Upotreba kompjutera u ortodonciji

Ivana Šćepan, Evgenija Marković

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �1

Sadržaj:

Uvod 3

Podela 3

Istorijat 3

Veliki centralni računari (mejnfrejmovi) 4

Kućni računari i kalkulatori 4

Lični računari (PC) 4

Upotreba kompjutera u savremenoj stomatološkoj praksi 6

Programi za administraaciju i upravljanje ordinacijom 6

Programi za planiranje lečenja 6

Programi za internet i ethernet komunikaciju 7

Stomatološko obrazovanje uz pomoć kompjutera 7

Programi za upravljanje stomatološkim aparatima 7

Specijalizovani kompjuterski programi za ortodonciju 9

Softveri za upravljanje ortodontskim ordinacijama 9

Programi za digitalno snimanje 10

Programi za dijagnostiku i planiranje lečenja 12

Ortodontsko obrazovanje uz pomoć kompjutera (CAL - Computer Aided Learning) 17

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �2

UvodRačunar ili kompjuter je elektronski uređaj koji se koristi za unos, obradu, čuvanje i dijeljenje podataka prema strogo određenoj proceduri. U engleskom jeziku reč “computer” se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetičke proračune, sa ili bez mehaničkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same računske mašine. Isto važi i za srpsku reč računar.

Prvobitno, obrada informacija na računarima je bila ograničena isključivo na aritmetičke probleme, ali savremeni računari se koriste za mnoge zadatke koji nisu u direktnoj vezi sa matematikom. Ova definicija obuhvata mehaničke uređaje kao što je šiber, razne mehaničke računaljke (od abakusa nadalje), kao i sve savremene elektronske računare.

Prvi elektronski računar je napravljen između 1940. i 1945. u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama. Izvorno su bili veličine velike sobe, i trošili energije kao nekoliko stotina modernih ličnih računara (PC). Uglavnom su bili korišćeni za vojne namene.

PodelaPostoji podela na analogne i digitalne računare, s obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veličinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni računar uglavnom potisnut iz upotrebe, pa se danas pojam računar uglavnom odnosi na digitalni računar.

IstorijatPretečom svih računara se smatra ručna računaljka, abakus. Savremeni digitalni elektronski računari su se pojavili pedesetih godina dvadesetog veka, a radili su tako što su se podaci pripremali na bušenim karticama i onda preko posebnih optičkih čitača unosili u računar gde se dalje vršila obrada podataka. Rezultat se prikazivao na monitoru ili pomoću štampača štampao na papiru.

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �3

Veliki centralni računari (mejnfrejmovi)Gotovo istovremeno su uvedeni udaljeni (tzv. „glupi“) terminali koji su imali monitor i tastaturu za unos podataka u jednom kućištu, ali se obrada podataka i dalje obavljala u glavnom (i jedinom) računaru (engl. Mainframe).

Kasnije su se pojavili i „inteligentni“ terminali koji su deo operacija mogli da obavljaju sami. Vikipedija je danas, u elektronskom smislu, organizovana na sličan način - glavni računar je u SAD a inteligenti terminali (PC računari) kod korisnika. Internet ima ulogu „mreže“.

Kućni računari i kalkulatoriSedamdesetih su se pojavili džepni računari, kod nas popularni pod nazivom digitroni.

Zahvaljujući pronalasku integralnih kola, a među njima posebno mikroprocesora i memorijskih integralnih kola kasnih šezdesetih godina, pojavili su se u sedamdesetim kućni računari tipa Apple, Sinclair (ZX Spectrum), Galaksija, Commodore (VIC, 64) itd. Glavna namena su im bili skromni tekst procesori, nešto malo unakrsnih tabela i, najvažnije, igre. Ipak ne treba zaboraviti da se računar, ako govorimo o profesionalnoj primeni, u 80% situacija koristi kao tekst procesor.

Sl.1 a) abacus, b) mejnfrejm kompjuter

Lični računari (PC)Početkom osamdesetih su se pojavili i prvi lični računari. Posle veoma kratkog vremena na tržištu su ostale dve jake firme IBM (aj-bi-em) i Apple (Epl - jabuka). I dok je IBM uzeo tržište poslovnih ljudi sa svojim ličnim računarom IBM PC, Apple je svoj računar Apple Lisa namenio naučnicima i umetnicima - grafičarima. Zahvaljujući tzv „otvorenoj arhitekturi“ - javno objavljena električna šema računara i slobodni slotovi na matičnoj

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �4

ploči, omogućeno je drugim firmama da razviju oko 4000 različitih štampanih ploča koje su postavljanjem u IBM PC računarima omogućili da isti obavlja veoma mnogo dodatnih različitih funkcija (upravljanje robotima, mernim instrumentima, medicinskim uređajima, tehnološkim procesima u fabrikama, mlekarama, pivarama, klanicama i sl.)U današnje vreme se veoma mnogo koriste i manji, prenosivi računari, laptopovi, koji imaju tanku tastaturu i ekran koji su međusobno povezani. S obzirom da su manjih dimenzija i zauzimaju mnogo manje prostora, sve više potiskuju kućne, desktop računare.

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �5

Alan Matison Tjuring (engl. Alan Mathison Turing; London, 23. jun 1912 — Češir, 7. jun 1954) je bio engleski matematičar, logičar i kriptograf. Smatra se ocem modernog računarstva - napravio je koncept algoritama koji se danas koristi u svetu, i računanja pomoću Tjuringove mašine. Svojim Tjuringovim testom, dao je značajan i provokativan doprinos debati koja se ticala veštačke inteligencije: da li će ikad biti moguće reći da je mašina svesna i da može da misli. Kasnije je radio u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji, a 1947. je prešao u Mančesterski univerzitet da radi, uglavnom na softveru, na mančesterskom

Marku I, za koji se tada smatralo da je jedan od prvih pravih računara. Tokom Drugog svetskog rata, Tjuring je radio u Blečli parku, britanskom kriptoanalitičkom centru, i bio je jedno vreme šef Hut-a 8, odeljenja zaduženog za nemačku mornaricu. Tjuring je razvio više tehnika za razbijanje šifara, uključujući metod bombe, elektromehaničku mašinu, koja je mogla da otkrije postavke Enigme. Godine 1952. Tjuring je osuđen za delo „velike nepristojnosti“ (engl. Act of gross indecency) pošto je priznao da je bio u vezi sa muškarcem u Mančesteru. Bio je poslat na hormonsku terapiju. Tjuring je umro 1954. pošto je pojeo jabuku napunjenu cijanidom. Njegova smrt se smatra samoubistvom.

Upotreba kompjutera u savremenoj stomatološkoj praksi

Kompjuteri se koriste u stomatologiji još od 1960 (1) i od tog perioda do danas računari i informacione tehnologije su postale nezamenljive u svakodnevnom radu. Atkinson J(2) navodi da u 2000.godini 85,1% svih stomatologa u USA koristi kompjutere.

Schleyer (3) i Kirshner (4) kategorisali su softvere koji se koriste u stomatologiji kao administrativne, kliničke, i za internet. Zimmerman i sar (5) podelili su stomatološke softvere prema nameni na softvere za administraciju i upravljanje dokumentacijom pacijenata, programe za arhiviranje dokumentacije, za telekomunikaciju, softvere za obuku lekara i osoblja, kao i specijalizovane softvere za različite stomatološke aparate.

Programi za administraaciju i upravljanje ordinacijomOva vrsta programa koristi se od strane stomatologa da bi se efikasno organizovala kartoteka pacijenata. Programi se koriste za prikupljanje, upravljanje, čuvanje i preuzimanje medicinskih informacija o pacijentu, kao i za kreiranje izveštaja. Prvi administrativni softveri koji su kreirani za stomatologiju bili su u stvari baze za arhiviranje podataka o pacijentu (1), kao alternativa zapisima na papiru. U kasnijem periodu je termin “kompjuterska stomatološka dokumentacija” zamenjen terminom “elektronski zapis o pacijentu” koji mnogo bolje opisuje metod i okruženje u kom se upravlja podacima (6).American Dental Association (ADA) propisala je Specifikaciju br.1000 i Specifikaciju br. 1004 (7) u vezi sa strukturom i sadržajem elektronskog zdravstvenog zapisa. Medicinski podaci uključuju identifikacione i kontakt podatke, datum sledeće posete, broj prethodnih poseta, anamnestičke, kliničke i laboratorijske podatke, podatke o primenjenom lečenju, kao i podatke o rezultetima lečenja. Jedan od najčešće primenjivan softver ove namene je “Patient Records Management Dental Software”Poslednjih godina tendencija je prelaska na Web-based kartoteke, u kojima se podaci čuvaju na centralizovanim web serverima umesto u računarima u stomatološkim odinacijama (8)

Programi za planiranje lečenjaUpotreba kompjuterskih tehnologija u cilju donošenja kliničkih odluka o lečenju stomatoloških pacijenata počela je krajem 1970-ih godina. Softveri su najčešće zasnovani na tehnologijama koje pokušavaju da simuliraju ljudski intelekt, tzv. veštačkoj inteligenciji. Ekspertski sistemi dizajnirani tako da poboljšavaju proces lečenja, pružajući stomatolozima gotov plan lečenja nazivaju se “sistemi za podršku odlučivanju” ( decision support systems - DSS), ili “sistemi zasnovani na znanju” (knowledge based systems - KBS). Najčešće se koriste u restorativnoj stomatologiji i endodonciji (9) i protetici (10,11)

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �6

Programi za internet i ethernet komunikacijuTelekomunikaciona tehnologija počela je da se koristi u medicini 1950.godine, što je dovelo do nastanka novog temnina: telemedicina. Kuk je 1997. prvi put upotrebio temnin “telestomatologija” (12) koji označava upotrerbu video-konferencijske tehnologije za postavljanje dijagnoze ili za konsultecije tokom lečenja. Danas su razvijene različite varijacije razmene podataka za medicinu i stomatologiju pomoću interneta (13). Očekuje se da će ova vrsta softvera uneti revoluciju u načinu razmene informacija među lekarima i stomatolozima. Danas telestomatologija obuhvata aktivnosti kao što su razmena informacija putem telefona, faksa, i prenos dokumentacije putem interneta. Takođe postoje specijalni softveri dizajnirani za pristup stomatološkim informacijama pomoću interneta.

Stomatološko obrazovanje uz pomoć kompjuteraObrazovanje uz pomoć kompjutera je deo koncepta “učenja na daljinu” (14). Termin “elektronsko učenje” ili e-learning definiše upotrebu interneta i multimedijalnih sredstava u obrazovnom ciklusu. Schleyer (15) opisuje učenje uz pomoć kompjuterskog softvera kao sredstvo za prevazilaženje nedostataka tradicionalnih oblika obrazovanja. U 1997, Kuk je pisao o korišćenju videokonferencija u smislu njihove upotrebe u okviru obrazovanja stomatologa (12). Danas postoje programi za edukaciju u mnogim granama stomatologije: ortodonciji, endodonciji, konzervativi, oralnoj patologiji, dečjoj stomatologiji, parodontologiji i protetici (14,15).

Programi za upravljanje stomatološkim aparatimaOvi programi su uglavnom dizajnirani za upravljanje radom digitalnih rendgen aparata, digitalnih kamera, raznih dijagnostičkh aparata za rano otkrivanje zubnog kvara, parodontalnih sondi, kao i CAD/CAM sistema (16).

Literatura:1. Delrose, D.C. et R.W. Steinberg. The clinical significance of the dental patient record. -

J.Am.Dent.Assoc., 131, 2000, Suppl., 57-60.

2. Atkinson, J. et al. Electronic patient records for dental schoolclinics: more than paperless systems. - Journal of Dental Education, 66, 2002, Vol. 5, 634 - 642

3. Schleyer, T., H. Spallek et M. H. Torres-Urquidy. A profile of current Internet users in dentistry. The Journal of the American Dental Association 129 (12), 1748-1753

4. Kirshner, M. The role of information technology and informatics research in the dentist-patient relationship. - Adv. Dent. Res., 17, 2003, Vol. 12, 77 - 81.

5. Zimmerman, J. L., M. J. Ball et S. P. Petrovski. Computers in dentistry. Dent. Clin. North Am., 30, 1986, Vol. 10, 739 - 743.

6. Heid, D. W., J. Chasteen et A. W. Forrey. The electronic oral health record. - J. Contemp. Dent. Pract., 3, 2002, Vol 1, 43 - 54.

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �7

7. ADA Specification 1004: Computer Software Performance for Dental Practice Software. New York: American National Standards Institute, 2001: http://www.ada.org/prof/resources/standarts/informatics_reports.asp

8. Schleyer, T. et V. Rado-Dasari. Computer based oral health records on the World Wide Web. - Quintessence Int., 30, 1999, Vol.7, 451 - 460.

9. Duncan R. C. et al. Using computer to diagnose and plan treatment of approximal caries. Detected in radiographs. - J. Am. Dent. Assoc., 126, 1995, Vol.7, 873 - 882.

10. Beaumont, A. J. Jr. Microcomputer aided removable parture denture design. - J. Prosthet. Dent., 62, 1989, Vol.5, 551 - 556.

11. Davenport, J. C., P. Hammond et F. J. Fitzpatrick. Computerized design of removable partial dentures: a knowledge based system for the future. - Dent. Update, 20, 1993, Vol.5, 221 - 226.

12. Chen, J. et al. Teledentistry and its use in dental education. - J. Am. Dent. Assoc., 134, 2003, Vol. 3, 342 - 346.

13. Schleyer, T. Digital dentistry in the computer age. - J. Am. Dent, Assoc., 130, 1999, Vol.12, 1713-1720.

14. Eaton, K. A., et M. Hammick. Distance learning materials for dentists - a users guide to quality. - Br.Dent.J., 194, 2003, Vol.5, 253 - 256.

15. Schleyer, T. et L. A. Johnson. Evaluation of educational software - Journal of Dental Education, 67, 2003, Vol.11, 1221 - 1228.

16. Hurston - Anderson, L. Integrated office technology: how technology can help improve office efficiency. J. Am. Dent. Assoc., 135, 2004, Vol.10, 18 - 22.

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �8

Specijalizovani kompjuterski programi za ortodonciju

U tabeli 1. su prikazane razlike u radu konvencionalne i kompjuterizovane ortodontske ordinacije:

Tab.1 Razlike konvencionalne i kompjuterizovane ortodontske ordinacije

Softveri za upravljanje ortodontskim ordinacijamaRazvojem kompjuterske tehnologije šiti se i polje primene. Tako se danas rad u modernoj ordinaciji ne može ni zamisliti bez programa za upravljanje stomatološkim (pa samim tim i ortodontskim) ordinacijama.Ove aplikacije objedinjuju u sebi programe za zakazivanje pacijenata, kartone u kojima se beleži klinički nalaz, snimce pacijenta (rendgenski i fotografije), kao i upotrebu elektronskih dokumentata. Većina ovih aplikacija primenjuje tehnike baza podataka da objedine podatke koji služe kao osnova za stomatološki tretman. U tab.2 je prikazan uporedni pregled karakteristika nekoliko programa za upravljanje stomatološkom ordinacijom.

Evo nekih funkcija ovih programa, koje su poželjne:1. Mogućnost učitavanja dokumenata, Rtg snimaka, i fotografija pacijenata, u vezi sa

klinički značajnim zabeleškama i tretmanom, kao i mogućnost organizovanja dokumenata u pojedinačne foldere

2. Kalendar zakazivanja sa mogućnosšću dodavanja različitih informacija o pacijentu3. Stomatološki karton, u kom je moguće zabeležiti trenutno stanje zuba pacijenta i plan

lečenja samo upotrebom miša, bez tastature, kao i mogućnost ponovljenog unosa podataka tokom lečenja i praćenja i uporedjivanja toj podataka

4. Praćenje radova tokom laboratorijskih procedura, uz mogućnost upozorenja ukoliko se ukaže potreba. Time se izbegava odlaganje radova i kašnjenje usled greški u komunikaciji

5. Informacije o pacijentu: medicinska istorija, lekovi, navike, termini zakazivanja, kliničke zabeleške, plan lečenja, recepti, računi, SMS/email

konvencionalna ordinacija kompjuterizovana ordinacija

kartoteka podaci u bazi podataka

otisci i studijski modeli 3D fotografija

Ro snimci digitalni Ro snimci u memoriji računara

manuelno crtanje kefalometrijskog snimka digitalizovano unošenje kefalometrijskih tačaka

manuelna kefalometrijska analiza softveri za kefalometriju

dijagnostički set-up VirtualTreatmentObjective/VirtualTreatmentPlanning

preformirani sistemi lečenja individualno prilagođeni sistemi

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �9

6. Upozorenja na ekranu - obuhvata sve što zahteva pažnju lekara: prekoračenje vremena posete, nedolazak na zakazanu kontrolu, kašnjenje rada u laboratoriji, stanje u magacinu i spisak stvari koje treba naručiti…

7. Mogućnost sinhronizovanja sa tabletima i smart telefonima putem interneta8. SMS/email podsećanje pacijenata, doktora, dobavljača…9. Visoka sigurnost podataka i fleksibilnost podešavanja sistema10. Unapred pripremljeni formulari za različite namene: saglasnost pacijenta, dijagnoza,

mogućnosti lečenja, recepti, računi…. 11. vođenje knjigovodstva

Tab. 2. Uporedni prikaz karakteristika nekoliko najpoznatijih programa za upravljanje ordinacijama

Programi za digitalno snimanjeSluže za snimanje i vizuelno prikazivanje informacija o pacijentu u elektronskom obliku. Informacije se mogu snimiti koristeći različite uređaje kao što su:1. digitalni aparat2. trodimenzionalni uređaji za merenja3. intraoralni skeneri4. intraoralne video kamere, 5. CT skeneri6. CBCT skeneri7. magnetna rezonanca

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �10

Za svaki od ovih aparata razvijeni su specifični kompjuterski programi. Aplikacije iz ove grupe utiru put za razvoj novih kompjuterskih tehnika za dalju analizu stomatoloških podataka u cilju bolje dijagnostike i planiranja lećenja.

Jedan od trenutno najčešće korišćenih programa iz ove kategorije u okviru ortodoncije je program OnDemand3D (sl.2), koji je uveden 2006 godine kao “kompletno rešenje snimanja zuba”. To je 3D softver za prikazivanje slika, napisan C/C++ programskim jezikom, dostupan na engleskom, francuskom, španskom, nemačkom, ruuskom,japanskom, poljskom i portugalskom jeziku. To je modularan softver, koji kosrisnik može prilagodidi svojim dijagnostičkim ili istraživačkim potrebama. OnDemand se prodaje u dva glavna paketa: OnDemand 3DApp, i OnDemand 3D Dental. Razlika je u broju uključenih modula (tab.3).

Tab.3.Razlike u modulima uključenim u dve verzije programa OnDemand

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �11

Sl. 2 Mogućnosti različitih grafičkih prikaza pacijenta snimljenog pomoću CBCT

Programi za dijagnostiku i planiranje lečenjaAplikacije iz ove grupe se mogu podeliti u dve osnovne grupe: programe za izradu analizu digitalnih studijskih modela i programe za kefalometrijsku analizu. Tehnike koje su primenjene u ovim programima kreću se u rasponu od ekspertskih sistema,

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �12

Tab 4. Servisi omogućeni od strane proizvođača za četiri najčešće primenjivana programa za izradu digitalnih studijskih modela

prepoznavanja oblika, obrade slike u dve ili tri dimenzije, do simulacija hiruških intervencija u okviru ortognate hirurgije.Digitalizacija studijskih modela omogućava lako i efikasno skladištenje, lak pristup i trajnost zapisa, mogućnost razmenjivanja, kao i različite dijagnostičke mogućnosti. Osim toga, postoji mogućnost lakog komuniciranja sa kolegama i pacijentima razmenom virtuelnih slika koje mogu biti poslate elektonskom poštom i štampane na printeru. Digitalizacija omogućava superponiranje digitalnih modela pacijenta napravljenih u različitim uzrastima da bi se ispitivao uticaj rasta, ili pak superponiranje digitalnih modela pre i posle završenog lečenja da bi se proučavali efekti same terapije. Moguće je takođe i superponiranje digitalnih modela i digitalnih Ro snimaka ili digitalnih fotografija lica pacijenta. Prvi softver za digitalnu procenu pacijenta pojavio se davne 2001.godine. Od tad, pojavilo se više programa na tržištu (tab.4, sl.3). Komercijalno dostupni digitalni modeli mogu se proizvesti bilo indirektnom, bilo direktnom tehnikom. Direktne tehnike koriste intraoralne skenere, a indirektne lasersko skeniranje ili CT otisaka zuba ili studijskih modela. Nakon toga, skenovi se pretvaraju u digitalne slike, koje se obično čuvaju na serverima proizvođaća, koji omogućavaju i softvere za uobičajena (najčešća) premeravanja (sl.4). Najčešće primenjivani programi za ovu nameru su Cecile, e-models, Orametrix, OrthoCAD, DigiModel, O3DM and OrthoAnalyzer. Studije (1) su pokazale da i ako pouzdanost ovih sistema nije idealna za istraživačke svrhe, dovoljna je za kliničku primenu. Međutim, uvođenje ove nove tehnologije nije jednostavno i skupo je, a izbor odgovarajućeg sistema može biti težak.

Sl.3. Digitalni studijski modeli iz programa OrthoAnalyzer

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �13

Digitalna kefalometrija podrazumeva proces unosa kefalometrijskih podataka u digitalnom formatu u računar i analizu tih podataka. Digitalizacija rendgenskog snimka predstavlja konverziju kefalometrijskih tačaka sa snimka ili crteža u numeričke vrednosti na dvo- ili tro-dimenzionalnom koordinatnom sistemu, uglavnom radi kompjuterske kefalometrijske analize. Proces omogućava automatsko merenje uglova ili linearnih rastojanja izmedju kefalometrijskih tačaka (sl.5). U zavisnosti od hardvera i softvera, unos podataka može se vršiti digitalizacijom tačaka na crtežu, skeniranjem crteža napravljenog na osnovu klasičnog Ro-snimka, ili uvozom digitalnog rendgenskog snimka.

Kompjuterska kefalometrija nudi prednosti trenutnih rezultata analize, kao i lako dostupne norme za poređenje u odnosu na rasu, pol i uzrast pacijenta. Najveća prednost se ogleda u veoma jednostavnom prikazu promena mekotkivnih struktura koje su posledica rasta, ili pak ortodontske ili ortodontsko-hiruške korekcije, što u mnogome olakšava komunikaciju sa pacijentom.Najčešće primenjivani softveri ovog tipa u savremenoj ortodonciji su: Dolphin Imagining, Onix Ceph, AudaxCeph, AxCeph, Joe Ceph, FYITEK, Facad i mnogi drugi.Razvojem i sve širom primenom CBCT tehnologije u stomatologiji i otodonciji, pojavila se potreba za obradom i analizom ove vrste digitalnih zapisa. Najpoznaatiji program koji se koristi u tu svrhu je Invivo5, kompanije Anatomage. Anatomage firma koja je prva uvela savremeni 3D prikaz zapremine je poznata i po visokom kvalitetu prikazivanja

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �14

Sl. 4 Analiza studijskog modela u programu OnixCeph

zapremine. Ovakav prikaz omogućava jasnu sliku struktura kao što su korenovi zuba, kost, sinuse i vazdušne puteve. Program nudi odlične opcije za vizualizaciju površine kosti i temporomandibularni zglob. Invivo5 koristi najveću moguću rezoluciju u CBCT tehnologiji koja omogućava tačnu i brzu dijagnostiku.

Sl.6 Različite mogućnosti prikaza u programu Invivo5

Invivo5 (sl.6) se koristi i u medicinskoj radiologiji u dijagnostičke svrhe. Program otvara CT, MRI, CBCT kao i bilo koju drugu sliku koja je načinjena u standardnom DICOM

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �15

Sl.5 Kefalometrijska analiza u programu OnixCeph

formatu. Program ima veoma jednostavan i svestran prikaz “Radiologija”(sl.7) za procenu mesta postavke implanta, dijagnostiku impakcije zuba, TMZ-a, pročavanja sinusa i procenu disajnih puteva. Program daje mogućnost tradicionalnih ortopantomografskih i kefalometrijskih prikaza. Omogučeno je štampanje u odnosu 1:1, kao i delenje slika sa kolegama u besplatnom programu za pregled slika.

Invivo5 nudi veoma moćne inovacije za ortodontske ordinacije. Program omogućava izradu digitalnih modela sa CBCT snimka, koji sadrže ne samo krunice zuba, već i korenove, zube koji se nalaže u različitim fazama mineralizacije (u periodu mešovite denticije), impaktirane zube i dr. (sl.8). Moguće je napraviti 3D lice pacijenta obradom 2D digitalnih fotografija. Takođe je moguće raditi tačnu i preciznu 3D kefalometrijsku analizu, a omogućeno je i planiranje postavljanja ortodontskih miniimpanata.

Sl.8 Primena programa Invivo5 u ortodonciji

Primena virtuelne realnosti u ortodonciji modifikuje mnoge tradicionalne tehnike. Više nema potrebe za sečenjem gipsanih modela da bi se pravili set-up modeli, sad se oni rade virtuelno. Zato postoji veliki interes za razvoj specifičnih softvera koji služe za predviđanje i planiranje lečenja, ili za simulaciju pomeranja zuba. Ovi programi omogućavaju ortodontima da simuliraju efekte ortodontskog lečenja, ali su korisni i za dizajniranje novih tipova bravica koje će više odgovarati biomehaničkim uslovima uza lečenje na primer parodontalno kompromitovanih pacijenata (2).

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �16

Sl.7 Program InVivo5, prikaz “Radiologija”

Sada je moguće kombinovanjem video imagining-a i CAD/CAM tehnologije uključiti računare u proces izrade ortodontskih aparata. Najbolji primer za to je neverovatno brz razvoj i popularnost Ivisalign i sličnih sistema (sl.9), gde se pomoću kompjuterskih

simulacija neophodnih pomeranja zuba izrađuju serije ortodontskih folija. Ravoj kompjuterskih tehnologija omogućava ortodontu superponiranje fotografija anfasa i profila lica pacijenta sa kefalometrijskih PA i profilnim snimcima, kao i sa digitalnim modelima zuba i pacijenta, i njihovo modifikovanje u cilju projektovanja estetskih ciljeva lečenja. Tako je omogućeno da se obave predviđanja u smislu simulacije pomeranja segmenata vilica na isti način kako se to odvija i u kliničkoj praksi, čime se olakšava komunikacija sa pacijentom, koji sada može i da “vidi” svoj budući izgled i čak u izvesnoj meri i utiče na njega (sl.10).

Ortodontsko obrazovanje uz pomoć kompjutera (CAL - Computer Aided Learning)Razvojem i širokom primenom interneta među svim starosnim grupama, otvorila se mogućnost obrazovanja uz pomoć interneta. Brz ritam života u savremenom društvu za rezultat ima smanjenje vremana namenjenog obrazovanju. Zato, uz pomoć računara, “učenje na daljinu” omogućeno je tempom koji odgovara pojedincu, a isti materijal je dostupan velikom broju ljudi na širokom geografskom području, čime se standardizuje iskustvo učenja kad god se “učenik” uloguje. Moderni računari sa multimedijalnim

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �17

Sl.9 Primena programa Maestro 3D Studio pri izradi set up modela za folije za ispravljanje zuba

Sl.10 Kompjuterska simulacija hiruškog pomeranja maksile i mandibule kod pacijenta sa skeletno otvorenim zagrižajem

mogućnostima mogu da pruže interaktivno iskustvo učenja. Danas je veoma intenzivan razvoj “high-tech” programa za “učenje na daljinu”, koji zahteva odgovarajući hardver, backup i česte nadogradnje i programa i računara. Rosenberg i sar (3), ispitujući efikasnost obrazovanja uz pomoć kompjutera u ortodonciji zaključili su da ne postoji dovoljno dokaza za zamenu konvencionalnih načina učenja CAL programima u ortodonciji; CAL treba da se koristi kao dodatak konvencionalnoj nastavi jer može bolje motivisati studente da posvete više vremena učenju ortodoncije. Obrazovanje uz pomoć kompjutera, osim što omogućava studentima da uče sopstvenim tempom u vreme kad to njima najviše odgovara, uz mogućnost provere shvatanja predstavljenog materijala, ima dodatnu prednost u mogućnosti prezentacije i čuvanja studijskih modela, radiograma i drugih vizuelnih dijagnostičkih pomagala,

Literatura:1. Fleming PS, Marinho V, Johal A. Orthodontic measurements on digital study models compared with

plaster models: a systematic review. Orthod Craniofac Res 2011;14:1-16.

2. Ogodescu A, Sinescu C, Ogodescu E, Negrutiu M. Engineering and Biomechanics in the Orthodontic Treatment of Periodontally Compromised Adult Patients, Advances in Manufacturing Engineering, Quality and Production Systems, Volume I, WSEAS Press, 2009, pp.194-196

3. Rosenberg H, Sander M, Poslunsb J. The effectiveness of computer-aided learning in teaching orthodontics: A review of the literature. Am J Orthod Dentofacial Orthop 2005;127:599-605

UPOTREBA KOMPJUTERA U ORTODONCIJI �18