PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE...1 PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE _____ Odbor za privredni sistem i ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i 2 Uvod Privredna aktivnost u 2015.godini je

1

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE

______________________________________________________________

Odbor za privredni sistem i ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i

prestrukturiranje

QG 710-10

Aktuelna privredna kretanja u Vojvodini

u periodu I-XII 2015. godine

___________________________________________________________

Novi Sad, februar, 2016. godine

2

Uvod

Privredna aktivnost u 2015.godini je zauzela blagi trend rasta. Na makroekonomskom

planu su ostvareni skromni rezultati privređivanja i uspostavljeni trendovi rasta, koji

predstavljaju preokret u odnosu na nepovoljna makroekonomska kretanja iz prethodne dve

godine. Povećana je i ekonomska aktivnost i to u uslovima smanjenja fiskalnog i spoljnog

deficita. Procenjuje se i blago poboljšanje stanja na tržištu rada. Posle jednogodišnje recesije,

od drugog kvartala 2015.godine, zauzet je pozitivan trend, koji je potaknut na strani tražnje,

privatnim investicijama i izvozom, a to je bio dobar zamajac za rast industrije i

građevinarstva.

Makroekonomski indikatori stanja privrede regiona Vojvodine su nešto usporeniji, ali

su još uvek na putu trenda rasta. Pad poljoprivredne proizvodnje i negativni trendovi u

energetskom sektoru, neiskorišćene šanse za povećanje izvoza, uticali su na sporiji rast

indikatora ekonomske aktivnosti regiona Vojvodine.

Procenjuje se da ekonomske aktivnosti privrede Republike Srbije u 2015. godini,

merene BDP, imaju realan rast od 0,8%. Rast je potaknut, ostvarenim povećanjem BDV u

sektoru prerađivačke industrije, sektoru građevinarstva i sektoru usluga saobraćaja i

skladištenja. Fizički obim industrijske proizvodnje, beleži međugodišnju stopu od 8,2%, dok

je vrednost izvršenih radova u građevinarstvu veća za 20,5%. Sektor saobraćaja i skladištenja

beleži rast fizičkog obima od 7,7%, a oblast telekomunikacije, rast od 0,8%.

Zbog velike suše poljoprivredna proizvodnja je pretrpela gubitke, tako da se u ovom

sektoru procenjuje pad BDV po međugodišnjoj stopi od 8,0%. Ralni pad BDV procenjuje se

i u sektoru javnih usluga. Procena rasta BDP u drugom, trećem i četvrtom kvartalu

2015.godine je solidna ali još uvek nije dostigla ni blizu nivo privredne aktivnosti u 2013.

godini.

Graf.1. Kretanje stope BDP (u %)

Rast ukupne industrijske proizvodnje u periodu I-XII 2015.godine, od 8,2%, rezultat je

poboljšanih uslova poslovanja na međunarodnom tržistu, a odnose se na pad cena nafte i gasa,

i rast cena osnovnih metala. Pored značajnijeg rasta prerađivačke industrije zabeležen je i

oporavak energetskog sektora, ali više kao rezultat niskog nivoa u istom periodu prethodne

godine. To su bili važani faktori rasta proizvodnje u petrohemijskom komleksu i

metaloprerađivačkoj industriji (MKS, prerada aluminijuma i bakra i dr). Bolji uslovi

poslovanja uz niske troškove rada, opredelile su proizvođače cigareta iz EU da premeste u

Srbiju deo proizvodnje, što je povećalo ukupnu proizvodnju cigareta na međugodišnjem nivou

za 57,7%. U Vojvodini, proizvodnja duvanskih proizvoda je povećana za 39,5%).

2.11.1

3.5 3.5

0.4

-1.0

-4.5

2.0

-1.8

0.92.2

1.3

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

4.0

I/13 II/13 III/13 IV/13 I/14 II/14 III/14 IV/14 I/15 II/15 III/15 IV*/15

Kvartalni BDP u %

3

U 2015.godini, industrijska proizvodnja vojvođanskog regiona, beleži nešto

usporeniju međugodišnju stopu rasta od 1,3%. Usporavanje rasta je posledica pada u

energetskom sektoru i dubokog pada prehrambene idustrije u zadnja tri meseca 2015.godine.

Iako je obim prehrambene industrije Vojvodine u četvrtom kvartalu 2015.godine bio čak

nešto viši u odnosu na prosečnu proizvodnju prethodne godine, poredeći sa obimom u

četvrtom kvartalu prethodne godine, zabeležen je dubok pad. Dubok pad međugodišnjih stopa

u ovim mesecima, više je rezultat povećanog nivoa proizvodnje u četvrtom kvartalu prethodne

godine, kada je prehrambena industrija sve svoje resurse usmerila ka pokušaju prodora naših

poljoprivredno – prehrambenih proizvoda na Rusko tržište koje je zbog uvedenih kontra

sankcija za robu iz EU, prepoznato kao naša izvozna šansa.

U 2015.godini, energetski sektor u vojvođanskom regionu je zabeležio dubok pad u

delu snabdevanja električnom energijom i gasom (index 21,9%), kao i u delu eksploatacije

sirove nafte i gasa za 7,0%.

Vrednost spoljnotrgovinske razmene R Srbije u 2015.godini iznosi 31,6 mlrd USD i

manja je za 10,9% u odnosu na vrednost robne razmene u istom periodu prethodne godine.

Vrednost izvoza iznosi 13,4 mlrd USD i manja je za 10,0%, a vrednost uvoza je 18,2 mlrd

USD i manja je za 11,6% u odnosu na vrednost realizacije u prethodnoj godini. Ukupni

spoljnotrgovinski deficit u 2015.godini iznosi 4,8 mlrd USD i za 15,8 % je manji u odnosu na

deficit u prethodnoj godini. Izraženo u evrima, vrednost ukupnog izvoza (12,0 mlrd evra)

veća je za 7,8%, a vrednost uvoza (16,4 mlrd evra) veća je za 5,8% u odnosu na na realizaciju

u prethodnoj godini.

Od ukupne spoljnotrgovinske razmene, vojvođanski privrednici su realizovali 30,0%

robne razmene u iznosu od 9,4 mlrd USD. Vrednost izvoza Regiona iznosi 4,3 mlrd USD, a to

je u odnosu na vrednost realizacije u prethodnoj godini manje za 13,8%, dok je vrednost

uvoza od 5,1 mlrd USD manja za 16,2%. Ukupni spoljnotrgovinski deficit Regiona

u 2015.godini iznosi 829,5 mil USD i za 26,6% je manji u odnosu na deficit u prethodnoj

godini. Vrednost izvoza Vojvodine, u 2015.godini, izraženo u evrima (3,9 mlrd evra) veća je

za 3,2%, a vrednost uvoza (4,6 mlrd evra) veća je samo za 0,3% u odnosu na realizaciju u

prethodnoj godini.

Pad izvoza i uvoza, obračunate u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u

odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro. U 2015.godini evro je oslabio u odnosu na vodeće

svetske valute, što se odrazilo i na slabljenje dinara prema američkom dolaru i švajcarskom

franku za 10,6%. Prema evru dinar je neznatno oslabio za 0,5%. Posledica navedenih kretanja

je slabljenje nominalnog efektivnog kurasa dinara u 2015.godini za 2,6%. (Izvor: NBS)

Graf.2. Kretanje deviznog kursa

80.0

90.0

100.0

110.0

120.0

130.0

Jan

Feb

Mar

Ap

r

May Jun

Jul

Au

g

Sep

Oct

No

v

Dec Jan

Feb

Mar

Ap

r

May Jun

Jul

Au

gust

Sep

Oct

No

v

Dec

2014.g. 2015.g.

EUR USD CHF

4

Tabela 1. Uporedni pregled makroekonomskih indikatora za R Srbiju i Vojvodinu

Osnovni

makroekonomski

pokazatelji

Region APV

XII 2015.

XII 2014.

R Srbija

XII 2015.

XII 2014.

Region APV

I-XII 2015.

I-XII 2014.

R Srbija

I-XII 2015.

I-XII 2014.

BDP 2013 : I kvart. 2,1%; II kvart. 1,1%; III kvart. 3,5%; IV kvart. 3,5%;

2014 : I kvart. 0,4%; II kvart. -1,0%; III kvart. -4,5%; IV kvart. -2,0%;

2015: I kvart. -1,8%; II kvart. 0,9%; III kvart. 2,2%; IV kvart. 1,3*fleš procena

Industrijska proizvodnja -9,1% 11,0% 1,3% 8,2%

-rudarstvo -5,6% 37,0% -7,0% 10,5%

-prerađivačka ind. -9,3% 0,6% 1,6% 5,3%

od toga: prehrambena ind. -27,3% -14,2% -3,5% 0,0%

-snab.el.ener.gas. i klimat. -7,0% 44,5% -21,9% 18,8%

Spoljnotrgovinska razmena (u mil. USD) 9.407,7 31.581,4

% promene -15,1% -10,9%

Izvoz (u mil. USD) 4.289,1 13.365,2

% promene -13,8% -10,0%

Uvoz (u mil. USD) 5.118,6 18.216,2

% promene -16,2% -11,6%

Spoljnotrgovinski deficit (u mil. USD) -829,5 -4.851,0

% promene -26,6% -15,8%

Spoljnotrgovinska razmena (u mil. EUR) 8.462,7

(rast 1,6%) 28.421,2

(rast 6,6%)

Izvoz (u mil. EUR) 3.860,3

(rast 3,2%) 12.028,4

(rast 7,8%)

Uvoz (u mil. EUR) 4.602,4

( rast 0,3%) 16.392,8

(rast 5,8%)

Spoljnotrgovinski deficit (u mil. EUR) -742,2

(pad 12,5%) -4.364,4

(rast 0,6%)

Promet robe na malo (stalne cene)

5,0% 5,4% 1,6% 1,8%

Potrošačke cene 1,5%

Zarada po zaposlenom –

(realno) -0,7% 1,4% -2,1% -2,4%

Zarada po zaposlenom –

(nominalno) 1,1% 2,9% -0,3 % -0,5%

U III kvartalu 2015.godine zabeležen je ubrzani trend rasta vrednosti izvedenih

građevinskih radova u građevinarstvu. Od ukupno izvedenih radova, samo u ovom kvartalu u

odnosu na isti period prethodne godine, računato u stalnim cenama, vrednost izvedenih

radova je povećana za 27,6%. Posmatrano prema regionima, od ukupne vrednosti, samo

22,0% izvedenih radova je realizovano u Vojvodini.

5

U 2015.godini, vrednost prometa u trgovini na malo u Republici Srbiji beleži realni

rast od 1,8%, a u regionu Vojvodine rast po stopi od 1,6%.

Prosečna zarada (bez poreza i doprinosa) po zaposlenom u Republiku Srbiju u

2015.godini u odnosu na nivo u prethodnoj godini, nominalno je manje za 0,5%, a realno za

2,4%. U Vojvodini prosečna zarada je nominalno niža za 0,3%, a realno za 2,1%. Na pad

zarada najviše je uticala primena zakona o umanjenju zarada u javnom sektoru.

U periodu I-XI 2015.godine, prosečna neto zarada u javnom sektoru beleži pad po

međugodišnjoj stopi od 7,5%. Prosečna penzija u Srbiji je u ovom periodu realno niža za

5,2% u odnosu na nivo u istom periodu prethodne godine.

Pored smanjenja mase zarada u javnom sektoru i penzija, tzv. „solidarni porez“,

uvedene su i mere smanjenja državne potrošnje. Započete reforme javnih preduzeća i državne

uprave, odložene su za narednu godini, a to predstavlja pretnju fiskalnoj konsolidaciji u

narednim godinama. Fiskalni deficit u 2015. godini i pored toga što je drastično smanjen

(za 2 p.p.), još uvek je visok (oko 4% BDP) i svrstava nas u grupu zemalja sa najvišim

fiskalnim deficitom u Evropi. Na smanjenje fiskalnog deficita uticalo je i poboljšanje naplate

poreskih prihoda i uvođenje akciza za struju. Da bi se stvorili uslovi za zaustavljanje ili pak

smanjenje javnog duga, on ne bi smeo u srednjem roku prelaziti granicu od 1% BDP.

Godišnja stopa inflacije u 2015.godini održana je na nivou od 1,5%, što je omogućilo

relaksiranje monetarne politike tj. smanjenje referentne kamate i smanjenje stope obaveznih

rezervi za devizne depozite. Kamatne stope na kredite su u opadanju.

U odnosu na druge zemlje regiona i postavljene srednjoročne ciljeve Srbije, privredni

rast je spor, javni dug u odnosu na BDP je još uvek jedan od najviših, a fiskalni i

spoljnotrgovinski deficit je i dalje visok, kao i nezaposlenost.

Tokom 2015. godine, na bazi podataka o registrovanoj zaposlenosti i nezaposlenosti

imamo pojavu da se smanjuje i broj zaposlenih i broj nezaposlenih, što znači da se povećava

grupa „neaktivnog stanovništa“ koje nije više obuhvaćeno ovim registrima. Krajem godine na

bazi zahteva zvaničnih institucija, došlo je do pokretanja revizije statističkih podataka o broju

zaposlenih lica i indikatora tržišta rada.

Tokom godine, doneto je nekoliko reformskih i veliki broj pratećih zakona koji se

odnose na uređenje privrednog ambijenta, kao i niz strategija i akcionih planova za njihovo

sprovođenje. Doneta je i Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća,

preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020. godine i Nacionalni program za

suzbijanje sive ekonomije; kao dva važna dokumenta za unapređenje privrednog ambijenta.

Ubrzanje rasta privrednih aktivnosti, privlačenje SDI, povećanje javnih investicija,

okončanje privatizacije bivših društvenih preduzeća, kao i suštinsko restrukturiranje javnih

preduzeća, bila su centralna pitanja srpske ekonomske politike u ovoj godini.

Sadašnji koncept rasta privrede podrazumeva da izvoz pored investicija bude glavni

pokretač rasta u narednom periodu. Za rast izvoza ali i za podsticanje investicija u sektore

orijentisane ka izvozu važno je da kurs dinara bude konkurentan, analogno, da utiče na

povećanje konkurentnosti privrede i podsticanje njenog rasta.

6

Primarna poljoprivreda

Pred početak nove proizvodne godine u poljoprivredi koja počinje setvom pšenice,

sagledavaju se ostvareni rezultati proizvodnje pšenice kao i očekivana proizvodnja jesenjih

useva.

Proizvodnja pšenice roda 2015. godine

Prvi finansijski rezultati primarne proizvodnje realizovani su žetvom pšenice. Prema

podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Vojvodini, žetvene površine (296.831 ha)

manje su za 6% u odnosu na prošlu godinu, a ostvareni prosečan prinos od 4,88 t/ha veći je za

oko 7,5% u odnosu na prinos ostvaren u 2014.godini (tabela2.). U Vojvodini je ukupno

proizvedeno 1.449.898 tona zrna pšenice, što je na približno istom nivou kao prošle godine.

Ove godine žetva pšenice počela je krajem juna, a završena sredinom jula. Najveći deo

pšenice roda 2015.godine je dobrog kvaliteta.

Tabela 2. Proizvodnja pšenice u 2014. i 2015. godini na području AP Vojvodine

2014. 2015. index

2015/2014.

Površina (ha) 315.870 296.831 93,97

Prinos (t/ha) 4,54 4,88 107,49

Proizvodnja (tona) 1.434.902 1.449.898 101,04

Izvor podataka: RZS

Prema bilansu za 2015/16.godinu, pšenice će biti dovoljno za zadovoljenje domaćih

potreba, a prema proceni Ministarstva poljoprivrede (izveštaj jun 2015.godine), 1.295.000

tona će biti usmereno ka izvozu.

Izvoz pšenice roda 2014.godine (i brašna prevedeno u pšenicu) iz Srbije u periodu od

jula 2014. do juna 2015.godine iznosi 738.882 tona što je prikazano u donjem grafikonu. U

odnosu na izvoz pšenice u ekonomskoj 2013/14.godini izvoz je manji za 45%.

Graf 3. Izvoz pšenice rod 2013. i 2014. godine iz Srbije

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI

tona

Izvoz pšenice rod 2013.godine Izvoz pšenice rod 2014.godine

7

Tabela 3. Ostvarena proizvodnja osnovnih ratarskih useva u 2014.godini i 2015.godini.

na području Vojvodine

t

Proizvodnja u

2014.godini Proizvodnja u 2015.godini Index 2015/2014.

ha t/ha tona ha t/ha tona ha t/ha tona

Kukuruz 609.911 8,8 5.361.294 574.399 5,8 3.359.140 94,18 65,91 62,65

Šećerna repa 61.251 55,6 3.405.275 40.134 52,7 2.113.470 65,52 64,78 62,06

Suncokret 159.227 3,0 473.103 152.537 2,7 409.880 95,80 90,00 86,64

Soja 141.550 3,6 506.403 170.121 2,5 424.619 120,18 69,44 83,85

Izvor podataka: RZS

Ostvarena proizvodnja osnovnih ratarskih useva u 2015.godini u Vojvodini manja je u

odnosu na prošlu godinu.

-Kukuruz. Toplo i suvo vreme uslovilo je da berba kukuruza počne skoro mesec dana

ranije od uobičajenog roka. Na početku berbe zabeleženi su niski prinosi kao posledica suše.

Prema podacima RZS ostvaren je prinos od 5,8 t/ha, koji je za 34% manji u odnosu na

prethodnu godinu. Proizvodnja kukuruza roda 2015.godine iznosi 3,3 miliona tona, što je za

37% manje u odnosu na ostvarenu proizvodnju u 2014.godini.

Ekonomska 2014/2015.godina za kukuruz završena sa rekordnim izvozom od 3

miliona tona što je za 67% više nego u istom periodu prošle godine. (grafikon 4).

Graf. 4. Izvoz kukuruza roda 2013. i 2014.godine iz Srbije

-Suncokret. Žetva suncokreta u Vojvodini završena je krajem septembra. Prema podacima

RZS, prosečan prinos suncokreta u Vojvodini od 2,7 t/ha, manji je za oko 10% manji prinos

nego prethodne godine. Od ukupne proizvodnje suncokreta u Vojvodini može se proizvesti

oko 150.000 tona suncokretovog ulja. Prema podacima PZ "Industrijsko bilje" otkupna cena

suncokreta u 2015.godini bila je 40 din/kg.

10000

60000

110000

160000

210000

260000

310000

360000

410000

460000

Izvoz kukuruza rod 2014 Izvoz kukuruza rod 2013

8

- Soja. Period bez kiše i visoke temperature uticale su na smanjenje prinosa kod soje. Prema

podacima RZS prosečni prinosi soje na područu Vojvodine od 2,50 t/ha, manji su za oko 30%

u odnosu na prošlu godinu.

Prema podacima PZ "Industrijsko bilje" otkupna cena soje u 2015.godini bila je 40

din/kg.

- Šećerna repa. Površine pod šećernom repom su manje za 35% u odnosu na 2014.godinu.

Cena šećerne repe koju su šećerane precizirale prilikom ugovaranja proizvodnje (3,5 din/kg),

nije bila prihvatljiva za poljoprivredne proizvođače. Takođe, i promena uslova iz ugovora

2014.godine i dodatno snižena cena korena, uticala je na smanjenje površina pod šećernom

repom.

Ostvarena proizvodnja od oko 2,1 miliona tona šećerne repe, manja je za 40% nego u

2014.godini. Od ove proizvodnje očekuje se proizvodnja oko 250.000 tona šećera.

Dug period berbe kukuruza i česta kiša u oktobru onemogućavalo je obavljanje setve

pšenice, pa je u optimalnom roku u Vojvodini zasejano svega oko 100.000 ha. Lepo vreme je

omogućilo da se sa setvom pšenice nastavi i u novembru. Jesenja setva na području

Vojvodine obavljena je na 348.767 hektara. Pšenicom je zasejano 289.374 ha. Ulaganja u

ovogodišnju setvu pšenice nešto su veća u odnosu na 2014. godinu.

Graf.5. Kretanje fizičkog obima ukupne poljoprivredne proizvodnje i industrije ( sa

osvrtom na prehrambenu industriju) u Vojvodini

80.0

90.0

100.0

110.0

120.0

130.0

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.

poljoprivredna proiz.( R Srbija) Vojvodina-industrija

Vojvodina-prerađiva. ind. Vojvodina-prehram.ind.

9

Industrija

Industrijska proizvodnja vojvođanskog regiona, u periodu januar-decembar 2015.

godine, veća je za 1,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano po sektorima,

rast obima proizvodnje je potaknut rastom proizvodnje u sektoru prerađivačke industrije za

1,6%. U sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom,

zabeležena je smanjena proizvodna aktivnost (index 78,1%), a u sektoru rudarstva ona je

opala za 7,0%.

Graf. 6. Kretanje industrijske proizvodnje po sektorima za period 2015.g. / 2014.g.

Posmatrano ukupno, rast industrije, na nivou R Srbije u 2015. godini je ostvaren po stopi

od 8,2% i beleži rast u sva tri sektora proizvodnje. Proizvodna aktivnost u sektoru rudarstva

povećana je za 10,5%, u prerađivačkoj industrija za 5,3%, a u sektoru snabdevanja

električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji za 18,8%.

Graf. 7. Kretanje industrijske proizvodnje po sektorima

u XII 2015.godine / XII 2014.godine i ø 2014.godine

Fizički obim industrijske proizvodnje regiona AP Vojvodine, u decembru mesecu 2015.

godine manji je za 9,1% od ostvarene proizvodnje u decembru 2014. godine (R Srbija rast od

11,0%). Pad industrijske proizvodnje u vojvođanskom regionu, u ovom mesecu zabeležen je u

sva tri sektora: u prerađivačkoj industriji za 9,3%, u snabdevanju električnom energijom,

gasom, parom i klimatizaciji za 7,0% i u sektoru rudarstva za 5,6%. Decembarska industrijska

108.2 110.5 105.3

118.8

101.393.0

101.678.1

60

80

100

120

140

Industrija-ukupno rudarstvo prerađivačka industrijasnabdevanje el.energ.gas

R Srbija Index I-XII 2015 / I-XII 2014

118.3

125.5

108.9152.3

102.8 91.4 102.8

207.2

111.0

137.0

100.6144.5

90.9 94.4 90.7 93.0

0

40

80

120

160

200

240Index XII 2015 / ø 2014

10

proizvodnja vojvođanskog regiona je veća od prosečanog nivoa proizvodnje u 2014. godini

(za 2,8%) i to kao rezultat, pre svega, većeg obima prehrambene industrije za 1,8%,

proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda za 3,2%, proizvodnje derivata nafte za 9,1% i

proizvodnje hemijskih proizvoda za 14,3%.

Graf. 8. Indeksi industrijske proizvodnje (mesec 2015/Ø2014=100)

sa trendom kretanja

U periodu januar-decembar 2015. godine u odnosu na isti period 2014. godine,

posmatrano po nameni proizvodnje, a sa aspekta visine učešća u ukupnoj industrijskoj

proizvodnji regiona AP Vojvodine, zabeležen je:

Graf. 9. Industrijska proizvodnja po nameni

u 2015. godini (učešće u %)

pad proizvodnje od 1,7% kod netrajnih proizvoda za široku potrošnju (učešće 49,2%),

pad proizvodnje od 0,1% kod intermedijarnih proizvoda, osim energije (učešće 25,2%),

rast proizvodnje od 5,4% kod energije (učešće 17,9%),

rast proizvodnje od 13,9% kod kapitalnih proizvoda (učešće 7,2%) i

pad proizvodnje od 15,4% kod trajnih proizvoda za široku potrošnju (učešće 0,5%).

85.1

85.8

97.0

100.2

101.3

103.0

101.598.7

93.7

120.8

115.6

115.9

85.487.6

103.3

101.5103.0

104.4

100.396.6

103.6

113.7113.2

102.8

87.488.8

101.0

97.7

87.089.0

90.6

87.290.0

102.7

98.0 99.8

91.0

93.7

108.6105.4

109.8

113.5

109.6

105.3

108.8

117.9116.4

118.3

70

80

90

100

110

120

130

I

2014

II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I

2015

II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

AP Vojvodina Republika Srbija Power (AP Vojvodina) Power (Republika Srbija)

Netrajni

proizvodi za

široku

potrošnju

49,2%

Intermedijar

ni proizvodi,

osim

energije

25,2%

Energija

17,9%

Kapitalni

proizvodi

7,2%

Trajni

proizvodi za

široku

potrošnju

0,5%

11

U prerađivačkoj industriji (čiji obim proizvodnje u ovom periodu čini 92,5% ukupne

industrije Vojvodine) zabeležena je međugodišnja stopa rasta od 1,6% koja je podržana

rastom u 9 od ukupno 24 oblasti prerađivačke industrije. Učešće oblasti koje beleže trend

rasta čine 47,3% prerađivačke industrije regiona.

Najizrazitiji rast ostvaren je u proizvodnji farmaceutskih proizvoda za 7,3% (učešće

14,9%), u proizvodnji derivata nafte za 7,8% (učešće 10,5%), u proizvodnji hemijskih

proizvoda za 3,4% (učešće 7,6%), proizvodnji pića za 1,0% (učešće 4,6%), u proizvodnji

mašina i opreme za 25,3% (učešće 3,0%) i rast u proizvodnji duvanskih proizvoda za 39,5%

(učešće 1,7%).

Najizrazitiji pad sa najvećim uticajem na trend kretanja prerađivačke industrije je pad

proizvodnje prehrambenih proizvoda od 3,5% (učešće 30,6%), proizvodnje proizvoda od

gume i plastike od 0,8% (učešće 4,0%), proizvodnje električne opreme od 3,5% (ućešće

3,1%), proizvodnje motornih vozila i prikolica od 7,7% (učešće 2,2%), proizvodnje metalnih

proizvoda od 9,0% (učešće od 2,1%) i pad proizvodnje osnovnih metala od 13,5% (učešće

1,9%).

Graf. 10. Struktura prerađivačke industrije po oblastima

za decembar 2015. godine (učešće u %)

Posmatrano po oblastima i veličini uticaja na kretanje ukupne prerađivačke industrije

regiona, u periodu januar-decembar 2015. godine u odnosu na isti period 2014. godine, prvih

pet ostvarile su:

proizvodnja prehrambenih proizvoda (učešće 30,6%), pad od 3,5%,

proizvodnja osnov. farmac. proizvoda i preparata (učešće 14,9%), rast od 7,3%,

proizvodnja derivata nafte (učešće 10,5%), rast od 7,8%,

proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (učešće 7,6%), rast od 3,4% i

proizvodnja pića (učešće 4,6%), rast od 1,0%.

Učešće ovih oblasti u prerađivačkoj industriji je 68,2%.

Zalihe gotovih proizvoda u industriji vojvođanskog regiona u decembru 2015. godine

manje su za 13,6% u odnosu na ostvarene u istom mesecu prethodne godine.

Posmatrano sektorski, zalihe su opale za 13,8% u sektoru prerađivačke industrije, a

porasle su za 1,4% u sektoru rudarstva.

Proiz.

prehrambenih

proizvoda

30,6%

Proiz.

osnov.farmace

utskih

proizvoda i

preparata

14,9%Proiz. derivata

nafte

10,5%

Proiz. hem. i

hemijskih

proizvoda

7,6%

Proiz. pića

4,6%

Proiz.proizvod

a od gume i

plastike

4,0%

Proiz.

električne

opreme

3,1%

Proiz.mašina i

opreme

3,0%

Ostalo

21,7%

12

Posmatrano po nameni proizvoda, zalihe gotovih proizvoda su, u istom periodu,

porasle: kod kapitalnih proizvoda za 13,2%, kod intermedijarnih proizvoda za 6,5%, kod

energije za 10,1%, a opale su kod trajnih proizvoda za široku potrošnju za 16,4% i kod

netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 22,2%.

Tabela 4. Pregled kretanja industrijske proizvodnje u regionu AP Vojvodine

po sektorima, oblastima i granama delatnosti

Naziv Učešće

%

XII 2015

XII 2014

I- XII 2015 I- XII 2014

Industrija-ukupno 100,0 90,9 101,3

B Rudarstvo 7,3 94,4 93,0

C Prerađivačka industrija 92,5 90,7 101,6

D Snabdevanje el. energijom , gasom, parom i klimatiz. 0,2 93,0 78,1

Industrija po nameni proizvodnje

1 Energija 17,9 102,7 105,4

2 Intermedijarni proizvodi, osim energije 25,2 108,7 99,9

3 Kapitalni proizvodi 7,2 93,4 113,9

4 Trajni proizvodi za široku potrošnju 0,5 89,6 84,6

5 Netrajni proizvodi za široku potrošnju 49,2 80,2 98,3,

Industrija po sektorima i oblastima proizvodnje

B Rudarstvo 100,0

B 05 Eksploatacija uglja 0,1 60,2 97,6

B 06 Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa 7,1 94,8 93,0

B 08 Ostalo rudarstvo 0,1 256,2 86,7

C Prerađivačka industrija 100,0

C 10 Proizvodnja prehrambenih proizvoda 30,6 72,7 96,5

C 11 Proizvodnja pića 4,6 90,7 101,0

C 12 Proizvodnja duvanskih proizvoda 1,7 98,9 139,5

C 13 Proizvodnja tekstila 0,3 97,7 95,7

C 14 Proizvodnja odevnih predmeta 1,2 116,7 99,4

C 15 Proizvodnja kože i predmeta od kože 0,3 93,9 72,7

C 16 Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja 0,3 98,6 98,2

C 17 Proizvodnja papira i proizvoda od papira 1,3 96,6 88,3

C 18 Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa 0,7 106,0 83,3

C 19 Proizvodnja koksa i derivata nafte 10,5 104,6 107,8

C 20 Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 7,6 132,3 103,4

C 21 Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata 14,9 97,1 107,3

C 22 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 4,0 123,7 99,2

C 23 Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala 1,4 119,9 103,6

C 24 Proizvodnja osnovnih metala 1,9 82,5 86,5

C 25 Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 2,1 130,9 91,0

C 27 Proizvodnja električne opreme 3,1 99,5 96,5

C 28 Proizvodnja nepomenutih mašina i opreme 3,0 67,0 125,3

C 29 Proizvodnja motornih vozila i prikolica 2,2 88,8 92,3

C 31 Proizvodnja nameštaja 0,2 91,6 73,1

C 32 Ostale prerađivačke delatnosti 0,5 138,2 146,0

D 35 Snabdevanje el. energijom, gasom i parom 0,2 93,0 78,1

13

Robna razmena sa inostranstvom

U 2015. godini, ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene R Srbije iskazana u

dolarima iznosi 31,6 mlrd USD, što je za 10,9% manje u odnosu na prethodnu godinu (zbog

značajnog jačanja kursa dolara koji je otopočeo u trćem kvartalu prethodne godine), a

izraženo u evrima, zabeležen je rast vrednosti spoljnotrgovinske razmene od 6,6% (ukupna

vrednost razmene je 28,4 mlrd evra).

Tabela 5. Kretanje robne razmene R Srbije sa inostranstvom u mil. USD

I-XII 2014. I-XII 2015. Index

I-XII 2015.

I-XII 2014.

Izvoz 14.845,2 13.365,2 90,0%

Uvoz 20.609,1 18.216,2 88,4%

Ukupno robna razmena 35.454,3 31.581,4 89,1%

Saldo robne razmene -5.763,9 -4.851,0 84,2%

%pokrivenosti uvoza izvozom 72,0 73,4 Izvor podataka: Saopštenje ST 12, br. 24, RZS RS

Od ukupno realizovane spoljnotrgovinske razmene R Srbije, vojvođanski privrednici

su realizovali 29,8% i to u ukupnom izvozu su učestvovali sa 32,1%, a u ukupnom uvozu sa

28,1%. Iz razmene je ostvaren spoljnotrgovinski deficit u iznosu od 829,5 mil. USD i manji je

za 26,6% od zabeleženog deficita u 2014. godini, a u ukupnom deficitu na nivou R Srbije (

koji iznosi 4.851,0 mil.USD) učestvuje sa 17,1%.

Tabela 6. Kretanje robne razmene regiona Vojvodine sa inostranstvom u mil.USD

I-XII 2014. I-XII 2015. Index

I-XII 2015.

I-XII 2014.

% učešća

u

R.Srbije

Izvoz 4.975,5 4.289,1 86,2 32,1

Uvoz 6.104,8 5.118,6 83,8 28,1

Ukupno robna razmena 11.080,3 9.407,7 84,9 29,8

Saldo robne razmene -1.129,4 -829,5 73,4 17,1

%pokrivenosti uvoza izvozom 81,5 83,8 Izvor podataka: Saopštenje ST 12, br. 24, RZS RS

U 2015. godini, ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene vojvođanskog regiona

iznosila je 9,4 mlrd USD i 15,1% je manja u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost izvoza je

4,3 mlrd USD i beleži pad od 13,8%, a vrednost uvoza iznosi 5,1 mlrd USD i beleži

smanjenje od 16,2% u odnosu na prethodnu godinu.

Istovremeno je zabeleženo povećanje pokrivenosti uvoza izvozom sa 81,5% na 83,8%.

Povećanje pokrivenosti uvoza izvozom je rezultat većeg smanjenja uvoza u odnosu na

smanjenje izvoza.

Izraženo u evrima, u 2015. godini, vrednost spoljnotrgovinske razmene regiona

Vojvodine iznosi 8,5 mlrd evra (međugodišnja stopa rasta je 1,6%), vrednost realizovanog

izvoza je 3,9 mlrd. evra (međug. stopa rasta je 3,2%), a vrednost uvoza 4,6 mlrd evra (međug.

14

stopa rasta je 0,3%). Deficit spoljnotgovinske razmene vojvođanskog regiona izražen u

evrima iznosi 742,2 mil. evra i za 12,5% je manji u odnosu deficit u prethodnoj godini.

Graf. 11. Pregled kretanja robne razmene regiona Vojvodine (u mil. USD)

Izvor podataka: Saopštenje ST 12 br.24, RZS RS

Graf .12. Mesečna dinamika kretanja izvoza i uvoza regiona Vojvodine (u mil. USD)


Na nivou R Srbije, u 2015. godini, realizovan je izvoz u vrednosti 13,4 mlrd USD, a

to je za 10,0% manje u odnosu na prethodnu godinu. Na pad izvoza, posmatrano po sektorima

SMTK, najviše je uticao pad izvoza: drumskih vozila (za 23,6%), električnih mašina i aparata

(za 11,4%), žitarica i proizvoda na bazi žita (za 18,9%), obojenih metala (za 4,9%), proizvoda

od metala (za 14,2%), odevnih predmeta (za 16,2%), gvožđa i čelika (za 0,3%), proizvoda od

kaučuka (za 0,9%) i raznih gotovih proizvoda (za 16,1%).

4,975.5

4,289.1

6,104.8

5,118.6

-1,129.4-829.5

-2,000

-1,000

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

2014.godina 2015.godina

Izvoz Uvoz Bilans robne razmene

200

250

300

350

400

450

500

550

600

650

700

I

2013


2014


2015


IZVOZ UVOZ

15

Graf .13. Pregled kretanja vrednosti izvoza i uvoza R Srbije

ukupno i po regionima


Posmatrano regionalno (NUTS2), obračunato u USD, u 2015. godini u odnosu na

prethodnu godinu, zabeležen je pad izvoza u skoro svim regionima: u Beogradskom regionu

za 5,2%, u regionu Vojvodine za 13,8%, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 16,7%, dok

je rast izvoza zabeležen u regionu Južne i Istočne Srbije od 7,6%.

Ukupna vrednost uvoza na nivou R Srbije iznosi 18,2 mlrd USD i manja je za 11,6% u

odnosu na prethodnu godinu, kao rezultat smanjenja vrednosti uvoza: u Beogradskom regionu

za 9,7%, u regionu Vojvodine i regionu Šumadije i Zapadne Srbije za po 16,2%, dok je

vrednost uvoza porasla u regionu Južne i Istočne Šumadije za 2,3%. Regionalno posmatranje

realizacije uvoza i izvoza nije pokazatelj od značaja, jer se određuje po sedištu izvoznika i

uvoznika, a ne po mestu proizvodnje ili utroška. (Na primer, u uvozu vojvođanskog regiona,

27,5% vrednosti odnosi se na energente, koji se koriste za potrebe svih regiona.)

Na bazi podataka RZS R Srbije, obračunatih u USD, u 2015. godini, u ukupnom

izvozu, region Vojvodine učestvuje sa 32,1%, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 28,9%,

Beogradski region sa 22,8% i region Južne i Istočne Srbije učestvuje sa 16,1%; od ukupnog

izvoza 0,1% vrednosti nije razvrstano po regionima.

Graf. 14. Učešće regiona (NUTS2) u ukupnom izvozu i uvozu


90.094.8

86.2

83.3

107.6

88.4 90.3

83.8

83.8

102.3

70

80

90

100

110

R Srbija Beogradski

region

Region

Vojvodine

Reg. Šumadije i

Zap.Srbije

Reg.Južne i

Istočne Srbije

Izvoz Uvoz

22.8

43.7

32.1

28.1

28.9

17.2

16.1 10.2

% učešća u izvozu % učešča u uvozu

Region Južne i Istočne Srbije

Region Šumadije i Zapadne

Srbije

Region Vojvodine*

Beogradski region

16

U realizaciji uvoza, Beogradski region je učestvovao sa 43,7%, region Vojvodine sa 28,1%, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 17,2% i region Južne i Istočne Srbije sa 10,2%.

Od ukupnog uvoza 0,8% vrednosti je nerazvrstano po teritorijama.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. Tako se uvoz nafte i gasa, evidentira u Regionu AP Vojvodine i manji

deo u Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju R Srbije. *

Graf. 15. Pregled realizovane vrednosti robne razmene R Srbije

po regionima (NUTS2) u I-XII 2015. godine


Struktura robne razmene Vojvodine sa inostranstvom - po nameni proizvoda

U ostvarenom izvozu regiona Vojvodine u 2015. godini, posmatrano po namenama

proizvoda, dominantnu vrednost ima izvoz intermedijalnih proizvoda (1.274,2 mil.USD) koji

čini 29,7% izvoza i manji je za 17,8% od ostvarenog u 2014. godini. Sa aspekta industrijskih

grupacija, prema ekonomskoj nameni, najveći pad je zabeležen u izvozu grupe energenata

(39,8%), kod izvoza intermedijalnih proizvoda (17,8%) i netrajnih proizvoda za široku

potrošnju (14,8%) u odnosu na realizovan izvoz u prethodnoj godini. Pozitivno je to što je

zabeležen rast izvoza trajnih proizvoda za široku potrošnju od 8,5% i kapitalnih proizvoda od

2,3% u odnosu na realizovanu vrednost izvoza u prethodnoj godini.

Graf. 16. Struktura izvoza - po nameni proizvoda

Izvoz netrajnih proizvoda za široku

potrošnju (1.159,1mil.USD) predstavlja 27,0%

ukupnog izvoza; izvoz kapitalnih proizvoda

(806,3mil.USD) predstavlja 18,8%; izvoz

energenata (262,4 mil.USD) predstavlja 6,1%

ukupnog izvoza; izvoz trajnih proizvoda za

široku potrošnju (178,0 mil.USD) čini tek

4,2%; izvoz neklasifikovanih proizvoda po

nameni (609,1mil.USD) u strukturi čini 14,2%

izvezenih proizvoda .

3,048.94,289.1 3,867.5

2,149.4

7,957.3

5,118.6

3,141.71,852.7

-4,908.4

-829.5

725.8 296.7

Beogradski region Region Vojvodine Šumadija i Zap.

Srbija

Južna i Istočna

Srbija

Izvoz Uvoz bilans

Energija

6,1%Intermedij

alni

proizvodi

29,7%

Kapitalni

proizvodi

18,8%

Trajni

proiz.za

široku

potrošnju

4,2%

Netrajni

proiz.za

široku

potrošnju

27,0%

Neklasifik

ovano po

nameni

EU

14,2%

17

Tabela 7. Kretanje i struktura izvoza regionaVojvodine - po nameni proizvoda

I Z V O Z I-XII 2014. % učešća I-XII 2015. % učešća Index

I-XII 2015.

I-XII 2014.

Energija 436,1 8,8 262,4 6,1 60,2

Intermedijalni proizvodi 1.550,7 31,2 1.274,2 29,7 82,2

Kapitalni proizvodi 788,1 15,8 806,3 18,8 102,3

Trajni proizv. za široku potrošnju 164 3,3 178,0 4,2 108,5

Netrajni proizv. za široku potrošnju 1.360,8 27,4 1.159,1 27,0 85,2

Neklasifikovano po nameni EU 675,8 13,6 609,1 14,2 90,1

UKUPNO: 4.975,5 100,0 4.289,1 100,0 86,2


Graf. 17. Struktura uvoza - po nameni proizvoda

Na uvoznoj strani, procentualno je

najviše uvezeno intermedijalnih proizvoda

(30,3%), a zabeleženo je smanjenje vrednosti

uvoza za 10,1% u odnosu na 2014. godinu; uvoz

energenata je smanjen za 31,2% i učestvuje sa

29,9% u ukupnom uvozu vojvođanskog regiona;

uvoz kapitalnih proizvoda čini 15,5% uvoza,

(smanjenje od 8,1%), dok je uvoz netrajnih

proizvoda za široku potrošnju smanjen za 16,2%

i predstavlja 9,7% ukupnog uvoza; uvoz trajnih

proizvoda za široku potrošnju je najmanje

smanjen (za 2,9%) i isti predstavlja 1,4%

ukupnog uvoza; uvoz neklasifikovanih

proizvoda je jedini zabeležio povećanje i to od 7,7% sa učešćem od 13,2% u ukupnom uvozu

Vojvodine.

Tabela 8. Kretanje uvoza Vojvodine - po nameni proizvoda (mil.USD)

U V O Z I-XII 2014. % učešća I-XII 2015. % učešća Index

I-XII 2015.

I-XII 2014.

Energija 2221,0 36,4 1.528,7 29,9 68,8

Intermedijalni proizvodi 1.728,2 28,3 1.553,4 30,3 89,9

Kapitalni proizvodi 862,3 14,1 792,7 15,5 91,9

Trajni proizv. za široku potrošnju 72,2 1,2 70,1 1,4 97,1

Netrajni proizv. za široku potrošnju 592,3 9,7 496,4 9,7 83,8

Neklasifikovano po nameni EU 628,8 10,3 677,3 13,2 107,7

UKUPNO: 6.104,8 100,0 5.118,6 100,0 83,8


Energija

29,9%

Intermedij

alni

proizvodi

30,3%

Kapitalni

proizvodi

15,5%

Trajni

proiz.za

široku

potrošnju

1,4%

Netrajni

proiz.za

široku

potrošnju

9,7%

Neklasifik

ovano po

nameni

EU

13,2%

18

Struktura robne razmene Vojvodine sa inostranstvom - po proizvodima

Godinama unazad u strukturi robne razmene AP Vojvodine sa inostranstvom uočava

se znatno veći broj proizvoda koji se uvoze u odnosu na broj izvoznih proizvoda što je

prisutno i u 2015. godini. Naime, u izvozu je zastupljeno 4.625 proizvoda, dok je na uvoznoj

strani zastupljeno 6.324 proizvoda.

U tabeli je dat pregled dvadeset najznačajnijih izvoznih i uvoznih proizvoda. Prvih

dvadeset proizvoda u izvozu čini 36,0% ukupnog izvoza a prvih dvadeset proizvoda u uvozu

čini 37,0% ukupnog uvoza.

Tabela 9. Najznačajniji proizvodi u robnoj razmeni Vojvodine u 000 USD

IZVOZ Vrednost %

učešća UVOZ Vrednost

%

učešća

Kukuruz,ostalo 284.870 6,3 Nafta,sirova, ostalo 756.312 14,7

Ostali lekovi,za maloprodaju 117.936 2,6 Gas prirodni u gas. Stanju 537.267 10,5

Setovi provodnika za paljenje 110.495 2,4 Automobili, dizel, polovni 57.012 1,1

Šećer beli 102.628 2,3 Setovi provodnika za paljenje 53.546 1,0

Ost.del. i prib. za motorna vozila 85.716 1,9 Ulja za podmazivanj 51.097 1,0

Pšenica i napolica, ostalo 80.411 1,8 Gasna ulja teška 39.374 0,8

Delovi za klipne motore 80.057 1,8 Soja u zrnu, lomljena, drobljena 37.841 0,7

Polietilen, veće spec. gustine 77.927 1,7 Đubriva koja sadrže N, P i K 33.940 0,7

Ulje od suncokreta, jestivo 75.749 1,7 Ost. proizv. od plastičnih masa 33.454 0,7

Gvožđe,nelegirani čelik u prim.obl 71.066 1,6 Del.za maš. iz tr. br. 8501 i 8502 32.725 0,6

Cirkulac. pumpe za grejne sisteme 69.006 1,5 Delovi izolacioni od plast. Mase 30.585 0,6

Gasna ulja teška 65.340 1,4 Urea 29.195 0,6

Butumen od nafte 62.083 1,4 Delovi pumpi, ostali 28.516 0,6

Motorni benzin 60.430 1,3 Banane,ostale, sveže 25.772 0,5

Delovi obuće, od kože 50.706 1,1 Ulja teška, za podmazivanje 25.015 0,5

Oprema za dijalizu (vešt. bubrezi) 49.973 1,1 Šleperi za poluprikolice, novi 24.858 0,5

Creva veštačka od očv. belančevina 47.607 1,1 Kafa, sa kofeinom, nepržena 24.816 0,5

Delovi za sedišta od ost.materijala 45.938 1,0 Amonijum nitrat ostalo 24.542 0,5

Propen (propilen) 45.178 1,0 Otpaci,ostaci od gvožđa,čelika 23.141 0,5

Pokrivači podova i tapete 45.174 1,0 Imitacije dragog/poludr.kamenja 23.103 0,4

Izvor podataka: Informacioni centar PKV

Kukuruz je i dalje prvi izvozni prozvod vojvođanskog regiona. U 2015. godini

vojvođanski privrednici su realizovali izvoz kukuruza u vrednosti od 285 mil. USD, a to je za

27,2% manje u odnosu na postignutu izvoznu vrednost u 2014. godini.

„Za rast izvoza ali i za podsticanje domaćih i stranih investicija u sektore orijentisane

ka izvoztu važno je da kurs dinara bude konkurentan. U globalizovanom svetu u kome su

uglavnom ukinute carinske i vancarinske barijere za trgovinu, kao i barijere za kretanje

kapitala, politika umereno potcenjene valute je jedan od najjeftinijih načina za održavanje

konkurentnosti privrede i podsticanje njenog rasta.“ (Izvor FREN)

19

U 2015. godini dinar je prema američkom dolaru oslabio za 10,6%, što se odrazilo na

obračun vrednosti izvoza u dolarima. U odnosu na realizovanu vrednost izvoza u prethodnoj

godini, obračunatu u dolarima, pad izvoza je zabeležen kod svih značajnijih izvoznih

proizvoda, osim kod: pšenice (rast od 12,7%), delova i pribora za motorna vozila (rast od

24,1%) i delova za klipne motore (23,4%).

Robna razmena sa inostranstvom - po najznačajnijim tržištima

U 2015.godini vojvođanski privrednici su ostvarili najznačajniji izvoz u zemlje

Evropske Unije (65,1%), izvoz u zemlje CEFTA regiona predstavlja 21,7%, dok izvoz u

Ostale zemlje predstavlja 13,2% ukupnog izvoza.

Najveći deo uvoza ostvaren je iz zemalja EU i predstavlja 52,1%, uvoz iz Ostalih

zemalja čini 44,5%, zbog uvoza iz Ruske Federacije koji sam čini 26,4% ukupnog

vojvođanskog uvoza. Uvoz iz zemalja CEFTA regiona čini svega 3,4% ukupnog uvoza

vojvođanskog regiona.

Region Vojvodine u 2015. godini, je imao pozitivan saldo robne razmene sa tržištem

zemalja EU u iznosu od 268 mil.USD i sa zemljama CEFTA regiona u iznosu od 806

mil.USD. Vrednost deficita iz razmene sa tzv. Ostalim zemljama i dalje premašuje vrednost

ukupnog vojvođanskog deficita (zbog uvoza nafte i gasa), a pozitivan saldo iz razmene sa

zemljama EU i zemljama CEFTA regiona bitno utiče na ukupan spoljnotrgovinski saldo AP

Vojvodine.

U poređenju sa 2014. godinom, došlo je do promena u strukturi robne razmene AP

Vojvodine sa inostranstvom, posmatrano po najznačajnijim grupacijama zemalja. Naime,

evidentno je povećanje učešća izvoza u zemlje EU (za 2,4%) kao i učešće uvoza iz ovih

zemalja (sa 47,7% na 52,1%). Istovremeno, došlo je do smanjenja učešća izvoza u zemlje

CEFTA regiona (za 0,8%), kao i učešća uvoza iz navedenog regiona (za 0,4%). Takođe,

smanjeno je učešće izvoza u region Ostalih zemalja (sa 14,8% na 13,2%), uz istovremeno

smanjenje učešća uvoza (sa 48,5% na 44,5%).

Tabela 10. Pregled učešća robne razmene Vojvodine sa inostranstvom po tržištima u 000 USD

EU %

učešća

CEFTA

region

%

učešća

Ostale

zemlje

%

učešća

IZVOZ 2.945.641 65,1 981.441 21,7 595.259 13,2

UVOZ 2.677.513 52,1 175.540 3,4 2.286.408 44,5

UKUPNO 5.623.154 58,2 1.156.981 12,0 2.881.667 29,8

SALDO 268.128 805.901 -1.691.149 274,0

% pokrivenosti

uvoza izvozom 110,0 559,1 26,0


20

Graf.18. Struktura izvoza Vojvodine Graf.19. Struktura uvoza Vojvodine po tržištima po tržištima

Izvor podataka: Informacioni centar PKV Izvor podataka: Informacioni centar PKV

Graf.20. Struktura spoljnotrgovinske razmene Vojvodine po tržištima


Robna razmena sa inostranstvom - po najznačajnijim zemljama

U 2015. godini vojvođanski privrednici su ostvarili robnu razmenu sa preko 150

zemalja sveta, pri čemu je izvoz realizovan u 127 zemalja, dok je uvezeno robe iz 152 zemlje

sveta. Robna razmena u vrednosti preko 150 mil.USD AP Vojvodina je ostvarila sa 25

zemalja. Najveći obim razmene od preko milijarde dolara ostvaren je u razmeni sa Ruskom

Federacijom (1,6 mlrd USD) i sa Nemačkom (1,0 mlrd USD). Robna razmena od preko 500

miliona dolara ostvarena je sa tri zemlje i to sa: Italijom (888,7 mil.USD), Rumunijom ( 620,7

mil.USD) i sa BiH (578,2 mil.USD). Preko 200 miliona dolara ostvareno je u razmeni sa:

Mađarskom (460,0 mil.USD), Hrvatskom (370,5 mil.USD), Austrijom (310,7 mil.USD),

Francuskom (287,9 mil.USD), Kinom (285,4 mil.USD), Slovenijom (268,6 mil.USD) i sa

Bugarskom (201,8 mil.USD) dok je sa: R. Makedonijom, Crnom Gorom, Turskom, Češkom

Republikom i Poljskom ostvarena razmena u vrednosti preko 150 mil. dolara.

Od prvih petnaest zemalja, po veličini robne razmene, AP Vojvodina je ostvarila

spoljnotrgovinski suficit u razmeni sa Nemačkom, Rumunijom, BiH, Hrvatskom, Slovenijom,

Bugarskom, R. Makedonijom i Crnom Gorom.

EU

65,1%

CEFTA

region

21,7%

Ostale

zemlje

13,2%

EU

52,1%

CEFTA

region

3,4%

Ostale

zemlje

44,5%

EU

58,2%

CEFTA

region

12,0%

Ostale

zemlje

29,8%

21

Taabela 11. Robna razmena Vojvodine sa inostranstvom u 000 USD

IZVOZ UVOZ UKUPNO % učešća

Ruska federacija 287.282 1.358.780 1.646.062 17,0

Nemačka 523.377 500.672 1.024.049 10,6

Italija 412.837 475.886 888.723 9,2

Rumunija 482.848 137.843 620.691 6,4

Bosna i Hercegovina 480.552 97.630 578.182 6,0

Mađarska 218.855 241.182 460.037 4,8

Hrvatska 188.083 182.465 370.548 3,8

Austrija 134.345 176.349 310.694 3,2

Francuska 130.353 157.544 287.897 3,0

Kina 7.211 278.168 285.379 3,0

Slovenija 140.208 128.387 268.595 2,8

Bugarska 161.260 40.524 201.784 2,1

Republika Makedonija 150.099 30.834 180.933 1,9

Crna Gora 160.563 12.112 172.675 1,8

Turska 73.714 92.657 166.371 1,7 Izvor podataka: Informacioni centar PKV

Graf.21. Najznačajnije zemlje u ukupnoj razmeni Vojvodine


Najznačajniji izvoz je realizovan u: Nemačku (523,4 mil.USD), Rumuniju ( 482,8

mil.USD), BiH (480,6 mil.USD), Italiju (412,8 mil.USD), Rusku Federaciju (287,3 mil.USD),

Mađarsku (218,9 mil.USD), Hrvatsku (188,1 mil.USD), Bugarsku (161,3 mil.USD), Crnu

Goru (160,6 mil.USD) i u R. Makedoniju (150,1 mil.USD), dok je u ostale zemlje izvoz

ostvaren u iznosu manjem od 150 mil.USD.

Na uvoznoj strani Ruska Federacija je na standardnom prvom mestu sa ostvarenim

uvozom od preko 1,3 mlrd USD i čini 26,4% ukupnog uvoza (zbog uvoza nafte i gasa). Iz još

sedam zemalja vrednost ostvarenog uvoza je preko 150 mil. USD i to iz: Nemačke (500,7 mil. USD), Italije (475,9 mil. USD), Kine (278,2 mil. USD), Mađarske (241,2 mil. USD), Hrvatske

(182,5 mil. USD), Austrije (176,3 mil. USD) i Francuske (157,5 mil. USD).

U 2015. godini zabeleženo je neznatno smanjenje broja zemalja u koje se ostvaruje

izvoz u vrednosti preko 150 mil.USD (u 2014. godini 11 zemalja, a u 2015. godini 10

zemalja), iz kojih se uvozi (2014. godine bilo 9 zemalja, a sada 8) kao i broja zemalja sa

17,0%

10,6%

9,2%

6,4%

6,0%

Ruska federacija

Nemačka

Italija

Rumunija

Bosna i Hercegovina

22

kojima se ostvaruje ukupna robna razmena u iznosu preko 150 mil.USD (u 2014. godini 18

zemalja, a u 2015.godini 16 zemalja).

Tabela 12. Vrednost i struktura izvoza i uvoza po zemljama u razmeni sa Vojvodinom

u 000 USD

IZVOZ vrednost % učešća UVOZ vrednost % učešća

Nemačka 523.377 11,6 Ruska federacija 1.358.780 26,4

Rumunija 482.848 10,7 Nemačka 500.672 9,7

Bosna i Hercegovina 480.552 10,6 Italija 475.886 9,3

Italija 412.837 9,1 Kina 278.168 5,4

Ruska federacija 287.282 6,4 Mađarska 241.182 4,7

Mađarska 218.855 4,8 Hrvatska 182.465 3,6

Hrvatska 188.083 4,2 Austrija 176.349 3,4

Bugarska 161.260 3,6 Francuska 157.544 3,1

Crna Gora 160.563 3,6 Rumunija 137.843 2,7

Republika Makedonija 150.099 3,3 Slovenija 128.387 2,5 Izvor podataka: Informacioni centar PKV

Graf. 22. Najznačajnije zemlje u izvozu Vojvodine


Graf. 23. Najznačajnije zemlje u uvozu Vojvodine


11,6%

10,7%

10,6%

9,1%

6,4%

Nemačka

Rumunija

Bosna i Hercegovina

Italija

Ruska federacija

26,4%

9,7%

9,3%

5,4%

4,7%

Ruska federacija

Nemačka

Italija

Kina

Mađarska

23

Promet robe u trgovini na malo Promet robe u trgovini na malo u Vojvodini, u decembru 2015. godine u odnosu na

decembar prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 5,1%, a u stalnim cenama za 5,0%.

Međugodišnji rast prometa robe u trgovini na malo u R Srbiji računato za decembar

mesec 2015.godine, u tekućim cenama je 5,0%, a u stalnim cenama 5,4%.

Poredeći nivo prometa robe u trgovinama na malo u Vojvodini, u decembru mesecu

2015.godine, sa prosečnim nivoom prometa u 2014.godini, računato u tekućim cenama, veći

je za 13,4%, a računato u stalnim cenama, zabeležen je rast od 15,0%.

Nivo prometa u trgovini na malo, računato za R Srbiju, u decembru mesecu

2015.godine, u odnosu na prosečan promet u 2014.godini, računato u tekućim cenama, veći je

za 16,5%, a računato u stalnim cenama, zabeležen je rast od 18,5%.

Graf. 24. Indeksi prometa robe u trgovini na malo (mesec/Ø2014=100)

U odnosu na prethodni mesec, u vojvođanskom regionu, decembarski promet robe je

veći u tekućim cenama za 12,7%, a u stalnim cenama za 13,4%.

Graf. 25. Pregled kretanja pokazatelja ekonomske aktivnosti u odnosu na promet

trgovine na malo (desezoni. indexi; 2008=100)

Izvor: NBS

60

70

80

90

100

110

120

130

I

2014


2015


AP Vojvodina R Srbija

60

65

70

75

80

85

90

95

100

105

91

94

97

100

103

I

2007.

III I

2008.

III I

2009.

III I

2010.

III I

2011.

III I

2012.

III I

2013.

III I

2014.

III I

2015.

III

БДП (л.с.) Индустријска производња (д.с.) Трговина на мало (д.с.)

24

Kretanje cena i inflacije

Potrošačke cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru mesecu 2015. godine,

u odnosu na prethodni mesec su manje za 0,2%. U poređenju sa decembrom 2014. godine,

potrošačke cene su povećane za 1,5%, dok prosečan godišnji rast iznosi 1,9%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni

potrošnje, u decembru 2015. godine, u odnosu na decembar 2014. godine, pad cena je

zabeležen u grupi Transport (-2,0%), Odeća i obuća (-1,0%) i Hrana i bezalkoholna pića (-

0,1%).

Rast cena zabeležen je u grupama: Alkoholna pića i duvan (+8,8%), Stan, voda,

električna energija, gas i druga goriva (+4,4%), Rekreacija i kultura (+3,8%), Komunikacije

(+2,9%), Obrazovanje (+2,6%), Restorani i hoteli (+2,4%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće

održavanje stana (+1,9%), Ostala roba i usluge (+1,3%) i u grupi Zdravstvo (+0,8%).

Graf. 26. Godišnja stopa inflacije

Međugodišnja inflacija je u decembru iznosila 1,5%, što je ispod donje granice

dozvoljenog odstupanja od cilja (4 + 1,5%). Izvršni odbor NBS je ocenio da će inflatorni

pritisci i u narednom periodu biti niski. U prilog tome idu niske cene primarnih proizvoda,

naročito nafte, niska inflacija u međunarodnom okruženju, restriktivna fiskalna politika, kao i

još uvek niska agregatna tražnja. Očekuje se postepen rast inflacije i njen povratak u granice

dozvoljenog odstupanja od cilja u drugoj polovini ove godine, čemu će doprineti i dosadašnje

ublažavanje monetarne politike.

Kurs dinara je , sve do pred kraj godine, bio stabilan i gotovo nepromenjen, što je takođe

uticalo na nisku inflaciju.

12.812.4

11.211.4

9.99.8

8.6

7.3

4.9

2.2

1.6

2.2

3.12.6

2.3 2.1 2.1

1.3

2.1

1.5

2.1

1.8

2.41.7

0.10.8

1.9 1.8 1.51.9

1.0

2.1

1.4 1.4 1.3 1.5

0

2

4

6

8

10

12

14

I

2013


2014


2015


Inflacija merena indeksima potrošačkih cena

25

Zaposlenost i zarade

Republički zavod za statistiku (RZS) krajem 2015. godine je objavio revidirane

podatke iz Ankete o radnoj snazi za 2014. godinu, koji su radi postizanja međunarodne

uporedivosti, usaglašeni sa preporukama Evrostata. Zbog primene nove prakse u sprovođenju

Ankete, ocene o kontigentu radne snage do kojih se došlo u 2015. godini u odnosu na 2014.

godinu ne treba posmatrati kao apsolutne i precizne, već samo kao indikativne. Sistem

ocenjivanja je unapređen jer prati i podatke o broju formalno zaposlenih iz Centralnog registra

obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).

Tabela 13. Stope učešća radne snage, zaposlenosti i nezaposlenosti

u 2014. i 2015. godini ( Revidirani rezultati)

2014.g – revidirani rezultati 2015.g

I

kvartal

II

kvartal

III

kvartal

IV

kvartal I kvartal II kvartal

Stopa učešća radne snage 51.0 52.4 52.3 51.3 50.8 51.4

Stopa nezaposlenosti 21.3 20.9 18.1 17.3 19.2 17.9

Stopa zaposlenosti 40.2 41.5 42.8 42.4 41.0 42.3

Stopa neformalne zaposlenosti 19.7 20.5 22.5 23.2 19.4 18.5

Podaci o kretanjima na tržištu radne snage iz prva dva kvartala 2015. godine, u odnosu

na isti period prethodne godine ukazuju da je na međugodišnjem nivou došlo do izvesnog

prelivanja nezaposlenosti, delom u zaposlenost a delom u neaktivnost.

Tabela 14. Brojno stanje na osnovu koje su izvedeni indikatori Ankete o stanju

tržišta rada u Republici Srbiji u II kvartalu 2015.godine

Anketa o radnoj snazi

II kvartal 2015.godine Ukupno

Aktivno

stanovništvo

Zaposlena

lica

Nezaposlena

lica

Neaktivno

stanovništvo

Ukupno 6.071.726 3.123.204 2.565.712 557.492 2.948.522

15-19 370.784 35.247 15.437 19.810 335.537

20-24 416.191 182.140 108.324 73.816 234.051

25-29 459.532 349.345 250.796 98.549 110.187

30-34 488.695 411.278 319.875 91.403 77.417

35-39 500.470 427.989 354.330 73.659 72.481

40-44 476.458 411.497 358.525 52.972 64.961

45-49 468.633 380.563 334.405 46.158 88.070

50-54 496.592 372.464 322.273 50.191 124.128

55-59 535.307 291.662 255.001 36.660 243.645

60-64 561.473 161.827 148.308 13.519 399.646

65-69 405.808 46.883 46.129 754 358.925

70-74 317.855 30.444 30.444 0 287.411

75 i više godina 573.928 21.866 21.866 0 552.062

26

Republički zavod za statistiku (RZS) je revidirao podatke o registrovanoj zaposlenosti

u Republici Srbiji za 2015. godinu na bazi podataka iz Centralnog registra obaveznog

socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra (SPR), kao i podatke

zaposlenosti za period od 2000. do 2014. godine. Po novoj metodologiji proširen je obuhvat

poslovnih subjekata, pa samim tim i broja zaposlenih u tim subjektima, uključujući sve

modalitete zaposlenosti.

Ukupan broj zaposlenih u 2015. godini bio je 1.995.883 lica. Pored zaposlenih kod

pravnih lica i preduzetnika u radnom odnosu i vanradnog odnosa, kao i lica koja obavljaju

samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preuzetničkih radnji (1.882825

lica), obuhvaćeni su i poljoprivrednici koji su obveznici socojalnog osiguranja i nalaze se u

evidenciji CROSO R Srbije (113.058 poljoprivrednih obveznika).

Posle revidiranja podataka za period 2000.-2014.godinu RZS je objavio podatak,

poredeći stanje zaposlenosti na bazi godišnjeg proseka u 2014.godini sa stanjem zaposlenost u

2015. godini (posmatrano bez poljoprivrednih obveznika), da je zaposlenost viša za 2,0%.

Računato po istom obračunu ( izuzimajući 33.119 registrovanih individualnih

poljoprivrednika), u Vojvodini, na bazi prosečnog stanja u 2015.godini, nije došlo do

povećanja zaposlenosti.

Tabela 15. Registrovana zaposlenost u 2015.godini

(po novoj metodologiji, godišnji prosek)

Na kraju decembra 2015.godine, u Vojvodini je registrovano 210.139 lica koja traže

zaposlenje, od kojih je žena 51,8% ili 108.813. Po strukturi lica koja traže zaposlenje, 174.854

lica su nezaposlena ( aktivna), dok su 28.645 lica privremeno nesposobna ili nespremna za

rad, a za 5.964 lica miruje pravo-po Zakonu i 676 lice traži drugo zaposlenje.

U odnosu na stanje u decembru 2014.godine, broj nezaposlenih u Vojvodini je

smanjen za 5,1% ( za 9.425 lica). Broj nezaposlenih po regionalnim i oblasnim i

Region/

Oblast

2000. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Po novoj

metodologiji

2015.

REPUBLIKA SRBIJA 2.264.376 1.901.198 1.866.170 1.865.614 1.864.783 1.845.494 1.995.883

SRBIJA – SEVER 1.179.242 1.133.653 1.111.839 1.103.825 1.102.358 1.098.160 1.180.479

Beogradski region 586.146 642.305 626.950 626.396 627.282 623.541 672.098

Region Vojvodine 593.096 491.348 484.889 477.429 475.076 474.619 508.381

Zapadnobačka obl. 60.755 40.716 40.449 38.536 38.312 37.593 42.394

Južnobanatska obl. 87.147 62.871 61.065 59.523 59.557 59.862 63.442

Južnobačka obl. 194.643 197.918 195.996 193.268 190.589 188.016 193.332

Severnobana. obl. 50.507 34.635 34.215 34.287 34.024 33.486 36.760

Severnobačka obl. 59.342 51.683 51.154 49.911 49.417 48.455 52.671

Srednjobanat. obl. 59.181 41.254 40.784 41.281 41.484 42.262 45.349

Sremska oblast 81.521 62.271 61.226 60.623 61.693 64.945 74.433

SRBIJA – JUG 1.085.134 767.545 754.331 761.789 762.425 747.334 815.475

Reg.Šumadija i Zap.

Srbije 590.173 432.732 423.624 428.506 429.323 421.485 472.565

Reg.Južne i Istočne

Srbije 494.961 334.813 330.707 333.283 333.102 325.849 342.910

27

evidencijama je najviše smanjen u Severno-bačkoj ( za 11,3%) i Severno- banatskoj oblasti

(za 9,2%).

Posmatrano ukupno, na nivou Republike Srbije, na kraju decembra 2015 godine na

evidenciji NSZ RS zabeleženo je 724.096 nezaposlenih lica, a to je za 2,4% manje u odnosu

na stanje na kraju prethodne godine.

Na osnovu revidiranih podataka potvrđene su ranije ocene da se stanje na tržištu rada

popravlja, ali umerno.

Prosečna zarada po zaposlenom u Regionu AP Vojvodine, isplaćena u decembru

2015. godine iznosi 69.006 dinara (50.009 dinara, bez poreza i doprinosa), što je u odnosu na

decembar prethodne godine nominalan rast od 1,1%, a realan pad od 0,7% (R Srbija-

nominalan rast od 2,9%, a realan od 1,4%).

Prosečna zarada po zaposlenom u Regionu AP Vojvodine, isplaćena u decembru

2015. godine iznosi 69.006 dinara (50.009 dinara, bez poreza i doprinosa), što je u odnosu na

decembar prethodne godine nominalan rast od 1,1%, a realan pad od 0,7% (R Srbija-

nominalan rast od 2,9%, a realan od 1,4%).

Graf. 27. Prosečne zarade bez poreza i doprinosa (u RSD)

Prosečna zarada po zaposlenom u Vojvodini, isplaćena u periodu I-XII 2015. godine

iznosi 59.279 dinara (43.050 dinara, bez poreza i doprinosa), što je u odnosu na isti period

prethodne godine nominalano smanjenje za 0,3%, a realano je manja za 2,1%. (Posmatrano na

nivou R Srbije zabeleženo je nominalno smanjenje od 0,5% a realno je manja za 2,4%).

49,970

39,285

42,749

43,121

45,605

43,964

44,583

45,601

44,630

43,925

44,124

44,166

51,485

49,438

37,344

42,186

41,975

45,857

41,543

42,576

44,560

43,104

41,848

42,318

43,304

50,009

32,000 34,000 36,000 38,000 40,000 42,000 44,000 46,000 48,000 50,000 52,000

XII 2014

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII 2015

AP Vojvodina

Republika Srbija

28

Fiskalna i monetarna kretanja

Spoljni dug

Spoljni dug je na kraju septembra 2015. godine (preliminarni podaci), iznosio 26,2

mlrd evra, i veći je za 551,0 mil. evra u odnosu na stanje u decembru prethodne godine.

Održana je povoljna ročna struktura duga, uz kratkoročni spoljni dug u vrednosti od 214,9

mil. evra i dugoročni 26,0 mlrd evra.

Prema preliminarnim podacima, spoljni dug javnog sektora sa stanjem na dan 30.

septembra 2015. godine, iznosi 14,9 mlrd evra (56,9% ukupnog spoljnog duga), a privatnog

sektora 11,3 mlrd evra (43,1% spoljnog duga). U odnosu na stanje na kraju decembra

prethodne godine dug javnog sektora je povećan za 734 mil. evra ili za 5,7%, a dug privatnog

sektora je smanjen za 178,0 mil. evra.

U proteklih pet godina, spoljni dug javnog sektora sa stanjem na kraju septembra

2015. godine je povećan za 5,8 mlrd evra, a spoljni dug privatnog sektora je smanjen za 3,2

mlrd evra.

Do smanjenja duga privatnog sektora na kraju septembra 2015.godine, u odnosu na

stanje na kraju decembara meseca prethodne godine, došlo je zbog razduživanja banaka po

dugoročnim kreditima u iznosu od oko 236 mil.evra, dok je zaduženje preduzeća smanjeno za

59,0 mil. evra.

U strukturi spoljnog duga javnog sektora, najveći dužnik je Vlada centralnog nivoa

vlasti sa 95,2%, a u strukturi privatnog duga, preduzeća sa 78,4%. Najveći deo duga javnog

sektora potiče od obaveza prema stranim vladama, Pariskom klubu, Evropskoj investicionoj

banci i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, kao i po osnovu prodatih državnih obveznica

denominiranih u evrima. Najveći deo duga privatnog sektora odnosi se na komercijalne

kredite.

Dalje zaduživanje javnog sektora zavisiće od potreba fiskalne konsolidacije javnih

finansija.

Javni dug

Ukupan javni dug opšteg nivoa države Republike Srbije, prema preliminarnim

podacima Uprave za javni dug, na kraju decembra 2015. godine, iznosi 25,2 mlrd evra, i

povećan je za oko 2,0 mlrd evra u odnosu na stanje na kraju 2014. godine.

Javni dug Republike Srbije - centralnog nivoa vlasti (bez negarantovanog duga), u

decembru 2015. godine dostigao je iznos od 24,8 mlrd evra, a po strukturi: 15,2 mlrd evra

iznosi spoljni dug i 9,7 mlrd evra unutrašnji dug. Na kraju decembra 2015. godine stanje

spoljnog javnog duga, u odnosu na kraj decembra 2014. godine, povećano je za 1,3 mlrd evra,

a unutrašnji javni dug za 747 mil. evra.

Na kraju decembra 2015. godine, ukupni javni dug centralnog nivoa vlasti dostigao je

75,5 % BDP-a, sa tendencijom daljeg rasta. (Računato za ovaj petogodišnji period, ukupni

javni dug centralnog nivoa vlasti porastao je za oko 13,8 mlrd evra.)

U strukturi kamatnih stopa 23% čine fiksne kamatne stope, a 77% varijabilne. Najveći

kreditori su Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Evropska investiciona banka

(EIB), strane vlade i Pariski klub poverilaca. Budžetski manjak u 2015.godini, pokriven je

29

novim zaduživanjem kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj, stranih kreditora i

izdavanjem evroobveznica uz pojačano zaduživanje na domaćem finansijskom tržištu.

Valutnu strukturu javnog duga opšte države, računato po srednjem kusu, čini: 40,4%

evro, 32,3% USD, 22,3% je u valuti RSD i ostatak duga je u ostalim valutama.

Mere fiskalne konsolidacije i smanjenje fiskalnog deficita su jedini efikasan put

održivog smanjenja i stabilizacije javnog duga u periodu 2016-2018.godine.

Budžetski manjak pokriven u 2015. godini, novim zaduživanjem kod Međunarodne

banke za obnovu i razvoj, stranih kreditora i izdavanjem evroobveznica uz pojačano

zaduživanje na domaćem finansijskom tržištu.

Graf. 28. Učešće javnog duga u BDP R Srbije- centralni nivo vlasti

Monetarna kretanja

Novčana masa M1 poslednjeg dana 2015.godine, iznosila je 504,6 mlrd. dinara, što

predstavlja rast za od 32 mlrd.dinara, novčana masa M2 je iznosila 702,6 mlrd. dinara, što je

veće za 54,8 mlrd dinara, a novčana masa M3 je povećana za oko 70,0 mlrd dinara u odnosu

na stanje na kraju prethodnog meseca.

Ukupna štednja stanovništva poslednjeg dana decembra 2015.godine iznosila je

1.059,6 mlrd dinara, što je za oko 22,4 mlrd dinara više od stanja na kraju 2014.godine.

Devizne rezerve NBS, na kraju decembra 2015. godine, iznosile 10,38 mln eura, što

je za 4,5% niže u odnosu na stanje u istom mesecu prethodne godine.

Devizne rezerve banaka, na kraju decembra 2015.godine su manje za 17,3 % u odnosu

na stanje u istom mesecu prethodne godine.

U prva dva meseca 2015.godine referentna kamatna stopa NBS je bila 8,5% , da bi se

postepeno za 0,5% svaki drugi mesec smanjivala, a od oktobra do kraja godine se spustila na

4,5%. Iako su inflatorni pritisci bili niski, povećana neizvesnost na međunarodnom

201.2

97.7

68.3 61.7 52.6 50.235.9 29.9 28.3 32.8

41.8 45.456.2 59.6

71.0 75.5

0

50

100

150

200

250

index javnog duga RS -centralni nivo vlast / BDP(%)

30

finansijskom tržištu i njen uticaj na tokove kapitala, održavala je monetarnu politiku na

neophodnoj restriktivnosti.

Tokom godine kreditna aktivnost je bila usporena do četvrtog kvartala kada je

podstaknuta programom subvencionisanih kredita privredi. Krediti privredi su povećani za

oko 140 miliona evra. Razduživanje tokom godine po osnovu prekograničnih kredita je bilo

minimalno.

Kamatne stope u evrima su najniže u toku poslednjih 15 godina. Pad realnih dinarskih

kamatnih stopa je postojaniji jer je ostvaren u uslovima niske inflacije.

Smanjuje se iznos loših kredita ali je njihovo učešće u ukupnim kreditima još uvek

visoko i iznosi oko 22,0% (vrednost problematičnih kredita je 3,7 mlrd evra). Krajem godine

Vlada Srbije usvojila je Strategiju za rešavanje problematičnih kredita, čija predložena rešenja

su usaglašena sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Svetskom bankom i

Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

31

Tab.16. Kretanje i struktura izvoza po sektorima i oblastima

u AP Vojvodini za period I-XII 2015. godine u USD

Sektor/Oblast I-XII 2014

Izvoz (USD)

I-XII 2015

Izvoz (USD)

Učešće

% Index

01 Polj. proiz., lov i pratece uslužne 631.151.448 583.644.648 12,9 92,5

02 Šumarstvo i seca drveca 2.045.279 2.725.382 0,1 133,3

03 Ribarstvo i akvakulture 711.019 447.702 0,0 63,0

POLjO., ŠUMAR. I RIBARS. 633.907.746 586.817.732 13,0 92,6

05 Vadenje uglja 205.857 498.090 0,0 242,0

06 Vadenje sir. nafte i prirodn.gasa 3.815.508 2.493.254 0,1 65,3

07 Vadenje ruda metala 5 11 0,0 220,0

08 Ostalo rudarstvo 2.095.909 2.414.537 0,1 115,2

RUDARSTVO 6.117.279 5.405.892 0,1 88,4

10 Proiz. prehrambenih proizvoda 812.647.125 690.347.507 15,3 85,0

11 Proizvodnja pica 103.917.444 82.457.032 1,8 79,3

12 Proiz. duvanskih proizvoda 10.984.610 10.243.713 0,2 93,3

13 Proizvodnja tekstila 82.110.924 75.012.326 1,7 91,4

14 Proizvodnja odevnih predmeta 187.178.576 179.680.659 4,0 96,0

15 Proiz. kože i predmeta od kože 119.403.082 104.499.221 2,3 87,5

16 Prerada drveta i proiz. od drveta, 95.228.302 72.932.755 1,6 76,6

17 Proiz. papira i proiz. od papira 23.962.906 22.273.060 0,5 92,9

18 Štamp. i umnož. aud. i vid. zapis 24.531 11.551 0,0 47,1

19 Proiz. koksa i derivata nafte 462.181.987 285.384.198 6,3 61,7

20 Proiz. hemikalija i hem. proizv. 387.805.095 334.502.749 7,4 86,3

21 Proiz. osnov. farmace.proiz. 203.810.217 168.482.519 3,7 82,7

22 Proiz. proiz. od gume i plastike 384.947.879 336.507.994 7,4 87,4

23 Proiz. proiz. od ost. nemet. min. 89.002.267 72.477.430 1,6 81,4

24 Proizvodnja osnovnih metala 230.661.591 141.903.322 3,1 61,5

25 Proiz. metal. proiz., osim mašina 130.768.970 124.762.507 2,8 95,4

26 Proiz. kompjut., elektr. i optic pr 26.061.581 22.079.017 0,5 84,7

27 Proizvodnja elekticne opreme 256.942.814 228.356.902 5,0 88,9

28 Proiz. mašina i opreme na dr.m. 351.980.114 388.647.944 8,6 110,4

29 Proiz. motornih vozila, prikolica 310.020.075 293.176.991 6,5 94,6

30 Proiz. ostalih saobracajnih sredst 44.249.523 53.081.553 1,2 120,0

31 Proizvodnja nameštaja 52.033.832 71.114.124 1,6 136,7

32 Ostale preradivacke delatnosti 75.859.956 83.299.420 1,8 109,8

PRERAĐIVACKA

INDUSTRIJA 4.441.783.402 3.841.234.494 84,9 86,5

35 Snabdev. el. energ., gasom, paro 1.876.690 2.612.527 0,1 139,2

38 Skuplj., obr. i odla. otpada; pon 60.120.256 33.043.914 0,7 55,0

58 Izdavacke delatnosti 24.809.915 25.965.852 0,6 104,7

59 Film., video i telev. produkc., sn 284.476 338.289 0,0 118,9

INFORMIS. I KOMUNIKAC. 25.094.391 26.304.141 0,6 104,8

71 Arhitektonske i inženjersk delat. 2.670 51 0,0 1,9

74 Ostale struc., nauc. i tehni delat. 81.485 12.225 0,0 15,0

STRUC, NAUCNE, INOVAC.

I TEHNIC. DELAT. 84.155 12.276 0,0 14,6

90 Kreativ., umet. i zabav. delatnos. 45.519 26.040 0,0 57,2

91 Delat. biblioteka, arhiva, muzeja 15.195 0,0 #DIV/0!

UMETN, ZAB. I REKREAC. 45.519 41.235 0,0 90,6

96 Ostale licne uslužne delatnosti 8.539 7188 0,0 84,2

00 Nije razvrstano 24.351.835 26.861.848 0,6 110,3

Σ 5.193.389.812 4.522.341.247 100,0 87,1

32

Tab.17. Kretanje i struktura uvoza po sektorima i oblastima

u AP Vojvodini za period I-XII 2015. godine u USD

Sektor/Oblast I-XII 2014

Uvoz (USD)

I-XII 2015

Uvoz (USD)

Učešće

% Index

01 Poljo. proiz., lov i pratec usluž 244.338.076 243.705.514 4,74 99,7

02 Šumarstvo i seca drveca 2.501.681 2.513.379 0,0 100,5

03 Ribarstvo i akvakulture 263.389 241.165 0,0 91,6

POLjO., ŠUMAR. I RIBAR. 247.103.146 246.460.058 4,8 99,7

05 Vadenje uglja 10.654.866 9.256.777 0,2 86,9

06 Vađ. siro. nafte i prirodnog gasa 1.326.361.555 1.293.644.584 25,2 97,5

07 Vadenje ruda metala 81.916 70.958 0,0 86,6

08 Ostalo rudarstvo 14.122.685 15.669.220 0,3 111,0

RUDARSTVO 1.351.221.022 1.318.641.539 25,7 97,6

10 Proiz. prehrambenih proizvoda 217.301.363 214.621.298 4,2 98,8

11 Proizvodnja pica 17.755.813 17.804.284 0,3 100,3

12 Proiz. duvanskih proizvoda 15.996.688 15.020.435 0,3 93,9

13 Proizvodnja tekstila 130.537.953 130.828.595 2,5 100,2

14 Proizvodnja odevnih predmeta 71.605.221 70.693.707 1,4 98,7

15 Proiz.kože i predmeta od kože 95.133.724 95.265.870 1,9 100,1

16 Prerad. drveta i proiz. od drveta, 66.948.243 66.447.634 1,3 99,3

17 Proiz papira i proiza od papira 77.403.981 77.440.860 1,5 100,0

18 Štam. i umnož. aud. i vid. zapis 1.127.171 1.078.123 0,0 95,6

19 Proiz. koksa i derivata nafte 269.720.710 237.373.178 4,6 88,0

20 Proiz. hemikalija i hem.proiz. 519.745.232 519.278.819 10,1 99,9

21 Proiz. osn. farmac.proizvoda i 73.907.051 73.256.486 1,4 99,1

22 Proiz proiz od gume i plastike 214.114.161 215.381.336 4,2 100,6

23 Proiz proiz od ostal.nemeta.min 112.468.230 114.361.248 2,2 101,7

24 Proizvodnja osnovnih metala 253.106.268 251.723.965 4,9 99,5

25 Proiz meta proiz, osim mašina i 178.401.736 178.302.665 3,5 99,9

26 Proiz kompj, elektron i optic pr 115.794.139 117.944.416 2,3 101,9

27 Proizvodnja elekticne opreme 265.803.151 272.956.089 5,3 102,7

28 Proiz. maš. i opr. na drug. mest 487.299.014 475.238.982 9,2 97,5

29 Proiz. mot. vozila, prikolica 283.704.955 281.602.333 5,5 99,3

30 Proiz. ostal. saobrac.sredstava 21.298.537 21.169.472 0,4 99,4

31 Proizvodnja nameštaja 20.924.244 20.511.504 0,4 98,0

32 Ostale preradivacke delatnosti 40.313.127 38.789.158 0,8 96,2

PRERAĐ. INDUSTRIJA 3.550.410.712 3.507.090.457 68,2 98,8

35 Snabd. el. energ., gasom, parom 2.447.538 2.650.822 0,1 108,3

38 Skuplj., obr. i odlag. otpada; po 40.192.822 34.843.301 0,7 86,7

58 Izdavacke delatnosti 5.659.706 5.644.117 0,1 99,7

59 Film., video i telev.produ., snm. 716.435 589.964 0,0 82,3

INFORMI. I KOMUNIKAC. 6.376.141 6.234.081 0,1 97,8

71 Arhitekt. i inž.delatnosti; 4.731 4.617 0,0 97,6

74 Ostal. struc., nauc. i tehni. delat 818 818 0,0 100,0

STRUC., NAUC., INOVAC I

TEHNICKE DELATNOSTI 5.549 5.435 0,0 97,9

90 Kreativ., umet. i zabav. delatno 71.871 71.871 0,0 100,0

91 Delat. bibliot., arhiva, muzeja 16.012 16.012 0,0 100,0

UMETN., ZABAV. I REKRE. 87.883 87.883 0,0 100,0

96 Ostale licne uslužne delatnosti 47.261 46.511 0,0 98,4

00 Nije razvrstano 22.227.424 23.400.268 0,5 105,3

Σ 5.220.119.498 5.139.460.355 100,0 98,5

Documents

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE...1 PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE _____ Odbor za privredni sistem i ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i 2 Uvod Privredna aktivnost u 2015.godini je