| |31| Ogledalo |Septembar 2007

P R O M O C I J A O G L E D A L A

PPrroommoocciijjaa ““OOgglleeddaallaa”” uu MMiinniissttaarrssttvvuu zzaa ddiijjaassppoorruu VVllaaddee RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee

Dragocena veza sa maticom

U Beogradu je 24. avgusta u prostorijama Ministarstva za dijasporu

Vlade Republike Srbije odr`ana promocija na{eg lista. Promociji je

prisustvovao na{ poznati pisac i akademik, Matija Be}kovi}, predstavnici

Ministarstva, kolege i saradnici,Aleksandar Vlajkovi}, Marko Lopu{ina,

Milutin [o{ki}, kao i brojni drugi saradnici i prijatelji na{eg lista.

Prisutnima smo govorili o koncepcijilista i zalaganjima za promociju srpske

kulture, umetnosti i tradicije, za o~uvanjesrpskog jezika i pribli`avanje srpskezajednice u ^ikagu i Americi maticiSrbiji. Ukazali smo i na probleme

tog obimnog i va`nog posla i izrazili nadu da }e Vlada Srbije i

Ministarstvo za dijasporu uspeti da nadjena~in da ovakve poslove u dijaspori i finansijski i an druge na~ine pomognu.

U Beogradu smo promovisali i specijalno izdanje “Extra Ogledalo”, koje je i distribuirano tokom na{eg putovanja u Srbiju i nai{lo na veliko

interesovanje tamo{njih ~italaca.

| |32 | Ogledalo | Septembar 2007

L A B O R D A Y U ^ I K A G U

LLaabboorr DDaayy vviikkeenndd uu ^̂iikkaagguu

Zvani~ni kraj letaPrelepi Labor Day vikend i ove godine je na imanja na{ih crkava

izmamio mnogobrojne posetioce, koji su na tradicionalnim piknicima izvani~no ispratili leto 2007.

Na imanju crkve “Sveti Vasilije Ostro{ki” u Lejk Forestu organizovana jetradicionalna manifestacija “Taste of Serbia”, na kojoj su u najboljem manirupredstavljeni srpski specijaliteti, doma}a pi}a i izvrsna muzika. Goste suzabavljali Merima Njegomir, Ljubi{a Pavkovi}, Slavica Momakovi}Miljanovi} i brojni tambura{ki orkestri, organizovana su sportska takmi~enja izanimljvi programi za decu.

Piknici su odr`ani i na imanjima Manastira Nova Gra~anica i Srpskebratske pomo}i.

PPPP RRRR IIII NNNN TTTT IIII NNNN GGGG &&&& DDDD EEEE SSSS IIII GGGG NNNN

773.588.2700

I Z R A D A B A N E R A P O N A J P O V O L J N I J I M C E N A M A U G R A D UI Z R A D A B A N E R A P O N A J P O V O L J N I J I M C E N A M A U G R A D U

| |33| Ogledalo |Septembar 2007

O B I ^ A J I

U pro{losti je svadba, jedan od najva`nijih narodnihobi~aja, bila uslovljena letnjim i jesenjim poljoprivrednimradovima koji su se morali zavr{iti da bi se pripremilo sva-tovsko veselje. Znalo se, kada se sakupi letina i skloni nasigurno, te pro|e ko{evina i oberu se vinogradi, nastajevreme za svatovska veselja. Danas je ovaj lep obi~ajdonekle izgubio nazna~aju, a svadbe susve re|e i sve vi{e upoznijim godina, jer semladi `ene i udaju svekasnje. Nekada je poselima bilo uobi~ajenoda se momci `ene do20 godina, a devojkeudaju posle 16. godine,jer je momak po prav-ilu trebalo da budestariji od svoje izabran-ice. Op{te pravilo nijese svuda po{tovalo, pasu zabele`eni slu~ajevi skopljenih brakova izme|u de~akai znatno starijih devojaka, posebno u imu}nim ku}ama inakon ratova. Pri sklapanju braka po{tovao se strogo ustal-jen red- prvo se `enio stariji sin, pa onda ostali po godi-nama starosti, a isto je va`ilo i za devojke. Ako bi taj rediz nekog razloga morao da se presko~i, obavezno se tra`iloodobrenje od starijeg brata ili sestre. U narodu se sklapan-je braka smatralo kolektivnim ~inom uspostavljanja vezeizme|u dve porodi~ne zajednice, u kome u~estvuje {iradru{tvena zajednica jednog ili dva sela.

CCRRKKVVEENNOO VVEENN^̂AANNJJEE

Za ovaj radostan sve~ani doga|aj u `ivotu pravoslavnihhri{}ana vezano je mno{tvo narodnih obi~aja. Naravnosu{tina svete tajne braka nije u narodnom veselju, ve} uozbiljnom pristupu svetinji bra~ne zajednice, koja je temelji osnova porodice. U na{em narodu, od prihvatanjahri{}anstva, jedini va`e}i zakonski brak bio je crkveni. Pou~enju crkve, brak je ustanovio Bog u raju kada je stvo-rio Adama i Evu. Pravoslavni brak je sveta tajna kojom sedva lica razli~itog pola, na na~in propisan crkvom, vezujudo`ivotnom duhovnom i telesnom vezom radi potpune`ivotne zajednice, ra|anja i vaspitavanja dece. Mladencikoji `ele da se ven~aju u Crkvi, moraju biti punoletni,kr{teni i pravoslavne vere, {to va`i i za njihove kumove.

Sveta tajna braka, sklopljena u Bo`jem hramu,podrazumeva zajedni{tvo ne samo na ovozemaljskom svetuve} i u nebeskom carstvu. Ven~anju u pravoslavnoj crkviprethodi predbra~ni ispit, kako bi se utvrdilo da li mladenciispunjavaju sve uslove za brak. Sve mora bitiobavljeno tri nedelje pre ven~anja, kako bisve{tenik mogao na tri liturgije u crkvi daoglasi `elju kandidata za ven~anje i da pitanarod da li postoji neka smetnja za njihov brak.

Na ven~anju mladenci dobijaju od sve{teni-ka sve}e, a kum im daje burme. Glavni deoven~anja je ~itanje molitve, postavljanje kruna(vena~a) na glavu, belim platnom spojenim ruka-ma i ispijanje vina - prvi put iz zajedni~ke ~a{e.Zatim mladenci i kumovi tri puta idu oko stolai ikone. Ven~anje se zavr{ava kad sve{tenikblagoslovi volju mladenaca: “Gospode, Bo`ena{, slavom i ~a{}u, ven~aj ih!”

Po crkvenim kanonima postoje i smetnje za sklapanjebraka, kao {to su nenavr{enih 16, a za nevestu 14 godina`ivota, krvno srodstvo u pravoj liniji, bez obzira na stepen,kumstvo, srodstvo po usvojenju do drugog stepena i najin-

teresantnije - ranija ~etiri braka potencijalnih mladenaca.Pravoslavna crkva priznaje i razvod i ponovno ven~anje, aline vi{e od ~etiri puta. Obi~aj poti~e iz 10. veka. Naime,vizantijski car Lav [esti Mudri tra`io je od crkve daustanovi obred za drugobra~ne. Crkva mu je dala blagoslovi za njegovo ~etvrto ven~anje. Od tada, pa do danas, na{a

crkva priznaje ~etiri braka.Pravoslavna crkva podrazumeva irazvod, ali za razliku od gradan-skog razvoda, ovde se krivac moraustanoviti. Tako vinovnik razvodasnosi odredenu kaznu, obi~no vre-mensku, pre no {to mu se dozvolisklapanje novog crkvenog braka.

Crkveno ven~anje mo`e da seobavi svakog dana osim srede ipetka, koji su posni i naravno, uvreme velikih postova. OdBo`i}nog posta do Svetog Jovana,kao ni na dane Usekovanja i

Krstovdana, ne bi trebalo da bude crkvenih ven~anja.

MMLLAADDEENNCCII

Ovaj praznik se praznuje 22. marta, a posve}en jeuspomeni na stradanje svetih ~etrdeset Mu~enikaSevatijskih, koji su za Hristovu veru postradali 320. godine.Svi ovi mu~enici bili su mladi}i, pa je na{ narod taj danuzeo kao praznik u koji mladi supru`nici – mladenci, usvom domu primaju goste koji im donose poklone i takoim poma`u na po~etku njihovog braka i `ivota u bra~nojzajednici. Tek udete `ene tog dana do~ekuju goste u svo-joj ku}i i pokazuju svoje ume}e i spretnost doma}ice.Mladenci su po crkvenom kalendaru praznuju uvek zavreme posta, pa svaka gozba koja se sprema ovog dana,mora biti posna radi zdravlje i napretka dece mladihsupru`nika.

SSRRPPSSKKII SSVVAADDBBEENNII OOBBII^̂AAJJII

Postoje razli~iti srpki svadbeni obi~aji, evo nekolikonaj~e{}ih:

Svatovi se pozivaju na svadbeno veselje nedelju danapre svadbe i to ~uturom, buklijom vina ili rakije... Kumapoziva li~no mlado`enjin otac. Prema tradiciji, kumblagoslovi mladence i okiti bukliju cve}em, pe{kirom i sre-brnim parama i sa mlado`enjinim ocem lomi poga~u.Mlado`enja uo~i svadbe organizuje moma~ko ve~e kaoopro{taj od moma~kog na~ina `ivota. U poslednje vreme ineveste imaju svoje ve~e kada se vesele u dru{tvu svojihprijateljica.

Mlado`enja, kum i stari svat, u nekim krajevima, nejedu, ne piju i ne pu{e do ven~anja- da ne bi,po verovanju, bilo tu~e me|u svatovima. Jedanod naj~e{}ih obi~aja kod Srba, koji se zadr`aoi danas je obi~aj “skidanja” jabuke. Kada sva-tovi odu po mladu, tast postavi jabuku nanajvi{e drvo u mladinom dvori{tu. Mlado`enjane mo`e da odvede mladu sve dok neko odsvatova sa njegove strane pu{kom ne pogodijabuku. Jabuka se jo{ jednom javlja u narod-nim obi~ajima, naime mlada treba da je bacipreko ku}e svog dragog u kojoj }e zajedno`iveti. Me|utim, u nekim krajevima obi~aji sudruga~iji, mlada u jabuku zabode nov~i}e inakon ven~anja baca je preko glave. Mu{karac

koji je uhvati slede}i }e se o`eniti. Mlado`enja ne sme mladu pre ven~anja da vidi u

ven~anici.Mladu od brata “kupuje” dever i on je dovodi na

ven~anje.Kad svatovi izvode mladu iz ku}e, njena rodbina je

zove da se okrene, a njegovi se trude da se ona ne okrene,jer ako vidi nekoga iz svoje familije deca }e na njih li~iti.

Nakon ven~anja mlada podi`e tri puta dete “nakonj~e”u vis, kako bi imali mu{kog naslednika.

Posle ceremonije ven~anja mladu do~ekuje svekrva sa{e}erom ili slatkim, gde se mladenci me|usobno hrane.Svekrva dr`i ispod ruku dve vekne hleba ili poga~e i daje snajida zagrize, da bi se dobro slagale u budu}em `ivotu.

Mlado`enja prenosi nevestu preko praga, da ne biuzbunjivala zle duhove koji `ive u njemu. Ovo je staripaganski obi~aj, koji se zadr`ao do danas.

Na tradicionalnoj svadbi je samo jedan kum (naravnouz njegovu naju`u porodicu, koji se tako|e oslovljavajukumovima npr. otac kuma, majka, `ena...). Drugi „svedok“na ven~anju je “stari svat” koji je ~esto mlado`enjin ujak.U poslednje vreme mlade umesto njega uzimaju svojunajbolju drugaricu za „kumu“.

U toku svadbe, neko od mladinih ro|aka, na~e{}e njenbrat, krade joj cipelu, koju treba da plati dever ili kum.

Svekrva daje snaji sito u kojem su jabuka, `ito, cve}e ibombone. Mlada baca sadr`inu sitana svatove, a zatim sito baca nakrov. Po verovanju ako se sitozadr`i i snaja }e ostati u ku}i.

Ranije je devojka u brakdonosila devoja~ku spremu -kov~eg pun “toplih stvari”. To subili ~ar{avi, jorgani, }ebad, jastuci,vezeni stoljnaci, pe{kiri, ~ak ikuhinjske krpe. Osim spreme

roditelji devojke bili su du`ni i da pripreme miraz: njivu, vino-grad, odre|enu sumu novca, name{taj, a u poslednje vreme ibelu tehniku. U mnogim delovima Srbije devojke i danas daru-ju sve mlado`enjine uku}ane, kumove i starog svata.

PPOOKKLLOONNII

Svaka zvanica je du`na da odnese mladencima nekipoklon. Kum, stari svat i naju`a familija imaju ve}eobaveze od obi~nih zvanica. Cilj darivanja je `elja da semladenci {to pre materijalno osposobe za samostalni `ivot.Izbor poklona, ipak, najvi{e zavisi od mogu}nosti daro-davca. Danas je uobi~ajeno, a pokazalo se i prakti~nim, dase darovi daju u novcu. U srpskoj narodnoj tradiciji pos-toji, kad su svadbe u pitanju, pravilo reciprociteta. Svakipoklon koji se dobijao upisivan je u svesku, kako bi sedarodavcu istom merom vratilo.

Zanimljivo je da je u pro{losti prvorazredni zna~aj imaonarodni ceremonijal ven~anja, njegov obi~ajni i ritualni deo.Narod crkvenom i administrativnom braku nije pridavaonaro~itu va`nost, ~esto se crkveni obred nije ni obavljao.Poznato je da jo{ Sveti Sava preko sve{tenstva skupljaobra~ne parove da bi im davao blagoslov, a u Du{anovomzakoniku postojale su odredbe koje propisuju da }e onajbrak koji bude sklopljen bez u~e{}a crkve biti razveden. Sadruge strane, u narodu se znalo pravilo da se ni jedan ele-ment narodnog ven~anja ne sme propustiti i da je toosnovni uslov za dobar i uspe{an brak. I danas se u na{emnarodu smatraju mu`em i `enom ve} oni koji `ive zajedno,i ako nikada nisu imali op{tinsko i crkveno ven~anje.

Priredila Marijana Maljkovi}

Svadba

| |34 | Ogledalo | Septembar 2007

Sve manje glasovaNakon gasenja programa

TV 4S, na srpskom~ika{kom medijskom nebuovih dana je jo{ manjezvezdica, a neki radio pro-grami po~inju sadruga~ijim vremenom emi-tovanja. Od 1. septembraprogram vi{e ne emituje ni“Partner Radio”, a “RadioTesla”, koji se ve} 20godina emituje na talasima750 AM ima novo vremeza emisiju, od 5h 30minposle podne. Ako znamoda se program na srednjimtalasima emituje od izlaskado zalaska sunca, to }ezna~iti kra}e emisijetokom zime i eventualnonovo pomeranje termina.

“Pove}anje cena zaku-pljenog radio prostoraozbiljno je ugrozilofunkcionisanje na{ih pro-grama, pa sam i ja bioprimoran da prihvatimnepopularnu promenu termina, {to je za sada 5h 30 min posle podne. Slu{aoci sunavikli da “Tesla Radio” svoj program emituje u rano posle podne, pa ne znam kako}e se ova promena odraziti na slu{anost. U svakom slu~aju emitovanje radio programaje postalo skupa igra~ka, a od kada su u stanici 750 AM nabavili novi predajnik, {toobezbe|uje bolju ~ujnost, cene su postale skoro nepodno{ljive”- ka`e za “Ogledalo”

Petar Jovanovi}, vlasnik“Tesla Radija”.

Kao {to je poznato, sviradio programi finansirajuse od sponzora i donatora,a ve} godinama izostajeo~ekivana pomo} ovda{njesrpske zajednice.

“Moj radio programuglavnom sam finansiraood reklama sponzora idodatnih aktivnosti, kao {tosu koncerti i nikada nisamtra`io direktnu podr{ku odslu{alaca. Ipak, za 16. sep-tembar najavljujem golfturnir, sa koga }e priku-pljena sredstva i}i zapomo} ovom radio progra-mu, pa pozivam i va{e~itaoce da nam se pridru`ena lepoj sportskoj mani-festaciji i pomognu svojimprilozima”- dodaje PetarJovanovi}.

[areno ~ikasko nebomedija na srpskom jeziku

sigurno je ozbiljna tema i kompleksan problem, za ~ije je resavanje potrebna saradnjasrpske zajednice i njena finansijska i druga pomo}. Trenutni problemi jo{ jednom suotvorili pitanje mogu}nosti za osnivanje srpskog kulturnog i medijskog centra, ali i toje tema za ozbiljne razgovore i analize, kao i ozbiljno i odgovorno pronala`enje adek-vatnog re{enja.

^̂iikkaa{{kkoo mmeeddiijjsskkoo nneebboo

| |35| Ogledalo |

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

SPECIJALNE ^ESTITKE ZA SRBIJU

Bojanu @ivkovi}u - Ni{ka Banja

Stefanu @ivkovi}u - Ni{ka Banja

Sa{i @ivkovi}u - Knja`evac

Iskrene i srda~ne ~estitke uputili su im njihovi iz ^ikaga: Slavica, Sa{a, Zdenka,

Aleksandar jr, Petar, [ana i Lejla.

Jeleni Bizeti} - ]uprija

Oliveru Stanojevi}u - BeogradSrda~ne ~estitke upu}uju Branka i Marko iz ^ikaga

Septembar 2007

^ E S T I T K E

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

RO\ENDANI U SEPTEMBRUSRE]AN RO\ENDAN

ZA ^IKAGO

Slavici Petrovi} sve najbolje `ele brojni prijatelji i redakcija OGLEDALA.

Protinici Branki Ivanovi}Mili Filipovi}Sanji Popov

Rajku Isakovi}uMartini i Sa{i Krsti}Draganu Kecmanu

Adrianu i Sofiji ]iskatoMagdici i Marku \urovi}

PPRRIIRROODDNNII FFEENNOOMMEENN

\avolja varo{ - novo svetsko ~udoVeliki kineski zid, grad Petra u Jordanu, statua Hrista

Spasitelja u Rio de @aneiru, Ma~u Pik~u u Peruu, pirami-da u ^i~en Ici u Meksiku, Koloseum u Rimu i Tad` Mahalu Indiji, nedavno su progla{eni novim arhitektonskim svet-skim ~udima na osnovu glasova vi{e od 100 miliona ljudi{irom sveta putem interneta i SMS poruka. Ovo glasanjetrajalo je {est godina i vjeruje se da je do sada najmasovni-je internet glasanje.

Odmah po sve~anoj zavr{nici kampanje u Lisabonunajavljen je po~etak nominacija za sedam najatraktivnijihprirodnih fenomena. Srbija ima jednog od najozbiljnijihkandidata - prirodni spomenik \avolja varo{ kodKur{umlije, koja izgledom podse}a na Ba{tu bogova uSAD.

Obilaskom \avolje varo{i sti~e se utisak da se u njoj saprirodom prepli}u misterije, predanja i legende. Re~ je ofenomenu prirode koji nikoga ne ostavlja ravnodu{nim.Nalazi se na jugu Srbije, duboko u {umama planine Radan,na oko 640 metara nadmorske visine. Na kilometar doovog mesta, povr{ine oko 50 hektara, o kome brine Zavodza za{titu prirode, mo`e se samo pe{ice. To je prilika daturisti vide sve osobenosti predela. Prvo se zapa`a {uma,ali ne ona uobi~ajena gusta i zelena, ve} nalikuje maslinikrivih grana bez li{}a. Idu}i dalje nailazi se na re~icu @utipotok, koja je ime dobila zbog `u}kastog taloga. U njojnema `ivog sveta, jer je voda zasi}ena metalima, presvega, bakrom. Desetak metara dalje je plato prekrivencrvenim muljem. Ka`u nekada se tu vadila ruda gvo`|a,rudari su oti{li, a na mestu gde su kopali, probio se izvor.To je najkiseliji termomineralni izvor u Srbiji ~ija je PH

vrednost 3,5 sa visokim sadr`ajem bakra, gvo`|a i cinkaod 5 pa do neverovatnih 16 procenata. Temperatura vodeje uvek 13 stepeni. Nije za pi}e, ali me{tani veruju da imaisceljuju}e dejstvo za o~ne bolesti.

I {to smo bli`e \avoljoj varo{i sve manje ~udi otkud

mestu takvo ime: ~itav put do njega deluje bez`ivotno.Ukazuju se njeni stanovnici – zemljane piramide ili kulevisine i do 20 metara, sa kamenim kapama na vrhovima.Ima ih oko 220, ali njihov broj se stalno menja: neke nes-taju, a druge nastaju. Razlog ovog prirodnog ~uda je speci-fi~an oblik erozije koji se vrlo retko javlja u svetu. Imasamo nekoliko primera sli~nih \avoljoj varo{i - na Alpimai u Francuskoj. U na{oj \avoljoj varo{i je erozivni obliknajvi{e izra`en, pa imamo najpostojanije i najbrojnije figure.

Na ovom prostoru zemlji{te je vrlo rastresito, ali ~vrsto.Vi{evekovno spiranje peska i {ljunka stvorilo je kupe ispodkojih se zemlja ne osipa, a na vrhovima ostaju tzv. kape ~ijaboja je ista kao i boja zemlje u trenutku erozije. Stalna eroz-ija ima za posledicu da \avolja varo{ uvek izgleda druga~ije.Ina~e, vreme postanka ovih zemljanih kula ne zna se ta~no,ali po{to nastaju erozijom koja je vrlo spor process, pret-postavlja se da se radi o nekoliko stotina godina.

Posmatraju}i gotovo nestvarnu sliku ~udnih figura lakoje poverovati u legende koje su kroz vekove nastajale izprobu|ene ma{te ljudi. Vodi~i }e vam pri~ati o okamen-jenim svatovima, o sukobljenim srpskim i turskim vojnici-ma, a me{tani najvi{e veruju u legendu prema kojoj jenekada ~itavim ovim krajem vladao zli aga, koji je zbognepokornosti raje poru{io grad, a njegove stanovnikepretvorio u kamene figure.

Svi koji `ele da daju svoj glas, da se ovaj prirodnifenomen na jugu Srbije na|e me|u svetskim ~udima, moguto da u~ine na sajtu www. natural7wonders.com.

MMaarriijjaannaa MMaalljjkkoovvii}}