Prirodno matematicki fakultet - aktivnost vrsta iz roda Rosa L. na … · 2017-05-18 · UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Milica

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Milica S. Stanković

Etnobotanička studija, antioksidativna i antimikrobna

aktivnost vrsta iz roda Rosa L. na Vlasinskoj visoravni

MASTER RAD

Niš, 2017.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Etnobotanička studija, antioksidativna i antimikrobna

aktivnost vrsta iz roda Rosa L. na Vlasinskoj visoravni

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

Milica S. Stanković Prof. dr Vladimir Ranđelović

Br. indeksa 157

Niš, 2017.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMANT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Ethnobotanical study, antioxidant and antimicrobial

activity species of genus Rosa L. on Vlasina plateau

MASTER THESIS

Candidate: Mentor:

Milica S. Stanković PhD Vladimir Ranđelović

No. of index: 157

Niš, 2017.

ZAHVALNICA

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru prof. dr Vladimiru

Ranđeloviću koji mi je omogućio da radim istraživanje svog područja.

Zahvaljujem se na poverenju, strpljenju i razumevanju.

Neizmernu zahvalnost dugujem docentu dr Jeleni Matejić na stručnoj

pomoći tokom laboratorijskih istraživanja, kao i na prijateljskoj potpori da

istrajem u ovom poduhvatu do samog kraja.

Zahvaljujem se i prof. dr Ani Džamić na stručnoj pomoći u Botaničkoj

bašti „Jevremovac“, kao i doc. dr Zorici Stojanović-Radić na saradnji.

Najveću zahvalnost dugujem dragim ljudima oko sebe, a posebno svojoj

porodici bez čije ljubavi i podrške ne bih mogla da ostvarim svoje zamisli i

postanem ovo što sam danas.

Veliko Hvala !!!!!

Ovaj rad posvećujem porodici, s ljubavlju !!!!!

BIOGRAFIJA KANDIDATA

Milica Stanković je rođena 03. avgusta 1991. godine u Surdulici, gde je završila

Osnovnu školu „Vuk Stefanović Karadžić“ 2006. godine. Gimnaziju „Svetozar Marković“,

opšti smer, završila je 2010. godine, takođe u Surdulici. Iste godine upisala je osnovne-

akademske studije Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, na departmanu za biologiju i

ekologiju. Osnovne studije je završila 2014. godine i stekla zvanje „Biolog“. Školske

2014/2015 je upisala master studije na Prirodno-matematičkom fakultetu, na smeru Biologija.

SAŽETAK

Cilj ovog rada bio je ispitivanje tri vrste rod Rosa L.: R. canina L., R. dumalis L. i R.

corymbifera Borkh. sa Vlasinske visoravni. Etnobotaničko istraživanje je sprovedeno kroz

anketu u kojoj je učestvovalo 104 ispitanika iz 3 naselja koja obuhvataju 45 manjih mahala.

Utvrđeno je da se ove vrste koriste u lečenju prehlade, suvog kašlja, stomačnih tegoba, kao

sredstvo protiv dijareje, kao diuretik i u ishrani. Ekstrakcija biljnog materijala urađena je sa

dva rastvarača, metanolom i etanolom pomoću metode ultrazvučne ekstrakcije.

Spektrofotometrijske metode su korišćene za merenje količine ukupnih fenola, flavonoida i

antioksidativne aktivnosti, a metoda mikrodilucije za određivanje antimikrobne aktivnosti. Za

dobijanje ukupnih fenola korišćena je spektrofotometrijska metoda po Folin-Ciocalteau.

Najveća količina fenola zabeležena je u etanolnom ekstraktiu R. dumalis 9,98±0,009 mg

GA/g, dok je najveća kocentracija flavonoida bila u metanolnom ekstraktu R. corymbifera

0,85±0,002 mg Qu/g. Najviši antioksidativni potencijal imali su metanolni i etanolni ekstrakti

R. dumalis u iznosu od 0,22±0,015 mg/ml i 0,27±0,028 mg/ml, korišćenjem DPPH testa.

Metanolni i etanolni ekstrakti R. dumalis pokazali su najviši antioksidativni potencijal i kod

ABTS testa od 0,42±0,016 mg VitC/g i 0,43±0,051 mg VitC/g. Vrsta R. dumalis se izdvojila

kao najbolji antioksidativni agens u ondnosu na ostale testirane vrste. Sojevi koji su bili

najosetljivi na testirane ekstrakte su Pseudomonas aeruginosa i Enterococcus faecalis.

Testirane vrste iz roda Rosa se mogu koristiti kao jako dobri prirodni antioksidansi i kao

preventivni antimikrobni agensi.

Ključne reči: Rosa canina, R. dumalis, R. corymbifera, etnobotanika, antioksidativna

aktivnost (DPPH, ABTS), fenoli, flavonoidi, antimikrobna aktivnost

ABSTRACT

The aim of this study was to examine three species of Rosa L. genus: R. canina L., R. dumalis

L. and R. corymbifera Borkh. from Vlasina plateau. Ethnobotanical research was done as a

survey which included 104 interviewed people coming from 3 settlements with 45 small

quarters (mahalas). It was determined that the most common conditions threated with this

plants are colds, dry cough, stomachache, diarrhea, as a diuretic and in nutrition. Extraction of

plant material was carried out with two solvents, methanol and ethanol using ultrasound

extraction method. Spectrophotometric methods were used for measuring the amount of total

phenols, flavonoids and antioxidant activity, microdilution method was used for determining

the antimicrobial activity. Folin-Ciocalteau’s spectrophotometric method was used for

obtaining total phenol content. The greatest amount of phenol was observed in the ethanolic

extract of R. dumalis 9.98±0.009 mg GA/g, while the highest levels of flavonoids in the

methanol extract of R. corymbifera 0.85±0.002 mg Qu/g. The highest antioxidative potential

were methanol and ethanol extracts of R. dumalis in the amount of 0.22±0.015 mg/ml and

0.27±0.028 mg/ml, using the DPPH assay.The methanolic and ethanolic extracts of R.

dumalis showed the highest antioxidant effect, with ABTS assay of 0.42±0.016 mg VitC/g

and 0.43±0.051 mg VitC/g. In comparison with all other tested species R. dumalis was the

best antioxidant agent. Microdilution method was used for antimicrobial activity testing.

Pseudomonas aeruginosa and Enterococcus faecalis were the most sensitive strains to the

tested extracts. The tested species of Rosa genus can be used as very good natural

antioxidants as well as preventive antimicrobial agents.

Key words: R. canina, R. dumalis, R. corymbifera, ethnobotany, antioxidant activity (DPPH,

ABTS), phenols, flavonoids, antimicrobial activities

SADRŽAJ:

1. UVOD .................................................................................................................................... 1

1.1. Opšte karakteristike familija Rosaceae ............................................................................ 3

1.2. Antioksidativna aktivnost i antioksidansi ........................................................................ 7

1.3. Antimikrobna aktivnost ................................................................................................. 12

2. CILJ RADA .......................................................................................................................... 16

3. MATERIJAL I METODE .................................................................................................... 17

3.1. Etnobotanička istraživanja ............................................................................................. 17

3.1.1. Geografske odlike Vlasinske visoravni .................................................................. 17

3.1.2. Etnobotanička anketa .............................................................................................. 19

3.2. Hemijske karakteristike ................................................................................................. 22

3.2.1. Priprema ekstrakata ................................................................................................. 22

3.2.2 Analiza ukupnih fenola u ekstraktima ..................................................................... 23

3.2.3. Analiza ukupnih flavonoida u ekstraktima ............................................................. 23

3.3. Antioksidativna aktivnost .............................................................................................. 24

3.3.1. DPPH test ................................................................................................................ 24

3.3.2. ABTS test ................................................................................................................ 24


3.4.1 Testirani mikroorganizmi ......................................................................................... 24

3.4.2 Testiranje antimikrobne aktivnosti .......................................................................... 25

4. REZULTATI I DISKUSIJA ................................................................................................ 27

4.1. Etnofarmakološka upotreba različitih vrsta iz roda Rosa na Vlasinskoj visoravni ....... 27

4.2. Određivanje sadržaja fenola .......................................................................................... 29

4.3. Određivanje sadržaja flavonoida ................................................................................... 31

4.4. DPPH test ...................................................................................................................... 32

4.5. ABTS test ...................................................................................................................... 34


5. ZAKLJUČAK ...................................................................................................................... 39

6. LITERATURA ..................................................................................................................... 41

1

1. UVOD

Vlasinska visoravan je jedna od najzagonetnijih visoravni u Republici Srbiji. Prvi

podaci o visoravni datiraju iz XVIII veka. Netaknuta priroda sa mnogobrojnim izvorima,

bogatom florom i faunom, dobrom klimom i plovećim ostrvima proglašena je za predeo

izuzetnih odlika, koji poseduje brojne endemične vrste kao što su maljava breza, zlatna bukva,

rosulja itd. što visoravni daje dodatnu jedinstvenost.

Slika 1. Vlasinska visoravan

Vegetacija Vlasinske visoravni na prvi pogled deluje jednolično, zbog ogromne

površine obojene u zelenom. Na ovom predelu nalazi se veliki broj različitih biljnih vrsta.

Vegetacija se deli u dva perioda pre i posle stvaranja jezera. Za mnoge od njih dokazano je da

poseduju lekovita dejstva.

U prošlosti teritoriju Vlasinske visoravni prekrivale su bukove šume, danas su one

zamenjene sekundarnom vegetacijom suvih livada tipa Festuco-Nardetum strictae i Dantonio-

Trifolietum velenovskyi (Ranđelović, 1978). Na Čemerniku gde je zemljište veoma kiselo

razvila se acidofilna bukova šuma sa mahovinama (Polytricho formosi-Fagetum).

Potencijalna vegetacija oko rečnih dolina predstavljena je šumama Salix alba i S.

fragilis, one se i danas nalaze oko pritoka Cvetkove i Jarčeve reke. Mada najveća vegetacija u

dolinama reka zbog izlivanja obrasta higrofilna vegetacija dolinskih i močvarnih livada. U

2

dolinskim livadama nalaze se zajednice Deschampsietum caespitosae (Ranđelović, 1978;

Ranđelović i Ranđelović, 1990), Equiseto-Scirpetum silvaticae i Filipenduletum ulmariae.

Oko jezera i njegovih donjih pritoka razvijeni su fragmenti, zajednice sveze Alnion

glutinosae, ovu svezu karakteriše prisustvo vrba Salix aurita, S. pentandra i S.cinerea. Ove

vrste vrba često se nastanjuju i na tresetnim ostrvima gde se mešaju sa maljavom brezom –

Betula pubescens koja je ujedno ugrožena vrsta ovog predela (Ranđelović i Zlatković, 2010).

Zajednice sveze Rumicion balcanicae, Cirision appendiculatae (Ranđelović, 1988) i

Cardamino-Montion naseljavaju izvore i gornje pritoke jezera (Ranđelović i Zlatković, 2010).

U flori Vlasinske visoravni zabeleženo je 944 biljnih vrsta, od toga 217 vrsta pripada

lekovitim biljkama ili ima primenu u fitoterapiji i industrijskoj proizvodnji lekova. Činjenica

da 23% ukupne flore Vlasinske visoravni ima lekovito dejstvo govori koliko je ovo područje

bogato i značajno u daljem istraživanju flore Srbije.

Lekovite biljke su razvrstane u 14 grupa farmakodinamskom analizom. Najveći broj

vrsta obuhvataju droge koje deluju na kardiovaskularni sistem, zatim droge koje deluju na

organe za varenje i droge koje deluju na organe za disanje (Ranđelović i sar., 2002).

Na Vlasinsoj visoravni nalazi se familija Rosaceae sa 42 prestavnika, od toga njih 7

pripadaju divljim ružama: Rosa canina L., R. corymbifera Borkh., R. tomentosa Sm., R.

scabriuscula Sm., R. vosagica Desp., R. rubiginosa L. i R. pendulina L. (Ranđelović i

Zlatković, 2010).

3

1.1. Opšte karakteristike familija Rosaceae

Familija Rosaceae obuhvata žbunove, šiblje ili zeljaste višegodišnje biljke, ređe

jednogodišnje. Listovi biljaka su jednostavni ili složeni, naizmenični sa zaliscima, koji su

srasli sa lisnom drškom, a tokom vremena mogu da otpadnu. Cvetovi aktinomorfni i

hermafroditni, pojedinačni ili grade cvasti u obliku grozda, metlice ili glavice. Cvetni omotač

čine pet čašičnih listića zelene boje, jednostavne građe i pet krunična listića beli ili obojeni,

pri osnovi suženi. Unutar kruničnih listića nalazi se veliki broj prašnika, raspoređenih u dva ili

više krugova. Prašnički konci su slobodni i končasti. Plodnik je građen od jedne ili više

karpela, koje su podcvetne, sredcvetne ili nadcvetne. U plodniku su jedan ili dva anatropna

semena zametka. Plod formiraju u vidu orašice, ahenije, suve koštunice, zbirne orašice i

zbirne koštunice (Josifović, 1972).

Ova familija sadrži oko 100 rodova sa oko 3000 vrsta, koje su kosmopoliti, ali se

najviše nalaze u severnoj hemisferi. U flori Balkanskog poluostrvu nalazi se 188 vrsta, od

kojih je 13 endemita (Tatić i Blečić, 2002).

Familija Rosaceae na osnovu građe plodova i drugih osobina cveta se deli u četiri

podfamilije: Spiraeoideae, Rosoideae, Prunoideae i Maloideae (Tatić i Blečić, 2002).

Rod Rosa

Vrste roda Rosa su listopadni, zimzeleni i poluzimzeleni žbunovi, retko se javljaju u

vidu povijuša. Na stablu i granama nalaze se prave ili povijene bodlje, koje nekada potpuno

odsustvuju. Listovi su spiralno raspoređeni, neparno perasti, sastavljeni od 3-9 listića koji su

po obodu prosto ili dvostruko testerasti, dok su zalisci većinom visoko srasli sa lisnom

petiljkom. Cvetovi pojedinačni ili formiraju cvasti u vidu gronje, grozda i metlice. Cvetni

omotač ima pet čašičnih listića koji ostaju na zrelim podovima ili rano opadaju, i pet

kruničnih listića različitih boja, naročito kod gajenih vrsta. Vrste roda Rosa imaju veliki broj

prašnika i tučkova. Formiraju plodove u vidu pojedinačnih orašica, koje su u donjem delu

obavijene proširenom, mesnatom, unutar dlakavom cvetnom ložom sa kojom formiraju zbirni

plod. Zbirni plod je crven, ružičast ili crn, okrugao ili jajast, sa prstenom na vrhu.

4

Rod Rosa obuhvata oko 400 vrsta koje su rasprostranjene isključivo na severnoj

Hemisferi (Josifović, 1972). Poznat je i veliki broj hibrida, ovog taksonomski izuzetno teškog

i kompleknog roda.

Rosa canina L.

Stablo ove vrste je drvenasto visine do

2,5 m, razgranato, sa brojnim srpastim

bodljama. Listovi spiralno postavljeni,

naspramno perasti sa 7 listića, goli, glatki,

testerasto nazubljeni i eliptičnog oblika. Cvetne

drške su kratke, na kojima se nalaze pojedinačni

cvetovi ili cvasti izgrađene od 3-5 cvetova.

Čašičnih listića ima 5. Lancetastog su oblika,

nakon cvetanja povijeni, kasnije pripijeni uz

plod, ali ubrzo opadaju. Kruničnih listića ima 5,

kraći su od čašičnih, bledoružičaste boje.

Prašnika i tučkova ima više.

Slika 2. Rosa canina

R. canina formira plod u vidu zbirne orašice poznate u narodu kao šipak – šipurak,

crvene boje, veličine 1-2 cm, širokoovalanog oblika.

Stanište: Ova vrsta naseljava svetle delove lišćarskih i četinarskih šuma, livade i

pašnjake.

Nalazište: Veoma rasprostranjena.

Koristi se: Plod– Rosae caninae fructus.

Berba: Crveni, čvršći, nedovoljno zreli plod sakuplja se u septembru i oktobru. Tako

sakupljen plod treba odmah sušiti, na suncu, u sušarama za voće ili na promaji u hladu. Radi

bržeg sušenja pogodno je preseći plod na polovinu. Tamnocrveni, mekan, zreo plod sakuplja

se u novembru i on se upotrebljava odmah.

Sastojci: Plod vrste R. canina bogat je vitaminom C (1-askorbinska i 1-

dehidroaskorbinsko delovanje vitamina C), vitaminom K, manjom količinom kompleksa

5

vitamina B. U masnom ulju orašica ima vitamina E. Takođe, šipurak sadrži i kompleks

flavonoidnih heterozida voćnih kiselina, šećera, pektina, mineralnih materija i tanina

(Kovačević, 2004).

Delovanje: Zasniva se na prisustvu vitamina C i flavonoidnih heterozida.

Primena: Sakupljeni i osušeni plodovi tokom godine koriste se u vidu osvežavajućeg

napitka, čaja i džema. U narodnoj medicini šipak se koristi kao blag diuretik, protiv dijareje,

infektivnih oboljenja, i kao dopunska terapija kod reumatizma i atritisa (Tucakov, 1986).

Rosa dumalis Bechst.

Žbunasta biljka, veličine od 1,5-2 m sa pojedinačnim ili dvema bodljama koje su

široke, lučno savijene i sa povijenim

granama. Listovi R. dumalis imaju 5-7

jajastih listića u osnovi okruglasti na

vrhu tupi ili zašiljeni, goli. Cvetovi

pojedinačni ili grupisani u cvasti.

Čašični listići uglavnom imaju trepljaste

žlezde, a krunični, veći i manji, su

ružičaste boje. Javljaju se dlakavi stubići

koji mogu bit i retko, goli. Ova vrsta

formira okruglast ili jajasto–eliptičan

plod.

Stanište: Kao i R. canina

naseljava svetle lišćarske i četinarske

šume. Može se naći na različitim

tipovima zemljišta: brdovitim delovima i

planinama, na ivici šuma, pašnjacima,

krečnjaku, silikatu i serpentinu. (Kovačević, 2004). Slika 3. Rosa dumalis

Nalazište: Rasprostranjena

Koristi se: Plod – Rosae dumalis fructus.

Berba: Plodovi se sakupljaju u septembru i oktobru.

6

Sastojci: Vitamin C i to 567 mg% suve mase (Jordanov, 1973).

Rosa corymbifera Borkh.

Stabljika vrste R. corymbifera visoka je 1,5-2,5 m sa povijenim granama, i zelenom ili

crvenkastom korom. U osnovi ima srpasto zakrivljene, guste, široke bodlje, koje ponekad

mogu biti i retko raspoređene. Listovi su najčešće zaokrugljeni, jajastog ili eliptičnog oblika.

Sa naličja imaju guste dlake, a na licu su goli ili sa dlakama. Ima ih 7 i ređe imaju pojedinačne

žlezdane čekinje po glavnom nervu.

Dužina listova je 7-9 cm, a lisna drška

je prekrivena gustim dlakama, na kojoj

se ponekad nalaze i male bodlje i

pojedinačne žlezdane trihome. Širina

zalistaka je 0,5 cm dok su nešto širi na

cvetnim drškama. Čašični listići su

lancetasti ili linearni sa dodacima koji

su sa obe stane prekriveni dlakama.

Kada biljka procveta oni se povijaju ka

nazad i opadaju do sazrevanja ploda.

Krunični listići su pojedinačni ili 2-5 u

cvetu, veličine 4-6 cm. Latice su

bledoroze, retko bele. Plodovi ove vrste

su crveni, elipsoidnog do okruglastog

oblika, veliki, dužine 1,5-2,5 cm, a

širine 1-1,5 cm. Slika 4. Rosa corymbifera

Stanište: Naseljavaju planinski pojas do 1000 m nadmorske visine, šume i podnožja

planina.

Nalazište: Rasprostranjena.

Koristi se: Plod – Rosae corymbiferae fructus.

Berba: U septembru i oktobru.

Sastojci: Vitamin C i to 527-709 mg % suve mase (Jordanov, 1973).

7

1.2. Antioksidativna aktivnost i antioksidansi

Mnogi naučnici su radili istraživanja o antioksidansima i njihovim delovanjima na

ljudski organizam, i upravo iz tog razloga postoje i niz različitih definicija šta su antioksidansi

i kako oni deluju. Jedna od najprihvaćenijih definicija, po Halliwellu koja kaže:

„antioksidansi su supstance prisutne u malim koncentracijama u odnosu na supstrat koji se

oksiduje i značajno usporavaju ili sprečavaju oksidaciju tog supstrata.”

Antioksidansi sprečavaju štetne efekte fiziološkog procesa oksidacije u tkivima.

Tokom ovog procesa elektroni se prenose sa oksidacionog sredstva na neki drugi molekul, a

kao posledica ovog prenošenja dovodi do nastanka slobodnih radikala koji imaju jedan ili vise

nesparenih elektrona, što ponovo dovodi do stupanja u lančane reakcije sa drugim molekulima

radi davanja ili preuzimanja elektrona, a kao posledica svega dolazi do oštećenja ćelijskih

struktura (Dimitrijević, 2014).

Antioksidansi svoju aktivnost pokazuju pomoću različitih mehanizama jer imaju

sposobnost da deluju kao:

”hvatači” slobodnih radikala,

donori ili akceptori elektrona,

donori ili akceptori H-atoma peroksil ili hidroksil radikala,

razgrađuju lipidne hidro-perokside,

inhibiraju neke enzime i

redukuju neka jedinjenja.

Podela antioksidanasa može se izvršiti:

1. Na osnovu nivoa i načina delovanja u ljudskom organizmu (Shi i sar., 2001):

preventivni antioksidanti – sprečavaju nastanak slobodnih radikala,

”hvatači” antioksidansi – hvatači slobodnih radikala i

”reparacioni” (fosfolipaze, proteaze, transferaze…) antioksidansi – obnavljaju i

uklanjaju oštećenje vitalnih biomolekula.

8

2. Prema mestu nastajanja (Ruberto i sar., 2007):

endogeni antioksidanti – nastaju u ljudskom organizmu,

egzogeni antioksidanti - unose se putem hrane ili lekova.

3. Prema prirodi i načinu delovanja (Jacob, 1995):

ne-enzimski, metabolički i hranljivi antioksidansi,

endogeni enzimski antioksidansi,

metal vezujući proteini i

fitosupstance i fitonutrijenti.

Veliku ulogu u odbrani organizma ima i grupa prirodnih antioksidanasa – sekundarni

metaboliti u biljkama. U sekundarne metabolite biljaka spadaju biljni polifenoli, sumporna

jedinjena, terpenoidi itd., koji pored antioksidativnih ispoljavaju i antiinflamatorna,

antikancerogena, antimikrobna i druga svojstva. Pored prirodnih antioksidanata postoje i

veštački – sintetički antioksidansi, koji se koriste u prehrambenoj industriji. Preterana

upotreba sintetičkih antioksidanata dovodi do toksičnih dejstava (Moure i sar., 2001). Zbog

toga se danas sve više primenjuju prirodni biljni proizvodi koji su bogati antioksidansima i

intenzivno se istražuju. Dosadašnja istraživanja su pokazala da primena prirodnih

antioksidanasa sprečava pojavu bolesti poput dijabetesa, kancera, Alchajmerove bolesti,

Parkinsonove bolesti, Daunovog sindroma, starenja itd. (Aruoma, 2003).

Fiziološki procesi koji u organizmu funkcionišu neprekidno i čiji je cilj da spreče

štetno delovanje prooksidativnih faktora naziva se antioksidativna zaštita. Sistem

antioksidativne zaštite obuhvata enzimske i ne-enzimske antioksidanse koji deluju na

uklanjanje kiseonika ili smanjenje njegove koncetracije, uklanjanje jona metala, uklanja

superoksidativnih anjona, vodonik peroksida i drugih reaktivnih vrsta kiseonika (Dimitrijević,

2014).

Enzimski sistemi spadaju u primarnu antioksidativnu zaštitu i njih čine: superoksid

dismutaza (SOD), glutation peroksidaza (GPx), katalaza (CAT), glutation reduktaza (GR). U

sistem primarne antioksidativne zaštite spadaju i ne-enzimske supstance: vitamin C, vitamin E

i redukovani glutation (GSH) (Jacobs, 1995; Harris, 1992). Pored primarne postoji i

9

sekundarna antioksidativna zaštita, koju čine jedinjenja niskih molekulskih vrednosti,

različitog porekla, kao što su: tokoferoli, L-askorbinska kiselina, karotenoidi, fenoli i njihove

kiseline, itd. Ova jedinjenja imaju različitu strukturu na osnovu čega ostvaruju svoju aktivnost

u sistemu antioksidativne zaštite (Veličković, 2013).

U sistem sekundarne antioksidativne zaštite ubrajaju se i enzimi koji otklanjaju

oksidativna oštećenja nukleinskih kiselina, lipida i proteina. Polifenoli predstavljaju

najznačajniju grupu sekundarnih metabolita biljaka sa antioksidativnim delovanjem.

Polifenolna jedinjenja se najčešće nalaze u ćelijskom zidu (Guern i sar., 1987), u

epidermalnim i subepidermalnim ćelijama, jer biosinteza polifenolnih jedinjenja zavisi od

svetlosti (Wollenweber, 1994; Machex i sar., 1990). Ova jedinjenja se sintetišu i prilikom

oštećenja biljnih tkiva, infekcije i tretiranja biljaka UV zračenjem (Britton, 1983; Dixson i

Paiva, 1995).

U grupu polifenola spadaju: fenoli, fenolne kiseline, flavonoidi, hinoni, kumarini i

jedinjenja slične strukture (Petrović, 2005).

Dosadašnja istraživanja su pokazala da ekstrakti biljaka koji sadrže polifenole imaju

antiviralna, antioksidativna, antiinflamatorna i antialergijska dejstva (Capasso i sar., 2005).

Tipični fenoli sa antioksidativnim dejstvom su fenolne kiseline i flavonoidi. Fenolne

kiseline su prirodni antioksidansi koje se nalaze u spoljašnim delovima biljaka, naročito u

plodovima, voću i povrću. U biljkama su najzastupljenije kafena, ferulinska i vanilinska

kiselina. Antioksidativni potencijal fenolne komponente duguju svojim redukujućim

svojstvima, što im omogućava važnu ulogu u adsorpciji i neutralizaciji slobodnih radikala

(Čančarević i sar., 2013).

Fenolne kiseline se mogu podeliti u dve grupe (Robbins, 2003):

derivati benzeove kiseline

derivati cimetne kiseline.

Funkcije fenola u biljkama su: odgovor na oštećenja i infekciju, odbijanje herbivora i

sprečavaju širenje patogena (Ranđelović i sar., 2012).

10

Najrasprostranjenija fenolna jedinjena su flavonoidi - prirodna jedinjenja biološkog

porekla, čiji sastav zavisi od starosti i uslova sredine u kojima se biljka nalazi. Njihov skelet

gradi 15 atoma ugljenika (Cook i Sanman, 1996). Veću antioksidativnu aktivnost poseduju

flavonoidi koji imaju više hidroksilnih grupa nego fenolne kiseline (Čančarević i sar., 2013).

Dok se antioksidativna aktivnost smanjuje ukoliko se poveća molekulska masa. Najveća

zastupljenost flavonoida je u perikarpu voća i povrća.

Flavonoidi spadaju u grupu prirodnih antioksidanata i imaju različite funkcije:

inhibiraju oksidaciju lipida – sprečavaju pojavu hroničnih oboljenja i starenja

ćelije,

inhibiraju neke enzimske sisteme,

reaguju sa peroksil radikalom kao vitamin E,

štite biljku od UV zračenja, insekata, temperature i oksidativnog stresa.

Dosadašnja istraživanja pokazuju da su dobri ”hvatači” slobodnih radikala, zbog čeka

imaju značajnu ulogu u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji (Veličković, 2013).

Prema Halliwellu i Gutteridgeu 1999 pod slobodnim radikalima označava se svaki

atom molekula, grupa atoma ili molekula sa jednim ili više nesparenih elektrona u svojoj

poslednjoj atomskoj ili molekulskoj orbitali. Taj nespareni elektron dovodi do visoke

nestabilnosti i neselektivne aktivnosti. Radi postizanja stabilne strukture slobodni radikali teže

da spare svoje elektrone ili prisvoje druge elektrone iz okoline.

Organizam je svakodnevno izložen delovanju jonizujućeg zračenja, višku jona

prelaznih metala, koji spadaju u egzogene oksidanse. Pored egzogenih oksidanasa, postoje i

endogeni oksidansi koji nastaju u citosolu, endoplazmatičnom retikulumu, mitohondrijama,

lizozomima i drugim ćelijskim organelama. Ovi oksidansi utiču na stvaranje slobodnih

radikala (Borozan i sar., 2004). U zavisnosti od mesta nalaženja nesparenog elektrona

razlikujemo slobodne radikale: kiseonika, azota, hlora, itd.

Slobodni radikali se nalaze u organizmu u malim količinama i kao takvi su neophodni

za život. Ukoliko dođe do nagomilavanja slobodnih radikala, odnosno ne dolazi do sparivanja

nesparenog elektrona i njihove neutralizacije, dolazi do oštećenja ćelija i različitih oboljenja

11

(srčanog udara, arteroskleroze, reperfuzionih oštećenja i ishemične demencije (Veličković,

2013)).

Nagomilavanje slobodnih radikala u organizmu i nemogućnost organizma da ih

eliminiše ili neutrališe dovodi do stanja koje se naziva oksidativni stres.

Posledice oksidativnog stresa su: bolesti srca, dijabetes, poremećaj bubrega, astma,

upala pluća, reumatoidni artritis, gastrointestinalne bolesti, leukemija, rak dojke, rak rektuma,

očne bolesti, kožne lezije, imunodepresije, bolesti jetre, AIDS, neplodnost, prevremeno

rođenje dece i proces starenja (Pham-Huy i sar., 2008; Valko i sar., 2007; Agarwal i

Prabakaran, 2005; Pourmorad i sar., 2006; O´Donovan i Fernandes, 2004; Dufor i sar., 2007).

Prirodni antioksidansi, vitamin C, fenolna jedinjenja, vitamin E, karotenoidi, su

prisutni u voću i povrću i doprinose u odbrani od oksidativnog stresa (Podsedek, 2007).

Svakodnevni unos prirodnih antioksidanasa ishranom sprečava pojavu oksidativnog stresa.

Uloga antioksidanasa je neutralisanje slobodnih radikala, što pomaže u zaštiti

organizma od različitih bolesti koje su rezultat oštećenja tkiva. Takodje, ove supstance mogu

da sprečavaju ili odlažu oksidaciju lipida i drugih molekula, inhibirajući inicijaciju ili

propagaciju lančanih reakcija oksidacije (Čančarević i sar., 2013).

12

1.3. Antimikrobna aktivnost

Mikroorganizmi obuhvataju heterogenu grupu organizma. Naziv potiče od grčke reči

micros - mali, ne vidljivi golim okom. U mikroorganizme se ubrajaju: bakterije, virusi, alge,

gljive i protozoe.

Zajednička osobina svih mikroorganizma pored mikroskopske veličine jeste: široka

geografska rasprostranjenost, brz rast i razmnožavanje (Simić, 1988).

Najzastupljeniji mikroorganizmi u prirodi su bakterije. To su jednoćelijski organizmi,

veličine 0,5-0,8 µm (Simić, 1988). Naseljavaju razne životne sredine. Mogu se naći u vodi,

vazduhu, zemljištu, u termalnim izvorima, halofitim, kiselim i baznim staništima. Zbog

visoke rasprostranjenosti učestvuju u stvaranju, održavanju i funkcionisanju različitih

ekosistema. Po načinu ishrane mogu biti: saprobi, paraziti, i retko autotrofi. Oblik bakterija

može biti loptast, štapićast, izuvijan i končast (Petrović i sar., 2007).

Najprihvatljivija podela bakterija izvršena je na osnovu građe ćelijskog zida na Gram

pozitivne i Gram negativne bakterije. Gram pozitivne bakterije imaju jednoslojan ćelijski zid

bez lipopolisaharida i boje se ljubičastom bojom. Gram negativne bakterije sadrže višeslojan

ćelijski zid sa lipopolisaharidima i boje se crvenom bojom (Mihajilov-Krstev, 2010).

Streptococcus pyogenes

Gram pozitivna bakterija, loptastog oblika, nepokretna, formira duge ili kratke lance.

Pripadnik serološke grupe A, dijametra 0,5 – 1,0 µm. Raste na krvnom agaru, oko kolonija

javlja se β-hemoliza, S. pyogenes ne raste u baznim uslovima pH 9,6, ukoliko je koncentracija

NaCl 6,5%, 0,1% metilenskog plavog i 40% žuči.

U zdravom organizmu se nalazi u malim količinama, ako se broj kolonija poveća S.

pyogenes postaje patogen za čoveka. Izaziva zapaljenjska oboljenja gornjeg respiratornog

trakta, infekciju kože i potkožnih tkiva, šarlah, septikemička oboljenja, reumatične bolesti i

glomerulonefritis (Karakašević i sar., 1967).

Staphylococcus aureus

Po Gramu se boji pozitivno, bakterija loptastog oblika, koja nema flagele pa je zbog

toga nepokretna. Kod nekih sojeva javlja se kapsula, i takvi sojevi su virulentniji. Raste na

većini hranljivih podloga, može da raste i na podlozi bogatoj NaCl. Prilikom rasta na podlozi

13

formira okrugle, glatke i sjajnje kolonije. Koloniji daje karakterističan pigment, koji može biti

zlatnožuti, svetložuti, boje krema ili bele boje (Grašić, 2016).

S.aureus je patogen za čoveka i izaziva gnojna oboljenja (apces, furunkul, karbunkul),

a ako bakterija uđe u krvotok izaziva oboljenja: meningitis, artritis, stafilokokne sepse itd.

(Petrović, 2007).

Staphylococcus epidermidis

Gram pozitivna bakterija, loptastog oblika, nepokretna. Prilikom rasta na čvrstoj

podlozi ćelije se sakupljaju u grozdovima, formiraju bele kolonije sa ravnim ivicama.

Optimalna temperature od 30 do 37°C, na krvnom agaru ne dovodi do hemolize. Pripadnik je

normalne mikrobiote kože čoveka i životinja.

Prilikom povećanja broja S. epidermidis kod čoveka dovodi do intrahospitalnih

infekcija kao bakterije koje se razvijaju na sistem za drenažu likvora, veštačkim zglobovima,

katetrima itd. (Stojković, 2015).

Enterococcus faecalis

Gram pozitivna bakterija, loptastog oblika, kolonije mogu biti kratki ili dugi lanci.

Nemaju kapsulu, ali postoje sojevi kod kojih se javlja tanka kapsula. Pripadnik je mikrobiote

debelog creva, nalazi se u zemlji, vodi, biljkama.

Izaziva infekcije debelog creva, rana, urinarnog trakta i abdomena (Grašić, 2016).

Escherichia coli

Gram negativna bakterija, koja prilikom razmnožavanja ne formira spore, aerobna i

fakultativno anaerbna, dobro uspeva na svim podlogama, na krvnom agaru raste u vidu

glatkih, sjajnih, konveksnih i priličn ovelikih kolonija, neki sojevi izazivaju β-hemolizu,

optimalna temperature 37°C. Štapićastog oblika, jako pokretna zbog posedovanja flagele, dok

neke poseduju i kapsulu. E. coli vrši fermentaciju mnogih šećera i prilikom fermentacije

oslobađa gas (Karakašević i sar., 1967).

Pripadnik je normalne mikrobiote digestivnog trakta čoveka i životinje. Prisustvo E.

coli u digestivnom traktu omogućava varenje ugljenih hidrata i sintezu vitamin K i B12.

Uglavnom su sojevi bezopasni, a kao patogeni izazivaju oboljenja poput: sepse, neonatalnog

14

meningitisa, urinarne infekcije, infekcije digestivnog trakta i zapaljenje pluća (Stojković,

2015).

Klebsiela pneumonia

Pripada grupi Gram negativnih bakterija. Kratki, zdepasti, prilično debeli štapići,

javljaju se u grupi po dve ili više bakterija zajedno. Oko svake ćelije prisutna je debela

kapsula, sluz, mada postoje sojevi sa tanjom kapsulom, ili bez nje, nepokretne. Raste, formira

kolonije i razmnožava se brzo na običnim bakteriološkim podlogama. Prilikom fermentacije

oslobađaju se gas i kiselina.

Klebsiela pneumoniae izaziva oboljenje tešku pneumoniju koja se često komplikuje sa

plućnim apcesom, izaziva anginu, zapaljenje hroničnog uva, meningitis, moždane apcese i

tromboze sinusa (Karakašević i sar., 1967).

Pseudomonas aeruginosa

Javlja se u obliku štapića, koji su vitki, srednjih dužina, ne produkuje spore, i po

Gramu boji se negativno. Zbog prisustva flagela, od 1 do 3, ređe 5, ovi štapići su izuzetno

pokretni. Raste na svim običnim bakteriološkim podlogama. Na površini podloge prilikom

rasta formira sočne, sivo-žućkaste smeđe kolonije. Ima karakterističan miris koji podseća na

miris lipe. Na krvnom agaru uočava se β-hemoliza. P. aeruginosa ne vrši fermentaciju

nijednog ugljenog hidrata koji se koristi prilikom rutinske prakse.

Kod ljudi ova vrsta bakterija izaziva: infekcije creva, infekcije rana, uočava se plavi

gnoj na površini rane, apces, meningitis, infekciju pupčanog patrljka. Izazivač je poznatog

kožnog oboljenja erythema gangrenosum terebrans. Ukoliko bakterija dospe u krv izaziva

opasnu i često letalnu sepsu (Karakašević i sar., 1967).

Candida albicans

Candida albicans je gljiva iz grupe kvasaca. Ćelije su okrugle ili ovalne blastospore

veličine 2 – 4 µm. Ova gljiva raste brzo i obilno na običnim bakteriološkim i mikološkim

podlogama, u aerobnim uslovima. Optimalna temperature za rast C. albicans je 25°C, mada

dobro uspeva i na temperaturi od 37°C. Na čvrstim podlogama raste u vidu kolonija koje su

okrugle, glatke, vlažne i sjajne. Prečnik kolonija iznosi 1 – 2 mm, imaju kiselast miris kvasca.

15

Dekstrozu i maltozu fermentiše u kiselinu i gas, saharozu samo u kiseline, dok laktozu ne

fermentiše.

U organizmu čoveka često naseljava usnu šupljinu, grlo, vaginu, creva i kožu, i izaziva

kandidijazu. C. albicans javlja se i u vidu superinfekcije nakon ili prilikom unošenja

antibiotika (Karakašević i sar., 1967).

16

2. CILJ RADA

Statistika pokazuje da je iz godine u godini primena sintetičkih lekova u porastu.

Bakterije koje su se ranije lečile antibioticima postaju sve rezistentnije i samim tim postoji

potreba za većim brojem različitih lekova čija je primena postala masovna.

Cilj istraživanja u ovom radu je povratak tradicionalnoj medicini, tradicionalnom

načinu pripreme i upotrebe različitih vrsta iz roda Rosa sa područja Vlasinske visoravni, kako

bi se na prirodan način prevazišla upotreba sintetičkih lekova.

Osnovni ciljevi rada se mogu predstaviti u nekoliko celina:

Ispitivanje lokalnog stanovništva o upotrebi divljih ruža na Vlasinskoj visoravni;

Priprema ekstrakаta metodom ultrazvučne ekstrakcije;

Određivanje ukupne količine polifenola u ekstraktima;

Određivanje ukupne količine flavonoida u ekstraktima;

Utvrđivanje antioksidativne aktivnosti ekstrakata korišćenjem DPPH i ABTS testova

Utvrđivanje antimikrobne aktivnosti ekstrakata vrsta R. dumalis, R. canina i R.

coymbifera.

17

3. MATERIJAL I METODE

3.1. Etnobotanička istraživanja

3.1.1. Geografske odlike Vlasinske visoravni

Vlasinska visoravan nalazi se na krajnjem jugoistoku Srbije, na 20-ak km od Bugarske

granice. Jedna je od najrasprostiranijih i najviših visoravni u Srbiji. Do Vlasinske visoravni

može se doći iz dva pravca: iz Vladičinog Hana preko Surdulice ili iz pravca Vlasotinca preko

Crne Trave (Petrović, 2013). Smeštena između visokih planina Rodopskog masiva: Bukove

glave na istoku, Čemernika na zapadu, Plane na severu i Vardenika na jugu, sa nadmorskom

visinom od 1600 do 1800 m. Najviši vrh Vlasinske visoravni, Veliki Strešer nalazi se na 1875

m n.v., najveća površina visoravni nalazi se na visini od 1200 m n.v. koja je ujedno i najniža

tačka Vlasinske visoravni nastala za vreme tercijera (Ranđelović i Zlatković, 2010).

Površinski sloj visoravni uglavnom je tanak humus, nastao raspadanjem tla i organskih

sastojaka koji su bili na njemu. Istraživanja čuvenog profesora Jovana Cvijića pokazuju da je

na dnu visoravni nekada bilo jezero, koje je zbog klimatsih promena, erozivnim nanosima i

muljem postajalo sve pliće, i formiralo Vlasinsko blato (Cvetković, 1985).

Vlasinska visoravan naziv dobija prema današnjem akumulacinom jezeru (Randjelović

i Zlatković, 2010).

Godine 1949 u centralnom delu Vlasinske visoravni započinje izgradnja drugog po

veličini akumulacionog jezera u našoj zemlji, koje se takođe ubraja u najviše veštačke

akumulacije Balkanskog poluostrva. Na mestu gde se sužavalo pomenuto Vlasinsko blato,

odnosno prelazilo u korito reke Vlasine i polako oticalo, sagrađena je zemljana brana i upravo

je na taj način formirano jezero čije se punjenje završava 1954. godine (Cvijić, 1896). Dužina

obale iznosi 132,5 km i sitno je razuđena.

Planinski masivi koji okružuju visoravan bogati su izvorima koji formiraju pritoke,

rečice i reke koje se ulivaju u jezero. Najveći vodotoci Vlasinskog jezera: Bratašnica, Murina,

Jarčeva i Dejanova reka (Petrović, 2013).

Najveća pritoka Vlasinskog jezera sa zapadne strane je Bratašnica, izvire ispod Kule

na Čemerniku. Kula, Veliki i Mali Čemernik bogati su izvorima koji se slivaju u Manožinu

reku i Čemernicu, a zatim u Bratašnicu, oko kojih se razvijaju hidro i mezofilne vegetacije.

18

Pored Bratašnice u veće pritoke jezera sa zapadne strane spadaju Cvetkova reka i

Manojlovica. Jarčeva reka predstavlja najveću pritoku jezera sa južne strane, izvire ispod

Pandžinog groba i sakuplja sve izvore sa Vardenika, oko nje i njenih pritoka formira se

tresavska vegetacija. Najveća pritoka Vlasinskog blata bila je Murina reka. Veći deo ove reke

potopljen je prilikom akumulacije, ali i danas ona je najveća pritoka istočne strane jezera u

kojoj se slivaju svi izvori sa Bukove Glave, na ušću Murine reke u jezeru formira se bogata

sfagnumska vegetacija (Ranđelović i Zlatković, 2010).

Formiranjem Vlasinskog jezera potopljena je najveća tresava Balkanskog poluostrva.

Posledica stagnacije vode i niske temperature sprečava potpuna razlaganja uginulih

biljnih delova, čije nagomilavanje dovodi do stvaranja tresetnog zemljišta. Tresetno zemljište

predstavlja najrasprostiranije zemljište na Vlasinskoj visoravni. Površina nekadašnje tresave

iznosila je oko 500 ha (Katić, Košanin, 1910). Danas delovi tresave koji nisu potopljeni

zauzimaju 30 ha debljine 1 – 3,5 m. Nakon punjenja jezera slojevi potopljenih tresava su se

otkidali sa dna i izdizali na površini jezera formirajući tresetna ostrva. Najveća površina

izdignutog treseta smestila se na obali jezera, jedan deo je naseo na plitko dno jezera ili

plivaju na vodi. Dok je najveći deo treseta ostao potopljen na dnu jezera (Tešić, i sar., 1979).

Najveća tresetno ostrvo u jezeru je Mobi Dik, sa površinom od 2 hektara.

Klimatske prilike

Zbog položaja i nadmorske visine klima Vlasinske visoravni je dosta surova (Košanin,

1910). Leta su prohladna, a zime dosta hladne. U toku leta temperature prelazi i 30°C, zbog

postojanja dotoka taloga od Južnog Pomoravlja, padavine su oskudne (Petrović, 2013).

Srednja godišnja temperatura pre potapanja tresave akumulacijom iznosila je 6,4°C,

najtopliji mesec avgust sa srednjom mesečnom temperaturom 16,1°C, dok je najhladniji

mesec bio januar sa temperaturom 3,4°C. Tokom vegetacije vrednost temperature bila je

13,6°C. Najveće količine padavine bile su maja i juna, kao i u periodu vegetacije odnosno

novembra, prosečna srednja godišnja količina padavina iznosila je 838 mm, a za vreme

vegetacije 342 mm. Nakon akumulacije dolazi do promene klime, zbog velike količine vode.

Srednja godišnja temperatura se smanjuje i iznosi 5,7°C, a prosečna količina padavina takođe

opada na 722,9 mm. Avgust ostaje najtopiji mesec sa temperaturom koja je opala na 14,7°C i

januar kao najhladniji mesec sa temperaturom -4°C. Temperatura u vegetacijskom periodu

19

znatno je niža 12,5°C, a srednja količina padavina iznosi 309,1 mm. Vlažnost vazduha iznosi

81,6%, a u vegetacijskom period 79,9% (Ranđelović i Zlatković, 2010).

3.1.2. Etnobotanička anketa

Vlasinska visoravan je predeo izuzetnih odlika sa specifičnom klimom, raznovrsnim

biljnim i životinjskim svetom, na čijim padinama se nalaze tri velika naselja (Slika 6) –

Vlasina Rid, Vlasina Okruglica i Vlasina Stojkovićeva sa brojnim mahalama (Tabela 1).

Nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, na teritoriji opštine Surdulica na 30 km od doline Južne

Morave, sa koordinatama 42° 42′ 26.6″ N, 22° 20′ 32.37″ E.

Slika 5. Položaj Vlasinskog jezera Slika 6. Naselja na Vlasinskoj visoravni

Anketirano je lokalno stanovništvo iz 3 veća naselja koja su podeljena na 45 manjih mahala.

20

Tabela 1. Spisak mahala (bliži lokalitet).

Dalji lokalitet Bliži lokalitet

Vlasina Okruglica

Braništari

Okruglica

Šundina mahala

Ulazna

Čipaci

Đorina mahala

Ivanova mahala

Jarčeva mahala

Koljandini

Lučina mahala

Pejina mahala

Radojina mahala

Cakina mahala

Čubrina mahala

Dimina mahala

Damjaničovi

Daškova mahala

Đidini

Vlasina Stojkovićeva Kurdini

Radenkovi

Uroševi

Čikina mahala

Draškovi

Dražina mahala

Marina mahala

Perine barake

Savina mahala

Simina mahala

Skela

Albanci

Čičina mahala

Gadžina mahala

Milenkova mahala

Andrejinci

Vlasina Rid

Đošini

Jančina mahala

Pepeljaci

Velkova mahala

Lujinci

Rid

Strahinjini

Stevančeva mahala

Mandžina mahala

Raninci

Prestojčeva

21

Područje istraživanja je specifično po svim aspektima demografskog razvoja.

Karakteriše ga ekstremno raseljavanje u toku druge polovine XX veka i početkom XXI veka

sa permanentnim smanjenjem broja stanovnika. Ovi trendovi su doveli do negativnih promena

u demografskoj strukturi stanovništva, tako da danas na Vlasinskoj visoravni živi pretežno

staračko stanovništvo uglavnom iznad 60 godina starosti (Tabela 2).

Tabela 2. Demografski prikaz kretanja broja stanovnika na Vlasinskoj visoravni za

period 1948 – 2011.

Naselja Broj stanovnika

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011

Vlasina Okruglica 1686 1852 1576 1180 666 281 163 128

Vlasina Rid 2669 2689 1945 1186 641 426 276 157

Vlasina Stojkovićeva 1359 1279 1084 764 489 284 252 164

U svim posećenim mahalama stanovništvo ispod 20 godina je u manjini, jer se

uglavnom zbog školovanja odseljava do najbližih većih mesta i tamo ostaje – Surdulica,

Vladičin Han, Vranje itd. Migracija mladog stanovništva iz planinskih naselja ukazuje na

potencijalnu opasnost od zaborava i gubljenja tradicionalnih podataka o korišćenju biljaka u

medicinske svrhe i njihovoj upotrebi u budućnosti.

Stanovništvo u istraživanom području bavi se uglavnom voćarstvom i poljoprivredom.

Pretežno stanovništvo je srpskog porekla, koje govori srpskim jezikom tj. specifičnim

dijalektom za ovo područje.

Etnobotanička istraživanja zasnivaju se na informacijama sakupljanim u toku

istraživanja u periodu od 18.07.2016 do 03.09.2016. Istraživanja su rađena na osnovu

prikupljenih podataka i informacijama o stavovima i mišljenjima ispitanika uz pomoć

anketnog upitnika o korišćenju divljih ruža na Vlasinskoj visoravni i njenoj primeni u

tradicionalnoj medicini.

U anketi su učestvovala 104 ispitanika lokalnog stanovništva, različite starosne dobi i

obrazovnog statusa. Ispitanici su bili svesni značaja istraživanja i saglasni da daju odgovore

tokom istraživanja u trajanju oko dva meseca. Upitnik koji je korišćen tokom istraživanja

obuhvatao je sledeća pitanja: naziv lokaliteta, pol, godine, obrazovni nivo, da li koriste divlje

ruže, koji deo biljke se primenjuje, na koji način pripremiti biljku i etnofarmakološka

upotreba (za koje bolesti se koristi).

22

Stepen tačnosti (FL – fidelity level) je koeficijent primenjen za poznate i priznate

bolesti ili oboljenja (Sarma i Devi, 2015). To je odnos dobijenih podataka i informacija od

ispitanika o korišćenju biljnih vrsta u određenu svrhu (Np) i ukupnog broja podataka o

korišćenju biljke za lečenje bilo koje bolesti (N). Stepen tačnosti se izražava pomoću sledeće

formule: FL (%) = Np/N x 100.

3.2. Hemijske karakteristike

3.2.1. Priprema ekstrakata

Biljni materijal korišćen u ovom radu je sakupljen i determinisan od strane prof. dr

Vladimira Ranđelovića na Vlasinskoj visoravni. Vaučeri se nalaze u herbarijumu Prirodno-

matematičkog fakulteta u Nišu (HMN) (Tabela 3).

Tabela 3. Vaučerski brojevi za vrste R. corymbifera, R. canina i R. dumalis.

Naziv vrste Dalji

lokalitet Bliži lokalitet

Bliži

lokalitet 1

Datum

branja

Vaučerski

brojevi

Rosa corymbifera Borkh. Vlasina Ušće

Cvetkove reke međe 29.9.2015. 12441

Rosa canina L. Vlasina Đerdap međe 29.9.2015. 12442

Rosa dumalis Bechst. Vlasina Ušće

Cvetkove reke pored puta 29.9.2015. 12443

Sveža cvetna loža (25 g) je očišćena od orašica i samlevena u blenderu. Usitnjeni

materijal je preliven sa 150 ml rastvarača – metanol i etanol (96%). Elnermajeri sa svežom

cvetnom ložom i rastvaračem svake biljne vrste ekstrahovani su u ultrazvučnom kupatilu sat

vremena. Nakon toga su ostavljeni 24 h na tamnom mestu. Poslednjeg sata je ekstrakcija

vršena ponovo pomoću ultrazvučnog kupatila. Posle filtracije (filter papir Whatman No1)

vršeno je uparavanje ekstrakta do suva pomoću vakuum uparivača (Büchi Waterbath B-48).

Suvi ekstrakti se stavljaju u bočice i čuvaju na tamnom i hladnom mestu. Pre pakovanja

ekstrakta u bočice, vrši se merenje mase praznih bočica, a nakon pakovanja i mase punih

bočica. Razlika između masa bočica je količina dobijenog ekstrakta završene ekstrakcije od

25 g biljnog materijala i 150 ml rastvarača.

23

a) b) c)

Slika 7. Plodovi: a) Rosa dumalis b) Rosa canina c) Rosa corymbifera

3.2.2 Analiza ukupnih fenola u ekstraktima

Prisustvo i količina fenola u ekstraktima je utvrđena i određena pomoću

spektrofotometrijske metode upotrebom Folin-Ciocalteu-ovog reagensa (Singleton i sar.,

1999).

Pomešano je 1,5 ml Folin-Ciocalteovog reagensa i 0,3 ml metanolnog tj. etanolnog

ekstrakta i ostavljeno 6 minuta u mraku. Smeši je nakon 6 minuta dodato 1,2 ml Na2CO3.

Sadržaj je izmešan pomoću vorteksa. Epruvete se zatvaraju i drže 2 h u mraku na sobnoj

temperaturi. Slepa proba umesto uzorka sadrži destilovanu vodu. Na spektofotometru se

nakon 2 h, vrši merenje apsorbancije na talasnoj dužini od 740 nm u tri ponavljanja. Na

osnovu kalibracione krive za galnu kiselinu izračunava se ukupna količina fenola u uzorku

(mg ekvivalenata galne kiseline po g suvog ekstrakta). Sva merenja su vršena u tri

ponavljanja.

3.2.3. Analiza ukupnih flavonoida u ekstraktima

Spektrofotometrijski je određen ukupan sadržaj flavonoida u uzorcima na osnovu

metode Woisky i Salationa 1998.

Uzorak se priprema mešanjem 0,6 ml ekstrakta i 2,58 ml smeše 80% C2H5OH, 10%

Al(NO3)3x9H2O i 1M C2H3KO2. Tako pripremljen uzorak sipa se u epruvete, koje se

zatvaraju i ostavljaju 40 minuta u mraku na sobnoj temperaturi. Nakon toga vrši se merenje

apsorbancije u tri ponavljanja na talasnoj dužini od 415 nm. Ukupna količina flavonoida

24

dobija se na osnovu kalibracione krive za kvercetin hidrat. Rezultati se izražavaju kao mg

ekvivalenta kvercetina po g suvog ekstrakta. Sva merenja su vršena u tri ponavljanja.

3.3. Antioksidativna aktivnost

3.3.1. DPPH test

Pomoću DPPH testa po Blois-u 1958 određena je antioksidativna aktivnost uzoraka.

DPPH test kao reagens koristi stabilan slobodan radikal 1,1-difenil-2-pikrihidrazil. Smeša od

0,3 ml ekstrakta i 2,7 ml metanolnog rastvora DPPH ostavljena je u mraku na sobnoj

temperaturi 30 minuta. Nakon toga spektofotometrijski je merena apsorbancija DPPH na

talasnoj dužini od 517 nm. Svako merenje je urađeno u tri ponavljanja.

Smanjenje apsorbancije DPPH se izračunava u % pomoću formule:

% smanjenja apsorbancije (na 517 nm) = (A0-A1) x 100/ A0

A0 – srednja vrednost apsorbancije slepe probe;

A1 – srednja vrednost apsorbancije uzorka.

3.3.2. ABTS test

ABTS je spektrofotometrijska metoda koja je rađena po Miller i Rice-Evans, 1997. Za

određivanje antioksidativne aktivnosti koristi se smeša od 19,2 mg ABTS-a i 5 ml rastvora

K2O8S2. Smeša se ostavlja 12-16 sati u mraku na sobnoj temperaturi. Zatim se 0,075 ml

ekstrakta dodaje u 3 ml ABTS rastvora. Ostavlja se da stoji 30 minuta u vodenom kupatilu na

temperaturi od 30°C. Merenje se vrši na talasnoj dužini od 734 nm, i svi uzorci su mereni u tri

ponavljanja.


3.4.1 Testirani mikroorganizmi

Prilikom ispitivanja antimikrobnog dejstva u ovom radu testirane su Gram pozitivne,

Gram negativne bakterije i gljiva, uzete iz mikrobiološke laboratorije Prirodno matematičkog

fakulteta u Nišu. U ispitivanju je korišćeno 7 bakterija i jedna gljiva. Testirani bakterijski

sojevi i gljiva prikazani su u Tabeli 4.

25

Tabela 4. Testirani bakterijski sojevi i gljiva.

Gram pozitivne bakterije Gram negativne bakterije Gljiva

Staphylococcus aureus

(ATCC 6538)

Klebsiella pneumonia

(ATCC 10031)

Candida albicans

(ATCC 24433)

Staphylococcus epidermidis

(ATCC 12228)

Escherichia coli

(ATCC 8739)

Streptococcus pyogenes

(ATCC 19615)

Pseudomonas aeruginosa

(ATCC 9027)

Enterococcus faecalis

(ATCC 19433)

3.4.2 Testiranje antimikrobne aktivnosti

Testiranje antimikrobne aktivnosti u ovom radu vršeno je metodom mikrodilucije. Od

kultura: S. aureus, S. pyogenes, E. faecalis, E. coli, K. pneumonia, P. aeruginosa i C.

albicans. Za ovaj eksperiment napravljena je suspenzija. U sterilni fiziološki rastvor unošene

su bakterijske ćelije i gljiva iz prekonoćne kulture i podešavanjem turbiditeta dobijene

suspenzije na standardnu vrednost od 0,5 McFarland-a, što približno iznosi 1 – 1,5 x 108

ćelija/ml. Standardizacija turbiditeta urađena je korišćenjem McFarland densitometrom

(DEM-l Biosan).

Mikrodiluciona metoda rađena je na mikrotitarskim pločama. Standardna mikrotitar

ploča sadrži 96 ležišta u 12 kolona i 8 redova volumena 0,1 ml. U svakom ležištu nalazi se

različita koncentracija ekstrakta/antibiotika. Inokulacija se obavlja uz pomoć mehanizovanog

dozera. Nakon inikulacije manuelno ili uz pomoć automatizovanog uređaja izračunava se

najmanja koncentracija ekstrakta/antibiotika koja je sprečila rast bakterija što predstavlja

minimalnu inhibitornu koncentraciju (MIK).

26

Svaki ekstrakt divljih ruža rastvoren je u rastvaraču dimetil sulfoksidu (DMSO), a

zatim je svaki ekstrakt testiran kao potencijalni antimikrobni agens. Početna koncentracija

ekstrakta bila je 30 mg/ml, rastvarana u 100% DMSO, a finalna koncentracija ćelija u svakom

ležištu iznosila je ~ 106 CFU/ml. Kao negativna kontrola korišćen je 10% DMSO, jer je u

svakom bunarčiću to bila njegova finalna koncentracija. Raspon testiranih koncentracija bio je

30,00 – 0,015 mg/ml.

Mikrotitar ploče inkubirane su na 37°C, u trajanju od 24 h. Mikrobiološki rast je

očitavan pomoću vodenog rastvora trifenil tetrazolijum hlorida (TTC). Najniža koncentracija

pri kojoj nije bilo zamućenja, odnosno vidljivog rasta uzeta je za minimalnu inhibitornu

koncentraciju (MIK).

Ova metoda ima prednost za razliku od drugih metoda kojim se određuje antimikrobna

aktivnost zbog: mogućnosti ponavljanja i upotrebe manje količina reagensa (Reller i sar.,

2009).

27

4. REZULTATI I DISKUSIJA

U skladu sa postavljenim ciljevima istraživanja, rad u svojoj strukturi sadrži i analizu

ukupnog sadržaja fenola, flavonoida, antioksidativnu i antimikrobnu aktivnost ekstrakata tri

vrste iz roda Rosa L. – R. dumalis, R. corymbifera i R.canina. Prinos testiranih ekstrakata

nalazi se u Tabeli 5. Pored laboratorijskog rada urađeno je i etnobotaničko istraživanje

primene ovih vrsta u tradicionalnom lečenju na Vlasinskoj visoravni.

Tabela 5. Prinosi ekstrakata.

Vrste MeOH EtOH

Rosa dumalis 3,164g 4,734g

Rosa canina 3,206g 4,290g

Rosa corymbifera 3,316g 3,452g

Slika 8. Prinos ekstrakata

4.1. Etnofarmakološka upotreba različitih vrsta iz roda Rosa na Vlasinskoj

visoravni

U Tabeli 6 prikazani su demografski podaci o ispitanicima (pol, godine, obrazovanje)

sa Vlasinske visoravni. U istraživanju je učestvovalo 104 ispitanika, od toga 58 žena

(55,76%) i 46 muškaraca (44,23%). Ispitanici između 50 i 80 godina (70,18%) imaju najveće

učešće u anketiranju, a zatim grupa ispitanika od 30 do 50 godina (18,26%). Većinu ispitanika

28

čine ljudi srednjeg obrazovnog profila 57 (54,80%), a zatim stanovnici sa završenom

osmogodišnjom školom 16 (15,38%).

Tabela 6. Demografski podaci o ispitanicina sa Vlasinske visoravni.

Pol Godine Obrazovanje

Muški 46 (44,23%) 20-30 8 (7,62%) Nepismen 7 (6,73%)

Ženski 58 (55,76%) 30-40 5 (4,80%) Osnovna škola 14 (13,46%)

40-50 14 (13,46%) Osmogodišnja škola 16 (15,38%)

50-60 30 (28,84%) Srednja škola 57 (54,80%)

60-70 27 (25,96%) Viša škola 4 (3,84%)

70-80 16 (15,38%) Fakultet 6 (5,76%)

80-100 5 (4,80%)

Broj ispitanika 104

Podaci dobijeni tokom etnobotaničkog istraživanja na području Vlasinske visoravni

nalaze se u Tabeli 7.

Tabela 7. Podaci dobijeni u tokom etnobotaničkog istraživanja.

Način upotrebe broj (%) Etnofarmakološka upotreba broj (%)

Čaj 104 100% Protiv prehlade 103 99,03%

Džem 70 67,30% U ishrani 71 68,26%

Sok 16 15,38% Stomahik 3 2,88%

Vino 1 0,96% Suvi kašalj 9 8,65%

Protiv dijareje 16 15,38%

Diuretik 3 2,88%

Protiv blage dečije dijareje 4 3,84%

Na osnovu dobijenih podataka može se primetiti da se plodovi divlje ruže koriste za

lečenje: prehlade, suvog kašlja, stomačnih tegoba, kao sredstvo protiv dijareje kod odraslih i

dece, i kao diuretik. Lokalno stanovništvo koristi plodove divlje ruže i u ishrani: kao čaj,

džem i vino. Plod divlje ruže na Vlasinskoj visoravni najčešće se koristi u lečenju prehlade

103 ispitanika (99,03%). Svi ispitanici koriste plod šipurka za spremanje čajeva. Sa udelom

od 67,30% dospeva na drugo mesto korišćenje u vidu džema. Na trećem mestu sa ukupnim

procentom od 15,38% koristi se za pripremu sokova. U toku anketiranja ispitanika došlo se do

podatka da samo jedna (0,96%) od 104 osobe šipurak koristi za proizvodnju vina, što je

ranijih godina bilo mnogo zastupljenije. Takođe, zanimljiv je podatak da samo jedna osoba

pored šipurka koristi i list divlje ruže za pripremu čaja. Ovaj podatak o upotrebi vina i listova

divljih ruža potkrepljuje činjenicu o iseljavanju mladog stanovništva sa Vlasinske visoravni,

29

što dovodi do gubljenja znanja o korišćenja lekovitih biljaka u tradicionalne medicinske

svrhe.

Tokom prikupljanja podataka i informacija o korišćenju ploda divljih ruža, došlo se do

saznanja o načinu pripreme: čaja, džema, soka i vina.

Čaj – U odgovarajućem periodu sakupiti zrele plodove i osušiti ih u provetrenoj

prostoriji. U 200 ml ključale vode staviti kašiku sušenog ploda, ostaviti da odstoji 5 min,

procediti, ohladiti i popiti. Neki od ispitanika maceriraju plod, a zatim ga preliju

proključanom vodom.

Džem – Očistiti plod šipurka, i kuvati sve dok plod ne omekša. Nakon toga vruću

smesu ispasirati. Dobijenu gustu tečnost nakon pasiranja,procediti kroz što gušću gazu ili

svilenu tkaninu, kako bi otklonili delovi ploda. Vratiti na vatru, kuvati, i dodati šećer, nastaviti

kuvanje dok se ne dobije željena gustina.

Sok – Skuvati 3 kg šipurka u 5 l vode. Nakon kuvanja procediti, dodati šećer (onoliko

kg koliko l tečnosti ima nakon ceđenja). Na 1 l tečnosti staviti 1 limontus. Nakon stavljanja

šećera prokuvati sok. Ukoliko se sok ne prokuva onda staviti konzervans. Sok sakupiti u

vruće flaše, i ostaviti tako preko noći na toplom.

Vino – Očistiti i oprati šipurak, staviti u veću teglu i preliti ohlađenom, prokuvanom

vodom sa šećerom. Teglu dobro zatvoriti i ostaviti neko vreme da stoji na sobnoj temperaturi.

Fermentacija se odvija sama bez ikakvih dodataka. Nakon toga procediti tečnost, sipati u flaše

i zatvoriti plutanim zatvaračem.

4.2. Određivanje sadržaja fenola

Najčešće korišćena metoda za merenje sadržaja polifenola u biljnom materijalu je analiza

ukupnih fenolnih jedinjenja pomoću Folin-Ciocalteu reagensa (Singleton i Rossi, 1965). Ovaj

reagens u blago baznoj sredini daje kompleks tamno plave boje čija se apsorbanca meri na

spektrofotometru na talasnoj dužini od 740 nm. Koncentracija ukupnih polifenola u uzorcima

izražava se u ekvivalentima galne kiseline i dobija se tako što su koncentracije dobijene na

osnovu kalibracione krive galne kiseline pomnožene sa faktorom razblaženja.

30

Tabela 8. Ukupan sadržaj fenola u ekstraktima ploda R. dumalis, R. canina i R. corymbifera.

Sadržaj ukupnih fenola

(740 nm)

Tip

rastvarača

Testirana koncentracija (0,1 mg/ml)

mg GA/g

Rosa dumalis MeOH 9,81±0,009

EtOH 9,98±0,012

Rosa canina MeOH 2,32±0,010

EtOH 6,18±0,004

Rosa corymbifera MeOH 3,61±0,002

EtOH 6,71±0,019

BHA 63,31±0,001

Vitamin C 40,91±0,002

Za sve vrednosti računata je srednja vrednost za tri ponavljana ±standardna devijacija.

Upoređivanjem uzoraka svih vrsta u etanolnom i metanolnom rastvaraču, utvrđeno je

da je sadržaj ukupnih fenola više dobijen ultrazvučnom ekstrakcijom u etanolnom rastvaraču

nego u metanolnom (Tabela 8).

Ako se uporede dobijeni rezultati za ove tri vrste vidi se da ekstrakti R. caninae imaju

najmanji sadržaj fenola u oba rastvarača, zatim sledi R. corymbifera, dok R. dumalis ima

najveći sadržaj fenola.

Kao kontrola za utvrđivanje fenola u uzorcima korišćeni su antioksidansi BHA i

vitamin C.

Rezultati za ukupan sadržaj fenola u različitim ekstraktima R. canina (vodeni ekstrakt,

50% etanolni ekstrakt i 70% etanolni ekstrakt) kreću se između 55,4 – 69,4 mg GAE/g suve

materije (GAE; mg galne kiseline po g suve materije). Najveći ukupni sadržaj fenola dobijen

je u 50% etanolnom rastvaraču – 69,4 mg GAE/g suve materije, dok je najniži nivo pronađen

u vodenom ekstraktu 55,4 mg GAE/g suve materije (Ivanov i sar., 2016). U radu Ercisli i

Yilmanz 2011 ukupan sadržaj R. caninae iznosio je 102 mg GAE/g suve materije, dok je

rezultat ukupnog sadržaja fenola za R. dumalis bio niži i iznosio je 91 mg GAE/g suve

materije. Svi ovi rezultati ukazuju na to da R. canina predstavlja najznačajniji prirodni izvor

antioksidanata. Analizirajući rezultate istraživanja Demir i sar., 2014. godine može se

uporediti ukupan sadržaj fenola R. canina (31,08±0,19 mg GAE/g suve materije) i R. dumalis

36,86±3,88 mg GAE/g suve materije).

31

Slika 9. Ukupan sadržaj fenola

4.3. Određivanje sadržaja flavonoida

Flavonoidi pripadaju grupi biljnih fenola, poseduju biološke aktivnosti kao što su:

antiinflamatorne, antialergijske, antitumorne i antivirusne, a povoljno utiču i na

kardiovaskularni sistem. Često prisustvo visokog sadržaja flavonoida u ekstraktima, pokazuje

jaku antioksidativnu aktivnost čija je uloga otklanjanje slobodnih radikala.

Metoda koja je korišćena za utvrđivanje ukupnih flavonoida u ovom radu daje

kompleks žute boje čija se apsorbanca meri na spektofotometru na talasnoj dužini od 415 nm.

Koncentracija ukupnih flavonoida u uzorcima izražava se preko ekvivalenta kvercetin hidrata

(Qu, mg kvercetin hidrata po g) i dobija se tako što su koncentracije dobijene na osnovu

kalibracione krive kvercetin hidrata pomnožene sa faktorom razblaženja (Matejić, 2013).

Tabela 9. Ukupan sadržaj flavonoida u ekstraktima ploda R. dumalis, R. canina i R.

corymbifera.

Sadržaj ukupnih flavonoida

(415 nm)

Tip

rastvarača

Testirana koncentracija (0,1 mg/ml)

mg Qu/g


EtOH 0,85±0,001


EtOH 0,59±0,000


EtOH 0,66±0,000

BHA _

Vitamin C _

32

Za sve vrednosti računata je srednja vrednost za tri ponavljanja±standardna devijacija.

Na osnovu podataka (Tabela 9) može se zaključiti da se sadržaj ukupnih flavonoida

metanolnih ekstrakata kreće u opsegu od 0,59 do 0,85 mg Qu/g. Na osnovu dobijenih

rezultata putem spektrofotometrije dolazi se do zaključka da metanolni ekstrakti vrste R.

dumalis i ekstrakti vrste R. canina imaju istu vrednost koja iznosi 0,59 mg Qu/g. Metanolni

ekstrakti vrste R. corymbifera imaju najveću vrednost sadržaja flavonoida u iznosu od

0,85±0,002 mg Qu/g, a samim tim i najbolju aktivnost.

Sadržaj ukupnih flavonoida etanolnih ekstrakata kreće se u opsegu od 0,59 do 0,85 mg

Qu/g. U okviru roda Rose najveći sadržaj flavonoida prisutan je u ekstraktu ploda vrste R.

dumalis, dok je najmanje flavonoida prisutno u ekstraktu vrste R.canina.

Tumačenjem rezultata može se zaključiti sledeće: R. canina u metanolnom i

etanolnom ekstraktu ima vrednost sadržaja flavonoida 0,59 mg Qu/g.. Takođe, vrsta R.

corymbifera u metanolnom ekstraktu pokazuje najveću vrednost sadržaja flavonoida u iznosu

od 0,85±0,002 mg Qu/g, dok u etanolnom ekstraktu sadržaj ukupnih flavonoida ima najmanju

vrednost od 0,66±0,000 mg Qu/g.

Czyzowska i sar. 2014. godine ispitivali su ukupni sadržaj flavonoida u vinu nakon

fermentacije, dobijenom od vrste R. canina. Sadržaj flavonoida iznosio je 3008±134 mg/l.

Analizirajući rezultate istraživanja Demir i sar., 2014. godine može se uporediti ukupan

sadržaj flavonoida R. canina (9,48±0,94 mg rutina/g suve materije) sa R. dumalis (10,48±0,47

mg rutina/g suve materije). Ukupan sadržaj flavonoida (Hajslova i sar., 2017) u metanolnom

ekstraktu R. dumalis iznosio je od 0-25% što spada u izuzetno nisku koncentraciju u odnosu

na vrste koje su ispitivane u ovom istraživanju. U radu Oprica i sar. 2016 pokazano je da je

najveća količina flavonoida u metanolnom ekstraktu pulpe i semena R. corymbifere bila 4,1

mg CE/g suve materije i 1,3 mg CE/g suve materije (CE, mg katehina po g suve materije).

4.4. DPPH test

DPPH je veoma brza, osetljiva i jednostavna in vitro metoda za određivanje

antioksidativnog kapaciteta biljnih ekstrakata (Pourmorad i sar., 2006). Metoda je veoma

pogodna jer se za kratko vreme može analizirati veliki broj uzoraka, i detektovati

antioksidanti u malim koncentracijama. Rezultati antioksidativne aktivnosti prikazani su u

Tabeli 10.

33

Tabela 10. Smanjenje apsorbance DPPH u ekstraktima R. dumalis, R. canina i R.

corymbifera.

DPPH test (517 nm) Tip

rastvarača IC50 (mg/ml)


EtOH 0,27±0,028


EtOH 0,64±0,038


EtOH 0,77±0,014

BHA 0,09±0.018

Vitamin C 0,05±0.002

Za sve vrednosti računata je srednja vrednost za tri ponavljana±standardna devijacija.

DPPH ima slobodan elektron na azotu zbog čega molekul ne formira dimere. Ova

delokalizacija omogućava pojavu ljubičaste boje, prilikom primanja jednog protona od nekog

antioksidansa, redukuje se u hidrazin i dolazi do pojave žute boje i do smanjenja intenziteta

apsorbancije. To smanjenje je proporcionalno antioksidativnoj aktivnosti supstance.

Dobijeni rezultati se tumače pomoću vrednosti ”efikasne koncentracije“ – EC50 tj. IC50

– koncentracije antioksidanata koja je potrebna da smanji koncentraciju DPPH radikala za

50%. Najniža IC50 vrednost odgovara najvišoj slobodno-radikalskoj aktivnosti.

Rezultati testiranih uzoraka DPPH testom pokazuju da metanolni ekstrakti imaju veću

antioksidativnu aktivnost u odnosu na etanolne ekstrakte.

Na osnovu rezultata predstavljenih u Tabeli 10 može se uočiti da najbolju

antoksidativnu aktivnost od metanolnih ekstrakata ima vrsta R. dumalis (0,22±0,015 mg/ml),

zatim slede R. corymbifera (0,50±0,002 mg/ml) i R. canina (0,54±0,006 mg/ml).

Od etanolnih ekstrakata R. dumalis je ponovo imala najbolju aktivnost (0,27±0,028

mg/ml), dok je antioksidativni kapacitet R. canina (0,64±0,038 mg/ml) veći od R. corymbifera

(0,77±0,014 mg/ml).

Kao kontrola za određivanje antioksidativne aktivnosti koriste se antioksidansi BHA

(3-tert-butil-4-hidroksianizol) i vitamin C.

34

Na osnovu literaturnih podataka nađenoje da su Ivanov i sar. 2016. godine ustanovili

da antioksidativna aktivnost u 50% i 70% etanolnom ekstraktu R. canina iznosi 295,0 ± 1,0

mM TE/g (TE, mg troloksa po g suve materije)., i 286,4 ± 2,9 mM TE/g suve materije.

Njihovo istraživanje vrste R. canina u Bugarskoj pokazuje njenu veliku primenu u ishrani i

biljnim kozmetičkim preparatima. Metodom DPPH testa Czyzowska i sar. 2014. godine su

utvrdili antioksidativnu aktivnost vina dobijenog od R. canina i dobili vrednost od 8,6±0,5

mg/L. Demir i sar. 2014. godine su ispitivali antioksidativnu aktivnost metanolnog ekstrakta i

dobili vrednost od 27,90±5,60 µg/mL za R. caninu i 181,45±2,80 µg/mL za R. dumalis. U

istraživanju iz 2017. godine Češke naučnice Hajslove i sar. su utvrdile da antioksidativna

aktivnost metanolnoog ekstrakta ploda R. dumalis iznosi 76-100%, odnosno pokazuje visok

antioksidativni kapacitet. Metodom DPPH testa Oprica i sar. 2016. godine, u Rumuniji su

testirali antioksidativnu aktivnost pulpe R. corymbifere i dobijaju vrednosti u opsegu između

8,31% i 19,31%.

4.5. ABTS test

Pored DPPH testa za određivanje antioksidativne aktivnosti koristi se i ABTS test.

ABTS test takođe ima ulogu prikupljanja slobodnih radikala. Dobro se rastvara u vodi i

organskim rastvaračima. Veoma je precizan ukoliko se u uzorku nalazi antocijanin.

U uzorcima antioksidativna aktivnost se izražava u ekvivalentima vitamina C (VitC,

mg vitamin C po g) i dobija se tako što su koncentracije dobijene na osnovu kalibracione

krive vitamina C pomnožene sa faktorom razblaženja.

Tabela 11. Određivanje antioksidativne aktivnosti pomoću ABTS test-a u ekstraktima

ploda R. dumalis, R. canina i R. corymbifera.

ABTS test (734nm) Tip rastvarača Testirana koncentracija (0,1 mg/ml)

mg VitC/g


EtOH 0,43±0,051


EtOH 0,20±0,001


EtOH 0,34±0,008

BHA 2,66±0,005

Vitamin C _

Za sve vrednosti računata je srednja vrednost za tri ponavljana±standardna devijacija.

35

Antioksidativna aktivnost metanolnih ekstrakata kreće se u opsegu od 0,09 do 0,42 mg

VitC/g. Najbolja aktivnost u ispitivanim vrstama roda Rosa zabeležena je u ekstraktu vrste R.

dumalis, a najslabija u ekstraktima vrste R. canina.

Antioksidativna aktivnost etanolnih ekstrakata kreće se u opsegu od 0,20 do 0,43 mg

VitC/g. Najbolja aktivnost u ispitivanim vrstama roda Rosa zabeležena je u ekstraktu vrste R.

dumalis, a najslabija u ekstraktima vrste R. canina.

Poređenjem dobijenih rezultata primećuje se da veću aktivnost imaju etanolni ekstrakti

u odnosu na metanolne ekstrakte (Tabela 11).

Najbolji slobodno radikalski kapacitet dobijen pomoću metode ABTS testa pokazuje

ekstrakt biljne vrste R. dumalis u etanolnom rastvaraču čija je vrednost iznosila 0,43±0,051

mg VitC/g (Tabela 11), dok je najslabiju aktivnost imao metanolni ekstrakt biljne vrste R.

canina čija je vrednost iznosila 0,09±0,000 mg VitC/g (Tabela 11).

Kao kontrola za određivanje antioksidativne aktivnosti korišćen je standardni

antioksidans BHA (3-tert-butil-4-hidroksianizol).

Ivanov i sar. 2016. godine su dokazali da antioksidativna aktivnost metodom ABTS

test u 50% i 70% etanolnom ekstraktu R. canine iznosi 368,40 ± 3,0 mM TE/g dw i 358,2 ±

5,4 mM TE/g suve materije,dok u destilovanoj vodi ima najnizu vrednost i iznosi 313,1 ± 4,5

mM TE/g suve materije. Antioksidativna aktivnost u vinu iz R. canine iznosi 13,5±0,6 mg/L

(Czyzowska i sar. 2014). Pored DPPH test Demir i sar. 2014. godine, ispitivali su i

antioksidativnu aktivnost metanolnih ekstrakata metodom ABTS testom i dobijaju iznos od

35,51±0,00 µmol TE/g suve materije za R. canina i 35,53±0,04 µmol TE/g suve materije za R.

dumalis.


Rezultati dobijena na osnovu testova za određivanja antimikrobne aktivnosti dati su u

Tabeli 12. Analizom antimikrobne aktivnosti metanolnih i etanolnih ekstrakata ispitivanih

vrsta R. dumalis, R. canina i R. corymbifere na testirane mikroorganizme, ustanovljeno je da

je etanolni ekstrakt R. canina pokazao najbolju antimikrobnu aktivnost. Od metanolnih

ekstrakata najefikasniji je ekstrakt R. corymbifera, dok je metanolni ekstrakt R. dumalis

pokazao najslabije rezultate (Tabela 12).

36

Metanolni ekstrakti R. dumalis najbolje je delovao na sojeve S. pyogenes i E. faecalis

dok je od etanolni ekstrakt ove vrste najefikasnije delovao protiv bakterija S. aureus, S.

epidermidis i P. aeruginosa.

Oba ekstrakta R. canina su pokazali najbolju antimikrobnu aktivnost na soj P.

aeruginosa. Rezistentnost prema ekstraktima R. canine pokazali su sojevi E. coli i K.

pneumonia. Metanolni ekstrakti su imali bolju aktivnost na sojeve S. aureus, E. fecalis i P.

aeruginosa, dok su sojevi S. pyogenes, E. fecalis i S. epidermidis bili osetljiviji na etanolni

ekstrakt.

Kod vrste R. corymbifere etanolni ekstrakti su imali jače dejstvo u odnosu na

metanolne ekstrakte. U nižim koncentracijama su inhibitorno delovali na sojeve S. pyogenosa,

E. faecalis, S. epidermidis i P. aeruginosa. Najjaču antimikrobnu aktivnost poseduje

metanolni ekstrakt vrste R. corymbifere na soj S. pyogenes (7,5 mg/ml).

Rezultati dobijeni u ovom radu su pokazali da su Gram negativne bakterije bile

rezistentnije u odnosu na Gram pozitivne. Razlog tome je specifična građe ćelijskog zida

Gram negativnih bakterija.

Najveću rezistentnost na testirane ekstrakte pokazuju sojevi E. coli i K. pneumonia, a

najmanju bakterija P. aeruginosa. Osetljivost na ove ekstrakte su pokazale i E. faecalis kao i

S. pyogenes.

U radu je ispitivano i delovanje ekstrakata na gljivu C. albicans koja se pokazala

rezistentnosnom na njihovu primenu.

Poređenjem dobijenih rezultata dobijene za antimikrobnu aktivnost ekstrakata sa

standardnim antibioticima, uočava se da je aktivnost ekstrakata bila znatno niža u odnosu na

antibiotike.

Na osnovu svih istraživanja i dobijenih rezultata može se zaključiti da su ekstrakti R.

dumalis, R. canine i R. corymbifere pokazali jaču antioksidativnu aktivnost u odnosu na

antimikrobnu aktivnost. Takođe je primećena i bolja antimikrobna aktivnost etanolnih

ekstrakata u odnosu na metanolne ekstrakte.

Istraživanja Ercisli i Yilamz 2011. godine pokazuju da metanolni ekstrakti različitih

vrsta roda Rosa pokazuju veliku antibakterijsku aktivnost. Metanolni ekstrakt R. canina

inhibirao je rast E. faecalis u disk difuzionoj metodi sa 10 mm inhibitorne zone dok su sojevi

E .coli, S. aureus i K. pneumonia bile rezistentne na ovaj ekstrakt. Ekstrakt R. dumalis

37

inhibirao je rast K. pneumonia, gde je veličina inhibitorne zone bila12 mm, dok na rast sojeva

E. coli, S. aureus i E. faecalis nije uticao. Vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije u

njihovom istraživanju određene mikrodilucionom metodom kreću se od 7,81 – 250 µg/ml.

Vrednost MIK za E. coli iznosi 250 µg/ml,a za S. aureus i K. pneumoniae je 125 µg/ml, dok

je za E. faecalis 7,81 µg/ml.

38

Tabela 12 .Antimikrobna aktivnost ekstrakta R. dumalis, R. canine i R. corymbifere.

Rosa (mg/ml) S. aureus S. pyogenes E. faecalis S. epidermidis E. eoli K. pneumoniae P. aeruginosa C.albicans

R. dumalis MeOH 30,00 15,00 15,00 30,00 30,00 30,00 30,00 30,00

EtOH 15,00 30,00 30,00 15,00 30,00 30,00 15,00 /

R. canina MeOH 15,00 30,00 15,00 30,00 / / 15,00 /

EtOH 30,00 15,00 15,00 15,00 / 30,00 7,50 30,00

R. corymbifera MeOH 30,00 7,50 15,00 30,00 / / 15,00 30,00

EtOH 30,00 15,00 15,00 15,00 / 30,00 15,00 30,00

Hloramfenikol

(µg/ml) / 0,39 0,19 0,39 0,19 0,78 0,39 0,39 /

Nistatin

(µg/ml) / / / / / / / / 0,09

39

5. ZAKLJUČAK

Na osnovu istraživanja i dobijenih rezultata možemo zaključiti sledeće:

Broj stanovnika na Vlasinskoj visoravni iz godine u godinu se rapidno smanjuje.

Stanovnici Vlasinske visoravni koriste plod divljih ruža za čaj, džem, sok, vino, u

ishrani, ali i za lečenje.

Poznata oboljenja koja se leče plodom divljih ruža su: prehlada, suvi kašalj, stomačne

tegobe, dijareja kod dece i odraslih, a koristi se i kao diuretik.

Utvrđeno je da je sadržaj ukupnih fenola bio veći u etanolnim nego u metanolnim

ekstraktima vrsta Rosa canina, R. dumalis i R. corymbifera. Najveći sadržaj fenola

imali su ekstrakti R. dumalis, a najmanji ekstrakti R. canina.

Količina flavonoida u svim ekstraktima je bila niska. Veći sadržaj flavonoida bilo je u

etanolnim nego u metanolnim ekstraktima testiranih vrsta. Najveći sadržaj flavonoida

od etanolnih ekstrakata ima vrsta R. dumalis, zatim R. corymbifera i na kraju R.

canina, dok kod metanolnih R. corymbifera, dok R. canina i R. dumalis imaju

približno istu količinu flavonoida.

Antioksidativna aktivnost testirana DPPH testom pokazuje da metanolni ekstrakti

imaju veću antioksidativnu aktivnost u odnosu na etanolne ekstrakte. Najbolju

antioksidativnu aktivnost od metanolnih ekstrakata imala je vrsta R. dumalis, zatim R.

corymbifera i na kraju R. canina. Od etanolnih ekstrakata R. dumalis je bio najjači

antioksidans, zatim R. canina, a dok se kao najslabiji antioksidans pokazao ekstrakt R.

corymbifera.

40

Antioksidativna aktivnost testirana ABTS testom pokazuje veću aktivnost etanolnih u

odnosu na metanolne ekstrakte.

Najbolju antioksidativnu aktivnost od metanolnih ekstrakata imala je vrsta R. dumalis,

zatim R. corymbifera i na kraju R. canina. Najbolju antoksidativnu aktivnost od

etanolnih ekstrakata posedovala je vrsta R. dumalis, zatim R. corymbifera i na kraju R.

canina. U ovom testiranju R. canina se pokazala kao najslabija.

Veću antimikrobnu aktivnost pokazali su etanolni ekstrakti u odnosu na metanolne

ekstrakte.

U prisustvo ekstrakata R. canina, R. dumalis i R. corymbifera najotporniji

mikroorganizmi su bili sojevi E. coli i K. pneumonia, kao i gljiva C. albicans.

Najosetljivija na testirane ekstrakte bila je bakterija P. aeruginosa.

Na osnovu svega navedenog možemo zaključiti da se vrste iz roda Rosa (R. dumalis,

R. canina i R. corymbifera) mogu koristiti kao prirodni antioksidansi, odnosno da je

potvrđena njihova tradicionalna primena na Vlasinskoj visoravni u lečenju i ishrani.

Rezultati dobijeni u ovom radu mogu poslužiti kao smernica za dalja

etnofarmakološka istraživanja i u drugim delovima zemlje.

41

6. LITERATURA

Agarwal, A., Prabakaran, S.A., 2005: Mechanism, measurement and prevention of oxidative

stress in male reproductive physiology. - Indian Jurnal of Experimental Biology 43: 963-974.

Aruoma, O.I., 2003: Methodological considerations for characterizing potential antioxidant

actions of bioactive components in plant foods. - Mutation Research, 9-20: 523-524.

Blois, M.S.,1958: Antioxidant determination by the use of stabile free radical. - Nature 181:

1199-1200.

Borozan, S.Z., Gađanski-Omerović, G.N., Stajković, S.S., 2004: Effects of ionizing radiation

on antioxidant system in human erythrocytes. - Central European Journal of Occupational

and Environmental Health 10(1): 12-7.

Britton, G., 1983: The biochemistry of natural pigments. Cambridge University Press. - Cam-

bridge. UK.

Čančarević, A., Bugarski, B., Šavikin, K., Zdunić, G., 2013: Biološka aktivnost vrste Thymus

vulgaris i Thyimus serpyllum i njihovo korišćenje u etnomedicini. - Lekovite sirovine 33: 3-

17.

Capasso, F., Gaginella, T.S., Grandolini, G., Izzo, A.A., 2005: Fitoterapija. Priručnik biljne

medicine, Prometej. Novi Sad.

Cook, N.C., Samman, S., 1996: Flavonoids-Chemistry, metabolism, cardioprotective effects,

and dietary sources. Nutritional Biochemistry 7: 66-76.

Cvetković, B., 1985: Vlasinske hidroelektrane godine uspeha - Nova Jugoslavija, Vranje.

Cvijić, J., 1896: Izvori, tresave i vodopadi u istočnoj Srbiji, - Glas Srpske Kraljevske Akad.,

LI, 18: 11-22. Beograd.

Czyzowska, A., Klewicka, E., Pogorezelski, E., Nowak, A., 2014: Polyphenols, vitamin C and

antioxidant activity in winw from Rosa canina L. Ande Rosa rugosa Thunb. – Journal of

Food Composition and Analysis.

42

Demir, N., Yildiz, O., Alpaslan, M., Hayaloglu, A.A., 2014: Evaluation of volatiles, phenolic

compounds and antioxidant activities of Rose hip (Rosa L.) fruits in Turkey – LWT – Food

science and Technology (57): 126-133.

Dimitrijević, D., 2014: Analiza hemijskog sastava i antioksidativne aktivnosti ekstrakata duda

(Morus spp., Moraceae), PhD thesis, - Prirodno-matematički fakultet. Univerzitet u Nišu.

Dixon, R.A., Paiva, N.L., 1995: Stress-induced phenylpropanoid metabolism. - Plant Cell, 7:

1085-1097.

Dufor, D., Pichette, A., Mshvildadze, V., Bradette-Hebert, M., Lavoie, S., Longtion, A.,

Laprise, C., Legault, J., 2007: Antioxidant, anti-inflammatory and anticancer activities of

methanolic extracts from Ledum groenlandicum. - Retizius. Jurnal of Ethnopharmacol 111:

22-28.

Ercisli, S. i Yilmaz, S.O., 2011: Antibacterial and antioxidant activity of fruits of some rose

species from Turkey. – Romanian Biotechnological Letters 6(4): 6407-6411.

Grašić, Lj., 2016: Antimikrobna svojstva etarskog ulja biljnih vrsta Peucedanum L., Master

thesis, - Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.

Guern, J., Renaudin, J.P., Brown, S.C., 1987: The compartmentation of secondary metabolites

in plant cell cultures, in : Cell culture in phytochemistry. Constabel, F., Vasil, I.K., (Eds.),

Academic Press, London, UK, 43-76.

Hajslova, J., Bhave, A., Schulzova, V., Chmelarova, H., Mrnka, L., 2017: Assessment of Rose

hip basedon the content of their biologically active compounds – Journal of food and drug

analysis 1-10.

Halliwell, B., Guteridge, J.M.C., 1999: Free radicals in biology and medicine. - Clarendon

Press, Oxford.

Harris, E.D., 1992: Regulation of antioxidant enzymes. - Jurnal of Nutrition 122: 625-626.

https://tools.wmflabs.org/geohack/geohack.php?pagename=Vlasinsko_jezero&params=42_42

_26.60_N_22_20_32.37_E_type:waterbody_region:CS

www.geocities.ws/surdulica_com/slike/karta1.jpg

https://tools.wmflabs.org/geohack/geohack.php?pagename=Vlasinsko_jezero&params=42_42_26.60_N_22_20_32.37_E_type:waterbody_region:CS

https://tools.wmflabs.org/geohack/geohack.php?pagename=Vlasinsko_jezero&params=42_42_26.60_N_22_20_32.37_E_type:waterbody_region:CS

http://www.geocities.ws/surdulica_com/slike/karta1.jpg

43

https://www.google.rs/search?q=vlasinska+visoravan&espv=2&source=lnms&tbm=isch&sa=

X&ved=0ahUKEwiX6--

O1LrTAhUCP5oKHeq1DC0Q_AUIBigB&biw=1366&bih=613#imgrc=9s-iRwf8YUwzOM:

https://www.google.rs/search?q=vlasinska+visoravan&espv=2&source=lnms&tbm=isch&sa=

X&ved=0ahUKEwiX6--

O1LrTAhUCP5oKHeq1DC0Q_AUIBigB&biw=1366&bih=613#tbm=isch&q=karta+vlasinsk

og+jezera&imgrc=WLrTTJzchBCSOM:

Ivanov, I., Taneva, I., Petkova, N., Dimov, I., Denev, P., 2016: Characterization of rosa hip

(Rosa canina L.) fruits extracts and evaluation of their in vitro antioxidant activity – Journal

of Pharmacognosy and Phytochemistry 5(2): 35-38.

Йорданов, Д. (ед.), 1963-1986: Флора на НП България, I-VIII. Издателство на

БАН.София.

Jacob, R.A., 1995: The integrated antioxidant system. - Nutrition Research 15: 755-766.

Jacob, R.A., 1995: The integrated antioxidant system. - Nutrition Research 15: 755-766.

Josifović, M., 1972: IV Flora SR srbije - SANU. Beograd.

Karakašević, B., Aleraj, D., 1967: Priručnik standardnih metoda za mikrobiološki rutinski rad.

- Medicinska knjiga. Beograd.

Katić, D., 1910: Vlasinska tresava i njezina prošlost, Spomenik Srpske Kraljevske Akademije,

prvi razred, 50(8): 14-56. Beograd.

Košanin, N., 1910: Vlasinska biljnografska studija. - Glas Srpske Kraljevske Akademije,

Beograd, 81: 86-186.

Kovačević, N., 2004: Osnovi farmakognozije.Treće izdanje - Institut za farmakognoziju.

Farmaceutski fakultet Univerzitet u Beogradu. Srpska škola knjiga. Beograd

Leposavić, G.,2008: Patološka fiziologija - Farmaceutski fakultet. Beograd.

Macheix, J.J., Fleuriet, A., Billot, J.,1990: Fruit phenolics. CRC Press. Boca Raton. FL.

Matejić, J., 2013: Biološka aktivnost etarskih ulja i ekstrakata odabranih vrsta iz familije

Apiaceae, PhD thesis, - Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu.

https://www.google.rs/search?q=vlasinska+visoravan&espv=2&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiX6--O1LrTAhUCP5oKHeq1DC0Q_AUIBigB&biw=1366&bih=613#imgrc=9s-iRwf8YUwzOM



https://www.google.rs/search?q=vlasinska+visoravan&espv=2&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiX6--O1LrTAhUCP5oKHeq1DC0Q_AUIBigB&biw=1366&bih=613#tbm=isch&q=karta+vlasinskog+jezera&imgrc=WLrTTJzchBCSOM




44

Mihajlov-Krstev, T., 2008: Radna sveska iz Mikrobiologije. Univerzitet u Nišu. - Prirodno-

matematički fakultet, Odsek za biologiju i ekologiju. Niš.

Miller, N., Rice-Evans, C., 1997: Factors infuencing the antioxidant activity determined by

the ABTS radical cation assay. - Free Radical Research 26: 195-199.

Moure A., Cruz J.M., Franco D., Dominguez J.M., Sineiro J., Dominguez H., Nunez M.J.,

Parajo, J.C., 2001: Natural antioxidants from residual sources. - Food Chemistry, 72: 145-171.

O´donoval, D.J., Fernandes, C.J., 2004: Free radicals and diseasesin premature infants. -

Antioxidants & Redox Signaling 6: 169-176.

Oprica, L., Bucsa C., Zamfirache. M.M:, 2016: Evaluation of some phytochemical

constituents and the antioxidant activity in six Rose hips species collected from different

altitude of suceava district. Analele Științifice ale Universității „Alexandru Ioan Cuza”.

Petrović, D., 2013: Uporedni pregled močvarne vegetacije na slatinama Južne Srbije i

Vlasinskoj visoravni, Master thesis, - Prirodno-matematički fakultet, Niš.

Petrović, O., Knežević, P., Simeunović, J., 2007: Mikrobiologija. Univerzitet u Novom Sadu,

-Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju. Novi Sad.

Pham-Huy, L.A., He, H., Pham-Huy, C., 2008: Free radicals, antioxidants in disease and

health. International - Jurnal of Biomedical Science 4: 89-96.

Podsedek, A., 2007: Natural antioxidants and antioxidant capacity of Brassica vegetables. -

LTW-Food Science and Technology 40: 1-11.

Pourmoard, F., Hosseinimehr, S.J., Shahabimajd, N., 2006: Antioxidant activity, phenol and

flavonoid contents of some selected Iranian medicinal plants African. - Journal of

Biotechnology 5: 1142-1145.

Pourmorad, F., Hosseinimehr, S.J., Shahabimajd, N., 2006: Antioxidant activity, phenol and

flavonoid contents of some selected Iranian medicinal plants – African Jurnal of

Biotechnology, 5(11): 1142-1145.

Ranđelović, N., 1978: Fitocenološko ekološke karakteristike brdskih travnjaka jugoistočne

Srbije, PhD thesis, Prirodoslovno-matematički fakultet, Univerzitet u Zagrebu.

45

Ranđelović, N., 1988: Biocenoze visokih zeleni i silikatnih točila u subalpskom region

planina jugoistočne Srbije. IV Kongres ekologija Jugoslavije. -Zbornik izvoda saopštenja:

330. Ohrid.

Ranđelović, N., Ranđelović, V., 1990: Fitocenoza Caricetum rostrato-vesicariae W. Koch

1926. u planinskim predelima Vlasine. Naučni skup ” Populacija, vrsta i biocenoza” povodom

80 godina rođenja profesora Dr Živka Slavnića zbornik rezimea: 67. Sarajevo.

Ranđelović, V., Matejić, J., Mitić, Z., 2012: Praktikum iz sistematike i ekologije lekovitih

biljaka. - Grafičko izdavačko preduzeće PUNTA i Biološko društvo „ Dr Sava Petrović“, Niš.

Ranđelović, V., Zlatković, B., 2010: Flora i vegetacija Vlasinske visoravni. - Prirodno-

matematički fakultet. Niš.

Reller, L.B., Weinstein, M., Jorgensen, J.H., Ferraro, M.J., 2009: Antimicrobial susceptibility

testing: Areview of general principles and contemporary practices – Clinical infection

diseases 49(11): 1749-1755.

Robbins, R.J., 2003: Phenolic acidis in foods. An overiver of analytical methodology. - Jurnal

of Agriculture and Food Chemistry 51: 2866-2887.

Ruberto G., Randa A. Daquino C., Amico V., 2007: Polyphenol constituents and antioxidant

activity of grape pomace extracts from five Siciliand red grape cultivars. - Food Chem., 100:

203-210.

Sarma, R., Devi,R., 2015: Ethopharmacological survey of Garcinia pedunculata Roxb. Fruit

in six different district of Assam, India. Int. J. Pharm. Sci. Invent. 4: 20-28.

Shi H., Noguchi N., Niki E.,2001: Introducing natural antioxidants, U: Antioxidants in food

Practical applications, Pokorny J., Yanishlieva N., Gordon M., Woodhead Publishing

Limited, EDS., Cambridge, England, 22-70.

Simić, D., 1988: Mikrobiologija I. - Izdavač IRO Naučna knjiga. Beograd.

Singlenton, V.L., Orthofer, R., Lamuela-Raventos, R.M., 1999: Analysis of total phenols and

other oxidation substrates and antioxidants by means of Folin-Ciocalteu reagen. – Methods in

Enzimology 299:152-178.

46

Singlenton, V.L., Rossi, J.A., 1965: Colorimetry of total phenolics with phosphomolybdic-

phosphotungstic acid reagents. - American Journal of Enology and Viticulture 16(48): 144-

158.

Stojković, M., 2015: Antimikrobna aktivnost metanolnih, etil acetatnih, acetonskih i vodenih

ekstrakata odabranih vrsta Eryngium, Master thesis, - Prirodno- matematički fakultet, Niš.

Tatić, V., Blečić, V., 2002: Sistematika i filogenija viših biljaka. Drugo izdanje. - Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.

Tešić, Ž., Gigov, A., Bogdanović, , M., Milić, Č., (1979): Tresava Srbije. Zborn. rad. Geograf.

Inst. „ Jovan Cvijić“, 31: 19-64. Beograd.

Tucakov, J., 1986: Lečenje biljem. Izdavačka radna organizacija ”Rad“. Beograd.

Valko, M., Leibfritz, D., Moncol, J., Cronin, M.T.D., Maruz, M., Telser, J., 2000: Free

radicals and antioxidants in normal physiological functions and human disease. The

International -Journal of Biochemistry and cell Biology 39: 44-84.

Veličković, J., 2013: Hemijska analiza i antioksidativna aktivnost ekstrakata odabranih biljnih

vrsta bogatih fenolnim jedinjenjima, PhD thesis. - Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet

u Nišu.

Woisky, R., Salation, A., 1998: Analysis of propolis: some parameters and procedures for

chemicalquality control. - Journal of Apicultural Research 37: 99-105.

Wollenweber, E., 1994: Flavones and flavonols. In: Harborne, J.B. (ed.): The flavonoides:

advances in research since 1986. - Chapman & Pharmaceutical Bulletin 48(9): 1367-1369.

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: Mонографска

Тип записа, ТЗ: Tекстуални / графички

Врста рада, ВР: Mастер рад

Аутор, АУ: Милица Станковић

Ментор, МН: Владимир Ранђеловић

Наслов рада, НР: Етноботаничка студија, антиоксидативна и антимикробна активност

врста из рода Rosa L. на Власинској висоравни

Језик публикације, ЈП: Српски

Језик извода, ЈИ: Енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2017.

Издавач, ИЗ: Ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

53 странa, 12 табелa, 9 сликa

Научна област, НО: Биологија

Научна дисциплина, НД: Систематика и екологија лековитих билјака

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: R. canina, R. dumalis, R. corymbifera, етноботаника, антиоксидативна

akтивност (DPPH, ABTS), феноли, флавоноиди, антимикробна активност

УДК 58:579.6(551.574+551.4.034)(497.11)

58:542.943(551.574.41+5.51.4.034)(497.11)

Чува се, ЧУ: Библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: На Власионској висоравни срећу се три врсте рода Rosa: R. canina L., R.

dumalis L. i R. corymbifera Borkh. Урађена је етноботаничка студија, у

којој је испитано 104 становника Власинске висоравни. Плодови ружа су

екстраховани методом ултразвучне екстракције. Испитивани су

метанолни и етанолни екстракти како би се утврдила антиоксидативна и

антимикробна активност екстраката. За одређивање антиоксидативне

активности (DPPH и ABTS-тест) као и одређивање укупних фенола и

флавоноида коришћена је UV спектрофотометрија. За тестирање

антимикробне активности коришћена је микродилуциона метода.

Датум прихватања теме, ДП: 19.04.2017.

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: др Ана Џамић, ванредни професор, Биолошки факултет, Београд

Члан: др Јелена Матејић, доцент, Медицински факултет, Ниш

Члан, ментор: др Владимир Ранђеловић, редови професор, ПМФ, Ниш

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: Monograph

Type of record, TR: Textual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Milica Stanković

Mentor, MN: Vladimir Ranđelović

Title, TI: Ethnobotanical study, antioxidant and antimicrobial activity species of genus

Rosa L on Vlasina plateau

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2017

Publisher, PB: Author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

53 page, 12 tables, 9 pictures

Scientific field, SF: Biology

Scientific discipline, SD: Systematics and ecology of plants

Subject/Key words, S/KW: R. canina, R. dumalis, R. corymbifera, ethnobotany antioxidant activity

(DPPH, ABTS), phenols, flavonoids, antimicrobial activity

UC 58:579.6(551.574+551.4.034)(497.11)

58:542.943(551.574.41+5.51.4.034)(497.11)

Holding data, HD: Library

Note, N:

Abstract, AB: On Vlasina plateau are encountered three species of Rosa L.: R. canina L.,

R. dumalis L. i R. corymbifera Borkh. Ethnobotanical research was done as a

survey which included 104 interviewed people coming from Vlasina

plateau.The fruits rose was extracted using an ultrasound extraction method.

The methanol and ethanol extracts were tested to determine antioxidant and

antimicrobial activity of extracts. For the determination of antioxidant activity

(DPPH and ABTS-assay) as well as determination of total phenols and

flavonoids was used UV spectrophotometry. Microdilution method was used

for antimicrobial activity testing.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 19.04.2017.

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: PhD Ana Džamić, Professor, Faculty of Biology in Belgrade

Member: PhD Jelena Matejić, Assistant Professor, Faculti of Мedicine in Nis

Member, Mentor: PhD Vladimir Ranđelović, Professor of Science in Nis

Documents

Prirodno matematicki fakultet - aktivnost vrsta iz roda Rosa L. na … · 2017-05-18 · UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Milica