Priručnik za Proizvodnju kuPine

Dr Kortni Veber

�

�

Priručnik za Proizvodnju kuPine

Dr Kortni Veber

�

PriPrema Pre sadnje

Odabir parcele

Kupina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena do-voljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Međutim, ku-pina je u pogledu osetljivosti prema niskim tempe-raturama mnogo osetljivija u odnosu na malinu, i temperature ispod -18°c prouzrokuju znatnu štetu na izdancima većine sorti kupine. promen-ljive temperature zimi i u rano proleće uzrokuju većinu znatnih oštećenja ukoliko kod biljaka dođe do prekida mirovanja. prednosti sadnje kupine na severnim i severno-istočnim stranama uglavnom pretežu u odnosu na ranije sazrevanje kupine zasa-đene na stranama okrenutim ka jugu. Slaba venti-lacija i pojava mraznih “džepova” takođe mogu da prouzrokuju oštećenja cvetova u proleće.

dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe uma-njuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih obolje-nja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazdu-ha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Međutim, prejak vetar, naročito tokom zime, može dovesti do lomljenja i isušivanja izdanaka. Ova ošte-ćenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da oni budu dovoljno propustlji-vi, kako bi se ublažili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz nagib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala ventilacija i povećavala opasnost od mrazeva, a služe za stvaranje zavetrine.

divlje maline i kupine koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe mogu da predstavljaju problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivič-nih patogena. ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

ZeMljište i pripreMa ZeMljišta

Kupina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće između 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je moguć-nost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti kupine, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja ze-mljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine pre sadnje trebalo bi izvršiti testira-nje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unošenjem kreča, a smanjiti unosom sumpora. po-stupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio željeni rezultat.

Labaratorije za testiranje u Srbiji su:

InStItut za zemLjIšte teodora drajzera 7, 11000 beograd

PoLjoPrIvrednI FakuLtetNemanjina 6, 11080 Zemun, beograd

agro FerICroPpap pala 17, 24000 Subotica

Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti barem

godinu dana pre sadnje, kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće sadne leje. pojavu Guščje trave (u Srbiji odomaćeni naziv za elytrigia re-pens) i druge višegodišnje korove trebalo bi suzbiti pre sadnje. Višegodišnji korovi mogu se suzbiti intenzivni-jom obradom zemljišta, mada hemijska sredstva daju bolje rezultate. Uopšteno govoreći, jesenja primena herbicida na bazi glifosata je efikasna. lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.

štetočine, kao što su junska buba (phyllophaga ssp.) i skočibuba (agriotes sputator) kao i nematode mogu predstavljati problem. Usmeravanje zasada u pravcu jednogodišnjih useva kao što su kukuruz, pšenica ili raž umanjiće ove poteškoće. U ove svrhe može se pri-meniti fumigacija zemljišta, ali ovaj postupak uklju-čuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu.

Količina organskih materija u zemljištu može se ta-kođe povećati unošenjem životinjskog đubriva u ko-ličini od 22-44 t/ha. Najčešće se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva, pod uslovom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). alternativno, parcela se u godini pre sadnje može zasejati površinskim usevima koji obezbeđuju dodatne organske materije i smanjuju pojavu ošteće-nja izazvanih nematodama.

Sadnja površinskih useva u godini pre sadnje po-zitivno će uticati na povećanje organskih materija, uzoranost zemljišta i količinu azota u zemljištu. po-stoji više rešenja čijom se primenom može popraviti kvalitet zemljišta (tab.1). Neven (Fugetes spp.) i sirak metlaš (Sorghum vulgare) redukuju nivo zastuplje-nosti nematoda i uništavaju korov. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azota, dok ostali onemogućavaju rast korova. Većina površinskih useva dobro uspeva na svim vrstama zemljišta na kojima rađa kupina. Sitno zrnevlje i trava upijaju azot iz zemljišta i polako ga oslobađaju raspadanjem. pristupite prihrani zemljišta prema preporukama dobijenim na osnovu rezultata testiranja zemljišta pre sadnje, dodavanjem 45-56 kg N/ha i usklađivanjem nivoa fosfora, kalijuma i kiselo-sti zemljišta (pH). površinski usevi koji se seju pre za-snivanja zasada kupine obično se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano proleće (mahunasti usevi) pre sadnje. busenite trave ili raž koriste mrtve ostatke i suzbijaju pojavu korova. Sistematski herbicidi, kao

pOVršiNSKi USeV

latiNSKO iMe

dOZa SeMeNa

biljNa MaSa

VrSta USeVa/Vre-Me SetVe iNdiKacije

Ozima raž Secale cereale 125 kg/ha 4.5-ll t/ha Zimski, jednogodišnji /kasno u jesen

Suzbijanje alelopatskog korova. dobra biljna masa. Nije pogodan kao domaćin nematodama i pythium. Može se mešati sa ovsem, grahoricom i

slatkom detelinom.

HeljdaFagopyrum esculentum F. sagittatum

80 kg/ha 1-1.5 t/ha letnji, jednogodišnji usev /rano leto

Seje se na slabo kiselim zemljištima (pH). Koristi kalcijum i fosfor iz slabo plodnih zemljišta. Uništava korov. Ukoliko se ostavi ponovo rađa u

sledećoj vegetaciji.

Neven tagetes spp. 10 kg/ha letnji, jednogodišnji usev /rano proleće

Uništava nematode. Slaba biljna masa. Sadnice koje se sade u leju mogu se koristiti

samo na relativno malim površinama. Verovatno se teže nabavlja u većim količinama.

Sirak metlaš Sorghum bicolor 90 kg/ha 16-22 t/ha letnji jednogodišnji usev /kasno proleće Uništava korov. dobra biljna masa.

Zob avena sativa 112 kg/ha 9-13 t/ha letnji, jednogodišnji usev / rano proleće

prolećni usev brzog rasta. Zasejati pre zametanja semena. Seje se na slabo kiselim zemljištima

(5.5pH). Može se sejati kao jesenji usev. Ne prezi-mljuje. Može se mešati sa ražom i grahoricom.

ražna trava/italijanski ljulj

lolium multiflorum 22.5 kg/ha letnji, jednogodišnji usev /

kasno proleće

Odgovaraju mu teža zemljišta sa malom količinom azota. dobra biljna masa. Meša se sa mahunastim

usevima.

ražna trava lolium perenne 28 kg/ha Višegodišnji usev /kasno proleće

Suzbijanje alelopatskog korova. dobra biljna masa Meša se sa mahunastim

usevima..

Sirak metlaš Sorghum bicolor 39-56 kg/ha 16-22 t/ha letnji, jednogodišnji usev /kasno proleće Uništava korov. dobra biljna masa.

detelina lucerka Medicago sativa 16 kg/ha 8 t/ha suvo Višegodišnji mahunasti usev /proleće-leto

Uspeva na zemljištima kiselosti (6-7 pH).Generalno uništava korov i uravnotežava nivo

azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama. Može se mešati sa travama.

beladetelina trifolium repens 4.5 kg/ha

12-25 t/ha + 40-270 kg

N/ha

Višegodišnji mahunasti usev/proleće-leto

Zahteva kisela zemljiišta sa visokim nivoom fosfora. Generalno uništava korov i doprinosi

uravnotežavanju nivoa azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama.

Može se mešati sa travama i detelinom.

crvena detelina trifolium pratense 20 kg/ha5,5 t/ha +

50 kg N/ha

Višegodišnji mahunasti usev / proleće-leto

Uspeva na zemljištima kiselosti > 5,6 pH i na više vrsta zemljišta. Generalno uništava korov i

doprinosi uravnotežavanju nivoa azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama.

Može se mešati sa travama.

�

Tabela 1: Površinski usevi pogodni za pripremu zemljišta pre sadnje kupine

�

Postavljanje zasada

iZbOr SadNOG Materijala

Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni ma-terijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati dobre re-zultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji pro-daje sertificirane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen. rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najviši stepen rizika. biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se obično isplate kroz povećan rod i duži vek ek-sploatacije zasada.

razmak između sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekva-tan broj sadnica. razmak između redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji će se eventualno postavljati. razmak između redova kreće se od 2,4 - 3,3 m. Mora se imati u vidu širina kosi-lice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti dovoljno prostora između redova za neometano ko-šenje, prskanje i berbu. istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produk-tivnost ukoliko je broj redova veći i kada su na ma-njem odstojanju, nego kada je manje redova na ve-ćem odstojanju. razmak između sadnica u redu kod crvene kupine varira od 0,3 do 1,8 m, u zavisnosti od vrste sadnica i sistema gajenja. Neke sorte uglav-nom rastu iz korenovog vrata i mogu se obrađivati ponaosob u sistemu uzdignutih leja, kojim se obez-bedjuje mali razmak između sadnica u redu. druge sorte se gaje u obliku žbuna ili živice, i popunjavaju prostor između primarno posađenih sadnica.

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povr-šinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna povr-šina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m između redova po-deljeno sa 0,9 m između sadnica jednako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7). Sadnice treba po-ručiti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila ade-kvatna količina.

Sve komercijalne sorte kupine trenutno su jed-norodne. Kupina se svrstava primarno u tri grupe: polegnute, polu-uspravne i uspravne. One koje spa-daju u grupu polegnutih sklone su oštećenjima iza-zvanih niskim temperaturama i najverovatnije ne bi u uslovima u Srbiji davale regularan rod. Ova vrsta kupine obično se gaji za preradu i o njoj dalje neće biti reči. polu- uspravne i uspravne sorte kupine su takođe relativno osetljive na hladnoću u odnosu na

malinu, a oštećenja se mogu primetiti pri tempe-raturama nižim od -18°c. Oštećenja od mraza su verovatna u većini regiona Srbije tokom većeg dela godine. Kupina je prirodno dvogodišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Nakon razvoja u prvoj ve-getaciji jednogodišnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske tempera-ture i rađaju sledeće godine. jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdan-cima, jer cvetavaju. posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji. Orezivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima po-zitivan uticaj na zaštitu kupine od bolesti, kao i na povećanje dimenzije ploda. Kupina je, generalno, vrsta sa izraženijom bujnošću u odnosu na crvenu malinu, i zahteva i letnju rezidbu, pored prolećne. Oplemenjivački rad na kupini je još uvek u razvoju, mada, trenutno, nijedna sorta ne zadovoljava uslove za komercijalno gajenje.

plodovi sorti kupine koje se proizvode za svežu upotrebu su dovoljno čvrsti za transport, i manje je verovatno da će cureti, za razliku od nekih sorti koje se proizvode za preradu, kao što su kupine iz grupe polegnutih sorti. tržište takođe pokazuje in-teresovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, uključujući i veću naklonost potrošača ka krupnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe.

SOrte

Na tržištu se neprekidno pojavljuju nove sor-te i velika većina njih ne uspe da zauzme mesto među vodećim iz mnogo razloga, uključujući sla-bu adaptibilnost različitim područjima gajenja, nepredviđene osetljivosti na bolesti i insekte, ili zbog pojedinih osobina plodova koje nisu prihvat-ljive za potrošače. Nijedna sorta ne može uspevati na svim lokalitetima, na svim vrstama zemljišta i pod različitim sistemima gajenja, ali mnoge od njih pokazale su se uspešnim u različitim uslovi-ma gajenja. lista sorti koju navodimo nikako nije konačna, ali bi navedene sorte mogle da se gaje u različitim regionima.

SOrte Sa bOdljaMa

darrow (Univerzitet cornell, Njujork, Sad) ima velike, izduženo-kupaste i često nepravilne, crne, sjajne plodove sa kasnim vremenom zrenja. plod je blago kiselog ukusa i dobrog kvaliteta. rodne grančice radjaju početkom jeseni. izdanci su bujni i za kupinu otporni na zimske mrazeve.

gazda (ipFFeS, poljska) rađa okrugle plodove srednje veličine, privlačne, sjajne, crne boje. iz-danci su uspravni sa malo bodlji i kratkim inter-

što je glifosat, koriste se da ‘umrtve’ zasad, a kupina se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.

�

nodijama. Veoma dobro podnosi zimske mrazeve. Osetljiva je na napad preglja tetranychus urticae.

Illini Hardy (Univerzitet u ilinoisu, Sad) plod je srednje krupan, dobrog ukusa i kvaliteta, ali nakiseo. Kasnog je vremena zrenja. izdanci su uspravni, bujni i dobro podnose niske temperatu-re. Novi izdanci razvijaju se uglavnom iz koreno-vog vrata i otporni su na trulež korena koju izaziva phytophthora fragariae.

beStrNe

apache (Univerzitet u arkanzasu, Sad) ima plodove kupastog oblika, dobrog kvaliteta i ukusa. Srednjeg vremena zrenja, velikog potencijala rod-nosti. jaka osunčanost posle kiše može da izazove oštećenja. plodovi su tako rasporedjeni da ih je lako brati. Uspravni, jaki izdanci mogu samostalno da stoje. izdanci su bujni i veoma rodni. Otporni su na narandžastu rdju. U pogledu otpornosti na zim-ske mrazeve slična je drugim bestrnim sortama.

Black Satin (USda-Ministarstvo poljoprivre-de Sad, illinois, USa) je sorta kasnog vremena zrenja. plodovi su krupni, čvrsti, sa tamnocrnim bobicama blago oporog ukusa. izdanci su veoma bujni, poluuspravni, visokog potencijala rodnosti. Ova sorta otporna je na antraknozu. Otpornija je na zimske mrazeve u odnosu na ‘bestrne’ sorte, ali ne naročito izraženo. plodovi su izuzetno pogodni za pripremu džemova, želea i pita, a još pogodniji za korišćenje u svežem stanju.

Cacak Thornless (Srbija) je sorta srednje ranog i ujednačenog vremena zrenja. plodovi su veoma krupni, izduženo-cilindrični, sjajne crne boje. plod je dovoljno čvrst da dobro podnosi transport. rodne grane su bujne, srednje otporne na rdju iz-danka i lista. S obzirom na to da je bestrna sorta dobro podnosi zimske mrazeve.

Chester (USda, illinois, USa). Sorta kasnog vremena zrenja, sa delimično otežanim branjem, ali visokim kvalitetom plodova i malim gubicima.

plod je krupan, blagog ukusa. Sjajna crna boja do-bro se održava na velikim vrućinama. bujne rodne grane su poluuspravne i srednje otpornosti na zim-ke mrazeve u odnosu na većinu bestrnih sorti. Ot-porna je na sušenje izdanaka. cvet je boje lavande.

dirksen Thornless (USda, illinois, Sad) rađa krupne, nakisele plodove . U punoj zrelosti boja ploda može biti tamnija. Sorta ranog vremena zrenja. izdanci su bujni, polu-uspravni i srednje otporni na niske zimske temperature. Uglavnom rastu u žbunu, sa malim brojem izdanaka. tole-rantna je prema septorioznoj pegavosti lista i an-traknozi, a srednje tolerantna prema pepelnici.

Loch ness (Scri, Velika britanija) rađa kru-pne, sjajne, crne plodove dobrog kvaliteta. izdanci su poluuspravni i srednje bujni, otporni na nepo-voljne vremenske uslove kao i sorta ‘chester’.

Loch tay (Scri, Velika britanija). Sorta ranog vre-mena zrenja. izdanci su polu- uspravni, kratki i kruti. plod je krupan, sjajan, crn i dobrog je kvaliteta.

Smoothstem (USda, Maryland, Sad) rađa krupne, zaobljeno-kupaste plodove, mastilo crne boje. plod je čvrst, dobrog ukusa sa kasnim vre-menom zrenja. izdanci su polu uspravni, srednje bujni. raste u žbunu, sa malim brojem izdanaka. prikladnija je za korišćenje u svežem stanju.

Thornfree (USda, Merilend, Sad) prorodi srednje-rano. plodovi su srednje krupni, zao-bljenog kupastog oblika, čvrsti, prijatnog blago oporog ukusa, sa pokožicom sjajne crne boje. Vre-me zrenja je srednje do kasno a plodovi su čvrsto priljubljeni uz peteljku. polu-uspravni izdanci su bujni i veoma osetljivi na zimske mrazeve. Sorta pogodnija za korišćenje u svežem stanju.

triple Crown (USda, Merilend, Sad) ima kru-pne, slatke, aromatične plodove odličnog ukusa. Sorta sa velikim potencijalom rodnosti. izdanci su poluuspravni, bujni i jaki, ali nedovoljno otporni na zimske mrazeve u većini severnih regiona. Može se koristiti za gajenje u zaštićenom prostoru.

Tabela 2: Klasifikacija sorti kupine po vremenu berbe. Datumi berbe variraju u zavisnosti od područja, a kreću se od sredine do kraja jula, za sorte sa najranijim vremenom zrenja, do kraja septembra, za sorte sa najkasnijim vremenom zrenja.

raNOG VreMeNa ZreNja SredNjeG VreMeNa ZreNja KaSNOG VreMeNa ZreNjaČačanska bestrna apač darou

dirksen Thornless Thornfree illini Hardy

loh tej triple crown black Satin

Gazda ČesterSmoothstemloh Nes

�

Postavljanje zasada

pripreMa ZeMljišta

Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ranije u proleće. Višegodišnje površinske useve ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom širokog spektra. Za pri-menu tehnike sistemskog uništavanja preostalog busenja (sodizacija) neophodno je oformiti redove. leje isto tako treba formirati u isto vreme. One treba da budu 25 - 30 cm visoke i 1,2 - 1,8 m široke pri osnovi. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teških i vlažnih zemljišta, jer omogućava adekvatnu drenažu. poželjno je da sadne leje budu ujednačene, što podrazumeva uzora-vanje, tanjiranje ili drljanje i freziranje, kako bi se usitnili krupniji busenovi. U zavisnosti od obrade zemljišta to-kom prethodnih sezona neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje.

redove je najbolje postaviti u pravcu sever-jug, kako bi se obezbedila maksimalna izloženost suncu, ili pravcu duvanja vetra, zbog bolje ventilacije i protoka vode. Vrlo je verovatno da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, sto-ga odgajivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora stvarati više poteškoća na datoj parceli.

SadNja

Mladi izdanci koji su prošli kroz period zimskog mi-rovanja koriste se za sadnju crvene kupine. Oni se preu-zimaju kao zelene sadnice sa golim korenom, i mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište spremno za obradu. Sadnja se može obaviti i u jesen, mada je, generalno, manje uspešna od prolećne sadnje u regionima sa hlad-nijom klimom. jesenja sadnja podrazumeva intenzivno malčiranje kako da bi se izbegle ekstremne temperature zemljišta i promene u stepenu vlažnosti zemljišta to-kom zime, koje za posledicu mogu imati podizanje i spuštanje zemljišta i uginuće biljke.

Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu na kojoj su bile pre presađivanja. Koren treba položiti u jamić koji treba da je neznatno dublji od jamića u rastilu. iz-danak sadnice treba orezati do visine od 12 cm i zaliti.

Korenove reznice se takođe mogu koristiti za sadnju. One se mogu odgajiti u rasadniku i rasaditi u rano pro-leće, kada izdanci dostignu visinu 12 – 20 cm. Kod ove vrste sadnica zalivanje može biti problematično, jer su korenove reznice zelene i lako mogu da uvenu. Kao al-ternativa, delovi korena prečnika ne manjeg od 25 mm i promenljive dužine mogu se postaviti neposredno u leju duboku oko 7,5 cm i sa oko 60 g podloge po ogr-taju ili po dužnom metru.

Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba zasaditi kao rasadu pošto prođe opasnost od pojave mrazeva. drvenaste reznice koje su prošle kroz period mirovanja mogu se zasaditi i ranije. Korenov sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i dobro utabati, kako bi koren dobro prionuo za zemlju. Sadnice dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti, ali isto tako pokazuju osetljivost na herbicide. Najbolji način da se sadnice iz kulture

tkiva prime jeste da se, po sadnji, zemlja dužinom braz-de prekrije slojem slame, u svrhu malčiranja, u godini sadnje. treba imati na umu oštećenja koja prouzrokuju poljski miševi. Ovo ne samo da je dobro za suzbijanje korova, već omogućava brži rast izdanaka, raniji i viši prinos u prvoj sezoni. Neophodna je primena navod-njavanja, a organski malč treba odstraniti po dolasku nižih tempreratura u oktobru.

nega zaSada u godInI Sadnje

NaVOdNjaVaNje

Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno na-vodnjavanje kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se može pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem očuvao. Kontrola vlage u zemljištu naj-bolje se vrši tenziometrom.

priHraNa SadNica

U godini sadnje veštačko đubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 4,5 kg čistog azota po hekta-ru 4 nedelje po sadnji. prednost se daje kalcijum-nitra-tu (kalcijumova so), ili nekom veštačkom đubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da đubriva u pra-hu mogu da “sagore” mlade sadnice (30 kg/ha kalciju-move soli obezbeđuje 4,5 kg/ha čistog azota). procenat azota u drugim konvencionalnim veštačkim đubrivima dat je u tabeli 3. Ne zaboravite da količinu veštačkog đubriva treba da izračunate samo za površinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna širina leje sa zasa-dom 1,5 m a između redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba približno 1/3 od količine đubriva koju biste upotrebili za čitav hektar – prim. ur.). ispitiva-njem zemljišta može se zaključiti da primena veštačkih đubriva nije neophodna u godini sadnje, naročito na težim zemljištima. Veća zastupljenost azota kod kupine može dovesti do pojačane bujnosti u jesen i odlaganja perioda mirovanja, što može da prouzrokuje oštećenja usled nižih temperatura.

VeštaČKO đUbriVO

HeMijSKa FOrMUla

aZOt%

Kalicijum nitrat ca(NO3)2 15

amonijum nitrat NH4NO3 34

Urea cO(NH2)2 46.6

amonijum sulfat (NH4)2SO4 20.5

Kalijum nitrat KNO3 13amonijak NH3 82

Natrijum nitrat NaNO3 16

Stajnjak promenljiva 1-15

Tabela 3: Hemijska formula i procenat azota u veštačkim đubrivima koja se koriste

�

SUZbijaNje KOrOVa

Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 – 8 nedelja primenite malč, ne herbicide. U go-dini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se iz-begla upotreba herbicida i napredovanje korova. pre pojave korova, zelene sadnice sa golim kore-nom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci nakon toga, po uputstvu proizvođača. Herbicid setoksidim se može koristiti nakon po-jave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom setoksi-dim neće dati zadovoljavajuće rezultate. pokušaj-te da održite bez korova 0,9 m prostora u redu. Malč ne bi trebalo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se malčiranjem može stimulisati trulež korena.

OdržaVaNje MeđUredNOG prOStOra

Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasađen i oslobođen od korova, a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jese-ni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji

ili sezonski usevi. Zasađivanje površinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu određenih bolesti i štetočina. površinski usevi takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje organskih materija i, generalno, do-prinose održavanju i privlačnijem izgledu zasada kupine.

Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), višegodišnja ražna trava (lolium pere-nne) i prava livadarka (poa pratensis) najbolja su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati sa-mostalno. treba se truditi da višegodišnji usevi ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna kupine. površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo spreči-lo. Sezonski površinski usevi, kao što su raž, raž-ne trave i ječam, takođe se svake godine mogu posejati između redova, i tada služe kao prirodni malč. pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema kupine. U tabeli 4 dato je nekoliko rešenja za useve koji se seju u međurednom prostoru.

pOVršiNSKi USeV latiNSKi NaZiV KOliČiNa

SeMeNaVreMe SetVe

pOtreba Za HraNljiViM MaterijaMa

(N/p/l KG/Ha)trajNOSt

USeVa

crveni vijuk Festuca rubra 80 kg/ha avg-Sept 67/90/45 Vrlo dobra

žvakajući crveni vijuk

Festuca rubra var. commutata 85 kg/ha avg-Sept 67/90/45 Vrlo dobra

bela detelina trifolium repens 17 kg/ha apr-Maj 11/90/67 prilično slaba

Visoki vijuk Festuca arundinacea 85 kg/ha avg-Sept 56/67/45 Odlična

Sirak metlaš Sorghum bicolor 80 kg/ha jun-avg 90/45/45 loša

prava livadarka poa pratensis 85 kg/ha avg-Sept 67/90/45 dobra

engleski ljulj lolium perenne 95 kg/ha avg-Sept 67/90/45 dobra

ražna trava lolium multiflorum 67 kg/ha apr-Maj

avg-Sept 67/90/45 loša

Ozima raž Secale cereale 125 kg/ha Maj-Sept 34/67/34 loša

Heljda Fagopyrum esculentum F. sagittatum 85 kg/ha Maj-aug 34/45/34 loša

Zob avena sativa 112 kg/ha apr ili avg 34/67/34 loša

Tabela 4: Usevi za sejanje u međurednom prostoru

10

pOStaVljaNje NaSlONa

postavljanje naslona u zasadu smatra se stan-dardnom, konvencionalnom tehnikom u gajenju kupine. Naslon treba formirati u prvoj godini za-snivanja zasada. postoji više vrsta sistema uključu-jući V-špalir, vertikalni sistem, sistem izmenjivog naslona sa varijantama. Sistem izmenljivog naslo-na koristi se kod kupine, naročito kod trnovitih sorti, da bi se olakšala berba, mada je taj sistem naslona malo složeniji i zahteva dodatne materi-jale za konstrukciju. Kupina je bujnija od maline, ali se može gajiti u ovom sistemu uz adekvatnu negu. postavljanje duplog rasporeda V-špalira može biti uspešno tamo gde se rodni izdanci ve-zuju na jednu stranu, a jednogodišnji izdanci na drugu stranu naslona. Ovako postavljen naslon olakšava prskanje i berbu.

V-špalir

Kod sistema V-špalira, stubovi se postavljaju pod uglom od 20 - 30° ili, u nekim slučajevi-ma, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na pri-mer, stubovi se postavaljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°. Na svaki od stubo-

Slika 1: V -špalir Slika 2: T -špalir

va postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pričvrščuju se dva reda žice (Sl.1). prvi red žice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 - 70 cm između žica. U proleće, dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogućila berba, dok se jednogodiš-njim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima.

VertiKalNi NaSlON

Kod sistema vertikalnog naslona, razmak iz-među redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25 - 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubo-vi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se postav-ljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski na 70 cm, što znači da se visina stu-bova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporu-čuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. drveni stubovi postavljaju se na ra-stojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m.

11

Ovaj sistem može se upotrebiti kod t ili i špa-lira. U prvom slučaju (sl. 2) postavlja se popreč-na letva široka 60 - 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna letva širine 45 - 60 cm pričvršćuje se na približno 1/3 do 1/2 visine dvogodišnjih izdanaka. žica se postavlja na spoljni deo poprečnih letava na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog si-stema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka.

Kod i špalira ne koriste se poprečne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojima se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.

iZMeNljiVi NaSlON

Kod izmenljivog naslona, sila gravitacije uti-če na to da se rodni izdanci razvijaju u jednom pravcu. dvogodišnji izdanci pričvršćuju se na vi-seći deo naslona koji se, u proleće, pre kretanja pupoljaka, postavlja skoro u paralelan položaj u odnosu na zemlju (Sl.3). Ovakvim položajem naslona stimuliše se rast svih rodnih izdanaka u istom pravcu na gore. Nakon zametanja plodova naslon se podiže u vertikalan ili blago nagnut po-ložaj, čime se postiže usmeravanje plodova pre-

ma spoljnoj strani i olakšava berba (Sl. 3 i 4).Kod ovog sistema, potporni stubovi se postavlja-

ju na rastojanju od 7,5 – 10,5 m, a ukopavaju se u zemlju do dubine od 1 – 1,25 m. Za postavljanje visećeg naslona (armature) na potporne stubove na visini od oko 13 cm iznad nivoa zemlje koriste se nosači. armatura se povezuje žicom, kojom se podupiru izdanci, i čvrsto se kanapom (zatezači-ma) vezuju za stub na kraju reda. Za potpunije informacije i uputstva za izgradnju takvog siste-ma pogledati ‘limited arm-rotation Shift-trellis (larS) i Opremu za održavanje jednogodišnjih izdanaka (pMa) maline i kupine (vrste iz roda rubus ili Usevi)’, bilten br 99-1 autora dr Her-berta d. Stila (dr Herbert Stiles) u izdanju Virgi-nia polytechnic institute and State University, www.vaes.vt.edu/research/publications

prOlećNa reZidba

rezidbu treba obaviti do ranog proleća. žbu-nove u redu treba suziti za 30 - 45 cm kosilicom. Mnogo je bolje imati više uskih nego manji broj širokih redova. Kod redova sa uzanim žbunovi-ma izloženost sunčevim zracima i ventilaciji je veća, što je važno za suzbijanje bolesti, a uz to se i berba olakšava.

Nakon određivanja razmaka između redova od-stranite sve dvogodišnje izdanke iz prethodne go-dine (one koji su dali plodove u prethodnoj godi-ni) do nivoa zemlje. Odstranite i izdanke koji su oštećeni ili oboleli. Oštećenja nastala usred mraza

Slika 3: Dijagram koji pokazuje položaj izmenljivog naslona kod kupine tokom vegetacije. www.uga.edu/fruit/rubus.htm

SSSt/Sistem uzgoja maline – konceptualni dijagram

pre cvetanja cvetanje nakon cvetanja

legenda:

rodni izdanak sa primarnim cvetanjem u periodu neposredno pred zametanje plodovarodni izdanak sa plodovima kupinedvogodišnji izdanak

1�

teško se mogu identifikovati u rano proleće, tako da će možda biti potrebno da se izdanci orežu kasnije tokom vegetacije. izdanci se mogu skra-titi na visinu prikladnu za berbu, mada ne za više od 25% dužine izdanka. Ovakav način rezidbe omogućava redovan prinos iz godine u godinu. Ovo je najjednostavniji način održavanja prirasta kupine. Obaveštenja o alternativnim tehnikama, kao što su košenje svake druge godine ili supresija rasta jednogodišnjih izdanaka, mogu se dobiti u ostalim izdanjima, mada one nisu u široj upotre-bi. Uz to, letnja rezidba može pogodovati kupini stimulisanjem rasta izdanaka i smanjenjem uku-pne visine.

KUpiNe Sa bOdljaMa (USpraVNe)

Kupina je mnogo bujnija od crvene maline i pogoduje joj letnja rezidba. izdanci kupine sa bodljama (uspravna) orezuju se pri visini od 0,9 do 1,2 m sa ciljem njihovog učvršćivanja i stimulisanja razvoja mladih izdanaka. Mladi iz-danci se skraćuju u rano proleće, na dužinu od 30 – 40 cm, a izdanci se proređuju na 5 izdana-

ka po metru 30 cm širokog reda. duži lateralni izdanci rađaće veći broj, ali sitnih plodova. Sva-ke druge godine može se primenjivati košenje, kako bi se izbeglo otežano orezivanje kupina sa bodljama. pri ovom postupku, polovina zasada kosi se svake godine dok druga polovina donosi rod uz minimalnu rezidbu i obradu međured-nog prostora.

beStrNe KUpiNe (pOlU USpraVNe)

U prve dve godine po sadnji polu uspravne kupine imaju tendenciju rasta bliže nivou zemlje, poput vinove loze. Verovatno je da će se polegnuti izdan-ci premestiti u red, da bi se omogućilo održavanje i košenje. Nakon dve godine, izdanci su uspravni-ji i prirodno razgranatiji. Odgajivači u hladnijim područjima često naročito obraćaju pažnju na za-štitu bestrnih sorti kupine zbog njihove izražene osetljivosti na hladnoću. Neki odgajivači orezivaće izdanke na dužinu od 60 cm da bi ih bolje zaštitili od niskih temperatura. U proleće, izdanke treba privezati za žicu naslona, najmanje 90 cm iznad visine zemlje. rodni izdanci mogu se skratiti na visinu gornje žice, ili uplesti oko žice tako da se ne preklapaju sa izdancima naredne biljke u redu. lateralne izdanke treba skratiti na 45 cm, a one koji su niže treba odstraniti. proređivanje na 6 – 8 izdanka po ogrtaju obezbediće zadovoljavajuću proizvodnju i doprineti suzbijanju korova.

priHraNa

Veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće Stariji zasad kupine ima potrebu za 67 do 90

kg/ha čistog azota godišnje. pre sadnje treba obaviti testiranje zemljišta kako bi se odredile prirodne rezerve azota na datoj parceli i unele dodatne količine azota. Uobičajena doza koja se koristi je 56 kg čistog azota po hektaru kod jednogodišnjih biljaka i 84 kg čistog azota po hektaru kod dvogodišnjih i starijih biljaka. Ne-što veće doze biće potrebne na lakšim, manje na težim zemljištima. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Kom-pozitna veštačka đubriva u odnosu 15:15:15 ne treba koristiti, osim na peskovitim zemljištima. ako, recimo, koristite natrijum nitrat biće vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). procenat azota u običnim veštačkim đubrivima naveden je u tabeli 3. Veštačko đubrivo nanesite u vre-me bubrenja pupoljaka u proleće, ili poželjnije, istu količinu raspodelite i primenite u dva na-vrata, prvo u vreme bubrenja pupoljaka, dru-go u junu. Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubriva treba primenjivati u manjoj

Slika 4: Plodovi kupine gajene u sistemu izmen-ljivog naslona. www.uga.edu/fruit/rubus.htm

1�

meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mla-de zasade treba upola manje đubriti od starijih. dvorodne sorte imaju manju potrebu za đu-brenjem od jednorodnih jer višak azota utiče na odlaganje zametanja i kasniji rod može izo-stati usled pojave mrazeva.

NaVOdNjaVaNje

Svim sortama kupine pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu, naročito na peskovitim zemlji-štima. Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode ne-deljno da bi se postigli najbolji rezultati i visok prinos. Ovaj uslov može se ispuniti navodnjava-njem i padavinama. tokom perioda formiranja konačne veličine ploda, odnosno berbe, neop-hodne su veće količine vode, da bi se obezbedila količina vode potrebna za razvoj plodova. izbe-gavajte navodnjavanje odozgo, jer se tako preno-se bolesti i umanjuje kvalitet ploda.

BerBa i rukovanje Plodovima Posle BerBe

HlađeNje i ČUVaNje

plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se obezbe-dili maksimalni prinosi. berbu obavljajte često, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su tem-perature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što nastupe visoke temperature. razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Svaki sat kašnjenja odlaganja plodova u hladnjaču posle berbe umanjuje du-gotrajnost plodova za otprilike 1 dan.

Kupine bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 2°c) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade skoro do temperture 0°c, palete sa gajbi-cama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu ko-moru na temperaturi od -1°c – 0°c, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok vazduha, da bi se smanjio stepen dehidratacije. Više temperature i niža vlažnost vazduha nepovolj-no će se odraziti na dugotrajnost plodova.

Najbolji stepen zrelosti plodova kupine za svežu upotrebu je onda kada plod u potpuno-sti dobije crnu boju, ali pre nego što koštunica omekša. plodovi koji se oberu pre punog zrenja biće dugotrajniji od onih koji se oberu zreli ili prezreli. dobra praksa kod proizvodnje kupine za svežu upotrebu jeste obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno.

berači mogu ubrane plodove neposredno po berbi stavljati u plastične posude koje se odmah

mogu proslediti u klimatizovane uslove, i odatle plasirati na tržište. posude od čiste clamm-shell plastike, zapremine 100 - 150 g, predstavljaju industrijski standard za veleprodajno tržište. Ove posude su jeftine, omogućavaju brzo hlađe-nje plodova i providne su. Na dno posude može se staviti upijajuća podloga koja apsorbuje višak vlage i sok koji iscuri. U posudi ne bi trebalo da bude više od 4 sloja kupine, kako se plodovi na dnu ne bi ugnječili. preciznu veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. posude od celuloze još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište.

traNSpOrt

procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do kraj-njeg kupca. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle ber-be, što uključuje i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjiće se i pro-cenat gubitka. Kupina bi trebalo da se održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na podu prikolice ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. tempe-ratura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za čak 11°c. isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodat-no prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°c, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslo-va treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole od-gajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom kupinom. poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

1�

SUZbijaNje štetOČiNa

Kupina je osetljiva na mnoštvo bolesti i šteto-čina. adekvatnom negom zasada može se suzbiti veliki broj štetočina, ili se može uticati na sma-njenje stepena njihove zastupljenosti. Održava-nje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i navodnjavanje, adekvatna rezidba i postavljanje naslona, u cilju poboljšanja ventilacije u zasadu, dobra zaštita od korova, kojom se minimizira pojava eventualnih domaćina bolesti doprinosi smanjenju uticaja bolesti i štetočina. pri tom, odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida, sa ciljem povećanja otpornosti na ci-ljane prouzrokovače bolesti, takođe se umanjuje njihov uticaj. Međutim, kada pri monitoringu prouzrokovača bolesti naznačeni gubici u prino-su prelaze prihvatljiv stepen, hemijski pesticidi, u mnogim slučajevima, mogu da obezbede do-bru kontrolu. Obratite pažnju na uputstva pro-izvođača, kako biste obezbedili najbolji efekat i zadovoljili zahteve izvoznog tržišta.

iNSeKti štetOČiNe

MaliNiNa bUba (bytUrUS tOMeNtOSUS)

Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i početkom maja. Hrane se mladim lišćem, uglav-nom na novim izdancima. Kod velikih ošteće-nja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo sa lisnim žlezdama. Kasnije se malinina buba premešta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima. ženke polažu jaja u skoro otvorene cvetove (između prašnika i tučka, prim.prev), a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodo-vima kupine. Često se, prilikom branja plodo-va, mogu naći između ploda i peteljke, mada se često zadržavaju u udubljenju ploda. Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte. potrebno je pri-meniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka. dvorodne sorte uglavnom uspevaju da izbegnu ovu štetočinu.

preGalj (tetraNycHUS Urticae)pregalj se hrani na naličju lista, što prouzrokuje pe-

gavost gornje površine lista. Oštećenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, na-ročito kada je leto vrlo toplo i sa malom količinom padavina. primena visokih doza azotnog đubriva može stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim li-šćem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a može se pri-meniti u ranoj fazi razvoja zaraze. bifenazat se takođe primenjuje u kontroli ove štetočine, nakon berbe.

MaliNiN MOljac (laMprONia rUbiella)

larve malininog moljca period mirovanja provode u zemljištu, pri dnu izdanaka. pojavljuju se u rano proleće, penju se uz izdanak i smeštaju u bočne pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija zaraženost izdanaka ovim insektom može da izazove radikalna oštećenja na rodnim izdan-cima. do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap pege. ženke polažu jaja u cvet, na mestu spajanja udubljenja i peteljke. Mlade larve se na početku hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju na zemlju, presvlače se i ulaze u fazu mirovanja. Kontrola ove štetočine usmere-na je na larve koje se razvijaju u proleće. Od hemijskih sredstava primenjuju se uljani preparati koji se nanose u peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbijaju mala-tionom ili drugim organofosfatnim insekticidima.

Slika 5: Malinina buba

Slika 6: Malinin moljac

Slika 7: Pegalj

1�

VeliKa (aMpHOrOpHOra idaei) i Mala (apHiS idaei) MaliNiNa Vaš

Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izražena zaraženost kupine vašima utiče na smanje-nje prirasta biljke. Međutim, veća oštećenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja, kao što je npr. mozaik virusa i žbunaste kržljavosti. Ukoliko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na vrhu iz-danka, mora se primeniti insekticid. Za suzbijanje ove štetočine mogu se koristiti disulfoton, koji de-luje sistemski, ili namenski malation sprej.

špaNSKi pOpac (OecaNtHUS pellUceNS)

šteta koju nanosi španski popac odnosi se prven-stveno na štetu izazvanu polaganjem jaja u unu-trašnjost izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana duž izdanaka može da se položi i do 80 jaja. Ovo može prouzrokovati slabljenje i lomlje-nje izdanaka tokom zime, ili pod teretom roda. prisustvo prirodnih parazita, održavanje sadnice adekvatnim suzbijanjem korova, suzbijanje pojave divljih koštunica u okruženju, rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka u proleće generalno obezbe-đuju kontrolu ove štetočine. prouzrokovana šteta obično je manjih razmera, i hemijska kontrola ret-ko je neophodna, iako se može primeniti u jesen, sa ciljem da se unište ženke pre nego što polože jaja. U ovu svrhu uspešno se koristi karbaril.

Slika 8: Malinina vaš

Slika 9: Španski popac

jaGOdiN cVetOjed (aNtHONOMUS rUbi)

Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano pro-leće, i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu znatno da umanje prinose. ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada. postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. potrebno je često nad-gledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine.

eriOFidNa GriNja (pHyllOcOpteS GraciliS)

Oštećenja koja prouzrokuje eriofidna grinja, koja se manifestuju pojavom žutih neravnina na listu kupi-ne, mogu se pogrešno uzeti za oštećenja nastala usled virusnih bolesti. Oštećenja na plodovima obično dovode do prevremenog sazrevanja koštunica, usled čega plodovi ostaju deformisani. Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon opadanja kruničnih listića. Suzbijanje ove štetočine može biti otežano, jer mnogi insekticidi uništavaju grinje-predatore i tako pogoršavaju stanje. Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom vamidotiona pokazalo se efika-snim. Među sortama tulamen, leo i dr. primećene su znatne razlike u pogledu otpornosti. Među oset-ljivim sortama je i «Glen empl» ali i druge.

Slika 10: Jagodin cvetojed

Slika 11: Eriofidna grinja

1�

MaliNiNa MUšica (reSeliella tHeObaldi)

reseliella theobaldi, sićušna muva, retko uzroku-je ozbiljne štete, ali cecidoidno sušenje koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima reseliella theobaldi, mogu znatno redukovati prinose. reseliella theobaldi polaže jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i proleća. pošto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima iz-danka, stvarajući lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak nabora. Suzbijanje reseliella theobaldi može se postići uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje ženka polaže jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija štetočine. Kao alternativa, nanošenje hlorpirifos ili fenitrotiona pri

dnu izdanka može biti efikasno u suzbijanju odraslih insekata kada se pojave u proleće. Neop-hodna su dva do tri in-tenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticid sišao do osnove izdanka. primena preparata spino-sad takođe može biti efi-kasna mera kontrole ove štetočine.

muva galica (LaSioPTera rubi)

lasioptera rubi, sićušna muva, formira gale (guke), ili neznatna zadebljanja na izdanci-ma koja se teže uočavaju. ženka polaže jaja u cvetne pupoljke kupine u vreme odvajanja kruničnih listića. ispiljene larve se ubušuju u izdanak, gde se obrazuje gala koja se pogreš-no može identifikovati kao oštećenje nasta-lo usled mraza. Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila zastupljena muva gali-ca mogu se tretirati bifentrinom ili malatio-nom, neposredno pre cvetanja, a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka, da bi se suzbili odra-sli insekti po pojavljivanju u proleće. Novije hemijsko sredstvo spinosad takođe može da obezbedi suzbijanje ove štetočine.

Prouzrokovači gljivičnih oBoljenja

tUlež KOreNa (prOUZrOKOVaČ pHy-tOpHtHOra FraGariae Var. rUbi)trulež korena obično se pojavljuje na vlaž-

nim, slabo propustiljivim zemljištima. izdanci iznenadno uvenu i propadaju, a lišće žuti i po-staje sprženo po ivicama. Zaraženi izdanci osta-ju isušeni i propadaju pre berbe. Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopavanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva integrisan pristup koji obuhvata dva segmenta od posebne važnosti: formiranje izdignutih leja, radi bolje propust-ljivosti zemljišta, i sadnja sorti otpornih na pro-uzrokovača ovog oboljenja. Zatim, tu je i pri-mena hemijskih sredstava, uz propratne mere nege, kao i genetska otpornost sorte. Natapanje zemljišta mefanoksamom u proleće i jesen pru-ža najbolju hemijsku zaštitu. Folijarna primena fosetil-ala u proleće, kada se prirast poveća za 7,5 cm, takođe može dati rezultate.

ljUbiČaSta peGaVOSt iZdaNaKa (prOUZrOKOVaČ didyMella

applaNata)

prouzrokovač didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubičaste pege oko pojedinač-nih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno krajem leta. pupoljci zahvaćeni ovim oštećenji-ma ne mogu da se razviju, odnosno imaju us-poren rast u toku naredne vegetacije. Održava-njem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan pro-Slika 13: Muva galica

Slika 14: Trulež korena

Slika 12: Malinina mušica

1�

tok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zra-ka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka kupine. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave pupolja-ka (neposredno nakon pojave pupoljaka preč-nika 6 12 mm). da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdan-ka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. dodatna hemij-ska kontrola može se postići primenom azok-sistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina pira-klostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađiva-nje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

aNtraKNOZa ili peGaVOSt iZ-daNaKa (prOUZrOKOVaČ el-

SiNOe VeNeta)Simptomi ovog oboljenja su sitne purpur-

ne pege koje su sporadično zastupljene či-tavom dužinom mladih izdanaka, a javljaju se u proleće. Vremenom se pege šire, blago ulubljuju u središnjem delu, poprimaju-ći sivu boju sa purpurnim ivicama. lezije se širenjem međusobno spajaju nanoseći jaka oštećenja na rodnim izdancima. Odr-žavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsor-pcija sunčevih zraka i umanjuje mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka. Neop-hodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, ba-kar hidroksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tre-

Slika 15: Ljubičasta pegavost

taman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski peri-od kose do nivoa zemlje. dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksi-stobina (nanošenje ovog preparata na jabu-ku oštećuje plodove), piraklostrobin (naiz-menično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naiz-menično rotirati sa drugim preparatima) ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotira-nja preparata.

Slika 16: Antraknoza

SUšeNje iZdaNaKa KUpiNe (prOUZrOKOVaČ leptOSpHaeria

cONiOtHyriUM)Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem ra-

stu pojedinih ili svih rodnih bočnih izdana-ka, a praćeno je uvenućem lišća oko nekro-tičnih pega. Mrke, odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se proširiti za nekoliko centimetara. Zara-ženost se uglavnom povezuje sa oštećenji-ma izazvanim orezivanjem i njime uzroko-vanom povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili ljubičastu pegavost izdanaka. Održavanjem odgovarajućeg razmaka izme-đu izdanaka prilikom rezidbe omogućava se

1�

slobodan protok vazduha, slobodna apsor-pcija sunčevih zraka i umanjuje se moguć-nost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka. trudite se da rezidbu obavite po suvom vre-menu (4-5 dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina), kako bi se povrede sani-rale. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sum-porom, bakar hidroksidom ili bakar sulfa-tom u periodu pojave pupoljaka (neposred-no nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). da bi mera zaštite bila efikasna neop-hodno je je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

SiVa pleSaN (prOUZrOKOVaČ bOtrytiS ciNerea)

Kod zaraženosti kupine sivom plesni karak-teristična je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se za-raziti čitav rod. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha među izdancima, redovno branje zrelih plodova (kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio stepen izaziva-ča primarne zaraze), kao i primenu fungici-

SMeđa peGaVOSt liSta (prOUZrOKOVaČ

SpHaerUliNa rUbi)Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na

naličju lišća, obično leti, u vidu sitnih (15 mm) pega kružnog oblika. pege se proširuju i spaja-ju kako vegetacija odmiče. Veoma intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lišća. primena hemijskog sredstva može biti efi-kasna (miklobutanil), ali u pogledu ovog obo-ljenja najsigurnije je korišćenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.

UVeNUće iZdaNaKa (Verticilli-UM albO-atrUM i/ili V. daHliae)

Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na lišću koje žuti, vene i na kraju opada. bolest prvo zahvata donje delove izdanaka, a potom se proširuje na gornje delove. Če-sto se simptomi javljaju samo na jednom delu izdanka, ili na nekolicini izdanaka u žbunu. Većina sorti crvene kupine je u izvesnom stepenu otporna na ovu bolest. Nega i održavanje malinjaka je od primar-nog značaja u suzbijanju ovog oboljenja. treba izbegavati sadnju jagodastih vrsta i drugih vrsta domaćina ovog oboljenja, kao što su jagoda i vrste iz roda cucurbitaceae (krastavac, tikva, lubenica, dinja itd. prim. prev.). Mnoge vrste korova mogu biti do-maćini Vert. albo, stoga je pre sadnje oba-

Slika 17: Sušenje izdanka

da tokom perioda cvetanja sa više padavina. Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid, mešavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodi-on, piroklostrobin, mešavina piraklostrobina i boskalida i mešavina kaptana i fenheksamida obezbeđuju kontrolu ovih gljivica. prvo treti-ranje (5 – 10%) obavite tokom perioda počet-ka cvetanja. tretiranje ponovite još dva puta u intervalu od 14 dana, naročito ukoliko je pe-riod cvetanja praćen većom količinom padavi-na. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost.

Slika 18: Siva plesan

Slika 19: Smeđa pegavost lista

1�

vezno adekvatno suzbi-janje korova. primena hemijskih preparata ne daje rezultate nakon po-jave oboljenja. primena fumigacije pre sadnje može umanjiti pojavu ovog oboljenja, ali se ovaj postupak ne kori-sti često kod ove, manje značajne, bolesti.

virusna oBoljenja

Hemijska kontrola virusnih oboljenja nije moguća. Suzbijanje je fokusirano na izbor zdravog sadnog materijala, kontrolu insekata prenosioca virusa (kada je to moguće) i uni-štavanje obolelih sadnica.

oboljenja virusa mozaika odnose se na obolje-nja prouzrokovana kompleksom virusa, odnosno virusom nekroze (brNV), virusom uvijenosti li-sta (rlMV) i virusom pegavosti lišća (rlSV). Simptomi se razlikuju, a ispoljavaju se na listo-vima koji se uvijaju, poprimaju žućkaste, odno-sno svetlo zelene pege, ostaju sitni, nerazvijeni i deformisani, a biljke obično ostaju slabije bujnosti i zaostaju u razvoju. Simptomi su najizraženiji u proleće, a kako u leto temperatura vazduha raste imaju tendenciju maskiranja. Kontrola ovog obo-ljenja ogleda se u izboru zdravog sadnog materija-la, izolovanju novih zasada kako od starih zasada tako i od divljih žbunova i eliminaciji zaraženih biljaka po njihovom pojavljivanju. intenzivnija kontrola prenosilaca virusa hemijskim sredstvima takođe će uticati na smanjenje širenja oboljenja.

virus žbunaste kržljavosti kupine (rBdv) je virus koji se prenosi u seme biljke polenom, a onemogućava razvoj koštunica, tako da se plo-dovi sparuše. takođe se prenosi mehanički, ko-rišćenjem inficiranih alatki za orezivanje. Ostali simptomi koji se mogu javiti kada je ovaj virus u kombinaciji sa brNV su pojava lisne hloroze i kržljavih izdanaka. Suzbijanje ovog virusa vrši se isključivo eliminacijom zaraženih izdanaka.

Slika 21: Oboljenje virusa mozaika

Slika 22: Žbunasta krljavost kupine

Bakteriozna oBoljenja

raK KOreNa i iZdaNaKa (aGrObacteriUM tUMeFacieNS

i/ili a.rUbi)Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obič-

no pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposred-no ispod površinskog sloja zemlje. Ova zadeblja-nja se takođe mogu javiti na korenu i izdancima, na mestima oštećenim rezidbom, kao i u puko-tinama izdanaka. abnormalne izrasline se javlja-ju u proleće i ometaju normalno upijanje vode i hranljivih materija. Zadebljanja obično nestaju tokom zime, ali se ponovo pojavljuju u proleće. Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na nezaraženim parcelama, uz odabir zdravog sadnog materijala. treba izbegavati parcele na kojima je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti, ili na kojima su se gajile vrste osetljive na ovaj virus, kao što su stabla voćnih vrsta i vinova loza. prevencija pojave ove bolesti primenom sredstva a. radiobac-tor, soj K84, pokazao se perspektivnim, mada se njime bolest ne može izlečiti.

Slika 23: Rak korena

baKterijSKO SUšeNje (pSeUdOMONaS SyriNGae)

Karakteristični simptomi ovog oboljenja javljaju se u proleće, u vidu mrkih pega na lišću, lisnim peteljkama, internodijama i vr-hovima kako jednogodišnjih tako i mladih iz-

Slika 20: uvenuće izdanka

�0

danaka. pege se šire i dobijaju zagasito mrku boju, i takve se proširuju na vaskularni sistem. Svi izdanci žbuna mogu se zaraziti i propasti. Simptomi se mogu pojaviti i u jesen, naročito kod primene visokih doza azota. Ovo obolje-nje može se pogrešno zameniti virusnim obo-ljenjem, nastalim usled niskih temperatura i napada insekata, ali se napad bolesti može utvrditi prisustvom curenja i odumiranja pro-vodnih sudova. Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji su osetljiviji. Stepen suz-bijanja bolesti do izvesne mere postiže se pri-menom bakarnog sredstva bordovska čorba (1 kg bakar sulfata, 1 kg hidratisanog kreča, 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja pojave primarnih izvora zaraze na izdancima.

Slika 24: Bakterijsko sušenje

suzBijanje korova

Suzbijanje korova odnosi se kako na mere nege tako i na mere hemijske zaštite. Malčira-nje u godini sadnje, permanentno međuredno gajenje useva i plevljenje može umanjiti potrebu za intenzivnom hemijskom zaštitom. Međutim, dostupna je nekolicina vrlo efikasnih herbicida za održavanje zasada kupine. Herbicidi se svr-stavaju u više kategorija, u zavisnosti od ciljne grupe biljaka kod kojih se primenjuje (širokoli-sni korovi nasuprot travnatim), u zavisnosti od perioda primene u okviru različitih vrsta koro-va (pre pojave korova ili po izbijanju korova) i specifičnosti (herbicidi širokog spektra/sa pot-punim dejstvom ili onih koji se primenjuju kod određenih biljnih vrsta).

�1

HeMijSKi preparati

NaČiN priMeNe

prepOrUČeNa dOZa

(KGai/Ha)iNdiKacije

diklobenil pre pojave korova 4.5

primeniti kasno u jesen ili rano u zimu, pri temperturi nižoj od 7°c i pre pojave pupoljaka pri osnovi. Neophodno je ravnomerno nanoše-

nje preparata odgovarajućim aparatom.

Napropamid pre pojave korova 4.5

primeniti kasno u jesen ili u rano proleće, pre pojave sejanaca korova. primeniti prilikom obrade zemljišta i zaliti u roku od 24 h po

tretiranju.

Norflurazon pre pojave korova 2.25-4.5

prska se usmereno, direktno na izdanak, u rasponu od jeseni do ranog proleća, pre pojave

korova i tokom zimskog mirovanja kupine. Neke sorte su osetljive na preparat. Ne koristiti

na lakim zemljištima.

Orizalin pre pojave korova 2.25-4.5

primeniti kasno u jesen ili u rano proleće, pre pojave korova. Ne preporučuje se primena na zemljištima bogatim hranljivim materijama.

potrebno je 2,5 cm vode u periodu od 21 dana. Može se mešati sa parakvatom, norflurazonom

ili simazinom

Simazin pre pojave korova 2.25-4.5 primeniti u jesen ili u proleće, pre pojave

korova.

terbacil pre pojave korova 0.9-1.8

primeniti u jesen ili rano proleće u rastvoru naj-manje 85 l/ha. poprskati sa donje strane žbuna. Sagoreva otvorene listove. Na jednogodišnjim

izdancima primeniti samo u jesen.

Fluazifop-butil Nakon pojave korova

Nakon pojave korova

primeniti na travu-korov čija visina ne prelazi 20 cm.

Glifosat Nakon pojave korova 0.28-0.84

preparat širokog spektra sa potpunim delova-njem. Koristi se za pripremanje parcele. Spora-dično se koristi na mestima sa jačim korovima. Uništava izdanke kupine ukoliko se nanese na

zelena tkiva

parakvat Nakon pojave korova 0.67-1.0

preparat širokog spektra sa potpunim delova-njem. Naneti na korov koji je izbio, u rastvoru

212 l/ha vode. primeniti pre pojave lišća.

pelargonskakiselina

Nakon pojave korova

9-90 l3-10% rastvor

preparat širokog spektra sa potpunim delova-njem, primenjuje se pre pojave lišća na izdanci-ma kupine, ili pošto izdanci postanu drvenasti. Veće doze preparata koriste se za supresiju rasta

jednogodišnjih izdanaka.

Setoksidim Nakon pojave korova

0.16-0.53 + 1% uljani

koncentrat

primeniti na izraslu travu-korov čija visina ne prelazi 20 cm. Kod višegodišnjih trava-korova

primeniti jače doze.

Tabela 5: Herbicidi za suzbijanje korova u starijim zasadima kupine i preporučena doza aktivne supstance (a) po hektaru.

This publication was made possible through support provided by the Economic Policy and Finance Office, Bureau for Europe and Eurasia, US

Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro, under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. The opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily

reflect the views of the US Agency for International Development.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije