1

PROGRAMSKI

FORMATI

2

Definisanje

• Forma = oblik, izgled...

• Format = • veličina, oblik (knjige);

• izgled jedinice podatka, datoteke.

• Formatiranje = vizuelno oblikovanje (pisanog teksta, kompjuterskog dokumenta i dr.).

3

Pojam formata

• Formati ili oblici društvenih komunikacija.

• Radijski i TV format, ili programski format,

opisuje celokupan sadržaj programa jedne

radio stanice.

• Formati se često upotrebljavaju kao alati

marketinga.

4

Šta prethodi formatiranju

štampanih medija i RTV stanica?

• Programska (uređivačka) strategija i politika.

• Jasno profilisana programska ponuda.

• Definisana ciljna grupa.

• Tip programa: • majnstrim

• profilisan

5

• Kao što se u oblasti štampe može govoriti

o podeli na formate na osnovu veličine

tabaka novinske hartije na kojoj se štampa

neki list, tako i pri osnivanju ili

reorganizaciji neke radio stanice, naročito

u tržišnim uslovima, možemo govoriti o

formatu.

6

Formatiranje radija

• Formatiranje programa prvo je započelo u

radiju.

• Radio Stotka – prva formatirana stanica u

Vojvodini.

• Profilisanje radio stanica.

7

Radio format – specijalizovani tip

programa

• Zato radio format predstavlja najviši stepen specijalizacije u pripremanju i emitovanju programskih sadržaja koji su objedinjeni u formu radio programa.

• On bi se mogao poistovetiti sa tipom programa koji nastaje povezivanjem sadržaja, iskazanih radiofonskim sredstvima, u strukture koje se ponavljaju u jednakim vremenskim intervalima.

• Zato se format definiše i kao sadržaj osnovnih elemenata koji dominiraju programskim zvukom jedne radio stanice.

8

Istorijat

• Formatiranje radija nastalo je nakon omasovljenja televizije, 50-tih godina 20. veka.

• Interes za formatiranje u američkoj radiodofuziji.

• U Americi nikada nije postojala veća ambicija za formiranje javne radiodofizije (javnog servisa).

• Tržišna orijentacija američkih medija i određivanje ciljnih grupa.

9

• Sredinom 20. veka nacionalne radio mreže u SAD izgubile su na popularnosti.

• Televizija potiskuje radio.

• Programske sheme radio stanica bile su slične evropskim.

• Godine 1954. na američkom prostoru program je emitovalo 3100 radio stanica.

• “Zagrevanje” medijskog tržišta (izum tranzistora, popularnost roken rola).

10

• Pojava prvog formata – Radio Top 40.

• Pratio je ljude koji su kupovali singl ploče.

• Uskoro dolazi do stroge zakonske regulacije radijskih formata, prema ciljnim grupama.

• Propisuju se liste formata koje treba da postoje na tržištu.

• Na osnovu toga dodeljuju se dozvole za rad.

11

Krajnost preformatiranja

• Programske formate kreiraju programski direktori, medijski konsultatni.

• Zbog prestrogih pravila formata izgubljena je veza sa stvarnim potrebama auditorijuma.

• Od 2005. orijentacija ka antiformatiranju i odbacivanju strogih pravila.

• Ostaju ipak stroge programske sheme koje su takođe formatirane.

12

Formati u Evropi

• Sredinom 90-tih godina 20. veka formatiranje se

proširilo i u Evropi.

• Postoji dosta uspešnih komercijalnih radio

stanica formatiranih po američkim standardima.

• Eldorado (Luksemburg), Buba Mara

(Makedinija), Radio 538 (Holandija), Twist

(Slovačka).

13

Formati za ciljne grupe

• Radijski format, ili programski format, opisuje celokupan sadržaj programa jedne radio stanice.

• Formati se često upotrebljavaju kao alati marketinga i stalno evoluiraju.

• U današnje vreme, formati se prave tako da omoguće radiju da zadovolji potrebe specifično definisane grupe slušalaca (prema polu, godinama, nacionalnoj pripadnosti, obrazovanju, interesovanju i dr.).

14

• Format određuje radio stanicu po zvučnoj slici i

kompletnom sadržaju.

• Formatiranju podležu gotovo svi elementi radio

programa: • muzika,

• vesti,

• voditeljski deo programa,

• servisne informacije,

• identifikacioni džinglovi,

• reklame,

• nagradne igre i promocije,

• čak i sam naziv stanice.

15

Džingl

• Džingl je jedna od odomaćenih, često upotrebljavanih, esnafskih tuđica.

• Preuzet od anglosaksonskog govora, gde označava zveket metala, ali i kratku reklamnu poruku.

• Džingl je na ovim prostorima evoluirao u vrstu proizvoda koji radio stanice nude tržištu.

• To je sinonim za odjavne, najavne ili samo špice, ali i identifikacije stanice.

16

Prema džinglu se prepoznaje stanica

• Džingl se pojavljuje u različitim verzijama.

• Za sve formate (radijska identifikacija) emituje se sedam puta u satu.

• Slušalac u toku 10 minuta mora jasno znati koju stanicu sluša.

• Slušaoci pamte stanicu po ubedljivom džinglu.

• Zato je bitno da stanica odluči koja je njena osnovna poruka., ili koja je to rečenica koja treba da postane sinonim za stanicu.

• Ta poruka, u odnosu na druge džinglove, ima najveću rotaciju u programu.

17

• Razmišljajući o formatiranju, vlasnici ili menadžment jedne radio stanice može posegnuti za formatiranjem ukupnog programa.

• Ovaj proces može se primeniti i parcijalno, na njegove pojedinačne delove.

• Tako predmet formatiranja može biti samo: – dnevni, noćni ili vikend program;

– vesti;

– muzika.

18

Vrste formata

• Tri osnovna i najopštije definisana formata

radijskog programa govore o sadržajima

koji se emituju i dele programe na:

– muzički radio (MRF - music radioformat)

– govorno-muzički radio (MOR - middle of the

road)

– govorni radio (N/T - news and talk)

19

• U njihovim okvirima identifikuje se još

pedesetak posebnih formata i podformata.

• Nazivi posebno definisanih formata jasno

daju sliku o sadržajima (govornim ili

muzičkim), koje emituju ovako formatirane

radio stanice.

20

Sadržaj radio formata • Savremeni radio za odrasle (Adult contemporary - AC)

• Kantri format (Country - Ctry)

• Religijski format (Religious - Rel/CC)

• Savremni hit format (Contemporary hit radio - CHR, nekad poznatiji kao Top 40)

• Bluz format (Rhytm and blues)

• Nostalgični format (Nostalgia - Nost)

• Savremeni urbani format (Urban contemporary - UC)

• Format vesti (All news - N)

• Format klasične muzike (Classical - Clas)

• Format evergrin muzike (Golden oldies - Gold/CR)

• Slobodni program, raznolikog sadržaja (Freeform - FF)

21

• Ostali postojeći formati su: 80s Hits, Active rock (AR), Adult album alternative (AAA), Album oriented rock (AOR), Alternative Rock (ALT), Big band, Blues, Caribbean, Christian Contemporary (Christian AC, Christian CHR, Christian Rock), Classic hits, Classic rock, Classical, Comedy, Dance/Dance Top 40, Easy listening/Beautiful Music, Educational, Electronica, Ethnic, Freeform, General service, Gospel, Jazz, Mainstream rock, Mix FM, Modern adult contemporary (Modern AC), Modern rock, Music Of Your Life, New adult contemporary/Smooth Jazz (New AC), Nostalgia, Oldies, Pop standards, Progressive rock, Radio documentary, Religious, Rhythmic Top 40, Rock, Smoothjazz, Soft adult contemporary (Soft AC), Soft rock, Soul music, Urban oldies, Urban gospel, Variety, World music i mnoštvo drugih formata.

• Isto tako, moguće su i nebrojene kombinacije između postojećih formata, koje sačinjavaju nove formate.

22

Formati prema potrebama auditorijuma?

• Program radija se formatira tako da prati životni

stil svog slušaoca i potencijalnog slušaoca.

• Na taj način, slušaoci su od jedne bezlične mase

pretvoreni u struktuirane grupe potrošača kojima

se nude onakvi programi kakvi su im potrebni,

bilo da je reč o vrsti muzike, karakteru i

učestalosti informacija, ili o specifičnim

funkcijama.

23

• Formatirane radio stanice stvaraju grupu slušalaca koji se identifikuju sa estetskim i civilizacijskim vrednostima koje se neguju u programu.

• Zato su prva pitanja koja menadžment stanice postavlja prilikom formatiranja sledeća: – Ko je slušalac stanice?

– Koliko ima godina?

– Čime se bavi?

– Pol?

– Gde i kada sluša radio?

– Šta voli, a šta ne voli?

– Kakve su mu navike?

– Na šta troši novac?

24

Ciljna grupa

• Dobro formatirana stanica “bira” ciljnu grupu koja ima dovoljan broj pripadnika da opravda postojanje radija.

• Što preciznije definisana i što manja grupa, to su slušaoci verniji i duže prisutni na talasu.

• Ako ih je premalo, stanica nema ekonomskog ili socijalnog opravdanja.

• Za početak, stanica se formatira u najgrubljim potezima, određuje se ciljna grupa raspona od 20 godina.

• Nakon toga, program se formatira prema užoj ciljnoj grupi.

25

Načini formatiranja radio programa

- slot -

• Osnovna jedinica formata je blok – deo programa u trajanju od 60 minuta.

• U okviru ove jednosatne celine jasno i precizno su utvrđeni kvantitet i redosled svih sadržaja, tzv. slotova – muzike, vesti, servisnih informacija, reklama, identifikacionih i drugih džinglova.

• Prilikom formatiranja stanice, blok se predstavlja u obliku grafikona - pite, u kom svaki segment predstavlja vrstu i dužinu programskog sadržaja (slota) koji se emituje u programu (pesmu, reklame, govorni segment itd).

26

Formatiranju prethode

istraživanja potencijalne publike

• Jedan od najvažnijih alata za pripremu programa i njegovog formatiranja su – istraživanja auditorijuma.

• Osim istraživanja slušanosti, “snimanja” konkurencije i muzičkih istraživanja, prva i osnovna istraživanja koja se koriste pri formatiranju su opšta istraživanja.

• Njihova funkcija je sticanje uvida u želje, navike i potrebe populacije, a pre svega pripadnika ciljne grupe.

27

Formatiranje muzičkog identiteta radija

• Muzički identitet stanice zasniva se na

reprodukciji tuđe muzičke produkcije sa

orijentacijom na određenu vrstu muzike i

poštovanje pretpostavki u vezi sa kodifikacijom

i rotacijom muzičkih numera.

• Kodifikacija podrazumeva definisanje muzičkih

numera, koja uključuje parametre kakvi su:

– tempo, ritam, aranžman, raspoloženje, pol vokalnog

izvođača...

28

– Svaka radio stanica razvija sopstveni sistem

kodifikacije, koji u mnogome zavisi od ključnih

elemenata formata koji se bira.

– Od ovih elemenata zavisi raspored

emitovanja pesama u blokovima.

– Rotacija – učestalost emitovanja kompozicija,

koja može biti: ultravisoka (Power Cuts),

visoka (Super Cuts), umerena (Recurrents),

ustaljena (Golds) i laka (Bronze) .

29

• Još jedan od ključnih parametara koje treba odrediti je broj pesama koje se u datom vremenu emituju na programu jednog radija.

• Ovaj broj zavisi od ciljne grupe i generalno je pravilo da što je publika mlađa stanica ima manje pesama u formatu (npr. dečje radio stanice u formatu imaju desetak pesama koje se neprekidno ponavljaju, dok trenutno najpopularniji format u Americi, JACK FM, ima 1500 pesama).

• Pesme u formatu se povremeno osvežavaju, u različitim vremenskim intervalima (CHR se osvežava jednom nedeljno, kada izađu nove top-liste, a AC sezonski, kada se menjaju godišnja doba).

30

Formatiranje govornih programskih sadžaja

• Vertikalni raspored emisija u toku dana, ili programska shema, mora da podržava dnevni ritam slušalaca ili potencijalnih slušalaca radija - pripadnika ciljne grupe prema kojoj se program formatira.

• Prema američkim iskustvima, radio se mnogo više sluša radnim danima nego vikendom.

• Radio se, za razliku od televizije, više prati u prepodnevne sate.

• Kod nas, prime time je od oko 8 ujutro do oko 13-14 sati.

• Radio se najviše sluša od 10 do 11.

• U to vreme radio se sluša više nego što se gleda TV.

31

Segmenti na koje se vertikalno deli

dnevni program

• jutarnji program (breakfast drive);

• podnevni program (mid-day show);

• popodnevni program (afternoon drive

time);

• večernji program (evening show);

• noćni program (night show).

32

Isti šablon, ali vesti obavezno

• Horizontalno, iz dana u dan, poželjno je da se ponavlja isti šablon, zbog navika slušalaca.

• Elementi koji se uključuju u programsku šemu, a podležu formatiranju, procenjuju se pojedinačno, pre formatiranja celokupnog identiteta i formata.

• Čak i na muzičkim radio stanicama, nakon muzike, drugi po značaju element programa su vesti.

• Petominutne forme vesti su uobičajene na gotovo svim stanicama, pa čak i na onima koje se obraćaju deci.

• lako stanice koje se obraćaju mladima ne ističu u prvi plan vesti, one ih ipak emituju.

• Na zapadu se vesti najviše emituju u drive time segmentima dana (u vreme koje se provodi u automobilu, u odlasku i dolasku na posao).

33

Vremenska prognoza

• Vremenska prognoza predstavlja jedan od razloga zbog koga Ijudi slušaju radio, posebno u jutarnjim satima.

• Isto tako, ona se tiče svakoga, bez obzira na uzrast i interesovanja.

• Učestalost emitovanja informacija o vremenu zavisi od formata radija, ali i od trenutne vremenske situacije u zajednici u kome se radio emituje.

• Previše informacija o vremenu i njihovo odsustvo, kao i loš način na koji je saopštena vremenska prognoza, mogu da odvuku slušaoca na drugu radio stanicu.

34

Voditelji

• Voditelji i najavljivači su jedan od osnovnih ključeva za uspeh radija.

• Oni se, u zavisnosti od uspešnosti i stila vođenja programa, dele na kategorije: – heavy (jake ličnosti, popularni voditelji i individualci);

– medium (voditelji koji kroz program ispoljavaju ličnost radija i formata);

– light (najavljivači bez mnogo kreativnosti).

35

• Generalno, radio treba da ima 50% programa “pokrivenog” voditeljima iz medium kategorije, a po 25% heavy\light voditelja.

• U ovakvoj postavci programa, heavy voditelj pokriva prime time.

• Najprisutniji su voditelji koji komuniciraju sa publikom u ime radija.

• Najavljivači se pojavljuju u emisijama koje imaju više muzike, a manje govornih sadržaja

36

Reklame

• Reklame su neminovnost na komercijalnim radio stanicama.

• Predstavljaju segment programa koji najmanje vole i slušaoci i zaposleni.

• Zbog toga je bitno pronaći pravo mesto, u bloku u kome ne smetaju mnogo.

• Poželjno je napraviti i programske segmente koji su potpuno oslobođeni od reklama.

37

• Količinu reklama u programu određuje državno

regulatorno telo.

• I sama stanica može ograničiti količinu

reklamnog programa, u zavisnosti od formata.

• Od formata zavisi i raspored reklama u okviru

bloka:

– radio stanice koje imaju mlađu ciljnu grupu, emituju

reklame u manjim blokovima tokom celog sata;

– stanice orijentisane ka starijoj populaciji koriste model

prekidanja programa na svakih dvanaest minuta).

38

Nagradne igre i promocije

• Nagradne igre i promocije predstavljaju segment programa koji najviše zavisi od ciljne grupe i njenih navika i interesa.

• One su bitne zbog toga što, osim aktivnih učesnika, uključuju i pasivnu publiku.

• To je publika koja se ne javlja da bi učestvovala, ali sluša i odgovara na pitanja.

• Prilikom priprema nagradne igre, osim sadržaja i obezbeđivanja adekvatnih nagrada, treba paziti i na uklapanje u zvučni identitet stanice.

39

Specijalne emisije

• Specijalne emisije dodaju boju i teksturu programu.

• Ujedno omogućuju profit stanici, putem sponzorstava.

• One moraju da budu osmišljene tako da budu ogledalo stanice na kojoj se emituju.

• Ne razlikuju se od osnovnog formata.

• Moraju da odgovaraju životnom stilu i afinitetu slušalaca.

40

Studentski radio

• U svetskoj praksi, više nego kod nas, prisutna je institucija studentskih radio stanica.

• To su stanice koje vode i njima upravljaju koledži, fakulteti, univerziteti ili ostale obrazovne institucije.

• Ciljna grupa ovih programa su mladi Ijudi, studenti, između 18 i 25 godina starosti.

• Ove stanice mogu da vode isključivo studenti, ili mogu da uključuju stručnjake iz oblasti u kojima se ove stanice nalaze.

41

• Često se ovakve radio stanice upotrebljavaju za obuku profesionalaca koji će u budućnosti raditi na komercijalnim radio stanicama (u ovom slučaju one se formatiraju prema komercijalnim načelima, sa mladima kao ciljnom grupom).

• Ređe se emituju obrazovni programi, ili služe kao pomoć pri učenju.

• Neke od njih postoje da bi pružile alternativu komercijalnim emiterima i javnom servisu (u tom slučaju koriste Freeform format).

42

FORMATI TV

• Razvoj televizijske potrošnje ogleda se u trenutnoj prevlasti žanrova.

• Oni vremenom evoluiraju i prilagođava se potrebama publike oblikovanjem novih programa.

• Uz uobičajene programske formate, poslednjih godina pojavljuju se emisije koje donose preklapanje i mešanje sadržaja i formata.

• To omogućava novi pristup temama, veću kreativnost autora i obogaćivanje ustaljene programske šeme.

43

Novi formati – oblik konkurencije

• Kreiranje novih formata deo je

programske strategije kojom javne RTV

mreže nastoje da uspešnije pariraju

svojim komercijalnim konkurentima.

44

• Realiti šou (reality show, engl.) – model američke televizije lansiran 1988. godine serijalom Pozovite 911 (Rescue 911); – uzbudljiv događaj prenešen iz stvarnog sveta u medijsko

prikazivanje;

– kamera skrivena;

– u direktnoj akciji sa životom;

– namera da sve bude javno, da se gledalac identifikuje sa akterima i zakonom;

– prvobitna ideja bezbednosti građana,

– apel za njihovom pomoći u borbi protiv kriminala + uzbudljivost direktnog uključenja (dojava kretanja osumnjičenih);

– pretvorila se u voajerizam kao kod programa tipa šoa "Veliki brat" sa nuspojavom oponašanja (glumljenja) stvarnosti.

45

• Docusoap (kombinacija dokumentarnog i zabavnog sadržaja).

• Docutainment (spoj dokumentarnog i zabavnog sadržaja uz učešće novinara i prateće komentare).

• Game show (zabavni program, često takmičarski, sa različitim sadržajima – kvizovi znanja i veština, igre i sl.).

• Interactive game show (zabavni program sa uključenjem gledalaca).

46

• Political talk show (razgovori sa aktuelnim političarima, njihova konfrontacija, reakcije na ranije date izjave).

• Crime magazine (emisija o kriminalu i njegovom suzbijanju).

• Telenovela (serija sa velikim brojem epizoda u kojima se prate porodični i ljubavni zapleti).

• Afternoon show (poslepodnevni program sa skladnim spojem informativnih i zabavnih sadržaja, saveta, igara, intervjua).

• Travel magazine (putopisne i emisije turističkog sadržaja).

• Call in show (emisije različitih zabavnih sadržaja u kojima su gledaoci uključeni u program pozivima putem skupih telefonskih linija).

47

Regulativa

• Poseban uticaj na formatiranje radija ima čl. 73 Zakona o radiodofiuziji koji određuje da najmanje 50% programa bude na srpskom jeziku.

• Od toga jedna polovina mora da bude sopstvene produkcije.

• Obim reklamiranja je u čl. 108 ograničen na 10% (javni servis), odnosno na 20% vremena emitovanja u čl. 109 (komercijalne radio stanice).

48

• Činjenice da se u 25% slobodnog dela

programa na "srpskom jeziku" može

smestiti obavezni deo "nezavisne

produkcije", kao i da se sopstvena

produkcija može snimati i na ulici, teško da

mogu da ohrabre buduće vlasnike

komercijalnih radio stanica, odnosno, da

imaju osećaj da su oslobođene suvišnih

troškova.

49

LICENCIRANJE PROGRAMA

I GLOBALIZACIJA

• Da li su današnji licencirani RTV formati

instrument globalizacije?

• Usmeravanje svesti i ujednačavanje stavova?

• Uniformno organizovana dokolica?

• Mogu li se napraviti i bolji programski formati?

– TV format kao oblik intelektualnog vlasništva,

pravna zaštita…

50

Šta utiče na izbor formata:

• Institucionalni uslovi, posebno oni koji definišu

programsku orijentaciju;

• Tehnika i uslovi produkcije, reprodukcije i emitovanja

programa;

• Sociodemografska struktura u zoni emitovanja;

• Ekonomski potencijal i struktura tržišta u zoni

emitovanja;

• Konkurentni uslovi drugih masovnih medija u zoni

emitovanja;

• Programski i ekonomski interesi vlasnika radija i

• Kreativnost zaposlenog osoblja.

51

Programski formati: za i protiv

• programski i ekonomski interesi formatiranja,

• to je dobra marketinška formula menadžmenta medija,

jer osigurava publiku i oglašivače;

• izbegavanje rizika od skupih domaćih projekata i ušteda

troškova za domaće RTV;

• to je populistička programska ponuda;

• iluzija domaćeg auditorijuma da mu se nudi uspešna

nacionalna produkcija;

• usmerenost na potencijalni auditorijum;

• formati obuhvataju veliki deo međunarodnog RTV tržišta;

• uz sve kritike, ovi programi spadaju u

najgledanije/slušanije.

52

Najpoznatiji TV format: The Office

• Zašto su neki programski formati uspeli da se

globalizuju i budu prihvaćeni na različitim

medijskim tržištima?

• Na primer: BBS-ijev The Office, koji je adaptiran

za nekoliko zemalja.

• Serija je prodana u više od 80 zemalja

• To je, inače, komedija situacije, koja je među

prvima ušla kao TV format već 40-tih godina.20.

veka.

53

Engleska verzija

The Office

54

Američka ekipa serije The Office

55

• Kviz Milioner emituje se na 108 kanala.

• Lokalne verzije Idola emituju se u 42

zemlje.

• Ipak, ne postoji tako nešto kao što je

pravi televizijski format!

56