METODIČKI PRIRUČNIK ZA VASPITAČE, NTC SISTEM UČENJA

Autor: Ranko Rajović

Saradnici: Ljubomir Vasičin, Dragana Čikoš, Tatjana Petrović, Olivera Kamenarac, Biljana Lungulov, Uroš Petrović, Željka Nikolašević, Igor Stefanović, Dejan Aleksić

1

IZVOD IZ PREPORUKE

Akademik Grozdanka Gojkov, Visoka škola za vaspitače Mihajlo Palov, Vršac

U priručniku koji je pred nama dat je praktični aspekt teorijskih ideja koje su do nas došle kao posledica kognitivne revolucije. Neke od ovih ideja odnose se, pre svega, na sledeće:

- razvojno gledište, - univerzalne mentalne reprezentacije, - različite obrasce inteligencije, - za i protiv ranih prezentacija, - uloga osobenosti, motivacije i emocija...

Vežbe u priručniku, mogli bismo reći, predstavljaju primenu znanja do kojih se došlo neurofiziologijom, tako da se pitanjima učenja prilazi i iz ugla saznanja neurologije, koja imaju zanimljive implikacije za učenje i pedagogiju. Iz ovog ugla navode se primeri za primenu u praksi, a odnose se na:

- veliku važnost ranog sticanja iskustva, - imperativ "koristi ili izgubi", - fleksibilnost nervnog sistema dece i kako se nevežbanjem gube sposobnosti i funkcije, - važnost radnji i aktivnosti, - specifičnost ljudskih sposobnosti i talenta, - mogućnost organizacijske uloge (u kognitivnom smislu) koju u ranom detinjstvu ima

muzika, - ključna uloga emocionalnog šifriranja ...

Utisak je da bi se vežbe u priručniku koji sledi mogle posmatrati kao dobar praktični izraz Cecijeve teorije intelektualnih sposobnosti, odnosno kao primeri kojima i sam Ceci pokazuje

2

da osobe ili populacije mogu izgledati kao da im nedostaju intelektualne sposobnosti, poput izvođenja apstraktnih pravila, ali ako se nađu u zanimljivom i podsticajnom kontekstu, pokazaće visok nivo sposobnosti. Ove vežbe su dobra potvrda ovih stavova.

Priručnik nudi dobre praktične postupke kojima se rešavaju pitanja integracije intelektualne aktivnosti u koherentnije i međusobno vezane akte, te bi se, u izvesnom smislu, mogao posmatrati i kao primena Brunerovog i Pijažeevog shvatanja mogućnosti prevazilaženja trenutnog nesklada u dinamizmu razvoja (od asimilacije do akomodacije) tehnikama reprezentacije. Tako se u ovom programu praktično, putem vežbi, pokazuje kako se osnovne operacije vezivanja za neposredno prisutno mogu ugraditi u reprezentacije predstavama i perceptivnom organizacijom, operacijom ostenzivnosti, kako je logičari nazivaju. Mape i topografske karte, koje su po prirodi ikoničke, slikama se prevode u lingvistički izraz i vizuelnu formu. Vežbe su dobri primeri kako se, zasnovano na perceptivnoj organizaciji, vezanoj za ono na šta se može ukazati, ikoničko mišljenje može razvijati tehnikama sređivanja informacija višeg reda, zanovano na doslednom zaključivanju koje prevazilazi ono na šta može biti ukazano.

Ovo je ovde pomenuto, jer se želi istaći da je program dobra pomoć za progresivno oslobađanje od neposrednog, što dalje omogućuje produktivne kombinatorne operacije u odsustvu onoga što je govorom označeno. Priručnik je, dakle, zasnovan na shvatanju značaja unutrašnjih kapaciteta (za simbolizaciju ili za predstavljanje), ali i na Brunerovom davanju značaja mogućnostima intelektualnnog razvoja deteta pomoću tehnika kojima se detetov razvoj podstiče.

Savremenost je obeležena značajnim nalazima naučnika koji se bave umom, mozgom i genima. Mnoga su znanja iz ovih oblasti već akumilirana, ali malo je toga dobilo praktičan pedagoški izraz. Put do pedagoške prakse nikad nije neposredan. No, priručnik koji je pred nama mogao bi značajno da skrati vreme i lutanja, stranputice, jer nudi mogućnosti da se tehnike probaju.

3

1. UVOD

Poštovani vaspitači, pred vama je Priručnik nastao u želji da podstaknemo našu decu da u što većoj meri dosegnu svoje biološke potencijale. Činjenica je da inteligencija ne zavisi samo od broja nervnih ćelija (genetski potencijal), nego i od broja veza među neuronima. Period do sedme godine života je najdragoceniji za formiranje novih veza. „Kako stimulisati velike potencijale naših mališana pre polaska u školu?”, pitanje je na koje odgovara program NTC sistem učenja (NTC je skraćenica od “Nikola Tesla centar” – odsek Mense za darovite). Njegova osnovna ideja je da ukaže na značaj i neophodnost povećanja udela neurofizioloških saznanja u formalnoj edukaciji dece. Neiskorišćeni potencijali ljudskog uma i snaga detinjstva, udruženi sa posvećenim i edukovanim roditeljima i vaspitačima, otvaraju vrata ka kreativnijem učenju, bržem saznavanju i lakšem otkrivanju i razvijanju sposobnosti. Na ovakav način na vreme pripremamo našu decu za nove izazove u životu. Zašto su potrebne promene? Nova otkrića u nauci teško probijaju put ka praktičnoj primeni, posebno ukoliko je potreban multidisciplinarni pristup. U radu sa decom se nedovoljno koriste najnovija saznanja iz neurofiziologije, a od naučnog otkrića do njegove primene u svakodnevnom radu prolaze decenije. Za to vreme odrastaju generacije kojima je uskraćena dragocena pomoć u razvoju, a mogućnosti su nam na dohvat ruke. Nameće se pitanje: šta će biti sa našom decom koja se još uvek edukuju na način koji je zastareo, prevaziđen i daje slabe rezultate? Bitno je da se u predškolskom uzrastu u svakodnevni rad unesu elementi koji dokazano stimulišu mentalni razvoj dece, ali i specifične vežbe koje razvijaju koordinaciju pokreta i motoriku i na taj način sprečavaju poremećaj koncentracije i pažnje u kasnijem periodu života. Jednako je važno da se razvija i brzina razmišljanja i zaključivanja (funkcionalno znanje) kroz koju pratimo darovitost dece.

4

2. RAZVOJ DETETOVIH POTENCIJALA

Svako dete koje nauči svoj maternji jezik do treće godine, već je savladalo jedno od najtežih mentalnih izazova i sigurno ima kapacitete i sposobnosti da dalje napreduje i razvija svoje specifične talente. Mi samo moramo da mu pomognemo da to i uradi i tako dosegne svoje biološke potencijale. Ukoliko ne radimo na takvoj stimulaciji, onda pojedinačno, ali i na nivou čitave nacije, imamo manje talentovanih i darovitih, a poznato je da su oni najvredniji resurs svake države. 2.1. ZNAČAJ PORODICE I VRTIĆA ZA RAZVOJ POTENCIJALA DETETA Razvoj potencijala, kao složen i dinamičan proces, zahteva saradnju, udruženo i sistemsko delovanje velikog broja činilaca, među kojima porodica, sam pojedinac i društvena sredina imaju presudnu ulogu i značaj. Naime, često se pretpostavlja da darovita deca imaju darovite roditelje i da potiču iz imućnijih, obrazovanijih porodica, ili porodica sa višim socioekonomskim statusom. Istraživanja (Roedell, Jackson, Robinson) su opovrgla navedene tvrdnje i potvrdila da je aktivan angažman vaspitača i roditelja (tj. osoba koje su provodile puno vremena sa decom) u vaspitanju dece značajniji u razvoju sposobnosti od statusa i obrazovanja. To je objašnjeno činjenicom da osobe koje u zajedničkim aktivnostima sa decom provode dosta vremena (zajedničko čitanje, traženje informacija iz knjiga, mapa, enciklopedija, razgovor o pročitanom, bogaćenje dečijeg rečnika, zajedničke posete pozorištu, izložbama, sportskim događajima i razgovor o tome i sl.), olakšavaju razvoj njihovih interesa, odgovaraju na njihova pitanja i osiguravaju toplinu i podršku njihovim intelektualnim istraživanjima, što ujedno podstiče razvoj dečije darovitosti. Pored navedenog, ukoliko dete

5

ide u vrtić, od velike važnosti je i stvaranje stimulativnog okruženja u kojem se u prvom redu podstiče razvoj motivacije kod dece, pozitivni stavovi prema obrazovanju i znanju uopšte; interes za uspeh deteta (ako roditelji prate razvoj i rezultate, pokazuju poštovanje za trud deteta, ohrabruju, nude pomoć), visoka očekivanja od sebe i svoje dece itd. Aktivan angažman vaspitača i roditelja ne podrazumeva samo količinu zajednički provedenog vremena, već i jedan poseban stil podučavanja koji se temelji na inicijativi i aktivnostima samog deteta.

6

3. REALIZACIJA PROGRAMA I METODIKA RADA

Program se realizuje u više faza, u malim grupama (15-25) uz angažovanje stručnjaka i vaspitača sa sertifikatom „NTC SISTEM UČENJA". Za svaki uzrast, uz primenu Programa, rade se periodična testiranja radi usmeravanja i praćenja razvoja dece. Neke od ovih aktivnosti već postoje u radu sa decom predškolskog uzrasta, tako da su potrebne samo manje modifikacije, a u Priručniku su detaljnije opisane vežbe i igre koje su po našim istraživanjima neopravdano zapostavljene. Nakon obuke odgovornog osoblja, Program može jednostavno da se realizuje. 3.1. DODATNA STIMULACIJA RAZVOJA SINAPSI (I faza programa) 1. Kineziološke aktivnosti: akomodacija oka, rotacija, ravnoteža 2. Grafomotoričke vežbe 3.2. STIMULACIJA RAZVOJA ASOCIJATIVNOG RAZMIŠLJANJA (II faza programa)

1. Apstrahovanje, vizualizacija 2. Apstraktna klasifikacija i apstraktna serijacija 3. Asocijacije 4. Muzika 3.3. FUNKCIONALNO RAZMIŠLJANJE (III faza programa) 1. Zagonetne priče 2. Zagonetna i problemska pitanja

7

3.1. DODATNA STIMULACIJA RAZVOJA SINAPSI 3.1.1. Kineziološke aktivnosti

Motoričke sposobnosti predstavljaju one sposobnosti deteta koje učestvuju u rešavanju motoričkih zadataka i uslovljavaju uspešno kretanje. One se ispoljavaju kako u jednostavnim tako i u složenim pokretima.

Motoričke informacije podrazumevaju stepen usvojenosti pojedinih motoričkih zadataka na nivou programa izvođenja. Deci u grupi se prvo mora demonstrirati kompletno izvođenje određene vežbe, a potom i objasniti tehnika izvođenja. U toku rada neophodne su korekcije odnosno sprovođenje sistema grupnog rada i individualnog pristupa. Racionalna tehnika izvođenja vežbe prouzrokovaće da funkcionalni potencijali svakog deteta dođu do punog izražaja, a time ćemo postići željeni efekat vežbanja.

Metodika rada, kao skup znanja o metodama po kojima se odvija delatnost, je vrlo značajna za praktični rad.

Principi vežbanja i metodi obuke

Zajedničko za vežbe ravnoteže, vežbe rotacije i vežbe akomodacije oka je ono što je i za svako vežbanje u sportu, a to je metodički pristup svakoj od ovih aktivnosti.

Da bi to bilo ostvareno, moraju se poštovati sledeći principi:

• princip svakodnevnog treninga

• princip postupnog opterećenja (Distervegovi principi)

8

• princip ponavljanja (na osnovu višestrukog ponavljanja stvaraju se stabilnije motorne navike i prethodno pomenuta racionalna tehnika izvođenja pokreta)

• princip svesnosti (dete mora smišljeno i svesno da se odnosi prema svakoj vežbi, da ume kritički da posmatra i ocenjuje svoje pokrete u procesu vežbanja)

• princip očiglednosti (mora se detetu stvoriti predstava o pravilnom izvođenju svake vežbe)

• princip svestranosti (u vežbanju koristiti motorički zahtevnije vežbe)

• princip vaspitne usmerenosti (zaštitna i obrazovna funkcija vaspitača prilikom vežbanja)

Metodi obuke kinezioloških aktivnosti pomoću kojih deca na racionalan način usvajaju i zadržavaju pokrete su:

• Sintetički ili celoviti metod (materija koje se obrađuje pokazuje se u celini od početka do kraja i tako se i vežba).

• Analitički ili razdelni metod (složena materija koje se obrađuje, uvežbava se u delovima, parcijalno, ne primenjivati ga dugotrajno). Ovim metodom se najbolje vrše korekcije tj. greške u izvođenju.

• Kompleksni metod ili kombinacija sintetičkog i analitičkog metoda (prilikom primene prvo se koristi sintetički pa analitički pa ponovo sintetički metod). Ovaj metod je najefikasniji za obuku.

U okviru Programa NTC sistem učenja, najčešće se primenjuje celoviti metod.

9

Čas vežbanja

Kineziološke aktivnosti treba da budu prethodno isplanirane kako bi sve njihove principe i metode pravilno primenili.

Čas vežbanja treba da bude osmišljen na sledeći način:

• Uvodno-pripremni deo (organizacija grupe, mobilizacija pažnje, priprema kineziološkog aparata dece kroz pripremne telesne pokrete) . Vremenski kraće traje. Ovaj deo treba raditi bez većih pauza i dodatnih objašnjenja.

• Glavni deo (u ovom delu rade se vežbe koje čine suštinu časa odnosno motoričkog zadatka). Vremenski najduže traje. Deo koji se mora dobro osmisliti.

• Završni deo (u ovom delu ponoviti kroz jednu od lakših vežbi osnovnu temu časa i jednu vežbu lakšeg intenziteta koja je deci dobro poznata).

Nakon uvodnih vežbi, odnosno nakon obrade nove teme na svakom času, koristiti igre osmišljene u vidu poligon, štafetne igre, stanice i organizovati ih tako da po mogućstvu budu takmičarske...

Posebnu pažnju posvetiti da svaki pokret bude kompletno i pravilno izveden, a zatim tokom rada vršiti korekcije.

10

Vežbe akomodacije oka

1. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od tri deteta. Vijače.

Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa ima vijaču. Dva deteta vrte vijaču, a treće je preskače. Deca prvo preskaču vijaču sunožno unapred (licem ka vijači).

Napomene i predlozi: Važno je da deca ne vrte vijaču prebrzo i previsoko.

2. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao i u prethodnoj vežbi. Vijače.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca preskaču vijaču sunožno postavljena sa strane (bočno) u odnosu na vijaču.

Napomene i predlozi: Važno je da deca ne vrte vijaču prebrzo i previsoko.

3. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je još uvek isti.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca sada preskaču vijaču naizmenično jednom pa drugom nogom, kao da koračaju.

Napomene i predlozi: Važno je da deca ne vrte vijaču prebrzo i previsoko.

11

4. (7-9 godina)

Ako postoji dovoljan broj vijača deca mogu prethodne tri vežbe raditi i pojedinačno.

5. (3-5 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti celom širinom prostorije u 2-3 kolone. Na udaljenosti od 3-4 metra postaviti 5-6 vijača na pod koje međusobno treba da su udaljene jedna od druge 20-30 cm, a na 4-5 metara odatle postavimo jednu vijaču na podu koja će predstavljati mesto odraza, a na 1 metar (prilagođavati uzrastu dece) drugu vijaču koja će predstavljati graničnik preko koga treba preskočiti (praktično skok u dalj).

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca kreću sa osnovne linije trčeći i prelaze nekoliko postavljenih vijača (5-6) naizmeničnim poskocima (jedna pa druga noga, kao da koračaju) pri tom da ne dodirnu ni jednu od vijača. To rade poskocima na prstima. Zatim dolaze do mesta gde praktično rade skok u dalj, odrazom sa obe noge-sunožno. Kolena treba da su blago savijena, a ruke pored tela povijene u laktovima vrše zamah ka gore i napred. Prilikom doskoka zadržati ravnotežu. Nakon završene vežbe deca se vraćaju na začelje svoje kolone.

Napomene i predlozi: Voditi računa da deca ne dodiruju vijače prilikom preskoka.

6. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti celom širinom prostorije u 2-3 kolone. Na udaljenosti od 3-4 metra postaviti 5-6 vijača na pod koje međusobno treba da su udaljene jedna od druge 20-30 cm, a na 4-5 metara odatle postaviti jednu vijaču na podu koja će predstavljati mesto odraza, a na 1 metar (prilagođavati uzrastu

12

dece) drugu vijaču koja će predstavljati graničnik preko koga treba preskočiti (praktično skok u dalj).

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca kreću sa osnovne linije trčeći i prelaze nekoliko postavljenih vijača (5-6) koje preskaču sunožnim poskocima (sa obe noge istovremeno ne razdvajajući stopala) pri tom da ne dodirnu ni jednu od vijača. To rade poskocima na prstima. Zatim dolaze do mesta gde praktično rade skok u dalj, odrazom sa obe noge-sunožno. Kolena treba da su blago savijena, a ruke pored tela povijene u laktovima vrše zamah ka gore i napred. Prilikom doskoka zadržati ravnotežu. Nakon završene vežbe deca se vraćaju na začelje svoje kolone.

Napomene i predlozi: Voditi računa da deca ne dodiruju vijače prilikom preskoka.

7. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u onoliko kolona koliko to dozvoljava širina sale ili prostorije. Postaviti po jedan sanduk (visinu sanduka prilagoditi uzrastu ili postaviti plastičnu kutiju ili već neko pomagalo koje će služiti svrsi) i jednu visoku gredu (mogu to biti i dve stolice sa letvom koja ih po vrhovima spaja ili već neko pomagalo koje će služiti svrsi) za svaku od kolona sa decom.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca trčeći prvo dolaze do visoke grede ispod koje se provlače, a zatim uspravivši se nastavljaju trčanje ka sanduku na koji se poskokom sa jedne noge, penju i sa koga skaču dole (postaviti strunjače okolo radi bezbednosti) i doskaču sa obe noge trudeći se da održe ravnotežu. Po završetku vraćaju se na začelje svoje kolone.

Napomene i predlozi: Vaspitač mora biti prisutan na spravi sa koje se vrši doskok.

13

8. (7-9 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored i postavka vežbe su isti kao i u prethodnoj vežbi.

Tok i način sprovođenja vežbe: Postepeno povećavati visinu sanduka, a smanjivati visinu grede (u kasnijem vežbanju dva deteta mogu držati vijaču na određenoj visini kako bi se dete koje vežba provlačilo) do te granice da dete puzeći mora da prođe ispod, pri tom da ne dodirne ni jednim delom tela gornji graničnik (gredu ili letvu ili vijaču....).

Napomene i predlozi: Vaspitač mora biti prisutan na spravi sa koje se vrši doskok.

9. (7-9 godina)

Raspored je isti kao i u prethodnoj vežbi kao i postavka vežbe s tim da se umesto sanduka postavlja niska greda koja se iz poskoka sa jednom nogom preskače. Postepeno povećavati visinu koja se preskače (mogu se postaviti dva deteta koja drže vijaču na određenoj visini).

10. (7-9 godina)

Raspored za vežbi materijalne potrebe: Decu rasporediti u parove i svaki par treba da ima jednu loptu. Postaviti ih na udaljenosti od 2-3 metra jedno od drugog.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca se dodaju međusobno i to prvo sa dve ruke (suručno) direktno dodajući loptu svom paru u visini grudi. Dete koje hvata loptu treba da postavi ruke blago savijene u laktovima u visini grudi, a šake postavi sa dlanovima okrenutim ka svom paru praveći tako malu korpicu. Dete koje dodaje treba da obuhvati loptu dlanovima i to tako da svi prsti budu maksimalno rašireni. Loptu podiže do visine grudi i izbacuje je tako što ispruža ruke u laktovima, a loptu izbacuje iz zgloba šake

14

tako da dlanove okrene sa strane-spolja (šake budu spojene svojim spoljnim delom nakon izbačaja).

Napomene i predlozi: Neophodno je da vaspitač vrši korekcije u tehnici dodavanja prilikom samog izvođenja vežbe.

Vežbe rotacije

1. (3-5 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Deca se rasporede u jednu kolonu.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca u koloni trče laganim tempom po krivim linijama terena koje odredi vaspitač ili po linijama koje vaspitač nacrta ili obeleži markerima.

Napomene i predlozi: Važno je da je položaj glave uspravan i distanca između dece dovoljna da svi nesmetano trče.

2. (3-5 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Isti raspored dece kao u prethodnoj vežbi. Markeri.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca trče cik–cak do postavljenih graničnika-markera. Vaspitač određuje, u odnosu na uzrast, udaljenost markera. Dakle, dođu do markera npr. desnog (ako je stabilniji dodirnu ga) i nastavljaju trčanje u levo do sledećeg markera i tako do kraja dužine kojom se kreću.

15

Napomene i predlozi: Uvek prvo kreću onom nogom u kom pravcu treba da nastave kretanje.

3. (3-5 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Isti raspored dece kao u prethodnoj vežbi. Markeri.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca trče cik–cak ali sada oko postavljenih graničnika/markera. Dođu do markera npr. desnog, optrče ga prilazeći mu sa desne strane, a potom nastavljaju trčanje u levo do sledećeg markera kome prilaze sa leve strane, optrčavaju oko njega i tako do kraja dužine kojom se kreću.

Napomene i predlozi: Vežbu raditi 2-3 minuta.

4. (3-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u linije odmaknute jedno od drugog za dužinu ruku.

Tok i način sprovođenja vežbe: Na znak vaspitača deca počinju da se vrte u desnu stranu (jedan dan u jednu, a drugi dan u drugu stranu), sa otvorenim očima u trajanju od 10-15 sekundi. Ruke su u odručenju. Na znak vaspitača, deca se zaustavljaju i pokušavaju da održe ravnotežu.

Napomene i predlozi: Ovo se ponavlja u trajanju od 1-2 minuta. Deca moraju da drže otvorene oči.

5. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u parove.

16

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca zauzmu položaj da su okrenuti jedno naspram drugog, uhvate se za ruke, stopala spoje i stanu tako da im se vrhovi prstiju stopala skoro dodiruju tj. na 5-10 cm jedno do drugog i počinju da se vrte u jednu stranu kao vrteška. Nakon 15-20 sec. se zaustavljaju i pokušavaju da zadrže ravnotežu.

Napomene i predlozi: Vežbu ponavljati u trajanju od 2 minuta. Deca moraju da drže otvorene oči.

U raznim varijanata vežba je prilagodljiva i nižem uzrastu. Npr. ako se uhvate za laktove mogu se okretati bočno što je lakše izvodljivo mlađim uzrastima, mogu se držati za podlaktice, za jednu maramu ili traku...

6. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu podeliti u grupe i rasporediti ih u kolone. Postaviti ne više od 2-3 markera pravolinijski.

Tok i način sprovođenja vežbe: Takmiče se po grupama. Deca koja su prva u svojim kolonama kreću na znak vaspitača trčeći. Prilaze prvom markeru sa desne strane i trče ceo krug oko njega i nastavljaju dalje da trče ka drugom markeru. Isto se radi i kada dođu do drugog markera, a potom nastavljaju sa pravolinijskim trčanjem do kraja terena. Kada dođe do druge strane terena (ili prostorije ili određenog prostora za vežbanje) kreće dete iz kolone koje se nalazilo na drugom mestu i tako redom dok svi ne pređu na drugu stranu terena.

Napomene i predlozi: Da se ne bi narušio ritam vežbe markeri se ne smeju pomerati.

7. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolone. Markeri.

17

Tok i način sprovođenja vežbe: Postaviti marker na drugom kraju terena ili na dužinu koji vaspitač sam odredi. Takmiče se po grupama. Deca koja su prva u svojim kolonama, kreću na znak vaspitača trčeći. Prilaze markeru sa leve strane i trče ceo krug oko njega i nastavljaju dalje da trče ka delu terena gde se nalazi njihova grupa. Na dodir ruke kreće drugo dete iz kolone i čini isto što i prvo.

Napomene i predlozi: Da se ne bi narušio ritam vežbe markeri se ne smeju pomerati.

8. (3-5 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Podeliti decu po grupama i odrediti prostor na terenu za svaku od grupa. Marama ili šal.

Tok i način sprovođenja vežbe: Jedno dete će biti „ćorava baka“ te mu se vezuje povez preko očiju i vaspitač ga zavrti u jednu stranu. Ono se trudi da zadrži ravnotežu, a potom nastavlja da juri svoje drugare. Prvog koga uhvati postaje „ćorava baka“.

Napomene i predlozi: Voditi računa da se deca ne vrte prejako kako ne bi pala.

Vežbe za ravnotežu

1. (3-5 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Svu decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati početak i kraj zamišljene prave linije.

Tok i način sprovođenja vežbe: Dete koje je prvo u koloni započinje hodanje po pravim linijama terena odnosno onim linijama koje pokaže vaspitač (koje moraju biti

18

prave). Deca se mogu kretati jedno za drugim u razmaku od 2 do 3 metra. Kada dođu do drugog kraja terena ili do tačke koju odredi vaspitač, vežba se završava.

Deca treba da se kreću koracima ne dužim od širine ramena i pri tom treba da zadrže ravnotežu prilikom kretanja. Ritam hoda treba da bude ujednačen.

Napomene i predlozi: Ovu vežbu deca mogu da rade i raspoređeni jedno do drugog celom širinom prostorije. Vežbu treba ponavljati 2-3 puta prilikom jednog časa. Važno je da glava bude uspravna tj. pogled pravo. Deca perifernim vidom treba da prate liniju kojom se kreću.

2. (3-5 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Svu decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati početak, sredinu i kraj zamišljene krive linije.

Tok i način sprovođenja vežbe: Dete koje je prvo u koloni započinje hodanje po krivim linijama terena.

Deca, krivom linijom treba da se kreću koracima ne većim od širine ramena i pri tom zadrže ravnotežu.

Napomene i predlozi: Sve kao i u prethodnoj vežbi. Vežba je pogodna za početak časa. Važno je da glava bude uspravna tj. pogled pravo. Deca perifernim vidom treba da prate liniju kojom se kreću.

3. (5-7 godina)

19

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored i način izvođenja je isti kao i u prethodnoj vežbi. U ovoj vežbi svako dete treba da ima knjigu ili svesku na glavi (važno je da su tvrde korice).

Tok i način sprovođenja vežbe: Isti kao i u prethodnim vežbama.

Deca pri hodanju moraju da paze da im knjiga ne padne s glave. Ruke moraju biti odručene ili pored tela (knjiga se ne sme pridržavati rukama).

Napomene i predlozi: Kretanje se može sprovoditi po pravim i krivim linijama. Deca se mogu rasporediti u više kolona tako da prva dva deteta u koloni imaju knjige. Kada prvo završi svoju kretnju po linijama vraća se u kolonu i prvom sledećem daje svoju knjigu. Knjiga se ne sme pridržavati rukama.

4. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao u prethodnim vežbama.

Tok i način sprovođenja vežbe: Isti kao i u prethodnim vežbama.

Napomene i predlozi: Sada treba postepeno povećavati dužinu koraka, a da se pri tom održi ravnoteža (i knjiga na glavi, ako radimo vežbu sa knjigom). Ovu vežbu raditi i na pravim i na krivim linijama.

5. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati početak i kraj zamišljene prave linije.

20

Tok i način sprovođenja vežbe: Prvi iz kolone kreće i započinje kretanje kratkim sunožnim poskocima (obe noge spojene) po pravim linijama terena. Nakon što prvo dete pređe 2-3 metra, sledeće dete iz kolone započinje sa sunožnim poskocima.

Deca treba da se kreću sunožnim poskocima, ne dužim od širine ramena i pri tom zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.

Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje dužinom cele širine prostorije. Važno je da pogled bude pravo i položaj glave podignut. Deca perifernim vidom treba da prate linije.

6. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati početak, sredinu i kraj zamišljene prave linije.

Tok i način sprovođenja vežbe: Prvi iz kolone kreće i započinje kretanje kratkim sunožnim poskocima (obe noge spojene) po krivim linijama terena.

Deca treba da se kreću sunožnim poskocima, ne dužim od širine ramena i pri tom zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.

Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da pogled bude pravo i položaj glave podignut. Deca perifernim vidom treba da prate linije.

7. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Rasporediti decu duž širine cele prostorije u kolone.

21

Tok i način sprovođenja vežbe: Sunožnim poskocima unapred (jedan skok levo, a drugi desno), deca treba da stignu do suprotne strane sale.

Deca treba da se kreću sunožnim poskocima cik-cak, a istovremeno unapred, ne dužim od širine ramena i pri tom da zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala treba da budu spojena sve vreme.

Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da pogled bude pravo i položaj glave podignut.

8. (5-7 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored dece je isti kao u prethodnoj vežbi.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca poskocima na jednoj nozi ne dužim od širine ramena, treba da dođu do polovine terena. Na polovini vrše promenu noge kojom vrše poskoke i tako nastavljaju kretanje do kraja terena.

Deca treba da se kreću poskocima na jednoj nozi ne dužim od širine ramena. Rukama treba da načine zamah odozdo ka gore pri svakom odrazu. Ruke treba da su blago savijene u laktovima i istovremeno u odručenju kako bi njima deca održavala ravnotežu.

Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da je položaj glave prav i da sve vreme održavaju ravnotežu ne odstupajući od pravolinijskog kretanja.

9. (4-6 godina)

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po celoj prostoriji odmaknuti međusobno za širinu raspona ruku.

22

Tok i način sprovođenja vežbe: Na znak vaspitača deca započinju stajanje na jednoj nozi i isto tako na znak vaspitača vrše promenu noge na kojoj stoje.

Na znak deca treba da podignu jednu nogu (savijajući je u kolenu), npr. prvo desnu, pri tom stojeći na punom stopalu leve noge. Ruke moraju da budu u odručene (raširene i ispružene). Položaj glave prav. Tako deca treba da stoje na jednoj nozi pri tom održavajući ravnotežu 3-7 sekundi. Na znak vaspitača deca poskokom sa noge na koju se oslanjaju vrše promenu noge sa kojom su u kontaktu sa podlogom. Tako nastavljaju da stoje na stopalu druge noge 3-7 sekundi.

Napomene i predlozi: Ovu vežbu ponavljati u trajanju od 3-5 minuta. Važno je da pogled bude pravo i položaj glave uspravan.

Koristiti razne varijante: da je noga odnožena, savijena u kolenu, zanožena....

Napomene i preporuke:

• Klasifikacija vežbi prema uzrasnim kategorijama nije strogo određena. To je promenljiva varijabla, zavisna od pojedinačnih (individualnih) motoričkih sposobnosti dece i već stečenih motoričkih stereotipa.

• Pri svakoj vrsti aktivnosi pa tako i kinološkim najvažnija je sigurnost dece. Iz tog razloga, osnovno je pre početka vežbanja obezbediti sigurnost svakom detetu prilikom izvođenja svake vežbe.

• Prilikom izvođenja vežbi, kao i pri planiranju časa, koristiti metodičke principe objašnjene na početku Priručnika.

• Na početku svakog časa prvo raditi vežbe u mestu.

23

• Prilikom vežbanja prilagoditi udaljenosti koje se prelaze, visine koje se savlađuju, dužinu trajanja pojedine vežbe, dužinu perioda odmora između vežbi (ono treba da traje 1/3 vremena od onog vremena u kojem je najsporiji izvođač vežbe završio celu vežbu) i intenzitet.

• Upotrebljavati što više rekvizita tipa različitih lopti, traka, marama, kanapa, postavljanje određenog poklona na cilj.

• Većina ovih vežbi se može prilagoditi i sprovoditi kao malo takmičenje između grupa, kolona, linija, čime se kod dece pospešuje voljni momenat za njihovo vežbanje i razvija takmičarski karakter. Od svake vežbe ili njihovim povezivanjem može se napraviti takmičenje, na kraju koga se može proglasiti pobednik i obavezno to mora da bude svako dete makar po jednom.

• U zavisnosti od motoričke sposobnosti dece, svaka vežba je primenljiva na +/- 1 godinu uzrasta.

• Kombinacijom i spajanjem 2, 3 navedene vežbe može se napraviti kompleksna vežba.

• Kompleksna vežba koja bi mogla da predstavlja sublimaciju prethodno navedenih vežbi je vežba sa lastišem. Može se raditi u grupama od tri deteta uz postavljanje zadatka koji bi demonstrirale neke od devojčica tj. da pokažu neku od igara sa lastišem koju one svakodnevno igraju.

• Takođe, sublimaciju prethodnih vežbi bi predstavljala jedna kružna vežba koja bi bila sačinjena od stanica koje bi činile vežbe ili segmenti prethodno navedenih vežbi.

• Sublimaciju prethodnih vežbi mogu da predstavljaju vežbe u obliku poligona, prestrojavanja, stanica ili štafetne vežbe.

24

3.1.2. Grafomotoričke vežbe

Kada se govori o motoričkim veštinama, treba razlikovati krupnu i finu motoriku. Krupna motorika podrazumeva sposobnost izvođenja pokreta ruku, nogu ili tela sa određenom kontrolom. Aktivnosti koje podstiču razvoj krupne motorike kod dece su razne vrste igara na otvorenom, igre loptom, skakanje, plesanje, plivanje ili trčanje. S druge strane, fina motorika je sposobnost da se prave precizni sitni pokreti rukom uz zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka. Fina motorika se razvija rastom - od početnih nespretnih pokušaja deteta da samostalno koristi kašiku, pokreti ruke tj. šake vremenom postaju precizniji, sve do momenta kada dete može da uzme olovku i da je kontroliše. Za uspešno ovladavanje procesom pisanja koje dete čeka u školi, potrebno je najpre razviti finu motoriku mišića šake i prstiju. Dakle, fina motorika je od suštinskog značaja za pisanje, što predstavlja dovoljan razlog da se ta veština razvija i kod kuće, mnogo pre polaska u školu. Razvoj grafomotoričke sposobnosti započinje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u školu. Grafomotorika je važna i za razvoj dodatnih sinapsi u mozgu, a samim tim i za razvoj detetovih potencijala. Doprinosi razvoju grafomotorike na ranom uzrastu daju razne svakodnevne aktivnosti kao što su: hvatanje, držanje i ispuštanje igračaka, držanje kašike i samostalno hranjenje, hvatanje sitnih predmeta čime se razvija pincetni hvat, te svlačenje i oblačenje odeće i obuće. Međutim, dodatno možemo stimulisati razvoj grafomotornih sposobnosti na ranom uzrastu kroz odgovarajuću stimulaciju igračkama tj. igrom. Najbolje vežbe za razvijanje fleksibilnosti šake i prstiju su: držanje kocke i premeštanje iz ruke u ruku, povlačenje igračke na uzici, ubacivanje pločica u praznu kutiju, listanje slikovnica, uvlačenje pertle u cipele, navijanje igračaka, stavljanje šibica u kutiju, sakupljanje sitnih predmeta ili iscepkanih papirića, otvaranje poklopca na kutiji, crtanje, bojenje, seckanje, lepljenje, oblačenje malih lutki… Te

25

aktivnosti treba da budu deo svakodnevne igre malog deteta jer doprinose jačanju mišića šake, njene spretnosti, razvijanju koordinacije oko-ruka, razvoju opažanja i koncentracije. Neke od korisnih igara su:

1. Zakopčavanje i otkopčavanje dugmadi i patenata, vezivanje pertli, vezivanje čvorova od kanapa različite debljine.

2. Mešanje testa, plastelina i gline, pravljenje različitih figurica. Deca mogu od plastelina da prave određene zastave, marke automobila itd.

3. Bockalice. Detetu možemo dati priliku da putem bockalica napravi neku jednostavniju zastavu.

4. Savijanje papira (pravljenje aviona, šatora, kapa) i seckanje makazama za papir sa zaobljenim vrhovima. Kada se naprave avioni na njima se nacrtaju zastave, organizuje se takmičarska igra u kojoj se deca takmiče čiji avion će dalje odleteti, čiji će duže leteti itd.

5. Ređanje kocki i slagalica. 6. Na olovku ili štapić fiksirati i namotati konac dužine 60cm na čijem kraju se nalazi

zakačen neki laki predmet, npr. ribica napravljena od papira. Zatim se organizuje takmičarska igra u kojoj se deca takmiče ko će pre spustiti ribicu u „vodu“, a nakon toga spašavaju ribicu, tako što će brzo odmotavati i namotavati konac na čijem je kraju ribica. U igri treba da su angažovani prsti obe ruke.

7. Klikeri!

3.2. STIMULACIJA RAZVOJA ASOCIJATIVNOG RAZMIŠLJANJA

3.2.1. Vežbe za prepoznavanje apstraktnih pojmova

Vežba 1.

U prvim mesecima primene Programa deci se pokazuju prepoznatljivi apstraktni simboli i to vežbaju svakog dana. To mogu biti zastave, simboli i amblemi sportskih

26

klubova (Partizan, Inter, Zvezda, Real, Liverpul…), automobila (Zastava, Reno, Fijat, BMW…), raznih proizvoda (Smoki, Mirna, Barbie, Milka, Minaqua, Pionir, Takovo itd). Igre sa simbolima, zastavama, imenima firmi su izuzetno dobre za razvoj funkcionalnog razmišljanja, pa se koriste opet u vežbama u kasnijim fazama programa (klasifikacije, serijacije, asocijacije, analogije...).

Vežba 2.

Kada deca ovladaju određenim brojem zastava, može se preći na asocijacije. Deci se pokazuju zastave država, a ona pronalaze i otkrivaju asocijacije za te države. To su obično osobine, ponašanje, sport, muzika vezani za tu zemlju.

Lopta na zastavi

Fudbal

Karneval

Brazilska muzika

Ples

Primer dečjih asocijacija na Brazil

27

Vežba 3.

Detetu se daju delovi zastave neke države (npr. za zastavu Kanade su pripremljena 2 pravougaonika crvene boje, 1 pravougaonik bele boje i crveni list). Zadatak deteta ja da pravilno složi dobijene delove u celinu-zastavu. U početku se detetu može ponuditi gotov model zastave. Kasnije deca mogu da sastavljaju delove bez mogućnosti da gledaju model. Tokom vremena aktivnost postaje složenija. Detetu se daju pomešani delovi dve ili više zastava, a njegov zadatak je da od tih delova sastavi zastave (vaspitač može da kaže koje su to zastave, da istakne samo broj zastava ili da pusti dete da samo dođe do rešenja).

Vežba 4.

Vežba za prepoznavanje i razlikovanje oblika slova. Dete opisuje kako slovo izgleda (npr. slovo Ш je sastavljeno od tri uspravne linije i jedne horizontalne linije koja ih spaja). Može se igrati u paru; jedno dete opisuje kako slovo izgleda, drugo pogađa koje je to slovo. Kada je dete sposobno da prepozna više slova, može da pravi poređenja među njima (npr. Н i Њ se razlikuju po tome što Њ ima polukružić).

Primeri igara sa apstraktnim simbolima:

Vežba 5.

Čaralice. Na sto ili pod se raspu kartice sa aplikacijama zastava, marki automobila, zatim deca izvlače kartice i kroz pitanja (odakle će ti biti muž, gde ćete živeti, koja kola ćete voziti) uče i prepoznaju zastave i druge apstraktne simbole.

Vežba 6.

28

Putovanja. Od stolica ili balvana u dvorištu ili sobi se napravi "automobil", zamišljaju zemlju u koju se putuje, njen glavni grad, kakve marke automobila se mogu videti, koje znamenitosti i sl.

Vežba 7.

Twister sa zastavama. Poređaju se zastave po podu i daju uputstva za prostorne relacije (umesto brojeva koriste se zastave).

Vežba 8.

Šetnje. Tokom izleta ili šetnji gradom, uočavaju se marke automobila i saobraćajni znaci, zastave pored novčanih valuta na menjačnicama.

Vežba 9.

Igra sa zastavama. Vaspitačica zalepi zastave sa donje strane stolice i deca pogađaju iz koje su države. Kada pogode o kojoj državi je reč, odlaze po autić iz te države i imaju zadatak da ispričaju šta znaju o toj državi (Italija - pica, Rim, Venecija; Francuska - Ajfelova kula, vino; Nemačka - pivo, Audi, Mercedes itd).

3.2.2. Vežbe zamišljanja, serijacije i klasifikacije

Naučeni apstraktni simboli (marke automobila, zastave, logo oznake raznih kompanija, amblemi fudbalskih timova…) su izuzetno sredstvo za početni razvoj funkcionalnog razmišljanja, kada uz inteligenciju mora da se koristi prethodno stečeno znanje za rešavanje problema. Npr. deca koja su naučila zastave mogu veoma lako da ih raspoznaju, ali mogu se

29

ispitati bez mogućnosti da gledaju zastave i tada se postavljaju pitanja: na kojoj zastavi je krug, na kojoj zastavi su zvezde ili na kojoj zastavi je ptica i sl.

Vežba 1.

Prepoznavanje zastava na osnovu njihovog opisivanja.

Vežba 2.

Pronalaženje zastava koje su po nečemu slične npr. boji, simbolima na njima.

Vežba 3.

Igra tipa „isključi trećeg“, npr. dve zastave na sebi imaju zvezdice, treća nema.

Vežba 4.

Identifikacija, sparivanje i razlikovanje zastava po određenim obeležjima.

Vežba 5.

Formiranje skupova, podskupova (marke automobila i države; skupovi zastava koje na sebi imaju zvezde)

Vežba 6.

Sa ili bez gledanja u kartu (u zavisnosti od uzrasta1) upoređivanje država po veličini i slaganje od najmanje do najveće (serijacija) npr. „Poređaj države po veličini: Andora, Rusija i Belgija“.

1 Uzrast 5-6 god. radi ove zadatke sa gledanjem u kartu, a stariji uzrast 6-7 god radi zadatke bez gledanja u kartu.

30

3.2.3. Vežbe asocijacije i analogije

Vežba 1.

Igra memorije (klasična + tehnika dvostrukih asocijacija). Karte se poređaju u 4 reda po 4 karte (za uzrast 4-5 godina) ili u 4 reda po 5 ili 6 karata (za uzrast 6-7 godina). Prvi igrač podiže 2 karte i ako su par, uzima ih sa stola i podiže još dve karte. Ukoliko karte nisu iste, na potezu je sledeći igrač. Svako od igrača se trudi da zapamti gde stoji karta i tako traži par istih karata. Ovaj postupak se ponavlja naizmenično dok se karte nalaze na stolu. Pobeđuje igrač koji ima više karata. NAPOMENA: Karte se prilikom okretanja ne uzimaju u ruku, nego ih igrač ostavlja na stolu na istom mestu, da ih ostali vide. Nakon par sekundi, karte se okreću licem nadole. Za mlađi uzrast nije potrebna posebna taktika prilikom igranja, već se samo trude da zapamte gde su karte. Međutim, već kod starije dece (koja su prošla I i II nivo programa NTC sistem učenja), potrebno je igrati sistemom dvostrukih asocijacija, tj. svaki red mora da ima neko značenje (npr. prvi red je kuća u kojoj živi, drugi red je put od kuće do vrtića, treći red je vrtić, a četvrti red je bakina kuća). Kaže se detetu da je u prvom redu, gde je njegova kuća, svaka karta na određenom mestu (prva karta označava ulazak u kuću, druga karta je predsoblje, treća karta je dnevna soba, a četvrta karta je kuhinja), a za drugi red isto tako karte su na određenim položajima (prva karta je ulica ispred kuće/stana, druga karta je neka prodavnica usput, treća karta je neka građevina usput i četvrta karta je ulazak u zgradu vrtića) itd. Prilikom igranja, ako dete otvori drugu kartu u prvom redu (kuća, predsoblje) i na toj karti se, recimo, nalazi Rumunija - dete zamišlja da je drakula u predsoblju i da ne može da uđe u dnevnu sobu ili ako je asocijacija za Rumuniju automobil Dacia, onda zamišlja da mama i tata voze malu Daciu u predsoblju.... što je asocijacija čudnija i nerealnija, dete je lakše pamti. Ukoliko se u drugom redu na četvrtom mestu pojavi zastava Švajcarske kažemo detetu da zamisli da je na ulasku u vrtić brdo čokoladica i da sva deca čekaju u redu da uzmu po jednu čokoladicu. Počinje se sa igrom 4 x 4 karte, ali kada dete savlada ovakav način igranja povećava se broj

31

karata u svakom redu (onda, recimo, na mestu pete karte u prvom redu, kažemo detetu da je to terasa ili dvorište od kuće, a peta karta u drugom redu su ulazna vrata od vrtića itd.).

Vežba 2.

Slagalice (puzzle). Karta Evrope sa zastavama svih država (didaktička igra NTC sistem učenja), sparivanje delova slike koji čine celinu.

Vežba 3.

Analogija. Zastava Norveške je u odnosu na zastavu Finske, kao zastava Italije prema zastavi….(jedan od tačnih odgovora je Irska).

Šta je zajedničko za zastave Italije i Mađarske, a nije za zastave Francuske i Rusije.

32

3.2.4. Muzika

U okviru Programa povezuje se auditivna dimenzija sa simbolima apstraktnih pojmova (pre svega zastave, a zatim i obeležja zemalja) i njihovim prostornim predstavljanjem (na karti sveta, globusu, i sl.). Uz ovakav način rada dodatno se razvija memorija, kao i analitičko saznanje odnosa o osnovnim sredstvima muzičkog izraza: ritma, melodije, harmonije, dinamike itd.

Mogućnost izvođenja i realizovanja različitih sadržaja kroz muziku predstavlja specifičan vid pojačavanja dečjeg doživljaja prilikom usvajanja različitih znanja. Dokazano je da deca koja imaju poteškoće u usvajanju određenih termina i njihovih značenja, ukoliko su isti dati kroz pevanje, ona ih lakše savladavaju. Ovde su opisani neki od načina stimulacije razvoja elementarnih muzičkih sposobnosti (slušnih, ritmičkih, vizuelno-motrnih, manuelnih) na predškolskom uzrastu, za koji se smatra da je "kritičan period" u razvoju istih. Objašnjeni su i neki od načina za usvajanje određenih muzičkih termina kao što su dinamika, tempo, različita trajanja nota...

U skladu sa idejom usvajanja apstraktnih pojmova (zastave zemalja...) i savladavanja njihovih obeležja, ove vežbe mogu da pojačaju dejstvo brzog i trajnog usvajanja istih kroz adekvatne muzičke sadržaje.

Zadatak 1.

Vaspitač kroz tekst pesme ili brojalice predstavlja simbole zastave ili u vidu "ključnih reči" izlaže osnovna obeležja određene zemlje, a sve to kroz igru asocijacija i zagonetki.

Primer: odabrana zemlja JAPAN: (ključne reči koje se odnose na obeležja zastave su: beli pravougaonik, crveni krug (izgled zastave), fazan kao nacionalni simbol, ikebana kao tradicionalna veština)

33

• Vaspitač formira brojalicu ili pesmu sa adekvatnim melodijsko – ritmičkim sadržajem koji je usklađen sa osmišljenim tekstom.

Leti beli tepih ko da ima čini, sa crvenim krugom tačno u sredini. Fazan gnezda gradi, pravi ikebanu, vrlo rado leti po celom Japanu.

Kao podršku zamišljenoj melodijsko-ritmičkoj strukturi deca koriste instrumente Orfovog instrumentarijuma sa neodređenom visinom tona (bubanj, činele, kastanjete, štapiće, zvečke...) i na taj način savladavaju predviđene muzičke elemente (ritmičke).

Zadatak 2.

Tokom izvođenja različitih muzičkih sadržaja vaspitač kroz asocijacije pomaže usvajanje i funkcionalno razumevanje i upotrebu muzičkih oznaka i izraza.

Uz pomoć priče usvojiti termin forte, a uz adekvatan tekst pesmice ili brojalice koji govori o glasnosti ,,asocirati na značenje muzičkog termina forte (jako).

Predlog modela teksta za pesmicu ili brojalicu: Glasno nas zagluši I nažulja uši.

34

Kraj jake glasnoće Nervoza te hoće. Glasno je kad škripa Po sluhu te štipa. Glasno je kad zvuci Izlažu te muci, Pa ti uvo zine Za malo tišine.

Zadatak 3.

Pored usvajanja apstraktnih simbola jedne zemlje, mogu se podržati i adekvatnim kompozicijama obeležja muzike te zemlje, i to sa akcentom na kompozitorima koji su favorizovali elemente tradicionalne muzike.

Primer: slušati kompoziciju „Labudovo jezero“ od P.I. Čajkovskog (upoznavanje sa obeležjima tradicionalne ruske muzike). Prilikom slušanja stimulisati "aktivno" slušanje muzike koje se odnosi na pitanja: ko su izvođači (razlikovanje horskog i orkestarskog zvuka, muški, ženski ili dečji hor; razlikovanje izgleda i boje zvuka različitih grupa instrumenata, žičanih, duvačkih instrumenata...); prepoznavanje različitih tempa; prepoznavanje različitih dinamičkih odnosa; analiziranje karaktera kompozicije...

Zadatak 4.

Kroz aktivno slušanje himni, upoređivati ih ne samo međusobno, već i sa drugim muzičkim oblicima različitih perioda, kultura... (npr.valcer, uspavanka, koračnica...), ostvarujući korelaciju sa drugim aktivnostima (fizičkim uz kreativnost pokreta, likovnim uz izražavanje vizuelnog doživljaja crtanjem...)

35

Sa povećanjem uzrasta deteta usložnjavaju se zadaci, odnosno težina kompozicija za stimulaciju pokretljivosti prstiju uz melodijsko-ritmičko usklađivanje sa zadatim tempom.

3.3. STIMULACIJA RAZVOJA FUNKCIONALNOG RAZMIŠLJANJA Najnovija istraživanja govore da logičko razmišljanje i brzo rešavanje problema može da se vežba i da mozak može da ostvari određeno “stanje forme”. Priče (deca su im dala ime ZADATKOVI) su zamišljene tako da prirede trenutke razmišljanja i slatke muke, ali i radost posle uspešnog rešavanja. 3.3.1. Zagonetne priče Primer 1.

Bio je početak jeseni, pa su Nikola i Nina otišli do obližnje šume da potraže pečurke. Bio je lep dan i znali su da će ih naći jer je nekoliko dana padala kiša. Nikola je rekao da neka živa bića i predmeti po obliku liče na pečurke. Nina nije mogla da se seti, pa je Nikola rekao da ima nešto što liči na pečurku i skuplja se posle kiše. (Dodatak za mlađi uzrast: Nina je „to nešto“ često koristila prethodnih dana)

Primer 2.

Devojčica je šetala po jednom proplanku koji se uzdizao pored njenog naselja. Bilo je lepo vreme koje je najavljivalo proleće. (Dodatak za najmlađi uzrast: Otopio se sneg i sve od snega...) (Dodatak za mlađe razrede osnovne škole: Znači, upravo su se završili hladni zimski dani...)

36

Šetajući tako, devojčica je nabasala na jedan neobičan skup. “Gle, tu su šargarepa, lonac i nekoliko komadića uglja! Otkuda te tri različite stvari zajedno?”, pitala se ona. U okolini nije bilo nikoga. Lonac je bio crven, sa belim tufnama. Šargarepa je bila dugačka i narandžasta, a komadići uglja mali i obli. “Hmm, mora da postoji valjan razlog otkuda baš ove stvarčice zajedno, nasred ovog brdašca...”, razmišljala je devojčica. Vaspitač: “Zna li iko otkuda ove stvari zajedno?” (Deca koja imaju ideju podižu dva prsta) Dramatizacija ( primer ) verovatan sled odgovora: Dečak 1: “Neko je kuvao ručak!” Vaspitač: “To je dobra ideja! Ali, zar bi ostavio šargarepu, koja je jako zdrava? Pa valjda bi i svoj lonac poneo sa sobom, ne bi ga tek tako ostavio nasred proplanka...” Devojčica 1: “Neko je vozio kola i to mu je ispalo!” Vaspitač: “I to je dobra ideja! Ali otkud nekom na kolima baš lonac, šargarepa i komadići uglja, i baš to da ispadne. Ko bi se vozio posred brdašca, gde nema puta?” Dečak 2: “Neko je napravio zamku za zeca!” Vaspitač: “Sjajno razmišljanje! Ali, tu nam nedostaje konopac i štap... Ima li još neko neku ideju?” Devojčica 2: “Otopio se Sneško Belić!” Vaspitač: “Aplauz, rešili STE prvu priču! Evo i nagrade, baš STE bili pametni!” (Vaspitač hvali čitavu grupu, hrabreći timski rad i aludirajući na zajedničko rešavanje! Jako je bitno i zaštititi dete koje je pokušalo da reši zagonetku i izgovorilo neki odgovor koji bi mogao biti predmet podsmeha ostale dece - vaspitač hvali svaki odgovor, rečima da je to odgovor kojeg bi se mogao setiti samo neki filozof, pesnik itd...)

3.3.2. Zagonetna i problemska pitanja

37

Zagonetna pitanja se prave da bi omogućila minut ili dva intenzivnog razmišljanja, povezivanja i zaključivanja. Pri takvom pristupu, dolazi do rane primene znanja i korišćenja podataka koji su dati i koji su od ranije poznati detetu, a na osnovu kojih dolazi do novih znanja ili zaključaka. Pitanje je uspelo ako se, pri grupnom radu, na njega odgovori posle više od šesdeset sekundi. Pitanje bi trebalo da izazove bar jedno povezivanje podataka i zaključivanje bar jednog novog. Nisu dobra pitanja na koja ne može dati odgovor onaj ko nije čuo ili naučio sve podatke.

Dobra su pitanja na koje može dati tačan odgovor i onaj koji nije imao sve podatke, već je pravilno upotrebio i povezao ono što zna i ono što je tek čuo.

Pravila za uspešno pitanju jesu:

Pravilo 1. Pravi se pitanje na koje postoji samo jedan smisleni odgovor.

Primer:

Podatak: Beli luk je dobar u sprečavanju simptoma gripa.

Loš primer pitanja: Šta je korisno u sprečavanju gripa?

Ovo pitanje ima više tačnih, smislenih odgovora. Protiv gripa korisni su i čajevi, šal ili pranje ruku.

Dobar primer pitanja:

Šta je korisno u sprečavanju gripa, a zovemo ga belim, da bi ga razlikovali od crnog?

Ovako sastavljeno pitanje isključuje ostale tačne odgovore, i svodi ga na jedan.

38

Pravilo 2. Izbegavaju se pitanja koja će izazvati puko nabrajanje. Nabrajanje je nepoželjno u obe krajnosti:

Ukoliko postoji mali broj mogućnosti (npr. pitanja: „Kojim danom u nedelji se najčešće ide na izlet?“ ili „Koje je boje većina insekata?“) onda će deca brzo naizmenčno nabrajati ili nagađati dane u nedelji ili boje koje znaju, i izostaće dragocene minute razmišljanja i zaključivanja. Jasno je, pitanje na koje su odgovori "da" ili "ne", je sasvim neprikladno.

Ako postoji veliki broj mogućih odgovora, tada dolazi do beskrajnog nabrajanja ili nagađanja, bez pravih pokušaja povezivanja i zaključivanja. Ukoliko se postavi pitanje „Koja namirnica se vremenom ne kvari?“, to će izazvati nabrajanje svih namirnica za koje su deca čula, a neće dovesti do razmišljanja i povezivanja. Pravilno pitanje napravljeno od podatka da se med ne kvari, glasilo bi: " Šta može da se radi sa medom koji je napravljen pre sto godina, a ne može da se radi ni sa jednom drugom namirnicom?"

Pravilo 3. Pravi se pitanje na koje može dati tačan odgovor i onaj koji nije imao sve podatke, već je pravilno upotrebio i povezao ono što zna i ono što je tek čuo.

Na primer, na pitanje " Kako se zove mreža koja je povezla računare širom sveta?" može odgovoriti samo dete koje je čulo ili znalo za naziv svetske mreže "internet". Pravilno pitanje bilo bi "Koji pojam se koristi i za nešto što se nalazi na fudbalskom terenu, ali i kao uobičajeni naziv za internet?". Izbegnuta je asocijacija sa paukom, jer je prelaka, čak i za mlađu decu.

Pitanje je uspelo ako izazove jedan do pet minuta intenzivnog razmišljanja i povezivanja, uz vidnu radost deteta koje je pronašlo odgovor. U dosadašnjoj praksi se

39

mnogo često događalo da se deca potcene, tj. da im je pitanje prelako. U manjem broju slučajeva, pitanje im je bilo preteško, tj. nisu dala odgovor ni posle nekoliko minuta.

Što je manja grupa dece sa kojom se radi, pitanja bi trebalo da budu lakša i prijemčivija.

Primer 1. (uzrast 6 do 8 godina)

Loše formulisano pitanje: Šta radi šumski medved preko zime?

Podatak: Mnogi medvedi zimu provedu i zimskom snu. Iz zimskog sna se bude u proleće.

Predlog dobro formulisanog pitanja: Zašto je šumski medved svakog proleća jako mršav?

Primer 2. (uzrast 6 do 9 godina)

Loše formulisano pitanje: Gde živi beli medved, a gde pingvin?

Podatak: Beli medvedi nastanjuju Severni pol i isključivi su mesojedi, jer na Severnom polu nema biljaka. Omiljena hrana su im foke, kojima prave zamke u ledu i čekaju kada izrone po vazduh. A pingvine ne mogu uhvatiti, jer oni žive na Južnom polu.

Predlog dobro formulisanih pitanja: Zašto beli medved ne jede pingvine?

Primer 3. (uzrast 6 do 9 godina)

Loše formulisano pitanje: Šta pčela proizvodi? Ko pravi med?

Podatak: Sve što je lekovito u nekoj biljci pčela sakuplja, i uz brojne korisne sastojke iz svog organizma, pretače u med.

Predlog dobro formulisanog pitanja: Koje prirodno blago čuva preko 1000 letećih čuvara?

Primer 4. (uzrast 7 do 10 godina)

40

Loše formulisano pitanje: Koja životinja ima 3000 bodlji? Koliko jež ima bodlji?

Podatak: Šumski jež na leđima ima 3000 bodlji.

Predlog dobro formulisanog pitanja: Koji šumski borac nosi 3000 kopalja?

Primer 5. (uzrast 6 do 9 godina)

Loše formulisano pitanje: Koje životinje se izlegu iz jaja?

Podatak: Kornjače u toku parenja izlaze iz vode i traže pogodna mesta u blizini obale gde polažu 8 do 10 izduženih jaja po leglu, koja su dugačka od 15 do 22 milimetra.

Predlog dobro formulisanog pitanja: Šta je zajedničko za kornjaču i kokošku? (ovde tačan odgovor može da bude i da su životinje, zato se mora proširiti pitanje i omogućiti jedan odgovor). Šta povezuje kornjaču i kokošku, ali ne i zeku i medu? (jaja)

Primer 6. (uzrast 6 do 9 godina)

Loše formulisano pitanje: Gde živi beli medved? Šta radi beli medved preko zime?

Podatak:. Polarni medvedi žive samo na severu Arktika gde većinu vremena provode na ledenim bregovima. Hrane se fokama i morskim kravama, drugim sisarima, jajima i biljnom hranom i nikada ne piju vodu. Polarni medvedi ne spavaju zimski san.

Predlog dobro formulisanog pitanja: Ako neko vidi tragove medveda u snegu, može znati i koje je boje medved. Kako ?

41

BELEŠKA O AUTORU I PROGRAMU "NTC SISTEM UČENJA"

Ranko Rajović, lekar specijalista, rođen 1964. godine u Beogradu, osnivač MENSE JUGOSLAVIJE (danas Srbije) i Odseka za darovite NTC (Nikola Tesla centar), član Borda direktora svetske MENSE i član Komiteta svetske MENSE za darovitu decu. Živi i radi u Novom Sadu, oženjen, otac četvoro dece. Mensa je organizacija koja okuplja osobe sa IQ od 148 i više, tako da je 100% članova u grupi potencijalno darovitih, ali nemaju svi razvijene osobine darovitih. Ima ih oko 12-25% u svakoj Mensi, što je znatno više nego u opštoj populaciji (od 0,3-1%). U okviru Mense Srbije postoji i Odsek za darovite (NTC), koji praktično može da posluži kao izvanredni dokaz o značaju darovitih, o njihovim postignućima i vrednostima u odnosu na kontrolnu grupu (studenti bilo kog fakulteta). Naime, skoro svi članovi NTC-a su studenti sa izuzetnim rezultatima, državni i međunarodni prvaci, studenti na najprestižnijim svetskim univerzitetima (Oxford, Cambridge, Columbia, Harvard, LSE, St. Petersburg, Yale, MIT, Stanford...), kao i priznati stručnjaci u cenjenim svetskm kompanijama i na fakultetima (Mercedes, Porsche, Motorola, Oxford, Heidelberg...). Iskustva najuspešnijih članova Mense vezana su za lično i društveno poimanje darovitosti, odrastanje i obrazovanje tih ljudi i moguće probleme koje su imali na putu ka ostvarenju svojih ciljeva, a to su dragoceni putokazi za kreiranje modela koje koristi ovaj Program. Dosadašnja iskustva Mense u nekoliko zemalja i rezultati u radu sa decom predškolskog uzrasta pokazuju vrednost i praktičnu primenu Programa, jer je jasno uočeno da deca brzo napreduju i da roditelji apsolutno podržavaju primenu i pristup koji koristi Mensa.

42

Program je akreditovan odlukom Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije X/457-2009. godine kao obavezan program za stručno usavršavanje (predškolski uzrast). Odlukom zavoda proram se primenjuje skolske 2009/2010 i 2010/2011 godine.

LITERATURA:

• Buzan T., Use your Head, London: BBC Books, 1974. • Buzan T., The Mind Map Book, London: BBC Books, 1993. • Gojkov G., Didaktika darovitih, Vršac: Visoka škola za obrazovanje vaspitača, 2008. • Hannon P., Developmental neuroscience: implications for early childhood intervention

and education, Current Paediatrics, Volume 13, Issue 1 Feb 2003, Pages 58-63, University of Sheffield, UK

• Hartley L., Body Moving, Berkeley, CA: North Atlantic Books, 1995. • Henderson L.M.; The Biological Basis for early Intervention with Gifted Children

PJE. Peabody Journal of Education, Vol 72, 1997, TN, USA

• Herman N., The Creative Brain, Lake Lure, NC: Brain Books, 1989.

• Geake J.; Neuromythologies in education. Educational Research, Volume 50, Issue 2 June 2008, pages 123 – 133, Oxford Brookes University, Oxford UK

• Juriševič M., Učna motivacija in razlike med učenci, Ljubljana: Pedagoška fakulteta, 2006.

• Mahne M., Na valovih ustvarjalnosti, Koper: UMMI, 2007. • Margulies N., Mapping Inner Space, Tuscon, AZ: Zephyr Press, 1991. • McLaren K., Integrated Reading Program, Auckland, New Zealand: KFK, 1999. • Montesori M., La mente del bambino, Italija, 1949. • Mukerjea D., Superbrain Mind Mapping, Singapore: OUP, 1997.

43

• Rajovic R., REM sleep deprivation, Journal of Neuroscience, Abstract book 61.30, Berlin 1998.

• Rajovic R., Mensa i darovita deca, Bilten Mense Jugoslavije, br. 5, str 12-13, 1998. • Rajovic R., Stimulacija darovitosti, U: Zbornik radova, 3. Međunarodna konferencija

o negovanjutalenata, Kanjiža, str. 138-147, 2009. • Svantesson I., Mind Mapping and Memory, London, Kogan page, 1989.

Autor: Ranko Rajović,

član Borda direktora i član Komiteta Mense internacional za darovitu decu Konsultant: Uroš Petrović,

predsednik Mense Srbje, dečiji pisac

MENSA – NTC SISTEM UČENJA

NAPOMENA: Program je autorizovan i ne može se koristiti bez dozvole autora.

Svaka zluopotreba (presnimavanje, umnožavanje, distribuiranje ili bilo koja druga komercijalna upotreba)

predstavlja povredu autorskih prava i kažnjiva je zakonom.

44