Alpska košnica

NIŠTA NIJE TAKO DOBRO, DA NE MOŽE BITI BOLJE!

Izabrane tehhike pčelarenja

Alpska košnica

Autor: Slobodan Ž. Janković

Alpska košnica Rože Delona,obzirom na sve karakteristike, može seuvrstiti u novi tip višespratne košnice.Na slici 1. prikazani su sastavni deloviAlpske košnice, sa nešto izmenjenimnekim detaljima konstrukcije.

Konstruktor, Rože Delon, pčelarisa više od 600 ovih košnica, koje jerasporedio u više kolonija na Alpima, uprečniku od 120 km. Sam se brine okompletnom pčelinjaku. Po tvrdnji konstruktora, prinosmeda po košnici nadmašuje prinose kojise ostvaruju u najzastupljenijimkošnicama, što se posebno odnosi nagodine u kojim su uslovi za medobranjeloši. Tako navodi primer, da je jedanpčelar u Karpatima, 1988 godine, od 50DB košnica dobio u proseku po 2 kg, dokje u Alpskim imao prinos po 22 kg medapo košnici. Pored toga, kako navodi, uAlpskim košnicama izgrađeno je po tri

nastavka saća (24 rama - 1 ram ima površinu saća koja jejednaka ½ površine DB satne osnove), dok u DB košnicama nijeizvučena ni po jedna satna osnova.

Moje iskustvo potvrđuje prednosti ove košnice uuslovima slabije paše. U uslovima bogate paše potrebno jeneprekidno prisustvo na pčelinjaku, da ne dođe do rojevognagona, jer se medišta brzo pune, a sama košnica, računajući ipostolje, sa 6 nastavaka dostigne dosta značajnu visinu. U timuslovima, potrebno je preduzeti potrebne mere za osiguranjekošnice od preturanja, pošto ima dosta malu oslonu površinu.Osiguranje od pada se može rešiti na razne načine.

Rože Delon je problem nestabilnosti rešio postavljanjempo 4 košnice na zajedničkoj podnjači, pod jednim zajedničkimkrovom, i fiksiranjem gredica za pričvršćenje košnica, za dvabetonska bloka dimenzija 200x200x400 mm, koje delimičnoukopava u zemlju.

Mali gabariti tela ove košnice su, sa druge straneznačajna prednost, jer npr. kompletno telo sa medom imatežinu od oko 16 kg, od čega je oko 11 kg med. Pčele veomabrzo grade saće, a takođe i velikom brzinom pune nektarom.Med brzo sazreva. Razmera ramova utiče na njihovu čvrstinu,pa i pri većim brzinama centrifugiranja ne dolazi do pucanjasaća.

Razmere košnice pogoduju selidbi u svakom pogledu. Uovoj košnici, pčele zaista čudesno dobro zimuju. Uostalom irazmere kočnice dosta su blizu prirodnom staništu pčela udupljama. Pored svega navedenog, treba navesti da upravozbog svojih gabarita, na istoj površini se može razmestiti veći

Alpska košnica http://pcelarske-majstorije.50webs.com/tehnike-prilog3.html

1 од 6 21.07.2012 16:27

broj Alpskih u odnosu na druge tipove košnica.

Standardno, sastoji se od:

Krov, (A) spoljnih dimenzija 400x400x80 mm. Dobro jerešenje, da umesto daske, krovna ploča ima "sendvič" od dvalesonita i sredinom od stiropora debljine 20 mm. Obložen jealuminijumskom limom od otpadnih ploča koje seupotrebljavaju u ofset štampi.

Ventilaciona mreža (B) spoljnih dimenzija tela i visine 20 mm.

Hranilice (C), vidi i sliku 2., koja je istovremeno i poklopnadaska, a sastoji se od tri drvena elementa dimenzija100x300x25 mm, ugrađena u okvir spoljnih dimenzija tela ipreseka letvica 22x22 mm. Na svakom elementu je, sa prednjestrane urezan po jedan žleb širine 10 i dužine 20 mm, za prolazpčela do sirupa, koji se nalazi u kanalima dimenzija 22x240x20mm, i kojih na svakom elementu ima po tri. U zimskomperiodu, u hranilicu se upresuje medno-šećerna pogača,prekrije vrlo tankom plastičnom folijom i postavi upreokrenutom položaju za 180 stepeni, tako da je pogačaodmah iznad satonoša. Umesto ovog rešenja moguća jeprimena klasične poklopne daske, sa otvorom za hranilicu.

6 tela (D) unutrašnjih dimenzija 298x298 mm ako seprimenjuje originalni ram sa slike 3, odnosno 306 mm, ako seprimenjuje ram sa slike 4.


2 од 6 21.07.2012 16:27

Podnjača (E), sa skupljačem polenovog praha, koji se aktivirapovlačenjem okvira na kojem je rešetka skupljača ka letvici saletom, čime se pčele prinude da u košnicu ulaze kroz rešetkuskupljača.

Američka poletna daska (F), slika 1.

U prevodu teksta koji sam ja dobio, stoji da je sastavni deokočnice i kaseta koja "služi za obrazovanje matičnjaka iskupljanje pčelinjeg mleča". Ne navode se mere i nema slike(nema ih u opšte u pomenutom tekstu), ali pretpostavljam daje u pitanju prsten visine oko 70-80 mm.

Posebnost ove košnice su ramovi, koji se mogu raditi u dvevarijante (slika 3 i 4.). Originalna varijanta je na slici 3, amodifikovana (ako se ne varam, od bugarskog pčelara, KosteVelčeva) na slici 4. U varijanti na slici 4. kompletan ram je oddrveta (originalni ima drvenu satonošu i žičani okvir, od žicedebljine 3-4 mm i dužine u ispravljenom stanju od oko 750mm), i konstruktivno tako rešen, da svodi vertikalno rastojanjeizmeđu dva rama na svega 10-11 mm. Ukrštanjem ulica, putemokretanja svakog drugog tela za 90 stepeni (kako ja radim),pčele će, u donjem delu ramova, a naspram svake ulice,izgraditi satne jezičke i obezbediti da bez ikakvogmeđuprostora, prelaze iz tela u telo, iz jedne ulice jednog telau bilo koju ulicu drugog tela.

Naseljavanje košnice sa pčelama

Ako se ne raspolaže rojevima naramovima, mogu se naseljavatiprirodnim ili paketnim rojevima.Druga varijanta je preuzimanjedruštava iz nekog drugog tipakošnice. U ovoj varijanti (tako jaradim, kada nemam rojeva, a želimda naselim Alpsku), telo Alpske, saramovima u koje su ugrađene satneosnove, postavi se na lesonit kojidolazi preko plodišta košnice iz kojese društvo preuzima. Lesonit trebada ima otvor veličine unutrašnjegotvora tela Alpske. Na takoformiranu košnicu postavi se praznotelo ili dva (zavisi od tipa košnice), ikošnica zatvori. Kada pčele izgradesaće u dodatom telu, između njega iplodišta donje košnice se umeće


3 од 6 21.07.2012 16:27

drugi, a zatim i treći nastavak. Kada pčele izgrade saće ipraktično formiraju gnezdo u novoj košnici, uklanja se košnicaiz koje je izvršeno preuzimanje društva, a nova košnica, upotpunosti formirana ostavlja na istom mestu.

Ram sa medom

Roj

Tehnologija rada

Kada počne cvetanje prvih medonosnih biljaka, dodaje se treće telo(ako je u jesen uklonjeno), koje je ispunjeno izvučenim saćem, i to napodnjaču ispod gornja dva. Na ovaj način stvara se bolji toplotni režim,što omogućava da matica intenzivnije polaže jaja.

Četvrto telo se stavlja, po pravilu u stabilnoj paši, izmeđugornja dva tela. Po izgradnji saća u tom telu, dodaje se peto telo, opetispod najvišeg, kao četvrto iznad podnjače. Posle izvlačenja saća i uovom telu, dodaje se šesto telo, ali sada između trećeg i četvrtog.Ovim dodavanjem šestog tela, takođe sa satnim osnovama, bezupotrebe matične rešetke, ograničava se matica u tri nastavka iistovremeno sprečava ulazak u rojidbu. Gore je izložena (bar premaprevodu koji ja posedujem) originalna tehnologija Rože Delonai do ovog dela je i ja primenjujem).

U nastavku teksta stoji: «U ovako konstruisanoj košniciodmah postoji mogućnost da se jedno telo iskoristi kao nukleus. U tomslučaju teško je se odreći načina za smenu matice koji izlaže RožeDelon. Njega dalje ne interesuje otkrivanje stare matice. Odmahsmanjuje leglo za jedno telo i postavlja ispod donjeg tela kasetu,dovodi produktivno društvo u rojevo stanje, tako da ga prinuđuje daizvuče matičnjak. Radi toga, telo sa matičnjacima se dobro zatvori,odozgo i odozdo, i postavlja na mesto gde će se izvršiti oplodnjamatice. Kada mlada matica počne da polaže jaja, telo se postavljaispod najvišeg mednog tela košnice u kojoj smo odlučili da zamenimomaticu. Izvršava se tiha zamena, koja je u praksi Rože Delona


4 од 6 21.07.2012 16:27

stoprocentna. Pre glavne paše, osnovno društvo se pojačava jošjednim telom sa leglom».

Umesto navedenog u gornjem stavu, ja postupam na dolenavedeni način.

Na dan početka glavne paše, sav med uklonim i izvrcam.Matici ostavim dva nastavka sa zatvorenim leglom, izgrađenim saćemi po jednom satnom osnovom u sredini svakog tela. Sav višak,uglavnom otvorenog legla, sa pčelama koje se nalaze na timramovima, postavljam u posebne košnice “akumulatore”, (kako toinače radi Vladimir Hunjadi iz Novog Sada - objavljeno više puta učasopisu “Pčelar”), radi dobijanja vrlo kvalitetnih matičnjaka, u za tonajpogodnijem trenutku - bagremovoj paši. Sve matice, u svimdruštvima koja trenutno imam, su prošle godine dobijene primenomnavedenog metoda, i sudeći po dosadašnjem razvoju i vrlo uspešnomprezimljavanju su zaista kvalitetne. Kao treći, postavljam nastavak sasatnim osnovama, a zatim još dva, sa izgrađenim i izvrcanimnezaleganim saćem. Novi nastavak, podbacujem u zahtevanomtrenutku, ispod tela u kojem je nektar. Ako se ovako formirana košnicaispuni medom i nektarom, oduzima se i centrifugira zatvoreni med ikasnije na isti način vraća prazan nastavak. Po završetku pašnesezone, košnicu svodim na tri nastavka. U tako formiranoj košnici, ugornjem telu se dopunjuju zalihe hrane, u srednjem stvara i izvodileglo, a u donjem pčele uglavnom deponuju cvetni prah. Kasno u jesenkada se izvede i poslednje leglo, i formira klube u srednjem telu,zavisno od jačine formiranog društva, donji nastavak uklanjam iliostavljam.

Još neke napomene

Alpske košnice (upravo zbog svoje veličine), pored navedenog,mogu se koristiti i za proizvodnju matica, na način kako to radi RajkoPejanović iz Šapca – kako to on kaže “sopstvenom metodomkontrolisanog rojenja” – videti “Beogradski pčelar”, 6-7/2003, str. 152.Navedeni autor u te svrhe upotrebljava nešto manje košnice sa 6ramova, u kojim površina saća jednog rama odgovara približno ½ LRrama.

Ja ove košnice koristim i za čuvanje - prezimljavanje mladihmatica, tako što u jednoj košnici sa 4 nastavka, pored osnovnogdruštva, koje je u dva tela, u preostala dva tela čuvam još po jednumaticu u svakom posebno. Po upotrebi matica, ako su potrebne u ranoproleće, spajaju se sve preostale pčele, u jedno društvo, sa trinastavka, a višak ramova sa medom, (veoma pogodni zbog svojeveličine), umesto eventualno potrebnih pogača, dodajem u prostorizmeđu krova i poklopne daske, a na otvor veličine male plastičnehranilice, društvima u Farar košnicama.

Zaključiću sa ocenom da se ovim simpatičnim košnicama, možeuspešno pčelariti, posebno u brdsko-planinskom području, ali i svimostalim - nižim predelima, gde i ja pčelarim, posebno u uslovimastacionarnog pčelarenja, kada u letnjem periodu i nema nekeznačajnije paše. Uostalom i pčelar, Lazić Miroslav iz Šapca, koji iproizvodi ove košnice, pčelari sa oko 200 Alpskih košnica.

________________________________

Napomena: U vezi sa Alpskom košnicom predlažem da posetite isledeće sajtove: http://ruche-warre.levillage.org/ruche-warre.levillage.org/roger_delon/index.html,www.beeinbg.narod.ru/alp.htm i http://www.bee17.newmail.ru.

______________

Napomena: Ovaj članak prethodno je objavljen nawww.pcela.co.yu, a zahvaljujući Predragu Cvetkoviću

(profesionalnom pčelaru i uredniku navedenog sajta), iu engleskom pčelarskom časopisu "The Beekeepers

Quartely"


5 од 6 21.07.2012 16:27

Copyright © 2005. Slobodan Ž. Janković; Urednik i webmaster


6 од 6 21.07.2012 16:27

Documents

Alpska košnica