Strategija Regionalnog Razvoja 2010 - 2013 - arda- · PDF fileGEOGRAFSKI POLOŽAJ REGIONA I NJEGOVI PRIRODNI RESURSI ... LJUDSKI RESURSI I TRŽIŠTE RADA ... obrazovanje i obuku i

ZZaappaaddnnoo KKoossoovvoo DDaa rraaddiimmoo zzaajjeeddnnoo

zzaa bboolljjuu bbuudduuċċnnoosstt

SSttrraatteeggiijjaa RReeggiioonnaallnnoogg RRaazzvvoojjaa 22001100 -- 22001133

PPooddrrsskkaa EEUU zzaa RReeggiioonnaallnnii EEkkoonnoommsskkii RRaazzvvoojj

An EU founded project managed by European Commission Liaison Office

PPrreeddggoovvoorr

OOvvaajj ddookkuummeenntt ddeeffiinniiššee ssttrraatteeggiijjuu kkoojjoomm ssee pprriimmiiččee vviizziijjii ZZaappaaddnnoogg KKoossoovvaa kkaaoo

iinnkklluuzziivvnnoojj ii iinnoovvaattiivvnnoojj oobbllaassttii ggddee ććee lljjuuddii žžeelleettii ddaa žžiivvee,, rraaddee,, ooppuuššttaajjuu ssee ii

uullaažžuu zzaa bbuudduuććnnoosstt..

NNaaššii rreeggiioonnaallnnii aakktteerrii ssuu rraaddiillii zzaajjeeddnnoo ssaa ttiimmoomm iizz AAggeenncciijjee zzaa rreeggiioonnaallnnii rraazzvvoojj

ii uuzz ppoommooćć ppooddrršškkee TTeehhnniiččkkee ppoommooććii ssaa EEUURREEDD pprroojjeekkttaa,, kkoojjii ffiinnaannssiirraa

KKaanncceellaarriijjaa zzaa VVeezzuu EEvvrrooppsskkee KKoommiissiijjee nnaa KKoossoovvuu,, nnaa ssttvvaarraannjjuu oovvee ssttrraatteeggiijjee,,

ššttoo jjee pprrvvii kkoorraakk uu kkoooorrddiinniissaannoojj oobbnnoovvii ššeesstt ooppššttiinnaa kkoojjee ččiinnee oovvaajj rreeggiioonn.. TTiimm

nnaassttaavvlljjaa ddaa rraaddii nnaa IImmpplleemmeennttaacciioonnoomm ppllaannuu zzaa ppeerriioodd oodd 22001111.. ddoo 22001133.. nnaa

oossnnoovvuu oovvee SSttrraatteeggiijjee kkoojjaa ććee bbiittii zzaavvrrššeennaa ddoo kkrraajjaa 22001100..

KKaaoo GGrraaddoonnaaččeellnniikk ooppššttiinnee PPeećć ii PPrreeddsseeddaavvaajjuuććii UUpprraavvnnoogg ooddbboorraa aaggeenncciijjee,,

žžeelliioo bbiihh ddaa ssee zzaahhvvaalliimm ssvviimmaa kkoojjii ssuu ddoopprriinneellii oovvoommee ii ppoožžeelliimm iimm jjoošš vviiššee

uussppeehhaa uu bbuudduuććnnoossttii..

AAggeenncciijjaa zzaa RReeggiioonnaallnnii RRaazzvvoojj((AARRRR)) jjee nnaassttaallaa uu jjuulluu 22000099..,, ppoottppiissiivvaannjjeemm

mmeeđđuuooppššttiinnsskkoogg ssppoorraazzuummaa iizzmmeeđđuu ppeett oodd ššeesstt ooppššttiinnaa ZZaappaaddnnoogg KKoossoovvaa.. TTiimm

aaggeenncciijjee jjee rraaddiioo ssaa aakktteerriimmaa iizz ssvviihh ššeesstt ooppššttiinnaa nnaa rraazzvvoojjuu ssttrraatteeggiijjee kkoojjaa sslluužžii

kkaaoo oossnnoovvaa zzaa kkoohheerreennttnnuu pprriimmeennuu pprreeddllooggaa zzaa ppeerriioodd oodd 22001111..--22001133..,, kkoojjii

ttrreebbaa ddaa ssee rraazzvviijjee kkaassnniijjee oovvee ggooddiinnee.. KKaaoo IIzzvvrrššnnii ddiirreekkttoorr AARRRR ZZaappaaddnnoogg

KKoossoovvaa žžeelleeoo bbiihh ddaa ssee lliiččnnoo zzaahhvvaalliimm ssvviimm nnaaššiimm ppaarrttnneerriimmaa kkoojjii ssuu nnaappoorrnnoo

rraaddiillii kkaakkoo bbii oossiigguurraallii ddaa oovvaajj ddookkuummeenntt ooddrraazzii uurraavvnnootteežžeenn ii ooddrržžiivv ppoogglleedd nnaa

ppoottrreebbee zzaa oobbnnoovvuu ZZaappaaddnnoogg KKoossoovvaa..RRaadduujjeemm ssee eeffiikkaassnnoomm sspprroovvoođđeennjjuu

IImmpplleemmeennttaacciioonnoogg ppllaannaa uu ppeerriioodduu oodd 22001111.. ddoo 22001133.. NNaaddoovveezzuujjuuććii ssee nnaa oovvoo

uu bbuudduuććnnoossttii,, KKoossoovvoo ććee bbiittii uu ssttaannjjuu ddaa ssee uusskkllaaddii ssaa CCiikklluussoomm zzaa

pprrooggrraammiirraannjjee EEUU ii ddaa ppooččnnee ssaa rraazzvvoojjeemm NNaacciioonnaallnnoogg rreeffeerreennttnnoogg ookkvviirraa ii

RRaazzvvoojjnnoogg PPllaannaa zzaa ppeerriioodd oodd 22001144.. ddoo 22002200..,, kkaaoo ddeeoo pprriibblliižžaavvaannjjaa

iinntteeggrraacciijjaammaa EEUU..

i

Sadržaj 1. Kratak pregled ................................................................................................................................. 3

2. Pozadina .......................................................................................................................................... 6

2.1. Kako Regionalna politika funkcioniše u EU ......................................................................... 6

2.2. Evropska regionalnia politika pristup za zemlje van EU - Primena principa, deljenje pouka, razmena iskustva ..................................................................................................................... 7

2.3. Pristup koji se koristi u zapadnom regionu Kosova ............................................................ 9

2.4. Struktura dokumenta ........................................................................................................ 11

2.5. Preporuka .......................................................................................................................... 12

3. Socio-ekonomske informacije za Zapadno Kosovo ....................................................................... 13

3.1. Regionalni Profil ....................................................................................................................... 13

3.1.1. GEOGRAFSKI POLOŽAJ REGIONA I NJEGOVI PRIRODNI RESURSI ...................................... 14

3.1.2. KLIMA ................................................................................................................................ 17

3.1.3. DEMOGRAFIJA ................................................................................................................... 18

3.1.4. STANOVNIŠTVO, LJUDSKI RESURSI I TRŽIŠTE RADA .......................................................... 19

3.1.5. OBRAZOVANJE .................................................................................................................. 20

3.1.6. ZDRAVSTVO ....................................................................................................................... 20

3.1.7. EKONOMIJA I USLOVI ZA POSLOVANJE ............................................................................. 21

3.2. Analiza socio-ekonomskih informacija Zapadnog Kosova ....................................................... 28

1. Strateška pitanja .......................................................................................................................... 28

3.2.1. 28

2. Prednosti, slabosti, mogudnosti i pretnje ........................................................................ 31

4. Strategija za odrzivi ekonomski razvoj Zapadnog Kosova ............................................................. 44

4.1. Uvod ......................................................................................................................................... 44

4.2. Vizija Zapadnog Kosova ............................................................................................................ 44

4.3. Pregled Strategije ..................................................................................................................... 45

4.4. Strateski prioriteti za Zapadno Kosovo .................................................................................... 47

4.5. Operativni prioriteti za Zapadno Kosovo ................................................................................. 47

4.6. Zakljucak .................................................................................................................................. 48

5. Prioriteti za Zapadno Kosovo od 2011. do 2013. .......................................................................... 49

5.1. Pregled .............................................................................................................................. 49

5.2. Lista – Prioritet 1 Stvaranje uslova za odrzivi ekonomski rast .......................................... 52

5.3. Lista – Prioritet 2 – Stvaranje bogatstva i zaposlenosti .................................................... 55

5.4. Lista – Prioritet 3 – Stvaranje radne snage koja se moze zaposliti ................................... 57

5.5. Lista – Prioritet 4 – Podsticanje razvoja zajednice ............................................................ 59

5.6. Lista – Prioritet 5 – Tehnicka pomoc ................................................................................. 61

6. Slededa faza – Planiranje implementacije..................................................................................... 66

ANEKSI ................................................................................................................................................... 67

ii

3

1. Kratak pregled

ARR Zapadno Kosovo je dobila određenu nadležnost, uz podršku

Tehničke pomodi EU regionalnom ekonomskom razvoju (EURED),

da pripremi prvu Strategiju za Ekonomsku zonu zapadnog Kosova

(šest opština Đakovicu, Junik, Dečane, Ped, Klinu i Istok) do juna

2010. kao osnovu za usmereni Implementacioni plan do kraja 2010,

kako bi počeo proces EU za regionalnu politiku na Kosovu.

Cilj i plan ove strategije je bio da se bolje usmeri ulaganje EU u

razvoj u bududnosti i na taj način stvori vedi uticaj. Tim se ne može -

a svakao i ne sme - pokušati da se zameni demokratski mandat

Vlade Kosova ili podvede pod opštine i njihove pojedinačne

Planove opštinskog razvoja.

Drugi deo ovog dokumenta gleda pozadinu razvoja strategije, a

naročito određuje kako se očekuje da Regionalna politika EU deluje

unutar EU i kako bi se to moglo primeniti izvan EU. Zatim se ide na

utvrđivanje da je pristup prilagođen kontekstu Zapadnog Kosova,

uključujudi integrisanje socijalnih i ekoloških ‘horizontalnih’ tema i

zatim strukturisanje dokumenta u dva dodatna dela i dva Aneksa..

Regionalni profil je siromašan podacima i nedostaju mu bilo kakve

informacije o trendovima kretanja. Kao posledica tome, zahtevano

je jačanje Analize potreba Zapadnog Kosova, što je postignuto

sintezom i pročišdavanjem informacija iz šest Opštinskih planova za

identifikaciju i usavršavanje daljih prednosti, slabosti, mogudnosti i

pretnji. Ovo je imalo dodatnu prednost da je omogudilo ARR da

pokaže kako se veliki posao koji je odrađen na ovim Opštinskim

planovima može prilagoditi u korist Zapadnog Kosova kao celine i

tako obezbediti vede vlasništvo procesa regionalnih aktera.

Jasna vizija za bududnost je nastala za Zapadno Kosovo kao mesto

za život, rad, opuštanje i ulaganje. Ova važna promena imidža se

zasniva na dva ključna elementa:

1. Maksimiziranje korišdenja regionalnih sredstava ali i

obezbeđivanje njihove zaštite i gde je mogude njihovog

poboljšanja za bududnost

2. Oslanja se na položaj ‘kapije’ i tradicije obostrano korisne

interakcije, trgovine i saradnje sa susedima

Pored Socijalnog uključivanja (jednake mogudnosti za sve) i pitanja

održivosti životne sredine koja treba da budu uključena u sve

budude aktivnosti, proizašlo je da bi trebalo da postoje tri Strateška

cilja i dva Operativna cilja (pet Regionalnih prioriteta). Operativni

4

prioriteti su u suštini podrška-mehanizmi za obezbeđivanje

efikasnih lista Strateških prioriteta unutar okvira opšteg plana..

Oblasti identifikovane kao one koje nude najbolji potencijal za

uspeh u periodu od 2011.-2012., su osnove bududeg

Implementacionog plana, koje se smatraju ‘oblastima u kojima su

potrebne intervencije’ (ili ‘Mere’). One su izabrane od strane

regionalnih aktera, kao one koje nude najbolju ravnotežu između

potreba i mogudnosti Zapadnog Kosova. Ukratko to su sledede

oblasti:

Strateški prioriteti i predložene ‘Oblasti u kojima su potrebne

intervencije’

1. Stvaranje uslova za održivi ekonomski rast (Primarna uloga javnog sektora)

1.1. Zaštita životne sredine kroz koordiniran i koherentan prostorni pristup za regionalnu infrastrukturu ekonomskom razvoja

1.2. Rešavanje pitanja zagađenja i podsticanje održivog upravljanja otpadom

1.3. Poboljšanje imidža – Obnova regionalnog nasleđa i socijalne infrastrukture za podsticanje ulaganja i unapređenje kvaliteta života

2. Stvaranje bogatstva i zapošljavanje (Primarna uloga privatnog sektora)

2.1. Razvoj vedeg broja konkurentnih preduzeda kroz marketing

i brendiranje i oslanjanje na regionalne prednosti u:

Agrobiznis (vode, povrde, prerada)

Planinski turizam, turizam nasleđa i rekreacija

2.2. Podsticanje ulaganja u oblasti u kojima je to potrebno, naročito u oblasti životne sredine

Upravljanje otpadom i reciklaža,

Obnovljivi izvori energije,

Eko-transport itd.

3. Razvoj ljudskog kapitala na Zapadnom Kosovu (Javni/privatni sektor, upravljanje tržištem rada)

3.1. Obrazovanje povezano sa poslovanjem

3.2. Stručna obuka

Akreditacija prethodnog učenja

Prilagođena obuka (obuka za zapošljavanje)

Obuka i prekvalifikacija u sektorima razvoja

5

Operativni prioriteti i predložene ‘Oblasti u kojima su potrebne intervencije’

4. Razvoj zajednice – pristup LEADER (Pomaganje ljudima da pomognu sami )

4.1.1 Podsticanje ‘LEADER’ pristupa u ruralnim i urbanim zajednicama na:

Stvaranje uslova za razvoj

Stvaranje bogatstva i zapošljavanje

Razvoj ljudskog kapitala

4.2. Promovisanje razumevanja urbano-ruralne međuzavisnosti

Podsticanje inovativnih pilot projekata manjih razmera za poboljšanje kvaliteta života (KŽ) uključujudi i pružanje usluga i razvoj delatnosti zajednice

5. Tehnička pomod – Operativno upravljanje i istraživanje

5.1 Revizija znanja i veština Zapadnog Kosova - angažovanje na Nacionalnom popisu

5.2 Strategije fokusirane na sektore za Zapadno Kosovo

o Turizam & Marketing

o Regionalni saobradaj i životna sredina– uključujudi studije izvodljivosti

o Poljoprivreda uključujudi preradu i brendiranje

o Upravljanje otpadom

Deo 4 dokumenta prikazuje detaljno ove regionalne prioritete

i predlaže u bududnosti fokusiranje na ‘Oblasti u kojima su

potrebne intervencije’, identifikovane kao one koje

najverovatnije imaju najvedi uticaj u smislu ekonomskog

razvoja Zapadnog Kosova i na ove ‘Mere’ na kojima de se

fokusirati bududi Implementacioni plan.

Oseda se da sada postoji čvrsta i održiva platforma na kojoj se

može izgraditi Implementacioni plan za period od 2011. do

2013., sa punim očekivanjem da de Kosovo, do 2013. imati

predloge koji se odnose na razvojne aktivnosti i regionalnu

politiku postavljene za period od 2014. -2020. Srednjoročni

pregled strategije trebalo bi da se izvede krajem 2012. kao i

ažurirani Implementacioni plan za 2014.-2017., na osnovu

nacionalnog okvira, koji bi trebalo razmatrati u tom periodu.

6

2. Pozadina

2.1. Kako funkcioniše Regionalna politika u EU

Partnerstva u svim regionima Evropske unije, planiranje i dobro upravljanje su ključni elementi da regionalni razvoj ostane dinamičan i efikasan koliko je to mogude.

Evropskom regionalnom politikom, njenim instrumentima i programima, se uglavnom upravlja na decentralizovan način preko nacionalnih i regionalnih vlada o kojima je reč.. U okviru zajedničkog okvira koji je postavila EU, države članice i regioni biraju prioritetne ciljeve na svojim teritorijama za koj de imati koristi od fondova EU. Međutim, svaki program je razvijen u kolektivnom procesu koji uključuje vlasti na evropskom, regionalnom i lokalnom nivou, socijalne partnere i organizacije iz civilnog društva. Proces osigurava da svaki partner ima vlasništvo nad razvojnim programom i da su oni najbolje prilagođeni svakom pojedinačnom regionu. Odbori, koji obuhvataju ove partnere , za izradu, upravljanje i pradenje svakog programa, prate intervencije EU.

EU zahteva da za vreme perioda od 2007.-2013., države članice i regioni moraju pripremiti ‘Nacionalni strateški referentni okvir’ i nacionalne i regionalne‘Operativne programe’

Propisi EU i ‘Strateške smernice zajednice o koheziji’ postavljaju zajednička pravila i zajedničke standarde za upravljanje fondovima uzimajudi u obzir sveobuhvatne prioritete Agende EU razvoja i zapošljavanja - da postane zona visokog razvoja, stvaranje novih i boljih radnih mesta..

Strateške smernice o kohezionoj politici ističu nekoliko važnih pitanja. Programi treba da nastave da značajno doprinose Lisabonskim prioritetima:

Ulaganje u oblasti sa visokim potencijalom za razvoj. Visoki prinosi su dostupni u investicijama u regionima sa potencijalom da se brzo uhvati korak sa ostatkom Evropske unije, ali domadi fondovi mogu biti nedovoljni za pradenje svih raspoloživih mogudnosti.

Investiranje u pokretače razvoja i zapošljavanja. Koheziona politika je usmerena na investicije u ljudski i fizički kapital koje su od presudnog značaja za potencijal razvoja i zapošljavanja, uključujudi fizičke i ICT infrastrukture, istraživačke kapacitete i inovacije, obrazovanje i obuku i prilagodljivost radnika.

Podrška sprovođenju koherentnih strategija sa srednjeročnih na dugoročne. Koheziona politika je samo politika za obezbeđivanje stabilnog sedmogodišnjeg okvira ulaganja.

Razvijanje sinergija i komplementarnosti sa drugim politikama zajednice. Koheziona politika deluje kao modna poluga za realizaciju drugih politika Zajednice. Na primer, projekte Transevropske mreže direktno finansira Kohezioni fond u kohezionim zemalja, što dovodi do značajnih dobitaka u pristupačnosti ostataku Evrope; usklađenost sa Aki-em za životnu sredinu i širim ciljevima održivog razvoja se snažno podržava u kohezionoj politici; “RTD”(Razvoj Regionalnog Transporta) politika i njena zabrinutost, za, posebno, istraživačke infrastrukture i razvoj ljudskih resursa u istraživanju

7

je takođe podržana u kohezionoj politici, kao i Inovacija zajednice i politika malih i srednjih preduzeda..

Mobilizacija dodatnih resursa. Aktivnosti ko-finansirane od strane kohezione politike obezbeđuju visok stepen dodatka za fondove EU, posebno prebacivanjem sredstava za investicije u oblasti u kojima rashodi mogu imati vedi uticaj i dodatnu vrednost. Oni su poluge dodatnih nacionalnih resursa, javnih i privatnih, za upotrebu u koherentnom, nacionalnom i regionalnm razvoju strategija. Svaki evro potrošen na nivou EU u kohezionoj politici vodi do daljih izdataka, prosečno 0,9 evra, u manje razvijenim regionima (trenutni cilj 1) i 3 evra u regionima u procesu restrukturiranja (prethodno Cilj 2).

Poboljšanje upravljanja. Jedinstven sistem isporuke za koheziju programa favorizuje poboljšanje u institucionalnim sposobnostima i osmišljavanju i sprovođenju politike; širenje kulture evaluacije; aranžmana javnog-privatnog partnerstva; transparentnost; regionalnu i prekograničnu saradnju; i razmenu najboljih praksi. To takođe doprinosi boljem upravljanju na svim nivoima kroz povečanje odgovornosti i vlasništva Lisabonske strategije na pod-nacionalnom nivou.

Promovisanje integrisanog pristupa teritorijalnoj koheziji. Koheziona politika može pomodi stvaranju održivih zajednica, obezbeđujudi da se ekonomska, socijalna i ekološka pitanja rešavaju kroz integrisane strategije za obnovu, regeneraciju i razvoj kako u urbanim tako i u ruralnim područjima na različite načine kojima koheziona politika može da doprinese Lisabonskoj agendi, slededi deo postavlja ključne aspekte novog okvira za kohezionu politiku, 2007.-2013..

2.2. Evropska regionalna politika pristup za zemlje van EU - Primena principa, deljenje pouka, razmena iskustava1

Od delenja rešenja za globalne izazove imaju koristi i EU i njeni susedi. Regionalna politika Evropske unije je razvijena i usavršena tokom poslednjih decenija da ispuni širok spektar ciljeva. Ovaj deo daje kratak uvid u to kako bi se ovo iskustvo moglo preneti na Kosovo.

Nije lako izvudi zaključke iz evropskog iskustva koje bi moglo biti direktno primenljivo na Kosovu. Ipak, neki aspekti iskustva mogu biti izvor inspiracije. Čak i zaostali regioni u Evropi, zahvaljujudi jedinstvenom tržištu, imaju tendenciju da budu više integrisani u globalnu ekonomiju. Razlike u nekim od novih ekonomija u nerazvijenim zemljama se razlikuju značajno, ali ipak principi koji naglašavaju naučene lekcije ostaju relevantni.

Regionalna politika zahteva dugoročnu stratešku viziju onoga što treba postidi. To može biti razvoj ključnih sektora, kao što su saobradaj, ili geografska područja, kao što je prioritet dat manje razvijenim područjima u politici EU . U EU, programi sadrže i sektorske i geografske pristupe.

1 KN-30-09-120-EN-C Kancelarij za publikacije, Evropska komisija, Generalni direktorat za regionalnu politiku, Jedinica B.1 - komunikacija, informisanje i odnosi sa tredim zemljama, Raphael Goulet, Avenue de Tervuren 41, B-1040 Brisel

Internet: http://ec.europa.eu/regional_policy/index_en.htm

8

Trebalo bi da postoji cilj, ili “ne-politički”, metod za podizanje i raspodelu resursa. To jest, trebalo bi da bude jasno kako se novac dobija i dodeljuje programima ili regionima. Ova vežba treba da bude podržana od strane statističkih pokazatelja i implementacione regionalne politike, stoga unapred pretpostavlja postojanje i ulaganje u statističku službu.

Sistem kombinuje ko-finansiranje i partnerstvo koje unapređuje vlasništvo. Upravljačke vlasti koje obuhvataju širok spektar interesa moraju takođe nadi između 15 i 50% troškova konkretnih projekata od lokalnih (javnih ili privatnih) izvora. Nema smisla da projekte donose više vlasti, ved oni treba zaista da pripadaju zajednici koja ima koristi od njih.

Važno je ograditi pravni okvir kojim se utvrđuju šira pravila koja regulišu sprovođenje politike od odluka sa individualnih projekata. U EU ovo proizilazi iz institucionalne arhitekture gde politički nivo, države članice i Evropski parlament, odlučuju o pravnim osnovama, dok je izbor projekata prenet na upravljačke vlasti na nacionalnom i regionalnom nivou, odvojenom i različitom od nivoa evropskih institucija.

Odluka treba da bude doneta da li se opredeliti za podršku za integrisane programe (podržavajudi dopunske aktivnosti u oblastima kao što su infrastruktura, ljudski resursi i razvoj poslovanja) ili za podršku pojedinačnih projekata. EU trenutno radi obe, kroz različite fondove. Moglo bi se redi da integrisani programi zahtevaju više u smislu institucionalnih kapaciteta u regionu. Shodno tome, gde se ova druga smatra slabijom, može biti poželjno da se krene od pristupa projekta.

Tu je i pitanje oslanjanja na grantove, ili na kombinaciju grantova i povratnih oblika podrške. Politika EU se sve više krede u pravcu

uključivanja više povratnih oblika pomodi u nastojanju da se poveda nivo resursa na raspolaganju, da se stvore dodatni podsticaji ka efikasnosti od strane korisnika i da se donesu dodatne ekspertize koje bi držale bankarski i finansijski uslužni sektor.

Sada je priznato u Evropskoj uniji da je imati adekvatne formalne i neformalne institucionalne kapacitete od krucijalnog značaja u uspešnom upravljanju programima. Ovo uključuje kapacitete u oblastima kao što su finansijsko upravljanje i kontrola, planiranje privrednog razvoja, kao i u identifikaciji i motivaciji odgovarajudih partnera.. Pitanje institucionalnih kapaciteta je posebno važno pitanje za uspešnu implementaciju programa za prekograničnu saradnju, koji okuplja administrativnu strukturu koja može imati ograničeno iskustvo u saradničkim aktivnostima.

Monitoring i evaluacija aktivnosti je neophodna kako bi mogli pokazati dodatnu vrednost korisnicima i poreskim obveznicima podjednako. Ovo zahteva uključivanje tehničkih kapaciteta unutar adminsitracije programa, iako neki od stručnih zadataka kao što je makro-ekonomsko modeliranje, može biti ugovoreno sa istraživačkim institucijama ili univerzitetima.

Pitanje uslovljavanja priključivanja programima je bilo važno u EU. Glavni uslovi u vezi sa dobijanjem podrške EU uključuje potrebu za: poštovanjem otvorenih tržišta širom Unije (pravila takmičenja o državnoj pomodi, otvorena pravila javnih nabavki); poštovanje ekološke politike i pravila; poštovanje principa jednakih mogudnosti; pristup zasnovan na partnerstvu i participativnoj demokratiji.

Transparentnost u politici i implementacija programa se smatra osnovnom komponentom dobrog upravljanja u 21. veku. Shodno tome, efikasna komunikacija i informacioni sistemi treba da budu

9

uključeni u administraciju programa, na primer, ukazujudi na projekte koji su bili pomagnuti, na rezultate monitoringa i vežbe evaluacije, i objašnjavajudi potencijalnim korisnicima kako se dobija javna pomod..

2.3. Pristup koji se koristi u zapadnom regionu Kosova Pristup koji koristi ARR u razvoju regionalne razvojne strategije za aktere na Zapadnom Kosovu se zasniva na uključivanju osnovnih smernica, gde je to mogude, sažetih u prva dva dela ovog uvodnog poglavlja. Gde to nije mogude zbog ograničenja vremena ili resursa, svi napori su učinjeni da se izgrade korektivne mere u samoj strategiji - posebno u predlaganju Programa strukturalnih fondova, Prioriteta ‘Tehnička pomod’ kao integralnog ‘operativnog’ elementastrategije.

Regionalna politika Evropske unije zahteva partnerstvo zasnovano na pristupu ‘odozdo-nagore’. On se uglavnom razvija unutar nacionalno definisane politike ili okvira smernica. Na Kosovu trenutno ne postoji takav nacionalni okvir.

Na zapadnom Kosovu, pored unakrsnih ciljeva ‘održivosti’ i ‘jednakih mogudnosti za sve’ , ‘obezbjeđivanja održive regionalne životne sredine’, generička struktura ekonomskih ‘tema’ ili ‘ciljeva’ je usvojena kao polazna tačka:

Stvaranje uslova za održivi razvoj

Podrška inovativne i produktivne poslovne životne sredine

Izgradnja ljudskog kapitala u ekonomskoj oblasti

Razvoj poboljšanja kaliteta života za svel (pomaganje zajednicama da pomognu sebi)

Ovaj pristup je usvojen da bi se dale smernice u odsustvu nacionalnog okvira. Ovaj okvir je iskorišden da omogudi strateško razmišljanje aktera i da usput zadrži dovoljno fleksibilnosti da omogudi prilagođavanje nacionalne politike u toku nastajanja.

10

Tabela 1 – Pregled strateških ciljeva i Regionalnih fokusnih oblasti

Unakrsne ili ‘Horizontalne’ teme za integrisanje održivosti

Jednake mogudnosti za sve

Podržavanje održive životne sredine

Regionalni razvoj strateških ciljeva Zapadni region – Fokusne oblasti

1. Stvaranje uslova za održiv rast stvoriti odgovarajude okruženje koje de podstadi privredni rast u regionu i razvoj. ...........................

Zaštita i korišdenje prirodne životne sredine i pejzaža

Poboljšanje javnih komunalnih usluga posebno ohrabrujdi proizvodnju obnovljive energije

Ekološko upravljanje otpadom

2. Podržavanje inovativnog i produktivnog poslovnog ambijenta da bi se

povedao nivo komercijalizacije inovacija i produktivnosti u malim i srednjim

preduzedima uopšte, ali i fokusirajuči se na prioritetne sektore

identifikovane kroz strategiju razvoja i preduzeda sa visokim potencijalom

rasta. Ovo de kreirati i obezbediti dodatnu vrednost proizvoda i usluga.

Poboljšanje pristupa realnom razvoju finansija za preduzeda.

Podrška pokretanju i razvoju ekološkog poslovanja

Povedanje visoke dodatne vrednosti i konkurentske hortikulturne i poljoprivredne proizvodnje (voda, povrda, vodnjaka i dr.)

Razvoj turizma kroz diversifikaciju ponude

Marketing kvaliteta i brendiranje lokalnih kvalitetnih proizvoda (uključujudi i turizam)

3. Izgradnja ljudskog kapitala u ekonomskoj oblasti za poboljšanje i

iskorišdavanje postojedih veština i znanja u regionu, identifikovanje ključnih

oblasti u kojima nedostaju sposobnosti i okretanje tome kako bi se

otključao potencijal svih onih koji žive i rade u ekonomske regionu sada i u

bududnosti.

Razvoj obuke za stvaranje radne snage koja se može zaposliti

Prilagođena obuka za preduzeda i investitore

Obrazovni razvoj za podršku stručnog puta ka zapošljavanju

Svest i ugrađivanje zaštite životne sredine i socijalno uključivanje (održivost), kao put do ekonomskog razvoja

4. Razvoj i poboljšanje kvaliteta života za sve (pomod zajednicam da

pomognu sebi) za razvoj pristupa ‘odozdo nagore’ za pitanja kvaliteta,

uključujudi i izgrađenu životnu sredinu, pružanje usluga (uključujudi

zdravstvo i obrazovanje) i postaviti vlasništvo ovih pitanja. Ljudi identifikuju

njihove neposredne probleme i predlažu rešenja u kojima učestvuju.

Projekti visoko-profilnih zajednica za pomod stabilizaciji radne snage u oblastima razvoja u vezi sa gore navedenim.

Fokusni mini programi tipa ‘LEADER’ u ruralnim i urbanim zajednicama

11

Sve je preduzeto da se obezbedi da ciljevi održivosti postanu glavni tok u razmišljanju aktera kao sto su ekonomski ciljevi koje je razvila Glavna partnerska radna grupa u regionu (GPRG) i Tematske radne grupe (TRG). Analize aktera, partnerska struktura se mogu nadi u Aneksu A.

Nedostatak značajnih podataka (posebno nedostatak informacija o trendovima kretanja) o socijalno-ekonomskoj situaciji u regionu u odnosu na ostatak Kosova zahteva drugačiji pristup proceni potreba u regionu. Uobičajeno je za ‘regionalnu inteligenciju’ koju pružaju akteri, da se koristi za dopunjavanje regionalnih statističkih podataka i pružanje informacija i ‘zastupljenih pokazatelja’ za posledičnu analizu. Imajudi u vidu nedostatak i ograničenu vrednost statističkih podataka, smanjene vremenske rokove, embrionalnu prirodu regionalnog partnerstva i potrebu da se nastavi planiranje rada, koje je ved sprovelo šest opština koje čine Zapadni region Kosova, (Dečane, Đakovica, Istok, Junik , Klina i Ped) ARR je odlučio da izmeni ovu taktiku.

SWOT analize su, za svaki od šest Opštinskih planova, sažete, unapredjene i revidirane a potom se razgovaralo sa GPRG o identifikaciji opšte forme SWOT analize na regionalnom nivou. To je imalo dodatnu pogodnost i omogudilo ARR timu da održi kredibilitet kod svojih partnera i regionalnih aktera, od koji su mnogi bili uključeni u vrlo značajan zadatak u razvoju ovih Opštinskih planova. Na osnovu ovog rada i “sinteziranog” Regionalnog profila (Deo 2.1) GPRG je uspostavio i usvojio znacajne analize, uključujudi i razvoj preliminarne SWOT analize na regionalnom nivou i okvir regionalne strategije.

Na osnovu toga, regionalna strategija je dodatno razvijena kroz niz sastanaka TRG i predstavljena GPRG za odobravanje i Regionalnom forumu na usvajanje početkom juna 2010. Nakon usvajanja od strane Regionalnog foruma od svake konstitutivne opštine je zatraženo, preko Skupštine opštine, da zvanično usvoji ovu strategiju i da podrži njen dalji razvoj u privremenom Implementacionom planu za region do kraja 2010.

2.4. Struktura dokumenta

Ovaj dokument je prvi korak u usvajanju pristupa Evropske regionalne politike u razvoju Zapadnog regiona Kosova. Sastoji se od pet delova, kratkog pregleda; uvoda; regionalnih informacija i analiza; strategije; i pregleda mogudih pitanja koja proističu iz njene implementacije.

Treba napomenuti da je drugi deo, regionalne informacije i analize, snimak u vremenu i da de to biti ključna uloga ARR da nastavi da razvija i unapredjuje dalje, posebno kroz dodatne informacije raspolozive preko pračenja ključnih projekata i uspostavljanja tacnih osnova i trendova kretanja.

Treba razmotriti godišnje publikacije regiona, ažurirane podatke i analize, uključujudi i nove trendove kretanja. Ova disciplina bi osigurala nastavak inputa aktera i poboljšani kvalitet i brzinu razvoja strategije u bududnosti.

Opis strategije je podeljen na dva dela, prvi (deo 4) je opisna strategija a drugi (član 5) pravi prvi korak ka implementaciji kao što sledi:

Deo 4 – Opsta razvojna strategije regiona, vizija njenih aktera i

kako se nadaju da ostvare tu viziju.

12

Deo 5 – Informativne liste za svaki regionalni prioritet,

grupisane po Strateškim ciljevima, koje utvrđuju obrazloženja za

te prioritete, opis onoga što treba da se uradi, i predloge koji

mogu biti upudeni Oblastima u kojima su potrebne intervencije

(mere).

Deo 5, završni deo dokumenta daje pregled kako regionalni akteri vide ovu strategiju koja se razvila u realan Implemenatcioni plan za period od 2011. do 2013.

2.5. Preporuka

Implementaciju ove Strategije bi trebala pomno da prati ARR i njeni akteri uz kompletan pregled koji de se razmotriti u drugoj polovini 2012. kada ce podaci iz Popisa 2011. postati dostupni za podršku razvoju Plana za region 2014.-2020., usklađeni sa Programskim ciklusom EU i pomodi de u razvoju

realističnog Nacionalnog strateškog okvira za taj period.

13

3. Socio-ekonomske informacije za Zapadno Kosovo

3.1. Regionalni Profil

Slededi dokument je prvi nacrt Socio-ekonomske analize potreba (SEAP) za zapadni region Kosova. Trebalo bi da se vidi “rad u toku” posto su dostupni podaci veoma ograničeni, a podaci o trendovima kretanja gotovo odsutni.

U ovoj fazi prava analiza potreba na regionalnom nivou je praktično nemoguda s obzirom na nedostatak doslednih i znacajnih regionalnih informacija. Ipak ARR tim je sastavio prilozene podatke i nastoji da ih precizira sa inputom aktera u regionu za eksplicitni cilj podrške razvoju koherentnog strateškog pristupa ekonomskoj obnovi Zapadnog regiona.

Da bi se osiguralo da su sve raspoložive informacije iskoriscene i da su glavni razvojni interesi opština inkorporirani u ovaj viši sveobuhvatni regionalni pristup, ARR de uzeti kao početnu tačku za eventualnu analize SWOT analizu koja se nalazi u svakom od Opštinskih planova . Ovi planovi su odobreni od strane Skupstina opština od šest konstitutivnih lokalnih vlasti u regionu i, iako su različitog kvaliteta i koherentnosti one imaju prednost značajannog inputa informacija i resursa i formalno odobrenje od izabranih tela.

Ovaj rad je doveo do pojave četiri ekonomska “Strateška cilja’, i oko 13 ’Regionalnih prioriteta” u okviru ovih ciljeva. Regionalne tematske radne grupe (RTRG) de to poboljšati uključujudici u njih unakrsne ciljeve “održivosti”, odrzivosti zivotne sredine i Jednake mogudnosti

za sve. Istovremeno postoji namera da se Regionalni prioriteti i Fokusne oblasti reše smanjennjem broja prioriteta i oblasti u kojima su potrebne intervencije (mere). Ključni zadatak TRG de biti da razvije SWOT analize za svaki Strateški cilj koje ce biti koherentne i sa SEAP i sa Opštinskim SWOT analizama i tako identifikovati podržavajuce dokaze i pokazatelje za Strategiju i utvrditi “Zlatnu nit” logike koja de biti osnova za bududi Implementacioni plan. Paralelno sa razvojem ekonomskih “pokretaca za promene” ključne Ose održivosti de se održavati i ciljevi održivosti de se ugraditi u njih da bi se obezbedio integrisani pristup od suštinskog značaja za dobre regionalne prakse razvoja.

Iako je rok bio postavljen od sredine juna za osnivanje regionalne strategije jasno je shvaceno da je prikupljanje i analiza socio-ekonomskih informacija kontinuirani proces koji ne samo da de usmeriti strategiju razvoja, vec ce i olakšati merenje uspeha i dobre prakse, kao i ciklus upravljanja procesa regionalnog razvoja u Zapadnom regionu Kosova.

14

3.1.1. GEOGRAFSKI POLOŽAJ REGIONA I NJEGOVI PRIRODNI RESURSI

Kao što govori i samo ime region se nalazi na zapadu Kosova. PObuhvata šest opština, Istok, Klinu, Ped, Junik, Dečane i Đakovicu (koja se proteže od severa do juga regiona) i predstavlja KFOR / UNMIK zapadnu zonu. Ovaj region je zapadna kapija Kosova i graniči se sa Albanijom (Opštine Đakovica i Junik), Crnom Gorom (Opštine Dečani i Ped) i Srbijom (Istok). Opština Klina se graniči sa tri opštine (Istok, Ped i Đakovica) u regionu i nalazi se na raskrsnici glavne putne i železničke trase u pravcu istok-zapad od prestonice, Prištine.

Postoji 6 glavnih gradova, jedan za svaku opštinu i 322 sela koja su obzuhvadena u regionu. Nadmorska visina u velikim urbanim centrima varira od 357 m do 520 m, sa najvišim vrhom na planini Đeravici 2.656 m, što je ujedno i najviši vrh na Kosovu.

Zapadni region je uglavnom pokriven Mtohijskom ravnicom koja se granici sa visokim planinama albanskih Alpa. Površina regiona je prikazana u tabeli br. 1.

Tabela 1 –Podrucje Zapadnog regiona

Sa ukupnom površinom Kosova od 10.887 km ², ovaj region pokriva oko 21% površine kosovskog odliva.

Najvažnije reke na Kosovu su: Beli Drim, sa dužinom od 122 km na Kosovu, Ibar - 42 km, Sitnica - 90 km, Pecka Bistrica - 63 km, Erenik - 51 km, Prizrenska Bistrica - 31 km, Morava - 60 km, i Lepenac - 53 km. Njihove vode se ulivaju u Jadransko more, Crno more i Egejsko more.

15

Ovaj region je poznat po velikoj gustini njenih reka. Slika 1 - pokazuje veliku gustinu prirodnih kanala za odvodnjavanje u regionu, dajudi mu najvecu gustinu od bilo kog regiona na Kosovu, znacajna osobina regiona.

Kosovo ima četiri glavna odvodna sliva od kojih je glavni izvor reke Beli Drim, koja izvire u selu Radac u opstini Ped i pokriva gotovo ceo region ulivajuci se u Jadransko more. Preostale reke u regionu se ulivaju u reku Beli Drim, uključujudi reke Pecku Bistricu koja izvire u podnožju Strčevog brega, jednog od vrhova Albanskih Alpa na visini od 1900 m nadmorske visine, a uliva se u reku Beli Drim u blizini sela Zajm na nekih 378m iznad nivoa mora.

U regionu ima nekoliko planinskih jezera, kao što su jezera na planinama Đeravici (slika 2) i Rugovi. Veštačko jezero RAdonidi koje se nalazi u opštini Đakovica sa površinom od oko 130 km ², sadrži oko 113.000.000 m³ vode (ESK GJ MJE 06-07).

U opštini Dečane postoji izvor mineralne vode, a u opštini Istok postoji termalni izvor sa terapeutskim osobinama. Temperatura vode u prolede dostiže 48 ° C. Medicinski centar za fizikalnu terapiju se nalazi u Pedkoj Banji sa nekoliko hotela, uključujudi i 32.000 m2, Hotel Onik. Ovaj centar bi trebalo da ima značajne kapacitete za razvoj zdravstvenog turizma posle privatizacije.

16

Hidroenergetski izvori - Kao što je pomenuto ranije, postoji dovoljno potencijala vode u zapadnom regionu, ali nažalost se ne koristi mnogo kao izvor energije, osim za malu hidroelektranu sa 7 megavata koja je izgrađena u Dečanskoj Bistrici.

Geografski položaj, plodno tlo i klimatski uslovi, posebno u Metohijskoj ravnici, su idealni za razvoj hortikulture, vodarstva i pčelarstva, kao i stočarstva (uključujudi i živinu).

Iz tabele se vidi da je površina obradivog zemljišta oko 100 hiljada hektara i predstavlja veliki potencijal za razvoj poljoprivrede. Takođe se može videti iz tabele da postoji značajna površina šuma i pašnjaka koji predstavlja veliki potencijal za razvoj uzgoja stočarstva.

Teritorija Prokletijskih planina predstavlja jedno od najvažnijih područja u smislu prirodnih pejzaža i ispunjava sve uslove i kriterijume da se uzme pod zaštitu kao nacionalni park. Predložena površina parka iznosi 38.000 hektara (GZK11/86). Sa osnivanjem ovog Parka u zapadnom regionu bilo bi koristi i u ekonomskom i u socijalno / rekreativnom smislu.

Deo teritorije Prokletija, koji je predložen kao Nacionalni park je poseban u smislu svojih prirodnih karakteristika i vrednosti i kao takav treba da bude stavljen pod posebnu negu i zaštitu. Prirodne lepote i ekološke vrednosti ovog prostora, posebno Rugovske klisure zauzimaju važno mesto u komparativnoj proceni predela, privlačnosti određenih prirodnih zona.

Postoji značajan potencijal koji bi stvaranjem nacionalnog parka u ovoj oblasti povedao atrakciju posetilaca za rekreaciju i turizam.

U masivu Prokletija, pored vrha Đjeravice nadmorske visine 2.656 m (najviši vrh na Kosovu) mogu da se identifikovati slededi značajni vrhovi:

Rupa vrh 2,501 m

Pasji vrh 2,405 m

Streoc vrh 2,377 m

Rasa i Zogut vrh 2,305 m

Marjaš vrh 2,530 m

Miruša - regija Miruša na jugu i istoku regiona spada među najlepše i najzanimljivije oblasti na Kosovu. Ovo je zabeleženo kroz biološku raznolikost ovog regiona. Ova regija ima površinu od 63,21 km2. Nadmorska visina ovog područja varira od 340-1006 m. Reka Miruša je jedna od najlepših reka na Kosovu. U svom završnom delu, potok prolazi kroz klisuru, koja je poznata kao Kanjon reke Miruše. Prirodni park Miruše se nalazi sa obe strane reke Miruša od početka kanjona do mesta gde se uliva u Beli Drim.

17

Nalazi se na teritoriji opština Kline, Mališeva i Orahovca. Nadmorska visina parka varira od 340 - 600 m. Površina zaštidenog područja Regionalnog parka Miruša je 556 hektara. Reka Miruša protiče kroz teritoriju Parka Miruša, stvarajudi 13 slapova i 16 bazena koji zajedno stvaraju retki rečni pejzaž atraktivan za posetioce (slika 4).

Najvedi bazen je 16. jezero (55m x 45 m), dubine od 5 m Ovo je najpopularnije mesto za posetioce, jer je najbliže i najlakše jezero za posetu. Najviši vodopad je jedan u sredini bazena 8-9, visine 21 m.

Klima u regiji Miruše je umereno-kontinentalna sa uticajem mediteranske klime..

3.1.2. KLIMA

Klimatske karakteristike zapadnog regiona su skoro iste kao i na celoj teritoriji Metohijske ravnice. Zapadno Kosovo ima kontinentalnu klimu sa uticajem mediteranske klime.

Relativno visoke temperature sa prosečnim godišnjim vrednostima od preko 11 ° C, avgust i jul su najtopliji meseci sa temperaturom od 21,7 ° C i 21.68 ° C, a januar najhladniji sa temperaturom od 0,5 ° C.

Prosečna vlažnost vazduha tokom godine je 70,2%, u kom slučaju povedanje vlažnosti je očigledno vede od letnje sezone ka zimskoj sezoni za 17,5% u odnosu na pad vlažnosti iz zimske ka letnjoj.

U ovom regionu, godišnji prosek oblačnosti je 58%. Tokom godine, broj vedrih dana je 60,5 dana (16,6%), dok je učestalost oblačnih dana je 119,3 dana (32,6%). Prosečna elongacija sunčanog perioda usled ortografskog uticaja je manja od prosečne na Kosovu i iznosi 1.972 časova, od čega 293,6 sunčanih sati ili 72,1% u julu.

Količina padavina u ovom regionu je među najvedim na Kosovu. U niskim delovima je 724.6 lit / m², a u planinskim oblastima Prokletija prosečna količina padavina dostiže više od 1.300 lit / m ².

18

The Učestalost vetra je ... / 398. 0 / 00 /, dok je učestalost zapadnog (W) i jugo-zapadnih vetrova (SW) 122 0 / 00 / i 113 0 / 00 / a najniža frekvencija je jednog od istočnih vetrova / E / sa 55 0 / 00 /.

3.1.3. DEMOGRAFIJA

Svaki put je Kosovo prolazilo kroz mirne periode razvoja, došlo je do povedanje broja stanovnika, dok je u vreme političkih kriza i ratova, zabeležen pad broja stanovnika, izazivajudi ljudske gubitke ili migracije u Turskuj, Albaniju, Evropske zemlje i prekookeanske zemlje.

Tabela 2 –Tabela stanovništva prema podacima dobijenim od opština i GAP Instituta

Broj rođenih u zapadnom Kosovu, prema statistici iz 2004., je 6108 novorođene dece (prema podacima Zavoda za statistiku 2004. str 22)

19

Demografija- Prosečni životni vek je 62,4 godine. Razlika između opština je mala, sa izuzetkom u Klini koji ima najniži prosečni životni vek od 59 godina (prema podacima Zavoda za statistiku 2004. str 48). Ova razlika se može pripisati stanju životne sredine, kvalitetu vode i uopšte životnog standarda.

3.1.4. STANOVNIŠTVO, LJUDSKI RESURSI I TRŽIŠTE RADA

Podaci o stanovništvu, ljudskim resursima i tržištu rada su od posebnog značaja za socio-ekonomsku analizu - SEA. Za potrebe analize za Zapadno Kosovo, originalni i statistički podaci treba da budu svrstani po opštini. U vedini slučajeva, postojedi originalni i statistički podaci su:

Neadekvatni, jer čak i postojedi podaci su na nacionalnom nivou, a ne na regionalnom nivou;

- Neshvatljivi, jer ne daju važne informacije o broju građana regiona koji žive i rade u inostranstvu, koji rade van Zapadnog Kosova ali unutar Kosova, i ne daju podatke o tome koliko građana drugih ekonomskih regiona rade u Zapadnom Kosovu;

- Neshvatljivi, jer ne daju informacije o strukturi zaposlenih i nezaposlenih lica prema starosnoj dobi i akademske ili stručnoj kvalifikaciji, ali i po sektorima na nivou Zapadnog regiona;

- Zastareli, jer kad god se raspravlja o populaciji, koriste se procenjeni i predviđeni brojke, a ne brojke na osnovu originalnih podataka. Poznato je da je poslednja registracija stanovništva izvršena na popisu 1981.

- Nisu u skladu sa različitim prognozama koje su radile mnoge institucije, posebno u odnosu na broj nezaposlenih.

Ali, to ne znači da su postojedi podaci potpuno neupotrebljivi. Uprkos nedostacima, oni daju osnovu na kojoj bi trebalo da se sprovede Socio-ekonomska analiza za Zapadno Kosovo (tabela 3).

Table 3 Statistički podaci zaposlenosti u Zapadnom Kosovu predstavljena u %

20

3.1.5. OBRAZOVANJE

Novi obrazovni sistem je počeo da se primenjuje, klasifikovan prema ISCED 97 (Međunarodni standard klasifikacije obrazovanja). Osnovno i srednje obrazovanje na Kosovu je besplatno i finansira se od strane nacionalnog budžeta Kosova. Obrazovanja na Kosovu je obavezno za sve uzrasta od 6 do 15 godina. Obrazovnim institucijama na Kosovu upravlja Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju MONT. Sistem na Kosovu je podeljen na četiri nivoa: predškolsko obrazovanje, osnovno obrazovanje, niže srednje obrazovanje i više srednje obrazovanje. Pored javnog obrazovanja na Kosovu, deluje I privatno obrazovanje. Državni obrazovanje što se tiče Zapadnog Kosova je prikazano na tabeli koja pokazuje broj učenika, broj škola (tabela 4) , itd .

Tabela 4 – Statistički podaci regionalnog obrazovanja

3.1.6. ZDRAVSTVO

Zdravstvena zaštita na Kosovu je besplatna u javnim zdravstvenim ustanovama za specijalne grupe stanovništva. Zdravstveni sistem na Kosovu pruža zdravstvenu zaštitu na tri nivoa: primarnom, sekundarnom i tercijarnom. Primarna zaštita/porodična medicina je deo vladinog zdravstvenog sistema i regulisana je u svim opštinama Kosova. Koncept porodične medicine podrazumeva primenu preventivnih mera i javnog zdravlja.

Tabela 5 – Kratak pregled informacija iz zdravstvenog sektora

21

Sekundarna zdravstvena zaštita je obezbeđena u bolnicama na regionalnom nivou, koje su, istovremeno, bolnice u određenim gradovima. Sekundarna zdravstvena zaštita se pruža u dve regionalne bolnice u zapadnom Kosovu, u Pedi i Đakovici. Tercijarna zdravstvena zaštita uključuje specijalizovane zdravstvene usluge u Kliničkom univerzitetskom centru Kosova. Pored visokog stepena smrtnosti novorođenčadi, zdravstvenih sistem na Kosovu se suočava sa drugim zabrinjavajudim problemom, rastudim trendom pojave kakancerogenih bolesti i zaraznih bolesti kao što su tuberkuloza, bolesti koje se pojavljuju kao rezultat neadekvatne ishrane. Osnovni kriterijumi za određivanje kvaliteta zdravstvenih usluga ili nivoa razvoja zdravstvene zaštite su: dugovečnost stanovništva, opšta plodnost, rođenja, smrti i porast stanovništva. (tabela 5).

3.1.7. EKONOMIJA I USLOVI ZA POSLOVANJE

3.1.7.1. Ekonomija

Valuta: EVRO (€), 2007

BDP: € 2.378 billion,

BDP po glavi stanovnika: € 1,150

Inflacija: Od 2004. blizu 0 odsto, u 2007. - 2%. Finansijski sektor: Bankarski sistem u dva nivoa koji se sastoji od Centralne banke Kosova i 8 privatnih banaka, 9 osiguravajudih društava i 2 penzijska fonda. Preduzeda: 87960 MSP u 2008., oko 47% malih i srednjih preduzeda koja se bave trgovinskom industrijom. 500 društvenih preduzeda, od kojih je 300 ved privatizovano. Budžet: U 2008. sa približnom vrednosti od 1.090 miliona €. Carina: 10% za uvoz, akcize za gorivo,

alkohol, duvan i luksuznu robu. Nema poreza na izvoz. Porezi u zemlji: 16% PDV, porez na dobit za korporacije 10%, gradualno oporezivanja plata 10% (poreska reforma u procesu).Slobodna trgovina: slobodan pristup tržištu EU na osnovu povlašdenih trgovinskih sporazuma (ATP), slobodna trgovina u zemljama Evropske unije - CEFTA – faktori. Lokacija: dobro obrazovana radna snaga, konkurentni resursi (rudnici, poljoprivreda), zavidni prirodni resursi (rudnici, poljoprivreda), niski porezi i transparentan poreski sistem, kupovna mod da kupuju putem doznaka (oko 400 miliona € godišnje), pristup tržištu EU i članicama CEFTA bescarinskog tržišta .Od decembra 2008., Kosovo je izabrano kao zemlja koja de imati koristi od GPT - Opšti povlašdeni tarifni tretman. Na osnovu ovog sporazuma, Kosovo ima mogudnost da izvozi proizvode koji zadovoljavaju potrebne standarde sa Kosova. Glavni izvozni partneri Kosova su: Albanija, Makedonija i Grčka koji uglavnom uvoze mineralne proizvode, razne metale, kožne proizvode (slika 6), itd.

Rudna bogatstva

Zapad na Kosovu je veoma bogata sa velikom količinom rezerve lignita koji se nalazi u opštini Kline - oko 2 milijarde tona. Pored toga, tu su rezerve lignita u opštini Istok, površine 100 km ², debljine 30-50 metara, i do 230 metara dubine. Rezerve rude boksita se nalaze u opštini Kline - oko 2 miliona tona.

22

3.1.7.2. Putni saobradaj

Putevi na Kosovu su rangirani na magistralne, regionalne puteve i lokalne puteve. Dakle, magistralni su putevi najviše kategorije. Zapravo (prema podacima iz 2004.) njihova dužina iznosi 647 km, od čega je 97% asfaltirano. Regionalni putevi prate sa dužinom od 1278 km (2004.), od čega je oko 76% asfaltirano. Magistralni i regionalni putevi su u nadležnosti Ministarstva za saobradaj i post-telekomunikacije (MTPT)

Lokalni putevi, koji su rangirani kao najniže kategorije puteva iznose oko 6000 km, u u nadležnosti su lokalne samouprave. Nakon rata na Kosovu, mnogo nelegalne izgradnje i veza je urađeno duž magistralnih puteva. Ovaj fenomen se nastavlja i danas i predstavlja ozbiljan problem.

Tabela. Import Kosova u toku perioda 2002-2007

Tako, potencijal za poboljšanje / proširenje tih puteva u bududnosti je ugrožen, nivo bezbednosti i brzina saobradajnog toka je smanjena u velikoj meri na tim magistralnim putevima i to je takođe degradiralo kategoriju ovih puteva. Ranije, je bilo potrebno sat vremena da pređete put (Priština - Ped), danas je potrebno 1 sat i 25 minuta. U bliskoj bududnosti, planira se povezivanje Zapadnog Kosova sa Jadranskom magistralom preko magistrale M9 (Priština - Ped - Kula). Zbog nedostatka železničkog saobradaja, posebno robe teške nosivosti, putevi su pretrpani, a time i oštedeni. 2004. je bilo oko 250.000 vozila na Kosovu. Javni prevoz putnika realizuju privatne prevozne agencije licencirane od strane MTPT.

3.1.7.3. Železnički saobradaj

Nivo razvijenosti železnice na Kosovu je prilično nizak. Činjenica da nova pruga nije izgrađena još od 1963. sama govori za sebe. Pruge, sa izuzetkom onih na nekim železničkim stanicama, uglavnom imale jedan kolosek.

Ove železničke pruge postoje danas (2004.) u Zapadnom Kosovu:

Kosovo Polje – Ped je je sagrađena 1936. dužine81,261 km i dužine 21,511 km na stanicama (slika 6).

Klina - Prizren je izgrađena 1963. dužine 58,435 km i dužine nastanicama 11,420 km. Kao rezultat nedostatka investicija u železnicu njihove države je prilično loš. Maksimalna brzina dozvoljena na nekoliko mesta je 80 kilometara na sat. Održavanje železnice je na veoma niskom nivou.

23

Ona je oštedena od strane neovlašdenih prelaza, nelegalne gradnje u blizini železnice i zbog odlaganje đubreta u njihovoj blizini. Železnički prevoz na Kosovu na vrlo niskom nivou. Kao rezultat toga,imamo posledicu nedovoljno razvijene železničke infrastrukture.

3.1.7.4. Vazduhoplovstvo

Danas postoji civilni aerodrom na Kosovu, u Slatini blizu Prištine, dok u Zapadnom Kosovu, postoji aerodrom u neposrednoj blizini Đakovice koji se koristi za potrebe KFOR-a. Danas, Međunarodni aerodrom u Prištini ima u proseku 20 letova dnevno, a broj letova se stalno povedava. Tokom 2008., po prvi put ikada, ostvaren je i premašen broj od milion putnika. Sve u svemu, bilo je 1.137 miliona civilnih putnika i oko 100 hiljada vojnih lica (sajt Aerodroma Prištine)

Ciljevi MTPT - Razvoj Prištinskog aerodroma u najvedi regionalni aerodrom sa interkontinentalnim avio linijama i razvoj Đakovičkog aerodroma u aerodrom za civilne operacije su ciljevi MTPT (slika 7). Najbliži pristup za prevoz robe za Zapadno Kosovo je carinski terminal putnog saobradaja u Pedi, željezničkog terminala u Kosovo Polje, Prištinskog aerodroma kroz teretni saobradaj, a trenutno pristup preko luke Drač i Šenđin - Autoput Morina-Kukeš -Drač. Izgradnja Jadranske magistrale - Alpe Šenđin - Đakovica, najmanje 34 km puta (Lugina e Drinit Koman - Fierza), od ukupne dužine 150 kilometara puteva je planirano kao alternativa za Zapadno Kosova.

Slika 7 – Vojni aerodrom u Đakovici

Slika 6 – Železnička stanica u Pedi

24

Tabela 6 - Pregled TKP od KRU u 2008.

Komunalne usluge

Usluge vezane za upravljanje snabdevanja vodom pružaju dve regionalne kompanije: KRU “Hidrodrini” (Ped) i KRU”Radoniqi” (Đakovica) Slika 4 pokazuje da KRU”Radoniqi” ima najviši stepen širenja pružanja usluga sa 95% a Hidrodrini sa 64%. Upravljanje otpadnim vodama (kanalizacija) takođe pružaju Radonici (62%) i Hidrodrini (34%) (Slika 8 i Tabela 6).

Slika 8 - % pokrivenosti usluga

U Zapadnom Kosovu upravljanje otpadom vrši KRM “Ambienti” i KRM ”Qabrati” (Đakovica) (slika 9).

Prema podacima ‘godišnjeg izveštaja postignuda KRM-a’, KRM “Qabrati” iz Đakovice ima sledede% pokrivenosti usluga na Kosovu.

Slika 9 - % pokrivenosti usluga KRM “Qabrati” Đakovica je 53% a

KRM”Ambienti” Ped 29%.

25

3.1.7.5. Energija

Kosovu, više od 87% raspoložive električne energije proizvode kapaciteti lokalne termoelektrane (Kosovo A i Kosovo B) u Obilidu kod Prištine. KEK, nacionalna mod proizvodnje i distributivna kompanija izveštava da je nekih 30% gubi u prenosu od kojih su neka 3% pripisuju ‘tehničkim’ razlozima a ostatak krađi. 13% energije na Kosovu se obezbeđuje kroz uvoz uglavnom iz Srbije i Albanije. Skoro svakodnevni ‘prekidi’ se javljaju kao rezultat preopteredenosti, kao i nestanci struje zbog slabog održavanja sistema. Jedine hidroelektrane izvan KEK-a su: Hidroelektrana na Gazivodama / Ujman (2 k 17.5 = 35 MV), kojom upravlja Vodovod (Hidrosistemi Ibar-Lepenac) i hidroelektrane ”Lumëbardhi” sa instaliranim kapacitetom od 8,3 megavata, kojom upravlja privatni investitor. Na Kosovu još uvek postoje neidentifikovani izvori nafte i ne postoji rafinerija za preradu, pa stoga naša zemlja zavisi od uvoza tečnih goriva.

Tabela 7- Totalna Energija u PJ 2003

Nivo učešda BRE u ukupnoj proizvodnji energije: drvna energija doprinosi 8,46%; hidro-električne energija, 0,54%; i solarna energija sa samo 0,04% (tabela 8). Sektor centralnog grejanja (CHS) na Kosovuje relativno nov i ograničen na samo 3 geografse lokacije (Priština, Đakovica, Mitrovica), gde se ispunjava samo 5% zahteva za grejanje na Kosovu. Nepladanje računa za usluge centralnog grejanja je doveo ovo preduzede u vrlo tešku situaciju.

3.1.7.6. Telekomunikacije

Na području zapadnog Kosova deluju slededi licencirani operatori: PTK - Fiksna telefonska mreža (Telekom Kosova), licencirana je 30. jula 2004. i IPKO (licenciran 08. septembra 2006). Tokom 2008., osim PTK, IPKO Telekom je započeo pružanje usluga fiksne telefonske mreže. Internet usluga putem tehnologije ADLS pružaju PTK i privatni operateri, kao što su IPKO i Kujtesa preko kablovskog modema i mreže mobilne tehnologije koje posluju na frekvenciji 2,4 GHz

26

3.1.7.7. Poljoprivreda

Zapadno Kosovo – sa površinom poljoprivrednog zemljišta od 141,287 hektara, je razvijena intenzivna poljoprivredna delatnost, kao što su uzgoj dekorativnog drveda i grmlja, vinogradarstvo i, s druge strane, se razvija stočarstvo, živinarstvo i pčelarstvo. Proces privatizacije je omogudio da se velika površina obradivog zemljišta (uključujudi i poljoprivredno zemljište bivših poljoprivrednih preduzeda i zadruga) prebaci u ruke privatnog sektora (tabela 8).

Tabela 8 – Površine šuma i pašnjaka u ha

Zapadno Kosovo je poznato i razvijeno u ovim sektorima poljoprivrede: uzgoj pastrmke, uzgoj dekorativnog drveda i grmlja, povrtarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo i stočarstvo. Zapravo, Zapadno Kosovo je poznato po proizvodnji pastrmke i njenoj prodaji na celom Kosovu.

Tabela 9 – Korišdenje zemljišta u zapadnom regionu

Takođe postoji veliki potencijal u uzgoju dekorativnog drveda i grmlja koji je u porastu i predstavlja jednog od glavnih snabdevača tržišta Kosova sa jabukama. Postojede vodnjake u Istoku i nove površine u delu Đakovice, Pedi, Dečana i Kline ukazuju da ovaj region razvija ovaj sektor, i zamenjuje izvozne proizvode (Tabela 9 i tabela 10). Vinski podrum ”Ereniku” u Đakovici je u stvari samo aktivni proizvođač vina u zapadnom Kosovu. Sektor stočarstva, uključujudi i prerada mleka, sa jednim od najvedih postrojenja za proizvodnju mleka na Kosovu ”Vita”i preradu mesa od strane nekih malih preduzeda koji imaju veoma dobru reputaciju za kvalitet mesa i mesnih prerađevina.. (Tabela 9)

27

3.1.7.8. Industrija

Prehrambena industrija: Na zapadnom Kosovu, postoji dobra perspektiva, od sada u procesu privatizacije, preduzeda kao što su Pedka pivara, Proizvođači mineralne voda ”Rugova”, ”Peja” (tabela 11), itd, Fabrika semena, ”Trofta”, Živinarska farma”Konsoni”, Fabrika za proizvodnju mleka i vodnih sokova”Vita”, Fabrika za proizvodnju mlečnih proizvoda ”Golaj” glavna su preduzeda na domadem tržištu i solidni izvoznici na regionalnom tržištu susednih zemalja.

Tekstilna industrija: predvođena od strane NMVM u zapadnom Kosovu, počela je da daje prve znake za zamenu uvoznih proizvoda. Građevinska industrija: IMN fabrika građevinskog materijala i crepa, je lider na tržištu Kosova za proizvodnju građevinskih blokova i crepa, za građevinsku industriju. Proizvođači prozora i vrata prave od PVC-a i drveta, zauzimaju značajan deo na sveukupnom tržištu Kosova.

Slika 11 – Pivara “Ped” Ped

28

3.2. Analiza socio-ekonomskih informacija Zapadnog Kosova

1. Strateška pitanja

Profil Strateška pitanja Zapadnog Kosova Komentar

GEOGRAFSKI POLOŽAJ

REGIONA I NJEGOVA

PRIRODNA BOGATSTVA

(3.1.1)

Pejzaž atraktivan za posetioce i osnov za imidž, ali

degradacija životne sredine - uglavnom zbog lošeg

upravljanja otpadom i zagađenja mora se promeniti i

kontrolisati

Geografski položaj nudi potencijal ‘kapije’ za trgovinu sa

susedima

Rudna bogatstva (Lignit i boksit) su neobnovljiva nisu

pod lokalnom kontrolom tako da bi ekploatacija mogla

biti pretnja

Eksploatacija nekih resursa (drveta i rečnog šljunka) se ili

ne kontroliše ili se kontrole zaobilaze pretedi tako

održivosti

Zakonodavstvo za zaštitu prirodnih resursa se ne

primenjuje izvan je lokalne kontrole

Predloženi prostornipristup olakšava razumevanje

problema i podržava kontrolisani i dobro usmereni

razvoj.

Prednost je kvalitet krajolika i prirodnih resursa kako

obnovljivih tako i neobnovljivih

Slabost je nedostatak nekih resursa i nesposobnost

upravljanja drugim dobrima ili nedostatak svesti kod

javnih vlasti i meštana

Prilika leži u podršci EU za održive aktivnosti

Pretnja je nedostatak lokalne kontrole nad

eksploatacijom i zagađenjem

KLIMA (3.1.2) Nijedno strateško pitanje nije identifikovano Treba uzeti u obzir kada se razvijaju detaljne strategije za

poljoprivredu na ograničenja u konkurentnosti u vezi sa

klimom u Zapadnom Kosovu i odnosima sa ograničenim,

ali značajanim lokalnim tržištima

29


DEMOGRAFIJA (3.1.3) MIgracije mladih ljudi iz Zapadnog Kosova

Životni vek manji od proseka EU

Odnosi se na nedostatak posla i mala očekivanja od

posla, ali i na kvalitet života i veza sa porodicom koja je

ved deo dijaspore.

U vezi sa zdravljem - NB Klina posebno nizak eventualno

povezan sa lošim kvalitetom podzemnih voda

STANOVNIŠTVO, LJUDSKI

RESURSI I TRŽIŠTE RADA

(3.1.4)

Nedostatak detaljnih kvantitativnih informacija, ali:

Visoka stopa nezaposlenosti

Neslaganje ponude-potražnje na tržištu rada

Lokalni biroi za zapošljavanje nisu obavešteni i

ovlašdeni na regionalnom nivou

Nacionalni popisa 2011. bi trebalo da poboljša

raspoložive podatke 2012., posebno ako se bude moglo

formatirati tako da se uzmu u obzir istaknuta strateška

pitanja.

Dogovoreni operativni fokus na bavljenje neposrednim

problemima u saradnji sa poslodavcima i potencijalnim

poslodavcima. Usmeravanje nezaposlenih ka

dosptupnim poslovima pružanjem prilagođenih obuka i

podsticanjem poslodavaca da učestvuju u pomaganju

razvoja pitanja snabdevanje tržišta rada kroz rane

intervencije u školama i višem obrazovanju i sl.

OBRAZOVANJE (3.1.5) Obrazovna infrastruktura nije racionalizovana prema

potraživanju

Nastavni plan i program nije u saglasnosti sa

potencijalnim zapošljavanjem i nedostatak usmerenih (

za poslodavce) stručnih obuka

Obrazovanje, uključujudi i visoko obrazovanje uglavnom

dislocirano sa tržišta rada. Ovo se, u izvesnoj meri odnosi

na nedostatak informacija o radnom tržištu uopšte.

Investicija je potrebna za ukupnu obrazovnu

infrastrukturu, ali na osnovu praktičnih pregleda i nekih

30


Percepcija lošeg kvaliteta visokog obrazovanja

realnih analiza potreba, tokom narednih 30 godina.

ZDRAVSTVENE USLUGE

(3.1.6) Nijedno strateško pitanje nije identifikovano Nedostatak strukture - nepostojanje zdravstvenog

osiguranja ili sistema evidencije dovodi do anarhičnog

pristupa i rasipnog korišdenje veoma ograničenih

resursa.

EKONOMIJA I USLOVI ZA

POSLOVANJE (3.1.7) Dostupnost građevinskog zemljišta (Brownfield lokacije)

Nedostatak strateškog razmišljanja i fokusiranja na rast

poslovanja na nacionalnom i pod-nacionalnom nivou

Veoma napredna pPrivatizacija

Poboljšanje imidža Zapadnog Kosova za privlačenje

investitora

Pristup niskobudžetnog finansiranja za razvoj u

poređenju sa susednim zemljama

Mlada i obrazovana radna snaga na raspolaganju

Ekstenzivne zatvorene lokacije i objekti dostupni za

reciklažu

Posleratne intervencije su uglavnom bile hitne pomodi, a

ne usmerene ili strateške prirode,i nastaje zavisnost od

grantova

Proces privatizacije može sprečiti pre nego podstadi

investicije a ponekad kao da je obedano odugovlačenje

investicije.

Opšti imidž Kosova je slabo međunarodni jer se obično

povezuje sa ratom i etničkim čišdenjem.

Nedostatak podataka u vezi sa radnom snagom znači da

je mnogo ljudi prestručno za pozicije koje pokrivaju

31

2. Prednosti, slabosti, mogudnosti i pretnje

Prednosti – GEOGRAFSKI POLOŽAJ REGIONA I PRIRODNA BOGATSTVA uključujudi KLIMU

Strateško pitanje Podupirudi dokazi Implikacije strategije / strateške težine

S1 Velika privlačnost prirodne sredine Planinski tereni i razvijeno podnožje Osnova za poboljšanje imidža i atrakcija za posetioce

S2 Spoljna povezanost Geografski položaj sa kopnenim granicama i vezama sa Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom

Položaj ‘kapije’ uključuje veze ka Makedoniji preko Prizrena – projekti za prekograničnu saradnju za povedanje trgovine i razvoj zajedničkih interesa (turizam, itd.)

S 3 Dostupnost građevinskog zemljišta Obilna industrijska infrastruktura je bogata za dalji razvoj u kontrolisanoj Zoni razvoja

Omogudava kontrolisani prostorni pristup koji je srce Vizije Zapadnog Kosova koji treba da se implementira

S4 Izdašno snabdevanje čistom vodom i vazduhom za kvalitetan život I zdravo stanovništvo

Kvalitet vode testiran od strane Pedkog Instituta - Kvalitet vazduha nekvantifikovan-bez nadgledanja. Nema zagađenja vazduha ili vode, za koje se zna, osim u Klini (prirodni kontaminanati)

Kvantifikacija jepredložena da se pokažu posetiocima i investitorima prednosti Zapadnog Kosova

S5 Obnovljivi prirodni resursi za kontrolisanu eksploataciju

Drvo, voda (hidroenergija i navodnjavanje) Osnov za kontrolisanu seču drva za drvnu industriju i ekološku hidroenergiju. Naročito je velika potražnja za energijom na Kosovu

32

Prednosti – DEMOGRAFIJA, STANOVNIŠTVO, LJUDSKI RESURSI I TRŽIŠTE RADA


S6 Kosovo ima ‘mlad’ demografski profil 50% stanovništva je mlađe od 25 godina a 37% od 14 godina

Od mlade i relativne dobro obrazovane radne snage se može očekivati da bude prilično prilagodljiva i atraktivna za investitore.

Prednosti – OBRAZOVANJE I ZDRAVSTVO


S7 Osnovno i srednje obrazovanje ima dobar standard

Dobra osnova za razvoj ponude radne snage sa poboljšanim usmerenim obrazovanjem i

zdravstvom

Prednosti – EKONOMIJA I USLOVI POSLOVANJA


S8 Mlada i dobro obrazovana raspoloživa radna snaga

Opštinski podaci za obrazovanje

GAP Institut

Mlada i motivisana tradna snaga je atraktivna za investitore

S9 Privatizacija dobro unapređena

Publikacija “Privatizacija I post privatizacija na Kosovu" Forum 2015., sep.2008.

Čvrsta industrijska infrastruktura, visoko-kvalitetno poljoprivredno zemljište i mlada i dobro obrazovana radna snaga

33

Slabosti - GEOGRAFSKI POLOŽAJ REGIONA I PRIRODNA BOGATSTVA uključujudi KLIMU


W1 Velika privlačnost prirodne sredine Degradacija životne sredine“Stanje životne sredine” MESP str.55

Stvarno stanje životne sredine de okrenuti privlačnost prirodne sredine ka slabostima za ekonomski razvoj

W2 Spoljna povezanost SPor proces prekogranične saradnje Ilegalna trgovina slabi Region u ekonomskom razvoju

W3 Dostupnost građevinskog zemljišta Korišdenje zemljišta nepoštujudi zakon, promena korišdenja zemljišta

Nastavak građenja bez odgovarajudeg planiranja de blokirati pristupnost, i u isto vreme de blokirati razvoj regiona

W4 Izdašno snabdevanje čistom vodom i vazduhom za kvalitetan život i zdravo stanovništvo

Problemi u Klini (prirodni kontaminati)

Degradacija životne sredine“Stanje životne sredine” MESP str.55

Regulisanje životne sredine u Zapadnom regionu

se smatra slabim sa ograničenom atrakcijom za

poslovni razvoj koji vidi sivu ekonomiju kao

pretnju

W5 Obnovljivi prirodni resursi za kontrolisanu eksploataciju

Ilegalna seča drva je uobičajena

W 6 Rasploživa rudna bogatstva Vađenje šljunka nije dobro kontrolisano

34

Slabosti – DEMOGRAFIJA, STANOVNIŠTVO, LJUDSKI RESURSI I TRŽIŠTE RADA


W7 Migracije mladih ljudi sa zapadnog Kosova

Demografska statistika

TV i novinski intervjui sa mldaim generacijama

Nedostatak vizije od strane vlasti je smanjio poverenje mladih ljudi u njihovu bududnost na Kosovu

W8 Životni vek kradi od proseka EU Zavod za statistiku 2004., str. 48 Nedostatak instrumenta za pradenje i kontrolu kvaliteta zdravlja ostavlja implikaciju lošeg zdravstvenog stanja za radnu snagu – neatraktivno za za poslodavce

W9 Visok nivo nezaposlenosti

Opštinski statistički podaci

GAP Instituta

Teret javne vlasti i nedostatak podataka znači da je teško upravljati problemom

W10 Neslaganje ponude-potražnje na tržištu rada Opštinski statistički podaci

GAP Instituta

Fokus na sektore koji nemaju bududnost na Kosovu slabi ograničene resurse i sprečava ulaganja u razvojnim oblastima. Nedostatak realnih podataka čini pravilno upravljanje teškim

W11 Lokalni biroi za zapošljavanje nisu obavešteni i ovlašdeni na regionalnom nivou

Intervjui sa random snagom

TV i novine

Ova usluga trenutno ne opravdava njihovo osnivanje i tako gubi kredibilitet kod osoba koje traže posao - treba da se osnaži i preusmeri

35

Slabosti – OBRAZOVANJE I ZDRAVSTVO


W12 Obrazovna infrastruktura nije

racionalizovana prema potraživanju

Mnoge srednje škole u zapadnom regionu imaju do 50 učenika u odelenju

Mnoge investicije u izgradnju škola u oblastima u kojim nije velika koncentracija stanovništva

W13 Nastavni plan i program nije u saglasnosti sa potencijalnim zapošljavanjem i nedostatak usmerenih ( za poslodavce) stručnih obuka

Opštinska statistika o zaposlenosti

GAP Institut

Fokus na sektore koji nemaju bududnost na Kosovu smanjuje resurse

W14 Neadekvatno obezbeđivanje objekata za više obrazovanje

Samo dva fakulteta u regionu (Učiteljski u Đakovici i za biznis u Pedi)

Kretanje mldog stanovništva ka Prištini ili drugim obrazovnim centrima u susednim zemljama

36

Slabosti – EKONOMIJA I USLOVI POSLOVANJA


W15 Poboljšanje imidža Zapadnog Kosova kako bi

se privukli investitori

Bez, ili veoma slabe aktivnosti na terenu

Činjenično stanje

Terenske posete

Niska stopa međunarodnih investicija u Kosovo

W16 Strateško razmišljanje i fokus na rast

poslovanja na nacionalnom i pod-nacionalnom

nivou

Balans ekonomskog stanja izvoza sa uvozom Izgradnja benzinskih pumpi (37km = 40 benzinskih pumpi), hotela u svakom selu, itd.

W17 Pristup nisko-budžetnom finansiranju za

razvoj u poređenju sa susednim zemljama

Glavne banke na Kosovu, prosek više od 2 % kamatne stope (Procredit Banka, Raiffeisen Banka)

Trenutne kamatne stope banaka na Kosovu više doprinose gušenju razvoj nego privrednom rastu

W18 Mlada i dobro obrazovana raspoloživa radna snaga

Statistike zaposlenosti u Zapdnom Ksovu Predstavljene u % (Opštine i GAP Institut)

Ako nema šanse za rad, prednosti se mogu preokrenuti u slabosti i pretnju za zapadniregionu

W19 Privatizacija

Mnoga privatizovana preduzeda nisu aktivirana


Radna snaga angažovana u bivšim državnim preduzedima nije našla posao na tržištu rada, privatizacioni fond je blokiran.

37

Mogudnosti - GEOGRAFSKI POLOŽAJ REGIONA I PRIRODNA BOGATSTVA uključujudi KLIMU


O1 Velika privlačnost prirodne sredine Planinski tereni i razvijeno podnožje Leži u podršci EU za održivu aktivnost

O2 Spoljna povezanost Geografski položaj sa kopnenim granicama i vezama sa Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom

Prekogranična saradnja ima tradiciju sa BJ republikama i sa Albanijom

O3 Dostupnost građevinskog zemljišta Obilna industrijska infrastruktura je bogata za dalji razvoj u kontrolisanoj Zoni razvoja

Omogudava kontrolisani prostorni pristup koji je srce Vizije Zapadnog Kosova koji treba da se implementira

O4 Izdašno snabdevanje čistom vodom i vazduhom za kvalitetan život I zdravo stanovništvo


Kvantifikacija jepredložena da se pokažu posetiocima i investitorima prednosti Zapadnog Kosova

O5 Obnovljivi prirodni resursi za kontrolisanu eksploataciju

Drvo, voda (hidroenergija i navodnjavanje) Osnov za kontrolisanu seču drva za drvnu industriju i ekološku hidroenergiju. Naročito je velika potražnja za energijom na Kosovu

O 6 Rasploživa rudna bogatstva Reserve boksita, ligita I hroma; Pesak i šljunak iz reka za izgradnju

Ako bududom eksploatacijom bude pažljivo upravljano moglo bi se stvoriti bogatstvo i zaposlenost.

38

Mogudnosti – DEMOGRAFIJA, STANOVNIŠTVO, LJUDSKI RESURSI I TRŽIŠTE RADA


O7 Migracije mladih ljudi sa zapadnog Kosova


TV i novinski intervjui sa mladim generacijama

Potencijal za ohrabrivanje mladih ljudi da ostanu ukoliko se stvore mogudnosti za zapošljavanje

O8 Neslaganje ponude-potražnje na tržištu rada Opštinski statistički podaci

GAP Instituta

Prilika da se popravi nesklad između vremena I sigurnosti za vedi deo posla za one koji napuštaju obrazovanje.

O9 Lokalni biroi za zapošljavanje nisu obavešteni i ovlašdeni na regionalnom nivou



Dalji razvoj lokalnih biroa za zapošljavanje ima efikasnu ulogu u upravljanju stanja na tržištu rada

39

Mogudnosti – OBRAZOVANJE I ZDRAVSTVO


O10 Obrazovna infrastruktura nije racionalizovana

prema potraživanju


Poslovno-usmereno obrazovanje treba da omogudi ispravku i obrazovni sistem u skladu sa potražnjom

O11 Nastavni plan i program nije u saglasnosti sa potencijalnim zapošljavanjem i nedostatak usmerenih ( za poslodavce) stručnih obuka


GAP Institut

Nastavni plan i program se može usaglasiti uz pomod poslodavaca

O12 Neadekvatno obezbeđivanje objekata za više obrazovanje


Postojedi objekti se mogu razvijati u sredini u skladu sa potražnjom i uskladiti sa bududim potrebama, ukoliko budu dostupne tačne informacije

40

Mogudnosti – EKONOMIJA I USLOVI POSLOVANJA


O13 Poboljšanje imidža Zapadnog Kosova kako bi



Činjenično stanje

Terenske posete

Proaktivan stav javnih vlasti za stvaranje uslova za strukturisani i održiv rast poslovanja de poslati jasnu poruku potencijalnim investitorima

O14 Strateško razmišljanje i fokus na rast


nivou

Balans ekonomskog stanja izvoza sa uvozom Staretgija Zapadnog Kosova de pokazati jasno strateško razmišljanje

O15 Pristup nisko-budžetnom finansiranju za

razvoj u poređenju sa susednim zemljama


Nisko-budžetno finansiranje bi trebalo da bude dostupno sektorima gde je jasno pokazan potencijal za rast

O16 Mlada i dobro obrazovana raspoloživa radna snaga

Opštinski podaci za obrazovanje GAP Institut

Važna platforma za promene u delu snabdevanja tržišta rada

O17 Privatizacija



Mogudnosti za investiranje

41

Pretnje - GEOGRAFSKI POLOŽAJ REGIONA I PRIRODNA BOGATSTVA uključujudi KLIMU


T1 Spoljna povezanost Geografski položaj sa kopnenim granicama i vezama sa Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom

Mogudnost ilegalnog uvoza odsvuda naročito iz Srbije

T2 Dostupnost građevinskog zemljišta Obilna industrijska infrastruktura je bogata za dalji razvoj u kontrolisanoj Zoni razvoja

Nekontrolisani razvoj neprikladnog zemljišta de naškoditi razvojnom potencijalu

T3 Izdašno snabdevanje čistom vodom i vazduhom za kvalitetan život I zdravo stanovništvo


Postojede čiste zalihe treba da se održavaju i da se upravlja zagađenjem na odgovarajudi način kako bi se održala reputacija Kosova

T4 Obnovljivi prirodni resursi za kontrolisanu eksploataciju

Drvo, voda (hidroenergija i navodnjavanje) Ako lokalno redovno pradenje i mere nisu na mestu, onda preti nenadoknadivo oštedenje šumskih i vodnih resursa

T5 Rasploživa rudna bogatstva Reserve boksita, ligita I hroma; Pesak I šljunak iz reka za izgradnju

Licence za rudnu eksploataciju se dodeljuju centralno i ne prate se i dobro ne kontrolišu. Treba stvoriti malo pritisak kako bi se osigurala pravilna kontrola.

42

Pretnje – DEMOGRAFIJA, STANOVNIŠTVO, LJUDSKI RESURSI I TRŽIŠTE RADA


T6 Migracije mladih ljudi sa zapadnog Kosova



Potencijalni gubitak znanja i veština iz zapadnog Kosova (odliv mozgova?)

T7 Životni vek kradi od proseka EU Statistika Ovo ima implikacije troškova za državu i za poslodavce. Takođe baca sumnju na pitanje kvaliteta života za investiture.

Pretnje – OBRAZOVANJE I ZDRAVSTVO


T8 Obrazovna infrastruktura nije racionalizovana

prema potraživanju


Mlada radna snaga slabo pripremljena.

T9 Nastavni plan i program nije u saglasnosti sa potencijalnim zapošljavanjem i nedostatak usmerenih ( za poslodavce) stručnih obuka


GAP Institut

Snabdevanje radne snage de nastaviti da se razmimoilazili sa potražnjom ukoliko se nešto ne preduzme da se popravi disbalans

T10 Neadekvatno obezbeđivanje objekata za više obrazovanje


Gubitak znanja i veština radne snage u regionu

43

Pretnje – EKONOMIJA I USLOVI POSLOVANJA


T11 Poboljšanje imidža Zapadnog Kosova kako bi



Činjenično stanje

Terenske posete

Poboljšanje imidža za investitore je od vitalnog značaja ukoliko ih treba privudi regionu.

S2 Strateško razmišljanje i fokus na rast


nivou

Balans ekonomskog stanja izvoza sa uvozom Strategija Zapadnog Kosova je zasnovana na menjanju razmišljanja od onoga šta treba da se radi prema onome zbog čega treba to da se radi i šta se može postidi.

S3Pristup nisko-budžetnom finansiranju za razvoj

u poređenju sa susednim zemljama


Obeshrabruje razvoj poslovanja. Potrebna je veda podrška mehanizama finansiranja suViše podršku finansijske mehanizme potrebne da bi se ovo prevazišlo ovaj ali na osnovu usmerenog realnog potencijalnog razvoja a ne na ‘besplatno za sve’osnovi

S4 Mlada i dobro obrazovana raspoloživa radna snaga

Statistike zaposlenosti u Zapdnom Ksovu Predstavljene u % (Opštine i GAP Institut)

Ovo važno sredstvo de biti izgubljeno ako se ne nađe odgovarajude zapošljavanje ili se ne da indikacija za promene

S5 Privatizacija dobro unapređena



Uspešne priče privatizacije treba da budu promovisane da bi se prevazišle negativne poruke

44

4. Strategija za odrzivi ekonomski rast Zapadnog Kosova

4.1. Uvod

Uprkos nedostatku cvrstih statističkih podataka i informacija o trendovima dostupnih ARR Zapadu i njenim partnerima, veoma kratkom vremenskom roku za izradu ove strategije, nastala je jasna vizija i nacrt plana. Ona obuhvata svih šest opština (od severa ka jugu) Istok, Klinu, Ped, Dečane, Junik i Đakovicu koje definišu zapadnu ekonomsku zonu Kosova,

Analiza regionalnog profila uz informacije (regionalna inteligencija) sakupljene preko regionalnih radnih grupa je omogudila razvoj dokumenta zasnovanog na zajedničkim ciljevima izvedenim iz prethodnog značajanog inputa u šest Opštinskih planova, kao i iz regionalnog profila.

Pratedi smernice Regionalne politike EU regionalni akteri nisu bili samo posmatrači ovog procesa, vec aktivni učesnici. “Jednake mogudnosti za sve” i “Održivost životne sredine” su integrisani u ceo proces.

Vodilo se računa da se obezbedi transparentnost i da se naglasi da je ovo bio proces tranzicije neophodan za vodjenje Razvoja Zapadnog Kosova do onog trenutka kada se suštinsko nacionalno i sub-nacionalno planiranje i programiranje moglo postidi sa okvirnim vođstvom centralne vlasti. Od ARR je trazeno da razvije strategiju do juna 2010. i da je dopuni sa “Akcionim planom” do kraja 2010. Iz

tog razloga je strategija je nastavljena uz dodatni korak identifikacije “Oblasti u kojima su potrebne intervencije” ili “Mere”;

U prvom stepenu ključni zadatak je bio da se podstaknu akteri da misle na više analitički način i da predju sa pristupa “šoping liste” na njihove potrebe i da usvoje razumnije razmišljanje uzimajudi u obzir ne ono što im je potrebno / pozeljno da rade, vec zašto im je to potrebno. ARR tim se, uz pomod i podršku, pokazao kao vrlo efikasan kroz mnoge sastanke sa partnerstvima, i još važnije da je to uradjeno u kooperativnom a ne kontrolisnom stilu dajuci vlasništvo nad proizvodom Zapadnom Kosovu.

Fokus je na transparentnom i partnerskom pristupu koji je omogudio realizaciju ovog dokumenta uz punu podršku aktera iz regiona, Glavne partnerske radne grupe (GPRG), Tematske radne grupe (TRG) i Regionalnog foruma koji obuhvata svih šest opština.

Rad na razvoju i jačanju partnerstva za njegovu ulogu se nastavlja i dalje, i podupirade sav bududi rad kako se Kosovo bude razvijalo.

4.2. Vizija Zapadnog Kosova

Rad sa akterima Zapadnog Kosova i gledanje na socijalno-ekonomski profil ove oblasti i ciljeva opštinskih planova dovelo je do razvoja zajedničke vizije zasnovane na prirodnim krajolicima i njegovom polozaju kapije kao svojih glavnih prednosti i kao sredstava koji treba da budu zaštidene ali I iskorisceni.

45

Geografska i ekološka priroda ovih sredstava dovela je do prostorno-orijentisanog pristupa za bududi razvoj i fokusiranje na ponovnu upotrebu i reciklažu, kao metodologiju za održivu bududnost.

Vizija je Zapadno Kosovo kao mesto za život, rad, opustanje i ulaganje za bududnost na osnovu:

1. Kontrolisani i odgovarajudi razvoj u tri zone, Planinsku, Zonu

razvoja (klastera na osnovu regionalnog saobradajnog koridora

Istok-Đakovica) i Poljoprivrednu zonu

2. Kružna regionalna saobradajnica se zasniva uglavnom na

vezama obnovljene postojede železnice i “ kapije” sa Klinom /

Medjunarodnim aerodromom i Prištinom; Prizren/Albanija;

Junik-Djakovica/Albanija; Dečani / Albanija / Crna Gora; Ped /

Crna Gora; i Istok/ Mitrovica / Srbija.

3. Visoki ‘Kvalitet zivota’ za svoje zitelje

4.3. Pregled Strategije

Zapadno Kosovo je prepoznalo potrebu za ugradnjom odrzivog koncepta Jednake mogudnosti za sve i Obezbeđivanje održive životne sredine u svim aktivnostima obnove. Vodilo se racuna da su ovi osnovni principi ugradjeni u pristup Zapadnog Kosova navedenog u nastavku.

Kao i kod svake razvojne privrede, glavni strateško poverenje leži u rukama javnog sektora za stvaranje uslova koji de podstadi i omoguditi stvaranje bogatstva i stvaranje novih radnih mesta

Ovo de biti zajedničko za sve ekonomske zone na Kosovu, ali pristup koji je usvojilo Zapadno Kosovo je prepoznajvanje značaja životne sredine i prirodnih pejzaža po svom imidžu u očima svojih stanovnika, posetilaca i investitora.

Strategija koja je usvojena pokušava da usmeri razvoj na takav način da se minimizira ili da se čak okrene ekološka šteta koju

46

kontroliše prostorni pristup u velikoj meri, i zasniva se na postojedoj infrastrukturi i saobracajnim koridorima i polozajem “kapije” koji Zapadno Kosovo ima u odnosu na Albaniju, Crnu Goru i Srbiju. Ovo nede ograničiti razvojne potencijale, ali ce maksimalno iskoristiti prirodne resurse.

Osim toga postoji jasno priznanje da cela oblast treba da postavi pitanje upravljanja otpadom i da je koriscenje “ekološke deponije” nudi samo privremeno i nezadovoljavajude rešenje. Potreban je proaktivniji i koordinirasani pristup sa fokusom na komercijalnu reciklažu (javno-privatna partnerstva) uključujudi otpad u energetske inicijative.

Paralelno sa stvaranjem uslova za ekonomski rast i poboljšanje imidza Zapadnog Kosova, postojeda preduzeca treba da bude konkurentnija i ohrabrena da traže da dodatne vrednosti za svoje proizvode. U Zapadnom Kosovu agro-biznis je veliki ekonomski centar. Ovaj uspeh je zasnovan na korisnim lokalnim uslovima i dugoj tradiciji uzgoja kvalitetnih proizvoda, ali mnogo treba da se uradi u međunarodnom kontekstu da bi se ovaj sektor preselio u 21. vek i da bi mu se omogudilo da se takmiči sa uvozom u pogledu kvaliteta i cene. Turizam zasnovan na pejzažu i kulturi, takođe postoji i ima potencijal za razvoj, ali je ograničena zbog nedostatka ulaganja u kvalitet i stanje životne sredine (i fizičko i izgrađeno). Oba ova poslovna sektora su suzdrzana od toga da budu zaista konkurentna na tržištu međunarodnim imidžom Kosova i nedostatkom ulaganja u diversifikaciju i razvoj dodatne vrednosti.

Ovi sektori su izabrani od strane aktera sa posebnim fokusom; ali je važno da se prepozna da podrska treba da bude koncentrisana samo u onim oblastima gde je potencijal za rast stvaran u kontekstu širem od Kosova i da je potrebno više istraživanja, i pilot-projekti de

igrati važnu ulogu kroz predloženi srednjoročni pregled na kraju 2012.

U sektoru agro-biznisa morade se fokusirati vise na kvalitet, produktivnost, diversifikaciju, preradu, marketing, itd, nego na jednostavno povedanje proizvodnje. Ograničena lokalna tržišta se moraju pažljivo istražiti u cilju održavanja održivosti.

Razvoj turizma treba da ide u korak sa razvojem lokalnih resursa i tako, u prvom stepenu, treba da se usredsredi na male zapremine i visoko prinosne inicijative, odnosno broj spoljnih posetilaca i nodenja nego na rekreativne dnevne izlete.

Izvan ova dva poslovna sektora postoji tredi sektor koji Zapadno Kosovo treba da podstakne ne na osnovu postojede poslovne baze vec na identifikovanom jazu i lokalnim potrebama.

Akteri priznaju da je podsticanje unutrasnjih investicija vitalni deo svake strategije razvoja. Resursi su ograničeni i tako ce biti potrebno fokusirati se na marketinga Zapadnog Kosova kao investicione mogudnosti. Socio-ekonomski profil postavlja ukupan ton i pravac vizije za Zapadno Kosovo i to pokazuje da investicije treba da budu koncentrisane što je više mogude na podsticanje životne sredine poslovnog sektora, ne samo na kreiranje bogatog zapošljavanja, ved da pomogne opstinama Zapadnog Kosova da ostvare svoje ciljeve stvaranja mesta gde de svi želeti da žive, rade, opustaju se i ulazu za bududnost. Ovo je u potpunosti komplementarno sa opstom vizijom i razvojem “konkurentnih” sektora.

Tredi strateški cilj se fokusira na ljude u Zapadnom Kosovu, njegov “Ljudski capital”. Ovo je oblast u kojoj cvrsti dokazi nažalost nedostaju, ali gde postoji vise neformalnih (i verovatno netačnih)

47

informacija. Moze biti da ce se nakon Nacionalnog popisa 2011. pojaviti bolji okvir.

U Održivom regionalnom razvoju se radi o ljudima, ne samo o radnoj snazi ili saradnicima, ali i kao osnovnom primaocu koristi aktivnosti obnove. U svakom pravom smislu te reči narod Zapadnog Kosova treba da bude korisnik.

Strategija nastoji da postavi pitanje na dva nivoa,

a. Na strani potražnje na tržištu rada - za očuvanje i stvaranje zaposlenosti podstičudi održivi rast u dva postojeda sektora i podsticuci unutrasnje investicije za razvoj tredeg, zaštitu životne sredine. Za ova tri sektora predloženo je da se podrži prilagođena obuka (specifična obuka za posao) po mogudstvu na osnovu principa “učenja kroz rad” kako bi se obezbedilo da se ovi sektori razvijaju brzo, bez ograničenja ljudske radne snage.

b. Na strani ponude ovih sektora de biti podržan razvoj dugoročnih programa obuke i rada sa obrazovnim institucijama kako bi se obezbedilo da se stručno obucavanje smatra kao povoljna prilika kod mladih ljudi. Pored toga trebalo bi da postoji opsta revizija i analiza radne snage Zapadnog Kosova da se identifikuju nezaposleni kao sredstvo za potencijalne poslodavce.

4.4. Strateski prioriteti Zapadnog Kosova

Strateski prioriteti za Zapadno Kosovo se mogu sazeti na sledeci nacin:

1. Stvoriti uslove za održivi ekonomski rast u Zapadnom Kosovu, obezbeđivanjem i poboljšanjem njegovog okruženja, poboljšanjem njegovog imidza i maksimiziranjem koristi od prirodnih pejzaža i resursa za ljude u regionu i investitore.

2. Stvoriti bogatstvo i zaposlenost u Zapadnom Kosovu podržavanjem povedanja konkurentnosti u postojedim sektorima sa potencijalom za održivi rast i podsticanjem domacih investicija u industriju sa potencijalom da se pomogne održiva obnova regiona.

3. Stvoriti upotrebljive kadrove u Zapadnom Kosovu menjajuci stranu ponude na tržištu rada, radeci sa poslodavcima i obrazovnim institucijama i podrzavajuci ciljane obuke za radna mesta (prilagođena obuka).

4.5. Operativni prioriteti Zapadnog Kosova

Dva prioriteta za Zapadno Kosovo upucuju vise na operativne nego na strateske ciljeve. Oni su osmišljeni da omogude efikasnije sprovođenje i sažeti su na slededi način:

4. Razvoj zajednice – Takođe sa namerom da odgovori na tri strateška prioriteta koja su opisana ranije ali sa stanovišta više usmerenog na specifične lokalne potrebe, koje obično nisu vidljive ili merljive na nacionalnom ili pod-nacionalnom nivou. Ove intervencije bi trebalo generalno da imaju relativno niske cene, ali imaju visok VFM gde uspeju. Oni bi se očekivalo da bude vedi rizik, ali imaju neposredan i vidljiv efekat i često mogu da deluju kao

48

“pilot projekti”. Iako su podjednako primenljive u gradskim i u seoskim zajednicama, ili čak u “zajednicama od zajedničkog interesa” postoji nada da de to ohrabriti pristup “LEADER”mini-program.

5. Tehnička podrška - specifična podrška za administraciju i razvoj procesa planiranja kroz Tehničku pomod (EURED i

mogudi naslednici) i Operativne grantove RDA da nastavi da razvija partnerstvo, identifikuje indikatore, i prikupi relevantne podatke za pregled i ažuriranje strategije u naredne tri godine.

4.6. Zakljucak

Strategija razvoja Zapadnog Kosova zasnovana je na jasnom i zajedničkom vizijom za bududnost koja je razvijena kroz partnerski inkluzivan i transparentan pristup. Ona prepoznaje nacionalnu ulogu u razvoju i potrebu da se počne sprovođenje ideja u najkradem mogudem roku.

Iz tog razloga ovaj dokument, takođe počinje da se razmotri fokus potreban za sprovodjenje identifikovanih promena u razvoju. Akteri su učestvovali u ovome i razumeli da de druga faza ovog procesa trebati da bude završena do kraja 2010.

Oblasti u kojima su potrebne intervencije (mere) su identifikovane, ali samo u strukturi. One su navedene u primerima projekata u “Listi prioriteta” koja čini završni deo ovog dela.

Detaljna “Lista Mera “ de činiti jezgro Implementacionog plana koji de biti razvijen do kraja 2010.

49

5. Prioriteti za Zapadno Kosovo od 2011. do 2013.

5.1. Pregled

5.1.1. Stvoriti uslove za održivi ekonomski rast u Zapadnom Kosovu, obezbeđivanjem i poboljšanjem njegovog okruženja, poboljšanjem njegovog imidza i maksimiziranjem koristi od prirodnih pejzaža i resursa za ljude u regionu i investitore.

Podržavanje razvoja ekološkog pristupa za upravljanje otpadom i pružanje komunalnih usluga

Zaštita i revitalizacija pejzaža, baštine i prirodne i izgradjene zivotne sredine Zapadnog Kosova

Fokusiranje na prostorni razvoj kako bi se povedalo unapređenje i korišdenje postojede infrastrukture i na obezbedjivanje socijalne odrzivosti i odrzivosti životne sredine

5.1.2. Stvoriti bogatstvo i zaposlenost u Zapadnom Kosovu podržavanjem povedanja konkurentnosti u postojedim sektorima sa potencijalom za održivi rast i podsticanjem domacih investicija u industriju sa potencijalom da se pomogne održiva obnova regiona.

Povedanje konkurentnosti u postojedem razvoju sektora uključujudi i agro-biznis i turizam

Podrška domacih investicija u Ključne razvojne sektore Zapadnog Kosova, a posebno u ekoloska preduzeca i prateci lanac snabdevanja za podsticanje reciklaže, otpada za proizvodnju energije i obnovljivih izvora energije.

5.1.3. Stvoriti upotrebljive kadrove u Zapadnom Kosovu menjajuci ponudu na tržištu rada, radeci sa poslodavcima i obrazovnim institucijama i podrzavajuci ciljane obuke za radna mesta (prilagođena obuka).

Rad sa poslodavcima i obrazovnim institucijama na uticanju na snabdevanje trzista rada sa sposobnostima

Rad sa poslodavcima i potencijalnim poslodavcima i investitorima na definisanju potražnje u razvoju za veštinama i na upucivanju da je potražnja iz postojede radne snage kroz obuku i prekvalifikaciju za određene poslove.

50

5.1.4. Razvoj zajednice – Takođe sa namerom da odgovori na tri

strateška prioriteta koja su opisana ranije ali sa stanovišta više usmerenog na specifične lokalne potrebe. Iako su podjednako primenljive u gradskim i u seoskim zajednicama, ili čak u “zajednicama od zajedničkog interesa” postoji nada da de to ohrabriti pristup “LEADER”mini-program.

Podrzavanje projekata za razvoj zajednice i mikro-projekata koji se bave specifičnim socio-ekonomskim problemima koji nastoje da unaprede kvalitet života i / ili stvore uslove za zaposlenje ili mogudnosti za obuku u okviru te zajednice.

Podrška razvoju i implementaciji LEADER mini-programa ili projektnih “paketa” koji se bavi fokusiranim društveno-ekonomskim problemima

5.1.5. Tehnička podrška - specifična podrška za administraciju i razvoj procesa planiranja kroz Tehničku pomod (EURED i mogudi naslednici) i Operativne grantove ARR da nastavi da razvija partnerstvo, identifikuje indikatore, i prikupi relevantne podatke za pregled i ažuriranje strategije u naredne tri godine.

Nastavak izgradnje kapaciteta RDA tima i drugih aktera iz Zapadnog Kosovu

Nastavak razvoja i jačanja partnerstva Zapadnog Kosova i u širinu i dubinu sa posebnim osvrtom na strukturu da postane samoodrživa u bududnosti sa

održivim “Horizontalnim Temama” i priznatim kao motor razvoja.

Razvoj i definisanje socio-ekonomskog profila Zapadnog Kosova kroz:

o Niz studija i razvoj usmerenih strategija u specifičnim oblastima za identifikovanje pokazatelja i polaznih osnova za budude planiranje

o Pažljivo pradenje napredovanja projekta i rezultata za podršku razvoja okvira efikasne procene okvir za budude planove

51

52

5.2. Lista – Prioritet 1 Stvaranje uslova za odrzivi ekonomski rast

Obrazlozenje:

Nerazvijena ili oštedena privreda se može poboljšati samo ako postoje osnovni uslovi za ekonomski rast. Fundamentalna uloga javnog sektora, kako nacionalnog tako i lokalnog je da se osigura da su uslovi takvi da postojeda preduzeda mogu napredovati i da se mogu privuci dodatna ulaganja za stvaranje bogatstva i dodatnog zapošljavanja.

Ova strategija je identifikovala ključne oblasti za javni sektor Zapadnog Kosova da se fokusira na priblzavanje ka ovim ciljevima na pragmatičan način, a da se ne izgubi iz vida opsta vizija za region koju su razvili akteri. Ovo je postignuto razmatrajuci neposredne probleme i shvatajuci to kao pripremnu vežbu za dublji razvoj u bududnosti

Pristup:

Zapadno Kosovo de fokusirati svoj razvoj obezbedjivanjem i poboljšanjem njegovog okruženja, poboljšanjem imidza i maksimiziranjem koristi od prirodnih pejzaža i resursa za ljude u regionu i investitore. Prvobitno de nastojati da poboljša i vrati u efikasno korišdenje postojede infrastrukture, a ne da investira u nove dok potrebe ne posatnu jasnije. Naročito železnica nudi više mogudnosti nego drumski saobradaj i održivija je u smislu životne sredine. Pored toga, nudi važnu “kapiju” na putu za glavni grad Prištinu i, potencijalno na Međunarodni aerodrom kom trenutno nedostaju veze javnog prevoza.

Đakovica ima dovoljno viška građevinskog zemljišta i zgrada za upravljanje bilo kakvom neposrednom ekspanzijom i predloženo je da se počne što je pre mogude sa razvojem plana regionalnog ekoloskog saobradaja i pregleda postojedih studija izvodljivosti za povezivanje Đakovice sa železničkom prugom Klina-Prizren i sprovedjenjem u najmanju ruku preliminarnom studijom izvodljivosti na koridoru od Istoka do Đakovice. Zapadno Kosova de morati da počne razgovore sa Ministarstvo Administracije Lokalne Samouprave (MALS) i Ministarstvom za životnu Sredinu i Prostorno Planiranje (MSPP) kako bi imalo prostorni koncept razvoja usvojen na nacionalnom nivou.

Efektivna i komercijalno isplativo upravljanje otpadom ce biti potrebno za obezbedjivanje bududeg razvoja Zapadnog Kosova. U prvom mahu treba brzo staviti na mesto neki sistem za čišdenje i skladištenje, ako se nastavi sa imidzom/ promocijom. Regionalni Centar za životnu Sredinu(REC) (Budimpešta) ved posluje u Pedi, Đakovici i Klini i u toku su razgovori sa njima da se angažuju na nivou svih šest opština.

Predlozene Oblasti u kojima su potrebne intervencije 2011. – 2013.

A. Podržavanje razvoja ekološkog pristupa za upravljanje otpadom i pružanje komunalnih usluga

53

Primeri projekata:

Smanjenje koriscenja deponija:

1. Razvojem opštinskih transfer (pretovarnih) stanica za ručno sortiranje i skladištenje / reciklažu čvrstog otpada

2. Obezbedjivanjem kontejnera za reciklažu otpada za sortirranje “na izvoru” kucnog i komercijalnog otpada

3. Obezbedjivanjem “korpa za boce” za reciklažu stakla

4. “Ekološkim snagama” da rade sa školama (uključujudi pružanje obuke obrazovnim institucijama i njihovim obucavanjem u korišdenju lokalnih sistema za reciklažu) i za prikupljanje i sortiranje čvrstog otpada stvarajuci zaposlenost i smanjujuci zagađenje posebno vodenih puteva.

5. Identifikacijom “neformalne” reciklaže (naročito među manjinskim zajednicama) i pružanjem obuke i podrške da se ovo integriše u opsti pristup za upravljanje otpadom u Zapadnom Kosovu

6. Pružanjem kudnog sistema kompostiranja za kucni organski otpad, i u saradnji sa poljoprivrednim sektorom, postavljanje prikupljanja i kompostiranja organskog otpada iz ugostiteljskog sektora.

7. Radom sa maloprodajnim sektorom na podizanju svesti i smanjenju upotrebe ne-razgradivih plastičnih kesa i kontejnera i na postavljanju šema za prikupljanje i reciklažu, uključujudi trajne i torbe koje se mogu ponovo koristiti kao reklama.

Smanjenje zagadjenja reka I podvodnih voda:

1. Podsticanjem nisko-budzetnih, nisko-održavajucih organskih sitema za preciscavanje otpadnih voda na farmama, selima i gradovima širom Zapadnog Kosova (Reed-krevetni sistem itd)

2. Obezbeđivanjem razvojnih lokacija sa problemom potencijalnog zagađenja (npr. automobilska industrija) sa sistemima za prikupljanje i reciklažu otpadnih voda sistema

3. Upravljanjem transportnog sistema oticanja zagađenja od direktnog ulaska u rečni sistem, posebno u urbanim sredinama

B. Zaštitom i revitalizacijom pejzaža, baštine i prirodne i izgrađene sredine Zapadnog Kosova

Primeri projekata:

1. Obnova ulica i obezbeđivanje atraktivnih ulicnih dekoracija i obnovljenih i dobro odrzavanih javnih otvorenih prostora u urbanim sredinama

2. Pružanje kvalitetnih van ulicnih parkiralista i objekata za prihvatljivo parkiranje i sprečavanje ilegalnog parkiranja na pešačkim zonama

54

3. Obnova baštine i pružanje kvalitetnog pristupa, potpisivanja i tumačenja

4. Čišdenje i obnova javnih površina i zgrada u blizini saobracajnih koridora

5. Prevencija, istraga i kažnjavanje “Leteceg istovaranja’

6. Ekolosko obrazovanje Zapadnog Kosova / Centar za posetioce i konferencije (Junik?)

C. Usmeravanje prostornog razvoja na povecanje unapređenja i korišdenja postojede infrastrukture i obezbejivanje ekoloske i socijalne održivosti

Primeri projekata:

1. Vracanje postojede železnice za efikasnu i visokostandardnu upotrebu od strane lokalnog stanovništva

2. Povezivanje grada Đakovice i aerodroma sa željezničkim sistemom

3. Studija izvodljivosti u (Mitrovica?) - Istok - Đakovica - (Prizren)? Ekoloski sobracaj / razvoj Koridora uključujudi i podsticanje razvoja poslovnih klastera i multi-modalnih razmena

55

5.3. Lista – Prioritet 2 – Stvaranje bogatstva i zaposlenosti

Obrazlozenje:

Trenutno glavne prednosti Zapadnog Kosova leže u njegovom geografskom položaju, koji predstavlja kapiju prema susednim zemljama sa kojima ima dugu tradiciju trgovine, i u kvalitetu njegove prirodna okoline u smislu proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, kao i atrakcija za posetioce .

S obzirom na nedostatak podataka fokusiranih na poslovanje u regionu, utvrđeno je da postojeda dva sektora treba da se razvijaju i pomagnu kako bi postali konkurentniji i kako bi njihovo tržište bude obezbeđeno od jeftinog uvoza, osigurana radna mesta i otvorena nova radna mesta.

Pored toga priznato je da su domace investicije poželjne. Međutim, bice potreban poseban fokus koji bi trebalo da bude povezan na neki način sa opstim imidžom Zapadnog Kosov. Kao što postoji jasno identifikovana potreba za boljim i komercijalno isplativim upravljanjem životnom sredinom u celom području, zapadno Kosovo de nastojati da privuče ekoloska preduzeda da dođu u region.

Pristup:

Stvoriti bogatstvo i zaposlenost u Zapadnom Kosovu podržavanjem povedanja konkurentnosti u postojedim sektorima sa potencijalom za održivi rast i podsticanjem domacih investicija u industriju sa potencijalom da se pomogne održiva obnova regiona.

Više istraživanja de biti potrebno da se identifikuju detaljno oblasti u kojima postoji potencijal za razvoj u sektoru agro-biznisa i turizma, ali izgleda jasno da de biti potrebno više “dodatnih vrednosti”. Zapadno Kosovo de se fokusirati na poboljšanje konkurentnosti u ova dva sektora u naredne dve godine, ali kroz dalja istraživanja de utvrditi dodatne oblasti razvoja.

Rudna bogatstva u regionu bi mogla da se pojave kao velika odgovornost i kao sredstvo ukoliko se ne budu eksploatisala na osetljiv način i to je nešto što se trenutno nalazi izvan nadležnosti aktera Zapadnog Kosova. Potencijal za korišdenje obnovljivih izvora energije bi se moglo pokazati od vitalnog značaja za Kosovo, kao i za region i to se smatra jednim od potencijalnih investicionih sektora uz mogude klastere lanaca snabdevanja u “razvojnom koridoru”

Konačno postoji neposredna potreba za intervencijom da se podrsku i održavanje životne sredine i s obzirom na ograničene resurse na raspolaganju važno je da ovaj pristup može biti komercijalno održiv i ekonomski održiv.


Povecanje konkurentnosti u postojecim razvojnim sektorima ukljucujuci agro-biznis I turizam

56

Primeri projekata:

1. Podrška zadrugama za skladištenje, gradiranje, pakovanje i prodaja lokalnih proizvoda

2. Podsticanje preduzeca koji preradjuju I dodaju vrednost lokalnim proizvodima – konzerviranje voda, džemova i ocuvaju pekarske proizvodi, itd.

3. Biznis za biznis veb portal za Zapadno Kosovo

4. Marketing i lokalni centri izvrsnosti

5. Turisticki paket nudi razvoj kritične mase za ostvarivanje nodenja

6. Poboljšanje turizma, potpisivanja i prevoda, letaka, karata, reda vožnje itd

Podrška domacih investicija u Ključne razvojne sektore Zapadnog Kosova, a posebno u ekoloska preduzeca i prateci lanac snabdevanja za podsticanje reciklaže, otpada za proizvodnju energije i obnovljivih izvora energije

Primeri projekata:

1. Hidro-električna energija, sa fokusom na manje celine sa najmanjom vidljivom infrastrukturom i podzemnim kablovima, itd.

2. Preduzeda za ekolosko upravljanje otpadom (sakupljanje, sortiranje, itd)

3. Preduzeda za reciklažu (metal, staklo, plastika, kompost itd)

4. Proizvodnju bio-razgradivog pakovanja

57

5.4. Lista – Prioritet 3 – Stvaranje radne snage koja se moze zaposliti

Obrazlozenje:

Postoji malo teška informacija o starosnoj dobi radno sposobnog stanovništva i teško je kvantifikovati nivo zaposlenosti i prihoda na način koji de omoguditi intervencije koje de restruktuirati situaciju na tržištu rada u bududnosti. Bez obzira na sve, mogude je da se neke aktivnosti bave više neposrednim problemima dok se sprovode dalja istraživanja u vezi sa radnim problemima Zapadnog Kosova. Nacionalnim popisom planiranim za 2011., prvim za 30 godina de se uspostaviti polazne osnove u određenim oblastima i nadamo poboljsane u usmeravanju više na lokalno osetljive aktivnosti u bududnosti.

Sve u svemu uz pad industrije u oblasti ima puno ljudi sa veštinama i iskustvom koje se ne poklapa sa trenutnom situacijom. Pored toga obrazovni sistem nije podešen za snabdevanje tržišta rada. Zapravo veoma malo se zna o ovom tržištu rada, osim što jasno da je ispalo iz ravnoteže.

Poslodavaci i potencijalni poslodavci su u najboljoj poziciji da identifikuju potrebe i mogudnosti, ali oni treba da budu podržani kroz istraživanje i kvalitetne informacije o stvarnom stanju i da budu ohrabreni da vide prednosti ulaganja u svoje zaposlene i ukupnu radnu snagu Zapadnog Kosova.

Pristup:

Pristup de se zasnivati na stvaranju i zaposlivoj radnoj snazi kroz istraživanja i intervencije za razvoj boljeg razumevanja lokalnog tržišta rada i trendova i da uključe poslodavce i potencijalne poslodavce u tom procesu. Istovremeno, treba preduzeti mere za suočavanje sa neposrednim problemima i davanje primera dobrih praksi za uticanje na nacionalnu politiku da podrži potrebe Zapadnog Kosova.

Pristup predlozen za suocavanje sa neposrednim problemom je podsticanje angažovanja od strane poslodavaca i potencijalnih poslodavaca na nivou obe strane ponude i potražnje jednačine. Projekti de se tražiti kako bi se olaksao input poslodavaca i potencijalnih poslodavaca sa obrazovnim sistemom da se podstaknu mladi ljudi na obuku i razvoj prema realnim mogudnostima, sada i u bududnosti


Rad sa poslodavcima i obrazovnim institucijama na uticanju na snabdevanje trzista rada sa sposobnostima

Primeri projekata:

1. Savetnici za kerijeru pod pokroviteljstvom privatnog sektora za škole i institucije viseg obrazovanja

2. Godišnji poslodavac pokazuje put studentima

58

3. Odbori poslodavaca predlazu unapređenje nastavnog plana i programa / strucne opcije

Rad sa poslodavcima i potencijalnim poslodavcima i investitorima na definisanju potražnje u razvoju za veštinama i na upucivanju da je potražnja iz postojede radne snage kroz obuku i prekvalifikaciju za određene poslove

Primeri projekata:

1. 1. “Učenje kroz rad” prilagođena obuka u radnoj sredini

2. Šegrtske seme sa subvencijama zarada (svih uzrasta)

3. Unapređenje lokalnih biroa za zapošljavanje da se bolje usklade sa potrebama lokalnih poslodavaca i da daju savete i smernice i prate radnu snagu.

4. Lokalne radne šeme i bolje strukturirane “berze rada” za povremene radnike

59

5.5. Lista – Prioritet 4 – Podsticanje razvoja zajednice

Obrazlozenje:

Zbog nedostatka kvalitetnih potrebnih informacija treba mobilisati lokalno stanovništvo za postizanje fokusa, ali i za podizanje profila opste vizije za Zapadno Kosovo i stvoriti brze, vidljive i opipljive rezultate koje de ljudi prepoznati. Ovo de pomodi u izgradnji pokretne sile “odozdo nagore” kroz tri ‘Strateška cilja” koje vedi projekti ne mogu da postignu.

Poznato je da takve intervencije ne mogu imati ekonomski uticaj i održivost i velike projekte, ali oni uglavnom nude vrlo dobar VFM i često su dobre “pilot” šeme jer su niskog budzeta, ali visoke vidljivosti. Lokalno vlasništvo je veoma jak i uglavnom lokalni input u smislu ideja i entuzijazma za nadomestanje nedostatka lokalnih finansijskih sredstava.

Ovi često može dovesti da lokalne vlasti vode lokalne inicijative koje su daleko efikasnije u praksi od tradicionalnih šema sa sličnim ciljevima. Ovaj pristup takođe podstiče uključivanje. Ovo odražava pristup “Inicijative zajednica” Evropske komisije regionalnog razvoja 1990-ih godina kada su Programi za strukturne fondove bili manje osetljivi na određene identifikovane probleme širom Evrope. Primeri su:

Zatvaranje uglja – RECHAR

Zatvaranje tekstilne industrije – RETEX

Restrukturiranje odbrambene industrije – KONVER

Ruralni razvoj – LEADER

Urban Blight/Decline - URBAN

Pristup:

Predlozeni pristup je podsticanje “Razvoja zajednice” sa namerom da odgovori na tri strateška prioriteta sa stanovišta više usmerenog na specifične lokalne potrebe. Iako su podjednako primenljive u gradskim i u seoskim zajednicama, ili čak u “zajednicama od zajedničkog interesa” postoji nada da de to ohrabriti pristup “LEADER”mini-program.

Zajednice treba podstaci na identifikaciju specificnih problema ili grupa problema i na trazenje resenja gde oni mogu doprineti svojim idejama, vremenom, energijom i ko-finansiranjem.

Predlozene Oblasti u kojima su potrebne intervencije 2011. – 2013

Podrzavanje projekata za razvoj zajednice i mikro-projekata koji se bave specifičnim socio-ekonomskim problemima koji nastoje da unaprede kvalitet života i / ili stvore uslove za zaposlenje ili mogudnosti za obuku u okviru te zajednice.

60

Primeri projekata:

1. Lokalno upravljanje otpadom i plan reciklaže

2. Čišdenje i sadjenje, pjesacke staze i biciklisticke staze

3. Obnova izgrađene životne sredine, javnih otvorenih prostora, parkova i igrališta

4. Pijace sa lokalnim proizvodima, otvoreni dani i sajmovi

5. Plan raspoda parcela (vrtova)

Podrška razvoju i implementaciji LEADER mini-programa ili projektnih “paketa” koji se bavi fokusiranim društveno-ekonomskim problemima

Primeri projekata:

1. Obezbedjivanje centara zajednica za zdravstvo, savete, pristup Internetu i obuku, zabavu, javne skupove, itd.

2. Planovi lokalne bezbednosti za pesacke staze, smirivanje saobradaja, biciklisticke staze, obuku i obrazovanje

61

5.6. Lista – Prioritet 5 – Tehnicka pomoc

Obrazlozenje:

Zapadno Kosovo je u tranzicionoj fazi u kojoj je potrebno mnogo istraživanja kako bui se obezbedilo više analiza struktura u bududnosti. Bududi rad de se graditi na postignutim rezultatima. Ovo trenutno nije slučaj i potreban je pristup zasnovan na znatnoj količini primarnog istraživanja.

Nadamo se da de u fazi u kojoj se bude sprovedio predloženi ‘srednjoročni pregled’ (kraj 2012./početak 2013.) dodi do nekih rezultata koji de podržati bolju analizu situacije u regionu u bududnosti. Ipak se vidi da de rad RDA u naredne tri godine biti od vitalnog značaja za podupiranje ovoga, ne samo na nivou zapadnog Kosova, ved i nacionalnom pa čak i u razvoju sa susednim zemljama i sa EU.

Izgelda prikladno da de, kroz ovaj ‘operativni prioritet’ ARR i akteri poboljšati bazu informacija zapadnog Kosova, ali i identifikovati oblasti za podršku u bududnosti, posebno u načinu na koji Kosovo razvija svoje oblasti regionalne politike i podrška EU za razvoj kroz nasledne TA programe za Regionalni razvoj.

Pristup:

Podrška za izgradnju kapaciteta za administraciju i razvoj procesa planiranja kroz Tehničku pomod (EURED i mogudi naslednici) i Operativne grantove ARR da nastavi da razvija partnerstvo, identifikuje indikatore, i prikupi relevantne podatke za pregled i ažuriranje strategije u naredne tri godine

Predlozene Oblasti u kojima su potrebne intervencije 2011. – 2013

Nastavak izgradnje kapaciteta ARR tima i drugih aktera iz Zapadnog Kosovu

Primeri projekata:

Obuka u:

o Analiziranje, planiranje i programiranje

o Upoznavanju sa upravljanjem i partnerskim upravljanjem/Facilitacija

o Evaluaciona metodologija – Input/Output/Rezultati i uticaj

o Priprema i upravljanje projektom

o Javne nabavke

Izgradnja kapaciteta za menadžment:

o Uticajne veštine

o Upravljanje vremena

62

o Rizik upravljanja

o Pregovaranje

Nastavak razvoja i jačanja partnerstva Zapadnog Kosova i u širinu i dubinu sa posebnim osvrtom na strukturu da postane samoodrživa u bududnosti sa održivim “Horizontalnim Temama” i priznatim kao motor razvoja.

Primeri projekata:

1. Stvaranje tima za pripremu projekta sačinjenog od imenovanih (minimum dve godine) od lokalnih vlasti i drugih aktera da budu obučeni i podržani u pripremi projekata u ime svih aktera Zapadnog Kosova.

2. Podrška za obuku i razvoj tematskih radnih grupa u političkim pitanjima, posebno za glavne tokove socijalne i ekološke održivosti.

Razvoj i definisanje socio-ekonomskog profila Zapadnog Kosova kroz:

o Niz studija i razvoj usmerenih strategija u specifičnim oblastima za identifikovanje pokazatelja i polaznih osnova za budude planiranje

o Pažljivo pradenje napredovanja projekta i rezultata za podršku razvoja okvira efikasne procene okvira za budude planove

Primeri projekata:

1. Mreža ‘Alatke za razvoj projekata’ i Upravljanje informacionim sistemom

2. Revizija kadrova Zapadnog Kosova (znanja, veština i zapošljavanja)

3. Strategija turizma Zapadnog Kosova

4. Strategija ruralnog razvoja / agro-biznisa u Zapadnom Kosovu

5. Strategija razvoja regionalnog saobradaja u Zapadnom Kosovu

5.6.1. Tehnička podrška - specifična podrška za administraciju i razvoj procesa planiranja kroz Tehničku pomod (EURED i mogudi naslednici) i Operativne grantove ARR da nastavi da razvija partnerstvo, identifikuje indikatore, i prikupi relevantne podatke za pregled i ažuriranje strategije u naredne tri godine.

66

6. Slededa faza – Planiranje implementacije

Ovaj poslednji deo ovog dokumenta predviđa veze i

pitanja u vezi sa narednom fazom, Implementacioni

plan. Strategija navedena u dokumentima je

specijalno orentisana na drugu fazu kroz dva ključna

elementa, nametanje ograničenja u pogledu vremena

(zaključno sa 2013. sa privremenom tačkom pregleda

u 2012.), i u saradnji sa akterima iz zapadnog Kosova,

identifikacija oblasti u kojima su potrebne

intervencije kao tačkma fokusiranja (potencijalnih

‘mera’).

Proces nastavka izrade plana za implementaciju de

delovati kao praktičan test dosadašnjeg rada. Bidei

zasnovan na istom Partnerskom pristupu i strukturi

koje su bile korišdene za stvaranje vizije i strategije sa

strateškim i operativnim prioritetima. Kroz ove dalje

pokazatelje razvoja de biti identifikovani i

uspostavljeni procesi za identifikaciju polaznih

osnova i postavljanje ciljeva za bududnost.

Istovremeno, jasan ‘okvir evaluacije’ se treba izraditi,

čak i ako svi podaci nisu dostupni. Ovo bi trebalo da

da se poveže na mrežu ‘‘Project Pipeline Tool’ i sa

Upravljanjem informacionim sistemom kako bi se

olakšala evaluacija u toku i izrada naslednih

programa povezanih za budude strategije i planove.

ARR tim de odmah početi sa identifikacijom mogudih

načina finansiranja koji bi mogli da podrže

implementaciju za period od 2011.-2013. i takva

mogudnost za identifikaciju finansiranja se treba

razmotriti u razvoju ‘ implementacionog plana’.‘. Ovo

de biti neophodno ukoliko partneri razviju neophodne

veštine za definisanje prioriteta i raspodelu sredstava

na osnovu strategije, a ne drugih (manje

transparentnih) faktora koji su korišdeni, bezuspešno,

do danas.

ANEKSI

Partnerstvo – Aneks A

A - 1 -

Partnerska struktura

Partnerska struktura je uspostavljena sa akterima iz zapadnog Kosova u skladu sa najboljim praksama Regionalne politike EU i slededim savetima EURED TA tima kao i razgovorima sa kolegama iz drugih Agencija za Regionalni Razvoj. Slededa struktura je uspostavljena:

Partnerska struktura se zasniva na slededim grupama:

GPRG – Glavna partnerska radna grupa – Osnovna jedinica praktičnog delovanja ARR sa svojim partnerima sa ujednačenim sasatvom opštinskih predstavnika, aktera i predstavnika javnih organizacija.

TG – Tematske grupe – stvorene da pruže input za specifične zadatke ili teme

RF – Regionalni forum – Nadzor Regionalnog partnerstva / grupa za donošenje odluka koja savetuje Upravni odbor ARR po pitanjima regionalnog razvoja u zapadnom Kosovu.


A - 2 -

Glavna partnerska radna grupa

Ima 35 članova od kojih je:

40% opštinskih predstavnika

25% iz sektora civilnog društva

22% iz sektora poslovne zajednice

3% iz ostalih javnih sektora

Do sada je održano trinaest sastanaka GPRG

Sastanak GPRG u Pedi

Spisak članova GPRG – Zapadno Kosovo

Ime Organizacija Sektor

1 ADEM LUSHAJ NVO “IGD” Civilno društvo

2 AFRIM SELIMAJ Opština Ped Ekonomski sektor

3 AGRON SALLOVA Shpk “Dukagjini” Ped Poslovna zajednica

4 AGRON TIGANI RC” Hidrodrini” Ped Komunalne usluge

5 ALI GACAFERI Opština Junik Poljoprivredni sektor

6 ANTONINA SELMANI Opština Klina Sektor za planiranje

projekata 7 ARTEN HAMZA

Opština Junik Ekonomski sektor

8 FADIL KABASHI Opština Istok Civilno društvo


A - 3 -


9 FLORIM SHALA “Oda e Junikut” Junik Poslovna zajednica

10 HASAN CACAJ “Hidroforca” Dečane Poslovna zajednica

11 HAVE THAQI Opština Klina Ekonomski sektor

12 IBËR ELEZI “Agroelita” Klina Poslovna zajednica

13 ISMAIL BYTYQI “Trofta” Istok Poslovna zajednica

14 MILAZIM SHATRI RC” Beli Drin” Ped Komunalne usluge

15 MIRSAT NIMANI Opština Dečane Ekonomski sektor

16 MUSA KALIQANI Opština Istok Ekonomski sektor

17 MUSA MUSHKOLAJ LAG”Gjeravica” Dečane Poljoprivredni sektor

18 NAIM KUQI NVO”Junik” Junik Civilno društvo

19 NDUE MUÇAJ NVO”Solution” Đakovica Poljoprivredni sektor

20 NEXHAT AVDULLAHU KRM “Ambienti” Ped Komunalne usluge

21 NIMON BRICORI Opština Ped Ekonomski sektor

22 QAUSH BERISHA Opština Klina Poljoprivredni sektor

23 RRUSTEM LLAPI LAG”Agrodukagjini”Istok Istok Poljoprivredni sektor

24 SABAHUDIN CIRIKOVIC Opština Ped Sektor zajednice

25 SAFETE GACAFERI NVO “Jeta” Dečane Civilno društvo

26 SAMIR LLESHI Privredna komora Ped Poslovna zajednica

27 SANIJE RUGOVA Opština Istok Ekonomski sektor

28 LALE GRABANICA NVO “Elena Gjika” Klina Civilno društvo

29 MALUSH TULLUMI NVO “ABS” Đakovica Civilno društvo

30 MASAR LLUKA Privredna komora Đakovica

Đakovica

Poslovna zajednica

31 MIFTAR HASANI Joos “Krasniqi” Junik Poslovna zajednica

32 MIGENA ARLLATI Novine “Lajm” Đakovica Medijski sektor

33 SKENDER NUSHI “ETC” Gjakove Đakovica Poslovni sektor

34 VETON MUJA NVO “Syri Vision” Ped Civilno društvo

35 HAKI GJEVUKAJ ELKOSGROUP” Ped Poslovni sektor

36 KUSHTRIM TIGANI DEVOLLIGROUP, Ped Poslovni sektor

37 ISMET LOSHAJ BIZNISMEN Poslovni sektor


A - 4 -

Tematske radne grupe

Do sada je osnovano šest tematskih radnih grupa sa posebnim zadatkom da doprinesu procesu stvaranja strategije. Svaka od njih se srela dva puta. Grupe su kao što sledi:

Stvaranje uslova za razvoj

Razvoj zajednice

Podrška inovativnih poslova

Ljudski resursi

Zaštita životne sredine

Sociajalno uključivanje

Odnos između TRG i Glavne

partnerske radne grupe je prikazan na

susednom dijagramu:

Članove Tematskih radnih grupa je

identifikovala Glavna partnerska radna

grupa GPRG, svaka TRG ima 10

članova kao što je navedeno u slededim tabelama:

Članovi Tematske grupe – Stvaranje uslova za razvoj:


Arten Hamza Opština Junik Ekonomski sektor

Nexhat Avdullahu KRM “Ambienti” Ped Komunalne usluge

Veton Muja NVO “Syri Vision” Ped Građansko društvo

Hava Thaqi Opština Klina Ekonomski sektor

Afrim Selimi Opština Ped Ekonomski sektor

Musa Kaliqani Opština Istok Ekonomski sektor

Mirsat Nimonaj Opština Dečane Ekonomski sektor

Samir Lleshi Privredna komora Ped Poslovna zajednica

Visar Tofaj Opština Junik Ekonomski sektor

Nimon Bricori Opština Ped Ekonomski sektor


A - 5 -

Članovi Tematske grupe – Ljudski resursi:


Adem Lushaj NVO “IGD” Decan Građansko društvo


Naim Kuqi NVO”Junik” Junik Građansko društvo

Sabahate Qorkadiu Opština Ped Sektor za ljudska prava

Hasan Cacaj “Hidroforca” Dečane Poslovna zajednica

Migena Arllati Novine “Lajm” Đakovica Medijski sektor

Arsim Culaj Opština Klina Ekonomski sektor

Muhamet Kelmendi Opština Ped Sektor ljudski Resursi

Fadil Kabashi Opština Istok Poljoprivredni sektor

Masar Lluka Privredna Komora Đakovica Poslovna zajednica

Članovi Tematske grupe – Socijalna uključenost:


Adem Lushaj NVO “IGD” Dečane Građansko društvo

Have Thaqi Opština Klina Ekonomski sektor

Mirsat Nimonaj Opština Dečane Ekonomski sektor

Naim Kuqi NVO”Junik” Junik Građansko društvo

Kushtrim Tigani ”Devolli” Grupa Poslovna zajednica

Sanije Rugova Mavraj Opština Istok Ekonomski Sektor

Lale Grabanica NVO “Elena Gjika” Klina Građansko društvo

Veton Muja NVO “Syri Vision” Ped Građansko društvo

Behar Fetaj Centar za socijalni rad - Junik

Društveni sektor

Migena Arllati Novine “Lajm” Đakovica Medijski sektor


A - 6 -

Članovi Tematske grupe –Zaštita životne sredine:


Virtyt Morina Opština Ped Turistički sektor

Merita Kuraja Opština Ped Ekološki sektor

Musa Mushkolaj LAG”Gjeravica” Dečane Poljoprivredni sektor

Jashar Hulaj Opština Decan Poljoprivredni sektor

Nexhat Abdullahu KRM “Ambienti” Ped Komunalne usluge

Agron Tigani RC” Hidrodrini” Ped Komunalne usluge

Qaush Berisha Opština Klina Poljoprivredni sektor


Arten Hamza Opština Junik Ekonomski sektor

Beqir Kadrijaj NVO “IGD” Dečane Građansko društvo

Članovi Tematske grupe – Podrška inovativnih poslova:


Musa Mushkolaj LAG”Gjeravica” Dečane Poljoprivredni sektor

Qaush Bersiha Opština Klina Poljoprivredni sektor

Driton Shkololli ”Devolli” Grupa Poslovna zajednica

Sanije Rugova Mavraj Opština Istog Ekonomski Sektor

Miftar Hasani Joos “Krasniqi” Poslovna zajednica

Iber Elezaj “Agroelita” Klina Poslovna zajednica

Agron Sallova Dukagjinigroup, Ped Poslovna zajednica

Beqir Berisha Urbis Group -Decan Poslovna zajednica

Ismail Bytyqi ”Trofta” Istok Poslovna zajednica

Malush Tullumi NVO” ABS” Đakovica Građansko društvo


A - 7 -

Članovi Tematske grupe – Razvoj zajednice:


Ajne Iberhysaj Opština Dečane Ekonomski sektor

Hasan Maxharraj Opština Istok Poljoprivredni sektor

Shaban Pejqinovic Opština Decan Sektor zajednice

Florian Miroci Centar za socijalni rad - Junik Društveni sektor

Sabrije Zeqaj ”Handikos” Ped Društveni sektor

Bajram Qeku Opština Dečane Ekonomski sektor

Ali Gacaferri Opština Junik Poljoprivredni sektor

Sabahate Qarkadiu Opština Ped Sektor za ljudska prava

Agim Gashi Opština Klina Sektor zajednice

Rrustem Llapi LAG”Blegtori” Istok Poljoprivredni sektor


A - 8 -

Regionalni Forum

Regionalni forum je održao dva sastanka na kojima je prisustvovao 21 član. Prvi sastanak

je održan u Klini 07.05.2010. a drugi sastanak u Đakovici 11.06.2010.

Učesnici su bili:

Ime Organizacija

Fadil Kabashi Opština Istok

Arten Hamza Opština Junik

Agron Kuqi Opština Junik

Xheladin Malaj Opština Dečane

Denis Begolli ICO/EUSR

Zenun Zeqaj Opština Klina

Mazllom Kumnova Učiteljski fakultet Đakovica

Sabrije Zeqaj Handikos

Lirim Kurtaj Opština Ped

Qazim Loxha Opština Istok

Nimon Tofaj Opština Junik

Ali Berisha Opština Ped

Mirsat Nimonaj Opština Dečane

Veton Muja Predstavnik GPRG

Mimoza Sefaj Handikos

Musa Kaliqani Opština Istok

Arten Hamza Opština Junik

Pal Lekaj Opština Đakovica

Drin Haraqia MLGA

Lale Grabanica Opština Klina

Have Thaqi Opština Klina

Br. Radni naziv projekta Aplikant Procenjeni budžet Regionalni prioritet Status

1 Regionalni turistički centar CHWB Prioritet 2 –Poslovna

podrška

Podnešen

2 Analize poljoprivrednog zemljišta na

teške metale

Pedki institut 280,000 Prioritet 5 – Tehnička

pomod

Podnešen

3 Akcioni plan za Pristup Rugovu Opština Ped 550,000 Prioritet 1 – Stvaranje

uslova za razvoj

Podnešen

4 Sanacija rečnog korita Kline Opština Klina Prioritet 1 – Stvaranje

uslova za razvoj

Podnešen

5 Proizvodnja vodnih jogurta Ramiz Nikqi 223,000 Prioritet 2 –Poslovna

podrška

Podnešen

6 Podrška preduzeda za navodnjavanje i Farmerskih udruženja za navodnjavanje

Veton Hajdini 500,000 Prioritet 2 –Poslovna

podrška

Podnešen

7 Obuka za sektor mlekarstva RTM - Italy Prioritet 3 – Ljudski

kapital

Podnešen

8 Obuka za poljoprivrednike AVSI- Italy Prioritet 3 – Ljudski

kapital

Podnešen

9 Projekat za šumsko vode Opština Junik 550,000 Prioritet 2 –Poslovna

podrška

U pripremi

10 Projekat za čišdenje vodenog puta Opština Junik 500,000 Prioritet 1 – Stvaranje

uslova za razvoj

U pripremi

11 Strategije za saobračaj u Zapadnom Kosovu; Konkurentna poljoprivreda; Turizam u Zapadnom Kosovu

RDA/EURED Prioritet 5 – Tehnička pomod

Koncept

Br. Radni naziv projekta Aplikant Procenjeni budžet Regionalni prioritet Status

12 Studija izvodljivosti za Regionalno

upravljanje otpadom

Opštine Prioritet 1 – Stvaranje

uslova za razvoj

Koncept

13 Poljoprivredno rashladno skladište ≥ 1.500,000 Prioritet 2 –Poslovni

razvoj

Koncept

14 B to B webportal Regionalne komore, Opštine, Ministarstvo T & I?

250,000 Prioritet 2 –Poslovni razvoj

Koncept

15 Sektorska studija šumarstva i šumarske industrije

250,000 Prioritet 2 –Poslovni razvoj

Koncept

16 Regionalizacija lokalne železnice Opštine Prioritet 1 – Stvaranje uslova za razvoj

Koncept

17 Železnička povezanost Đakovice Opština Đakovica Prioritet 1 – Stvaranje uslova za razvoj

U pripremi

18 Zaobilaznica u Dečanima Opština Dečane Prioritet 1 – Stvaranje uslova za razvoj

Koncept

19 Revizija tržišta rada Prioritet 5 – Tehnička pomod

Koncept

20 Osnivanje One-stop-shops u opštinama za poslovnu pomod

Opštine, Agencija za MSP, Lokalni biroi za zapošljavanje

Prioritet 2 –Poslovna podrška

Koncept

21 Uspostavljanje Regionalnog

garancijskog kreditnog fonda

Prioritet 2 –Poslovna

podrška

Koncept

22 Regionalno ekološko obrazovanje I obuka/Centar za posetioce

Sve opštine & obrazovne institucije

Prioritet 1 – Stvaranje uslova za razvoj

Koncept

23 Studija izvodljivosti za razvoj koridora i ekološkog saobradaja Istok-Đakovica

Upravni odbor – RDA Zapadno Kosovo

25,000 Prioritet 5 – Tehnička

pomod Koncept

N. Gore navedene tabele nisu isključive.

Documents

Strategija Regionalnog Razvoja 2010 - 2013 - arda- · PDF fileGEOGRAFSKI POLOŽAJ REGIONA I NJEGOVI PRIRODNI RESURSI ... LJUDSKI RESURSI I TRŽIŠTE RADA ... obrazovanje i obuku i