2. predavanje, 22. februar

Prvo i drugo poglavlje

Događaj nedelje - Nemačka:Ministar Guttenberg napisao

doktorat –plagijat smatra  profesor prava iz

Bremena Andreas Fišer-Lescano Ne sme da koristi titulu paralela

Vojislav Šešelj – Brana Miljuš Sporne magistrature političara –

komisija iz iste stranke Kako obezbediti transparentnost

Vanredni izbori u Srbiji…

…bi omeli evropske integracije i u interesu je Srbije da ih odloži što je moguće više, do redovnog termina – kaže u intervjuu za „Blic“ Volfram Mas, nemački ambasador u Beogradu.

5. Dati su podaci za hipotetičku privredu koja se sastoji iz dva

sektorap0 p1 q0 q1

Sektor 1 100 50 10 20

Sektor 2 100 140 15 20

obračunp0 p1 q0 q1 p1q0 p0q0 p1q1 p0q1100 50 10 20 500 1000 1000 2000100 140 15 20 2100 1500 2800 2000

2600 2500 3800 4000

Laspeyres 104 Paasche 95Fisher 99.4 tj.0.6%

Zadaci- nastavak 1. Koja od navedenih varijabli spada u varijable

toka? A. Vrednost kuće u kojoj živite B. Stanje na Vašem tekućem računu C. Vaša mesečna potrošnja hamburgera

D. Zalihe hamburgera u Vašem frižideru početkom meseca

Odgovor: C. Varijable toka definisane su u

intervalu, a varijable fonda u određenom vremenskom trentku.

2. Koja od navedenih varijabli nije fond?

A. javni dug B. radna snaga C. količina novca koje drži stanovništvo D. BDPOdgovor: D. Pošto BDP nema vrednost u

svakom trenutku, već samo u intervalu, ona spada u varijable toka.

4. BDP obuhvata

A. izdatke na sva finalna dobra i usluge B. sumu dohodaka svih aktera u privredi C. ukupnu dodatu vrednost svih firmi u

privredi D. sve navedene elemente

Odgovor: D.

5. Pretpostavimo da farmer gaji žito

i prodaje ga pekaru za 1$, pekar pravi hleb i prodaje ga trgovini za $2, a trgovac ga prodaje potrošačima za $3. Ova transakcija povećava BDP za

A. $1 B. $2 C. $3 D. $6Odgovor: C. BDP uključuje samo vrednosti finalnih

dobara i usluga. Stoga ova transakcija povećava BDP za 3$.

6. Koja od navedenih varijabli nije uključena u BDP?

A. plata sudija Ustavnog suda B. vrednost stanarina koju koriste (a ne plaćaju)

vlasnici stanova C. vrednost usluga prevoza koje koriste vlasnici

automobila D. dodata vrednost prevoza od proizvođača do

trgovine

Odgovor: C. U principu, BDP bi trebalo da uključi i imputiranu rentu na korišćenje automobila, ali u praksi to nije slučaj.

7. U kom slučaju......suma rashoda u jednoj privredi nije ista sumi

ostvarenih prihoda?

A. u slučaju da je štednja veća od investicija B. u slučaju da nema izvoza C. u slučaju da su investicije u zalihe negativne D. ni u jednom slučaju – uvek se podudaraju

Odgovor: D. Suma rashoda uvek je jednaka ukupnom ostvarenom dohotku.

8. BDP će porasti ako, pod ostalim neizmenjenim okolnostima,

A. uvoz poraste B. izvoz se ne poveća C. poraste potrošnja trajnih potrošnih dobara D. smanje se izdaci za naoružanjeOdgovor: C. Rast uvoza, pad izvoza, odnosno

pad budžetskih rashoda će uticati na smanjenje BDP. Rast potrošnje trajnih potrošnih dobara će povećati BDP.

9. Koji od narednih stavova tačno opisuje razliku između nominalnog i

realnog BDP?A. Realni BDP uključuje samo dobra; nominalni

BDP uključuje i usluge B. Realni BDP se meri na osnovu stalnih, a

nominalni na bazi tekućih cena C. Realni BDP jednak je razlici nominalnog

BDP i amortizacije D. Realni BDP jednak je proizvodu nominalog

BDP i ICM.Odgovor: B.

10. Ako proizvodnja ostaje ista a cene se udvostruče

A. realni i nominalni BDP ostaju istiB. realni BDP ostaje isti, a nominalni se prepolovljava C. realni BDP ostaje isti, a nominalni se udvostručuje D. realni BDP se udvostručuje, a nominalni se ne

menja

Odgovor: C. Realni BDP se izračunava u stalnim cenama, tako da inflacija ne utiče na izmenu njegove vrednosti. Nominalni BDP će se udvostručiti.

11. Realni BDP jednak je

A. nominalnom BDP umanjenom za neto izvoz

B. količniku nominalnog BDP i deflatora C. proizvodu nominalnog BDP i deflatoraD. količniku realnog BDP i deflatora

Odgovor: B.

12. Ako proizvodnja ostane ista, a cene se udvostruče onda je

deflator A. 25 B. 50 C. 100 D. 200

Odgovor: D. Deflator je količnik nominalnog i realnog BDP. Stoga je njegova vrednost 200.

13. Dati su podaci

KAJMAK TREŠNJE cena proizv. cena proizv. 2000 $0.50 20 $1.00 52011 $1.00 10 $0.50 10Ako je 2000 bazna godina, koliki je deflator za 2011?A. 0 B. Izmedju 0 i 1 C. 1 D. Veci od 1

Odgovor: C. Pošto i nominalni i realni BDP u 2011. godini vrede $15 , deflator BDP ima jediničnu vrednost.

14. Sivu ekonomiju merimo…A. Pomoću dva metoda :

upoređivanjem podataka o potrošenoj električnoj energiji

Sabiranjem vrednosti novčanica velike vrednosti van opticaja

B. Procenom časova neprijavljenog radaC. Nema načinaOdgovor: A u razvijenim zemljama, kod

nas ne daju dobre rezultate

15. Indeks cena na malo (ICM) meri

A. promenu nivoa cena fiksne korpe dobara i usluga .

B. promenu nivoa cena korpe dobara i usluga, ali se sadržaj korpe neprestano menja

C. količinu novca koju potrošači utroše za održanje istog stepena zadovoljenja potreba

Odgovor: A.

16. Pretpotavimo da potrošač kupuje jednu jabuku i jednu

pomorandžu svakg meseca. U baznoj godini cena im je bila ista – 1$. U tekućoj cena

jabuka se udvostručila dok je cena narandži ostala ista. Ako je ICM najpre bio 100, vrednost ovog indeksa danas biće

A. 50 B. 100 C. 150 D. 200Odgovor: C. Pošto su troškovi korpe

dobara bili 2$ u baznoj, a 3$ u tekućoj godini, vrednost ICM je 150.

 

17. Koji je od navedenih iskaza tačan?

A. ICM meri nivo cena, deflator meri promenu nivoa proizvodnje

B. ICM je lančani, a deflator bazni indeks. C. Ponderi ova dva indeksa nisu isti D. deflator uzima u obzir i uvezena dobra,

ICM ne. Odgovor: C.

18. Pod ostalim nepromenjienim okolnostima, ako poraste cena uvoznih

automobila

A. Deflator raste, ICM raste B. Deflator raste, ICM ostaje isti C. Deflator ostaje isti, ICM raste D. Deflator raste, ICM raste, ali ne u istom

procentu Odgovor: C. Dobra proizvedena u

inostranstvu ne ulaze u deflator

19. U zemlji A je otpočela proizvodnja luksuznih

automobila…Nažalost, ova zemja je mala i siromašna, te sve

automobila izvozi u susednu prijateljsku zemlju po imenu B. Koji će indeks u zemlji-izvoznici biti promenjen?

A. ICM. B. deflator BDP C. i deflator i ICM D. nijedan Odgovor: D. Deflator BDP 

20. Koji od narednih događaja može uticati na rast stope

nezaposlenosti?A. rast stanovnštva (ponuda r.s. – ista) B. proporcionalni rast ponude r.s i broja nezaposlenih C. porast ponude r.s bez promene broja zaposlenih D. porast broja zaposlenih bez promene broja

nezaposlenih Odgovor: C. Ako radna snaga poraste a broj

zaposlenih se ne menja, stopa nezaposlenosti raste.

21. Koji od sledećih slučajeva će uticati na izmenu podataka o

nezaposlenosti?A. penzionisani radnik koji nastavlja da radi B. lice na privremenom radu koje traži posao C. direktor koji daje ostavku da bi se kandiovao na

izborimaD. studenti treće godine Ekonomskog fakulteta koji

ne daju redovno ispite Odgovor: C.

22. Pretpostavimo da radnik napuni 65 godina i ode u

penziju. Koja varijabla ne menja vrednost

A. broj nezaposlenih B. stopa nezaposlenosti C. ponuda radne snage Odgovor: A. Radnici koji dobrovoljno

napuštaju posao ne smatraju se nezaposlenim.

 

23. Pretpostavimo da građanin zemlje A svaki dan ide u

susednu prijateljsku zemlju B. Dohodak ovoga lica će biti

obračunat kao: A. BNP u zemlji A, kao i u BNP u zemlji B B. BNP u zemlji A, ali u BDP u zemlji BC. BDP u zemlji A, ali u BNP u zemlji B D. BDP u zemlji A, kao i u BDP u zemlji BOdgovor: B.  

24. Pretpostavimo da građanin Italije radi u zemlji A i nešto kasnije dobije njeno državljanstvo. Šta se

onda dešava

A. pada italijanski BDP, raste BNP u zemlji A B. pada italijanski BNP, raste BNP u zemlji A C. pada italijanski BDP, raste BDP u zemlji AD. pada italijanski BNP, raste BDP u zemlji AOdgovor: B. Pošto je radnik uzeo državljanstvo,

italijanski BNP pada, a za toliko raste BNP u zemlji A.

Dinamika: Hoće li zemljotres, tj. predstojeća rekonstrukcija u

Australiji povećati BDP?Kratak odgovor je – neće. Pitanje je u stvari ie li razaranje dobro za privredu "

Are Wars Good for the Economy? Ili na linku broken window

Ovih 200 milijardi dolara za rekonstrukciju MORAJU ODNEKUD DA DOĐU – oni nisu rezultat tehničkog progresa

Novac za rekonstrukciju je novac koji NIJE POTROŠEN NEGE DRUGDE, svaki dolar ima oportunitetni trošak, tj. neku izgubljenu dobit

Zašto ICM precenjuje inflaciju

1. Supstitucija Skuplje narandže zamenićemo jabukama, ail to ICM ne

može da registruje .2. Rast kvaliteta

Današnji deterdženti 100 puta su bolji nego pre 20 godina, ali ICM to ne može da registruje

3. Novi proizvodi Ne uključuju se u ICM dok ne postanu veoma široko

korišćeni4. Outleti – nisu uključeni5. U SAD se procenjuje da ICM zbog toga precenjuje inflaciju

za oko 1% godišnje (ukupna inflacija – 2%)

INVESTICIJEU MAKROEKONOMIJI SE 

INVESTICIJAMA SMATRAJU SAMO ONI TOKOVI KOJI VODE STVARANJU NOVOG KAPITALA (I=∆K)

Dakle, pazite! U investicije će spadati: investicije u osnovna sredstva, to je kada preduzeća kupuju (u

zemlji ili inostranstvu, svejedno) postrojenja i opremu; investicije u stambeni prostor, to je kad domaćinstva kupuju nove

stanove, kuće, itd. investicije u zalihe (ako se zalihe smanje, ova komponenta biće

negativna)

u dnevoj štampi se u “investicije” ubraja i kupovina postojeće imovine

ili finansijskih instrumenata.  to je preraspodela, a ne investicijadakle, ni strane direktne investicije  -   ne

moraju biti investicije u makroekonomskom smislu! Preciznije, ako je reč o kupovini nove opreme i

novih postrojenja, jedino tada je transakcija tekuća i dolazi do rasta BDP, usled rasta I iz izraza Y=C+I+G+NX.  Sve druge kupovine, samo predstavljaju prenos vlasništva! Tehnički, to se beleži ovako.

Portfolio investicije predstavljaju kupovinu ili prodaju

inostranih obveznica, akcija ili drugih hartija od vrednosti,

što spada u trgovinu finansijskom imovinom i nikada ne uvećava BDP

dakle, to nisu investicije u makroekonomskom smislu

ali zabuna nastaje jer se one pod tim imenom beleže u kapitalnom delu platnog bilansa ... tu ima i teškoća druge vrste...  ali ide nekako ,,,

DinamikaPravilo 72Ako podelite broj 72 sa nekom stopom

rasta dobijate vreme za koje će se originalna veličina udvostručiti

t = 72/rAko uzimam kredit na 10 godina uz kamatu

7%, iznos kredita koji vraćam je dvostruko veći od pozajmljenog iznosa

. r

dostizanje  

Primer: Srbija i Grčka

60004400

A tek što su rezultati nestabilni…

 

Norway

Luxembourg

Switzerland

Denmark

Sweden

NetherlandsAustriaUnited StatesFinlandBelgiumIrelandAustraliaIcelandFranceG

ermany

CanadaUnited Kingdom

JapanSingaporeItalySpainG

reeceIsraelSloveniaPortugalKorea, Rep.Czech Republic

Trinidad and Tobago

Slovak Republic

EstoniaCroatiaHungaryEquatorial G

uinea

LatviaPolandAntigua and Barbuda

LibyaLithuaniaSt. Kitts and Nevis

Venezuela, RBChileRussian Federation

UruguayM

exicoTurkeySeychellesLebanonBrazilArgentinaG

abonM

alaysiaM

auritiusKazakhstanM

ontenegroPanam

aBotsw

anaCosta RicaPalauBulgariaSerbia

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000

90000

Kako izgleda svet danas- GNI per capita 2009. godine

Ovo je GNI – ukupnoU podatke ulazite ovako

United Stat

es

Euro area

Japan

China

German

y

France

United K

ingdomIta

lyBraz

ilSpain

Canad

aIndia

Russian

Federa

tion

Korea, R

ep.

Mexico

Australi

a

Netherl

ands

Turkey

0

2000000000000

4000000000000

6000000000000

8000000000000

10000000000000

12000000000000

14000000000000

16000000000000

Bez EU, svet izgleda ovako

United Stat

esJa

panChina

German

y

France

United Kingdom

Italy

Brazil

Spain

Canad

aIndia

Russian

Federa

tion

Korea, R

ep.

Mexico

Australi

a

Netherl

ands

Turkey

Switzerl

and

United

Stat

esJa

pan

German

y

United

King

dom

Brazil

Canad

a

Russia

n Fed

eratio

n

Mexico

Netherl

ands

Switzerl

and

0

2000000000000

4000000000000

6000000000000

8000000000000

10000000000000

12000000000000

14000000000000

16000000000000