Uvod u ra čunarske mreže

Računarska mreža - prost skup dva ili više računara, koji su povezani adekvatnim medijumom i koji komuniciraju i dele resurseMrežom se prenose - računarski podaci, govor, slika, videoAplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se: - zahteva prenos podataka u realnom vremenu

- ili to ne mora biti uslovMreža se sastoji od: - računara

- medijuma za prenos - uređaja kao što su čvorišta, svičevi, ruteri koji čine infrastrukturu mreže

Vezu između računara i mreže omogućavaju uređaji kao što je: mrežna kartica

Dve osnovne celine računarske mreže: *

Hardverska: - mrežni čvorovi - delovi mreža za obradu podataka * Vrste: - čvorovi u kojima se vrši stvarna obrada - ciljni čvorovi (hosts) - čvorovi koji usmeravaju informacije (routers)

- fizički spojni putevi - deljeni resursi: hardverski ili softverski elemensti

Softverska: - protokoli - pravila po kojima se vrši komuniciranje - operativni sistemi - direktno u komunikaciji sa hardverom (podrška za mrežni hardver i mrežne protokole) - korisnički mrežni softver

Razlozi za umrežavanje: - zajedničko korišćenje informacija - zajedničko korišćenje hardvera i softvera

Računarska mreža kao komunikacioni sistem: *1. Izvor - generiše podatke za prenos2. Predajnik - transformiše generisane podatke u oblik pogodan za prenos3. Prenosni sistem - može biti jednostavna linija ili kompleksna mreža, spaja izvor i odredište4. Prijemnik - prihvata signal iz prenosnog sistema i transformiše ga u oblik pogodan za odredište5. Odredište - prihvata prenete podatke

Osnovni elementi računarske mrežne komunikacije:1. komunikacioni kanal2. hardver računara3. operativni sistem4. korisnički procesi (aplikacije)

Pasivna mrežna oprema - najjednostavnija komponenta računarskih mreža - ciljna karakteristika komponenti je da ne izvrše nikakvu izmenu nad mrežnim saobraćajem (otuda naziv „pasivna“)

Komponente mreže: utičnice, kablovi, paneli, kablovi za prespajanje, rek ormani, kanalice za vođenje kabla

Tri osnovne vrste kablova: koaksijalni kablovi sa upredenim paricama optički kablovi

koaksijalni i upredene parice prenose električni signal, a optički signal u vidu svetlosnih impulsa

Kabl sa upredenim paricama

upredanje - otklanjanje elektromagnetnih smetnji broj uvrtaja po metru - deo specifikacije tipa kabla - što je veći, veća je otpornost na elektromagnetne

smetnjeTipovi: - sa neotklopljenim paricama - UTP

- sa otklopljenim paricama - STP

Konektori - povezuju bakarne žice kablova sa uvrnutim paricama sa hardverskim mrežnim interfejsom računara (najčešći tip RJ, kod telefonskih i računarskih mreža)

Optički kablovi optička vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa ne podležu električnim smetnjama najmanje slabljenje signala duž kabla izuzetno velike brzine prenosa na velikim udaljenostima

Koriste se: - kada LAN mrežu treba da poveže više objekata, problemi sa uzemljenjem i atmosferskim pražnjenjem ako bi se koristili bakarni kablovi

- kada se predviđa veliki mrežni saobraćaj između spratnih razvoda u odnosu na centar mrežeTri osnovna funkcionalna dela: - predajnik (izvor svetlosti LED ili laserska dioda)

* - optičko vlakno - prijemnik (foto senzor)

Standardni električni signal se dovodi na LED ili lasersku diodu, koji vrše konverziju u svetlost, zatim se svetlost ubacuje u optičko vlakno, na čijem drugom kraju je prijemnik, koji vrši opto-električnu konverziju posle koje se dobija standardni električni signal

Aktivna mrežna oprema1. ripiter2. hab3. mrežni most4. svič5. usmerivač6. mrežni prolaz7. proxy

Ripiter - na jednom portu prima signal i prenosi na drugi port - uređaj koji će primiti oslabljen signal (zbog rastojanja) i ponovo ga pojačati za dalji prenos - nema informacije o signalu (podjednako se odnosi prema ispravnom i neispravnom)

3R funkcionalnost: - reamply, reshape, retime - obnavljaju amplitudu, oblik i vremenske reference primljenog signala pre nego što ga proslede

Hab - omogućava povezivanje više segmenata mreže u jedan segment - višeportni ripiter - ono što primi na jednom svom portu, hab emituje na svim ostalim

Mrežni most - povezuje udaljene mrežne segmente (segmentacija mreže) - ako stanica iz jednog segmenta šalje podatke stanici u drugom segmentu, tada ostalim stanicama nije dozvoljeno da komuniciraju

Svič - podatke ne šalje svim segmentima već samo segmentu kome su oni upućeni (namenske veze) - na svaki port sviča može se priključiti stanica, a ne segment mreže

Usmerivač (Router) - usmeravaju pakete ka svog odredišta - potrebna je odredišna adresa smeštena u

paketu - kada primi paket, router prvo proveri da li je adresa odredišta na istoj mreži kao i adresa izvora - ako jeste, paket se odbacuje

Mrežni prolaz (gateway) - hardverski uređaj ili softverski paket koji povezuje dva različita mrežna okruženja

- prepakuje i pretvara podatke, tako da svaka mreža može da razume

Bezbednosna barijera (firewall) - bezbednosni hardverski ili softverski uređaj smešten između lokalne i javne mreže (Interneta)

- štiti podatke, kontroliše i prava pristupa pojedinih korisnika, pojedinim delovima mreže

Proxy - mrežni servis koji omogućava klijentima da prave indirektne mreže sa ostalim mrežnim segmentima/servisimaUloga: - bezbednost - izjednačava sa naprednijim firewall uređajima - privatnost - performanse mreže - mogućnost proxy uređaja da udaljeni resurs privremeno sačuva u lokalnoj memoriji i na ostale zahteve za istim resursom odgovori bez pristupa originalnom izvoru – „keširanje“

Interfejsi računara1. mrežna kartica2. modem3. ISDN Terminal Adapter4. ADSL/DSL modem

Mrežna kartica - uređaj koji povezuje računar sa računarskom mrežom (mrežni adapter, interfejs). - Integrišu se u matične ploče računara

Modem - moduliše noseći signal da bi enkodirao digitalnu informaciju i demoduliše noseći signal da bi dekodirao prenešenu informaciju

ISDN - uređaj koji povezuje terminal (računar) sa ISDN mrežom

ADSL/DSL modem - uređaj koji povezuje jedan ili više računara na telefonsku liniju u cilju korišćenja ADSL/DSL usluge

Tipovi računarskih mreža (kategorizacija): *

1. U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka računarske mreže mogu biti:a. kablirane mrežeb. bežične

2. Topologije računarskih mreža mogu biti:a. topologija zvezdeb. magistralec. potpuno povezane mrežed. prstena e. stabla

3. Po vremenskoj postojanosti a. fiksneb. privremene

4. Po prostoru na kome se prostiru

a. PAN- personalb. LAN- lokalnec. MAN- gradsked. WAN- šire geografsko područjee. Internet- globalna

5. Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu članova)a. host-basedb. klijent-serverc. peer-to-peer

Kriterijumi za izbor topologije pri dizajnu mreže: *1. cena instalacije2. cena komunikacije3. raspoloživost mreže

Topologija magistrale - svi računari u mreži povezani su na magistralu tj.jednu liniju. - Nije dobra, ispadom jednog čvora, ispada iz rada cela mreža

Topologija zvezde - krajnji čvorovi na mreži povezani preko posebne veze na centralni hub ili svič. - Dobra je zbog nezavisnosti sistema od pojedinačnih čvorova

Topologija prstena - računari su spojeni u krug - zatvorenom magistralom. - Podaci idu u krug u jednom smeru i svaki čvor šalje ili uzima podatke iz tog kruga

Topologija stabla - od centralnog čvora u mreži grana se hijerarhija čvorova naniže. - Loša strana je što se otkazom čvorova na višem nivou, mreža raspada na dva nepovezana dela

Topologija potpuno povezane mreže - svaki računar je povezan direktnom komunikacionom linijom sa svim ostalim radnim stanicama u mreži. - Idealan teorijski model, koji se u praksi ne sreće

Lokalno i globalno umrežavanje

Internet - međusobno povezivanje individualnih mreža; ime svetske mreže za prenos podataka networking - lokalno umrežavanje internetworking - globalno umrežavanje

Istorijski razvoj Interneta počeci trasirani su od strane ARPANET eksperimenta - paketna komunikacija prve dve važne aplikacije razvijene od strane Arpanet: *

TELNET – omogućava da se korisnik sa jednog računara prijavi za rad ne nekom drugom, udaljenom računaru

FTP – omogućava razmenu datoteka putem Internet-a

„Killer- applications“: Ektronska pošta - prenos poruka između različitih računara World Wide Web - globalni hipertekstualni sistem koji koristi Internet kao transportni mehanizam E-commerce - elektronska trgovina

Arhitektura Interneta

internacionalne - povezivanje svih mreža na nivou više zemalja ili kontinenata- kičma Interneta nacionalne - mreže na nivou jedne zemlje regionalni Internet provajderi - više povezivanja LAN-ova jednog dela neke veće zemlje Lokalni Internet provajderi - povezivanje rezidencijalnih korisnika korišćenjem modema ili LaN

Backbone tehnologije - Mreže sledeće generacije NGN konvergentne mreže koje omogućavaju, ne samo prenos podataka nego i prenos govora, a u konačnoj fazi i multimedije.Zahtevi: 1. kapacitet

2. pouzdanost3. skalabilnost4. jednostavnost

Klasične tehnologije: PDH, SDH, ATM; Nove tehnologije: DWDM, Gigabit ethernet, 10 gigabit ethernet, MPLS

WDM - Wavelenght Division MultiplexPrednosti: - rešava problem skalabilnosti, jer omogućava prenos više desetina talasnih dužina po jednom optičkom vlaknu i kapacitetom 10gb/s po jednoj talasnoj dužini; - omogućava domet reda 4000kmGde koristiti: - na dugačkim trasama, - kada ne postoji mogućnost postavljanja novih optičkih kablova, - kada je potrebno brzo povećati kapacitet postojećih optičkih sistema prenosa

Access tehnologijeklasične: analogni dial-in(33,6kb/s); ISDN dial-in(64 i 128kb/s)nove tehnologije: kablovsko distributivni sistemi KDS; wireless LAN; ADSL

Kablovsko distributivni sistemi inicijalno pravljeni za distribuciju TV slike moderni KDS koristi HFC sistem kabliranja osnovna grupa standarda za digitalni prenos slike su DVB (Digital Video Brodcoast) standardi

Wireless LAN tehnologija bežične komunikacije, velika mobilnost mreža i pristupa Internetu inicijalno je zamišljena za pokrivanje malih površina do 1600m danas se intenzivno radi na kreiranju ad hoc bežičnih mreža

ADSL tehnologija - korišćenje standardne telefonske parice za pružanje širokopojasnih servisa

Novi Internet - veliki komunikacioni kapaciteti - garantovanje kvaliteta servisa QoS - multimedijalni servisi

Internet adrese - mesto svakog računara svake pojedinačne mreže uključene na Internet mora biti jedinstveno

IP adresu čine dva polja: - adresa mreže (Network ID) * - adresa računara (Host ID)

uporedo sa adresama uvedena su simbolička imena: www.yahoo.com analogija sa servisima koje pruža javna telefonska mreža telefonski imenik vrši preslikavanje imena korisnika (simbolička imena) u stvarni telefonski broj

(aktuelna adresa)DNS – Domain Name System * aplikacija koja omogućava preslikavanje simboličkih imena u Internet adrese i obrnuto

za svaku lokalnu mrežu uveden je DNS server koji sadrži datoteku sa imenima i Internet adresama računara te mreže

DNS serveri međusobno komuniciraju

DNS zone - podstablo DNS stabla koje se administrira nezavisno i obuhvata područje od jednog ili više Name servera zone mogu biti podeljene na podzone stablo organizacija domenskih imena i definiše logičke veze između Name servera korišćenjem stabla: - moguće je odrediti put između bilo koja dva Name servera

- odrediti samo logičke veze između pojedinih zona i domena

Struktura dodeljivanja imena kod Interneta način dodeljivanja imena zasniva se na korišćenju oznaka (labela) koje se razdvajaju tačkom organizacija je strogo hijerarhijska, može se predstaviti stablom, svakom čvoru odgovara jedna labela,

jedino je koren stabla neimenovani čvorDomeni organizacija:

2. com: komercijalna3. edu: obrazovna institucija4. gov: Vladine organizacije5. int: međunarodne6. mil: Vojne7. net: mreže8. org: druge organizacije

Organizacija za registraciju domena - odgovornost je raspodeljenja na više organizacija:1. IANA: centralizovano telo zaduženo za dodeljivanje Internet adresa za ceo Internet2. ICNN3. Svaka zemlja - administracija nacionalnih domena

Resolver - aplikacija koja želi da uspostavi komunikaciju sa računarom kome zna samo ime, mora * pokrenuti program pod nazivom resolver, on se obraća DNS serveru na kojoj se nalazi traženi računar i kao rezultat aplikaciji vraća njegovu Internet adresu

Osnove web dizajna

Piramida web dizajna * Glavni aspekti:

1. sadržaj2. tehnologija - obezbeđivanje funkcija

lokacije3. vizuelni elementi – obezbeđuju

potrebnu formu4. ekonomičnost - ako nema koristi

lokacija se i ne pravi

Izrada Web lokacija *Greške: - nedostatak iskustva

- loše definisan postupak - nerealni rokovi

Mislite na korisnikaKorisnici - skup različitih pojedinaca koje povezuju izvesne zajedničke sposobnosti i osobinePravilo!: dizajnirajte za prosečnog korisnika, ali vodite računa o razlikama

Korisnost - ona funkcionalnost lokacije koja izlazi u susret potrebama korisnikaUpotrebljivost - posetiočeva sposobnost da koristi lokaciju kako bi postigao određeni cilj

Ravnoteža između forme i funkcije da postoji jasna i trajna veza namena mora da bude jasno definisana ako je osnovna namena prodaja – lepršavi vizuelni elementi, čak i elementi multimedije, ukoliko to

sve pomaže da se postigne cilj ili lokacija za obavljanje bankarskih poslova - forma mora da bude mnogo strožija utilitarna

Pravilo!: nemojte od interfejsa praviti svoj zaštitni znak

Ocenjivanje Web lokacijePravilo!: ne postoji forma ispravnog Web dizajna koja odgovara svakoj lokaciji

Rad lokacijePravilo: rad lokacije mora da bude gotovo besprekoran

Ograničenja Weba i InternetaPravilo: upoznajte i uvažite ograničenja

razlozi zbog kojih nastaju problemi sa izvršavanjem:o promene u tehnologijio neiskustvo autorao tesni vremenski rokovio nepostojanje metodologijeo neuzimanje u obzir ograničenja samog medija

Web dizajneri moraju da upoznaju HTML, kaskadne stilove CSS, i druge ključne web tehnologije pre

nego što počnu sa izgradnjom lokacije

Model procesa razvijanja Web lokacije krajnja svrha modela je da pomogne pri usmeravanju razvoja lokacije Idealan model: - koji se lako primenjuje

- stručnjaku omogućava da se izbori sa složenošću lokacije- da smanji rizik od neuspeha projekta- da lakše ugrađuje izmene- da obezbedi povratne informacije potrebne za održavanje lokacije

Kaskadni model ** ako dizajner primenjuje čist kaskadni model onda može sve da isplanira unapred - to je istovremeno i

najveća slabost ovog modela drugi nedostatak – sve etape izgledaju kao da su jasno odeljene, ali su ustvari preklopljene delimično.

Svaka etapa utiče kako na prethodnu tako i na narednu ne podnosi velike izmene

Deduktivni pristup razvijanja Web lokacije * namena lokacije - pažljivo definisan problem koji lokacija treba da reši ili cilj koji ona treba da

postigne

specifikacija - treba da uključite sve pojedinačne zahteve koje lokacija treba da ispuni, i potrebe posetilaca

dizajn lokacije - izrada tehničkog ili vizuelnog prototipa realizacija lokacije i testiranje objedinjavanje - svih delova, uključujući i sadržaj i da se ponovo proveri lokacija publikovanje - uvek treba da ostane otvorena kako bi mogla da se popravi i dopuni na osnovu

mišljenja posetilaca**

Model evoluirajućeg prototipa poslednji model iz industrije softvera koji se može primeniti na razvijanje Web lokacije zove se

zajedničko dizajniranje aplikacije JAD model evoluirajućeg prototipa jer se do konačnog izgleda lokacije stiže razvijanjem prototipa kroz niz

koraka od korisnika direktno dobijate povratne informacije potrebne za narednu verziju i ovaj ciklus se

ponavlja sve dok se ne dođe do konačne verzijeNedostaci: - kada korisnicima dopustite da vide nedovršenu lokaciju to može da poremeti odnose između * korisnika i dizajnera, korisnici mogu da ometu razvoj svojim nerealističnim zahtevima

- projekte koji se izvode u stilu JAD teško je finansirati jer se broj revizija ne može unapred oceniti

Koraci: 1. Dizajner razgovara sa klijentima da bi razumeo njihove zahteve; pravi prvi prototip * 2. Klijent isprobava prototip i predaje izmene, odnosno dopune. Ukoliko je sve u redu, lokacija se objavljuje

3. Dizajner pravi nov prototip; povratak na korak 2

Pristupanje projektu Web lokacije ako je lokacija potpuno nova ili je dogradnja obimna onda usvojiti kaskadni model ili kaskadni sa

vrtlogom ako je projekat održavanja ili veoma jednostavan projekat onda model JAD

Koraci:1. Definisanje opšteg cilja projekta2. Definisanje profila korisnika

intervju, anketni listovi, ili na osnovu opšzeg razmišljanja o korisnicima većina lokacija ima tri vrste korisnika

oneiskusnogokoji ima iskustva ali nije čest posetilaco iskusnog koji vlada Webom i koji ga često posećuje

izraditi detaljan profil svakog stereotipa3. Zahtevi

kada imate definisane ciljeve i profile korisnika zahtevi se sami javljaju.o kakav će sadržaj biti potreban?o kako lokacija treba da izgleda?o kakve programe ugraditi?

Koliko saradnika treba da radi na lokaciji i kakav sadržaj nedostaje

4. Plan lokacije - treba da sadrži sledeće odeljke: *o kratak opis namene lokacijeo detaljan opis namene lokacijeo rasprava o korisnicima

o rasprava o scenariju korišćenja lokacijeo zahtevi u pogledu sadržaja

tehnički zahtevi - vrste tehnologija koje će se na lokaciji koristiti npr.HTML, JavaScript...ovi zahtevi treba da budu u direktnoj vezi sa mogućnostima korisnika

zahtevi u pogledu izgleda - osnovna koncepcija konstrukcije interfejsa zahtevi u pogledu isporuke - podaci koji se odnose na server lokacije, proceniti učestalost poseta... dijagram strukture lokacije - u kome će biti prikazani detalji pojedinih njenih odeljaka.

- Imena i koncepcija svakog odeljka treba da proizilaze iz različitih scenarija aktivnosti korisnika koje ste analizirali u prethodnim fazama projekta

osoblje - navesti ljudske resurse potrebne za rad lokacije u jedinicama "saradnik × sat" dijagram izvršenja projekta - vremenski tok pojedinih faza prema kaskadnom modelu uz

angažovanje osoblja procenjenog u prethodnom odeljku budžet lokacije - na osnovu potrebe za osobljem i zahtevima u pogledu isporuke lokacije, troškovi

marketinga, kao i druge stavke, npr. plaćanje licenci za objavljivanje sadržaja.

5. Seciranje faze dizajniranja - etapa dizajniranja; pravljenja prototipa lokacije treba da sadrži tehnički i vizuelni prototip

- prikupljanje sadržaja, jedna od najsporijih faza projekta- uvek prikupiti pre dizajniranja

6. Skiciranje pomoću blokova - dizajniranje lokacije; odozgo nadole pravilo*: dizajniranje vizuelnih elemenata treba da počnete od matične strane, da nastavite preko

strana pojedinih odeljaka i da završite na stranama sa sadržajem

7. Maketa lokacije alfa verzija lokacije

o izrada makete : digitalnu kompoziciju delite, a zatim njene delove slažete u Web strane pomoću HTML a i možda kaskadnih stilova

o završena maketa je bez sadržaja, a navigacija na njoj treba u potpunosti da funkcioniše, a interaktivnost samo simulirana

Realizacija beta verzije lokacije - na strane smestiti stvaran sadržaj, a pozadinske komponente i interaktivne elemente treba ugraditi u konačni vizuelni interfejs

8. Proveravanje - mora da obuhvati sve aspekte lokacije sadržaj, izgled, funkcionisanje i svrhu9. Objavljivanje - potrebno je pratiti kako lokacija radi, neizbežno je ažuriranje kako bi bila stalno na

nivou novih tehnologija, zbog promenljivih zahteva tržišta menjati vremenom i izgled...

razvijanje lokacije je trajan proces kad prođete sve kaskade opet se vratite na vrh, pa sve od početka

Dizajniranje za korisnika

Zajedničke osobine korisnika: - sposobnost pamćenja - reakcija na nova iskustva iz spoljašnjosti - vid

Problemi nastaju: - ako su pogrešno upamtili podatke - drugačije primaju nova iskustva - ne vide jednako boje

Način na koji ljudsko oko zapaža boju:

ton - stepen sličnosti sa osnovnim bojama zasićenje - stepen razlike od bele, sive, crne boje svetlina - stepen opažanja boje kao svetlije ili tamnije od druge posmatrane, pod istim uslovima

Reakcija korisnika i vreme reagovanja Vreme čekanja na ishod akcije zavisi od:

o korisnikao sklopa njegove ličnostio potencijalne dobiti

ima nekoliko zajedničkih osobina svih korisnika: odnose se na podsticajnost lokacije i vreme reagovanja

korisniku vreme preuzimanja znači više nego količina preuzetih podataka korisnikovo vreme:

o vreme razmišljanjao vreme učitavanja (skratiti vreme učitavanja Web strane učitavajući je dok korisnik razmišlja –

linearna struktura sajta)

Proteklo vreme Verovatna reakcija korisnika * 0,1 sekunda - za korisnika je to trenutan ili skoro trenutan događaj

1,0 sekunda - korisnik je relativno zaokupljen i nije ga lako pokrenuti10 sekundi - gornja granica držanja pažnje korisnika na Web strani***>10 sekundi - korisnik započinje druge poslove: pregleda lokacije u drugim prozorima

Sredstva za kretanje po lokaciji - tastatura i miš

Vrste korisnika: - početnici - srednje iskusni - eksperti

prilagoditi lokaciju koja će izaći u susret svim vrstama korisnika orijentacija na srednjeiskusne, ukoliko ne može da se obezbedi interfejs prilagođen svima lokacija mora da ispuni očekivanja, jer korisnik dolazi sa iskustvom iz života, iz rada sa

programima i drugim Web lokacijama

Opšte vrste Web lokacija *Javna - javno mesto koje može da poseti svaki korisnik InternetaEkstranet - privatno mesto određene organizacije koje se obično održava na privatnoj mreži, ne na InternetuIntranet - lokacija na Webu koja je na raspolaganju ograničenoj grupi korisnika, ali je dostupna preko javnog Interneta

Karakteristike opštih lokacijaIntranet Ekstranet Javne

Podaci o korisnicima obimni osrednji minimalniPlaniranje kapaciteta

moguće obično moguće teško ili nemoguće

Propusna moć velika promenljiva Veoma promenljivaMogućnost ugradnje

tehnologijeda ponekad retko

Interaktivne lokacije - korisnici mogu direktno da rade sa sadržajem lokacije ili da sarađuju sa njenim posetiocima, manipulišu sadržajem a ponekad unose i sopstveniStatične lokacije - sadržaj je relativno nepromenljiv, korisnik ne može da menja izgled i suštinu podataka koje gleda. - Može samo da manipuliše sadržajem samo da bi izabrao redosled kojim će ga pregledatiDinamički generisane lokacije - strane se generišu na zahtev korisnika ili u trenutku kada on pristupa lokaciji Personalizovana lokacija - svoj sadržaj namenjuje direktno određenom korisniku, pri čemu korisnik u načelu može tačno da zada sadržaj, izgled ili tehnologiju Web strane

Logički organizacioni modeli lokacije *1. linearan2. rešetkast3. hijerarhijski4. umrežen

1. Linearna struktura * osnovni linearni oblik

o čista linearna organizacija , prezentacija koja liči na slaj- šou; autor je siguran da će posetioci dobiti podatke redosledom koji je on želeo; mogućnost prethodnog učitavanja ili prethodnog keširanja sledećeg dela podataka

o kretanja samo unapred i unatrago oznaka „x“ broj tekuće strane i „y“ ukupan broj strana

linearni oblik sa alternativamao simulira interaktivnost omogućavajući korisniku da sa strane izađe na dva ili više načina; svaki

izlazak završava se vraćanjem u linearni nizo kvizovi

linearni oblik sa opcijamao čuva opšti smer kretanja ali izlazi u susret i manjim povremenim zahtevima, kao što je preskakanje

pojedinih stranao anketiranje- korisnici mogu da preskoče neka pitanja

linearni oblik sa bočnim ograncimao omogućava kontrolisano skretanje sa putanje, sama struktura ga ponovo vraća na glavni puto bočna putanja

2. Rešetkasta struktura dvojna linearna struktura- vertikalni i horizontalni odnosi između elemenata prostorna organizacija- povoljna za okupljanje srodnih elemenata

3. Hijerarhijska struktura najčešća struktura hiperteksta na Webu nije prostorno povezana i ne omogućava predvidljivost i kontrolu kao linearna hijerarhija počinje osnovnom stranom, koja je često matična - putokaz zbog čega često izgleda

drugačije od ostalih strana, ključna je za korisnikovu uspešnu navigaciju kako korisnik zalazi dublje u lokaciju, opcije mu postaju određenije, sve do odredišta „lista stabla“-

stabla imaju dubinu i širinu

Uska stablao daje prednost dubini u odnosu na širinu - postepeno eliminisanje nepotrebnog sadržaja-

održava pažnju posetilaca

Široka stabla *o glavni nedostatak – može biti prevelik broj načina na koje može da se ode sa određene

straneo vreme koje korisnik provede određujući šta treba da pritisne - negativan efekat

4. Mrežasta struktura o putovanje kroz hijerarhiju možda zahteva kretanje unazado Iako je na Webu moguće kretanje pomoću Back čitača, na strane se često smeštaju veze da bi

korisnici koji stignu sporednim putem mogli da se snađu

jednostavna hijerarhija lokacijeo strane unakrsno povezane - pomoću trake za navigaciju ili izričitih povratnih veza

potpuna mreža *o lokacija na kojoj je svaka strana povezana sa svakom drugom stranomo broj veza= broj strana * (broj strana -1)o 20= 5*4 npr.

Struktura točka sa paocima mnoge lokacije sadrže glavne strane – osovina kolskog točka i podređene strane- „paoci“ da bi posetio i ostale strane korisnik mora da se vrati na osovinu- mnogi portali koriste ovu strukturu ova struktura i struktura stabla su jednake

Mešovite strukture

najčešća struktura na Webu može da sadrži: - linearne delove

- preskakanja - rešetke

Struktura stabla sa linearnim ulazom linearna se koristi da bi se ušlo na lokaciju, a kada se stigne do prave matične strane, koristi se

struktura stabla

Biranje strukture za Web lokaciju ** izražajnost u odnosu na predvidivost ključ za razvijanje uspešne Web lokacije – ispravno raspoređivanje informacija može biti kombinacija više struktura, a sve to da bi se korisnik lakše snašao

Korisnik lokaciji pristupa u 3 faze1. ulaženje2. „posećivanje“ – kretanje po njoj3. završetak posete

Porozna, poluporozna i neprobojna struktura lokacije * ulaz i izlaz- putokazi za korisnika

Vrsta lokacije prednosti nedostaci

Porozna

- Predaje kontrolu korisniku- Omogućava korisniku da direktno pristupi svakom URL ili da pristupi zabeleški

- Manja mogućnost menjanja strana iz dubine strukture bez korišćenja spoljnog povezivanja- Teško se obezbeđuje zajednička ulazna tačka za obaveštenja, uputstva, orijentaciji

neprobojna*

- Ne otkriva strukturu lokacije zbog čega su izmene lakše- prisiljava korisnika da uđe na poznate ulaze- omogućava lakše praćenje korisnika

- preuzima kontrolu od korisnika- može da smanji efikasnost spoljašnjih mašina za pretraživanje

Klasifikacija Web lokacija komercijalne zabavne informativne navigacione umetničke lične

Komercijalne lokacije podrška poslovima određene organizacije, služe korisnicima na način, za koji se pretpostavlja da donosi

dobit kompaniji* Opšte namene: - distribuiranje osnovnih informacija

- podrška klijentima- investiranje

- odnosi sa javnošću- zapošljavanje- elektronska trgovina

Informativne lokacije svrha: širenje informacija bez namere da to prozrokuje bilo kakvu poslovnu transakciju informativnim se često smatraju lokacije:

o vladine, obrazovne, medijske, verskih grupa, socijalno orijentisane

Zabavne lokacije u načelu su komercijalne namena prvenstveno zabava korisnika, a na komercijalnim lokacijama treba da potpomogne prodaju novina i iznenađenje često imaju prednost nad strukturom i doslednošću

Lokacije za pretraživanje pružaju pomoć pri snalaženju na Internetu; portali (kapije) Portal - lokacija koja obično predstavlja osnovnu polaznu tačku korisnikovog putovanja po mreži i

* služi mu da pronađe tražene podatke!

Lokacije namenjene grupama za članove određene zajednice - okupljaju i razmenjuju mišljenja veoma su interaktivne i često dinamički generisane – personalizovane Sadržaj je veoma šarolik

Umetničke lokacije rezultat potrebe određene osobe da se izrazi (umetnik) namena: nadahnjivanje, prosvetljenje, zabavljanje posetilaca

Lične lokacije svrha: predstavljanje osobe na Webu

Navigacija u okviru Web sajta - treba da pomogne korisnicima da shvate gde se nalaze, da odluče kuda da idu i da nauče kako da stignu na drugo mesto

10 principa dobre navigacije (Fleming 1998): - Jednostavnost za korisnika- Konzistentnost

- Mogućnost povratka - Jasnost pozicije - Alternativne mogućnosti - Ekonomičan odnos aktivnosti i vremena - Jasne vizuelne poruke - Jasne i razumljive labele - Navigacija mora da odgovara svrsi sajta

- Podrška ciljevima i ponašanju korisnika

URL adresa – tačan položaj na Webu (jedinstvena oznaka lokacije resursa) - pomoću nje se definiše lokacija na Webu *

Oznaka – obično na vrhu strane - gornji levi ugao – treba da bude naglašena i da se razlikuje od sistema za navigaciju ili sadržaja - Dugme koje je trenutno pritisnuto (pozicija korisnika) drugačije je stilizovano, tj. isključeno iz izbora

Pravilo: Širom lokacije razmestiti oznake - ime ili logotip, koje će korisnika, kada ih pritisne mišem vratiti na matičnu stranu.

Primer označavanja strane *

Merač dubine - pokazuje dubinu do koje je na lokaciji korisnik dospeo

Posećene lokacije – su ljubičaste, tj. promenjena im je boja, da bi korisnik znao da ih je već posetio

Postavljanje sistema navigacije

1. Pri vrhu strane – odmah se pojavljuju; uobičajen način pregledanja je odozgo na dole i sleva na desnoLoša strana – prilikom pomeranja strane naniže, navigacioni elementi nestaju sa ekranaRešenja: - Fiksiranje navigacionih elemenata uz gornju ivicu ekrana - korišćenje veze “na početak” - Veza ka vrhu koja korisnika vraća na početak strane, gde je

smešten sistem za navigaciju

2. Pri dnu strane – nije preporučljivo za postavljanje primarnih elemenata navigacije, već ih treba rezervisati za sekundarni ili pomoćni sistem navigacije - navigacione veze u tekstualnoj varijanti

3. Uz levu ivicu strane – veoma često mesto postavljanja navigacionih elemenata, jer čitaoci počinju pregled informacija s leve strane - zahteva pravljenje margina za sadržaj - izdvojiti elemente za navigaciju od sadržaja bojama, pozadinom i stilomMana - elementi za navigaciju mogu da remete sadržaj ili da smanje prostor koji mu je na raspolaganju

4. Uz desnu ivicu strane - ne ometa sadržaj koji se može odmah čitati

* Mane – Gde se tačno nalazi desna ivica? - Povećava rastojanje između dugmadi navigacije i dugmeta Back

Predlog - Izbegavati primarni sistem navigacije postavljen na desnu stran

5. U cenralnom području strane – elementi navigacije postavljaju se u centar samo na matičnoj strani *, čija je glavna namena da pomogne korisniku pri odluci kuda da ide

Doslednost navigacije - navigacija unutar organizacije strane mora sprovesti dosledno u pogledu položaja,

redosleda i sadržine *

Značenje navigacije prema položaju ekrana *

ABAndersons Bookshop

gtgtddhghfhfghtzjhdfhfghfghfgfghfghfgh

About Products News Jobs

----------------------------------------------------------------

About/Products/ News/Jobs

Konvencije koje su uvele izuzetno posećene lokacije *

1. Logotip u gornjem levom uglu signalizira povratak na matičnu stranu2. Tekstualno prikazane veze se ponavljaju pri dnu strane3. Korišćenje Back-to-top na dugačkim stranama4. Elementi koji se mogu pritiskati plavi su i podvučeni

Web strana – osnovni element Web lokacije - U najjednostavnijem smislu, strana je ono što se pojavljuje u prozoru čitača - Osobine strane razlikuju se od jedne do druge lokacije

Svrha organizovanja Web lokacija - raspoređivanje određenog celovitog sadržaja na više međusobno povezanih strana koje će korisnik lako usvojiti

Veličina strane – ne postoji standard za veličinu strane na WebuFiksna veličina strane: - Prednosti: - poboljšava čitljivost (korisnik unapred zna koliko sadržaja očekuje kada pogleda stranu) - strana se može odštampati ili poslati e-poštom na predvidiv način - Teškoće – potiču od korisnikovog ekrana

Uobičajene ekranske rezolucije – mobilni telefon – od 101x80 do 800x1280 - Računar niske rezolucije – 640x480 - Računar standardne rezolucije – 800x600 - Računar visoke rezolucije – 1024x768

1200x10241600x12002560x1440

Rešavanje problema veličine ekrana

Ako je moguće stranu je potrebno horizontalno uklopiti u raspoloživi prostor Značajne elemente (kao što je sistem za navigaciju) postaviti na prvi ekran Ukoliko je moguće, ne treba korisniku postavljati ograničenja u pogledu rezolucije pri kojoj može da

radi sa lokacijom

Margine strana Ukoliko je strana konstruisana tako da ne uvažava ili ne upravlja marginama, raspored na njoj u nekim

čitačima može da bude poremećen Danas se pomoću HTML-a i kaskadnih stilova marginama može upravljati, one se, takođe, mogu

ukinuti

Uspešna poseta lokaciji - jasno započeta (ulazna strana), da korisniku pruži sadržaj i pomoć pri kretanju (strane sa sadržajem i navigacijom) i da se završi (izlazna strana)

Ulazne strane - Matična strana je glavni ulaz na lokaciju – ali izvesne važne strane pojedinih odeljaka tzv.podmatične strane mogu biti ulazi u lokaciju - na nekim lokacijama postoje specijalne ulazne strane – uvodne strane (udarne), čija je namena da ostavi snažan utisak na posetioca (grafika, animacija, zvuk) - Predlog: Obezbediti vezu kojom se uvodna strana može preskočiti – najčešće mala tekstualna veza pri dnu strane

Matične strane - treba da izgledaju znatno drugačije od ostalih strana na Web lokaciji - treba da sadrži osnovne elemente dizajna lokacije: - boja, - grafički stil, - stil fontova i ostalo što se koristi na drugim stranamaPravila: - Matična strana treba da oslikava opšti izgled lokacije i da predstavi način kretanja po njoj - Matična strana mora da se učitava brzo, ali i da bude dovoljno privlačna kako bi pobudila zainteresovanostNačini na koje se korisnici obaveštavaju o promenama: *

Postavljanje datuma na drugu stranu Pomeranje glavne slike na strani povremeno ili u unapred određenim intervalima Jasna poruka o tome kada je strana poslednji put ažurirana Veza ka delu lokacije: „Šta je novo“

Ostale strane - Većina strana na lokaciji neće se međusobno razlikovati po izgledu - Većina svoj stil i sistem navigacije nasleđuje od matične strane - barem u osnovi treba da slede stil i navigaciju

Strane isključivo namenjene navigaciji * Mapa – strukturni pregled lokacije Index – abecedni pristup sadržaju lokacije *

Strane sa sadržajem Strane lokacije koje pretežno prikazuju sadržaj – u izvesnom smislu korisnikovo odredište Često predstavljaju najniže elemente strukture Obuhvataju: Saopštenja za javnost, biografije, izjave potrošača, finansijske izveštaje...

Strane sa često postavljenim pitanjima Frequently Asked Questions, FAQs korisnik ne luta po lokaciji da bi dobio odgovor

formatira se kao dugačak dokument koji počinje indeksom pitanja od kojih je svako povezano sa odgovarajućim odgovorom na strani

Strane sa zakonskim uslovima korišćenja ”siroče” na kojoj su uglavnom zanemareni navigacija i stil koji se sreću na drugim stranama sadrži minimum navigacije da bi korisnik mogao da se sa nje vrati tamo odakle je došao, kao i

minimum stila koji je povezuje sa lokacijom

Strane sa izjavom o zaštiti privatnosti Na lokaciji treba da postoji izjava odgovornih lica o zaštiti privatnosti korisnika sa objašnjenjem u koje

će se svrhe koji podaci koristiti na stranama na kojima se prikupljaju podaci o korisniku, treba i da su vidno istaknute

Strane namenjene obavljanju određenih poslova - Rad sa “kolicima za kupovinu”

- Dobijanje podataka iz baze - Pretraživanje - Preuzimanje datoteka - Popunjavanje obrazaca za registraciju - Knjiga posetilaca

Strane za uspostavljanje kontakta nekoliko načina za stupanje u kontakt sa vlasnicima lokacije:

Elektronska adresa Telefonski broj Obrazac koji treba ispuniti Mogućnost neposrednog ćaskanja

Pravilo - potpunim podacima za kontakt sa vlasnikom lokacije mora se jednim pritiskom miša pristupati sa svake strane lokacije

Strane specijalno namenjene štampanju Štampane strane treba da su sa sitnijim tekstom, a njihov format da je prilagođen standardnom formatu

papira Štampana verzija strane može se napraviti na više načina:

U HTML-u Nova organizacija strane realizovana pomoću kaskadnih stilova Ponuditi korisniku vezu ka strani koja je već formatirana za štampanje

Izlazne strane Ukoliko je reč o stranama sa sadržajem izlaz nije definisan – svaka strana može za to da posluži Na izlaznoj strani treba obezbediti i povratnu vezu ka lokaciji

TLB dizajn - gore-levo-dole - pravilo da je vrh strane rezervisan za označavanje strane, podatke o vlasniku i postavljanje navigacionih elemenata - Leva ivica strane treba da nosi elemente za navigaciju - Dno strane je obično rezervisano za tekstualne veze koje dopunjavaju druge sisteme

navigacije Zamerka - ograničava prostor za sadržaj; dizajnerima ne daje dovoljno slobode