PROIZVODNjA KONICA

internet konic@ facebook

PROIZVODNjA KONICA

Zimski dani su pravo vreme da se pripremite za narednu pelarsku sezonu i napravite potrebnu koliinu konica. Meutim, kako da napravite konice ako vam je materija nepoznata ili ne posedujemo dovoljno znanja da se upustite u takvu avanturu? Tekst koji sledi ima za zadatak da vas ohrabri i uveri vas da stolarski radovi nisu toliko teki te da steknete osnovna znanja o obradi daske i proizvodnji konica.

Nabavka materijala

Da bi napravili svoju konicu najpre je potrebno da nabavimo materijal odnosno drvo. Retko koji pelar ima mogunost nabavke drva u trupcima to je i najekonominija varijanta. Najvei broj je onih koji dasku kupuju kao rezanu grau, suvu ili vlanu. Nabavku materijala najbolje je izvriti u zimskim danima zbog toga to onda vegetacija miruje i drvo tada u sebi ima najmanje vlage pa e se pre osuiti i manje kriviti prilikom suenja. Najee korieno drvo za izradu konica je popularna amovina koja podrazumeva jelu i smru, zatim lipa, bela vrba (u narodu poznatija kao crvena vrba), topola, a za izradu podnjaa koriste se i tvri materijali kao to je hrast. Oni se razlikuju po tvrdoi i higroskopnosti (svojstvu da primaju i isputaju vlagu iz okoline). Bitno je napomenuti da je u pelarstvu re o graevinskoj a ne stolarskoj dasci zbog razlike u ceni (npr. kod amovine graevinska daska je duplo jeftinija od stolarske a zadovoljava potrebe pelara). Odlaskom u pilanu traimo da nam se daska isee po specifikaciji, kupujemo ve izrezanu dasku ili kratice, dasku koja predstavlja otpad prilikom seenja (uglavnom je duine oko 1m i najjeftinija je varijanta rezane gradje). Ukoliko kupimo kratice imaemo vie posla zbog lepljenja dasaka za izradu stranica nastavaka to, videete kasnije nije nita strano.

Pitanja sa kojima se moemo sresti prilikom nabavke a nepoznata su nam:

da li elimo okrajenu ili neokrajenu dasku? Neokrajena daska je ona koja na svojim stranicama ima koru drveta i kod nje imamo vie otpada dok je dovedemo u etvrtast oblik nego kod okrajene.

ta je to colarica? Daska debljine 25mm u narodu se naziva colarica. Dvocolovna daska je debljine 50mm. Prilikom kupovine obratite panju da daska bude debljine bar 23-24mm poto e se prilikom suenja istanjiti pa postoji mogunost da na kraju obrade bude tanja od 20mm.

p daska predstavlja dasku bez vorova.

Posebno treba obratiti panju da daska nije popucala ili trula. Takoe treba ustanoviti koliki je procenat vorova na njoj (vie vorova = jeftinija daska). Razlikujemo dve vrste vorova, ispadajue i neispadajue. Sama imena jasno ukazuju na razliku kada se daska osui ispadajui vor e ispasti a neispadajui e ostati u dasci. Kako da ih razlikujemo?

Ispadajui vorovi su tamniji, uglavnom crni sa crnim obodom dok su neispadajui vorovi svetliji. Ispadajui sami po sebi ne predstavljaju veliki problem i mogu se reiti prilikom obrade. Naravno uz ovo ide napomena da emo kod ispadajuih vorova imati malo vie posla oko izbijanja i krpljenja daske.

Napomena: prilikom kupovine grae po specifikaciji uvek kupujemo dasku iru za najmanje 1cm od irine koja nam je potrebna i debljine najmanje 5mm vie nego to nam je potrebno u finalnoj obradi zbog skupljanja prilikom suenja. Tako npr. za izradu LR konice kupujemo dasku irine 25,5 ili 26 cm i debljine 25mm, a duine mogu biti 1,9m, 2,85m i 3,8m.

Suenje

Nakon nabavke materijal dovozimo kui na suenje. Kod planiranja transporta moe vam biti od koristi podatak da teina jednog prostornog metra amovine (jedan metar ili jedan kubik narodski reeno) iznosi od 600 do 800kg. Kako obezbediti dobro mesto za suenje daske? Bitno je da mesto bude promajno a jo je bolje ako moete obezbediti da taj vaduh koji struju bude topao. Po mom miljenju dobro mesto svakako predstavlja tavan. Ja sam suenje reio tako to sam tavan iznad garae prilagodio za tu namenu buenjem rupa u zidu.

Ukoliko smo daske poreali na otvorenom potrebno ih je nekako zatititi od kie sa gornje strane.

Po istovaru daske je potrebno pravilno sloiti. Ovde je bitno da obezbedite jednak razmak izmeu dasaka kako bi vazduh mogao da struju. U praksi mi se pokazalo da nije bitno da li je taj razmak 5 ili 35mm, bitno je da u nivelaciji jednog reda bude jednak. Npr. ako imamo letvice debljine 2cm na duzinu daske od 2m postaviemo 4 takve letvice, dve neposredno pri krajevima i dve na jednakoj udaljenosti od krajnjih. Kod sledeeg reda debljina letvica moe biti npr. 1,5cm ali sve 4 letvice moraju biti te debljine kako bi daska stajala ravno. Umesto letvica mogu se postavljati i daske.

Kada postavimo prvi red libelom (vaser vagom) premerimo svaku dasku i postavimo ih u ravan poloaj u odnosu na podlogu kao i u odnosu jedna prema drugoj. Ovo radimo samo kod prvog reda. Dobro bi bilo da prilikom reanja dasaka pratimo godove i, u skladu sa tim okreemo daske kako bi se to manje krivile. Kako bi to trebalo da izgleda? Poznato je da godovi pokuavaju da se isprave i prilikom suenja dasku vuku u tu stranu. Zato je poeljno da, kao i kod lepljenja daske okreemo tako da godovi susednih dasaka udaraju jedan u drugi i time spreavaju da se daska krivi. Ovako moda izgleda komplikovano za shvatiti pa zato pogledajte ilustraciju na slici ispod.

Strelice pokazuju smer delovanja sile godova. Poenta je u tome da daske guraju jedna drugu i time spreavaju krivljenje.

Za merenje vlage drveta moemo koristiti amaterski mera vlage koji kota oko 25e. Kada daska dostigne nivo vlanosti izmeu 12 i 15% spremna je za obradu.

S obzirom na to da drvo vlagu isputa od sredine ka krajevima, ukoliko je daska vlanija moe doi do pucanja krajeva. Da bi to spreili krajeve dasaka premazujemo specijalnim lepkom koji e spreiti prebrzo suenje daske. Ukoliko nemate specijalni lepak moe se koristiti i boja za drvo.

Kada je daska suva moete poeti sa proizvodnjom svojih prvih konica. Sreno!

admin tim / internet konic@ facebook