

opaanjepanjapamenjemiljenjeinteligencijanagoni emocijevoljasvestmoralnostPsihiki ivot oveka se ralanjuje na sastavne delove psihike funkcije

Najjednostavnija podela psihikog ivota na dve psihike celine: intelektualni (kognitivni) deo voljni (volitivni) deo

Uraunljivost sposobnost oveka da shvati delo i njegove posledice (intelektualni deo) i sposobnost da u momentu izvrenja dela upravlja svojim postupcima (voljni deo)

U svakodnevnoj praksi govori se jo i linosti, odnosno o karakteru i temperamentu linosti karakter moralni deo linosti temperament dispozicija za nain emocionalnog reagovanja i nain mobilizacije energije

OPAANJE prikupljanje i obrada informacija koje dolaze iz spoljne sredineula informacije iz okoline ovek saznaje pomou ula (vid, sluh, miris, ukus, dodir) dra iz spoljanje sredine izaziva u ulnom organu nadraajnadraaj se nervnim impulsima prenosi u odgovorajui deo mozga primarni ulni centar gde se vri transformacija nadraaja u oseaj

nadraaj se nervnim impulsima prenosi u odgovorajui deo mozga primarni ulni centar gde se vri transformacija nadraaja u oseajVIDNI PUT

OPAANJE psihika funkcija kojom se postie prepoznavanje predmeta i informacija iz spoljanje sredineNastali oseaj se obrauje u psihoulnom centru (anatomski lokalizovan u okolini primarnog ulnog centra), poreenjem sa postojeim upamenim informacijama (engramima) Oseaj (subjektivno odraavanje osobina predmeta) u spoju sa iskustvom (engramima) omoguava opaanje prepoznavanje kompletnog predmeta

oseaj vidim okrugao predmet sa crnim i belim poljimaopaanje to je fudbalska lopta (prepoznavanje)

Poremeaji opaanjaagnozije nemogunost prepoznavanja informacija pri ouvanosti primarnog ulnog centra kod anatomskih oteenja psihoulnog centra osoba vidi predmet, ali ne moe da ga prepozna Iluzije pogreno prepoznavanje informacije (u oblasti svih ula) umesto buna vidi se ovek- kod fiziolokih stanja umor- kod patolokih stanja trovanje alkoholom i drogama, sumrana stanja

halucinacije opaanje bez prisustva informacija (u oblasti svih ula)

prave halucinacije imaju karakter telesnosti i pozitivan sud realnosti- esto kod duevnih oboljenja shizofrenija (slune glasovi)

pseudohalucinacije imaju karakter telesnosti, ali nemaju pozitivan sud realnosti- kod zdravih osoba fantomski ud

FORENZIKI ZNAAJ OPAANJA I POREMEAJA OPAANJAopaanje u procesu svedoenja agnozija (kod loga) poslovna nesposobnostIluzije i halucinacije - kod duevnih oboljenja - neuraunljivost u krivinopravnom smislu - poslovna nesposobnost u graanskopravnom smislu

imperativna halucinacija ubistvozastraujue iluzije i halucinacije napad na agresora

PANJA psihika funkcija pomou koje ovek moe da usmeri i usredsredi svoju psihiku energiju na neku informacijuTenacitet panje sposobnost da se psihika energija zadri na informaciji koliko je to u odreenom trenutku potrebno

Vigilnost panje sposobnost da se psihika energija i opaajni aparat brzo prenosi sa informacije na informaciju vano u saobraaju (u vonji)

Poremeaji panjePojaana vigilnost panja skae sa informacije na informaciju kod maninih bolesnikaOslabljena vigilnost kod oteenja modanog tkiva (povrede, trovanja)Pojaan tenacitet kod sumanutih ideja pacijent stalno okupiran svojim sumanutim mislima i konstrukcijama; kod depresivnih bolesnika koncentrisani na tuguOslabljen tenacitet nesposobnost da se osoba usredsredi na informaciju zamor, mentalne retardacije

Rasejanost - pojaana vigilnost, a oslabljen tenacitet- pojaan tenacitet, a oslabljena vigilnost

znaajno za svedoenje rasejan svedok je nepouzdan svedok

PAMENJE sposobnost zadravanja otiska ranijih drai Engram trag ili otisak u mozgu

Faze pamenja- upamivanje stvaranje engrama pamenje u uem smislu zadravanje engrama u mozgu seanje prepoznavanje pri ponovnom susretom sa informacijama

Uenje posebna forma pamenja aktivno voljno ponavljano upamivanje sa ciljem trajnog zadravanja informacija

Poremeaji pamenja Kvantitativni amnezija neseanje za odreeni vremenski period potpuna i nepotpunaorganska povrede i oboljenja mozga (potres i nagnjeenje mozga, trovanja, modana krvarenja, epilepsija i dr.)potres mozga retrogradna, kongradna, anterogradnafunkcionalna psihogena kod afektivnog suenja svesti (potiskivanje u nesvesno kod histerine amnezije)demencije zaboravljanje skoranjih dogaaja uz ouvano seanje na starije dogaaje

Poremeaji pamenja Kvalitativni obmane seanjapatoloka laljivost (mitomanija, sindrom Minhauzena) bolesna sklonost laganju i izmiljanju dogaaja konfabulacije kombinacija delimine amnezije i mitomanije (praznine u seanju popunjavaju se izmiljenim seanjima) kod modanih organskih psihosindroma, Korsakovljeve psihoze alkoholiara ve vieno (deja vu) i nikad vieno (jamais vu)

FORENZIKI ZNAAJ PAMENJA I POREMEAJA PAMENJAIstinitost izjava svedoka, oteenog i okrivljenog

Oko 50 % osoba koje su izvrile ili pokuale ubistvo tvrdi da se ne sea dogaaja

Ako se iskljue uzroci organske amnezije- psihogena amnezija - svesna la esto kod potresa mozga

FORENZIKI ZNAAJ PAMENJA I POREMEAJA PAMENJAKod krivinog dela u afektu izvrilac se sea poetka, ali ne i daljeg toka dogaaja (praznine u seanju) nema totalne amnezije

Kod alkoholiara amnezija za period stanja pijanstva

U graanskopravnom postupku poremeaji pamenja mogu biti uzrok ograniene poslovne sposobnosti ili potpune poslovne nespososbnosti

MILJENJE psihika funkcija pomou koje ovek, koristei misaone operacije, sagledava realne odnose izmeu predmeta i pojava i na osnovu toga donosi odgovarajue zakljukePoremeaji miljenja po formi poremeen tok i nain formiranja i izlaganja misli - bolesna opirnost kod intelektualnog deficita (demencije, oligofrenije)- usporen ili ubrzan misaoni tok- rasulo misli nepovezano miljenje i raspad pojmova (tipian za Sch)- perseveracija ponavljanje misli (napitost)

Poremeaji miljenja po sadraju- precenjene ideje fiks ideje- prisilne ideje ideje koje se nameu protiv volje - sumanute ideje nisu zasnovane na realnim injenicama npr. proganjanja, ljubomore

FORENZIKI ZNAAJ MILJENJA I POREMEAJA MILJENJANormalan proces miljenja preduslov postojanja uraunljivosti i poslovne sposobnosti

Sumanute ideje proganjanja i ljubomore potencijalno homicidogeno dejstvo - neuraunljivost ako je krivino delo izvreno pod uticajem ovih ideja mere bezbednosti uvanja i leenja- poslovna nesposobnost

INTELIGENCIJA opta duevna sposobnost da se miljenje upotrebi za nove zahtevePoremeaji inteligencije - intelektualni deficit maloumnost (slaboumlje)

primarna maloumnost (oligofrenije, mentalne retardacije)

sekundarna maloumnost steeno oteenje inteligencije (demencije i pseudodemencije)demencija pad optih intelektualnih sposobnosti, oteeno upamivanje i seanje shizofrena, alkoholna, Alchajmerova

Poremeaji inteligencije - pseudodemencija sindrom priblinih odgovora nema organskih oteenja mozga, neprijatna situacija (policijsko ili sudsko ispitivanje)

Oligofrena osoba ona koja je uvek ivela u siromatvu, a dementna osoba je bila bogata, ali je osiromaila

Mentalna retardacija (oligofrenija) duevna zaostalost uroeni ili steeni zastoj u razvoju inteligencije (genetski poremeaji, meningitis i encefalitis) fizioloka tupost, debilnost, imbecilnost, idiotija

FORENZIKI ZNAAJ DEMENCIJE I MENTALNE RETARDACIJEDemencija poslovna nesposobnost

Oligofrenija nesposobnost rasuivanja i logikog sagledavanja uzroka i posledica - neuraunljivost (doprinosi niska tolerancija na alkohol) i poslovna nesposobnost- sugestibilnost orue u rukama kriminalaca i makroa (docilni debili)- sklonost ka krivinim delima seksualno perverzni i eretini debili

NAGONI motivi ljudske delatnosti uroena elja za odreenim oblikom ponaanja iji je cilj zadovoljavanje neke od osnovnih potreba organizma

vitalni nagon za ishranom, nagon za ivljenjem, seksualni nagon, roditeljski nagon

socijalni nagon opora, nagon za igrom, nagon za takmienjem, altruistiki nagon, motiv radoznalosti i saznavanja

Poremeaji nagona kvantitativni i kvalitativni Nagon za ishranom - bulimija i anoreksija- antropofagija, nekrofagijaNagon za ivljenjem - snien (samoubistvo)Seksualni nagon - psihoseksualne disfunkcije oslabljena ili pojaana seksualna elja- parafilije seksualne nastranosti (pedofilija, sadizam)

Forenziki znaaj Pojaan seksualni nagon promiskuitet, seksualna agresivnost - krivina dela protiv polne slobode Seksualni prestupnici- organski psihosindromi i oligofrenije neuraunljivost - duevne bolesti sch, manija neuraunljivost - seksualno poremeene linosti potpuna uraunljivost (mogunost samokontrole)

EMOCIJE lini odnos ili stav prema sadraju saznanjaravnodunost, radost, ushienje, zabrinutost, alost, oajanje, bes, strepnja, strah, ljubav, ljubomora, stid, saoseanje

Afekat (uzbuenost) kratkotrajno intenzivno stanje emocija praeno spolja vidljivim telesnim manifestacijama- afekat straha- afekat besa (gneva) mogu da remete ostale psihike funkcije suenje svesti

Poremeaji emocija

Kvantitativni euforija, depresija, apatija, emocionalna razdraljivost, emocionalna labilnost- patoloki afekat (jaka razdraenost) nesklad izmeu stimulusa i burne reakcije (kod epileptinog i drugih poremeaja linosti) esto dovodi do suavanja svesti sa delimino amnezijom KvantitativniForenziki znaaj delikti u afektu procena uraunljivosti

VOLJA sposobnost oveka da upotrebi svoju psihiku energiju u realizaciji nekog postavljenog cilja, ali i sposobnost da se koe i odbacuju neprihvatljive elje Volja energija koja kontrolie nagoneNevoljne radnje - refleksna radnja; naueni automatizmi vonja automobila

POREMEAJI VOLJEslabost volje alkoholizam i narkomanijakolebljivost volje katatoni poremeaji impulsivne radnje osoba izvodi radnje bez kontrole volje i miljenja (kleptomanija, piromanija) - bitno smanjena urauljivost i neuraunljivost prisilne radnje prisilne neurozesugestibilnost nekritino prihvatanje tuih stavova oligofrenije krivina dela automatska poslunost kod sch

SVEST najvia psihika funkcija ovekovog mozga koja obezbeuje istovremeno funkcionisanje ostalih psihikih funkcijaintegrativna funkcijaOrijentacija - prema samom sebi, drugim linostima, u vremenu i prostoruBudno stanje - u mediciniOuvana svest - ako ispitivana osoba ima ouvano orijentaciju i sposobnost upamivanja i sporazumevanjaPomuena (poremeena) svest

Poremeaji svesti remete poslovnu sposobnost i uraunljivostKvantitativni somnolencija, sopor, komaKvalitativni dezorijentacijadelirijum bunilo - neuraunljivostsumrano stanje - suenje svesti - neuraunljivost somnabulizamdepersonalizacija, transformacija i derealizacijafugehipnozatranzitivizam dvostruka linost (histerija, sch)

MORALNOST sposobnost oveka da sam sebi izrie norme kojih se pridravaMoralno rasuivanje misaoni proces pomou kojeg se donose odreeni moralni sudoviMoralno ponaanje u skladu sa moralnim normama

Poremeaji moralnostiPoremeaji moralnog rasuivanja nezrelo moralno rasuivanje bezoseajno moralno rasuivanje odsustvo grie savesti kod poremeaja linosti (antisocijalni oblik)Poremeaji sadraja moralnog rasuivanja poremeen vrednosni sistem

NEUROTSKI POREMEAJI (POREMEAJI ANKSIOZNOSTI)psihijatrijska kategorija kod kojih linost reaguje na konfliktne situacije specifinim tzv. neurotinim odbrambenim mehanizmima1. konfliktna situacija2. anskioznost osnovni simptom3. pogreno reavanje konflikta neurotinim odbrambenim mehanizmima

PodelaFobini i anksiozni poremeaji u osnovi je stanje unutranje napetosti (anksioznost)Opsesivno-kompulzivni poremeajineodoljiva unutranja potreba da se ponavlja neka radnja ili misaoDisocijativni (konverzivni) poremeajipsihogene histerine paralize ili grevi Reakcije na stresne dogaaje Uraunljivost ouvana, umanjena (ne bitno)Poslovna sposobnost ouvana Vetaenje neimovinske tete posle povreda neurotina reakcija rentna neuroza (razne somatske tegobe, nije svesna simulacija)

PSIHOSOMATSKI POREMEAJI oboljenja kod kojih psihiki faktori imaju vanu uzronu ulogu bronhijalna astma angina pektoris, povien krvni pritisak ir na elucu poremeaji menstrualnog ciklusa psihogene glavobolje koe promene koprivnjaa, elavost

ouvana uraunljivost i poslovna sposobnost pojava u zatvorskim uslovima nematerijalna teta sposobnost za prisustvovanje pretresu

SHIZOFRENIJA oboljenja kod kojih psihiki faktori imaju vanu uzronu ulogu bronhijalna astma angina pektoris, povien krvni pritisak ir na elucu poremeaji menstrualnog ciklusa psihogene glavobolje koe promene koprivnjaa, elavost

ouvana uraunljivost i poslovna sposobnost pojava u zatvorskim uslovima nematerijalna teta sposobnost za prisustvovanje pretresu

MODANI ORGANSKI PSIHOSINDROMI Oboljenja kod kojih organsko (anatomsko) oteenja mozga dovodi do psihiki poremeaja

tumori mozgapovrede mozga komocija (potres), kontuzijaposttraumatska encefalopatijacirkulatorni poremeaji ateroskleroza, krvarenjainfekcije ensefalitis, meningitissenilni i presenilni poremeaji demencija

KRIVINOPRAVNI I GRAANSKO PRAVNI ZNAAJ MOPS

Uraunljivost kod demencija ouvana, retko smanjenaPoslovna sposobnost kod demencija testament, ugovor o doivotnom izdravanju, valjanost braka Nematerijalna teta kod posttraumatskih organskih psihosindroma

URAUNLJIVOSTDva uslova krivine odgovornosti:- vinost- uraunljivost sposobnost osobe da shvati znaaj svog dela i upravlja svojim postupcima

22. K (1) , .(2) , .

23. (1) .(2) , , .(3) 2. ( ) .

24.

(1) , .(2) 1. .

79. :

1) ;2) ;3) ;4) ;5) , ;6) ;7) ;8) ;9) .

(2) ( 80. 2).

81. (1) , , , . (2) 1. , .(3) . 1. 2. .(4) 1. .(5) , . , , , . , 46. , , , .

82. (1) , , .(2) 1. , , , .(3) 1. , 81. 5. .(4) , , , .(5) , .(6) . 1. 3. , , .

POSLOVNA SPOSOBNOST

sposobnost za samostalno obavljanje pravnih radnji

vetaenje sposobnosti za brakvetaenje dodele deceposlednja volja i testament testatorska sposobnost

VETAENJE NEIMOVINSKE TETE

poremeaji estetike - unakaenostpsihike patnjeopta ivotna sposobnoststrah radna sposobnost poslednja volja i testament testatorska sposobnost

MALOLETNIKA DELINKVENCIJA

POREMEAJI LINOSTIPOREMEAJI RASPOLOENJA PSIHOZE SUMANUTOSTIEPILEPSIJAPSIHIKI POREMEAJI U ZATVORSKIM USLOVIMA

HVALA NA PANJI