Prirodni Resursi - Seminar Ski Rad

Seminarski rad Jelena Sekulić

UVOD

Prorodni resursi su opšte dobro i zajedničko bogatstvo. Njihovo korišćenje,

privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski

konstrolisani.

Bez obzira na vrstu, strukturu i pojedinačne količine, oni su osnov za predstojeći

privredni i ekonomski razvoj svake zemlje, tako i Srbije. Naravno, postoji i deo prirodnih

resursa koji mora ostati izvan ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da bude sačuvan

za sadašnje i buduće generacije, a to posebno važi za one resurse koji se teško obnavljaju i

neobnovljive prirodne resurse.

Pristup prirodnim resursima mora da obuhvati definisanje politike i strategije

njihovog održivog korišćenja, kao i definisanje zakonodavno-pravnog okvira za njihovo

efikasno sprovođenje.

Prirodnim resursom obično nazivamo sve ono što potiče od Zemlje - zemljište,

biljke, životinje, vodu, drvo, naftu, metale i ostalo. Sve ih koristimo u vrlo različite svrhe,

kao što je:

proizvodnja najraznovrsnijih proizvoda važnih za svakodnevni život,

dobijanje električne energije,

gajenje useva,

vožnju automobila,

građevinske radove...

Sve što jedemo, koristimo ili kupujemo predstavlja ili prirodni resurs ili je nastalo

od njega. Prirodni resursi su svuda oko nas, a zbog sve većih i rastućih potreba, mi ih vrlo

brzo iskorištavamo. Mnogi prirodni resursi se iscrpljuju brže nego što mogu biti zamenjeni

novim.

Iz tog razloga mora se obratiti pažnja na tu činjenicu da će se neki od njih u

potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je ozbiljan problem, zato što živi

svet na Zemlji zavisi od ovih resursa.

1


1. PRIRODNI RESURSI - POJMOVI I DEFINICIJE, PODELA

Elementi prirode se dele na:

Prirodne resurse (izvore) - odnose se na prirodna dobra koja su u funkciji

tj. privedena korišćenju.

Prirodni uslovi - prirodni faktori su elementi geografske sredine (klima,

reljef, zemljište, sunčeva toplota, atmosferske padavine, blizina vode za

navodnjavanje) koji se ne mogu neposredno koristiti, ali bez njihovog

učešća neke proizvodnje nisu moguće. Oni ispoljavaju svoj uticaj nezavisno

od volje čoveka, a samo je pitanje u kojoj meri će to on iskoristiti u

stvaranju novih vrednosti.

Prirodna dobra koja se još ne koriste predstavljaju rezerve.

Prirodni potencijal predstavljaju prirodni resursi sa rezervama prirodnih dobara i

prirodnih uslova koja čoveku mogu biti od koristi ili to već jesu, tj. mineralne sirovine,

vode, zemljište sa vegetacijom i prirodni uslovi.

Prirodno bogatstvo je opisna vrednosna odrednica za prirodni potencijal.

Prirodni resursi se mogu podeliti prema pripadnosti na prirodne resurse:

atmosfere (vetar, kiša, sunčanost,...)

litosfere-zemljine kore (mineralne sirovine i zemljište)

hidrosfere (kopnene vode i okeani)

biosfere (flora i fauna)

Prema trajanju, prirodni resursi mogu biti:

neobnovljivi resursi (mineralne sirovine)

obnovljivi resursi (zemljište, vode, flora i fauna na kopnu i moru, kao i neki

nemetali npr. šljunak i pesak, kao i morske soli)

2


2. MINERALNI RESURSI

Mineralni resursi spadaju u grupu neobnovljivih resursa, to su iscrpljivi resursi i

zbog toga je potrebno njihovo racionalno korišćenje tj. štednja, koje se u savremeno vreme

ostvaruje: reciklažom, supstitucijom i uvozom.

Korišćenje mineralnih resursa izaziva veliko zagađenje životne sredine i praćeno je

sledećim pojavama:

velika degradacija zemljišne površine

velika količina otpada

velika količina otpadnih voda

naftne mrlje.

Mineralne sirovine su mineralne materije neorganskog ili organskog porekla koje,

pri određenom stupnju razvoja tehnike i tehnologije, mogu ekonomično da se koriste u

prirodnom stanju ili nakon prerade. Minerali predstavljaju različita postojana hemijska

jedinjenja.

Postoje ograničeni delovi zemljine kore u kojima je sadržaj nekog elementa znatno

veći od njegovog prosečnog sadržaja u zemljinoj kori i njih nazivamo ležišta mineralnih

sirovina.

Sirovine koje sadrže minerale metala nazivaju se rude. Rude mogu biti:

Monometalične – one koje sadrže samo jedan metal;

Polimetalične ili kompleksne – one koje sadrže više metala.

Mineralne komponente u jednoj sirovini mogu se svrstati u pet grupa ito:

1. Osnovne korisne komponente - mineralni nosioci elemenata zbog kojih se

mineralna sirovina eksploatiše.

2. Korisne komponente - korisni mineralni pratioci osnovnih korisnih

minerala, njima se povećava ekonomska vrednost sirovina.

3


3. Korisne primese - korisni elementi koji se javljaju u malim količinama, npr.

plemeniti metali u rudama obojenih metala, gde se najčešće izdvajaju u

koncentrate osnovnih korisnih metala i povećavaju ekonomsku vrednost.

4. Nekorisne komponente - minerali stenske mase i ostali minerali koji u

datom trenutku nemaju ekonomsku vrednost.

5. Štetne primese - elementi čije prisustvo preko određenog sadržaja u sirovini

ili koncentratima otežava ili čak onemogućava njihovo korišćenje, npr.

arsen, sumpor u ugljevima itd.

Primarna prerada rude se vrši procesom koji se naziva koncentracija.

Koncentracijom se iz rude izdvajaju korisne komponente i primese u jedan ili više

odvojenih proizvoda, koji se nazivaju koncentrati. Nekorisne komponente i štetne primese

čine odvojen proizvod tj. jalovinu. Mesto gde se jalovina odlaže je jalovište.

Mineralne sirovine, prema tehnološkoj klasifikaciji mogu biti metalični i

nemetalični. Metalične mineralne sirovine se dele na:

rude obojenih metala,

rude crnih metala,

rude plemenitih metala,

rude retkih metala,

rude retkih i rasejanih metala.

Nemetalične mineralne sirovine imaju veliku i raznovrsnu primenu i to :

u hemijskoj industriji i poljoprivredi,

u građevinarstvu i industriji građevinskih materijala,

u staklarskoj i livačkoj industriji,

u keramičkoj i vatrostalnoj inustriji,

abrazivni materijali,

drago kamenje.

Energetske sirovine tj. goriva, služe za dobijanje toplotne energije i drugih vidova

energije. S obzirom na agregatno stanje dele se na:

čvrsta goriva (ugalj, drvo...),

4


tečna goriva (nafta),

gasovita goriva (prirodni gas),

geotermalni fluidi - oni spadaju u grupu obnovljivih energetskih izvora.

U procesu primarne prerade rude izdvaja se koncentrat metala koji čini veći deo i

jalovina koja predstavlja gubitak. Prilikom ovog procesa postoje sledeći troškovi: fiksni

(nisu zavisni od proizvodnje) i varijabilni (zavisni od proizvodnje) troškovi. Varijabilni

troškovi su direktno proporcionalni proizvodnji. Donji granični sadržaj metala u rudi je

minimalni sadržaj metala pri kome je eksploatacija rude ekonomski opravdana. Ekonomski

je opravdana ako se stvori prihvarljiva minimalna dobit.

Parametri kvaliteta mineralnih sirovina od kojih zavisi njihova cena su:

Sadržaj korisnih komponenti - sadržaj metala u koncentratu je najvažniji

pokazatelj kvaliteta.

Sadržaj korisnih primesa - korisne primese u koncentratima povećavaju

njegov kvalitet a samim tim i cenu npr. plemeniti metali, platina, selen,

paladijum, germanijum u koncentratima bakra.

Sadržaj štetnih primesa - umanjuju kvalitet koncentrata a time i njegovu

cenu. Za sve rude i koncentrate metala definisani su maksimalno dozvoljeni

sadržaji štetnih primesa, za neke to znači manju cenu, dok je za neke to

"prag" upotrebljivosti iznad koje koncentrat nije upotrebljiv pa samim tim

nema ni cenu. Štetne primese mogu negativno da utiču na proces i kvalitet

dobijenog metala, kao i životnu sredinu.

Sadržaj vlage - štetna je u svim rudama i koncentratima, povećava troškove

transporta koncentrata do topionice i povećava troškove topljenja u

topionici.

Istraživanje ležišta ruda je složen poduhvat koji zahteva velika finansijska ulaganja,

njegove osnovne faze su:

osnovna geološka istraživanja,

regionalna geološka istraživanja,

poludetaljna geološko-rudarska istraživanja,

detaljna geološko-rudarska istraživanja.

5


Na osnovu geološko-rudarskih istraživanja utvrđuje se veliki broj podataka i

kategorizacija rezervi. One mogu da budu A, B, C1, C2 i prognozne rezerve D1 i D2

kategorije. Prilikom izrade raznih studija i investicionih projekata, kao i prilikom

donošenja raznih poslovnih odluka, bitno je znati kakve su rezerve ovih sirovina. Bilansne

rezerve čine osnovu za izradu ovih studija i čine ih rezerve A i B kategorije i delimično C1,

dok veći deo C1 C2 kategorije spadaju u vanbilansne rezerve.

Istraživanja ležišta sirovina obično traju 10-12 god. Kod velikih ležišta moguće je

početi sa eksploatacijom pre završetka istraživanja i to ako su ležišta velika, tako da

eksploatacija jednog dela ne remeti istraživanje preostalog dela. Takođe, bilansne rezerve

istraženog dela ležišta treba da omogućavaju rentabilan kapacitet proizvodnje za određeni

period, u kojem bi se istražio i preostali deo, a da objekti i radovi na otvaranju tog dela

ležišta ne remete konačni program eksploatacije čitavog ležišta.

2.1. Metalične sirovine

A. Ruda bakra

Bakar se najviše troši u građevinarstvu 40%, elektroindustiji i elektronici 25%,

industriji mašina i opreme 15%, transportna sredstva – najviše automobili 10% i hemijska

industrija i razna potrošna dobra 10%.

U Srbiji se ležišta bakra nalaze u istočnoj, zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a najveći

značaj imaju ležišta bakra na području Bora i Majdanpeka. U njima ima i plemenitih

metala koji povećavaju vrednost rude.

Ležišta sa uslovno-bilansnim rezervama C1 kategorije mogu se svrstati u tri grupe:

1. Ležišta sa velikim rezervama i relativno velikim sadržajem bakra – Borska

Reka ali i na velikoj dubini.

2. Ležišta sa velikim rezervama i malim sadržajem bakra i plemenitih metala –

Cerovo, Kiseljak, Lece.

3. Ležišta sa relativno velikim sadržajem bakra i malim rezervama – Čika

Mrin, Stojadinovići, Karavansalija.

B. Rude olova i cinka

6


Srbija je do pre 20 godina imala veliku proizvodnju olova i cinka u svetskim

okvirima. Međutim danas su aktivna samo dva rudnika i to: Rudnik na planini Rudnik i

Grot kod Vranja, dok su ostali zatvoreni zbog iscrpljenosti istraženih rezervi.

Olovo-cinkovne rude se otkopavaju jamskim putem, jer se pretežno nalaze na

većim dubinama, a u sebi sadrže ekonomski značajnu količinu srebra, a ređe i zlata. Neke

su nosioci ekonomski interesantnih količina kadmijuma i bizmuta.

Danas su interesantna ležišta sa sadržajem olovo-cinkovne rude koji je veći od 5%:

Veliki Majdan, Lece, Kosmaj, Grot, Belo Brdo, Stari Trg i još neka ležišta u kopaoničkoj i

šumadijskoj oblasti.

Sve rude olova i cinka se podvrgavaju flotaciji ili gravitacijskoj koncentraciji, pošto

metalurgija zahteva koncentrate olova sa više od 65% olova i koncentrate cinka sa više od

47% cinka.

C. Boksit

Boksit je sirovina iz koje se dobija aluminijum, koji široku primenu u mnogim

industrijskim granama. Aluminijum je veoma rasprostranjen u gornjim delovima zemljine

kore i njegov srednji sadržaj je 7,45%. Boksit se najčešće ne podvrgava primarnoj preradi.

Srbija nema proizvodnju boksita i aluminijuma, mada postoje ležišta boksita u

zapadnoj Srbiji – Tara, Mčkat, Počuša sa prosečnim sadržajem 25-30% aluminijuma,

niskog kvaliteta zbog visokog sadržaja silicijuma.

D. Ostale metalične sirovine

Gvožđe - sadržaj u zemljinoj kori iznosi 5%. Korisni elementi u rudama gvožđa

su: kalcijum, magnezijum, mangan i vanadijum, a štetni su: fosfor, sumpor, bakar, olovo i

cink. Srbija nema aktivnih rudnika gvožđa iako su registrovane velike potencijalne rezerve

čija je karkteristika mali sadržaj gvožđa, pa se celokupne potrebe železare Smederevo

uvoze.

Mangan, hrom i titan - sirovinska baza ovih sirovina je takođe nepovoljna pošto

registrovane potencijalne rezerve imaju mali sadržaj metala pa su ekonomski neisplative.

7


Antimon - strateški metal koji se koristi za proizvodnju naoružanja. Registrovane

vanbilasne i potencijalne rezerve ove rude svrstavaju Srbiju u interesantna područje i u

svetskim razmerama.

Nikl i kobalt - u Srbiji postoje interesantne rezerve ovih sirovina. Potencijalne

rezerve postoje u ležištima Ruđinci i Veluća i Mokra Gora, dok su sve bilansne rezerve u

jedinom aktivnom nalazištu fero-nikla kod Glogovca.

Kalaj, molibden, volfram - u značajnim rezervama su evidentirani u Srbiji, ali su

vrlo malo istraženi i zato se svrstavaju u potencijalne.

Zlato i srebro - u Srbiji ne postoje značajnija ležišta, dok se potencijalne rezerve

nalaze na područji Crnog Vrha, Bora, Deli Jovana, Majdanpeka i Blagojevog kamena kod

Kučeva. Zlatonosne žice su male debljine i sa čestim prekidima što otežava istraživanje i

poskupljuje eksploataciju. Postoje i sekundarna tj. aluvijalna ležišta u dolinama reka Pek,

Šaška, Crnajka, Porečka Reka i Trgoviški Timok, a njihova opšta odlika je reletivno mali i

neujednačen sadržaj zlata i srebra, pa zbog toga nisu zanimljiva za veću i organizovaniju

eksplataciju.

Oko 15% svetske proizvodnje zlata i preko 20% srebra dobija se preradom ruda

bakra, što je slučaj i u Srbiji gde je 2002.god. proizvedeno 90 kg. zlata i 2t. srebra.

2.2. Nemetalične sirovine

Nemetalične sirovine se nazivaju i industrijski minerali (bez dragog kamenja).

Mogu imati raznu namenu - abrazivi, keramičke sirovine, sirovine za hemijsku industriju,

konstrukcioni materijali, u optici i elektronici, za proizvodnju veštačkih đubriva...

Nemetalične sirovine predstavljaju značajan razvojni resurs naše privrede. Srbija

ima značajnu proizvodnju mnogih nemetala i to:

Kvarcni pesak - Rgotina kod Zaječara, Donja Bela Reka kod Bora, Lazarevac,

Valjevo, Vršac itd. Najveći deo se troši u staklarskoj i livačkoj industriji.

Magnezit - okolina Čačka, Raške i na Zlatiboru. Troši se za proizvodnju

vatrostalnih opeka i magnezijum metala.

Azbest - kod Baljevca na Ibru i Stragari i Ruište kod Kragujevca. To je specifičan

vlaknasti mineral otporan na toplotu i kiseline, pa zato služi za proizvodnju vatrostalnih

tkanina.

8


Fosfat - Lisina kod Bosilegrada, detaljno istražena ali nije u eksploataciji.

Postoje i značajna ležišta krečnjaka, dolomita, laporca, feldspata, glina, barita,

zeolita, kaolina, bentonita i dr. nemetala koja se eksploatišu.

3. ENERGETSKE SIROVINE

Energetske sirovine su od posebnog značaja za sve proizvodne grane neke privrede.

U okviru energetskih resursa na prvom mestu su resursi nafte i gasa. Ovi energenti se kod

nas već više decenija proizvode na prostoru Vojvodine. S obzirom na prethodno izražene

skokove cene nafte na svetskom tržištu, ovi resursi imaju poseban značaj sa strategijskog

stanovišta za celokupni energetski i prerađivački sektor privrede. Resursi uglja su takođe

strateški važan faktor i za privredni razvoj.

Energetski potencijal Srbije je izražen sledećim brojkama: - ugalj 85%, nafta i

prirodni gas 5%, uran 3% i uljni škriljci, a hidroenergija i ostali obnovljivi izvori energije

čine 7%. Bruto potrošnja energije u Srbiji: ugalj 49%, nafta 29%, prirodni gas 15%,

hidroenergija 7%.

Termoelektrane u Srbiji sa najvećima kapacitetom su: Nikola Tesla A i B, Kostolac

A i B, Kosovo A i B, Kolubara i Morava.

Određeni značaj imaju i obnovljivi izvori energije kao što su geotermalna energija,

biomasa, sunce, vetar i nedovoljno istražene nuklearne sirovine i uljni škriljci.

Ugalj - najznačajniji energetski izvor u Srbiji sa utvrđenim rezervama koje iznose

više milijardi tona od čega je 40% bilansnih rezervi. Struktura bilansnih rezervi uglja je:

lignit 94%, mrko-lignitski 5%, mrki 0,6% i kameni 0,4%, što pokazuje da Srbija nema

kvalitetnih ugljeva. Proizvodnja u Srbiji: lignit 98,5% , mrki 1% i kameni 0,2%. Odlika

svih vrsta naših ugljeva je relativno mala donja toplotna vrednost.

Ležišta uglja u Srbiji:

9


Kameni ugalj - Ibarski rudnici (Jarando i Ušće) i Vrška Čuka. Njihove

bilansne rezerve iznose 20% od ukunih rezervi kamenog uglja, što znači da

je najveći deo rezervi van eksploatacije.

Mrki ugalj - Rembas, Bogovina i Jasenovac. Udeo rezervi ovih rudnika u

ukupnim rezervama iznosi 47%. Perspektiva za nalaženje novih bilansnih

rezervi mrkog uglja postoje u Mlavsko-petrovačkom basenu.

Mrko-lignitski ugalj - Soko, Štavalj i Lubnica. Po kvalitetu se nalazi na

prelazu iz mrkog u lignitne ugljeve i dobrog je kvaliteta. Posle lignita ima

najveći privredno ekonomski značaj. Rezerve se nalaze u basenima gde

postoji eksplatacija i to Sokobanjskom 73%, Sjeničkom 24% i Lubnica 3%.

Lignit - bilansne rezerve locirane su po basenima Kosovski basen 64%,

Kolubarski 18%, Kostolački 5% i ležište Kovin 1%. Osnovna obeležja naših

lignita su: velike rezerve, velika debljina ugljenig slojeva, mala dubina i

nizak kvalitet (zbog toga se najviše sagoreva u termoelektranama radi

prizvodnje elektroenergije).

Nuklearne sirovine - karakteristika otkrivenih ležišta urana kod nas je nizak stepen

istraženosti sa izuzetkom ležišta na Staroj planini. Sadržaj urana u našim rudama je

nedovoljan za rentabilnu eksplataciju, a pored toga proizvodnja nuklearne energije je

skopčana sa velikim rizcima po prirodnu sredinu i ljude, tako da aktiviranje naši nalazišta

nije izvesno u bliskoj budućnosti.

Uljni škriljci - sadrže ugljovodonična ulja iz kojih se može dobiti nafta i njeni

derivati. U području Boljevca, Aleksinačkom basenu, Zapadnomoravskom i Valjevsko-

Mioničkom basenu se nalaze ležišta ugljenih škriljaca u Srbiji. Imajući u vidu aktuelne i

očekivane cene ostalih izvora energije proizvodnja električne energije iz uljnih škriljaca

nije izvesna u bliskoj budućnosti.

Nafta i gas - Srbija ima proizvodnju nafte i gasa ali nedovoljnu za sve potrebe.

Posle istraživanja eksplatacione rezerve otkrivene su u Vojvodini (oko 99% proizvodnje

nafte i ukupna prozvodnja gasa) i Stigu.

4. UTICAJ EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA NA

10


ŽIVOTNU SREDINU

Iskorišćavanjem jednog prirodnog resursa, delimično ali dugotrajno, sa

tendencijom rasta, uništavamo druge prirodne resurse. To je direktna i odmah vidljiva šteta

na samom početku eksploatacije rude. Ostale štete manifestuju se kroz zagađivanje životne

sredine.

Jalovine rudnika metala izložene su neprekidnom dejstvu vetra. U njima se odvijaju

hemijski procesi rastvaranja većine prisutnih minerala teških metala i spirala njihovih jona

u vodotokove, čime se ugrožavaju, a negde i u potpunosti uništavaju biljke i životinje.

Erozijom odlagališta i jalovišta od strane površinskih voda ili od atmosferskih padavina,

takođe, nastaju ozbiljna zagađenja vodotokova. Kod nailaska velikih voda plavi se

priobalno, po pravilu, kvalitetno poljoprivredno zemljište i trajno zagađuje štetnim jonima

teških metala.

Eolska erozija (erozija delovanjem vetra) flotacijskih jalovišta izaziva zagađenje

prašinom, u krugu prečnika od nekoliko desetina kilometara.

U novije vreme su propisi u oblasti zaštite životne sredine znatno strožiji. Trošak za

zaštitu životne sredine postaje realna ekonomska kategorija, prisutna u svim tehno-

ekonomskim elaboratima za otvaranje rudnika, ali i pored preuzimanja svih mera zaštite,

apsolutna sigurnost nije zagarantovana. Havarije na flotacijskim jalovištima ne mogu se

apsolutno isključiti, zbog mogućih elementarnih nepogoda ili katastrofa, pa i mogućeg

ljudskog propusta.

Drugi veliki zagađivač životne sredine su rudnici lignita i termoelektrane u kojima

lignit sagoreva radi proizvodnje elektroenergije. Pošto u našim termoelektranama

sagorevaju niskokvalitetni ligniti sa velikim sadržajem pepela, količine pepela su velike.

Zagađivanje okoline može biti vrlo intenzivno, a ponekad i vrlo opasno za ljude i životinje.

Problem deponovanja pepela iz termoelektrana je daleko složeniji i skuplji od deponovanja

flotacijskih jalovina.

Treći po redu veliki zagađivač životne sredine je proizvodnja i transport nafte.

Zagađenje naftom najviše nastaje u njenom pomorskom ili rečnom transportu.

Prema tome, racionalna potrošnja i štednja mineralnih resursa je neminovnost iz

dva osnovna razloga:

11


1. mineralni resursi su neobnovljivi i kao takvi imaju ograničene rezerve,

2. smanjenom eksploatacijom mineralnih resursa umanjuje se zagađenje i štetne

posledice po životnu sredinu.

4.1. Reciklaža otpada i racionalno korišcenje mineralnih resursa

Portošnja metala i energije u Svetu ima zabrinjavajući tempo rasta. Rezerve se brzo

troše. Metalni otpad predstavlja vrlo značajan sekundarni resurs, čijim se sakupljanjem i

vraćanjem u proces ponovne prerade značajno smanjuje potrošnja primarnih sirovina,

produžuje vek trajanja njihovih rezervi i smanjuje zagađenje životne sredine. Ponovno

korišćenje metala iz otpada, kao i uopšte ponovno korišćenje drugih materijala naziva se

recikliranje (reciklaža).

U globalnoj podeli, imamo dve vrste otpada: industrijski i komunalni.

Odgovarajućom preradom komunalnog otpada značajno se smanjuje potrošnja

primarnih sirovina za proizvodnju stakla, čelika, aluminijuma, obojenih metala, papira,

plastike i dr. Veći je udeo metala u otpadima razvijenih zemalja.

U razvijenim zemljama se komunalni otpad tretira u postrojenjima za sortiranje.

Neorganske komponente se ponovo vraćaju na preradu, dok se organske kompostiraju

(spaljuju) ili delom spajaju radi proizvodnje toplotne ili električne energije. Nakon takvog

tretmana preostali deo otpada je manje mase i zahteva manje površine za deponovanje.

Sortiranje otpada započinje na mestu njegovog nastajanja (odvojeni kontejneri za

pojedine vrste otpada: metal, staklo, papir, plastika itd.).

Od svih komponenti komunalnog otpada, najlakše se reciklira čelik, koji se smatra

100% reciklabilnim. Aluminijum iz reciklaže opredstavlja idealnu sirovinu za izradu

ambalaže za prehrambene proizvode. Hartija je najzastupljenija komponenta u

komunalnom otpadu. U reciklirane komponente komunalnog otpada spada i staklo.

U Srbiji se tek odnedavno pojavljuju prva postrojenja za separaciju komunalnog

otpada. Postepeno se uvodi i separacija na mestu nastajanja.

Efekti reciklaže ogledaju se u sledećem:

Proizvodnja metala, papira, stakla i drugih materijala iz otpada je jeftinija.

Smanjuje se količina otpada koji se deponuje, te su po tom osnovu manji

troškovi za zakup zemljišta, pripremu i održavanje deponoje.

12


Manje deponovanog otpada, znači manje zagađivanja životne sredine.

Smanjuje se potrošnja primarnih neobnovljivih mineralnih sirovina, čime se

produžava vek eksploatacije.

Manja proizvodnja metala iz primarnih sirovina znači manju količinu

jelovine, a time i manje površine i troškove za odlaganje, kao i manje

zagađenje životne sredine.

Pravilno izabrana strategije i tehnologija za preradu otpada donose profit u

upošljavanju ljudi.

4.2. Razvoj novih tehnologija i štednja mineralnih sirovina

Kod većine ležišta metala, u proseku 5% čine najbogatiji deo rude, do 35% je ruda

sa srednjim sadržajem metala, na bazi koje se odvija eksploatacija i oko 60% je siromašna

vanbilansna ruda. Te vanbilansne siromašne rude čine najveći i najznačajniji sekundarni

izvor za dobijanje metala. Vrlo važan pokazatelj racionalnog korišćenja mineralnih

sirovina je iskorišćenje bilanskog dela ležišta, koje kod površinskog otkopavanja iznosi 80-

90%, a kod podzemnog 60-75%.

Razvoj novih tehnologija otkopavanja ležišta, kao i razvoj tehnologije za

valorizaciju metala iz zaostalih neotkopanih delova ležišta i deponovanih vanbilansnih

ruda, su vrlo značajni pravci u racionalnom korišćenju mineralnih resursa. Razvijene su, i

primenjuju tehnologije za preradu i doiskorišćavanje metala iz sekundarnih sirovina.

Na raspolaganju je sve više polimetaličnih kompleksnih ruda za dobijanje više

metala. Na toj osnovi se razvijaju nove tehnologije prerade, tzv. "bezotpadne tehnologije".

Njima se teži da se iz kompleksnih sirovina valorizuje što veći broj korisnih komponenata,

a jelovina svede na najmanju moguću meru.

Brza iscrpljivanja mineralnih resursa zavise od mogućnosti njihove supstitucije,

diskontne i poreske stope. Smatra se da pad diskontne stope rezultira većom štednjom

resursa, i obrnuto. Visoka poreska stopa može da dovede do odlaganja eksploatacije nekih

sirovina.

5. OBNOVLJIVI ENERGETSKI IZVORI13


Obnovljiva energija se obnavlja približno istom brzinom kojom se eksploatiše. U

obnovljive energetske izvore spadaju:

hidroenergija,

geotermalna energija,

solarna (sunčeva) energija,

energija vetra,

energija biomase,

energija plime i talasa.

Korišćenje obnovljivih energetskih izvora je od izuzetnog značaja za svaku zemlju.

Značaj se ogleda u štednji neobnovljivih energetskih izvora i zaštita životne sredine.

Energetska stabilnost i sigurnost se mogu ostvariti štednjom neobnovljivih

energetskih izvora na račun većeg korišćenja obnovljivih i štednjom i racionalizacijom

potrošnje.

Postoje 4 grupe rešenja za smanjenje štetnih gasova:

1. Energetska efikasnost;

2. Obnovljivi izvori energije;

3. Geološko skladištenje ugljendioksida i

4. Nuklearna energija.

Ugljendioksid se skladišti u dubokim geološkim formacijama (slatkovodni i slani

akviferi i ležišta nafte, gasa i uglja). Odlike geološkog skladiranja CO2 su: čistoća,

sigurnost, dugoročna perspektiva, energetska bezbednost, ekonomičnost, efikasnost i

prihvatljivost javnog mnjenja.

Tehnički iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici

Srbiji je vrlo značajan. Učešće pojedinih obnovljivih izvora u ovom potencijalu iznose:

62.7% u biomasi (u drvnoj masi i u poljoprivrednoj biomasi).

oko 10.4% u malim vodotocima na kojima se mogu izgraditi male hidroelektrane;

oko 5.2% u postojećim geotermalnim izvorima;

oko 5% u energiji vetra, i

14


oko 16.7% u solarnoj energiji (pod pretpostavkom da svaka stambena jedinica

ugradi po 4m2 kolektora, što su prosečne potrebe individualnog stambenog

objekta).

5.1.Hidroenergija

Hidroenergija je važan izvor elektroenergije. U strukturi svetske proizvodnje

učestvuje sa oko 16%. Hidroenergija je koncentrisan energetski izvor, ona zavisi od

protoka i pada vodotoka. U Srbiji su najznačajnija dva reona: sliv Drine i Đerdapski sektor

Dunava. Hidroenergetski potencijal reka Srbije iznosi oko 27 TWh/god. Tehnički je

iskoristivo oko 20 TWh/god., a iskorišćeno je 10 TWh/god. Hidroenergetski potencijal

neših reka nije u davoljnoj meri iskorišćen.

Na nekim rekama, hidroenergetski potencijal će biti samo deklimično iskorišćen,

jer su planirane kao izvorišta regionalnih vodovodnih sistema (Toplica, Crni Timok,

Rasina, Studenica, Veliki Rzav, Mlava, Lepenac,...).

Povećanje interesa za korišćenje energetskog potencijala malih vodotoka rezultiralo

je razvojem novih turbina, koje mogu da rade na malim protocima i padovima i tako

omogućuju postavljanje mini hidroelektrana. Budući da naš preostali neiskorišćeni

hidroenergetski potencijal, najvećim delom na manjim rekama, to izgradnja mini

hidroelektrana, u budućnosti, ima prioritetan značaj.

Izgradnja malih hidroelektrana ima strateški značaj, kako sa stanovištva sigurnosti

snabdevanja lokalnih potrošača elektroenergijom, tako i sa stanovištva zapošljavanja

domaćih preduzeća za proizvodnju opreme i izvođenje radova.

5.2.Geotermalna energija

Geotermalna energija je toplota Zemlje. Temperatura zemljine kore raste sa

povećanjem dubine. Na svakih 33m temperatura raste za 1OC, to predstavlja geotermski

stupanj. Dublji deo Zemlje je usijan i istopljen - magma. Oko 98.5% zapremine Zemlje

čini magma temperature preko 1600OC.

Geotermalna energija u Zemlji nalazi se u poroznim stenama, neporoznim „suvim“

stenama, istopljenim stenama - magmi.

U vezi sa sredinama gde se nalazi, geotermelna energija se deli na:

15


Hidrogeotermalnu - energija akumulirana u podzemnim termalnim vodama

čija je temperatura veća od 10OC.

Netrogeotermalnu - energija akumulirana u suvim stenama ispod dubine na

kojoj je njihova temperatura oko 10OC.

Magmogeotermalnu - energija akumulirana u magmi.

Ako su akumulacije geotermalne energije takve da se ona iz njih može ekonomično

eksploatisati, onda one predstavljaju nalazišta geotermalne energije. U zemljinoj kori

postoje: nalazišta termalnih voda i vodene pare, nalazišta toplih i vrelih stena, i nalazišta

magme. Broj mogućih načina neposrednog korišćenja geotermalnih fluida najviše zavisi od

njihove temperature.

Voda niske temperature (50-75OC), koja se koristi za grejanje stanova, radnog

prostora, staklenika i u pojedinim insdustrijskim procesima.

Voda srednje temperature (do 140OC), koja se koristi u industijskim procesima i za

proizvodnju elektroenergije.

Voda visoke temperature i suva para (140-350OC), koja se koristi za proizvodnju

elektroenergije.

Korišćenje geotermalne energije je veoma intenzivno u zemljama EU, i to za:

grejanje stanova, radnih prostora i staklenika, sanitarna topla voda, proizvodnja električne

energije, uzgoj riba i akvakultura, industrija i tehnologija. Naročito su velike mogućnosti

korišćenja geotermalne energije u različitim tehnološkim procesima: sušenje, isparavanje,

destilacija, pranje i bojenje, procesno zagrevanje i grejanje industrijskih postrojenja.

Geotermalna energija ima velike prednosti i to:

geotermalna energija je domaća, autonomna,

geotermalne toplane su jeftinije,

troškovi eksploatacije geotermalne energije su najniži,

geotermalna energija je ekološki "čista".

Geotermalna energija se u Srbiji veoma malo koristi, iako po geotermalnom

potencijalu spada u bogatije zemlje. Veće korišćenje geotermalne energije u Srbiji značilo

bi veću energetsku bezbednost i manji uvoz energenata. Najveći značaj ima korišćenje ove

16


energije za potrebe grejanja, razvoj agri i akvakulture i razvoj banjskog zdravstvenog i

rekreativnog turizma.

Među našim geotermalnim područjima najviše je istražena Vojvodina, najveću

temperaturu imaju vode Vranjske, Jošaničke i Sijerinske Banje.

5.3.Sunčeva energija

Sunčeva energija koja u toku jedne godine dospeva na Zemlju je oko 10.000 puta

veća od celokupne potrebne energije na našoj planeti. Godišnji prosek solarne energije u

Srbiji je među najvećima u Evropi. Sunčeva energija se može koristiti tehnologijom

fotonaponske konverzije u elektroenergiju ili solarnim kolektorima u toplotnu energiju.

Solarna ćelija proizvodi jednosmernu struju koja se pomoću provodnika odvodi u

kontroler punjenja, a njegova osnovna funkcija je sprečavanje prekomernog punjenja

akumulatora ili usmerava struju do akumulatora ako on nije dovoljno napunjen.

6. ZEMLJIŠTE KAO RESURS

Zemljište kao resurs ima značajnu ulogu, naročito sa dva životno i privredno važna

aspekta. Prvi je poljoprivredno zemljište, drugi je građevinsko zemljište. Postoji i treći,

koji se preklapa sa šumskim resursima, a to je šumsko zemljište. Obradivo zemljište

predstavlja suštinsku osnovu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Zemljište kao građevinski resurs veoma je bitno za prostorno planiranje i izgradnju

na svim nivoima (nacionalnom, regionalnom i lokalnom). Plansko korišćenje ovog resursa

predstavlja preduslov razvoja uslovljenog urbanim funkcijama i preduslov za poboljšanje

veza između gradskih i seoskih područja. Kroz ovakav pristup moguć je intenzivniji

planski razvoj mreže javnog transporta, zatim revitalizacija ruralnih ekonomija, razvoj

rekreativnih i vikend zona za potrebe urbanog stanovništva, zaštita i unapređenje prirodnog

i kulturnog nasleđa i naročito razvoj održivog turizma.

7. VODNI RESURSI17


Vodni resursi zahtevaju posebnu pažnju s obzirom na životni značaj vode kao

materije. Vodni resursi obuhvataju resurse površinskih i podzemnih voda. Resursi

podzemnih voda naročito su bitni, jer preko 80% pitke vode potiče od podzemnih voda. Za

mnoga naselja u predstojećem periodu neophodno je obezbediti dovoljne količine pitke

vode, ali i organizovati konstantnu kontrolu njihovog kvaliteta u izvorištima. Osim toga,

veliki značaj sa privrednog aspekta imaju površinske akumulacije, bitne kako za

vodosnabdevanje tako i za proizvodnju električne energije.

Značajan resurs površinskih voda u Srbiji predstavljaju vodoprivredni kanali na

prostoru Vojvodine, koji imaju funkciju navodnjavanja i direktnu vezu sa produktivnošću

poljoprivredne proizvodnje.

U kompletnoj strategiji upravljanja vodnim resursima važno mesto ima i strategija

borbe protiv površinskih voda i poplava, koje često uzrokuju velike ekonomske,

poljoprivredne i druge posledice. Vodni resursi imaju veze i sa drugim privrednim

granama, kao što su turizam, ribolov, rečni saobraćaj i drugo, a koje su pogodne za malo

preduzetništvo. Brojne reke i jezera Srbije predstavljaju istaknute turističke destinacije

koje svojom atraktivnošću otvaraju prostor za prateće uslužne delatnosti.

Isto tako, veoma interesantne su brojne mineralne vode u Srbiji, koje u poslednje

vreme doživljavaju tržišnu ekspanziju u flaširanju voda (Knjaz Miloš, Karađorđe, Rosa,

VodaVoda, Vujić), a neke od njih bile su predmet investiranja stranih kompanija.

Treba napomenuti postojanje značajnog potencijala podzemnih voda za dalje

istraživanje i eksploataciju. Srbija raspolaže brojnim izvorima geotermalnih voda, naročito

na području Mačve, ali i na drugim prostorima. Tek u poslednje vreme izražena je

zainteresovanost stranih kompanija za, do sada, neiskorišćeni deo ovih vodnih resursa.

Na prostoru Srbije poznate su od davnina brojne banje sa lekovitim vodama, od

kojih su nadaleko poznate: Vrnjačka, Mataruška, Bogutovačka, Sokobanja, Banja Vrujci,

Banja Kanjiža i druge, koje pružaju mogućnosti unapređenja turističkih, ugostiteljskih,

trgovačkih i drugih usluga i delatnosti.

8. ŠUMSKI RESURSI

18


Šumski resursi obezbeđuju biološke preduslove zdravijih uslova životne sredine, a

u ekonomskom delu predstavljaju osnovu za drvnu industriju. Takođe, obezbeđuju sirovine

za obnovljive i ekološki zdrave proizvode, imaju ulogu u ekonomskom razvoju, ali i

globalnom okruženju ugljenika i vodnom bilansu. Šume su bitne i za ekološke, zaštitne,

turističkorekreativne, zdravstvene, kulturne i druge usluge.

Opšte stanje šuma u ovom trenutku je nezadovoljavajuće, jer je šumovitost u Srbiji

26,7%, što je znatno niže od šumovitosti Evrope.

U skladu sa trendovima evropske i svetske šumarske politike, šumarska politika

Srbije mora naći ravnotežu između ekonomske, ekološke, socijalne i kulturološke funkcije.

U sklopu upravljanja šumskim resursima neophodno je ostvarenje niza ciljeva među

kojima su: povećanje površina pod šumama; racionalno korišćenje proizvodnog potencijala

šumskih područja; uspostavljanje sistema zaštita šuma, uključujući bespravnu seču i

bespravnu gradnju; osnivanje i razvoj udruženja privatnih šumovlasnika; osnivanje malih i

srednjih preduzeća za obavljanje poslova u šumarstvu.

Ekonomski je interesantno korišćenje nedrvnih šumskih resursa, dok je sa

turističkog aspekta važno održavanje sistema zaštite i unapređenje stanja šuma u

zaštićenim prirodnim celinama. U sklopu gazdovanja šumskim resursima posebnu pažnju

treba posvetiti gazdovanju populacijama divljači, kao i prisutnoj šumskoj flori.

9. OSTALI PRIRODNI RESURSI

Vazdušni resursi predstavljaju egzistencijalni preduslov zdravlja nacije.

Obezbeđivanje kvaliteta vazduha kroz smanjenje i prevenciju industrijskog i drugih vrsta

zagađenja, uz povećanje šumskih površina značajnih za stvaranje novih količina vazduha,

predstavlja prioritet delovanja u upravljanju ovim prirodnim resursima.

Biljni resursi mogu pokazivati veliku raznolikost flore i vegetacije. Osim značaja

koje biljne vrste imaju za poljoprivredu, drvnu industriju i proizvodnju hrane, postoje i

brojne lekovite i aromatične biljke koje se koriste za proizvodnju lekova i medicinskih

preparata. 19


Životinjski svet odlikuje se raznovrsnošću faune, naročito divljači, ptica, retkih i

zaštićenih životinjskih vrsta. Deo raznolike faune ima staništa u zaštićenim prirodnim

dobrima i nacionalnim parkovima. Njihovo očuvanje i povećanje broja jedinki određenih

vrsta važno je kako za postojeće ekosisteme, tako i za raznovrsnost opšte turističke

ponude, posebno za organizovana, atraktivna lovišta. Pažnju takođe privlači i riblji fond,

kako u delu privrednog, tako i u delu sportskog ribolova, koji pruža mogućnosti

rekreativnih, ali i drugih, ekonomski značajnih aktivnosti.

Stočarski resursi zavisno od stanja i stepena obezbeđenosti drugih prirodnih

resursa, nudi mogućnost unapređenja, koje između ostalog direktno proističe iz povećanih

potreba u urbanim centrima za odgovarajućim količinama kvalitetnog i zdravog mesa.

Voćarstvo je takođe zavisno od stanja i stepena obezbeđenosti drugih prirodnih

resursa. Ono takođe direktno proističe iz savremenih potreba u razvijenim centrima.

Geografski položaj Srbije je doveo do toga da je srpsko voćarstvo u ranijim periodima bilo

poznato po kvalitetnom voću i proizvodima od voća i izvan granica naše zemlje. U

savremenim uslovima neophodno je povratiti i ponovo uspostaviti organizovanu

proizvodnju, nastup na tržištu, brendiranje proizvoda za organizovan tržišni plasman,

naročito na probirljivom tržištu, kao što je današnje svetsko tržište. Potencijalno najveći

značaj u ovom trenutku imaju razvijena proizvodnja malina, zatim šljiva, ribizli,

borovnica, što pruža mogućnost za upošljavanje i ostvarivanje prosperitetnijih životnih

uslova, posebno za stanovništvo seoskih i prigradskih područja.

Nacionalni parkovi takođe predstavljaju deo prirodnih bogatstava svake zemlje, pa

tako i Srbije. U njima se, na jednom području, u definisanim granicama, nalazi veliki broj

različitih prirodnih resursa, koji su pod posebnim režimom zaštite, održavanja i korišćenja.

Nacionalni parkovi Kopaonika, Tare, Fruške gore, Šar-planine i Đerdapa zaslužuju

posebnu pažnju, s obzirom na njihovu ekološku i turističku atraktivnost, ali zahtevaju i

specijalne uslove održivosti koje treba ispoštovati kod biljnih, zemljišnih, vodnih,

mineralnih i drugih resursa.

ZAKLJUČAK

20


Na putu ka dobrom ekonomskom razvoju svaka država, pa tako i Republika Srbija

polazi od raspoloživih prirodnih resursa. Pri tome, deo navedenih prirodnih resursa

neminovno se mora koristiti za potrebe privrede i ekonomskog rasta, ali se jedan deo mora

sačuvati za sadašnje i buduće generacije. Iako u poređenju sa drugim zemljama, po

prirodnim resursima u ekonomskom smislu, Srbija ne pripada posebno bogatim zemljama,

postoji obaveza i odgovornost racionalnog gazdovanja i upravljanja raspoloživim

prirodnim resursima u skladu sa politikom i strategijom njihovog održivog korišćenja.

U zavisnosti od raspoloživih prirodnih resursa pojedini od navedenih prirodnih

resursa imaju veći ili manji resursni potencijal i generalno nedovoljnu plansku i stratešku

iskorišćenost. Ovo zahteva definisanje jasnih sektorskih politika i strategija, uz

pronalaženje pravih mehanizama za njihovu implementaciju. U pojedinim slučajevima, za

određene prirodne resurse, neophodno je definisanje institucionalnih i pravnih okvira,

potrebna je organizaciona infrastruktura za primenu, kao i za strateško i operativno

upravljanje.

Moramo obratiti pažnju na činjenicu da će se neki od prirodnih resursa u potpunosti

iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je ozbiljan problem, jer živi svet zavisi od ovih

resursa. To se odnosi na stanje prirodnih resursa koji su neophodni za opstanak i razvoj

života na planeti, a čine ih: biološki sistemi Zemlje, zemljište, podzemne i površinske

vode, atmosfera, okeani i dr.

Koji se delovi prirode javljaju kao prirodni resursi zavisi, između ostalog, od

dostignutog nivoa razvijenosti tehnike i tehnologije, od ekonomskih mogućnosti i

celishodnosti korišćenja, i stepena istraženosti i poznavanja resursa.

Obnovljivi resursi su svi prirodni resursi koji se troše sporije nego što se regenerišu.

Obnovljivi resursi uključuju vazduh, vode i biomasu. Ipak, neki od njih mogu postati

neobnovljivi, ukoliko se brže troše od ciklusa obnavljanja (npr. podzemne vode).

Neobnovljivim resursima smatraju se prirodni resursi koji ne mogu ponovo

nastajati, kao što su fosilna goriva, u koja spadaju ugalj, nafta i prirodni gas, razne vrste

kamena, metali, uran i drugi materijali i minerali.

U generalnom osvrtu na prirodne resurse Srbije može se konstatovati postojanje

širokog područja za privredne aktivnosti, ulaganja domaćeg i stranog kapitala, razvoj

malog preduzetništva, davanja koncesija. Brojni konkretni pojedinačni projekti mogu

21


Srbiji doneti ekonomski rast i razvoj usmeren na poboljšanje uslova rada i privređivanja, a

time i viši životni standard.

Prirodni resursi Srbije moraju imati ispunjenu ekonomsku, socijalnu, razvojnu i

upravljačku dimenziju, kako bi bili na dobrobit sadašnjim, ali i budućim generacijama.

LITERATURA

1. Unčanin R.: Poslovna ekonomija, Viša poslovna škola Čačak, 2006.

2. Tošović R.: Prirodna bogatstva Srbije - Prirodni resursi Srbije, DS ,

Beograd, 2006.

3. http:// www.economy.co.yu

4. http://www.wikipedia.org/

22

Documents

Prirodni Resursi - Seminar Ski Rad