TRE]I DEOPrilozi

PRILOG 1

PRILOG 2Rajski vrt

Godine 2006. svet je iznenadila vest da je istra`iva~ka ekspedicija sastavqena od 25ameri~kih, australijskih i indone`anskih nau~nika u netaknutoj xungli Nove Gvinejeprona{la „rajski vrt“ sa nepoznatim vrstama biqaka i `ivotiwa u koji qudska noga nijekro~ila!

Ovaj netaknuti predeo nalazi se u severozapadnom delu ostrva i pripada Indoneziji.Nau~nici su prona{li nove biqne i `ivotiwske vrste. Uo~ene su nove vrste leptira, ptica,`aba i biqaka, me|u kojima i pet novih vrsta palmi, kao i xinovski rododendron.

Na ovom podru~ju nisu prime}eni tragovi qudskog prisustva. To je prostor od preko 3.000kvadratnih kilometara prekrasnih nedirnutih {uma. Jedno od najva`nijih otkri}a jeste novavrsta ptice medojeda sa jarko`utom pegom na licu. Nau~nici su otkrili i vi{e od 20 novihvrsta `aba i ~etiri nove vrste leptira. Snimili su fotografije i jedne vrste rajske pticekoja se pojavqivala u priru~nicima zoologa i biologa 19. veka i za koju se dosad nije znalogde `ivi.

Prema procenama nau~nika, ovo je, verovatno, najve}a netaknuta tropska {uma u Aziji.@ivotiwe koje u woj `ive uop{te se ne pla{e qudi! Pretpostavqa se da ovakvih rajskihvrtova ima u Ju`noj Americi i xunglama Afrike.

Vlasti Indonezije poku{a}e da sa~uvaju ovaj prostor od najve}e opasnosti za okolinu ‡qudi. Raznolikost `ivog sveta ovog podru~ja jo{ uvek nije prou~ena.

PRILOG 3Ledena zemqa

Island ili u prevodu „ledena zemqa“ sme{ten je na krajwem severu Evrope, na ivicipolarne oblasti. Zbog velike udaqenosti od kontinentalnog dela Evrope, izolovanosti inepovoqne klime, ova zemqa je prirodno za{ti}ena od posetilaca. Priroda Islanda mo`ese opisati u dve re~i ‡ vatra i led i predstavqa kombinaciju ove dve krajnosti ‡ nekolikovrlo aktivnih vulkana i ve~itog leda na gle~erima. Kao posebnost prirode Islanda isti~use gle~eri povr{ine 12.000 kilometara kvadratnih, {to je deseti deo ukupne povr{ine ovedr`ave.

Jedna od najve}ih prirodnih atrakcija Islanda je Veliki gejzir ‡ izvor tople vode kojina svaka tri minuta pod pritiskom istisne mlaz vode visine od oko 20 metara, temperatureoko 80 stepeni Celzijusa.

Zbog malog broja sun~anih dana, na Islandu gotovo da ne postoji visoko drve}e. Upravozato postoji poslovica: Ako se izgubi{ u islandskoj {umi, samo se uspravi. Biqni i`ivotiwski svet ove zemqe je vrlo siroma{an ‡ izuzetak je morski svet (posebno su brojnikitovi i tuqani). Tako|e, ovde postoji i veliki broj neobi~nih i retkih vrsta ptica.

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

84

PRILOG 4

PRILOG 5Broj stanovnika nekih evropskih dr`ava

8.000.000

Srbija

Malta

Andora

7.000.000

6.000.000

5.000.000

4.000.000

3.000.000

2.000.000

1.000.000

0

Br

oj s

tan

ov

ni

ka

Dr`ava

Br

oj s

tan

ov

ni

ka

Dr`ava

80.000.000

90.000.000

70.000.000

60.000.000

50.000.000

40.000.000

30.000.000

20.000.000

10.000.000

0

Srbija

Ukrajina

Italija

Nema~ka

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

85

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

86

PRILOG 6 Tekstovi o najmawim i najve}im dr`avama Evrope

VatikanVatikan je najmawa nezavisna dr`ava na svetu i po povr{ini i po broju stanovnika.

Povr{ina teritorije Vatikana iznosi 0,44 km2, a na woj `ivi oko 900 stanovnika. Glavni gradovog grada dr`ave je Vatikan. Okru`en je Rimom, glavnim gradom Italije. Vatikan predstavqasredi{te vlasti Rimokatoli~ke crkve i u wemu `ivi i papa, poglavar te crkve. Iako najmawai po teritoriji i po broju stanovnika, ova dr`ava je jedna od najbogatijih na svetu. Wenabogatstva ~ine brojna umetni~ka dela, poput slika, fresaka, vajarskih dela i sl. Slu`benijezik Vatikana je latinski, a valuta evro.

Kraqevina MonakoKraqevina Monako nalazi se na obali Sredozemnog mora, a okru`ena je teritorijom

dr`ave Francuske. Ima povr{inu od 1,95 km2 i pripada grupi najmawih dr`ava na svetu. U woj`ive oko 32.000 stanovnika. Glavni grad je Monako, mesto veoma zanimqivo za turiste i zatoveoma pose}eno. Za Monako se vezuje ~uvena trka Formule 1. Slu`beni jezik je francuski, avaluta evro.

MaltaMalta je evropska ostrvska dr`ava koja se nalazi u Sredozemqu, izme|u Evrope i

Afrike. Po{to wena povr{ina iznosi 316 km2, Malta pripada grupi najmawih dr`ava nasvetu. Ima oko 400.000 stanovnika. Glavni grad je Valeta. Slu`beni jezik je malte{ki, avaluta malte{ka lira. S obzirom na to da je Malta ostrvo u Sredozemnom moru, turisti jerado pose}uju.

AndoraAndora je planinska dr`ava jugozapadne Evrope sme{tena na Pirinejima, planinskom vencu

koji ~ini prirodnu granicu izme|u [panije i Francuske. Wena povr{ina od 468 km2 svrstava je unajmawe dr`ave sveta. Andora ima oko 69.000 stanovnika. Glavni grad je Andora la Vela,slu`beni jezici katalonski i francuski, a valuta evro.

RusijaRusija ili Ruska Federacija prostire se preko isto~ne Evrope i severne Azije. Ovo je

najprostranija dr`ava na svetu. Wena povr{ina iznosi 17.075.400 km2. [ta to zna~i? To zna~ida je teritorija Rusije skoro dvostruko ve}a od Kanade, Kine ili Sjediwenih Ameri~kihDr`ava. Prema broju stanovnika, to je jedna od najmnogoqudnijih dr`ava na svetu, jer samoKina, Indija, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Indonezija, Brazil i Pakistan imaju vi{estanovnika od Rusije. Glavni grad je Moskva, slu`beni jezik je ruski, a valuta rubqa.

PRILOG 7

1

2

3

4

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

91

PRILOG 11Vodena ukr{tenica

1. Mesto na kojem voda izlazi iz zemqe na povr{inu naziva se...2. Staja}a slana voda mawa od okeana3. Agregatno stawe u kojem voda nije ni te~nost ni para4 Teku}a slatka voda

PRILOG 12Bawski list

Srbija je bogata termomineralnim izvorima ~ije su vode lekovite zahvaquju}i wihovojtemperaturi, sastavu i drugim svojstvima. Bawe su bogate izvorima toplih ili hladnihmineralnih voda. Lekovita svojstva termomineralnih voda omogu}avaju le~ewe razli~itihbolesti. Ove izvore pronalazili su i u wihovim blagodetima u`ivali jo{ i stari Rimqani,koji su na izvori{tima gradili kupatila. Za bawe se ka`e da imaju mo} le~ewa „iz ~a{e,putem kupki i vazduhom“. U Srbiji ima preko 1.000 izvora hladne i tople mineralne vode, apostoje i zna~ajna nalazi{ta prirodnog mineralnog gasa i lekovitog blata. Me|unajpoznatijim bawama Srbije su: Vrwa~ka bawa, Sokobawa, Vrawska bawa, bawa Rusanda,Bukovi~ka bawa, Mataru{ka bawa, Selters i Bogutova~ka bawa.

PRILOG 13

PRILOG 16Listopadno drve}e nizijske oblasti Srbije

Lipa je drvo visoko i do 30 metara i ima gustu okruglu kro{wu. Raste u Evropi, SevernojAmerici i Aziji. Nali~je listova lipe obraslo je dla~icama, tako da listovi imajusrebrnastu boju. Cvet lipe sastoji se od velikih grozdastih `utih cvetova i listova. Onisadr`e etarsko uqe, koje ima prijatan miris. Su{eni cvetovi koriste se za pripremawe ~ajaprotiv bolova, nazeba i nervoze. Cvet lipe je od velikog zna~aja i za p~elarstvo jer sadr`imnogo praha koji p~ele sakupqaju prave}i lipov med.

Hrast je veoma rasprostraweno drvo u {umama umerenog klimatskog pojasa Evrope. Mo`eda `ivi i vi{e stotina godina i da dostigne visinu od 50 metara. Postoje primerci hrasta~ije stablo ima obim i po sedam-osam metara. Drvo hrasta (hrastovina) veoma je ceweno zbogsvoje ~vrstine i trajnosti. Od hrasta se pravi kvalitetan i skup name{taj. Plod hrasta senaziva `ir i slu`i kao hrana raznim {umskim `ivotiwama.

Vrba je drvenasta biqka rasprostrawena u Evropi i Aziji. Naj~e{}e se mo`e na}i poredre~nih tokova, bara i mo~vara. Poznato je oko 160 vrsta vrbe. Naj~e{}a je bela vrba, koja jevisoka 15 do 20 metara i raste u svim zemqama umerenog pojasa. Prepoznaje se po izdu`enomlistu, koji je sa dowe strane beli~ast i po cvetu u obliku resa. Poznata je i `alosna vrba,~ije grane vise vrhom nadole, a sadi se kao ukrasno drvo u parkovima i vrtovima. Kora vrbesadr`i kiseline koje ulaze u sastav mnogih lekova protiv reumatizma i povi{enetemperature.

Bukva je listopadno drvo. Poznato je desetak vrsta bukve. Prirodno stani{te bukve jeEvropa, Azija i Severna Amerika. Raste u ju`noj i sredwoj Evropi. Bukva mo`e narasti i do40 metara. Weno deblo mo`e biti {ire i od metra. Kro{wa bukve je {iroko zaobqena. Korastabla je siva i tanka. Mlad list bukve bogat je vitaminom C. Bukva cveta u aprilu ili maju.Plodovi bukve zovu se bukvice, sme|i su, trouglasti i jestivi. Dozrevaju u septembru ilipo~etkom oktobra, a opadaju nakon prvih mrazeva, u oktobru ili po~etkom novembra. U jednomkilogramu plodova ima 3.600 do 6.800 bukvica.

Pitawa:1. Za {ta se koriste su{eni cvetovi lipe?2. Ko liko dugo mo`e da `ivi hrast?3. Koliki obim mo`e da ima stablo hrasta?4. Po ~emu se prepoznaje `alosna vrba?5. Za {ta se koristi kora vrbe?6. Kojim vitaminom je bogat mlad list bukve?

PRILOG 17

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

93

ABVnizbrdica

`i~ara

ski-pas

Skijawe

sankawe

sne{ko

belo

Sneg

PLANINA

raspust

putovawe

u`ivawe

Odmor

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

94

PRILOG 18Kukuruz

Kukuruz je biqka iz familije trava. Na pravoj, do dva metra visokoj stabqici nalaze seduga~ki listovi, koji u vidu rukavica obavijaju listove, i te{ki klasovi zvani klipovi.

Kukuruz se gaji kao industrijska biqka i slu`i za dobijawe alkohola, skroba i jestivoguqa (u kojem ima mnogo vitamina A). To je va`na biqka u ishrani qudi, a stabqika, li{}e izrna koriste se i u ishrani doma}ih `ivotiwa.

U srpskoj kuhiwi od kukuruznog bra{na prave se ka~amak, proja i hleb. Kuvani ili pe~eniklipovi kukuruza su hranqiva poslastica. Kukuruz je va`an dodatak nekim nacionalnimjelima na ameri~kom kontinentu. U Meksiku se od kukuruznog bra{na prave tortiqe.

Pitawa:1. Raspitaj se zbog ~ega je vitamin A dobar i potreban.2. Raspitaj se {ta su tortiqe.

PRILOG 19Asocijacija

PRILOG 20\erdapska klisura

Da bi prokr~io prolaz kroz stenovite obronke planina izme|u Golupca i Kladova, Dunavje usekao klisuru \erdap.

\erdapska klisura je najve}a u Evropi. Izlaz iz \erdapske klisure koji sa nalazi nagranici sa Rumunijom zove se Gvozdena kapija. Tu je Dunav, koji je u ravnici {irok i po dvakilometra, „stisnut“ na {irinu od 150 do 200 metara.

U samoj klisuri postoji jedan jo{ u`i deo koji se naziva Kazan i koji nije {iri od 170metara, a duga~ak je devet kilometara. Za{to se ovaj deo klisure zove ba{ Kazan? Zato {tou wemu voda toliko peni da izgleda kao da vri. Za{to? Zbog toga {to je prostor toliko uzak,a koli~ina vode ogromna.

1

2

3

4

5

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

95

PRILOG 21

Ukr{tenica

1. Pada na zemqu iz oblaka2. Na wemu rastu biqke3. Nalazi se u tri agregatna stawa4. Zgusnuta vodena para naziva se...5. Da bismo znali kako da se obu~emo, dobro je znati kolika je napoqu...

PRILOG 22 Tekst o lipqenu

Lipqen je zelenoplavkasta riba koja `ivi u planinskim rekama. Najvi{e voli da boraviu re~nim brzacima. Da bi mogao da odr`i ravnote`u u brzoj vodi, lipqen ima dobro razvijenole|no peraje. U odnosu na veli~inu ribe, le|no peraje je veoma jako i ono omogu}ava lipqenuda se kre}e u brzacima, u kojima se naj~e{}e nalazi, i poma`e mu da se odr`ava u vodi, a dane naleti na stene.

PRILOG 24Legenda o nastanku Sokobawe

Legenda o nastanku Sokobawe govori o ja~ini i lekovitim mo}ima wene vode. Prema legendi,nekada davno gospodar Soko-grada jahao je kotlinom. Odjednom se nebo nad Ozrenom smra~i i izwega sevnu muwa. Grunu silan grom, kow se upla{i, prope se i jaha~ pade s wega izgubiv{i svest.

Posle nekog vremena osvesti se gospodar Soko-grada i u~ini mu se da su mu sve kostipolomqene. Nije mogao da se osloni na noge te je tako le`ao ~ekaju}i smrt. Iznenada, ~uo jeklokot i kqu~awe vode i polako i bolno se pridigao ne bi li okvasio usta. ^im je uzeo prvigutqaj, gospodaru odmah bi boqe, a kad polomqenu ruku stavi u vodu, bol nestade. Shvativ{i davoda pored koje se nalazi ima veliku mo}, on se okupa u woj i povrati snagu.

Nakon povratka u dvor, naredi da se na onom mestu na kom je voda iz zemqe izlazila podigneku}a. Nedugo posle toga pro~uo se glas o isceqiteqskoj mo}i tog izvora na sve ~etiri stranesveta i mnogi bolesni qudi uputi{e se ka kotlini izme|u Ozrena i Rtwa, gde na|o{e iozdravqewe. Tako je nastala Sokobawa.

PRILOG 25Prona|ite uqeza

hrast lipa vrba topola bor

PRILOG 26

97

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

PRILOG 27Izgled Zemqe nekad i sad

98

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

PRILOG 28

PRILOG 29

Farme vetrovaIskori{}avawe vetra putem vetrewa~a jedan je od popularnijih na~ina kori{}ewa

energije koja postoji u prirodi. Jedini vid iskori{}avawa energije prirode koji jepopularniji od ovog jeste kori{}ewe solarne, odnosno sun~eve energije. Energija vetrapretvara se u elektri~nu energiju i predstavqa obnovqivi izvor energije.

Postoje dve vrste vetrewa~a, koje imaju razli~ite namene. Velike vetrewa~e koristese u industriji za proizvodwu elektri~ne energije u takozvanim vetroelektranama. Druguvrstu vetrewa~a predstavqaju male ku}ne vetrewa~e, koje se koriste za puwewe strujnihakumulatora na mawim stambenim objektima ili na brodovima.

U zemqama Evropske unije grade se velike vetrewa~e kako bi se iskoristila snagavetra i za potrebe wenih stanovnika obezbedio ekolo{ki prihvatqiv i obnovqiv izvorenergije.

99

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

PRILOG 30

100

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

PRILOG 31Brzina tela ‡ kratka provera nau~enog

1. Oboj u `uto sve {to se kre}e u istom smeru.Zaokru`i crvenom bojom sve {to se nalazi na istom pravcu.

2. Zaokru`i ta~ne tvrdwe:

a) Br`i je onaj ko: • za isto vreme pre|e du`i put kra}i put.• istu du`inu puta pre|e za du`e vreme kra}e vreme.

b) Svaki pravac ima: jedan smerdva smera.

v) Ako se dvoje nalaze na istom pravcu: moraju i}i u istom smerune moraju i}i u istom smeru.

g) Ako dvoje idu u istom smeru :moraju se nalaziti na istom pravcune moraju se nalaziti na istom pravcu.

101

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

1

2

3

4

5

6

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

103

PRILOG 34Energetski tekst

@ivotiwe kao {to su gmizavci nisu toplokrvni organizmi. Oni koriste preno{eweenergije zra~ewem da bi zagrejali svoja tela. ^esto se u letwim danima mogu videti gu{teri(ili zmije) kako le`e i sun~aju se. Oni koriste sun~evu toplotnu energiju da bi se zagrejali imogli da se kre}u u potrazi za hranom.

Energiju koju sunce zra~i koristi i trava, koja pod dejstvom sun~evog zra~ewa sebi stvarahranu (kao i sve ostale biqke) i tako raste. Kada krave pojedu travu i stvore mleko koje decapopiju, energija koju deca dobiju iz mleka da mogu da se igraju i rastu je ista ona energija koju jeiskoristila trava za svoj rast.

PRILOG 35Ukr{tenica

1. Kada u sobi ukqu~imo svetlo, upali se ___________________.2. Kada kuva ru~ak, mama ukqu~i ringlu na __________________.3. Kada pravimo pala~inke, testo mutimo ____________________.4. Ranije su sobe ~i{}ene metlom, a sada se koristi __________________.5. Vodu za kupawe greje__________________.6. Volim da slu{am muziku i vesti, zato imam __________________.“

PRILOG 36Saznaj vi{e o... bateriji

Baterije proizvode struju, ~uvaju male koli~ine struje i mogu svuda da se nose. Strujuproizvode hemikalije koje se nalaze u bateriji. Neke baterije mogu da se pune, pa traju du`e.Ostale su neupotrebqive kada se hemikalija u wima potro{i i moraju se baciti.

I akumulator u kolima je vrsta baterije. On mo`e da se puni. U wemu se nalazi strujakoja nam poma`e da upalimo automobil.

PRILOG 37Zemqa kao magnet

Planeta Zemqa je jedan veliki magnet. Niko zasigurno ne zna zbog ~ega se Zemqapona{a kao veliki magnet. Pretpostavqa se da je to zato {to se unutar Zemqinog jezgrastvara i kroz wenu unutra{wost proti~e jedna vrsta elektri~ne energije koja pretvaraplanetu u magnet. Weno magnetno poqe prostire se na oko 80.000 km udaqenosti od povr{ine.

PRILOG 38Kompas

Zahvaquju}i magnetnim svojstvima Zemqe, bilo je mogu}e napraviti spravu koja }epomo}i pri orijentaciji u prostoru. Kompas je sprava koja ~oveku poma`e da se orijenti{e uprostoru. To je mali, lagani magnet u obliku tanke plo~ice ‡ igle koja mo`e slobodno da seokre}e oko svog centra. Jedan kraj te kazaqke, kada se ona umiri, uvek pokazuje sever, a drugikraj pokazuje jug, uz uslov da se kompas ne nalazi u blizini nekog magneta, odnosno u nekommagnetnom poqu.

Na ovaj na~in kompas o~itava strane sveta. Kad kazaqka poka`e pravac sever‡jug, sviostali geografski pravci tako|e se mogu precizno odrediti.

PRILOG 39Ogled: Napravi dugu

Materijal potreban za izvo|ewe ogleda:Opti~ka prizma (iz kabineta za fiziku); karton 20 h 20 cm; beli karton ili list bele hartijeformata A4 zalepqen na karton istih dimenzija (ekran); lepqiva traka; baterijska lampa.Izvo|ewe ogleda:U sredi{tu kartona 20 h 20 cm napraviti okrugli otvor pre~nika 1 cm. Upraviti snopsvetlosti iz baterijske lampe kroz otvor na kartonu tako da pada na jednu stranu prizme ipostavite ekran tako da razlo`ena svetlost pada na wega.

PRILOG 40

PRILOG 41 Svetlosni zraci

Put od Sunca do Zemqe svetlost pre|e za svega osam minuta! [ta to zna~i? Kada biautomobil koji ide 100 km na sat mogao da pre|e ovu udaqenost, trebalo bi mu 177 godina.Svetlost je zapravo toliko brza da bi za jednu sekundu mogla da obi|e Zemqinu kuglu ~aksedam puta! Zna~i, dok trepne{, svetlost je obi{la svet sedam puta!

Postoje ure|aji ~iji se princip rada zasniva na osetqivosti na svetlost ili na tome{to mogu da na razne na~ine stvore ili kontroli{u svetlost. Brojni su takvi ure|aji:nao~are, kontaktna so~iva, so~iva za televizijske i filmske kamere i fotoaparate,fotokopir i telefaks ma{ine, dvogledi, teleskopi, mikroskopi, lupe, projektori raznihvrsta, CD plejeri, ~ita~i bar-kodova, koji se koriste na kasama u prodavnicama,meteorolo{ki (ali i {pijunski!) sateliti, razni aparati koji se koriste u medicini i dr.

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

104

PRILOG 42Sporo sagorevawe ‡ R|awe

U ~etiri iste tegle staviti jednaku koli~inu gvozdenih opiqaka. U prvoj tegli ostavitisamo opiqke. U drugu teglu sipati vodu sa ~esme do polovine. U tre}u teglu sipati vodu dovrha i dobro je zatvoriti. U ~etvrtu teglu ubaciti nakva{enu tkaninu.

Ostaviti tegle da odstoje najmawe sedam dana i posmatrati u kojoj tegli }e prvo do}i dor|awa.

Mogu}a pitawa:

1. Napi{i brojeve tegli po redu po~ev{i od tegle u kojoj ima najvi{e r|e, a zavr{i s teglomu kojoj ima najmawe r|e: __________________________________________________________________

2. Objasni {ta se desilo sa gvozdenim opiqcima u prvoj tegli:____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

PRILOG 43

PRILOG 44Od devetog do dvanaestog veka

Prva srpska dr`ava Ra{ka osnovana je sredinom devetog veka. Na ~elu dr`ave nalazio seknez Vlastimir. Krajem devetog veka Srbi su primili hri{}anstvo. Kao dokaz za ovu tvrdwu,istori~ari navode pojavu prvih hri{}anskih imena me|u Srbima. Unuci kneza Vlastimiradobili su imena Stefan i Petar. Narednih 200 godina potomci najstarije srpske dinastijeVlastimirovi}a borili su se za o~uvawe i pro{irewe srpske dr`ave, a potom pali pod vlastvelikog Vizantijskog carstva. U dvanaestom veku na srpski presto dolazi loza Nemawi}a.

PRILOG 45Sveti Sava

Najmla|i sin Stefana Nemawe Rastko Nemawi} zamona{io se u ranoj mladosti na Svetojgori i dobio ime Sava. Zajedno sa svojim ocem Stefanom Nemawom, koji se zamona{io uStudenici i postao monah Simeon, 1197. godine osniva manastir Hilandar i srpsko mona{kobratstvo na Svetoj gori.

Stefan Nemawa umro je kao monah Simeon u Hilandaru. Wegove mo{ti Sava je doneo uSrbiju i danas se nalaze u Studenici.

Sava Nemawi} je bio uspe{an pregovara~. Kada su wegova bra}a Stefan i Vukanzaratila, on je uspeo da ih pomiri.

U nameri da se izbori za samostalnost srpske crkve, sveti Sava je kao hodo~asnikputovao u Nikeju, gde je od patrijarha dobio odobrewe da osnuje samostalnu arhiepiskopiju.Srpska crkva postaje samostalna 1219. godine, a Sava wen prvi arhiepiskop. Sredi{tesamostalne srpske crkve postaje manastir @i~a.

Sveti Sava se smatra prvim srpskim piscem i prosvetiteqem. U svojim delima bavio secrkvenim temama, a najdragocenije wegovo delo je @itije Stefana Nemawe.

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE ‡ PRIRODA I DRU[TVO ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

105