Висока школа за васпитаче струковних студија

Алексинац

СРПСКИ ЈЕЗИК

Променљиве врсте речи

- Бројеви –

Март, 2014.

ВРСТЕ РЕЧИ• Реч је скуп гласова или само један глас који има

неко значење. Речима најчешће саопштавамо своје

мисли, осећања и обавештења.

• Неке речи у нашем језику се мењају, а неке не.

• Речи које мењају свој облик називамо променљиве

речи.

• Речи које увек остају у истом облику називамо их

непроменљиве речи.

• У српском језику постоји десет врста речи, пет

променљивих и пет непроменљивих.

БРОЈЕВИ

• Бројеви су врсте речи које у српском језику спадају у

категорије променљивих врста речи и промена речи се

врши кроз падеже.

• Бројеви су несамосталне, одредбене речи које означавају

колико има онога што значи именица уз коју стоје или у

којем се реду међу другим појмовима налази тај појам.

• Бројеви се деле на основне, редне и збирне.

1. Основни бројеви (главни)

• Основни бројеви (главни) казују колико има тачно бића

или ствари.

• Бројеви један, два, три и четири су променљиви и мењају

се по падежима.

• Бројеви од пет па надаље су непроменљиви: пет птица,

десет дана.

• Бројеви стотина, хиљада, милион и милијарда су

бројеви само по својој функцији, а по форми су именице па

их зато зовемо бројним именицама: стотина година,

милион разлога.

Број један, једнина:

• Номинатив - један, једна, једно;

• Генгенитив - једног(а), једне, једног(а);

• Датив - једном(е), једној, једном(е);

• Акузатив - један; једног(а), једну, једно;

• Вокатив – један, једна, једно;

• Инструментал - једним(е), једном, једним(е);

• Локатив - једном(е), једној, једном(е).

• Нема облика множине, осим кад се употребљава уз

именице које имају само множину, а означавају један

појам: једни наочари, једне гусле, једна врата.

Број два:

(за мушки и средњи род је исто)

• Номинатив – два, две;

• Генитив – двају, двеју;

• Дататив – двама, двема;

• Акузатив – два, две;

• Вокатив – два, две;

• Инструментал – двама, двема;

• Локатив – двама, двема.

• У истој промени мења се и број оба, обе.

Број три:

(исти за сва три рода)

• Номинатив – три;

• Генитив – трију;

• Датив – трима;

• Акузатив – три;

• Вокатив – три;

• Инструментал – трима;

• Локатив – трима.

Број четири:

(исти за сва три рода)

• Номинатив – четири;

• Генитив – четирију;

• Датив – четирима;

• Акузатив – четири;

• Вокатив – четири;

• Инструментал – четирима;

• Локатив – четирима.

2. Редни бројеви

• Означавају ред у коме се налази неко или нешто.

• Увишечланим редним бројевима само је последњи члан

редни број, док су остали основни бројеви.

• Настају од основних, додавањем придевских наставака за

род, а имају облике за сва три граматичка рода и за оба

граматичка броја (једнину и множину).

Шест → једн. шести, шеста, шесто.

→ множ. шести, шесте, шесто

• Изузетак су бројеви: први, други, трећи и четврти, који

настају од посебних основа.

• Редни бројеви се обавезно мењају кроз падеже:

први, првог(а), првом(е); сто осмога, сто осмоме...

3. Збирни бројеви

• Означавају тачан број појмова у одређеном збиру.

• Обично стоје уз збирне именице којима се означавају

млада бића или бића истог пола: двоје деце / четворо

јагњади / шесторо прасади / седморо ученика/ осморо

младих / десеторо људи...

• Збирни бројеви употребљени у облику множине одређују

по броју и збир предмета који значе неку целину: петора

врата, итд.

• Када су збирни бројеви састављени од више чланова у

облику збирног броја је само последњи члан: двеста

педесет шесторо, а остали чланови су у облику основних

бројева.

Збирни бројеви имају промену:

а) у једнини:(м.р. ср.р. ж.р.)

• Номинатив – двоје;

• Генитив – двога, двојега;

• Дататив – двoма, двоме,

двојему;

• Акузатив – двоје

• Вокатив – двоје;

• Инструментал – двома

• Локатив –двoма, двоме,

двојему.

б) у множини:(м.р, ср.р, ж.р.)

• Номинатив: Двоји, двоја,

двоје

• Генитив: /, двојих, /;

• Датив: /, двојим, /;

• Акузатив: Двоји, двоја,

двоје;

• Вокатив: /; /; /;

• Инстрментал: /; двојим; /;

• Локатив: /; двојим; /;

ВАЖНО!!!• Вишечлани бројеви (основни, редни и збрирни) пишу се

одвојено са везником И или без њега: двадесет (и) пет,

сто тридесет (и) два, четиристо шездесет (и) седам.

• Именичке и придевске изведенице од вишечланих бројева

пишу сесастављено: Десетогодишњица, двадесетпетого-

дишњак, двадесетдвојка, петнаестодневни.

• Бројеви могу да се бележе арапским (1, 2, 3 ...) и

римским цифрама (I, II, III ...). Иза редних бројева

написани арапским цифрама ставља се тачка, а ако је

редни број написан римским цифрама, тачка се не ставња.

Датум исправно можемо написати на неколико начина:

16. 10. 2002.

16. Х. 2002.

16. окотобар 2002. године

Пише се:

• Четири – четрнаест – четрдесет – четиристо!

• Шест – шеснаест – шездесет – шестсто!

Обратите пажњу на писање следећих бројева:

Хвала на пажњи!

Јасмина Младеновић