Prva moja DB košnica i njena tehnologija i kasnije tehnologije DB košnicomPostavljeno 18.08.2012. 11.684 pregleda

Slika 1 Prva moja 10 ramna DB košnica iz 1964 g. sa DB i LR nastavku

Moja prva, a i današnja tehnologija bazirana na standardne DB košnice, bila je, a i danas jeste pčelarenje sa 10

ramnom DB košnicom u plodištu i isto tako 10 ramni DB nastavak (medište) pregrađene matičnom rešetkom

(prva slika od 3 košnice) ili dodavanjem jednog DB 10 ramnog ili dva 10 ramnih LR nastavaka (na slici 1

druga i treća). Sada, tačnije od 90-tih godina na ovamo, ova 10 ramna tehnolologija sa Dadanovom košnicom

je dominantnija i sve traženija u odnosu

 

Slika 2                                                      Šema br. 1                                        Šema br. 2

Šema br. 3                                      Šema br. 4                              Slika 3  (Moja članska karta)

na klasičnu 12 ramnu DB košnicu Bugarskog, sa pokretnom podnjačom (Sl. 2 prva i četvrta košnica) ili

Makedonskog tipa takođe sa pokretnom podnjačom, proizvod firme ,,Preporod,, Idrizovo – Skopje (Slika 2 –

Druga i treća košnica)

Ove nove savremenije tehnologije DB košnicom u odnosu na 12 ramnu sa dva polumedišta (vidi prvu šemu)

dobijaju sve više i više pristalica kod mlađih pčelara, pogotovo u Bugarskoj i Makedoniji od kada sam održao

niza predavanja u periodu od 1992 do 2000 god. u organizaciji nekih donatorskih organizacija koji su pomagali

državama u tranziciji.(Američka VOCA, Nemačka GTZ i sl.) za koje sam dobio određena priznanja.(Vidi 4

slike dole)

Takođe i kod nas na 10 kongresu pčelara Srbije održan u Beogradu 17 i 18 decembra 2005 god.u Komisiji za

standarde, kako sam bio obavešten bilo žučnih diskusija između pčelara praktičara i naučnih radnika oko ove

dileme 8, 10 ili 12 ramne DB košnice. Nakon mojih višegodišnjih naučno – praktičnih istraživanja sa DB

košnicom, iskreno preporućujem pčelarima, koji pčelare sa klasičnom 12 ramnom DB košnicom (Šemu 1) da

pređu na 10 ili 8 ramno DB plodište sa pokretnom podnjačom. Ako pak koriste klasičnuo 12 ramno plodište,

predlažem da ga pregrade sa jednom pregradnom daskom za 2 ili 4 DB ramova, (Šema 2 i 3) a za medišta da

koriste jedan, dva ili više (zavisno od pašnih prilika) normalnih 10 ramnih ili 8 ramnih LR nastavaka ili 10

ramni LR polunastavak za proizvodnju meda u saću ili meda u boksesima.

Drugi deo (Šema 2) od 12 ramne DB košnice koji se sastoji od 2 DB ramova, mogu da ga koriste kao pomoćni

oplodnjak. Ako koriste 4 DB ramova u tom drugom delu, (Šema 3) mogu da ga koriste kao pomoćno društvo

za odgajivanje matičnjaka, proizvodnji Matičnog mleča, za pojačavanje osnovnog društva sa mladim pčelama

ukoliko ga koriste kao nukleus, odnosno kao pomoćno društvo. Mogu da ga koriste i kao IZOLATOR za

Biološko uništavanje VARROE u zatvorenom radiličnom leglu, odnosno za EKOLOŠKO – BIOLOŠKO

pčelarstvo, što će biti predmet Tehnologije sa LR košnicom.

Ovo što predlažem, ne predlažem ga, kako bi se pravio mnogo pametan, nego predlašem ga na bazi mojih

višegodišnjih naučnih istraživanja, i praktičnih tehnoloških radnji, tražeći savremenije i naprednije tehnologije

DB i LR košnicom. (Slika 4) Ta istraživanja sam počeo da ih primenjujem pre dvadesetak godina i to radim do

dana današnjeg sa 5 desetoranih i 2 dvanaestoramne ,,makedonskog tipa,, i 2 dvanaesto ramne ,,Bugarskog

tipa,, (slika 2) sa kojima sam mnogo toga radio-ispitivao i sva iskustva sam preneo pčelarima, pogotovo na

poziv mnogih Pčelarskih društava, Udruženja i raznih Profesionalnih Pčelarskih asocijacija, većinom u R.

Bugarskoj i Makedoniji od kojih sam dobio i određena priznanja. (Slika 5) Ukoliko neko želi da pčelari

dvomatičnim sistemom DB klasičnom košnicom, pogledajte i pročitajte tekst u Šemu 4. Toliko o DB košnici.

Prva moja tehnologija LR košnicom (na kraju sa dodatkom)Postavljeno 17.08.2012. 12.453 pregleda

PRVA MOJA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM (NA KRAJU SA DODATKOM U ODNOSU SA

PRETHODNIM ČLANKOM)

Imajući u vidu kako izgleda prirodno zimsko klube, (Sl.1) zazimljavanje pčelinjeg društva

sam vršio na dva LR nastavaka sa 18 do 22 kgr. meda, stim da se pčelinje klube formira u gornjem nastavku.

Tako je zimovalo do marta meseca. Kada je vreme bilo pogodno t. j. kada je temperatura u hladu bila bar 14OC

(bolje je ukoliko je veća), tada sam vršio prvi letimični pregled. Kad kažem letimićni to znači da mora trajati

što kraće, odnosno ne duže od par minuta. Pregled uopšte mora biti kratak da ne bi se izgubila temperatura u

klubetu koja iznosi oko 35 o C i nesme biti čest, zato što svaki pregled uznemirava pčele, zadaje im dopunske

poslove i time usporava redovne poslove.

 

Mr Naum Bandžov

Slika 1

Ovim pregledom ustanovljavao sam sledeće:

   – Dali pčelinje društvo ima maticu

   – Kakvo je stanje pčelinjeg legla

   – Kakvo je zdravstveno stanje pčela i legla (za nešto sumljivo, uvek sam konsultovao iskusne pčelare)

   - Kolike su zalihe hrane

   – Jačinu pčelinjeg društva (koliko uliča pčele pokrivaju)

   – Stanje podnjaće (koliko ima mrtvih p?ela i ostatke voska od voštanih poklopaca)

Da li pčelinje društvo ima maticu, saznavao sam, odnosno ustanovljavao sam na osnovu legla. To sam činio

tako što izvadim prvi okvir do zida (koji obično nije zaposednut pčelama) da bi dobio više prostora za

manipuliranje ostalim okvirima kao i da bi bio siguran da neću oštetiti ili prignječiti maticu. Zatim ostale

okvire pomerao sam dok ne naiđem na leglo i proveravao, dali u leglu postoje sve stadijume, a to znači jaja,

larve svih veličina i poklopljeno leglo, i ako to naiđem, tada sam bio siguran da matica postoji.

Čim vidim leglo, odmah sam proveravao kakvo je njegovo stanje. Istovremeno sam konstatovao zdravstveno

stanje pčela i legla. Ako saće i satonoše su čiste, bez tamnih ili žuto smeđih mrlja i ako su larve sedefasto

sjajne boje, ako su poklopci na zatvorenom leglu ravni bez udubljenja, onda sa sigurnošću sam smatrao da je

pčelinje društvo zdravo.

         Zalihe hrane na početku marta nisam dozvoljavao da padnu ispod 10 kilograma zbog održavanje

mikroklime u košnici. Ovde moram da spomenem jedno zlatno pravilo u pčelarstvu koje sam ga pročitao u

literaturi, a to je da rezerve hrane nikad ne smeju da padnu ispod 9,6 kilograma meda (naučni podatak).

         Jačinu zajednice ocenjivao sam brojem ulica (ulica je prostor između dva rama) koje pčele zauzimaju.

Sredinom marta jačinu društva sam klasirao tako, da jako društvo treba da zauzima 8-9, srednje 6-7, a slabo 4-

5 ulica sa pčelama ili još manje. U normalnim godinama jaka i zdrava pčelinja društva sredinom marta imala

su od 4 – 5 okvira sa leglom. U nekim godinama zavisno od vremenskih prilika bilo je više ili manje od

navedenog broja okvira sa leglom.

          Obično sam kod ovog pregleda čistio podnjaće od ostatka mrtvih pčela i ostatka voska od voštanih

poklopaca koje pčele su stvarale prilikom zimske ishrane, ako to ne bi uradio, pčele su same to radile, odnosno

čistile. Što je društvo bilo jaće to su lakše i brže radili. Sigurno je da takvo čišćenje, prilično je opterećivalo

pčele i to naročito je bilo vidljivo, ako je bilo mnogo mrtvih pčela a društvo slabije. Ako to ćišćenje podnjače

nisam uradio u februaru, što je pravo vreme, onda sam obavezno radio prilokom ovog pregleda.

          Ko ima pokretne podnjače na bilo koji tip košnice, to može učiniti i za vreme hladnijih dana, ali samo

ukoliko pčelar ima rezervnih podnjača. Prilikom zamene podnjače treba dezinfikovati ili dobro ostrugati sa

pčelarskim nožem izvađene podnjače pre nego što ih ponovo stavimo na drugu košnicu. Sve što se nalazi na

podnjačama, mora se staviti u prethodno iskopanu rupu u zemlji, zapalimo i rupu zatrpamo. Ako sumnjamo da

pčele boluju od neke bolesti – nozeme ili drugih bolesti odraslih pčela, onda „zimske gubitke“ pčela koje se

nalaze na podnjaći, šaljemo na anlizu i to tako što najmanje 50 mrtvih pčela sa svake podnjaće stavljamo u

posebne papirnate kesice i napišemo broj košnice i prema utvrđenim pravilima šaljemo na analizu.

         Sve što sam primećivao prilikom pregleda, upisivao sam u evidencioni karton društva koji se

nalazio ispod poklopca, ili sam zapisivao u svoju beležnicu gde sam crtao i šemu.

          Šeme o tehnologiji koje ih ovde prikazujem odnose se samo na jaka pčelinja društva i ne važe za

pčelinja društva koja su u vreme klasifikacije bila kao srednja i slaba pčelinja društva, a tada na mom

pčelinjaku bilo ih je svakakvih. Radeći tada sa svakakvim, sticao sam vrlo veliko iskustvo i praksu, što je bilo

preduslov da menjam tehnologije u narednim godinama, odnosno kako je moje znanje išlo uzlaznom linjom.

KAKO SAM SANIRAO PROBLEMATICNA DRUSTVA

          Pčelinja društva koja sam hitno sanirao, su ona društva koja nisu imali maticu ili imali maticu

trutovnjaču (koja nosi neoplođena jaja) ili imale lažne matice, kao i ona društva koja nisu imali dovoljno hrane.

Ako u ovo doba nema legla ni u jednom stadijumu, to je siguran znak da društvo nema maticu. U društvo koje

nema maticu pčele pojačano bruje, a kad otvorimo košnicu vidimo na satonošama pčele koje drhte krilima, a to

isto vidimo i kad izvadimo okvir sa pčelama. Ako pčele unose polen, na letu možemo primetiti da tovari

polena na nogama kod bezmatka su znatno manji nego kod pčela iz normalnih društava. Ako na?emo na

okvirima leglo koje je razbacano i sa ispupčenim poklopcima kakvi se nalaze na trutovskom leglu, radi se o

matici trutovnjači koja nosi samo neoplođena jaja iz kojih će se izleći samo trutovi. Ako pčelinje društvo

ostane u dužem periodu bez matice (novembar – mart) tada se javljaju lažne matice koje takođe nose

neoplođena jaja i po više u jednu ćeliju. Lažnih matica u jednom društvu može biti nekoliko i to su ustvari

obične pčele hranjene mlečom.

          U sva ova tri slučaja hitno sam intervenisao i to dodavanjem oplođene matice

u kavezu iz rezerve ili sam spajao bezmatka sa normalnim ili slabim društvom koje sam ih klasificirao kao

takve preko novinske hartije i matične rešetke, stim da nukleus ili slabo društvo sam uzvek stavljao iznad

društva gde nije bilo matice, odnosno kao gornji nastavak. Pčelari početnici i bez iskustva za ove radnje treba

da se posavetuju sa iskusnijim pčelarima.

          Ako sam prilikom pregleda ustanovlavao, da nema dovolno hrane, odnosno ispod 10 kgr., tada sam

zavisno od spoljnih temperatura, primenjivao dva načina prihrane.

a) Kada su temperature bile, naročito noću prilično niske (ispod 10OC) onda sam prihranjivanje vršio čvrstom

hranom (šećerno-mednim ili čisto šečernim mekšim pogačama) ili sam dodavao okvire sa medom od društava

koja su stradala tokom zime zbog mojih grešaka.

b) Kada su dnevne i nočne temperature bile preko 10O C, tada sam prihranjivao i tečnom hranom t. j. šećernim

sirupom (u razmeri šećer : voda = 2 : 1) u većim količinama i to 1 – 2 litre u razmacima od po nekoliko dana 3

– 4 puta, odnosno dok ne popune biološki minimum zaliha od 10 kilograma.

Ovakav način prihrane zove se prihranjivanje iz nužde jer time sprečavamo pčelinje društvo da gladuje i štedi.

Vakvim načinom ishrane (ne kažem stimulativne prihrane) terao sam pčelinje društvo da se normalno razvija

do prve bagremove paše.

          Pčelaru ovakva ishrana, zapravo ne bi smela da se desi, zato što pri uzimljavanju dobar pčelar to i

ne dozvoli i on osigura 18 – 25 kgr. kvalitetne hrane po košnici i u proleće će imati jaka društva, a problema

sve manje. U proleće sa problemima se sreću samo čuvari košnica sa pčelama koji ne poznaju biološke

zakonitosti socijalnog društva-bića gde na zemaljskoj kugli, pored PČELINJA DRUŠTVA, spadaju još i

mravi, termiti i LJUDI.

           Drugu vrstu prihranjivanja, takozvano podražajno, odnosno špekulativno sa malim koli?inama šećernog

sirupa, 200 do 300 grama, kako neki autori u knjigama to preporučuju, ja nisam primenjivao jer mi se

PČELINJAK i u Maradiku i u Skoplju uvek nalazio na udaljenosti od oko 20 do 25 kilometra iz čisto

ekonomsko – profitabilnih razloga

          U toku marta pojačavao sam utopljavajući materijal kod slabijih društava jer sam vodio računa da u

košnicama funkcioniše ventilacija (pogotovo gornja ventilacija) i mikroklima. Stalno sam vodio računa, pošto

pčelama najviše smeta vlaga, da u košnici napravim pravu ventilaciju. U to vreme (1969) početkom

marta odomačivalo se i bila polemika u pčelarskim časopisima takozvano posebno utopljavanje pčelinjih

društava plastičnom folijom koja se postavlja preko satonoša. Ja sam to prihvatio i prilikom davanja pogače na

satonošama i nakon pojedene pogače, nisam skidao plastičnu foliju nego sam je ostavljao preko satonoša sa

nekoliko rupica u sredini zbog ventilacije. Utopljavanje je naročito potrebno izvršiti slabijim društvima, jer ako

je temperatura bila 13-28O C kada nije bilo legla, sada kada ima legla temperatura u zoni legla mora biti 34-

35O C. P?ele sad moraju zagrejati i prostor van klubeta što nije bio slučaj dok nije bilo legla. Za takvu situaciju

pčele moraju trošiti i veće koločine hrane, koja je u to vreme itekako potrebna za ishranu mladih larvi.

              Krajem marta kada je vreme prilično otopljavalo, pravio sam detaljan pregled pčelinjih zajednica,

posebno one koje sam ranije na bilo koji način sanirao ili sam ih ostavljao za kasniju sanaciju. Zbog toplog

vremena (preko 20O C) svi pregledi su duže trajali, pa time moje posmatranje i zapažanje bilo temeljitije. Bez

obzira, što pregled je bio temeljitiji, ne znači time da bez razloga i bez naročite potrebe produžavao vreme

pregleda. Tada je bilo i pravo vreme da izvršim prvo proširenje legla kod slabijih društava i to samo sa

okvirima sa medom i izgrađenim saćem koje sam kod slabijih društava stavljao između prvog okvira sa leglom

i okvira sa medom i polenovim prahom, a kod jačih društava u sredinu klubeta.

Pri detaljnom pregledu sklanjao sam svo nepravilno saće, pretežno sa trutovskim ćelijama u gornjem delu,

ispod satonoše, a to je bilo zbog horizontalnog užičavanja. Mesto njih stavljao sam lepo i izgrađeno saće kako

bi matica mogla razviti pravilno leglo.

                U martu mesecu nisam stavljao satnih osnova, jer je za njihovu izgradnju potrebno pored dobre paše

(nektarska i polenska) potrebno je i veliki broj mladih pčela sposobnih za lučenje voska, a u martu mesecu njih

još nema u dovolnom broju, odnosno preko 50% u odnosu na stare jesenske generacije. Navedeni procenat

preko 50% mladih pčela u odnosu na stare u pčelarskoj nauci i praksi javlja se u aprilu mesecu, kada počinje

nagli razvoj pčelinje zajednice kod Apis mellifera carnice.

Marta meseca obavezno sam aktivirao pojila na pčelinjaku Sl.2, jer su pčelama za razvoj legla potrebne velike

količine vode.

Slika 2                                Slika 3                                           Slika 4                                  Slika 5

  Ukoliko je mart mesec hladan, a pojilo ne aktiviramo na pčelinjaku, veliki broj pčela u potrazi za vodom

stradaju, a to netreba da nam bude cilj. Tada sam pravio privremena pojila od plastičnih boca od koca cole

okrenute naopačke sa sunđerom na otvoru okačene sa kanapom na drvo, dok nisam napravio pravo standardno

pojilo na pčelinjaku od starog bojlerskog kazana od 80 litara. Pojilo (Slika 2)treba da stoji na suncu i nikad ne

sme ostati bez vode, zato što će pčele takvo pojilo koje neredovno kaplje, ili nema uvek vode, brzo ga

napustaju i traže nove izvore vode. Pojilo treba povremeno čistiti i dezinfikovati.

Kada nisam imao pripremljeno dovoljan broj okvira, početkom matra obavezno sam ih sastavljao u dovoljnom

broju, i u njih uvlačio žicu horizontalno i pomoću žvrka sam stavljao saće. Prvo za bušenje straničnih

letvica sam koristio obično šilo, pa spravu za bušenje letvica i na kraju iz Nemačke sam kupio specjalnu

spravicu za bušenje letvica (Sl. 3) i automatski ubacivalo nitne u letvice i tako žicu bolje zatezao horizontalno

(Sl. 4). Sam postupak rada o ovome opisan je u svakoj pčelarskoj knjizi. Ja sam tako radio od 1964 do 1970

god. kada sam specjalnim RAZBOJEM (Sl. 5), kojeg sam dobio od G-na Venera, počeo da pravim armirano

saće pomoću Električnog žvrka.

       DODATAK U ODNOSU NA PRVI ČLANAK  PRVA MOJA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM

Kod jakih društava zavisno od vremenskih uslova, a večinom u prvoj polovini aprila kada se pokriju 9 ulica sa

pčelama, što odgovara 6 – 7 ramova sa leglom (Šema 2) vršio sam jednostavno dislokaciju spratova kako

pokaziva( šema 3)  i stvarao sam prostor matici da stvara novo leglo, odnosno da matica (Apis mellifera

carnika) zadovoli svoj genetski potencijal, da spoji razdvojeno leglo i napravi još veće klube. Ova operacija je

trajala vrlo kratko.

Proširivanje pčelinjeg gnezda kod normalnih-jakih društava

     

Tako sam je ostavljao do 4 do 5 dana pre početka cvetaja bagrema, odnosno kako pčelari kažu kada cvetovi

bagrema zabele. Tada sam vršio zadnju operaciju pre bagremove paše, tako što na podnjaći u jednom spratu

(1) obavezno sam stavljao maticu sa 2 do 3 ramova sa otvorenim leglom, a ostatak sa lepo izgrađenim praznim

saćem. Nad njim sam obavezno stavljao žičanu matičnu rešetku koja

Šema 1                      Šema 2                          Šema 3                          Šema 4

pokriva ceo nastavak, a na nju stavim novi nastavak (3) sa praznim izgrađenim saćem, stim da sam obavezno

stavljao u sredini dva rama sa zatvorenim leglom i na kraju nad njim treći nastavak (2) (Šema 4) sa ostatkom

ramova sa zatvorenim leglom, a ostatak sa praznim izgrađenim saćem. Kod slabijih pčelinjih društava koja

sredinom aprila imaju 4-5 okvira sa leglom, pretežno na prednjem delu okvira, proširivanje legla sam vršio

tako što svaki drugi okvir sa leglom okretao za 180O. Pčelinja društva koja polovinom aprila imala manje od 4

okvira sa leglom proglašavao sam ih, odnosno klasificirao sam ih kao škart i njih sam ihostavljao da bi za

vreme glavne paše pojačavam nedovolno razvijena društva  sa izletnicama ili leglom, a ostatak sam koristio za

pravljenje oplodnjaka odnosno nukleusa za proizvodnju mladih matica, dok sam stare matice likvidirao između

dva prsta.

Izvlačenje satnih osnova i zamena starog  saća

      Nauka

preporučuje da svake godine treba menjati staro saće u plodištu za 25%, što praktično znači da za četiri godine

moramo zameniti svo saće iz plodišta. Ovo je najvažnije kao preventiva i protiv pojave

Slika 6                                        Slika 7                                                    Slika 8

bolesti pčelinjeg legla. Sa ovim dobijamo i još nešto veoma važno, a to je da ćemo imati krupnije pčele koje su

sposobne da donesu i veće količine nektara. Zbog ovih saznanja  u vočnoj paši sam koristio da mi mlade pčele

izgrade što više satnih osnova kako bi  izvršio zamenu starog i nepravilnog saća. Za vreme cvetanja maslačka,

(Sl. 6) vočnoj paši i uljanoj repici izvlačili mi po 2 – 4 satne osnove, a u toku bagrema i kasnije, gradili mi

više čak i celi sprat sa 10 LR satnih osnova.

Sakupljanje cvetnog praha i propolisa

Za vreme cvetanja voća, postavlao sam  skupljaće polenovog praha koje sam kupio od G-na Venera koje sam

ih postavljao preko cele podnjaće sa pokretnom štancovanom pločom sa otvorima promera 4,3 mm. i fiokom

ispod gde je padao polenov prah. (Sl. 7)  Postavljao sam i mreže za sakupljanje propolisa.   Mreže za

sakupljanje propolisa postavljao sam na gornji nastavak preko satonoša ispod poklopne daske.(Sl. 8)

Prva moja tehnologioja LR košnicomPostavljeno 17.08.2012. 7.116 pregleda

PRVA MOJA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM

       Imajući u vidu kako izgleda prirodno zimsko klube, (Sl. 1) zazimljavanje pčelinjeg

društva sam vršio na dva LR nastavaka sa 18 do 22 kgr. meda, stim da se pčelinje klube formira u gornjem

nastavku. Tako je zimovalo do marta meseca. Kada je vreme bilo pogodno t. j. kada je temperatura u hladu bila

bar 14 o  C (bolje je ukoliko je veća), tada sam vršio prvi letimični pregled. Kad kažem letimični to znači da

mora trajati što kraće, odnosno ne duže od par minuta. Pregled uopšte mora biti kratak da ne bi se izgubila

temperatura u klubetu koja iznosi oko 35 o C i nesme biti čest, zato što svaki pregled uznemirava pčele, zadaje

im dopunske poslove i time usporava redovne poslove. Ovim

Mr Naum Bandžov        pregledom ustanovljavao sam sledeće:

- Dali pčelinje društvo ima maticu

- Kakvo je stanje pčelinjeg legla

- Kakvo je zdravstveno stanje pčela i legla (za nešto sumljivo, uvek sam konsultovao iskusne pčelare)

- Kolike su zalihe hrane

- Jačinu pčelinjeg društva (koliko ulica pčele pokrivaju)

- Stanje podnjače (koliko ima mrtvih pčela i ostatke voska od voštanih poklopaca)

Sl. 1 (Prirodno zimsko klube)

Da li pčelinje društvo ima maticu, saznavao sam, odnosno ustanovljavao sam na osnovu legla. To sam činio

tako što izvadim prvi okvir do zida (koji obično nije zaposednut pčelama) da bi dobio više prostora za

manipuliranje ostalim okvirima kao i da bi bio siguran da neću oštetiti ili prignječiti maticu. Zatim ostale

okvire pomerao sam dok ne naiđem na leglo i proveravao, dali u leglu postoje sve stadijume, a to znači jaja,

larve svih veličina i poklopljeno leglo, i ako to naiđem, tada sam bio siguran da matica postoji.

Čim vidim leglo, odmah sam proveravao kakvo je njegovo stanje. Istovremeno sam konstatovao zdravstveno

stanje pčela i legla. Ako saće i satonoše su čiste, bez tamnih ili žuto smeđih mrlja i ako su larve sedefasto

sjajne boje, ako su poklopci na zatvorenom leglu ravni bez udubljenja, onda sa sigurnošću sam smatrao da je

pčelinje društvo zdravo.

Zalihe hrane na početku marta nisam dozvoljavao da padne ispod 10 kilograma zbog održavanje mikroklime u

košnici. Ovde moram da spomenem jedno zlatno pravilo u pčelarstvu koje sam ga pročitao u literaturi, a to je

da rezerve hrane nikad ne smeju da padnu ispod 9,6 kilograma meda (naučni podatak).

Jačinu zajednice ocenjivao sam brojem ulica (ulica je prostor između dva rama) koje pčele zauzimaju.

Sredinom marta jačinu društva sam klasirao tako, da jako društvo treba da zauzima 8-9, srednje 6-7, a slabo 4-

5 ulica sa pčelama ili još manje. U normalnim godinama jaka i zdrava pčelinja društva sredinom marta imala

su od 4 – 5 okvira sa leglom. U nekim godinama zavisno od vremenskih prilika bilo je više ili manje od

navedenog broja okvira sa leglom.

Obično sam kod ovog pregleda čistio podnjače od ostatka mrtvih pčela i ostatka voska od voštanih poklopaca

koje pčele su stvarale prilikom zimske ishrane, ako to ne bi uradio, pčele su same to radile, odnosno čistile. Što

je društvo bilo jaće to su lakše i brže radili. Sigurno je da takvo čiščenje, prilično je opterećivalo pčele i to

naročito je bilo vidljivo, ako je bilo mnogo mrtvih pčela a društvo slabije. Ako to čišćenje podnjače nisam

uradio u februaru, što je pravo vreme, onda sam obavezno radio prilokom ovog pregleda.

Ko ima pokretne podnjače na bilo koji tip košnice, to može učiniti i za vreme hladnijih dana, ali samo ukoliko

pčelar ima rezervnih podnjača. Prilikom zamene podnjače treba dezinfikovati ili dobro ostrugati sa pčelarskim

nožem izvađene podnjače pre nego što ih ponovo stavimo na drugu košnicu. Sve što se nalazi na podnjačama,

mora se staviti u prethodno iskopanu rupu u zemlji, zapalimo i rupu zatrpamo. Ako sumnjamo da pčele boluju

od neke bolesti – nozeme ili drugih bolesti odraslih pčela, onda „zimske gubitke“ pčela koje se nalaze na

podnjači, šaljemo na anlizu i to tako što najmanje 50 mrtvih pčela sa svake podnjače stavljamo u posebne

papirnate kesice i napišemo broj košnice i prema utvrđenim pravilima šaljemo na analizu.

Sve što sam primećivao prilikom pregleda, upisivao sam u evidencioni karton društva koji se nalazio ispod

poklopca, ili sam zapisivao u svoju beležnicu gde sam crtao i šemu.

Šeme o tehnologiji koje ih ovde prikazujem odnose se samo na jaka pčelinja društva i ne važe za pčelinja

društva koja su u vreme klasifikacije bila kao srednja i slaba pčelinja društva, a tada na mom pčelinjaku bilo ih

je svakakvih. Radeći tada sa svakakvim, sticao sam vrlo veliko iskustvo i praksu, što je bilo preduslov da

menjam tehnologije u narednim godinama, odnosno kako je moje znanje išlo uzlaznom linjom.

Kako sam sanirao problematična društava

Pčelinja društva koja sam hitno sanirao, su ona društva koja nisu imali maticu ili imali maticu trutovnjaču

(koja nosi neoplođena jaja) ili imale lažne matice, kao i ona društva koja nisu imali dovoljno hrane. Ako u ovo

doba nema legla ni u jednom stadijumu, to je siguran znak da društvo nema maticu. U društvo koje nema

maticu pčele pojačano bruje, a kad otvorimo košnicu vidimo na satonošama pčele koje drhte krilima, a to isto

vidimo i kad izvadimo okvir sa pčelama. Ako pčele unose polen, na letu možemo primetiti da tovari polena na

nogama kod bezmatka su znatno manji nego kod pčela iz normalnih društava. Ako nađemo na okvirima leglo

koje je razbacano i sa ispupčenim poklopcima kakvi se nalaze na trutovskom leglu, radi se o matici trutovnjači

koja nosi samo neoplođena jaja iz kojih će se izleći samo trutovi. Ako pčelinje društvo ostane u dužem periodu

bez matice (novembar – mart) tada se javljaju lažne matice koje takođe nose neoplođena jaja i po više u jednu

ćeliju. Lažnih matica u jednom društvu može biti nekoliko i to su ustvari obične pčele hranjene mlečom.

U sva ova tri slučaja hitno sam intervenisao i to dodavanjem oplođene matice u kavezu iz rezerve ili sam

spajao bezmatka sa normalnim ili slabim društvom koje sam ih klasificirao kao takve preko novinske hartije i

matične rešetke, stim da nukleus ili slabo društvo sam uzvek stavljao iznad društva gde nije bilo matice,

odnosno kao gornji nastavak. Pčelari početnici i bez iskustva za ove radnje treba da se posavetuju sa iskusnijim

pčelarima.

Ako sam prilikom pregleda ustanovlavao, da nema dovolno hrane, odnosno ispod 10 kgr., tada sam zavisno od

spoljnih temperatura, primenjivao dva načina prihrane.

a) Kada su temperature bile, naročito noću prilično niske (ispod 10OC) onda sam prihranjivanje vršio čvrstom

hranom (šećerno-mednim ili čisto šećernim mekšim pogačama) ili sam dodavao okvire sa medom od društava

koja su stradala tokom zime zbog mojih grešaka.

b) Kada su dnevne i noćne temperature bile preko 10O C, tada sam prihranjivao i tečnom hranom t. j. šećernim

sirupom (u razmeri šećer : voda = 2 : 1) u većim količinama i to 1 – 2 litre u razmacima od po nekoliko dana 3

– 4 puta, odnosno dok ne popune bioločki minimum zaliha od 10 kilograma.

Ovakav način prihrane zove se prihranjivanje iz nužde jer time sprečavamo pčelinje društvo da gladuje i štedi.

Vakvim načinom ishrane (ne kažem stimulativne prihrane) terao sam pčelinje društvo da se normalno razvija

do prve bagremove paše.

Pčelaru ovakva ishrana, zapravo ne bi smela da se desi, zato što pri uzimljavanju dobar pčelar to i ne dozvoli i

on osigura 18 – 25 kgr. kvalitetne hrane po košnici i u proleće će imati jaka društva, a problema sve manje. U

proleće sa problemima se sreću samo čuvari košnica sa pčelama koji ne poznaju biološke zakonitosti

socijalnog društva-bića gde na zemaljskoj kugli, pored PČELINJA DRUŠTVA, spadaju još i mravi, termiti i

LJUDI.

Drugu vrstu prihranjivanja, takozvano podražajno, odnosno špekulativno sa malim količinama šećernog sirupa,

200 do 300 grama, kako neki autori u knjigama to preporučuju, ja nisam primenjivao jer mi se PČELINJAK i

u Maradiku i u Skoplju uvek nalazio na udaljenosti od oko 20 do 25 kilometra iz čisto ekonomsko –

profitabilnih razloga

U toku marta pojačavao sam utopljavajući materijal kod slabijih društava jer sam vodio računa da u košnicama

funkcioniše ventilacija (pogotovo gornja ventilacija) i mikroklima. Stalno sam vodio računa, pošto pčelama

najviše smeta vlaga, da u košnici napravim pravu ventilaciju. U to vreme (1969) početkom marta odomaćivalo

se i bila polemika u pčelarskim časopisima takozvano posebno utopljavanje pčelinjih društava plastičnom

folijom koja se postavlja preko satonoša. Ja sam to prihvatio i prilikom davanja pogače na satonošama i nakon

pojedene pogače, nisam skidao plastičnu foliju nego sam je ostavljao preko satonoša sa nekoliko rupica u

sredini zbog ventilacije. Utopljavanje je naročito potrebno izvršiti slabijim društvima, jer ako je temperatura

bila 13-28O C kada nije bilo legla, sada kada ima legla temperatura u zoni legla mora biti 34-35O C. Pčele sad

moraju zagrejati i prostor van klubeta što nije bio slučaj dok nije bilo legla. Za takvu situaciju pčele moraju

trošiti i veće kiločine hrane, koja je u to vreme itekako potrebna za ishranu mladih larvi.

Krajem marta kada je vreme prilično otopljavalo, pravio sam detaljan pregled pčelinjih zajednica, posebno one

koje sam ranije na bilo koji način sanirao ili sam ih ostavljao za kasniju sanaciju. Zbog toplog vremena (preko

20O C) svi pregledi su duže trajali, pa time moje posmatranje i zapažanje bilo temeljitije. Bez obzira, što

pregled je bio temeljitiji, ne znači time da bez razloga i bez naročite potrebe produžavao vreme pregleda. Tada

je bilo i pravo vreme da izvršim prvo proširenje legla kod slabijih društava i to samo sa okvirima sa medom i

izgrađenim saćem koje sam kod slabijih društava stavljao između prvog okvira sa leglom i okvira sa medom i

polenovim prahom, a kod jačih društava u sredinu klubeta.

Pri detaljnom pregledu sklanjao sam svo nepravilno saće,pretežno sa trutovskim čelijama u gornjem delu,

ispod satonoše, a to je bilo zbog horizontalnog užičavanja. Mesto njih stavljao sam lepo i izgrađeno saće kako

bi matica mogla razviti pravilno leglo.

U martu mesecu nisam stavljao satnih osnova, jer je za njihovu izgradnju potrebno pored dobre paše (nektarska

i polenska) potrebno je i veliki broj mladih pčela sposobnih za lučenje voska, a u martu mesecu njih još nema u

dovolnom broju, odnosno preko 50% u odnosu na stare jesenske generacije. Navedeni procenat preko 50%

mladih pčela u odnosu na stare u pčelarskoj nauci i praksi javlja se u aprilu mesecu, kada počinje nagli razvoj

pčelinje zajednice kod Apis mellifera carnice.

   

Slika 2                                           Slika 3                                                       Slika 4

            Marta meseca obavezno sam aktivirao pojila na pčelinjaku, jer su pčelama za razvoj legla potrebne

velike količine vode. Ukoliko je mart mesec hladan, a pojilo ne aktiviramo na pčelinjaku, veliki broj pčela u

potrazi za vodom stradaju, a to netreba da nam bude cilj. Tada sam pravio privremena pojila od plastičnih boca

od koca cole okrenute naopačke sa sunđerom na otvoru okačene sa kanapom na drvo, dok nisam napravio

pravo standardno pojilo na pčelinjaku od starog bojlerskog kazana od 80 litara. Pojilo (Sl. 2) treba da stoji na

suncu i nikad ne sme ostati bez vode, zato što će pčele takvo pojilo koje neredovno kaplje, ili nema uvek

vode, brzo ga napustaju i traže nove izvore vode. Pojilo treba povremeno čistiti i dezinfikovati.

Kada nisam imao pripremljeno dovoljan broj okvira, početkom matra obavezno sam ih sastavljao u dovoljnom

broju, i u njih uvlačio žicu horizontalno i pomoću žvrka sam stavljao saće. (Sl. 3) Prvo za bušenje straničnih

letvica sam koristio obično šilo, pa spravu za bušenje letvica i na kraju iz Nemačke sam kupio specjalnu

spravicu za bušenje letvica i automatski ubacivalo nitne u letvice i tako žicu bolje zatezao. Sam postupak rada

o ovome opisan je u svakoj pčelarskoj knjizi.

Tako sam radio od 1964 do 1970 god. kada sam specjalnim RAZBOJEM, kojeg sam dobio od G-na Venera,

počeo da pravim armirano saće pomoću Električnog žvrka. (Sl. 4)

Drugi moj sistem pčelarenja LR košnicom – dvomatičniPostavljeno 15.08.2012. 32.540 pregleda

DRUGI MOJ SISTEM PČELARENJA LR KOŠNICOM – DVOMATIČNI

Mr NAUM BANDŽOV, bandzov@neobee.net

Kako sam naveo od 1970 god. uvodim moju novu DRUGU tehnologiju, a to je dvomatični sistem pčelarenja,

odnosno sa dve matice u toku cele pčelarske sezone, a zazimljavao sam ih uvek u tri LR nastavka (2+1) i dve

matice odvojene pregradnom daskom. (Slika 1 i 2). Zaslugu da dođem do ove tehnologije ima knjiga

Dr bioloških nauka Sime Grozdanića ,,DVOIMATIČNI SISTEM PČELARENJA izdata od Zavoda za

izdavanje udžbenika Narodne republike Srbije – Beograd, izdata 1962 god. koja se odnosi na dvomatični

sistem pčelarenja sa pološkama i biološkim pogledom na pčelinje klube i

njegovo ponašanje tokom godine. Kada pčelar shvati

taj biološki aspekt (fenomen), onda nije uopšte teško primeniti ga na bilo koji tip košnice. Ja sam taj njegov

biološki pogled, odnosno ponašanje pčelinjeg klubeta prihvatio i primenio na LR košnicu sa jednakim 10

ramnim nastavcima i uveo sam ga kao sistem u daljem toku do 1973 god. Langstrot-Rutova košnica

interesantna je za naše pčelare, jer daje veliku mogućnost manipulacije sa nastavcima, a ujedno omogučavaju

da tehnologiju pčelarenja podignu na najviši nivo. Vrlo važno je da i naši poljoprivredni stručnjaci prihvate

pčelarstvo kao privrednu granu, a ne da je tretiraju samo kao oprašivač, s tim da edukacija o pčelarstvu treba

da je podignu na viši nivo u odnosu na dosadašnje i današnje programe obrazovanja od srednjeg do najvišeg

obrazovanja, a Veterinari i Veterinarska struka Pčelu ne smeju je tretirati  Pčelu ne smeju je tretirati

kao stoku

Slika 1                                       Slika 2

gde su je svrstili u sadašnje zakone o zdravstvenoj zaštiti. Stoka i insekti dijametralno se razlikuju u

biološkom i zdravsvenom pogledu.

       Većina pčelara u našoj zemlji pčelari na klasičan način s jednom maticom i standardnim delovima

Langstrot-Rutove (LR) košnice: podnjača, dva ili tri nastavka, poklopna daska sa običnom plastičnom

hranilicom ili zbeg sa hranilicom i krovom. Manje njih pčelari savremenije, klasičnim dvomatičnim sistemom,

a vrlo malo na savremen način po zahtevima svetske tehnologije koja se primenjuje u celom svetu. Savremena

tehnologija pčelarenja LR košnicom ide brzim koracima napred, pa i mi treba da pratimo taj trend, kako bismo

za desetak godina mogli da budemo ravnopravni partneri u Evropskoj uniji i da naše pčelarske proizvode

plasiramo na svetsko tržište ne samo kao sirovinu, med u kantama,  nego treba da se trudimo da i ostale

pčelinje proizvode proizvodimo i plasiramo ih kao polufinalne i finalne proizvode.  Ja sam još 1970 god. u

dvomatični sistem pčelarena počeo da uvodim dodatne pomoćne delove koje su mi omogučavale višu

tehnologiju pčelarenja LR košnicom.U ovom članku želim da iznesem isključivo moja iskustva koja sam ih

stekao u pčelarenju dvomatičnim sistemom, koristeći saznanja domačih i stranih naučnih stručnjaka i

praktičara. Ovaj sistem – način pčelarenja, je nadgradnja nad mojim prvim sistemom pčelarenja sa jednom

maticom. Pčelarenje dvomatičnim sistemom  kroz nekoliko varijanti, koristio sam ga sve do 1984 god. do

upisa na postdiplomske studije na Biološkom fakultetu – grupa pčelarstvo u Beogradu, na katedri prof. Dr

Krunića i prof. Dr Kulinčevića, kao i stalnim kontaktom sa najboljim pčelarom – tehnologom ne samo u Srbiji,

bivšoj Jugoslaviji, nego svetskim tehnologom gospodinom Ivanom Venerom.

Dvomatični sistem pčelarenja kod mene imao za cilj da dobijem tada maksimalan višak meda i ostalih

pčelinjih proizvoda od svake košničine jedinice. Imajući u vidu ogled koji je izveo Farrar(1937) i gde je

dokazao da jedno jako pčelinje društvo proizvede više meda nego dva slaba, svatio sam da dvomatičnim

načinom pčelarenja razvijam drustva kroz ceo pašni period koji nije kod nas dugačak, nego vrlo kratak i to

samo 3 meseca maj, juni i juli i da za taj period proizvedem više pčelinjih proizvoda, a tehnologiju podignem

na viši nivo.Dvomatični sistem, uopste uzevsi, uveo sam ga snamerom, da ga primenim na slabim i srednjim

pčelinjim društvima, uglavnom da izbegnem veći trud i više zivog rada, kao što sam ga imao u radu sa slabim

društvima iz prethodnog sistema sa jednom maticom. Ovakav sistem može, ali ne mora biti praktičan i

rentabilan u svim uslovima, ali moja iskustva pokazuju da nisam pogrešio i mislim dase može primeniti u svim

regionima (Vojvodina i Makedonija)  Bilo kakav pokušaj primene dvomaticnog sistema pčelarenja, ili bilo koj

drugi napredniji sistem od prethodnih od strane drugih mladih pčelara, moj savet bi bio da treba da počnu sa

manjim brojem košnica, dok se ne uvere i ne dođu do povoljnog usavrsavanja, da bi se uklopio u način rada

određenog naprednijeg ili savremenijeg pčelara u određenoj oblasti. Ovo može zahtevati godine

eksperimetisanja, pošto uslovi variraju od jedne oblasti do druge ili čak unutar jednog kraja.Dvomaticni sistem

koji ću ovde opisati namenjen je na manjim pčelinjacima od 50 do 100 košnica, iako to ne isključuje

mogučnost primene i komercijalnom pčelaru koj pčelari i sa više od 200 košnica.   Primena ovog sistema, ne

može se ostvariti i biti uspešan bez korišćenja DODATNIH DELOVA

DODATNI DELOVI

Za dobijanje svih pčelinjih proizvoda iz jedne košnice, neophodno je potrebno uvesti dodatne delove na

klasičnu LR košnicu. Upravo ti delovi svrstavaju ovu košnicu na prvo mesto u svetskoj standardizaciji. Važno

je naglasiti da se pčelarenjem, odnosno dodavanjem delova ovoj košnici, ne narušavaju se biološke zakonitosti

u ponašanju pčelinjeg organizma – društva. Naprotiv, sa malim tehnološkim zahvatima stimuliše se na

aktivniji rad, a time i na veći prinos pčelinjih proizvoda. Napominjem da nije samo reč o proizvodnji meda,

kako smatra preko 90% pčelara, nego treba nastojati da se dobiju svi pčelinji proizvodi. Za mene je med

sirovinska osnova za dobijanje drugih, mnogo skupljih polufinalnih i finalnih proizvoda. Takva proizvodnja, u

stvari predstavlja visoku tehnologiju i produktivnost u pčelarstvu.

LR košnica iz godine u godinu dokazuje svoju prednost i uspešnost u tehnološko-biološkom suzbijanju bolesti

pčelinjeg legla, kao što su varoa, američka kuga, krečno leglo i sl., prvenstveno genetskim potencijalom

matice, pčele kao jedinke ili pčelinje društvo kao socijalno biće.

Prednost LR košnice je u lakom korišćenju dodatnih delova: rešetkaste podnjače, Rošfusovog nastavka,

Rošfusove rešetke, Snelgrove pregrade, žičane pregrade, matične rešetke, sakupljača polena i perge, plastične

mreže za sakupljanje propolisa, ram hranilice, kombinovanog zbega, bežalice, plastičnih ili voštanih

matičnjaka za proizvodnju matičnog mleča i matice,

Pored toga u sistemu pčelarenja sa jednom maticom, dvomatičnog sistema isključeno je svako rojenje,

odnosno u svako doba možemo da intervenišemo i sprečimo rojidbeni nagon – najveći neprijatelj u

amaterskom i profesionalnom pčelarstvu. Ako i dođe do rojidbenog nagona, korišćenjem Rošfusove rešetke i

rošfusovog nastavka, prekidamo rojidbeni nagon za vrlo kratko vreme i uspemo da dobijemo sve pčelinje

proizvode koje jedno pčelinje društvo može da da, od meda do svih drugih pčelinjih proizvoda: matice, rojeve,

matičnog mleča, propolisa, polenovog praha i dr.

1. REŠETKASTA PODNJAČA Vrlo vašan dodatni deo LR

košnice za savremeno pšelarstvo. Postavlja se iznad klasične podnjače, odnosno između nje i prvog nastavka.

Visine je 50 mm. Sa glavnom podnjačom stvara ispod pčelinjeg društva prazan prostor od oko 50 mm.

štoobezbeđuje dodatnu donju ventilaciju jer spreda ima otvor – leto za ulazak većih količina vazduha,  kako u

vreme mirovanja tako i tokom selidbe. U određenom momentima višak mladih pčela koje teraju maticu na

rojidbeni nagon hvataju se na letvice i tako one prave bradu unutar košnice, a ne ispred leta i na određen način

sprečavaju roidbeni nagon. U proizvodnji nukleusa  te mlade pčele koje vise na letvicama lako se uzimaju.

Zatim, sprečava se svaki vid grabeži zbog mračnog tunela i nemogućnosti direknog dolaska pčela grabljivica

do meda. Pri stalnog postojanja ove rešetkaste podnjače na košnici i saće u donjem nastavku biva pravilnije

izgrađeno. Istovremeno pčele ne grizu saće u donjim delovima rama donjeg nastavka.

       2.ROŠFUSOV NASTAVAK   je u stvari LR

nastavak pregrađen sa tri pokretne pregradne daske (mogu biti i od presovanog lesonita) koje služe za

formiranje četiri oplodnjaka za oplodnju matica ili kasnije vađenjem dve pregradne daske prva i

treća, stvaramo dva nukleusa u sistemu proizvodnje rojeva zajedno sa Rošfusovom rešetkom i poklopnim

daskama za smeštaj medne pogače.

3. ROŠFUSOVA REŠETKA: je ustvari drvena pregrada sa 4 perforirana otvora 35 x 3 cm. Prekrivena sa

duplom matičnom rešetkom i 3 pregrade (pregrade mogu biti od lesonite ili drvene) koje stvaraju 4 oplodnjaka.

Svaki oplodnjak – pregrada ima leto za izletanje pčela i matica kad treba da ide na oplodnju. Postavlja se na

podnjači ili na vrhu proizvodne košnive, zavisno koju metodu ste savladali.

      4. SNELGROVA PREGRADA  služi za odvajanje dva društva u jednoj

košnici, pod jednim krovom i jednom podnjačom, ima minimum sa svake strane po 2 leta, od koje jedno leto je

za usmeravanje pčela izletnica na gore, a jedno leto za usmeravanje na dole, odnosno za pojačavanje osnovnog

društva ili vrlo slabog društva sa izletnicima, zavisno koju radnju želimo da izvedemo. Na sredini ima otvor 10

x 10 cm. prekriven sa jednostrukom žičanom ili plastičnom mrežom promera 3 mm. Moja dugogodišnja praksa

pokazala je da dupla mreža nije potrebna, jer između te dve mreže, moljci stvaraju njihovo leglo, a mišljenje

koje vlada među pčelarima da će se pčele ubijati međusobno preko jednostruke mreže, nije tačna. U tome ja

sam se uverio, jer u jednom vremenskom tehnološkom procesu, umesto snelgrove pregrade, stavljam

jednostruku Žičanu pregradu, a nisam primetio nikad mrtvih pčela.

       5. ŽIČANA PREGRADA: Umesto Snelgrove pregrade u

tehnologiju L.R. košnicom, u jednom tehnološkom procesu ja  sam uveo i žičanu pregradu 1975 god. sa

okcima veličine 3 mm preko cele površine, a ne samo 10 x 10, kao kod Snelgrove pregrade. I ova žičana

pregrada ima minimum po 2 otvora sa svake strane za usmeravanje pčela izletnica na dole prema osnovnom

društvu, ili na gore za pojačavanje slabijih nukleusa. (Vidi

       6. MATIČNA REŠETKA  je najvažniji deo u pčelarenju sa dve ili više matica. Savremena tehnologija ne

može ni da se zamisli bez matičnih rešetki i to od jedne do tri. Pored toga što služi za odvajanje matica, koristi

se i u proizvodnji matičnog mleča kod normalnih društava koja nemaju rojidbeni naon. Postoje više vrsta i to:

Žičane sa i bez drvenog okvira (ja sam pristalica i preporučujem žičanih, kroz ceo otvor LR nastavka sa

drvenim ramom i leto na njemu.), limene i plastične štancovane različitih dimenzija i dr.

      7. SAKUPLJAČ

POLENA I PERGE  služe za sakupljanje polenovog praha i vađenje perge iz ćelija u kojem su ga pčele

stavile i konzervirale. Postoje razne vrste i sve mogu uspešno da se koriste. Mogu biti na podnjači, na leto i sl..

Ja sam koristio i koristim skupljač polena koji se stavlja na podnjači sa večom fijokom, koja sa donje strane

treba da ima žičanu mrežu zbog večeg prisustva vazduha, kako se ne bi u slučaju nešto dužeg stajanja, ne bi li

se grudvice slepile ili umoljčale.

8. RAM HRANILICE se mnogo koriste u savremenoj

tehnologiji pogotovo prilikom  sušnih godina za držanje medno-šećerne pogače, koja stimuliše maticu za

aktivniji rad. Vrlo je pogodna za hranjenje (ne stimulativno) pčelinjih društava sa tečnom hranom (sirupom)

kada društvo gladuje i kada nema u košnici biološki minimum od 9,6, odnosno 10 kg. meda. U savremenim

tehnologijama gde se proizvode sve pčelinje proizvode, Ram hranilica uvek se nalazi u košnici sa medno-

polensku-šećernu pogaču. Ona se stavlja na jedan kraj plodišta umesto jednog rama.

 

      9. Kombinirana poklopna daska sa zbegom i hranilicom i

OTVOR ZA GORNJU VENTILACIJU, koristi se umesto klasične obične pregradne daske. Sam naziv kaže

da ima zbeg zbog vrlo važne gornje ventilacije. Zimi mali otvor koji je uvek otvoren zbog brzog izlaska pčela

kako bi se pročistile, da ne bi balegale po satonošama. Pčele tokom jeseni i zimi taj mali ventilacioni otvor

same ga regulišu sa propolisom. Moja istraživanja pokazuju, bez obzira koliki je, pčele ga ostave najviše 1 do

2 cm. Ostali deo zatvore ga propolisom. Drugi deo zbega, veliki otvor služi za stavljanje izolacionog materjala

i čuvanja mikroklime u zimskom klubetu. Zbeg u kasnu zimu i ranu prolet (februar i mart) služi za davanje

medno-polensko-šećernu pogaču u nedostaku Ram hranilice. Leti, odnosno za vreme pašnih prilika kada

izvadimo izolacioni materjal, zbeg služi (kada izvadimo jednu ili više pokretnih daščica – ima ih četiri) za

bržeg isparenja vode iz nektara i bržeg skladiranja meda u medišta. Drugi deo sadrži hranilicu za dodavanje

tečne hrane uz dodatak polena, prilokom razvoja pčelinjeg društva u proletnom razvoju ili za popunjavanje

zimskih rezervi ukoliko pčelinje društvo nije ih uspelo popuniti iz prirode.

    10. BEŽALICA, Ima ih raznih vrstai služe za isterivanje pčela iz

medišta i time mnogo olakšavamo rad pčelara kod vrcanja meda. Ja bežalice stavljam pred veće ispod

medišnog nastavka uoči dana kada želim da vrcam. Kada se Bežalica stavi, pčele koje su ostale u tom medištu,

osečaju se kao društvo bez matice. Kroz otvore na sredini bežalice, pčele osećaju miris svoje matice koja se

nalazi ispod i kroz osam otvora – tunela koje se nalaze sa strane, mlade pčele napuštaju medne ramove i

prelaze dole kod svoje matice i ostavljaju nastavak spreman za vrcanje u roku od 10 do 12 časova. Ako želim

da pčele brže napuste medište, ja otvaram i pomočna leta koja se vide na slici i pčele, pogotovo izletnice

odmah napuštaju medište.

      11. OBIČNI LR RAM SPECJALNO NAPRAVLJEN ZA

POSTAVLJANJE PLASTIČNIH ILI VOŠTANIH MATIČNJAKA,To prestavlja jedan normalan LR ram

koji se pripremi tako, da se mogu postaviti tri letvice na kojoj se postavi kao osnova, satna osnova i na vosku

se nalepe na svakoj letvici po oko 25 do 30 plastičnih ili voštanih matičnjaka, ukupno oko 80 matičnjaka, koje

služe za proizvodnju MATIČNOG MLEČA. Isto tako se priprema i ram za odgajivanje matica, stim što se na

takvom ramu postave dve letvice sa ukupno 40 – 50 matičnjaka koji se stavljaju u odgajivačkom društvu.

         12. MREŽE ZA SAKUPLJANJE  PROPOLISA:  Mreže za

sakupljanje propolisa takođe spadaju u dodatnih delova u savremenoj tehnologiji. Vrlo rado ih koristim i to,

prvo običnu mrežu, zatim plastičnu nemačku perforiranu plastičnu mrežu, a od 1994 god. kao najbolji

specjalni trodelni bugarski skupljač propolisa koji se sastoji od jedne pocinkovane ili dur-aluminiske duple

rešetke. Nad njim se postavi jedinstvena plastična mreža sa otvorima od 1,5 ili 2 mm., a preko nje jedna gusta

platnena tkanina. Kao apotekar po struci od sakupljenog propolisa pravim propolis kapi i druge preparate što

na kraju knjige daću i određene recepte kako se prave.

13. PREGRADNA DASKA SA I BEZ OTVORA(vidi sl.1) Ko nema Rošfusove sisteme za proizvodnju

veštačkih rojeva na samoj LR košnici, mogu da koriste pregradnu dasku sa otvorima i na njima pokretni mali

okvirić sa mrežom promera 3 mm. i još jedan mali okvirić sa matičnom rešetkom, koje se menjaju zavisno šta

želimo u tehnološkom procesu. Takođe imamo i pregradnu dasku i bez otvora koja se može koristiti za razne

tehnološke radnje, kao i za zazimljavanje dva nukleusa sa po pet ramova iznad normalnog – jakog pčelinjeg

društva. Svaka pregrada ima svoje leto.

         14. PČELARSKA VAGA,  Pčelarska vaga prestavlja neophodni

dodatni deo na jednom pčelinjaku koji ima minimum 20 košnica, a sve potrebnija ukoliko ima više košnica. Ja

je koristim višenamenski ali najosnovnije je da što manje puta otvaram i pregledam pčelinje društvo. Pored

toga koristim je:

1. za tačno određivanje količine zimske hrane,

2. Potrošnja hrane za period od 01 oktobra do 31. marta.

3. Unos nektara pogotovo za vreme pašnih perioda i

4. Kao pokazatelj kada se trebaju dodavati novi nastavci ili polunastavci.

Na Skopskom Poljoprivrednom sajmu demonstrirajući uloga DODATNIH DELOVA u funkciji savremenog i

naprednog pčelarstva dobio sam ZLATNU PLAKETU i Diplomu.

Dodatni delovi za visoku tehnologiju prezentirani na Poljoprivrednom sajmu u Skoplju

Dvomatično društvo sam pripremao u kasnu jesen tako što na jedno jako osnovno društvo sa 2 LR nastavaka,

iznad, preko pregradne daske sa ili bez otvora 10 x 10 cm. zatvoren jednostrukom žičanom mrešom od 3 cm.

stavim drugo pomoćno društvo koje preko zime i u proleće koristeći toplotu od jaćeg osnovnog društva. (Vidi

Sl. 2)Tako pripremljeno pčelinje društvo u proleće, brže se razvija.  Ovako zazimljena društva zimuju. U

proleče, zavisno od vremenskih prilika, krajem marta proširenje donjeg društva sam radio kao i u mojoj prvoj

tehnologiji, jednostavnim zamenenom tela.

Treća moja tehnologija sa LR košnicom – uvođenje polunastavakaPostavljeno 14.08.2012. 19.276 pregleda

VISOKA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM

Mr Naum Bandžov

         Kada sam se uverio da

jedna polovina donjeg LR nastavka kod prirodno zazimljenog pčelinjeg društva prestavlja višak, (Vidi šemu)

počeo sam istraživanja za bolje tehnologije, imajući u vidu Američka iskustva. To se poklopilo mojim

odlaskom u Skoplje 1972 god. Pre toga sam kupio 20 polunastavaka od G-na Vener Ivana i počeo da ih

koristim u dotadašnji II  moj sistem dvomatičnog pčelarenja, stim što sam LR polunastavak pri zazimljavanju

pčelinjeg dsruštva stavlao umesto donjeg LR nastavka. U potpunosti sam sistem sa polunastavcima uveo kao

sistem 1975 god. nakon tro godišnjeg istraživanja, odnosno iskustva. Ovo sam radio, jer je to prirodno i

biološki ispravnije kod zazimljavanja od prethodnog sistema u normalnim LR nastavcima i približio sam se

dubokom ramu kao kod DB košnice za koju smo znali da Pčelinje društvo bolje prezimljuje u DB košnici u

odnosu na LR košnici sa 2 nastavaka.

Sam rad sa polunastavcima u toku pčelarske sezone sam radio u nekoliko varijante i to:

      1. Sa više polunastavaka.

      2. Sa jednim polunastavkom ispod i iznad matične rešetke

      3. Sa polunastavkom iznad podnjaće i rešetkaste podnjaće.

          Moja praktična i naučna saznanja do 1988 god. su bila da nornalna pčelinja društva u

LR košnici treba da ih zazimljavam dvomatično sa po jednim nastavkom i jednim polunastavkom, odvojena

Snelgrovom ili žičanom pregradom.

       Kada sam početkom septembra imao slabija društva ili nukleuse stavljao sam ih u jednom nastavku iznad

Snelgrove pregrade ili Pregradne daske podeljena na dva jednaka dela sa jednom letvicom u sredini. Svaki deo

u sredini ima po jedan okrugli otvor koji je pokriven sa mrežom  promera 3 mm. koja služi za zazimljavanje 2

nukleusa

 Tako postavljeno slabije gornje društvo ili 2 nukleusa sa po 5 ramova, zimi, za njihovo prezimljavanje i njihov

razvoj u rano proleće, za njihov kasniji brži razvoj koristi, odnosno koriste toplotu iz donjeg, jačeg društva

preko otvora na snelgrovoj dasci ili duple pregrade sa okruglim otvorima koji se mogu prema potrebi otvoriti

za prelazak određen deo pčela za njihovo pojačavanje, ili zatvoriti pokretnim delovima takođe sa otvorima, ali

pregrađene sa mrežom promera 3 mm.

            Nakon mog ličnog ispitivanja nekoliko godina na određen

broj košnica, imajući u vidu iskustva drugih autora, došao sam do zaključka da je najbolje zazimiti pčelinje

društvo sa polunastavkom ispod normalnog 10 ramnog nastavka, sa mednom kapom u sredini klubeta

minimum 10 sm. za razliku od G-na Venera kome je polunastavak pun sa medom tada uvek bio obavezno

iznad desetramnog nastavka prilikom zazimljavanja kako

Venerovo zazimljavanje    Moje zazimljavanje

pokaziva Venerova šema 1, koja je objavljena u časopisu PČELAR br. 1 – 2 / 95 str. 2 do 7. I u njegovim

predavanjima G-in Vener, uvek govorio da mu polunastavak služi kao mednu kapu, koji ga nikad nije vrcao. 

         Ja sam tada razmišljajući sa biološke tačke gledišta i mojih istraživanja kako bi došao do najbolje rešenje,

ja sam tada bio pristalica da medna kapa bude minimum 10 cm. u kontinuitetu na normalnom nastavku kao što

je plodište DB košnice. Takvo iskustvo sam stekao još na početku mog pčelarenja sa mojom prvom DB

košnicom, odnosno kako pokazuje šema 1 prirodno – biološkog društva, jer u suprotnom zimsko klube

pčelinjeg društva kod jakih i dugih zima, pogotovo u drugom delu zime kad počne leglo, pčele ne napuštaju

leglo i u nedostatku dovolno hrane u normalnom nastavku, pčele su osuđene da uginu jer zimsko klube je

odvojeno od medne kape. (Vidi Sl. levo)

Pčela da bi došla do hrane u polunastavku koj bi bio gore, treba da pređe put od najmanje 5 cm. (Satonoša

rama od nastavka 2 cm., prazan prostor između nastavka i polunastavka 1,2 cm., donja letvica od rama

polunastavka 1 cm, što ukupno iznosi oko 5 cm. ) što na tom putu ona će se ohladiti, njena temperatura pasti

ispod 13o C i tako postaje nepokretna i kroz izvesno vreme ona ugine i padne na podnjači ili ostanu mrtve na

samom ramu sa glavama uvučene u ćelije. Kod vrlo hladnih zima, kao što je to bila i 2005 na 2006 u

Maradiku, tačnije od 16 novembra 2005 do 18 februara 2006 (ukupno 94 dana) nije bilo pročisnog izleta pčela

i neminovno dolazi do uginuća slabijih društava. Prilikom zazimljavanja moramo da razmišljamo prvenstveno

za takve ekstremne godine. Kod hladnih i dugih zima klube se ne premešta ni na druge ramove sa medom i u

samom nastavku.

 Zbog ovakvih naučnih i praktičnih saznanja koje sam ih stekao, a imao sam i spoznaje o biološkom ponašanju

pčelinjeg klubeta u zimskom periodu, ja sam od 1975 god. uveo polunastavak u sistem dvomatičnog pčelarenja

obavezno ispod normalnog LR nastavka.

         Logično razmišljanje u pčelarstvu ne može da ima veliki uspeh, ako ne primenimo naučne biološke i

praktične sponzaje do kojih sami moramo da dođemo. Samo kopiranje nekoga u tehnologiji pčelarenja, ne

znači da ćemo imati i iste uspehe, dok sami ne dođemo do takvog saznanja.

        Kada imamo blagih zima i kada pčele barem jednom u 30 dana imaju pročisni let, kao što su to bile

mnoge zime, a karakteristična je bila 2006/2007 u Maradiku, tada uopšte nije važno kako smo ih zazimili,

kakvim medom smo ih zazimili, one će ostati u životu. Svaki pčelar prilikom zazimljavanja mora da razmišla

da će svaka zima biti ekstremna i mora sprovesti određena pravila koja ih nauka dala i preporučuje da

ih primenjujemo.

PRAVILA ZA PREZIMLJAVANJE

Krajem leta, ta?nije od sredine avgusta počinje priprema za sledeću pčelarsku godinu. Pčelar krajem leta i

početkom jeseni mora da ispuni osam osnonih pravila u pipremi košnica za pravilno prezimljavanje i rani

prolećni razvoj društava, a to su:

1. Mladu, genetski produktivnu i higijensku maticu;

2. Brojno jaka društva sa 20.000 – 25.000 pčela;

3. Dovoljnu količinu rezervne hrane, 18 – 22 kg meda i minimum oko 1.800 cm2 polena u vidu perge;

4. Gornje leto, odnosno gornja ventilaciju;

5. Dobar i lak prelaz pčela između ramova;

6. Vodu po potrebi;

7. Ulazi u košnice moraju biti zaštićene od ekstremnih vetrova;

8. Zdrava pčelinja društva.

Mlada prod. matica

Perga na ramu

Pojilo obavezno u proleće

Gornja ventilacija

 

 

 

 

 

 

Ako se sve ovo obezbedi prilikom pripreme za zimu, onda nema razloga za zabrinutost kako će pčelinja

društva prezimeti i kako će se na proleće razvijati. Naši pašni uslovi su vrlo kratki, svega tri meseca, od maja

zakljućno sa julom i moramo maksimalno da ih iskoristimo. Nasuprot ovome devet meseci, od avgusta

zaključno sa aprilom, pčelinja društva pripremamo, razvijamo i negujemo da bismo u naredna tri meseca vratili

uloženi trud i višestruko zaradili i pokazali našu rentabilnost i profitabilnost. Ovo lako možemo da postignemo,

samo ako poznajemo BIOLOGIJU PČELINJEG KLUBETA i visoku tehnologiju. Ko ovako ne radi i nije

pčelar, nego samo čuvar košnica sa pčelama. Needukovan pčelar je sebi najveći neprijatelj.

PROŠIRIVANJE LEGLA

Šema 1

Kod normalnih društava, krajem marta ili početkom aprila, tačnije posle cvetanja vrbe, kad pčele zaposednu

sve ulice desetoramnog nastavka, između nastavka i polunastavka dodajem nov nastavak (5 odnosno 6) sa

izgrađenim saćem (Šema 1). Dodavanje nastavka traje vrlo kratko, ne više od jedan-dva minuta. Budući da je

to period punog razvoja i širenja legla, pčele će maticu brzo spustiti u dodati nastavak i tu će produžiti da

polaže jaja. Ako vremenske prilike dozvoljavaju, kada je dnevna temperatura iznad 20 stepeni, dva okvira s

otvorenim leglom spuštam u donji nastavak (6), odnosno gornji (5), kako bi matica brže sišla dole i povečala

broj polaganje jaja. Dodavanjem drugog nastavka u oba društva (5 i 6), košnica je praktično prostorno

pripremljena za bagremovu pašu.

            Postoji još jedan način proširivanja legla kod normalno jakih društava. Ako u polunastavku ima četiri-

pet poluramova s medom, tada se polunastavak 2 i 4, stavljaju iznad dodatnih nastavaka 5, odnosno 6, a

plodišta 1 i 3, dolaze sasvim dole do podnjađe. Med u polunastavku kao najbolji toplotni izolator, zadržava

toplotu koja se stvara u plodištima 1 i 3 i prelazi u novo dodatih nastavaka 5, odnosno 6.. Zbog toga se u

dodatim nastavcima stvara odlična mikroklima i matica vrlo brzo dolazi u nastavak 5, odnosno 6, i tu počinje

da proširuje leglo do bagremove paše.

            Ako društva krajem marta nisu jednako razvijena – jedno je jako, a drugo slabo, ne dodaju se novi

nastavci, nego se zamenjuju mesta. Gornje (1 i 2) i donje (3 i 4) društvo zamenjuju mesta, odnosno vrši se

dislokacija zajedno sa polunastavcima, tako da nastavak 1 i polunastavak 2 dolaze na podnja?u, a nastavak 3 i

polunastavak 4 dolaze iznad snelgrove pregrade, ili žičane pregrade ili matične rešetke, zavisno koju

tehnologiju pčelar primenjuje (Šema 1 samo obrnuto)

            U drugoj polovini aprila pripremam odgajivačko društvo za izgradnju matičnjaka, kako bi mlade

matice bile spremne za oplodnju u vreme bagremove paše, oko 10-15.maja. Odgajivačko društvo pripremam

po Brader-Adamovoj metodi koje je već opisano.

 PRIPREMA PROIZVODNIH DRUŠTAVA ZA PRVU PAŠU

Šema 2

Kad se cvet bagrema zabeli, ?etiti-pet dana pre bagremove paše, p?elinja društva pripremam za proizvodnju

meda, polena, propolisa i mati?nog mle?a. To radim na slede?i na?in (Šema 2) u donje plodište (6) stavljam

dva okvira s otvorenim leglom i maticom i osam okvira bez legla, s nešto meda. Preko tog nastavka postavljam

mati?nu rešetku, a nad nju polunastavak (4), pa nastavak (3) sa svim zatvorenim leglima donjeg društva. Iznad

postavljam polunastavak (2) gornjeg društva, pa nastavak (1) sa zatvorenim leglom gornjeg društva. Preko

njega Snelgrovu ili ži?anu pregradu, a iznad nje plodište (5) gornjeg društva s dva okvira otvorenog legla i

maticom i tu stresem sve mlade p?ele gornjeg društva. Na Snelgrovoj ili ži?anoj pregradi zatvorim leto koje

usmerava izletnice nagore, a otvorim drugo leto koje izletnice usmerava nadole. Pozadi otvorim leto za mlade

p?ele. ?esto mi na predavanjima postavljaju pitanje zašto radije stavljam ži?anu pregradu, odnosno nekad

mati?nu rešetku. Odgovor je: izletnice gornjeg društva, ako je stavljena ži?ana pregrada, radije ostaju u

nastvku 1 i tu skladište nektar, jer ose?aju miris svoje gornje matice. Zna?i, raspored p?ela u košnici je

pravilniji. Ako stavim mati?nu rešetku onda postaje klasi?no dvomati?no društvo, stim što matice ostaju jedna

dole, a druga gore, a izme?u zajedni?ko medište. Sa ovakvim sistemom p?elarenja sa ži?anom mrežom ili

mati?nom rešetkom fakti?ki prestavlja kombinacija izme?u DVOMATI?NOG sistema p?elarenja i DVOJNOG

sistema,    što se ja i razlikujem od G-na Velep?elara Ivana Venera koji isklju?ivo p?elari dvojnim društvima

razdvojenim

Šema 3

Snelgrovom pregradom. Pošto gornje društvo ostaje bez izletnica kod p?elarenja sa snelgrovom ili ži?anom

pregradom, tu postavim i ram – hranilicu sa še?erno-mednom poga?om, da stimuliše maticu na polaganje jaja,

a kada stavljam Mati?nu rešetku onda nema Ram hranilicu. Kada se gornje društvo razvije i dobije izletnice, na

gornje leto postavim sakuplja? polena, a ispod poklopne daske mrežu za sakupljanje propolisa.

Ako se pokaže da je paša izuzetno dobra, iskoristim donje društvo za proizvodnju voska tako što dodajem novi

nastavak (7) sa satnim osnovama, s tim da naizmeni?no izmešam ramove s nastavcima (3 i 1) i to, ram s

medom, ram sa satnom osnovom (Šema 3) U nastavku 3, može da se proizvodi i mati?nu mle? sa 80 plasti?nih

mati?njaka (Vidi ta?ku 11 kod Dodatnih delova u II tehnologiji) u koje se presa?uju dvodnevne larve i svakih

48 do 60 ?asova, može da se izvadi 20 – 25 grama mati?nog mle?a od jedne košnice.

            Kad ovako pripremim pčelinja društva pre bagremove paše i za vreme Bagremove paše isključen je

svaki rojidbeni nagon za narednih 20-30 dana, a prinos svih pčelinjih proizvoda ukoliko želimo i znamo da

proizvodimo, je odličan za vreme bagremove paše, a i narednih paša.

PROIZVODNJA MATICA

Istovremeno s pripremom društva za bagremovu pašu pripremam i Rošfusove oplodnjake za proizvodnju

matica. Završetkom bagremove paše imam oplo?ene matice, od kojih formiram nukleuse sa po ?etiri, pet ili

šest okvira. Mlade p?ele koristim iz normalnih društava, a to su one p?ele koje prave bradu na rešetkastoj

podnja?i. Isto tako iz normalnih društava mogu da se uzmu po dva-tri okvira sa zatvorenim leglom, bez

biološke štete po društvo i prinosu p?elinjih proizvoda. Biološki je opravdano da se od jednog jakog društva

napravi jedan roj, odnosno nukleus. Posle suncokretove paše sre?ujem društva za narednu godinu, s tim da

prvo obavim tehnološko-biološko suzbijanje varoe.  Ovom metodom oslobodim p?elinja društva od varoe 85

% i ispunjavam 8. zahtev – da pčelinja društva budu zdrava.

Šema 4 i 5

Zatim spajam dva društva, gde ostavim da same pčele odaberu bolju maticu. Moja iskustva pokazuju da u 80

odsto slučajeva odaberu mladu, a u 20 odsto staru maticu. Time sam ispunio zahtev 1 i 2. Zahtev 3 ispunjavam

od 15. avgusta do 15. septembra. U drugoj polovini septembra pčelinje društvo izgleda kao na Šemi 5, s tim da

kasnije odozgo dodam novopripremljeno društvo i ponovo sam došao na početak.

Od 1988 god. u sistem mog pčelarenja uvodim KOMBINIRANU METODU PČELARENJA SA LR.

KOŠNICOM koja metoda detalno će biti obrađena i opisana kao ČETVRTA MOJA TEHNOLOGIJA..

IV MOJA TEHNOLOGIJAPostavljeno 11.08.2012. 3.532 pregleda

EKOLOŠKO-BIOLOŠKA KOMBINOVANA METODA PČELARENJA DVOJNIM DRUŠTVIMA U

LR KOŠNICI

        U zborniku referata Jugoslovenskog skupa o pčelarstvu sa međunarodnim učešćem koji

se održao u Sremskim Karlovcima od 1. do 3. juna 1994., u mom referatu: „Uspešno biološko-tehnološko

suzbijanje varoe u pčelarenju dvojnim društvima“, naveo sam moje razlike u odnosu na originalnu Venerovu

Kombiniranu metodu pčelarenja dvojnim društvima. Mislim da je dobro da ih sada navedem za naše čitaoce-

pčelare koje su to razlike, sa ciljem da bolje shvate i eventualno primene moju Ekološko-Biološku

Kombiniranu metodu pčelarenja dvojnim društvima.

Razlike su sledeće:

1. Umesto Snelgrove pregrade sa otvorom 10 x 10 cm, sa duplom mrežom (razmera 2 – 3 mm), koja služi za

odvajanje pomoćnog društva od osnovnog, ja u određenim periodima koristim žičanu pregradu preko celog

otvora LR-ovog sprata sa razmerom rupica od 2 – 3 mm, s time što imam napravljen ulaz za usmeravanje pčela

gore i dole i sa zadnje strane.

2. Pri uzimljavanju pčelinjih društava, polunastavak koji sam uveo u sistem pčelarenja još 1975. godine, nalazi

se isključivo ispod desetoramnog LR nastavka, a u vreme sezone jedan ili dva polunastavka se nalaze iznad

matične rešetke u medišnom delu, zavisno od pčelarske godine (slaba, normalna ili dobra),

3. Obavezno u prvoj polovini avgusta kada pristupam pripremi za uzimljavanje pčelinjih društava, donja

matica je stara jednu do dve godine, u zavisnosti koja je ostala pri prošlogodišnjem spajanju dva društva, a

gornja matica je obavezno mlada, starosti jedan do dva meseca,

4. Metoda koji opisujem je izvodljiva samo sa manjim brojem košnica (do 50 proizvodnih) i odgovara

amaterima, a ne profesinalcima koji pčelare sa većim brojem košnica (ponekad je u amaterskom pčelarenju

obavezno intervenisati sa ramom u interesu bioloških zakona u pčelinjem društvu za dobijanje većih prinosa

pčelinjih proizvoda.

U pomenutoj kombinovanoj metodi G-din Vener je prihvatio neka moja viđenja i operacije koja imaju

bioločku opravdanost, a nešto sam i ja prihvatio od njegovih profesionalnih tehnoloških viđenja i operacija.

Ovo uzajamno dopunjavanje sigurno je doprinelo da kvalitet pčelarenja LR košnicom bude na višem nivou od

prethodnih. U pčelarskoj nauci timski projekti uvek daju bolje rezultate od pojedinačnih. (ovo se potvrdilo i u

timskom projektu Nove tehnološko-biološko-preventivno genetske metode za suzbijanje Američke truleži

legla, objavljene u Makedonskom časopisu Melitagora br 7-8/97, str 241-246,  Niška Matica br. 10, 11, 12, i

13/99, kao i u Poljoprivrednom kalendaru za 2000. godinu). Ova tema je obrađena na ovom sajtu

kao ,,Nova metoda suzbijanja ATL ……,,

METODA KAO KRITIKA DOSADAŠNJIH METODA

Dosadašnji realni uslovi pčelarenja sa varoom i nekim drugim okolnostima (prskanje voća insekticidima,

prskanje protiv komaraca i dr) idu na štetu brojnosti-jačini pčelinjeg društva, čime se narušava biološka celina

u odnosu na mlade pčele prema starijima koji omer treba da bude 2 : 1 u korist mladih kućnih pčela, a time

pčelinje društvo-organizam slabi i postaje podložan raznim bolestima (nozema, američka trulež, evropska

trulež, krečno leglo i dr). Široko je prihvaćena metoda ojačavanja samo jednog pčelinjeg društva koje

predstavlja najsavremeniju proizvodnu laboratoriju za pčelinje proizvode, na račun drugog ili trećeg pčelinjeg

društva, koji postaju pomoćna (u savremenoj – najnovijoj tehnologiji za tako nešto ne postoji opravdanje). U

Jugoslaviji, odnosno sada u svim bivšim republikama postoje pčelari koji se deklarišu da pčelare sa 100, 200 i

više košnica, a sele, odnosno pripremaju  samo 1/3 do najviše 1/2 za pašu, a ostatak ostavljaju na oporavak.

Takvo rešenje napravljeno je iz potrebe ili ličnih iskustava i znanja pčelara t.j. nepoznavanja boljih rešenja za

stvaranje vrlo jakih društava idobijanja većih prinosa. Ovakvo pčelarenje i nije tako loše, ali ima mnogo

slabosti, a to su što:

- traži više od dvostrukog ulaganja u kupovini košnica

- više rada i žrtvovanja pčelara

- pri pojačavanju proizvodnih društava leglom, narušava se prirodna biološka celina društva i potstiče ih

prirodnom rojenju, što za pčelara pretstavlja nepopularno krajnje rešenje, a rezultat toga je šteta u količini

pčelinjih proizvoda i velikog oduzimanja vremena, a znamo, da je VREME NOVAC.

              Za prevazilaženje ovih nedostataka, koji su jako bitni za pčelara, a u potrazi za boljim rešenjima, 1988

god. kada sam počeo istraživanja za DOKTORAT na Poljoprivrednom fakultetu u Skoplju na katedri

Pčelarstvo kod Prof. Dr Bogoljuba Konstantinoviće koji je vodio tu katedru u nedostatku pčelarskih

kadrova iz Makedonije uveo sam  ovu EKOLOŠKO-BIOLOŠKI kombinirani sistem  pčelarenja

dvojnim društvima, sa ciljem da smanjim ukupne investicije, rad i da sprečim prirodni roidbeni nagon što je

osnovni preduslov za dobijanje viskoih prinosa. Isto tako se uštedi dosta vremena, što mi omogućavalo da

učestvovanjem na raznim predavanjima, simpozijumima i kongresima kao i više vremena za privatne poslove,

za porodicu i sl. jer ne smemo biti žrtve samo pčelama i pčelarstvu.

ŠEMA 1 i 2

 

Sada sa ovom metodom pčelarenja dobijam još jednu veliku pogodnost, a to je ušteda u hrani i povećanje

proizvodnje za 15-20 kg. Ako sam do sada za uzimljavanje jednog dvojnog  društva (Vidi Šemu 1) pod jednim

krovom za zimu ostavljao po 20 kg meda svakom društvu (ukupno 40 kg), sada za jedno vrlo jako, uzimljeno

društvo upotrebljavam 25 kg hrane, a pri tome se ne gubi u prinosu pčelinjih proizvoda u narednoj godini već

naprotiv dolazi do povećanja. Suština novog sistema je, da se pčele od jednog dvojnog društva sa dve matice

zazimljuju sa jednom maticom, tako da se u društvu nalazi 30000 – 40000 pčela i 20 do 25 kgr. meda. (Vidi

šemu 2)

 

EDUKACIJA USLOVLJAVA PRIMENU                                                 

Ovu Ekološko-Biološku kombinovanu metodu mogu da primene i isplativa je za sve pčelare koji žele da se

edukuju preko pčelarskih knjiga, časopisa, poseta iskusnim pčelarima, izložbama, savetovanjima, raznim

simpozijumima kao i boljom organizacijom u pčelarskim udruženjima ili društvima. Ulaganje u pčelarsku

nauku i praksu nikada ne može da šteti. Štetu ili gubitnik će imati samo onaj ,,nazovi,, pčelar koji ne želi da se

usavršava, odnosno ostaje da bude samo čuvar košnica sa pčelama. Pčelar koji misli da štedi na račun stručne

literature neka proceni koliko svojim neznanjem izgubi u jednoj pčelarskoj godini u proizvodnji pčelinjih

proizvoda ili gubitkom pčelinjih duštava.

Osnovna karakteristika ove metode je, da se stvarno radi sa proizvodnim košnicama i pčelar koji kaže da radi

sa 50, 100 ili 200 košnica, da to stvarno radi sa toliko košnica, za razliku od onih koji je ne primenjuju i

navodno pčelare sa 100-200 košnica, a ustvari na proizvodnju pčelinjih proizvoda (ne samo meda) rade samo

sa 1/2 ili 1/4 od tog broja.

Opravdanost za ovu moju EKOLOŠKO-BIOLOŠKU kombinovanu metodu našao sam u lakoj zameni matica

svake godine i uvođenje druge matice u košnicu posle bagremove paše, a da pri tome ne likvidiram postojeću

maticu. U naredna tri meseca obe matice

ostvario sam moj cilj da pod jednim krovom i jednom podnjačom proizvodim sve pčelinje proizvode (med,

polenov prah, propolis, vosak, matice, rojeve i pčela (Vidi sliku 1)

 

Crtez 1A (Vener 97 g.)

 

 

 

Crtez 1 (Vener 94)

 

Posle završetka aktivne pčelarske sezone (mesec avgust) g-din Vener dvojna pčelinja društva, posle ubijanja

gornje stare matice, svodio pčelinje društvo na jednu maticu u plodištu, prvo sa jednim polunastavkom iznad

plodišta (Vidi crtež 1) koji je objavljen u časopisu ,,Pčelar,, br. 1/1995  str. 2 do 7,,. Nakon izmenjivanja

iskustva sa mnom 1997 god. na svoj prethodni postojeći sistem uveo je drugi polunastavak kojeg ga 1997 god.

stavljao ispod plodišta (crtež 1A iz “Pčelara” br 1/98

          Zbog toga što se moja Ekološko-Biološka kombinovana metoda u nečemu se razlikuje od Venerove,

opisaću je onako kako je ja praktikujem.

Posle završetka aktivne pčelarske godine (druga polovina avgusta) pčelinje društvo svodim na jednu maticu u

jednom plodišnom nastavku sa obavezno jednim polunastavakom koji se nalazi ispod plodišta (crtež 2)

 

                 Crtež 2                       Crtež 3                    Crtež 4           Crtež 5

Zbog čega to radim pokazuje slika prirodnog položaja jednog pčelinjeg društva sa dva LR nastavka gde vidimo

da se pojavljuje višak praznog prostora u donjem nastavku (crtež 3). Pri sjedinjavanju samim pčelama

ostavljam da odaberu koju će od dve matice zadržati. Moja istraživanja pokazuju da u oko 20% slučajeva

ostaje stara matica od prethodne godine. Nemam ništa protiv toga, ukoliko su je pčele same odabrale. Ukoliko

konstatujem u pripremnom periodu da nedostaje dovoljna količina hrane (20 – 25 kg) u drugoj polovini

avgusta koristim kombinovanu zbeg hranilicu u koju može da stane 2-3 kg sirupa i jedna Ram hranilica u

plodištu, ili koristim još jedan prazan sprat iznad društva gde stavljam dve ram hranilice zapremine od po   2,5

– 3 litre (crtež 4 i 5).

U jednoj se nalazi pogača koju sam pripremam, a druga se koristi za dodavanje sirupa, pri čemu cilj nije

stimulativno prihranjivanje, već pravo prihranjivanje iz nužde, i to sa većim količinama sirupa zbog

nadoknađivanja razlike u hrani do 25 kg. Najnovija napredna svetska pčelarska tehnologija preporučuje

prihranu većim količinama hrane i što brže smeštanje u košnicu u ranijoj fazi (kraj avgusta). Ova preporuka

ima opravdanje sa biološkog gledišta, za očuvanje mikroklime u pčelinjem društvu u slučalu hladnijeg

septembra, kako ne bi matica smanjila nošenje jaja. Mikroklima u centru pčelinjeg društva gde se gaji

podmladak (zimske pčele) u septembaru i oktobru gde noćne temperature, znaju da budu i ispod 10OC, jedino

može da se očuva samo sa prisustvom dovoljne količine hrane (meda preko 20 kg i polena preko 1500 cm2).

Ako obezbedimo gore spomenute zahteve, imaćemo neometan razvoj legla u septembru i oktobru, a maticu

ćemo zadržati u maksimalnoj biološkoj mogućnosti za nošenje jaja, a sa time ću imati i veoma jako društvo i

garanciju da će pčelinje društvo  rano (krajem januara) poćeti sa leglom i biće dovolno vremena da se

maksimalno razvije i dobijemo maksimalne prinose pčelinjih proizvoda u sledećoj kalendarskoj (pčelarskoj)

godini.

U ovom pripremnom periodu u prvoj polovini meseca avgusta obavezno je potrebno intervenisati nekim od

lekova za suzbijanje varoe, ili primeniti tehnološko-biološku metodu za suzbijanje varoe. Pčelar uz pomoć

iskusnog pčelara neka se opredeli koju će metodu primeniti. (Pogledaj temu  MOGUČNOST SUZBIJANJE

VARROE U ZATVORENOM LEGLU)

Vrskara Sl. 2

Što se tiče nekakve preventive protiv Američke truleži legla (ATL), ne radim i ne preporučujem nikakvu

preventivu antibioticima ili hemoterapeuticima kod zdravih društava, kao što ne preporučuje ni Dr Vilson,

autor masne pogače sa oksitetraciklinom. Davanjem nekakve preventive za ATL zdravim društvima kao što

preporučuju neki naši i strani “stručnjaci”, samo sakrivamo BOMBU koja može eksplodirati sledeće godine,

kao što navodi i Edvard Alen (Melitagora br. 3/96). Ako neki pčelar dijagnostikuje AT u ovom periodu u

košnici sa pokretnim saćem, preporučujem primenu brze tehnološko-biološko-preventivno-genetske metode

koja ne predstavlja lečenje već suzbijanje ATL. (Ova tema obrađena je na ovom Sajtu kao ,,Nova metoda

suzbijana ATL……,, Ako neko pčelari sa VRŠKARAMA (Sl. 2) i dijagnostikuje AT u tim vrškarama sa

nepokretnim saćem, ne sme se preduzimati nikakvo lečenje ili suzbijanje, već treba postupiti po zakonu,

odnosno spaliti.

Pčelari koji pčelare sa jednom maticom, često i pored velikog uloženog rada, pažnje, potrošenog vremena i

uzimljavanja sa dovoljnom količinom hrane, nisu zadovoljni sa jačinom mnogih društava zimi, pa na proleće ta

društva izlaze kao škart. Ako primene kombinovanu metodu i ispune osam principa za uspešno pčelarenje –

uzimljavanje (Vidi temu: Pravilno uzimljavanje pčelinjih društava je garancija za dobijanje visokih

prinosa na ovom sajtu) kao i ako obezbede mirovanje u zimskom periodu, mogu sigurno da očekuju visoke

prinose od svih uzimljenih pčelinjih društava čak i u srednjim godinama nektarenja.

Nastavak IV moje sadašnje tehnologije – Priprema za glavnu bagremovu pašuPostavljeno 10.08.2012. 6.333 pregleda

Kod ovako pripremljenih jakih pčelinjih društava, leglo sa pojavljuje već krajem januara, ili ako je zima jako

hladna onda početkom februara. Najbolja stimulacija jakog društva za brže i dobro razvijanje je dovoljna

količina dobre hrane (20 – 25 kg meda i minimum 1780 cm2 cvetnog praha). Potreban minimum polenovog

praha garantuje da gubitak pčela preko zime ne bude veći od 5%. Do sredine aprila leglo bi trebalo da je lepo

razvijeno i da preovlađuju mlade novoizležene pčele. U ovom periodu se zaokružuje potrebna biološka celina

2 : 1 u korist kućnih mladih pčela u odnosu nad izletnicama. Isto tako u ovom periodu, kao i preko cele sezone,

rezerve hrane ne smeju da padnu ispod 10 kg. U suprotnom mora da se prihranjuje i održava potreban

minimum koji je dala nauka i praksa za normalni razvoj žlezdi koje luče matični mleč i vosak. Ova dva

pčelinja proizvoda, normalno sa prisustvom dovoljnih količina meda su najvažniji za rađanje podmladka. Ako

se rezerve meda i polena smanje ispod potrebnog minimuma, u pčelinjem društvu počinje instiktivna štednja,

čime se narušava metabolizam, društvo se slabije razvija, a to znači da mlade pčele proizvode manje matičnog

mleča (potrobnog svim larvama prva tri dana) i voska. Matica se slabije hrani, a samim tim slabije nosi jaja i

društvo stagnira, odnosno ne razvija se onom brzinom kojom želimo.

Ovo navodim jer želim da pčelarima usmerim pažnju na važnost biologije pčelinjeg društva, koja je jako važan

momenat zbog određivanja vremena za proširivanje prostora u košnici. Pčelar mora sam da oseti i tako odredi

kada to proširenje trba da se uradi. Svako prerano dodavanje nastavka i proširenje legla sa ramovima sa

izgrađenim saćem ili satnim osnovama, može da izazove prehlađivanje legla i pojavu raznih bolesti, dok svako

kašnjenje će se odraziti pojavom prirodnog nagona rojenja. Ovo je posebno važno ako je pčelar sa svojim

košnicama smešten u oblastima sa dobrim pašnim uslovima za rani i brzi proletnji razvoj. (Ja sam u Maradiku

vrlo zadovoljan) Cvetanje voća i rana livadska paša u prisustvu uljane repice, deluju posebno stimulativno na

razvoj i jačanje društva.

To je ustvari vreme kada se u ovoj kombinovanoj metodi vrši proširivanje odnosno dodavanje jednog

polunastavka br. 3 i nastavka br. 4 (Vidi crtež 6) To se radi na sledeći način:

Crtež 6              Crtež 7                 Crtež 8          Crtež 9           Crtež 10          Crtež 11

Na podnjaču se prvo stavlja prazni polunastavak 3, a na njega plodište 2 zajedno sa maticom, a na nju prazni

nastavak (4) i na kraju polunastavak (1) koji je bio ispod plodišta sa dosta hrane. U nastavak 4 pored

izgrađenog saća, stavlja se i dva do tri rama sa satnim osnovama, da bi zadovoljili biološki nagon mladih pčela

koje izlučuju vosak. Ako se uspe (ako vremenski uslovi dozvole) da se u nastavak 4 iz plodišta 2 stavi dva

rama sa zatvorenim leglom, učinili smo mnogo. Sa ovim proširenjem, sa nastavkom 4, dobija se veliki prostor.

Ovaj prostor je potreban za smeštaj viška mladih pčela koji vrše pripremu, odnosno čiste izgrađeno saće da bi

matica počela da nosi jaja, a takođe taj prostor služi da prerađeni nektar pčele skladiraju u medište. Sa dva

rama izgrađenog saća koji su stavljeni u plodište 2, omogućavam veći pristup kiseonika u leglo, a time se

smanjuje angažovanje mladih pčela koje ventiliraju i troše veliku količinu nektara. Polunastavak 1 sa medom

se stavlja najvišlje da bi zadovoljio instikt pčela da hranu skladiraju iznad legla.

U praznom prostoru nastavka 4, zbog meda u polunastavku 1 popraviće se mikroklima i pčele će ga sa

zadovoljstvom popunjavati s medom iz  polumedišta 3 i plodišta 2, gde ga nose izletnice i tako će oslobođati

prostor matici za nošenje jaja. Leglo u plodištu (2) dolazi do same satonoše. Plodište 2, koje ima 60000 ćelija

(10 X 6000), sasvim je dovoljno da matica zadovolji biološki maksimum, čak i najplodnije matice koja dnevno

nosi 2000 – 2500 jaja. Ako znamo da biološki ciklus razvoja pčele radilice traje 21 dan, to znači da nam je

potrebno od 42000 do 52000 ćelija, što je sasvim dovoljno za dobar razvoj. Ako imamo u vidu polunastavak 3

koji je ispod plodišta i koji služi za smeštaj sveže donesenog nektara sasvim je dovolno. Ako se matica

popne u nastavak 4, a dešava se, nemam ništa protiv.

Ova operacija je obično jedinstvena operacija kod pčelinjih društava pre bagrema. Ovako se pripremaju

pčelinja društva i za selidbu i u ovakvom stanju se sele. Ipak moje opredelenje je stacionarno pčelarenje sa

visokom tehnologijom na boljem pašnom području sa visinskom razlikom. U ovom periodu pripreme društva

za bagremovu pašu, pripremam i odgajivačko društvo za odgoj

matica.                                                                                                                       

 ODGAJIVAČKO DRUŠTVO PO SISTEMU BRADER -ADAMOVE - METODE

            Odgajivačko društvo pripremam na sledeći način: Odabirem jedno srednje pčelinje društvo koje je na

dva LR nastavka. Plodište svedem na jedan nastavak sa deset ramova. U ovaj nastavak stavim ram sa maticom

zajedno sa pčelama i ostalih šest  ramova sa leglom. Ostala tri rama koje stavim sa zatvorenim leglom bez

pčela su iz drugih košnica. Preko ovog nastavka stavljam matičnu rešetku i jednu novinska hartiju, pa preko

toga stavim jedan nastavak sa sedam ramova sa leglom iz drugih košnica zajedno sa pčelama bez matice. U

ovom nastavku stavim dva rama sa polenovim prahom, koji ga čuvam preko zime na temperaturi dubokog

zamrzavanja (ko nema ovakve ramove može da doda dva rama sa polenom iz drugih košnica), kao deseti ram

dodajem RAM-HRANILICU sa medno šećernom pogočom. Ovu košnicu (odgajivačko društvo) ga pokrijem

KOMBINOVANIM ZBEGOM. Ovako pripremljeno „SUPER“ društvo koje treba da gradi matičnjake ima 17

ramova sa leglom, 2 rama sa polenom i 1 ram-hranilicu sa medno šećernom pogačom. Pored ovoga, svaki treći

dan u hranilicu koja je montirana u kombinovanom zbegu dajem po jedan litar meda razređenog u vodi u

odnosu 1:1.

Posle osam dana pregledam gornji nastavak i svi prisilno izvučeni matičnjaci uništim na taj način što sa svakog

rama prethodno otresem pčele da ne bi slučajno ostao neki matičnjak. U donjem nastavku, gde se nalazi

matica, društvo se zbog velikog broja pčela uveliko sprema za rojenje i posle nekoliko dana dostiže

najoptimalnije stanje za izgradnju matičnjaka.

Petnaestog dana vršim poslednje primreme odgajivačkog društva koje će graditi matičnjake. Za svaki slučaj

gornji nastavak pregledam još jedanput da ne bi ostao još neki matičnjak. Zatim taj gornji nastavak postavim

ga na novu podnjaču koju je postavim pored odgajivačkog društva. Donji nastavak sa maticom premestim

nekoliko koraka u stranu, a na to mesto stavim podnjaču sa gornjim nastavkom. Zatim pronađem maticu i

privremeno taj ram ostavim sa strane. Pčele sa ostalih sedam ramova iz ovog nastavka istresem pred leto

košnice-nastavka koji se nalazi na starom mestu (odgajivačko društvo), a ramovi sa otvorenim i zatvorenim

leglom vraćam u košnice iz kojih sam ih uzeo, ili u slabije košnice na pčelinjaku. Nastavak gde se nalazi

matica, sa tri rama sa leglom i pčelama ostavim na novo mesto gde sam prethodno pomerio na pčelinjaku.

Društvo koje treba da gradi matičnjake sada ima veliki broj pčela skupljačica nektara i ogroman broj mladih

pčela, kao i hrane u izobilju. Ovo „SUPER“ društvo u jako razvijenom stanju roidbenog nagona, bez matice,

bez otvorenog legla, je u idealnom stanju da neguje presađene larve uzete od       

odabranog društva koje se najhigijenskije odnosi, koje ima izražen nagon nošenja nektara i polena i koje je po

prirodi mirno. Iz odgajivačkog društva izvadim ram-hranilica, ostale ramove pomerim i u sredini pored ramova

sa polenovim prahom napravim mesto gde ću staviti ram sa veštačkim matičnjacima dali po Jenterovim ili

Dulitlovom sistemu posle nekoliko sati kada se društvo smiri, odnosno u popodnevnim satima.

Presađivanje larvi radim, kako sam naveo po JENTEROVIM ili DULITLOVOM sistemu u plastične

matičnjake. Kada ram sa prenesenim larvama iz JENTEROVOG aparata ili sa presađenim larvama po

Dulitlovom načinu stavim (60 – 80 matičnjaka) u novo stvorenom ODGAJIVAČKOM DRUŠTVU ne postoji

mogućnost da larve od Jenterovog aparata starosti 10 časova ili presađene larve po Dulitlovim načinom ne

starije od 20 časova, budu zanemarene prvih nekoliko sati da ne budu hranjene sa odgovarajućim matičnim

mlečom, kao što je slučaj kod drugih metoda.

Prihranjivanje razređenim medom u vodi u količini od 1 litra nastavim i to svaki drugi dan u sledećih šest

dana, dok se matičnjaci ne zatvore. U popodnevnim časovima jedanaestog dana od presađivanja larvi

matičnjaci se dodaju u ROŠFUSOVE OPLODNJAKE, koji se formiraju istog dana pre podne sa po dva rama.

Rošfusove oplodnjake formiram na mestu 10 do 15 društava koja su ostala slabija, odnosno koja se nisu

dovoljno razvila za proizvodnju pčelinjih proizvoda. Na podnjaču se postavlja Rošfusova rešetka, pa na nju

Rošfusov nastavak sa tri pregrade, koji je podeljen na četiri dela. Tako se dobije 40 do 60 oplodnjaka sa po dva

rama i to jedan sa leglom i jedan sa medom. Na svaki oplodnjak se stavlja poklopac koji je napravljen tako da

može da primi medno-šećernu pogaču.

Matice izlaze posle dva dana od kad postavim zrele matičnjake i izvršim kratak i brz pregled kako bi video da

nije neka matica falična, invalid tj. dali su krila, tri para nogu i drugo normalno razvijeni. Posle 10-15 dana

treba da budu oplođene i da počnu da nose jaja. Ukoliko matica nije oplođena ili je nestala, stavlja se novi

matičnjak. Prva partija matica obično se oplodi u vreme cvetanja bagrema. To znači da u vreme bagremove

paše počinje komercijalna proizvodnja meda, matica, matičnog mleča, propolisa, polenovog praha, voska i

veštačkih rojeva. (RAD SA ROŠFUSOVIM OPLODNJACIMA posebno je obrađen u ovoj skripti)

 BAGREMOVA PAŠA

Na tri do pet dana pre bagremove paše dodajem još jedan nastavak 5 popunjen mladim izgrađenim saćem, a

između tih ramova može da se nalazi i pet ramova sa satnim osnovama i to naizmenično postavljeni. Taj

nastavak 5 postavlja se iznad matične rešetke iznad plodišta 2.

Kod ove operacije, sa biološkog gledišta kao i za veće prinose, neophodno je potrebno da pčelar iz plodišta (2)

izvadi dva do tri a možda i četiri rama sa pretežno zatvorenim leglom bez matice i da ih stavi u nastavak 5. Za

vreme bagremove paše jednom dobro razvijenom društvu potrebna su dva do tri medišna nastavka, a to se

dobija sa postavljanjem nastavaka 4 i 5. Ovaj postupak je neophodan za dobro iskorištenje bagremove paše

(naravno uz dobro i vlažno vreme bez vetra). U nastavku 4 u bagremovoj paši ukoliko mi dozvole vremenske

prilike, obično proizvodim matičnu mleč sa posebnim ramom sa 70 – 80 plastičnih matičnjaka koga postavim

u medištu 4.

Ako je paša izuzetno dobra, a vaga 4 dana pokaziva unos nektara od preko 2 kgr. dodajem još jedan nastavak 6

(Crtež 8) sa satnim osnovama iznad matične rešetke i maksimalno iskoristim biološki nagon mladih pčela za

proizvodnju voska, ali tako što ramove sa satnim osnovama naizmanično pomešam sa ramovima iz nastavka 5.

Dodavanjem nastavka 6 maksimalno zaposlim mlade pčele na izgradnju voska i time sprečavam rojidbeni

nagon.

Radi svake sigurnosti da ne bi slučajno došlo do roidbenog nagona izvadim dva, tri do četiri rama sa

zatvorenim leglom iz plodišta 2 u nastavak – medište 6, a mesto ramove sa leglom koje sam izvadio iz plodišta

2 stavljam ramove sa mladim izgrađenim saćem. Suština svih operacija koje sam uradio do završetka

bagremove paše je bila u tome da u društvu ima dovoljno prostora kao i da zaposlim mlade pčele da ne bi

krenule u roidbeni nagon. U vreme cvetanja bagrema nikako ne bi smelo da dođe do pojavljivanja matičnjaka,

a to kontrolišem po izletu i doletu pčela na leto i eventualno kontrolisanim pregledom plodišta sa donje strane.

Ovako pripremljena pčelinja društva su u stanju da za kratko vreme (10 dana) donesu i preko 60  kg. nektara,

ako pašne i vremenske prilike dozvoljavaju. U slučaju pojavljivanja roidbeni nagom pomoću Rošfusovog

sistema sprečavam roidbeni nagon u roku od 24 časa i unos nektara se vraća kao i kod ostalih društava.

POSTUPAK ZA SPREČAVANJE ROIDBENOG NAGONA (Crtež 9)

        Plodište 2 i polunastavak 3 (crtež 7 ili 8) sklanjam na stranu i na njihovo mesto dolaze polunastavak 1

(Vidi crtež 8) i nastavak-medište 5 ili 6 sa Crteža 7 ili 8 dolazi iznad polunastavka 1 i taj nastavak 5 ili 6 sa

crteža 7 ili 8 dobija novu oznaku plodište broj 2. (Vidi Crtež 9) U plodištu 2 (Crtež 7 ili 8) obavezno tražim

maticu koju brzo je pronalazim jer je obeležena i zajedno sa ramom sa zatvorenim leglom, gde nema

matičnjaka, stavlja se u nastavak 6, odnosno sada plodište 2 (Crtež 9) mesto jednog rama. Na taj nastavak

stavljam matičnu rešetku (MR), a na nju medišta 5 pa 4, pa polunastavak 3, koji je bio ispod plodišta 2 sa

crteža 7 ili 8. Iznad polunastavka 3 stavljam Rošfusova pregrada (RP) pa Rošfusov nastavak – telo 7 (RT). U

svaki od četiri oplodnjaka stavlja se po jedan ram sa matičnjacima iz plodišta 2 i po jedan ram sa medom iz

nastavka 5 ili 4, time što mesto njih stavljam ostala četiri rama sa leglom iz plodišta 2. Za 24 časa gubi se

roidbeni nagon i društvo normalno počinje da radi na medu, a u Rušfusovom telu proizvode se matice. Obično

se oplode tri a retko sve četiri matice ali se i to dešava. U ovakvoj roidbenoj košnici vrši se veštačko rojenje sa

prirodnim matičnjacima, za razliku od drugih, gde se ovo radi posle bagremove paše.

 UVOĐENJE NOVE MATICE I STVARANJE DVOJNA DRUŠTVA (Crtež 10)

Po završetku bagremove paše oduzimaju se medišta, obično 4 i 5 a u dobrim godinama i 6 (crtež 8), izvrcaju

se, a posle toga vrši se priprema za uvođenje nove matice, odnosno vrši se veštačko rojenje, sa ciljem da se

zadovolji biološki nagon za rojenjem. To se radi na sledeći način (Vidi crtež 10):

Na podnjaču se prvo stavlja polunastavak 1 sa crteža 7 ili 8 sa nešto meda koji se nikad ne cedi. Na njega se

stavlja nastavak – plodište 4. Iz plodišta 2 ( iz Crteža 7 ili 8) uzimaju se tri do četiri rama sa leglom (pretežno

otvoreno) zajedno sa starom maticom koja se posebno traži i stavlja se u nastavak – plodište 4, i dopunjava se

sa praznim izvrcanim ramovima od meda. Na njega se stavlja Snelgrova pregrada (SP), a na nju se stavi

pčodište 2 sa crteža 7 ili 8, sa preostala 2 do 3 rama, sada sa pretežno

zatvorenim leglom, dopunjenim praznim ramovima koji su ostali iz nastavka 4 ili 5. Na isto staro plodište 2

(Crtež 10) u kavezu stavljam mladu oplođenu maticu, a preko matične rešetke (MR), stavljam polunastavak 3

koji je i do sada pripadao tom društvu, a nalazio se na podnjači crteža 6 ili 8. Matična rešetka se ovde postavlja

sa ciljem da mlada matica ne ode u polunastavak 3 i zalegne ga sa jajima.

U donje društvo gde je stara matica, pretežno ostaju sve pčele koje su bile u gornjem polunastavku 1 (Crtež 7

ili 8) i sve izletnice koje se vraćaju sa paše na svoje staro donje leto. Pošto u plodištu 2 ima pretežno zatvoreno

leglo, brzo će se pojaviti i mlade pčele, iz dodata 3 do 4 rama iz plodišta 2. iz crteša 7 ili 8 Donje društvo, sa

polunastavkom 1, gde ima dovoljno hrane sa dovoljnom količinom polenovog praha, koga u junu mesecu ima

dosta, stara matica povešće društvo u intenzivni razvoj.

Gornje plodište 2 ima isto tako 2 do 3 rama sa pretežno zatvorenim leglom i sve mlade pčele, i to predstavlja

idealan roj za primanje mlade matice koju smo je dodali u kavezu. Za dodavanje matice koristi se bilo koj

kavez. Ja koristim Jenterov plastični kavez za matičnjake, koji se odozgo zatvaraju sa žutim držačima, na

osnovi za matičnjake u koje se stavlja pogača. Ovako pripremljeni kavez se pričvršćuje između ramova i pčela.

Za jedan  do dva dana kad pojedu pogaču, pčele će osloboditi mladu maticu. Prijem matica je 100%. Mlada

matica posle malog stresa brzo počinje da nosi jaja i za kratko vreme mlade pčele postaju izletnice, a od

pretežno zatvorenog legla koje sam ostavio, izvešće se kućne pčele, čime brzo zadovoljavam biološku celinu i

društvo će se lepo razvijati. U slučaju da se pri izvođenju spomenute tehnološke operacije veštačkog rojenja

naiđe na neko društvo koje ima povučene prirodne matičnjake vršim  tehnološku operaciju koja je opisana na

crtežu 9.

SLEDEĆE PAŠE

            Pre početka druge paše, košnice proširujem na taj način što se na donje plodište 4 (crtež 11) postavim

matičnu rešetku (MR), a na nju dva prazna nastavka 5 i 6 sa ramovima sa izgrađenim saćem. Na te nastavke

umesto Snelgrove pregrade sada postavljam žičanu pregradu (ŽP), a na nju postavljam društvo koje se do sad

nalazilo u gornjem položaju Crteža 10.

Istovremeno preko leta na žičanoj pregradi usmeravam pčele izletnice prema dole. Sve izletnice iz gornjeg

društva prelaze u medište 5 donjeg društva i nose nektar. Pčele izletnice iz gornjeg društva pošto osećaju miris

svoje bivše svoje matice, nektar skladiraju u natavak 5 (Crtež 11). Sada je donje društvo značajno pojačano i

spremno za drugu i naredne paše, stim što, kada god je potrebno, usmeravam pčele izletnice iz gornjeg društva

u donje.

Gornje društvo sa mladom maticom brzo se ojačava i mlade pčele iz tog društva izleću na leto sa suprotne

strane. Pčelinje društvo koje je pripremljeno na ovakav način nije smanjilo svoju jačinu za donošenje nektara,

već naprotiv ono je odlično društvo sa mogućnošću donošenja velikih količina nektara (ako pašne i vremenske

prilike dozvole). Posle sazrevanja meda oduzimam medišta 5 i 6 i idu na centrifugiranje meda. Na njihovo

mesto, može a ne mora u zavisnonsti od pašnih i vremenskih prilika, kao i od jačine društva, stavljam jedan ili

dva nastavka ili jedan nastavak i jedan polunastavak sa izgrađenim saćem koje je namenjeno za prihvat pčela

iz donjeg durštva i smeštaj eventualnih dopunskih prinosa nektara sa livade i sl.

Tehnološka operacija sa dodavanjem jednog sprata izgleda kao na crtežu 12. Polunastavak 1 i plodište 4

ostavljam ih na istom mestu, na podnjači. Iznad plodišta 4 stavljam matičnu rešetku (MR), a na nju jedan

nastavak (5) sa izgrađenim saćem, a na njega žičanu pregradu (ŽP). Na tu žičanu pregradu postavljam gornje

društvo sa natavkom 2, matičnom rešetkom i polunastavkom 3. U ovakvom položaju iskorišćava se i

suncokretova paša. Ukoliko je paša bila dobra medište broj 5 iz donjeg društva i polunastavak 3 iz gornjeg

društva idu na centrifugiranje.

Posle suncokretove paše vršim tehnološku operaciju, kojom pripremam društva za zazimljavanje prema crtežu

13.

Crtež 12               Crtež 13          Crtež 14                   Crtež 15                Crtež 16

Na podnjaču prvo stavljam polunastavak 1, na njega plodište 2 sa gornjom mladom maticom, pa na njega

preko matične reštke prazni nastavak 5. Mesto žičane pregrade (ŽP) sada stavljam matičnu rešetku, a na nju

donje plodište 4 sa starom maticom. Iznad druge matične rešetke stavim natavak 5 sa  ram-hranilicom, a u njoj

pogača od oko 3 kg.Pogača u ovom periodu služi kao stimulacija za obe matice da ne bi došlo do smanjenja

nošenja jaja zbog obično sušnog perioda. Sada sam praktično oba društva spojio u jedno klasično dvomatično

društvo razdvojeno matičnim rešetkama. Tako ga ostavljam da još jedno određeno vreme obe matice nose jaja

i jačaju društvo sa mladim pčelama koje ću ih iskoristiti u drugoj polovini avgusta da prerade šećerni sirup. Na 

suncokretovoj paši izletnice se smanjuju.       Posle ovoga dolazi pretposledna operacija (Vidi crtež 14) kada

praktično spajam dva društva u jedno sa mladom i starom maticom bez ikakvih mirisa ili novinskih hartija jer

za to nema potrebe. Ovo društvo se ponaša kao društvo kada se vrši tiha zamena matica sa majkom (starom

maticom) i ćerkom (mladom maticom). Ovo društvo sa 2 matice ostavljam ga toliko dugo, koliko to pčele

radilice dozvoljavaju. Spajanjem oba društva ostavljam mogućnost pčelama da same odaberu maticu sa kojom

će prezimiti. Ova tehnološka operacija je biološki opravdana ako je uporedimo sa efektima prirodne tihe

zamene kad se u jednom gnezdu nalaze dve matice. Moja iskustva pokazuju da u 80% slučajeva ostaje mlada

matica, a u 20% slučajeva ostaje stara matica

U ovakvom obliku pčelinje društvo ostaje do perioda od 15 do 20. avgusta, kada ga svodim na polunastavak 1 i

nastavak 2 plus jedan prazan nastavak i u njemu dve ram-hranilice (jedna sa pogačom a druga služi za

dodavanje sirupa, ( crtež 15).

Ukoliko je broj ram-hranilica nedovoljan koritim kombinovanu zbeg hranilicu koja može da primi do 2 kg

hrane (crtež 16). i tako zazimim Pčelinja društva.

http://www.u-pcelara-maradik.org/category/za-pcelare/tehnika-pcelarenja/