PROMENE U KLINIČKOJ PROMENE U KLINIČKOJ SLICI AUTIZMASLICI AUTIZMA

Primarnost deficita u autizmu može se Primarnost deficita u autizmu može se utvrditi na osnovu tri različita kriterijuma utvrditi na osnovu tri različita kriterijuma

(Ozonoff, McEvoy, 1994):(Ozonoff, McEvoy, 1994):

univerzalnost deficita među osobama sa univerzalnost deficita među osobama sa autizmomautizmom

specifičnost deficita za autistični poremećaj ispecifičnost deficita za autistični poremećaj i

perzistiranje ili stabilnosti deficita tokom perzistiranje ili stabilnosti deficita tokom razvojarazvoja

Promene u kliničkoj slici utvrđuju se:Promene u kliničkoj slici utvrđuju se:

Retrospektivnim studijama iRetrospektivnim studijama i

Studijama praćenjaStudijama praćenja

Kratkoročne promene:Kratkoročne promene:

Kratkoročne studije praćenja pokazuju da u Kratkoročne studije praćenja pokazuju da u adolescentnom periodu dolazi do ublažavanja adolescentnom periodu dolazi do ublažavanja pojedinih kliničkih simptoma, pre svega onih pojedinih kliničkih simptoma, pre svega onih

koji su vezani za oblast komunikacije i koji su vezani za oblast komunikacije i recipročnih socijalnih interakcija. Stereotipna i recipročnih socijalnih interakcija. Stereotipna i

repetitivna interesovanja dece sa autizmom repetitivna interesovanja dece sa autizmom izražena su i u adolescentnom periodu. izražena su i u adolescentnom periodu.

Kratkoročne studije

Mesibov et al., 1989Mesibov et al., 1989

Eaves, Ho, 1996Eaves, Ho, 1996

McGovern, Sigman, 2005McGovern, Sigman, 2005

Dugoročne promene:Dugoročne promene:

Autizam nema jedinstven razvojni tok. Autizam nema jedinstven razvojni tok. Dok neki pacijenti dostižu razvojni plato Dok neki pacijenti dostižu razvojni plato u periodu adolescencije, kod drugih se u periodu adolescencije, kod drugih se

zapaža kontinualan razvoj brojnih zapaža kontinualan razvoj brojnih sposobnosti i u adultnom periodu. Neka sposobnosti i u adultnom periodu. Neka

deca sa autističnim poremećajem deca sa autističnim poremećajem regrediraju gubeći na taj način ranije regrediraju gubeći na taj način ranije

stečene sposobnosti. stečene sposobnosti.

Rumsey, Rapoport, Sceery, 1985

Prirodan tok autističnog poremećaja Prirodan tok autističnog poremećaja predstavlja postepeno poboljšanje predstavlja postepeno poboljšanje

simptoma uz perzistentno, simptoma uz perzistentno, rezidulano, socijalno oštećenje.rezidulano, socijalno oštećenje.

Promene u recipročnim Promene u recipročnim socijalnim interakcijamasocijalnim interakcijama

Osnovni indikatori oštećenja recipročnih socijalnih interakcija u autizmu su:

neadekvatno modulisanje neverbalnog ponašanja u cilju regulacije socijalnih interakcija

poteškoće u zasnivanju prijateljskih odnosa sa drugim ljudima

nesposobnost da se lična zadovoljstva i interesovanja podele sa drugim ljudima i

generalni nedostatak socijalnog i emocionalnog reciprociteta (APA, 2000).

Više od 90% odraslih osoba sa autizmom Više od 90% odraslih osoba sa autizmom ima izrazite socijalne deficite. Analizom ima izrazite socijalne deficite. Analizom ponašanja mlađih osoba sa autizmom, ponašanja mlađih osoba sa autizmom,

prosečne starosti između 23 i 24 godine prosečne starosti između 23 i 24 godine utvrđeno je da ove osobe imaju smanjenu utvrđeno je da ove osobe imaju smanjenu socijalnu responzivnost, da ne iniciraju socijalnu responzivnost, da ne iniciraju kontakte sa drugim ljudima, da ne dele kontakte sa drugim ljudima, da ne dele

zadovoljstvo sa njima i da retko zadovoljstvo sa njima i da retko pozdravljaju druge ljude.pozdravljaju druge ljude.

Skoro polovina odraslih osoba sa Skoro polovina odraslih osoba sa autizmom uopšte ne kontaktira sa autizmom uopšte ne kontaktira sa

svojim vršnjacima, dok se kod jedne svojim vršnjacima, dok se kod jedne četvrtine ovih osoba socijalne četvrtine ovih osoba socijalne

interakcije ostvaruju samo u unapred interakcije ostvaruju samo u unapred aranžiranim grupama. Prave aranžiranim grupama. Prave

prijateljske odnose neguje samo 8,1% prijateljske odnose neguje samo 8,1% odraslih osoba sa autizmom.odraslih osoba sa autizmom.

Zavisnost dinamike promena od IQ-aZavisnost dinamike promena od IQ-a

Stein et al., 2001

Beadle-Brown et al., 2002

McGovern, Sigman, 2005

Uzroci problema

Nedostatak teorije uma

Aleksitimija tip II

Detinjstvo – adolescencija – zrelo dobaDetinjstvo – adolescencija – zrelo doba

Promene u komunikaciji

Ispitivanja na uzorku od 68 ispitanika Ispitivanja na uzorku od 68 ispitanika sa autizmom, starosti između 21 i 49 sa autizmom, starosti između 21 i 49

godina, pokazuju da su govorno-godina, pokazuju da su govorno-jezičke sposobnosti ovih ispitanika jezičke sposobnosti ovih ispitanika loše, iako su uzorkom obuhvaćeni loše, iako su uzorkom obuhvaćeni

samo oni ispitanici čiji je koeficijent samo oni ispitanici čiji je koeficijent inteligencije veći od 50inteligencije veći od 50 (Howlin et (Howlin et

al., 2004).al., 2004).

Istraživanjem na velikom uzorku od Istraživanjem na velikom uzorku od 405 ispitanika sa poremećajima 405 ispitanika sa poremećajima

autističnog spektra, starosti između 10 i autističnog spektra, starosti između 10 i 53 godine, takođe su ustanovljena 53 godine, takođe su ustanovljena značajna poboljšanja u govoru kod značajna poboljšanja u govoru kod

adolescenata i odraslih osoba sa adolescenata i odraslih osoba sa autizmom (Seltzer et al., 2003).autizmom (Seltzer et al., 2003).

Simptomi koji se postepeno gube:Simptomi koji se postepeno gube:

Trenutna eholalijaTrenutna eholalija

Odložena eholalija (metalalija)Odložena eholalija (metalalija)

Idiosinkratičke rečiIdiosinkratičke reči

NeologizmiNeologizmi

Stereotipno ponavljanje reči i frazaStereotipno ponavljanje reči i fraza

Inverzna upotreba ličnih zamenicaInverzna upotreba ličnih zamenica

Simptomi koji se ne gube:Simptomi koji se ne gube:

nesposobnost odrečnog pokreta glavomnesposobnost odrečnog pokreta glavom

izostanak protodeklarativnog pokazivanjaizostanak protodeklarativnog pokazivanja

upotreba stereotipnih frazaupotreba stereotipnih fraza

nesposobnost korišćenja konvencionalnih nesposobnost korišćenja konvencionalnih gestova igestova i

postavljanje neprikladnih pitanja.postavljanje neprikladnih pitanja.

Promene stereotipnih aktivnosti Promene stereotipnih aktivnosti i interesovanjai interesovanja

Smatra se da 97% dece i 87,7% Smatra se da 97% dece i 87,7% adolescenata i odraslih osoba sa adolescenata i odraslih osoba sa

autizmom ima izvesne oblike autizmom ima izvesne oblike stereotipnog ponašanja (Seltzer et stereotipnog ponašanja (Seltzer et

al., 2003).al., 2003).

Howlin et al., 2004Howlin et al., 2004

Haulinova sa saradnicima je ispitivala Haulinova sa saradnicima je ispitivala težinu kliničkih manifestacija autističnog težinu kliničkih manifestacija autističnog poremećaja procenom ritualnih aktivnosti poremećaja procenom ritualnih aktivnosti

i stereotipnih ponašanja; neobične i stereotipnih ponašanja; neobične privrženosti objektima i intenzivne privrženosti objektima i intenzivne preokupiranosti nefunkcionalnim preokupiranosti nefunkcionalnim objektima ili delovima objekata objektima ili delovima objekata

Na osnovu kompozitnih skorova Na osnovu kompozitnih skorova utvrđeno je da su kod 12% odraslih utvrđeno je da su kod 12% odraslih

osoba sa autizmom stereotipije osoba sa autizmom stereotipije ispoljene u diskretnom obliku. Blaže ispoljene u diskretnom obliku. Blaže poremećaje u ovoj oblasti ima 42% poremećaje u ovoj oblasti ima 42% ispitanika; umerene 35%, dok 11% ispitanika; umerene 35%, dok 11%

odraslih osoba sa autizmom ima vrlo odraslih osoba sa autizmom ima vrlo ograničene i stereotipne obrasce ograničene i stereotipne obrasce

ponašanja, interesovanja i aktivnosti.ponašanja, interesovanja i aktivnosti.

Tokom starenja dolazi do postepenog Tokom starenja dolazi do postepenog ublažavanja kliničkih manifestacija autizma ublažavanja kliničkih manifestacija autizma

u ovoj oblasti, tako da se pojedini rituali u ovoj oblasti, tako da se pojedini rituali gube. Oni rituali koji preostanu imaju gube. Oni rituali koji preostanu imaju

tendenciju usložnjavanja, kako po sadržaju, tendenciju usložnjavanja, kako po sadržaju, tako i u trajanju. Neobične preokupacije i tako i u trajanju. Neobične preokupacije i

kompleksni motorni manirizmi kontinualno kompleksni motorni manirizmi kontinualno nestaju tokom čitavog životanestaju tokom čitavog života..

Simptomi koji se ne gube:Simptomi koji se ne gube:

neobične preokupacijeneobične preokupacije

verbalni ritualiverbalni rituali

neobična senzorna interesovanjaneobična senzorna interesovanja

kompulzije ikompulzije i

ograničena interesovanja.ograničena interesovanja.

Funkcionalna analiza stereotipija

Stereotipije treba razlikovati od Stereotipije treba razlikovati od opsesivno-kompulzivnog poremećajaopsesivno-kompulzivnog poremećaja

Zašto dolazi do poboljšanja?Zašto dolazi do poboljšanja?

Uticaj maturacionih procesa Promene u dijagnostičkim

kriterijumima Sredinski uticaji Retroaktivno “ublažavanje”

simptoma