PsihiPsihički i komunikativni čki i komunikativni poremećaji kod autizmaporemećaji kod autizma

Prof .dr Vesna RadomanProf .dr Vesna Radoman

FASPERFASPER

Definicija SZO (1992)Definicija SZO (1992)

Autizam je neurorazvojni poremećaj koga Autizam je neurorazvojni poremećaj koga karakterišu značajna oštećenja u oblasti karakterišu značajna oštećenja u oblasti recipročnih socijalnih interakcija i recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca obrazaca komunikacije ,komunikacije ,kao i ograničen, kao i ograničen, stereotipan,repetitivan repertoar stereotipan,repetitivan repertoar ponašanja, interesovanja i aktivnostiponašanja, interesovanja i aktivnosti

Individualne varijacijeIndividualne varijacije

Deca se međusobno razlikuju u Deca se međusobno razlikuju u manifestacijama i simptomima. Kod manifestacijama i simptomima. Kod svakog deteta postoje individualna različitasvakog deteta postoje individualna različita

ispoljavanja ( ali i neke međusobne ispoljavanja ( ali i neke međusobne sličnosti) tako da je danas često u upotrebi sličnosti) tako da je danas često u upotrebi termintermin autistični spektar poremećaja (ASP) autistični spektar poremećaja (ASP) kako bi se opisao i obuhvatio ovaj spektar kako bi se opisao i obuhvatio ovaj spektar individualnih variranjaindividualnih variranja

KlasifikacijaKlasifikacija

Spada u grupu pervazivnih razvojnih Spada u grupu pervazivnih razvojnih poremećaja autističnog spektraporemećaja autističnog spektra

-pervazivni: sveprožimajući -zahvata i -pervazivni: sveprožimajući -zahvata i emocije i kogniciju i socijalno funkcion.emocije i kogniciju i socijalno funkcion.

dakle: sveobuhvatna disharmoničnost dakle: sveobuhvatna disharmoničnost ličnostiličnosti

-razvojni: nastaje paralelno sa razvojem a -razvojni: nastaje paralelno sa razvojem a ne nakon razaranja zdrave ličnosti ne nakon razaranja zdrave ličnosti (psihoza).(psihoza).

Pervazivni razvojni poremećajiPervazivni razvojni poremećaji •Ovu grupu poremećaja karakteriše kvalitativno oštecenje recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije kao i oskudan, stereotipan,reprertoar interesovanja i aktivnosti

Ove kvalitativne abnormalnosti su pervazivne karakteristike funkcionisanja ličnosti u različitim oblastima, mada mogu da variraju u stepenu izraženosti.

•U većini slučajeva razvoj je izmenjen od najranijeg detinjstva i uz retke izuzetke, stanje postaje izraženo tokom prvih pet godina života

•U izvesnom broju slučajeva poremećaji su povezani ili se predpostavlja da su posledica izvesnih medicinskih stanja, od kojih su najčešća infantilni spazmi, kongenitalna rubela, tuberozna skleroza, cerebralna lipoidoza i hromozomska anomalija - faragilno X itd.

Autizam je razvojni Autizam je razvojni pervazivni pervazivni poremećaj sa poremećaj sa ozbiljnom formom psihičke i emocionalne ozbiljnom formom psihičke i emocionalne

dezorganizacije i disharnonije ličnosti koja donosi dezorganizacije i disharnonije ličnosti koja donosi jezičku patologiju naročito jezičku retardaciju kao i jezičku patologiju naročito jezičku retardaciju kao i

opšti poremećaj komunikacijeopšti poremećaj komunikacije

//////////////////

Leo Kaner 1943g.: Leo Kaner 1943g.: “autistična komunikacija”“autistična komunikacija”

iliiliinfantilni autizaminfantilni autizam

Nesposobnost uspostavljanja normalnih odnosa sa Nesposobnost uspostavljanja normalnih odnosa sa okolinom,pre svega sa majkomokolinom,pre svega sa majkom

KANEROVA PRVOBITNA TEZA O POREKLU KANEROVA PRVOBITNA TEZA O POREKLU AUTIZMA:AUTIZMA:

Kaner usvojio Betlhajmovu hipotezu o Kaner usvojio Betlhajmovu hipotezu o emocionalnoj hladnoći majke i njenoj emocionalnoj hladnoći majke i njenoj nesposobnosti da podstakne psihički razvoj nesposobnosti da podstakne psihički razvoj svog detetasvog deteta

Dečji autizamDečji autizam

•Pervazivni razvojni poremećaj koji se definiše postojanjem abnormalnog i/ili oštećenog razvoja koji se manifestuje pre uzrasta od 3 godine, zatim karakterističnim obrascima patoloskog funkcionisanja u oblasti socijalnih interakcija,u komunikacijama i u repetitivnim ponašanjima.

•Poremećaj se javlja tri do četiri puta češće kod dečaka nego kod devojčica.

Trijada oštećenjaTrijada oštećenja

Najčešće se govori o karakterističnoj Najčešće se govori o karakterističnoj “trijadi poremećaja” (oštećenja) i “trijadi poremećaja” (oštećenja) i dijagnostički je važno da dete manifestuje dijagnostički je važno da dete manifestuje poremećaje u sve tri oblasti:poremećaje u sve tri oblasti:

1. teškoće i poremećaji u socijalnim 1. teškoće i poremećaji u socijalnim interakcijamainterakcijama

2. 2. teškoće i poremećaji u komunikacijiteškoće i poremećaji u komunikaciji

3. poremećaji imaginacije i kreativne igre3. poremećaji imaginacije i kreativne igre

statistikastatistika

DeDešava se kod 2-4 deteta na svakih šava se kod 2-4 deteta na svakih 10.000 (Lotter)10.000 (Lotter)Autizam je mnogo češći kod dečaka nego Autizam je mnogo češći kod dečaka nego kod devojčica (4 prema 1)kod devojčica (4 prema 1)Kod skoro ¼ autist.dece koja su praćena Kod skoro ¼ autist.dece koja su praćena do odraslog doba razvili su se epileptični do odraslog doba razvili su se epileptični napadi (Rutter )napadi (Rutter )Počinje pre 30m. Dok SCH retko počinje Počinje pre 30m. Dok SCH retko počinje pre pubertetapre puberteta

Dečji autizam je prepoznatljiv poDečji autizam je prepoznatljiv po

Po distinktivnoj šemi poremećenog Po distinktivnoj šemi poremećenog razvoja govora, jezika i komunikacije koja razvoja govora, jezika i komunikacije koja je dijagnostički vrlo značajna. Poremećaji je dijagnostički vrlo značajna. Poremećaji u razvoju govora i komunikacije su često u razvoju govora i komunikacije su često prvi znak koji ovu decu odvodi do bolnice prvi znak koji ovu decu odvodi do bolnice ili stručnjakaili stručnjaka

Autizam je prepoznatljiv i po Autizam je prepoznatljiv i po

Emocionalnim,Emocionalnim,

socijalnim i ponašajnim socijalnim i ponašajnim abnormalnostimaabnormalnostima

Karakteristike ranog dečjeg Karakteristike ranog dečjeg autizma:autizma:

Prekid veza sa spoljnom sredinomPrekid veza sa spoljnom sredinomInkonzistentan odgovor na auditivne stimuluseInkonzistentan odgovor na auditivne stimuluseUgroženost i uznemirenost na čulnu stimulacijuUgroženost i uznemirenost na čulnu stimulacijuSolitarna a ne kooperativna igraSolitarna a ne kooperativna igraOdsustvo kontakta očima koji se može kas.razv.Odsustvo kontakta očima koji se može kas.razv.Nezainteresovanost za ljudeNezainteresovanost za ljudeKod novorođenčadi i vrlo male dece čest Kod novorođenčadi i vrlo male dece čest izostanak startl refleksaizostanak startl refleksa

Govorni i jezički razvojGovorni i jezički razvoj

Skoro uvek usporen; produkcija smisaonih reči i Skoro uvek usporen; produkcija smisaonih reči i upotreba fraza kasni upotreba fraza kasni

Međutim u manjem broju slučajeva (oko 1/5) Međutim u manjem broju slučajeva (oko 1/5) može imati rani period normalnog razvoja može imati rani period normalnog razvoja govora i jezika nakon kojeg sledi regresija ( 18-govora i jezika nakon kojeg sledi regresija ( 18-30 m.) i nastanak jezičkih poremećaja30 m.) i nastanak jezičkih poremećaja

poremećaj upotrebe gesta i mimike mada je poremećaj upotrebe gesta i mimike mada je razumevanje gestova nekad bolje od verbalnog. razumevanje gestova nekad bolje od verbalnog. Ipak poremećaji gestovne ekspresije su čestiIpak poremećaji gestovne ekspresije su česti

Dalji jezički i komunikativni razvojDalji jezički i komunikativni razvoj

Autistično dete čak i kad ima određenu jezičku Autistično dete čak i kad ima određenu jezičku kompetenciju mnogo manje koristi govor za kompetenciju mnogo manje koristi govor za komunikaciju sa drugom decom i okolinom . Ono komunikaciju sa drugom decom i okolinom . Ono može govoriti malo a ukoliko govori mnogo taj može govoriti malo a ukoliko govori mnogo taj govor je sastavljen od repetitivnih pitanja i govor je sastavljen od repetitivnih pitanja i odgovora, odloženih eholalija i sličnoodgovora, odloženih eholalija i slično

Čak i starije dete sa određenom verbalnom Čak i starije dete sa određenom verbalnom fluentnošću ne “ćaska” slobodno i ne priključuje fluentnošću ne “ćaska” slobodno i ne priključuje se konverzaciji koja se odvija unutar grupese konverzaciji koja se odvija unutar grupe

Govorno funkcionisanjeGovorno funkcionisanje

PREVERBALNA FAZAPREVERBALNA FAZA

Vokalizacija i babling kasneVokalizacija i babling kasne

Izmenjen kvalitet (devijantan)i Izmenjen kvalitet (devijantan)i kvantitet(smanjen) vokalizacije i bablingakvantitet(smanjen) vokalizacije i bablinga

VERBALNA FAZAVERBALNA FAZA5O% MUTIZMI5O% MUTIZMIRAZNI POREMEĆAJI KVALITETA I UPOTREBE GOVORARAZNI POREMEĆAJI KVALITETA I UPOTREBE GOVORARETKO ODGOVARAJU NA PITANJARETKO ODGOVARAJU NA PITANJANIKAD NE POSTAVLJAJU PITANJA (OSIM EHOLALIČNO)NIKAD NE POSTAVLJAJU PITANJA (OSIM EHOLALIČNO)OBRTANJE LIČOBRTANJE LIČNIH NIH ZAMZAMENICAENICA i NJIHOVA OMISIJA i NJIHOVA OMISIJAISPUŠTANJE IMENICAISPUŠTANJE IMENICANEDOSTAJANJE VEZNIKANEDOSTAJANJE VEZNIKAEHOLALIJA-rigidno ponavlj.reći ili fraza kojima nedostaje značenjeEHOLALIJA-rigidno ponavlj.reći ili fraza kojima nedostaje značenjeSTEREOTIPNE FRAZESTEREOTIPNE FRAZEBIZARNE REČI, NEOLOGIZMI,NEOBIČNE METAFOREBIZARNE REČI, NEOLOGIZMI,NEOBIČNE METAFOREBEZŽIVOTNO,MONOTONO IZRAŽAVANJEBEZŽIVOTNO,MONOTONO IZRAŽAVANJEAGRAMATIZAMAGRAMATIZAMSUBSTITUCIJA ILI OMISIJA KONSONANATASUBSTITUCIJA ILI OMISIJA KONSONANATAARTIKULACIONI DEFICITIARTIKULACIONI DEFICITI

Procesiranje govoraProcesiranje govora

Detetu sa autizmom je često potrebno Detetu sa autizmom je često potrebno duže vreme za procesiranje verbalnih duže vreme za procesiranje verbalnih odgovora, odlaganje verbalizacijeodgovora, odlaganje verbalizacije

Zato je tokom edukacije i rehabilitacije Zato je tokom edukacije i rehabilitacije potrebno strpljivo sačekati i dati vremena potrebno strpljivo sačekati i dati vremena detetu da verbalizuje ili pruži odgovor na detetu da verbalizuje ili pruži odgovor na pitanje u školipitanje u školi

Kod starije autistične deceKod starije autistične dece

Česte su abnormalnosti govora,jezika i Česte su abnormalnosti govora,jezika i komunikacijekomunikacijeNeki imaju monotonu ,ravnu, govornu Neki imaju monotonu ,ravnu, govornu produkciju uz povremene male labilnosti, produkciju uz povremene male labilnosti, promene naglaska ili emocionalnog izraza.promene naglaska ili emocionalnog izraza.

kod drugih je prisutan stakato (por. tempa kod drugih je prisutan stakato (por. tempa sa iznenadnim prekidima,presecanjima sa iznenadnim prekidima,presecanjima reči, oštrim naglascima) i nedostatkom reči, oštrim naglascima) i nedostatkom kadence i modulacija kadence i modulacija

Prof.Svetomir Bojanin:Prof.Svetomir Bojanin:

““Govor se javlja iz potrebe deteta pri Govor se javlja iz potrebe deteta pri ččemuemuretko retko u nameri da bi se poruka i zaista prenela, dete u nameri da bi se poruka i zaista prenela, dete zaželi da nekome nešto kaže ali tokom samog zaželi da nekome nešto kaže ali tokom samog čina izgovaranja rečenice ta se potreba gasi. čina izgovaranja rečenice ta se potreba gasi. Glas postaje sve tiši,nastaje šaputanje i zatim Glas postaje sve tiši,nastaje šaputanje i zatim nestaje. Dete se npr.usmeri ka nestaje. Dete se npr.usmeri ka ispitivaču,pogleda ga u oči,počne da govori,a ispitivaču,pogleda ga u oči,počne da govori,a zatim pogled odluta,govor splašnjava,a dete zatim pogled odluta,govor splašnjava,a dete samo čak i kreće nekud neodređeno na drugu samo čak i kreće nekud neodređeno na drugu stranu. Ovo naglo gubljenje potrebe za stranu. Ovo naglo gubljenje potrebe za komunikacijom u toku samog čina govora jeste komunikacijom u toku samog čina govora jeste po našem mišljenju osnovni problem koji po našem mišljenju osnovni problem koji odslikava samu suštinu poremećaja”odslikava samu suštinu poremećaja”

Karakteristike poremećaja razvoja Karakteristike poremećaja razvoja jezika i komunikacijejezika i komunikacije

Teškoće usvajanja svih oblika komunikacije Teškoće usvajanja svih oblika komunikacije (govor,gest,izraz lica)(govor,gest,izraz lica)Teškoće razumevanja govoraTeškoće razumevanja govoraNekad samo ne razume ono što je pročitaoNekad samo ne razume ono što je pročitaoVećina teško prati priču na TV, u pozorištuVećina teško prati priču na TV, u pozorištuPoremećaj upotrebe govoraPoremećaj upotrebe govoraEgocentrični govorEgocentrični govorPoremećaj motivacije za govorenjemPoremećaj motivacije za govorenjemPoremećaj neverbalne komunikacijePoremećaj neverbalne komunikacije

PSIHIČKO FUNKCIONISANJEPSIHIČKO FUNKCIONISANJEkognitivne funkcijekognitivne funkcije

Deficiti percepcijeDeficiti percepcije

Teškoće imaginacijeTeškoće imaginacije

Nedostatak simboličke igreNedostatak simboličke igre

¾ populacije ima mentalnu retardaciju¾ populacije ima mentalnu retardaciju

Teškoće razumevanja apstraktnih Teškoće razumevanja apstraktnih pojmovapojmova

Savant sposobnostiSavant sposobnosti

Intelektualno funkcionisanjeIntelektualno funkcionisanje

Dijagnoza autizma ne ukazuje na stepen inteligencije Dijagnoza autizma ne ukazuje na stepen inteligencije deteta nego je fokus na autističnom ponašanjudeteta nego je fokus na autističnom ponašanju

Postoje autizmi sa neoštećenim intelektualnim Postoje autizmi sa neoštećenim intelektualnim sposobnostima. Moguće je da dete sa visokom sposobnostima. Moguće je da dete sa visokom inteligencijom manifestuje izraženo autistično ponašanje. inteligencijom manifestuje izraženo autistično ponašanje. Isto tako dete sa niskom inteligencijom može da Isto tako dete sa niskom inteligencijom može da manifestuje blage oblike autističnog ponašanja. Takođe manifestuje blage oblike autističnog ponašanja. Takođe je moguće da visoko inteligentno dete ima blaga je moguće da visoko inteligentno dete ima blaga autistična ponašanja kao i da ono sa niskom autistična ponašanja kao i da ono sa niskom inteligencijom pokazuje izražene autistične simptomeinteligencijom pokazuje izražene autistične simptome

Procesiranje informacijaProcesiranje informacija

Procesiranje primljenih informacija se Procesiranje primljenih informacija se često odvija usporeno tako da detetu treba često odvija usporeno tako da detetu treba dati vremena da ih primi i obradidati vremena da ih primi i obradi

Problemi sa pažnjomProblemi sa pažnjom

Postoje često problemi u svraćanju pažnjePostoje često problemi u svraćanju pažnje

autističnog deteta ili problem autističnog deteta ili problem nefleksibilnosti, tj. nemogućnosti nefleksibilnosti, tj. nemogućnosti preusmeravanja na neki novi sadržajpreusmeravanja na neki novi sadržaj

Npr. dete ne sledi naša uputstva i Npr. dete ne sledi naša uputstva i pokazivanje prstom na neku igračkupokazivanje prstom na neku igračku

Pamćenje Pamćenje

Ponekad je izraženo dobro mehaničko Ponekad je izraženo dobro mehaničko zapamćivanje ali ono ne mora biti i zapamćivanje ali ono ne mora biti i praćeno odgovarajućim razumevanjempraćeno odgovarajućim razumevanjem

Vizuelne perceptivne veštineVizuelne perceptivne veštine

Za neke osobe sa autizmom važi da misle Za neke osobe sa autizmom važi da misle u slikama (vizuelne predstave) tako da je u slikama (vizuelne predstave) tako da je za njih od velikog značaja u rehabiltaciji i za njih od velikog značaja u rehabiltaciji i edukaciji korišćenja vizuelnih stimulacija edukaciji korišćenja vizuelnih stimulacija mada se one moraju dozirati da ne bi mada se one moraju dozirati da ne bi “preplavile” i emocionalno ugrozile ovakvu “preplavile” i emocionalno ugrozile ovakvu osobu osobu

Karakteristike liKarakteristike liččnostinosti deteta deteta

Disharmonija ličnostiDisharmonija ličnosti

NarcizamNarcizam

EgocentrizamEgocentrizam

AsocijalnostAsocijalnost

Poremećaj motivacijePoremećaj motivacije

Prekid vePrekid vezza sa sa realnošću i zatvaranje u a realnošću i zatvaranje u sopstveni svet fantazija želja i namerasopstveni svet fantazija želja i namera

Nesposobnost da se razviju oseNesposobnost da se razviju oseććajniajni i društveni i društveni odnosi sa drugim osobamaodnosi sa drugim osobama

Emocionalne karakteristike detetaEmocionalne karakteristike deteta

Nedostatak atačmenta -ne raduje se majciNedostatak atačmenta -ne raduje se majciTendencija jednakog odnošenja prema Tendencija jednakog odnošenja prema svima odraslima. Oko 4-5g. Mogu razviti svima odraslima. Oko 4-5g. Mogu razviti vezanost za roditelje ali ne i za vršnjakevezanost za roditelje ali ne i za vršnjake

(ne mogu da razviju osećanje prijateljstva)(ne mogu da razviju osećanje prijateljstva)Ne “maze se” i ne traže utehu i bliskostNe “maze se” i ne traže utehu i bliskostNedostatak topline i osećanja Nedostatak topline i osećanja

Ne pokazuju separacionu anksioznost ili je Ne pokazuju separacionu anksioznost ili je ona slabaona slaba

Razvoj emoc.-soc. karakteristika i Razvoj emoc.-soc. karakteristika i ponašanja ponašanja

Nakon 5g. može da ispolji neka osećanja i Nakon 5g. može da ispolji neka osećanja i donekle razvije neke društvene kontaktedonekle razvije neke društvene kontakte

U mladosti i odraslom dobu primetna U mladosti i odraslom dobu primetna emoc.hladnoća, nemogućnost empatije, i emoc.hladnoća, nemogućnost empatije, i društvena neprilagođenost koja otežava društvena neprilagođenost koja otežava stvaranje prijateljskih i ljubavnih odnosastvaranje prijateljskih i ljubavnih odnosa

Ritualizovane i stereotipne radnje Ritualizovane i stereotipne radnje prerastaju u opsesiv. kompulz. kod odrasl.prerastaju u opsesiv. kompulz. kod odrasl.

Konzervativizam-opsesivna Konzervativizam-opsesivna želja za istovetnošćuželja za istovetnošću

Dete sa autizmom voli ono što mu je Dete sa autizmom voli ono što mu je poznato i ne vole promenepoznato i ne vole promene

Svaka promena stvara anksioznost i Svaka promena stvara anksioznost i nesigurnostnesigurnost

Npr. Dete voli isti raspored igračaka ili Npr. Dete voli isti raspored igračaka ili pribora za jelo, unošenje promene ga pribora za jelo, unošenje promene ga uznemiravauznemirava

Rutina povećava sigurnost, samopouzdanje Rutina povećava sigurnost, samopouzdanje i eliminiše stresi eliminiše stres

Karakteristike ponašanja Karakteristike ponašanja autističnog detetaautističnog deteta

Ritualno i kompulzivno ponašanjeRitualno i kompulzivno ponašanje Konzervativnost,otpor promenamaKonzervativnost,otpor promenama

Imaju neobične pokrete i motoričke aktivnosti( npr.lepršanje i roking)Imaju neobične pokrete i motoričke aktivnosti( npr.lepršanje i roking)Nemogućnost prilagođavanja zahtevima socijalne sredineNemogućnost prilagođavanja zahtevima socijalne sredinePrilaze drugima uz pomoć i podršku odraslihPrilaze drugima uz pomoć i podršku odraslihKoriste ruku odraslog da dođu do onog šta želeKoriste ruku odraslog da dođu do onog šta želePerseveracija (stalno ponavljanje reči,pokreta,Perseveracija (stalno ponavljanje reči,pokreta,

radnji)radnji) Motorika može biti poremećena ali mogu postojati ostrvca Motorika može biti poremećena ali mogu postojati ostrvca

posebno dobro razvijena. Kod normalnog IQ mogu biti visoko posebno dobro razvijena. Kod normalnog IQ mogu biti visoko razvijene veštine manipulacije oblicima,konstruisanja,rešavanja pazlrazvijene veštine manipulacije oblicima,konstruisanja,rešavanja pazl

Ponekad dete pevuši uvek istu ariju ili šapućePonekad dete pevuši uvek istu ariju ili šapuće Ne koristi igračke za uobičajene (namenske) igreNe koristi igračke za uobičajene (namenske) igre U kontaktima nema spontanosti i topline U kontaktima nema spontanosti i topline

Prekomerna stimulacija Prekomerna stimulacija

Prekomerna stimulacija je najčešće uzrok Prekomerna stimulacija je najčešće uzrok problema u ponašanjuproblema u ponašanju

Kada je autistično dete uznemireno ne Kada je autistično dete uznemireno ne treba mu dodavati stimulacije treba mu dodavati stimulacije priblizavanjem, pričom, dodirivanjem jer priblizavanjem, pričom, dodirivanjem jer mu to potencira anksioznostmu to potencira anksioznost

Anksioznost se može intenzivirati tokom Anksioznost se može intenzivirati tokom dana tako da dete iznenadno “puca”dana tako da dete iznenadno “puca”

Ponašanje Ponašanje

Rigidni obrasci ponašanjaRigidni obrasci ponašanja

Stereotipija u aktivnostima (u igri, ishrani)Stereotipija u aktivnostima (u igri, ishrani)

Moguća agresija i autoagresijaMoguća agresija i autoagresija

Hiper ili hipokinezijaHiper ili hipokinezija

Fascinacije Fascinacije

Manirizmi rukama i prstimaManirizmi rukama i prstima

Opsesivna uska interesovanjaOpsesivna uska interesovanja

Dete može imati problem da se usredsredi Dete može imati problem da se usredsredi na bilo koji drugačiji sadržaj osim na na bilo koji drugačiji sadržaj osim na predmet svog uskog opsesivnog predmet svog uskog opsesivnog interesovanja. Dete može biti vrlo interesovanja. Dete može biti vrlo edukovano i informisano o toj uskoj oblasti edukovano i informisano o toj uskoj oblasti i provoditi dosta vremena u sakupljanju i provoditi dosta vremena u sakupljanju novih informacija o tome novih informacija o tome

uglavnom se ne preporučuje odvraćanje uglavnom se ne preporučuje odvraćanje deteta od opsesivnih interesovanjadeteta od opsesivnih interesovanja

Koncentracija na stvari i na Koncentracija na stvari i na delove stvaridelove stvari

Preokupacija predmetima, a ne ljudima, Preokupacija predmetima, a ne ljudima, čak preokupacija delovima predmeta čak preokupacija delovima predmeta umesto celinom umesto celinom

Npr. dete se uporno igra samo sa vratima Npr. dete se uporno igra samo sa vratima na igrački kuće,otvarajući i zatvarajući ih a na igrački kuće,otvarajući i zatvarajući ih a zanemaruje u igri celinu kuće i neke njene zanemaruje u igri celinu kuće i neke njene druge opštije funkcije. U rehabilitaciji se druge opštije funkcije. U rehabilitaciji se radi na “centralnoj koherenciji” tj. radi na “centralnoj koherenciji” tj. pomaganje detetu da sagleda celinupomaganje detetu da sagleda celinu

DSM IIIDSM III

Nekad se smatralo da Nekad se smatralo da je presudan roditeljski je presudan roditeljski uticajuticaj ((psiholopsihološki) a ški) a danas su utvrđeni danas su utvrđeni određeni slučajevi određeni slučajevi organske organske zasnovanosti dok je u zasnovanosti dok je u ostalim slučajevima ostalim slučajevima etiologija nepoznata. etiologija nepoznata.

Ajzenbergovi (Eisenberg) dokazi:Ajzenbergovi (Eisenberg) dokazi:

dokazi za psihogenu uslovljenost autizma:dokazi za psihogenu uslovljenost autizma:- Mnogi roditelji autistične dece pokazuju Mnogi roditelji autistične dece pokazuju emocionalne poremećajeemocionalne poremećaje-deca koja rastu u internatima i bolnicama uz nedodtatak kontakata sa -deca koja rastu u internatima i bolnicama uz nedodtatak kontakata sa

majkom imaju povećanu učestalost emocionalnih teškoćamajkom imaju povećanu učestalost emocionalnih teškoća-neki događaji iz života aut.det.pokazuju patogeni psihološki uticaj na -neki događaji iz života aut.det.pokazuju patogeni psihološki uticaj na

rani autizamrani autizam-psihoterapija ima blagotvoran uticaj-psihoterapija ima blagotvoran uticaj-visoka učestalost autizma kod jedinaca i prvorođenih upućuje na -visoka učestalost autizma kod jedinaca i prvorođenih upućuje na

mogućnost da roditeljski stavovi imaju značajan uticajmogućnost da roditeljski stavovi imaju značajan uticaj-ravnodušnost,agresivnost,povlačenje i prekid kontakta se-ravnodušnost,agresivnost,povlačenje i prekid kontakta seInterpretiraju kao “kažnjavanje” ili “osveta” roditeljimaInterpretiraju kao “kažnjavanje” ili “osveta” roditeljima

Ajzenbergovi dokazi IIAjzenbergovi dokazi II

Dokazi za organsku uslovljenostDokazi za organsku uslovljenostNeka autistič.dec.imaju roditelje čija struktura ličnosti ne Neka autistič.dec.imaju roditelje čija struktura ličnosti ne odgovara opisu ličnosti “tipičnog” roditelja autis.detetaodgovara opisu ličnosti “tipičnog” roditelja autis.deteta

Roditelji koji odgovaraju opisu imaju često normalnu Roditelji koji odgovaraju opisu imaju često normalnu decudecu

Aut.dec. se abnormalno ponašaju od rođenjaAut.dec. se abnormalno ponašaju od rođenjaPostoji stalna srazmera 3-4 dečaka:1devojčicaPostoji stalna srazmera 3-4 dečaka:1devojčicaNema gradacija infantil.aut. na kontinuumu od Nema gradacija infantil.aut. na kontinuumu od normalnog stanja preko prelaznih formi do teškog normalnog stanja preko prelaznih formi do teškog poremećaja poremećaja

Psihoterapija i habilitacijaPsihoterapija i habilitacija

Naglasak je na razvoju komunikacije, ako postoji Naglasak je na razvoju komunikacije, ako postoji problem verbalnog razumevanja neophodno je problem verbalnog razumevanja neophodno je koristiti gestove ili kombinaciju gesta , reči i koristiti gestove ili kombinaciju gesta , reči i demonstracijademonstracijaSa detetom se uspostavlja neverbalni kontakt Sa detetom se uspostavlja neverbalni kontakt pokazivanjem stvaripokazivanjem stvariOdgovara se pozitivno i na najmanji i Odgovara se pozitivno i na najmanji i najjednostavniji pokušaj komunikacije i ona se najjednostavniji pokušaj komunikacije i ona se podkrepljujepodkrepljujeU početku koristi se pojednostavljen govor a U početku koristi se pojednostavljen govor a kasnije razne govorne igrekasnije razne govorne igre

Bihejvior terapija mutizma kod Bihejvior terapija mutizma kod autističnog detetaautističnog deteta

Lovasov metod sa operantnim potkrepljenjem Lovasov metod sa operantnim potkrepljenjem tokom govornog treninga kod autistične mutistične tokom govornog treninga kod autistične mutistične decedece

Dve osnovne faze: Dve osnovne faze:

I pridobijanje deteta za kooperacijuI pridobijanje deteta za kooperaciju

i postepeno potkrepljivanje ,prvo glasa i slogovai postepeno potkrepljivanje ,prvo glasa i slogova

II a)označavanje rečima objekata i akcijaII a)označavanje rečima objekata i akcija

b)učenje apstraktnijih reči (veznici, zamenice, b)učenje apstraktnijih reči (veznici, zamenice, predlozi)predlozi)

c) slobodna konverzacija c) slobodna konverzacija

Terapijska intervencijaTerapijska intervencija

Terapeut mora biti kreativan u Terapeut mora biti kreativan u pronalaženju podsticaja i sopstvenom pronalaženju podsticaja i sopstvenom angažovanju u dečjim interesovanjima i angažovanju u dečjim interesovanjima i aktivnostima, obavljajući ih zajednički sa aktivnostima, obavljajući ih zajednički sa detetomdetetomDetetu se mora pokazati da je društvena Detetu se mora pokazati da je društvena interakcija i komunikacija korisna i interakcija i komunikacija korisna i zabavna zabavna Uključivanje i obuka roditelja Uključivanje i obuka roditelja

Atipični autizamAtipični autizam •Atipični autizam se najčešće razvija kod duboko retardiranih osoba, čiji nizak nivo funkcionisanja se povezuje sa autističnim simptomima . Javlja se kod osoba sa teškim specifičnim razvojnim poremećajem receptivnog govora.

Deca sa aspergerovim Deca sa aspergerovim sindromom ili sa visoko sindromom ili sa visoko funkcionalnim autizmomfunkcionalnim autizmom

Imaju dobro razvijene verbalne sposobnostiImaju dobro razvijene verbalne sposobnosti

Pokazuju veću želju za komunikacijom sa Pokazuju veću želju za komunikacijom sa drugom decom ali nedovoljno razvijene drugom decom ali nedovoljno razvijene komunikativne veštine komunikativne veštine

Intelektualno su često očuvani Intelektualno su često očuvani

Mogu ostvariti dobar akademski napredakMogu ostvariti dobar akademski napredak

Ali im je takođe generalno potrebna pomoć i Ali im je takođe generalno potrebna pomoć i podrškapodrška