Vrste problema u koliFiziki invaliditetSenzorne smetnje (smetnje vida i sluha)Govorne smetnjeSmetnje u intelektualnom razvojuSpecifine tekoe u uenjuPoremeaji panje i hiperaktivnostEmocionalne tekoe i poremeaj ponaanjaProblemi sa vladanjem

Govorne smetnjeGovorne smetnje (razumevanje govora, tekoe u artikulisanju glasova: iskrivljavanje glasova, zamena glasova i dodavanje glasova u reima);

Sem govornih smetnji kod dece se mogu javiti i poremeaji jezikog izraavanja ili razumevanja (afazija) tekoa u savladavanju sintakse, nemogunost prepoznavanja znaenja rei; nerazumevanje tueg govora i neverbalnog izraavanja)

Kako pomoi uenicima sa problemima?

Za mucanje: zadavati im vie pismenih zadataka, prozivati uenike pre odgovaranja, usmeriti se na sadraj onoga to govore, ne na izgovor; Za intelektualne probleme: ee omoguavanje uenja na konkretnim primerima, gradivo izlagati u manjim delovima, povratne informacije treba da budu esteNe proglaavati decu nesposobnom i ne pridavati im pogrdna imena, ali i me dopustiti da im to slui kao izgovor za izbegavanje kolskih aktivnostiPotrebno je dati vie vremena za savladavanje zadatakaNije potrebno pomagati im u stvarima koje mogu sami.Dete sa problemima uputiti kod strunjaka, npr. kada muca uputiti kod logopeda, sa problemima u ponaanju kod psihologa i sl.

Tekoe u uenjuOdnose se na specifine smetnje u psihikim procesima koje onemoguavaju razumevanje i upotrebu jezika;U pozadini tekoa u uenju nalaze se specifine razvojne smetnje koje valja na vreme uoiti.

Tekoe u uenjuu itanju (disleksija) / u pisanju (disgrafija) / izraavanju (afazija) / u raunanju (diskalkulija)

Kako prepoznati poremeaj u uenjuDezorganizovan govor i zastajkivanje, oteano itanjeTekoe u pisanju: nerazumljiv tekstNemogunost ili oteano izvoenje prostih mat. operacija One su uroene, pretpostavlja se da je uzrok disfunkcija nervnog sistemaTekoe mogu da se uoe u detinjstvu, ali i kasnije tokom adolescencije pa i odraslog ivotaVeina uenika sa ovim poremeajem ima problem u itanju: tekoa u povezivanju zvuka sa slovima i reima

Kako pomoi uenicima sa tekoama u uenju?to pre prepoznati vrstu smetnje koja dovodi do tekoa;Zadatke treba prilagoditi za postizanje poetnog uspeha;Davati krae zadatke i odmah povratnu informaciju;esto proveravati razumevanje gradiva;Dovoljno vremena za odgovaranje jer uenici esto imaju tekoa sa obradom infomacija i pretraivanjem pamenja.

Hiperaktivnost i poremeaj panjeNemogunost dueg fokusiranja na odreeni sadraj ili aktivnost; ADHD: Attention deficit/ hyperactivity disorderDanas se koristi isuvie esto, oznaava razliite stvari i suvie olako se daje kao etiketa, poinje u detinjstvu, ali se nastavlja i dalje...Nemogunost da sede na svojim mestima, vrpoljenje, ustajanje, etanje po uionici, mnogo i brzo priaju, ne mogu da se zaustave, impulsivnost...Deca nisu samo nemirna i pojaano fiziki aktivna: ne mogu da se usredsrede na bilo koji zadatak, ne mogu da upravljaju svojim ponaanjem i to se javlja kod svih nastavnika i u svim situacijama, neuredna, neorganizovanaOprez: mnogi tinejderi prolaze kroz fazu neurednosti, neorganizovanosti, neposlunosti... To NIJE ADHD. Mora postojati podatak o doslednom takvom ponaanju

Kako pomoi ovakvoj deci

Pri izboru strategija mogua su tri pristupa:Uvebavanje zadatka ili vetina (itanja, pisanja, crtanja) u malim koracimaUvebavanje procesa u uem podruju na zadacima usmeravanja i zadravanja panjeKombinacija uvebavanja zadatka i procesa, npr. uvebavanje perceptivne diskriminacije na brojevima i slovima, a ne na besmislenim likovima.

EMOCIONALNE i TEKOE u PONAANJU U KOLIO problemima u ponaanju govorimo kada se ponaanje razlikuje od onoga to je tipino u tom uzrastu, ali pre svega kada znaajno ometa razvoj deteta kao i razvoj drugihTo odstupanje mora biti vie od privremenog odgovora na stresne dogaaje - mora biti dosledno u vremenu i u razliitim situacijama

Grupe tekoa u ponaanju:Suprotstavljanje autoritetu - neprijateljska oseanja, nedostatak oseanja krivice;Anksiozna i povuena deca, plaljiva, osetljiva, zavisna od drugih, stidljiva, sklona neraspoloenju i tremi, niskog samopotovanja, preosetljiva, lako zaplau, pesimizam. Socijalno nezrela deca: nezainteresovana, nespremna na saradnju, ne prati uvek razvoj sposobnosti;Agresivna deca sa tekoama u ponaanju, neprihvaena ili prihvaena od vrnjaka, sklona delinkventnom ponaanju, uzimanju droga. Usled emotivnih problema, uenja po modelu, ili zato to je to in u njihovom okruenju. Upoznati strune osobe sa problemom.Korienje psihoaktivnih supstanci

Kako pomoi uenicima sa tekoama u ponaanju?1. Uspostaviti pravila ponaanja i ophoenja u razredu i koli; npr. tehnika potpisivanja ugovora2. Paljivo birati nagrade za poeljna ponaanja;3. Ostvariti saradnju sa ostalom decom, da oni svojim odobravanjem ne podstiu nepoeljno ponaanje;4. Ukljuiti uenike u socijalne grupe u kojima se ue socijalne i kognitivne vetine kao to su: kontrola izraavanja emocija, empatinost, suzdravanje od impulsivnog ponaanja, sagledavanje okoline i tueg ponaanja;5. Upotrebljavati strategije u kolskim aktivnostima koje smanjuju oseanje manje vrednosti, nauenu bespomonost i pojaavaju pozitivnu sliku o sebi.

Faze stresnog odgovora *nema u knjiziStresorAlarmUspeh, reenjeZamorHomeostazaIscrpljenjeOtpor

Socijalni motivipokretai socijalnog ponaanja ljudimogu se zadovoljiti samo direktnim kontaktom sa drugim ljudimaopte pokretake snage drutvenog ponaanja

Dve grupe socijalnih motivausmereni na linu egzistenciju i afirmacijuusmereni na povezanost sa drugim ljudima

Funkcionalni naini reagovanja na frustracijuNefunkcionalni naini reagovanja na frustracijuOdlaganje potreba - frustraciona tolerancija sposobnost da se odupre spreavanju, odlaganju zadovoljenja potreba bez negativnih reakcijaPoveano ulaganje napora u reavanje problemaPromena pristupaZamena cilja drugim, ali prihvatljivim ciljemAgresija - manifestna (fizika i verbalna) i latentna (agresivni impuls), Povlaenje i strah - nesigurni u sebe, regresija,Anksioznost - oseanje uznemirenosti i napetosti koje se javlja kao posledica opasnosti koja tek treba da nastupi.Izbegavanje situacijaOblici reagovanja

GREKE U OPAANJU OSOBA greka halo efekta dejstvo opteg utiska o osobi na opaanje pojedinih osobina, negativna prva impresija neg. ocenjene osobine line teorije zasniva se na verovanju posmatraa da se odreene osobine uvek javljaju zajedno prema sebi ocenjujemo ljudi prema svojim osobinama stereotipnost kada svim pripadnicima nekog zanimanja, etnike grupe, poloaja, pripisujemo iste osobine (npr. etnike stereotipije) funkcionalna analogija ili metaforika generalizacijapovezuju se fizike sa psihikim osobinama

Karakter grupe *nema u knjiziRegulie ponaanja u odnosu prema:

Sebi (realizam, kritinost, samouverenost, samopouzdanje, egocentrinost...)Drugima (drueljubivost, saradljivost, otvorenost, nepoverljivost, sebinost, altruizam...)Radu (marljivost, disciplina, pedantnost, odgovornost, ambicija, organizovanost...) Opte prema svim tipovima situacijama (hrabrost, potenje, moral, iskrenost...)

***