Program “Zaštićena područja za prirodu i ljude”

Terenski projekat “Posmatranje medveda u Nacionalnom parku Tara”

Priručnik za neinvazivno sakupljanje uzoraka za monitoring populacije mrkog medveda uNacionalnom parku Tara

PRIRUČNIK

2017

radimo na zaštiti mrkog medveda u nacionalnom parku tara u saradnji sa:

„Zaštićena područja za prirodu i ljude“ finansira Švedska međunarodna razvojna agencija – Sida. Ovaj priručnik je štampan u okviru programa, a Sida nužno ne deli stavove izražene u ovom priručniku. Za sadržaj priručnika odgovorni su isključivo autori.

Sadržaj

1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

2. METODOLOGIJA I CILJ ISTRAŽIVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

3. DINAMIKA SAKUPLJANJA UZORAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

4. UZORKOVANJE DLAKE MRKOG MEDVEDA . . . . . . . . . . . . . .8

5. UZORKOVANJE IZMETA MRKOG MEDVEDA . . . . . . . . . . . . .12

6. KONTAKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

7. AUTORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

4

1. UVODOvaj terenski priručnik namenjen je prvenstveno onima koji su uklju-čeni u WWF-ov program “Zaštićena područja za prirodu i ljude” i te-renski projekat “Posmatranje medveda u Nacionalnom parku Tara” u okviru kog se vrši istraživanje veličine populacije mrkog medveda (Ursus arctos) na teritoriji Nacionalnog parka Tara, ali i onima koji su zainteresovani da se uključe ili samo informišu.

Poznavanje veličine i dinamike populacije mrkog medveda važno je za upravljača zaštićenog područja radi obezbeđivanja adekvatne zaštite ove vrste, ali i za sve one koji u svojim turističkim ponudama uključuju posmatranje mrkog medveda, edukaciju o mrkom medvedu ili pak samo aktivnosti u staništu ove vrlo značajne vrste.

Ekološka istraživanja mrkog medveda, važna su za zaštitu populacije mrkog medveda i njegovog staništa, ali i za dugoročne turističke pro-grame koji se baziraju na prisustvu ove divlje vrste, koja je u većem delu Evrope istrebljena i samim tim sve interesantnija za ljubitelje div-ljine, seoskog ambijenta i održivog upravljanja prirodnim resursima.

Bolje poznavanje prisutne populacije mrkog medveda omogućiće kreiranje kvalitetnijih turističkih ponuda koje su u skladu sa potre-bama lokalnog stanovništva, ali i medveda koji žive u Nacionalnom parku Tara.

Program „Zaštićena područja za prirodu i ljude“ će doprineti uključivanju lokalnih zajednica u upravljanje zaštićenim područi-jima, kao i boljoj saradnji između zaštićenih područja u regionu. Cilj programa je postizanje i promovisanje održivog korišćenja prirodnih resursa u regionu Dinarskog luka kako bi isti postali temelj društveno-ekonomskog razvoja zaštićenih područja i lo-kalnih zajednica.

5

2. METODOLOGIJA I CILJ ISTRAŽIVANJAUopšteno, metode prikupljanja podataka divljih životinja mogu biti in-vazivne ili neinvazivne.

Invazivne metode podrazumevaju hvatanje i manipulisanje životinja-ma, a mogu ih sprovoditi samo stručnjaci i to uz dozvolu nadležnog ministarstva. Najznačajnija invazivna metoda je GPS-GSM telemetrija. Ova metoda se zasniva na upotrebi GPS-GSM ogrlice pomoću koje se satelitskim putem prati obeležena jedinka. Metoda je invazivna jer je potrebno da se medved uhvati u specijalnu zamku i privremeno uspa-va, kako bi mu se oko vrata postavila ogrlica, uzele mere i uzorci tkiva, nakon čega biva pušten nazad u prirodu. Telemtrijskim praćenjem se omogućava kontinuirano prikupljanje podataka o aktivnostima, kreta-nju, odabiru staništa, interakciji određene jedinke sa drugim životinja-ma, ali i pronalazak životinje u slučaju smrti.

Neinvazivne metode isključuju direktni kontakt sa životinjama, a ne zahtevaju ni pristustvo ni posmatranje istih. Najčešće korišćene nein-vazivne metode za prikupljanje podataka su foto-zamke, sakupljanje izmeta, zamke za prikupljanje dlaka, praćenje tragova u snegu, direk-tno posmatranje i prebrojavanje. Ipak, i ove metode mogu da uznemi-ravaju životinje, zbog učestalog prisustva u staništu, upotreba blica na fotozamkama ili uklanjanja tragova za obeležavanje teritorije.

Prisustvo različitih tragova karakterističnih za mrkog medveda ukazu-je na njegovu prisutnost na određenoj teritoriji. Za medveda su najka-rakterističniji sledeći tragovi:

• otisci stopala,• izmet karakterističan za godišnja doba; prepoznatljiv i po hrani

sa hranilišta,• dlake na kori stabla, koje ostanu nakon češanja,• ogrebotine na kori drveta – markiranje teritorije kandžama,• raskopani mravinjaci i osinjaci.

6

Danas se prisutnost mrkih medveda u divljini najlakše potvrđuje uz pomoć fotozamki, ali takvi podaci nisu dovoljni za pravilno upravljanje populacijom. Za održivo upravljanje populacijom potrebni su što tač-niji podaci o broju jedinki, ali i o drugim karakteristikama populacije, kao što su uzrastna i polna struktura, prirast, smrtnost, itd. Za takve podatke potrebno je vršiti višegodišnje praćenje stanja populacije, od-nosno monitoring, uz kombinovanu upotrebu invazivnih i neinvaziv-nih metoda. Sakupljanjem dlaka i izmeta mrkog medveda za potrebe genetske analize populacije, i telemetrijskim praćenjem 5 obeleženih jedinki u Nacionalnom parku Tara u naredne dve i po godine, obezbe-dićemo vrlo značajne uzorke pomoću kojih ćemo dobiti realnije po-datke o strukturi i dinamici populacije mrkog medveda.

Aut

or:

Ves

na M

aksi

mov

ić

7

3. DINAMIKA SAKUPLJANJA UZORAKATokom projekta planirano je kontinuirano i intenzivno sakupljanje uzo-raka dlake i izmeta mrkog medveda na celoj teritoriji Nacionalnog par-ka Tara, odnosno na površini od skoro 25 hiljada hektara, što zahteva dobru koordinaciju i učešće čuvara prirode, lovočuvara, ali i drugih predstavnika lokalne zajednice.

Zamke za sakupljanje dlaka postavljene su na 33 lokacije koje je po-trebno obilaziti jednom u 7 do 10 dana po suvom vremenu, jedan do dva dana posle kiše ili snega, kako bi uzorci bili upotrebljivi za analizu.

Sakupljanje uzoraka dlake mrkog medveda u okviru ovog projekta sprovodiće se tokom tri prolećna meseca (april, maj, jun) i tri jesenja meseca (septembar, oktobar, novembar) u periodu od dve godine.

Prema poslednjim po-dacima iz 2010. godine, procenjeno je da na teri-toriji Nacionalnog parka Tara živi oko 50 mrkih medveda. Da bismo do-bili statistički prihvatljive rezultate potrebno je da sakupimo oko tri puta više uzoraka nego što se očekuje da ima med-veda na području koje se istražuje. Stoga je planirano da se godišnje sakupi ukupno 200 uzoraka (dlaka i izmeta), odnosno ukupno 600 uzoraka do kraja 2019. godine. Rezultati istraživanja će biti dostupni 2020. godine.

Aut

or:

Szilá

rd K

ovác

s

8

4. UZORKOVANJE DLAKE MRKOG MEDVEDAUzorci dlake mrkog medveda sakupljaće se pomoću zamki, odnosno bodljikave žice. Dlake se mogu uzorkovati i sa kore drveta na kojoj se medved češao. Dlaka sa folikulom (tj. „korenom“) obezbeđuje više DNK materijala za analizu, nego dlaka bez folikula.

Pravilno i pažljivo uzorkovanje dlake sa zamke podrazumeva sledeće korake:

1. Pažljivo obići postavljenu zamku za dlake (bodljikavu žicu) celom njenom dužinom. Kada se dlake uoče na bodljama bodvljikave žice, pripremiti set opreme za prikuplja-nje dlaka. Sve dlake koje su ostale na jednom “snopu” bodlji tretira-mo kao jedan uzorak.

Aut

or:

Szilá

rd K

ovác

s

9

2. Pre početka svakog pojedi-načnog prikupljanja potrebno je “opa-liti” vrhove pincete plamenom i 7-10 sekundi izložiti direktnom plamenu upaljača. Na taj način uništiće se svi prisutni biološki tragovi. Nakon toga sačekati oko 20 sekundi da se vrhovi pincete ohlade. Za to vreme pincetom ne dodirivati nikakve predmete (uklju-čujući vlastitu odeću). Vrhovi pincete ne smeju da se dodiruju ni rukama. Ukoliko slučajno dođe do kontakta,

neophodno je ponovo “opaliti” vrhove pincete na isti način, a nakon toga nastaviti sa prikupljanjem dlake.

3. Pincetom pažljivo prikupiti sve dlake koje su ostale na bodljama. Pince-tu držati čvrsto u ruci. Ako sve dlake sa jednog „snopa“ bodlji ne mogu da se skinu odjednom, potrebno je ponavljati postupak dok se ne prikupe sve dlake. Pri tome pincetom ne dodirivati nika-kve druge predmete osim bodljikave žice i koverte u koju se pakuju uzorci. Tokom rada na jednom uzorku (tj. „sno-pu“) nije potrebno paliti vrhove pincete pre svakog uzimanja dlake.

4. Sve prikupljene dlake pažlji-vo staviti u kovertu namenjenu za to. Nakon toga kovertu zatvoriti i upisa-ti neophodne podatke (broj zamke i kvadrant sa koje su dlake prikupljene, GPS lokaciju, datum i ime osobe/oso-ba koje su prikupile uzorke).

Aut

or:

Do

c d

r D

uško

Ćiro

vić

Aut

or:

Do

c d

r D

uško

Ćiro

vić

Aut

or:

Do

c d

r D

uško

Ćiro

vić

10

5. Nakon što se sve dlake uklone, „opaliti“ i „snop“ bodlji tako što će se one izložiti direktnom plamenu upalja-ča (7-10 sekundi). Nakon toga nasta-vi dalje pretraživanje zamke za dlake (bodljikave žice). Kada se pregleda cela zamka i prikupe svi uzorci dlake, postupak je završen.

6. Posle prikupljanja uzoraka dlaka sa svih zamki, u zapisnik sa tere-na upisati koje su sve zamke pregledane, sa kojih zamki je priku-pljen materijal, kao i na kojim zamkama nije bilo materijala.

NAPOMENE• Pri sakupljanju dlaka važno je da se ne stavljaju prsti u kovertu

kako ne bi došlo do razmene biološkog materijala!

• Kovertu pažljivo odložiti na suvo mesto i dostaviti kontakt osobi u JP „Nacionalni park Tara“. Kada se sakupi dovoljan broj uzora-ka, isti će biti prosleđeni na genetsku analizu.

Aut

or:

Do

c d

r D

uško

Ćiro

vić

11

POTREBNA OPREMA

• pincete• upaljač• koverta za uzorak sa etiketom• grafitna olovka• zapisnik sa terena• fotoaparat / mobilni telefon• GPS uređaj

Aut

or:

Szilá

rd K

ovác

s

12

5. UZORKOVANJE IZMETA MRKOG MEDVEDAPravilno sakupljeni i obeleženi uzorci izmeta medveda obezbeđuju kvalitetan materijal za genetsku analizu. Izolovanjem i analizom DNK iz epitelnih ćelija crevnog trakta (tj. ćelija sa unutrašnje površine creva) koje se nakon defekacije nalaze na površini izmeta, možemo da iden-tifikujemo svakog medveda i da odredimo njegov pol. U zavisnosti od broja uzoraka možemo da odredimo i veličinu populacije medveda na određenom području.

Izmet mrkog medveda je karakterističan po veličini, obliku, sadržaju i mirisu (koji zavisi od doba godine i dostupne hrane). Veličina izmeta zavisi od uzrasta medveda, te kod odraslih medveda može biti veliči-ne kravljeg izmeta, odnosno kod medvedića može biti veličine psećeg izmeta. Izmet medveda je obično na jednoj hrpi i nema oblikovane „pakete“ kao kod divlje svinje. Pored toga, u izmetu divlje svinje se ne nalaze ostaci hrane i nema karakterističan miris.

U proleće u izmetu mrkog medveda dominiraju ostaci trave i drugih zeljastih biljaka. Tokom leta se najčešće pronalaze izmeti sa ostaci-ma žitarica, bobičastog voća i insekata (mrava, pčela, osa), dok se na jesen u izmetu mogu pronaći ostaci žireva (bukva, hrast), plodovi pitomih i divljih voćaka (šljive, jabuke, kruške, dren, šipak), itd. U blizini hranilišta, u izmetu će se naći ostaci hrane koja se tamo iznosi.

13

Dre

n. A

uto

r: p

rof.

Đur

o H

uber

Trav

a i d

rug

i bilj

ni m

ater

ijal.

Aut

or:

Mih

a K

rofe

lK

ošt

ice

šljiv

e. A

uto

r: V

esna

Mak

sim

ović

Mal

ina.

Aut

or:

pro

f. Đ

uro

Hub

erK

ošt

ice

višn

je. A

uto

r: M

iha

Kro

fel

Sm

eđa

dla

ka. A

uto

r: M

iha

Kro

fel

14

Pri sakupljanju izmeta potrebno je voditi računa o starosti uzorka, jer su upotrebljivi uzorci samo sa svežih izmeta, odnosno onih koji nisu stariji od 5 dana. Ako je izmet bio izložen jakoj kiši ili jakom suncu, onda uzmite uzorak sa zaštićene strane.

• Svež izmet ima miris po sadržaju koji je u njemu prisutan, izgleda vlažno i manje-više sluzavo, i u unutrašnjosti mogu biti insekti i njihove larve.

• Srednje star izmet izgleda sveže, miris je manje intenzivan, a mo-guće je i prisustvo insekata i larvi.

• Star izmet gubi većinu mirisa, nije sluzav, najčešče je suv, uglav-nom bez insekata i larvi, ali sa njihovim tragovima u obliku rupa i tunela.

• Vrlo star izmet ima miris zemlje.

Nakon što ste procenili starost, možete uzorkovati izmet. Ukoliko na izmetu ima sluzi, onda uzimate nju. Ukoliko vidite vršni deo izmeta (tupa strana), onda uzorak uzimate sa tog mesta.

Pravilno uzorkovanje izmeta podrazumeva sledeće korake:

1. Sipajte alkohol u epruvetu.

2. Koristeći dva drvena štapića zahvatite malu količinu uzorka sa površine izmeta, tako da isti zauzima 1/10 zapremine alkohola u epruveti. Ako uzmemo previše uzorka, materijal se neće dobro sačuvati i biće neupotrebljiv za analizu. Za svaki uzorak koristite nove štapiće, kako ne bi kontaminirali uzorke.

Aut

or

ilust

raci

ja: T

om

až S

krb

inše

k

15

3. Nakon uzorkovanja, preostali izmet na zemlji je potrebno ukloniti, prekriti, zakopati ili obeležiti štapićem, kako neko drugi ne bi po-novio uzorkovanje istog izmeta.

4. Na etiketi zapišite podatke grafitnom olovkom (vaše ime i prezi-me, datum i vreme uzorkovanja, procena starosti izmeta, GPS ko-ordinate ili što precizniji opis lokacije, naziv hranilišta ili toponim mesta, i dodatne napomene).

5. Etiketu stavite u manju zip-lock kesicu.

6. Ovu zip-lock kesicu sa etiketom stavite u veću zip-lock kesicu zajedno sa epruvetom.

7. Uzorke treba što pre staviti na hladno, najbolje u frižider.

8. Posle prikupljanja uzoraka izmeta, u zapisnik sa terena upisa-ti dodatne informacije o broju uzoraka prikupljenih toga dana, vremenskim prilikama, drugim uočenim tragovima prisutnosti i slično.

Aut

or:

Ves

na M

aksi

mov

ić

16

NAPOMENE:• Ukoliko nemate sa sobom drveni štapić, možete koristiti nož,

skalpel ili sličan instrument. U tom slučaju, instrument pre uzor-kovanja operite alkoholom ili „opalite” upaljačem na isti način kao pincetu prilikom uzorkovanja dlake.

• Podatke na etiketi uvek ispišite grafitnom olovkom, jer se he-mijska olovka razliva u kontaktu sa alkoholom i podaci u tom slu-čaju postaju neupotrebljivi.

• Sve pravilno obeležene uzorke i zapisnik odnesite kontakt osobi u JP „Nacionalni park Tara“, koji će ih blagovremeno proslediti na genetsku analizu.

• Ukoliko naiđete na izmet vuka ili risa, sakupite i njih, unesite sve podatke i naznačite na etiketi!

POTREBNA OPREMA

• epruvete• alkohol (95%-99% etanol)• drveni štapići• etikete za uzorke• zip-lock kesice (veće i manje)• grafitna olovka• zapisnik sa terena• GPS aparat• fotoaparat / mobilni telefon

17

6. KONTAKTI

WWF AdriaĐure Jakšića 4a/811000 Beograd

Vesna Maksimovićrukovodilac projektavmaksimovic@wwfadria.org+381(0)641605138

Javno Preduzeće “Nacionalni park Tara”Milenka Topalovića 331250 Bajina Bašta

Marijana Josipovićrukovodilac službe za programe i projekte zaštitemarijana.josipovic@nptara.rs+381(0)648475293

Milan Malinićrukovodilac službe lova i ribolovamilan.malinic@nptara.rs+381(0)648475219

Miodrag Petrovićrukovodilac službe nadzorapetrovic.miodrag@nptara.rs+381(0)648475216

18

7. AUTORI Doc dr Duško Ćirović Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet

Helena Poučki Velebitska udruga Kuterevo, Utočište za mlade medvjede

Vesna Maksimović WWF Adria

BELEŠKEDATUM: / / god. MESTO: ________________________

DATUM: / / god. MESTO: ________________________

DATUM: / / god. MESTO: ________________________

01

23

45

67

89

1011

1213

14 Priruč

nik za

neinv

azivno

sakup

ljanje u

zoraka

za mo

nitori

ng pop

ulacije

mrkog

medve

da u N

aciona

lnom p

arku T

ara