Primarna_Znacaj rada patronazne sestre u timu za kucno lecenje.doc

VISOKA MEDICINSKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

MILUTIN MILANKOVI

SEMINARSKI RADTEMA: ZNAAJ RADA PATRONANE SESTRE U TIMU ZA KUNO LEENjE

PREDMET: ZDRAVSTVENA NEGA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZATITIProfesor: Student: Dr sc. med. Gordana Arsi-Komljenovi Nataa Zlatkovi, S115/12Predava:Mr sc. Jasmina Radojlovi

Beograd, jun 2015.

SADRAJ41.UVOD

52. KUNO LEENJE

62.1 Razvoj kunog leenja

93. PATRONANA ZDRAVSTVENA ZATITA

104. POLIVALENTNA PATRONANA SLUBA

115. RAZVOJ I PROGRAMSKE AKTIVNOSTI PATRONANE SLUBE

125.1 Osnovne mere u patronanoj zdravstvenoj zatiti

125.1.1 Patronana zatita trudnica

135.1.2 Patronana zatita porodilja i novoroenadi

155.1.3 Patronana zatita odojeta i odojeta pod rizikom

165.1.4 Patronana zatita male dece/predkolske dece

185.1.5 Patronana zatita kolskog deteta/studenta

195.1.6 Patronana zatita hronino obolelih starijih osoba

195.1.7 Patronana zatita osoba sa invaliditetom

6. PATRONANA SESTRA20216.1 Uloga i zadaci patronane sestre

226.2 Ovlaenja patronane sestre

257. PATRONANA SESTRA U TIMU ZA KUNU NEGU

268. ISHRANA BOLESNIKA U KUNIM USLOVIMA

289. CILj RADA

2910. METOD RADA

11. REZULTATI RADA303112. ZAKLjUAK

3213. PREDLOG MERA

3314. LITERATURA

SAETAKUvod: Delatnost patronane slube je primarno preventivno edukativna i informativna, sa zadatkom prikupljanja potrebnih podataka, otkrivanja i zbrinjavanja bolesnih, nemonih i socijalno ugroenih stanovnika, te sa zadatkom ouvanja, unaprerenja i zatite zdravlja ostalih. U tu svrhu ona mora da uoi faktore koji utiu na socijalno-ekonomsko i zdravstveno stanje stanovnitva i porodica. U saradnji sa porodinim lekarima, socijalnom slubom, drugim zdravstvenim ustanovama, drutvenim organizacijama kao i vlastitim prosvetnim radom, pomau u reavanju takve problematike i tite interes pacijenata.Cilj rada: Ustanoviti postojee stanje u patronanoj delatnosti, odrediti organizacijske slabosti i slabosti sprovoenja, te ukazati na potrebna poboljanja koja bi mogla da otklone uzroke takvog stanja i da poboljaju zdravstvenu zatitu stanovnitva.Metod rada: Na osnovu analize i sinteze prikupljenog materijala i uvida u postojee stanje, doli smo do rezultata deskriptivnim putem.

Rezultati: U Srbiji kune posete porodicama vie decenija sprovodi polivalentna patronana sluba, u svim Domovima zdravlja. Jedna patronana sestra pokriva populaciju od 5,000 stanovnika. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije uz podrku UNICEF-a, Evropske unije i kanadske vlade znaajno je unapredila program sprovoenja kunih poseta, od preteno medicinskog ka zdravstveno-promotivnom pristupu. Sadraj i nain sprovoenja kunih poseta je definisan vodiem za rad patronane sestre u porodici.Kljune rei: kuna nega, kuna poseta, patronana sestra, porodica.1.UVOD

Patronana sluba je po zakonu obavezni deo organizacionog sistema zdravstvene zatite na nivou doma zdravlja., odnosno na primarnom nivou. Sluba je samostalna radna jedinica u okviru doma zdravlja i integralni je deo zdravstvenog sistema zemlje.

Polivalentnu patronanu zatitu obavlja 10 viih medicinskih sestara, koje poseduju najvii nivo profesionalnog znanja uz permanentnu edukaciju, primenu visokih etikih principa u profesiji, komunikativnost i oseaj za timski rad.

Rad patronane sestre je zasnovan na praktinim, nauno pouzdanim drutveno prihvatljivim metodama i tehnologijama. To je prvi nivo kontakta pojedinaca, porodica i zajednice sa dravnim zdravstvenim sistemom. Sposobnost sestara da poveu bolnicu sa zajednicom, da spoje pojedince i porodice sa odgovarajuim slubama i da poveu pacijente ili grupe pacijenata sa davaocima usluga je od izuzetne vanosti to podrazumevati vie obuavanja, saradnje i koordinacije.

2. KUNO LEENJE

Pre bilo kakve podele rada u drutvu i pojave institucionalizacije, nega i leenje obolelih bile su funkcije porodice, pa se moe rei da je kuno leenje jedan od najstarijih vidova leenja uopte. Leenje se sprovodilo u kui obolelog, a porodica je bila ne samo izvor podrke nego i glavni prualac svih potrebnih usluga. Posebno su enski lanovi domainstva na sebe preuzimali kako brigu o leenju, tako i negu, ishranu i higijenu obolelih lanova porodice. Lekari, ili ranije za to specijalizovani lanovi porodice (starije iskusne ene, babice) dolazili su u kune posete. Tako je za raanje, umiranje, leenje bolesti, brigu o invalidima i hendikepiranima postojalo samo jedno mesto-porodica, a sve se deavalo iskljuivo u kui.

Poto su osnovane bolnice su sluile samo kao azil za siromane teko obolele, zarazne neizleive ili po okolinu opasne osobe i one koji nemaju nikoga ko bi preuzeo brigu o njima; to su bile iskljuivo ustanove za umiranje. Bolnice su poele da menjaju svoj imid negde oko 1900te, sa razvojem medicinske tehnologije, posebno bolnike higijene, asepse i anestezije.Otkrie vakcina i antibiotika i stavljanje pod kontrolu infektivnih bolesti, promenilo je mnogo i izgled i ulogu bolnica - tako da su one danas postale ustanove za leenje obolelih od hroninih, degenerativnih i malignih oboljenja. Razvoj zdravstvenog osiguranja uinio je da taj vid leenja postane dostupan svima, pa je poeo iroko da se koristi kao najbolji i najefikasniji. Tako su se, pored leenja bolesti, i raanje i umiranje postepeno preselili u bolnice kao najbolje mesto. Kao posledica, javljaju se dva fenomena prvo, trokovi za zdravstvenu zatitu vrtoglavo rastu tako da ni bogata drutva ne mogu da ih podnesu, a drugo, leenje, kao i raanje i umiranje se otuuju u tolikoj meri da to poinje dodatno negativno da utie na zdravlje.

Slika 1. Patronana sestra u kunoj posetiOsnovni zadaci kune nege:1. Briga o linoj higijeni bolesnika i njegove okoline,

2. Svakodnevno posmatranje bolesnika (merenje ivotnih funkcija), briga o optem stanju bolesnika unoenje podataka u dnevni bolesniki list,

3. Staranje o pravilnoj ishrani u zavisnosti od bolesti i uputstva lekara,

4. Sprovoenje zdravstveno- vaspitnog rada se bolesnikom i lanovima porodice i njegove okoline,

5. Stvaranje prijatne atmosfere oko bolesnika

6. Sprovoenje jednostavnih radnji nege bolesnika,

7. uvanje i davanje lekova po uputstvu lekara.2.1 Razvoj kunog leenja

Prema definiciji SZO, kuno leenje je obezbeivanje zdravstvenih i drugih usluga u kui, obolelim i invalidnim licima kojima nije neophodan smetaj u institucijama. Zdravstvene usluge se ovde veoma iroko posmatraju kao medicinske usluge koje prua medicinska sestra ali i sve ostale usluge vane za zdravlje, kao to su rehabilitacija, ishrana, odravanje higijene, kupovina i nabavka, slanje pote, graevinske podobnosti, transport i sl. Iako za dugi period vremena potisnut, sporedan, esto rudimentaran oblik zdravstvene zatite, osamdesetih godina kuno leenje poinje da se razvija kao poseban vid kompleksne zatite. Pacijenti ga rado prihvataju jer je humaniji od bolnikog, a strunjaci ga smatraju ekonomski i socijalno superiornijim od drugih vidova leenja, i u indikovanim sluajevima medicinski opravdan. Prema nainu razvoj i orijentaciji, razlikuju se dva osnovna tipa kunog leenja:

1. Kuno leenje kao proizvod razvijene vanbolnike slube u okviru koje ve postoje kune posete i druge zdravstvene usluge u kui.2. Kuno leenje kao posledica napora za zadravanje rasta trokova bolnikog leenja i institucionalne nege.

Na bilo koji od ova dva naina da se razvija, kuno leenje moe biti uspeno jedino ako se u njegovom ostvarivanju i funkcionisanju ravnopravno angauju fondovi, kadar i ostali resursi zdravstvene i socijalne zatite zajedno. Pored primene savremenih dijagnostikih i terapijskih metoda i medicinske tehnologije u kui, za uspeno kuno leenje veoma je vana i nega, odravanje line i higijene u kui, organizovanje pravilne ishrane pacijenata, i sl. Ovo je posebno vano ako se na kunom leenju nalaze osobe koje ive same, pa nema lanova porodice da preuzmu brigu o tome. Nain razvoja ima uticaja jedino na to koje e slube preuzimati odgovornost za pacijenta (bolnika ili vanbolnika) i kako e se kuno leenje dalje razvijati. Sadraj rada je u oba sluaju isti.

Kuno leenje moe imati veoma iroku primenu u zavisnosti od postavljenih indikacija: u kui se moe tretirati i leiti najvei broj oboljenja i stanja, a institucijalizovane vidove leenja koristiti samo izuzetno. Kuno leenje se posebno preporuuje u sledeim sluajevima: Na prvom mestu je to leenje starih osoba jer se najee radi o hroninim, dugotrajnim oboljenjima i stanjima koja traju doivotno, pa smetanje u institucije moe da se shvati kao aziliranje. Osim toga, u starosti je sposobnost adaptacije na nove uslove mala, pa oni deluju stresogeno. U tim sluajevima kuno leenje doprinosi poboljanju kvaliteta ivota. Medicinska sestra, ili u nekim sluajevima geronto-negovateljica imaju veliki znaaj. Deca su populacija za koju se kuno leenje preporuuje kad god je to mogue, jer izdvajanje iz porodinog miljea na njih deluje kao dodatni morbogeni faktor. S druge strane, bolnika sredina nosi dodatne opasnosti kao to su intrahospitalne infekcije.

Proces rehabilitacije je daleko efikasniji u kui uz prisustvo zahteva normalnog porodinog ivota, a terminalna nega, kada se medicinskim sredstvima vie ne moe izmeniti tok oboljenja, najprirodnija je u porodici i uz prisustvo bliskih i dragih osoba.

Kod nas kuna nega i leenje postoje organizovani kao zavodi za kunu negu i leenje koji uglavnom opsluuju stare, hronine bolesnike i teke, za postelje vezane bolesnike koji ive sami i sl; zatim kao sluba za kuno leenje u okviru domova zdravlja i kao ustanove za pomo u kui koje se bave pruanjem nemedicinskih usluga (pripremanje ili dobavljanje hrane, odravanje line i kune higijene i dr.).

Sa razvojem i sve veom primenom tehnologije u medicini, rastu i zahtevi koji se postavljaju pred kuno leenje u vidu korienja aparata visoke tehnologije u kui. Tako se sve ee u kui koriste sledee medicinske procedure: hemodijaliza, peritonealna dijaliza, parenteralna ishrana, kontinuirana hemoterapija, oksigeno terapija, kontinuirane infuzije insulina, leenje hemofilije, produena intravenska terapija antibioticima itd. Medicinska sestra je tu kako bi pravilno rukovala datom aparaturom ili edukovala bolesnika o nainu upotrebe. Uporedo sa ovakvim razvojem kunog leenja, oekuje se i razvoj prateih novih usluga, kako socijalne zatite, tako i farmaceutske industrije i proizvoaa medicinske opreme i aparata. Ovde poseban znaaj ima obuavanje porodice o prirodi bolesti, sutini leenja i rukovanja aparatima; zatim obezbeivanje isporuke potrebnih lekova, rastvora i drugog potronog materijala, kao i servisiranje i odravanje aparata.3. PATRONANA ZDRAVSTVENA ZATITA

Patronana zdravstvena zatita sastavni je deo primarne zdravstvene zatite i u nadlenosti je domova zdravlja.Trokove usluga patronane zatite u celini pokriva Zavod za zdravstveno osiguranje Republike Srbije, odnosno svi stanovnici imaju pravo na njeno besplatno korienje.

Cilj patronane zdravstvene zatite je da prui zdravstvenu zatitu korisnicima izvan zdravstvenih ustanova (u domovima korisnika, vrtiima, i slino), podsticati ih na ouvanje i unapreenje vlastitog zdravlja, posebno u najosjetljivijim razdobljima ivota (npr.trudnoa, dojenje) i u posebnim stanjima i okolnostima kao to su hronina bolest, invaliditet, starost ili loa socijalna (materijalna) situacija.Postoje dve glavne grupe zadataka patronane zdravstvene nege: Unapreenje i ouvanje zdravlja kod novoroenadi, male i predkolske dece i omladine, ena (posebno za vreme trudnoe i poroaja), starijih i nemonih ljudi, osoba sa poveanim potrebama usled telesnog ili duevnog oteenja, rizinog ponaanja, i slino. Prepoznavanje i pravovremeno otrkivanje bolesti i nega za bolesne i nemone koja se sprovodi tamo gde ljudi ive i rade, a najee u njihovoj kui.Patronanu zdravstvenu zatitu sprovodepatronane (vie) medicinske sestrei pritom sarauju sa drugim zdravstvenim slubama (opta medicina i ostale specijalistike slube); socijalnim slubama (centrom za socijalnu zatitu, domovima za socijalnu zatitu, slubom za pomo i negu u kui); vaspitno-obrazovnim ustanovama (vrtii, kole) i drugim zainteresovanim pojedincima, grupama i organizacijama (humanitarne organizacije, udruenja graana i ostale relevantne strukture na nivou lokalne zajednice).

Sestinska sluba u porodici kroz zdravstvenu negu u primarnoj zdravstvenoj zatiti, je isto preventivna, i uesnik je u svim specifinim preventivnim programima zdravstvene zatite u zajedici. Ova sluba predstavlja neposrednu vezu stanovnitva ne samo sa sistemom zdravstvene ve i socijalne zatite. Povezana je sa: Drugim slubama u lokalnoj zajednici

Humanitarnim orgnaizacijama

Nevladinim organizacijama4. POLIVALENTNA PATRONANA SLUBA

Polivalentna patronana sluba je deo aktivne zdravstvene zatite, iji je cilj da kroz zdravstveno vaspitni rad u porodici doprinese unapreenju zdravlja i spreavaju pojave boelsti, da kroz pomo u nezi i leenju kao i rehabilitaciji doprinese to brem ozdravljenju i to je mogue vie ublaavanju posledice bolesti. Svetska zdravstvena organizacija.Unapreenje rada PPS, usklaeno je sa reformama sistema zdravstvene zatite u smislu jaanja primarne zdravstvene zatite i tima porodine medicine, u okviru koeg ova sluba treba da ima znaajnu ulogu.

Rad patronane slube na najneposredniji nain, predstavlja primenu koncepata primarne zdravstvene zatite u praksi, gde se posebno isie uticaj zajednice. Taj uticaj se odnosi na ouvanje i unapreenje zdravlja. Rad u zajednici kod nas jo uvek nije jasno definisan, jer jo uvek nisu u potpunosti utvrene i usvojene promene u sistemu zdravstvene zatite, posebno primarne koja je predstavljena kroz Dom zdravlja kao predstavnikom odnosno nosiocem primarne zdravstvene zatite.Patronana sestrinska nega je delatnost medicinskih sestara koja se odvija u porodici i zajednici, uz maksimalnu saradnju i uestvovanje korisnika.Glavni delovi sestrinske nege:

Promovisanje zdravlja i spreavanje bolesti

Vraanje zdravlja (ozdravljenje i oporavak), pomo obolelom i spreavanje komplikacija

Pomo pri ublaavanju patnji u stanjima tekih i neizleivih bolesti

5. RAZVOJ I PROGRAMSKE AKTIVNOSTI PATRONANE SLUBEPolivalentna patronana sluba je u Srbiji formirana krajem 70-ih godina prolog veka, po nalogu tadanjeg Ministarstva zdravlja u svim Domovima zdravlja. Prethodna edukacija ovog kadra za rad u porodici i lokalnoj zajednici obavljena je od strane tadaneg Instituta za zdravstveno vaspitanje Srbije. Daljem unapredjenjem rada i jaanju ove slube doprinela su brojna istraivanja i interventne studije. Aktivnost patronanih sestara u porodici i lokalnoj zajednici pokazala se kao vrlo znaajna za uspeno sprovoene ovih studija.

Program rada patronane sestre ine posete porodici i zdravstveno vaspitni rad u domu zdravlja i zajednici. Rad u porodici i sa njenim lanovima podrazumeva posete pre svega prioritetnim grupacijama kao to su: trudnica, porodilja i novoroene, odoje.

Posete porodici a posebno ovim populacionim grupama od posebnog su znaaja iz mnogo razloga. PP sestra je zapravo, jedini zdravstveni radnik koji ima priliku da sagleda porodicu u celini, a posebno zdravu.5.1 Osnovne mere u patronanoj zdravstvenoj zatiti5.1.1 Patronana zatita trudnica

Patronana sestra je u obavezi da obavi etiri posete kod trudnice sa nekomplikovanom trudnoom u drugom i treem trimestru. Posete kod trudnice sa rizinom trudnoom obavljaju se vie puta u skaldu sa medicinskim indikacijama Posetom treba obuhvatiti sve trudnice najkasnije do 20 gestacijske nedelje.Zdravstveno vaspitanje fiziologija trudnoe, telesne i mentalne promene redovna kontrola u savetovalitu za trudnice edukacija o pravilnoj ishrani i odgovarajuoj telesnoj aktivnosti, tetnom delovanju puenja, pijenja alkoholnih pia i upotrebe narkotika u trudnoi, edukacija o faktorima rizika od ozleivanja u trudnoi, edukacija o optim higijenskim uslovima i linoj higijeni u trudnoi priprema za smetaj i negu majke i deteta odgovorno roditeljstvo podrka buduoj majciKontrola zdravstvenog stanja kontrola krvnog pritiska i urina, kontrola sprovoenja propisanih terapijskih i dijetetskih mera, prevencija strija priprema dojki za dojenje

sagledavanje i praanje naina ivota trudnice Sticanje vetina priprema prostora i opreme i opreme za smetaj porodilje i novoroeneta

pripreme trudnice za negu deteta

pravilna ishrana i priprema obroka

priprema za dojenje

samopregled/ samonega

Organizacija pomoi u saradnji sa zajednicom povezivanje trudnice sa zdravstvenom slubom sa humanitarnom organizacijom

sa sluzbom socijalne zatite

socijalni rizik, podrka i pomo5.1.2 Patronana zatita porodilja i novoroenadi

Patronana poseta porodilji i novoroenetu realizuje se u okviru pet poseta u nizu od prvog dana po izlasku sa neonatolokog i akuerskog odeljenja, ukoliko postoji rizik po zdravlje bebe, patronana sestra odlazi u posetu i vie puta.

Po dobijanju obavetenja o otputanju majke i deteta iz porodilita patronana sestra odlazi u posetu porodici. Pored uobiajnog sadrzaja patronane torbe, sestra sa sobom nosi i set za obradu pupane rane.

Zdravstveno vaspitanje podsticaj i podrka lanova porodice da pomognu u nezi bebe i majke odgovorno roditeljstvo edukacija o pravilnoj ishrani i odgovarajuoj telesnoj aktivnosti tokom dojenja podsticanje prirodne ishrane novoroeneta (dojenje) i pruanje pomoi pri dojenju edukacija o optim higijenskim uslovima i linoj higijeni dojilje i novoroeneta (ortopedsko povijanje, kupanje itd.) znaaj redovne zdravstvene kontrole deteta kod lekaraKontrola zdravstvenog stanja

praenje psihofizikih promena nakon poroaja spreavanje moguih komplikacija (npr.tromboze, mastitisa) kontrola perineuma i postporoajnog krvarenja kod dojilje higijena pupka kontrola naina pranjenja dojki kontrola poloaja bebe prilikom dojenja kontrola stanja bradavica pregled novoroeneta - refleksi, napetost (nabreklost), boja koe, upljine, fontanele, kukovi, stopala.

Sticanje vetina pravilna nega novoroeneta kupanje iroko povijanje

pravilna tehnika izmlazanja i dojenja

rana stimulacia razvoja

priprema obroka za decu na vetakoj ishrani

iskazivanje nenosti i ljubavi za bebuOrganizacija pomoi u saradnji sa zajednicom sa zdravstvenom slubom

sa humanitarnim organizacijama

sa slubom socijalne pomoi

socijalni rizik, podrka i pomo zanemarivanje porodice

zlostavljanje majke i deteta, zatita i pomo

Slika 2. Patronana sestra u poseti porodilji5.1.3 Patronana zatita odojeta i odojeta pod rizikomOd drugog meseca do kraja prve godine ivota prema metodologiji patronana sestra je u obavezi da poseti porodicu etiri puta i to u treem, estom, devetom i dvanaestom mesecu zivota, ukoliko postoji potreba i ee.

Zdravstveno vaspitanje podsticaj lanova porodice da pomognu u nezi odojeta ljubav izmeu roditelja i bebe odgovorno roditeljstvo iskljuivo dojenje do 6 meseci dopunska ishrana odojeta dnevni ritam odojeta znaaj redovne zdravstvene kontrole deteta kod lekaraKontrola zdravstvenog stanja praenje rasta i razvoja odjoeta

zdravstveni nadzor nad odojetom sa rizikom

kontrola kartona vakcinacije

upuivanje bolesnog odojeta u zdravstvenu ustanovu

intervencija u sluaju zanemarivanja deteta

intervencija u sluaju zlostavljanja detata

Sticanje vetina nega odojeta siroko povijane

pripremanje hrane

rana stimulacija rasta i razvoja

igranje sa detetom

nain komunikacije deteta i roditelja Oragnizacija pomoc u saradnji sa zajednicom sa zdravstvenom slubom



socijalni rizik podrka i pomo zanemarivanje porodice

zlostavljanje majke i deteta zatita i pomo5.1.4 Patronana zatita male dece/predkolske decePatronana sestra je u obavezi da obavi jednu posetu porodici u toku jedne kalendarske godine, a ukoliko postoji potreba i vie puta.

Zdravstveno vaspitanje pravilan dnevni reim deteta

lina i opta higijena i ishrana

fizika aktivnost

zarazne bolesti

ponaanje, druenje tolerancija

prevencija povreivanja

Kontrola zdravstvenog stanja praenje rasta i razvoja

zdravstveni nadzor nad detetom

kontrola kartona vakcinacije

upuivanje bolesnog deteta u zdravstvenu ustanovu


intervencija u sluaju zlostavljanja detetaSticanje vetina pripremanje hrane

stimulacija rasta i razvoja

igranje sa detetom

nain komunikacije deteta i roditeljaOrganizacija pomoc u saradnji sa zajednicom

sa zdravstvenom slubom



socijalni rizik, podrka i pomo zanemarivanje porodice

zlostavljanje majke i deteta, zatita i pomo

5.1.5 Patronana zatita kolskog deteta/studentaPatronana sestra je u obavezi da ovu populacionu grupu obilazi jednom godinje u porodici i koli.

Zdravstveno vaspitanje

zdravi stilovi ivota

opta i lina higijena

bolesti zavisnosti

reproduktivno zdravlje - savetovalite za mlade

polno prenosive infekcije

profesionalna orjentacija

Kontrola zdravstvenog stanja praenje rasta i razvoja kontrola vakcinacije kontrola tbc kontrola invalidnosti kontrola cerebralne paralize


intervencija u sluaju zlostavljanja detetaSticanje vetina reim rada i odmora

komunikacija sa lanovima porodice i okolinom5.1.6 Patronana zatita hronino obolelih starijih osoba

zdravstvena edukacija obolele osobe i lanova njene porodice edukacija o merama leenja i nnezi (odravanje katetera, hranjenje na sondu, nega stome, terapija kiseonikom i sl.)

kontrola primene propisanih terapijskih postupaka (pravilno uzimanje propisanih lekova, pridravanje reima ishrane i sl.)

edukacija o nainima i potrebi praenja vlastitog zdravstvenog stanja (merenje pritiska, eera u krvi i sl.)

procena potrebe za uslugom zdravstvene nege u kui, uslugom pomoi i nege u kui, te drugih oblika podrke (npr.materijalna pomo)

savetovanje o pravima na odreene oblike pomoi (ortopedska pomagala, pribor za negu i sl.)

pomo u uspostavljanju komunikacije izmeu bolesnika i izvanzdravstvenih slubi i organizacija (npr.klubovi, udruenja). otkrivanje sluajeva zaputenosti i podnoenje prijave nadlenom lekaru i socijalnim slubama5.1.7 Patronana zatita osoba sa invaliditetom

zdravstvena edukacija osobe sa invaliditetom i lanova njene porodice praenje sprovoenja mera vezanih za brigu o sebi i primene potrebnih mera zatite

pruanje pomoi u razvijanju novih (zamenskih) funkcionalnih sposobnosti

upuivanje na radnu terapiju u skladu sa potrebama i mogunostima osobe

procena potrebe za uslugom zdravstvene nege u kui i nadzor nad njenim sprovoenjem pruanje psiholoke potpore

podrka u povezivanju sa udruenjima osoba sa invaliditetom6. PATRONANA SESTRA

Patronana sestra predstavlja sestru sa viim ili visokim obrazovanjem, iskustvom u radu u primarnoj zdravstvenoj zatiti. Pored ovih uslova patronana sestra se karakterie sledeim osobinama i kodeksom ponaanja:

1. Zrela linost - da je zainteresovana za posao, da kritiki misli, da poseduje moralne osobine uz visoku odgovornost.2. Humanost i dobrovoljnost uz potovanje drugih ljudi, jednakost u odnosu sa drugim ljudima.3. Emocionalna zrelost - da ume da proceni situaciju, ne dozvoli provokaciju, kontrolie svoje emocije.4. Iskrenost - da prua autentine informacije, da se dri obeanja.5. Otvorenost znai da patronana sestra mora biti otvorena za sve dogadjaje, da ih shvata tano i smisaono, da bude liena predrasuda i problema, spremna za promene. Biti otvoren i iskren znai sagledati jasno sve potrebe i problem pojedinca i grupe, ne poriui ih, ili ih umanjujui bez obzira kako oni mogu izgledati daleko od vlastitih iskustava.

6. Potovanje autonomije drugih, potovanje privatnosti - ne nametati svoj stav i miljenje.7. Komunikativnost oznaava sposobnost lakog i brzog uspostavljanja kontakata, prilagoavanja razliitim nivoima obrazovanja ljudi, poznavanja vetine verbalne i neverbalne komunikacije, spremnost za saradnju.8. Ljubaznost je potrebna u odnosu na korisnike i porodicu, ali to ne podrazumeva familijarnost.9. Kolegijalnost podrazumeva dobar odnos sa saradnicima u timu.10. Doslednost - uvek se drzati dogovorenog.11. Lino usavravanje i napredovanje.12. Empatija ini sposobnost razumevanja oseanja drugih osoba, objektivnu svest ili osetljivost na oseanja i misli drugih ljudi.13. Tihi entuzijazam se odnosi na oseaj oduevljenja za ono to se radilo, pospeuje rad patronane sestre.Etiki kodeks predstavlja standard vezan za moralno ponaanje koje se oekuje od medicinskih sestara. To je vodi za donoenje odluka vezanih za moralna pitanja. Predstavlja osnov za moralne standarde koji uvek mogu da se dopune sugestijama tokom praktinog rada.

Profesionalno ponaanje predstavlja umetnost istupanja na samouveren elegantan nain, i istovremeno doprinosi da se i drugi oseaju ugodno.6.1 Uloga i zadaci patronane sestre

Zadatak patronane sestre je da proiri zdravstvenu zatitu van zdravstvene ustanove, pronalazei i podstiui korisnike na ouvanje i unapreenje zdravlja, posebno u najosjetljivijim razdobljima ivota (trudnoa, dojenje, novoroene i maloletno doba). Kod osoba s invaliditetom, hroninih bolesnika ili starih i nemonih, uz nadzor i kontrolu, primarni fokus je na podrci, edukaciji i motivaciji radi to boljeg prilagoavanja, smanjenja komplikacija i kvalitetnijeg ivljenja i ondakada je zdravlje narueno. Radi lake dostupnosti, patronane sestre rasporeene su po centrima primarne zatite, gde imaju svoje prostorije, opremu i telefonske brojeve. Radno vreme je na svim lokalitetima ujutro, a podeljeno je u dva dela. Prvi deo sestra sprovodi u ambulanti, u patronanoj sobi, kada je dostupna za telefonske kontakte i dogovore, a zatim odlazi na teren. U sobi patronane sestre sprovode se i preventivne kontrole i saveti za korisnike koji dolaze sami ili po uputu lekara.

Stvaranje dobrog utiska ukljuuje urednost.

Strunost i kompetentnost - strunost je veoma vazna komponenta u profesionalnom radu patronane sestre, podrazumevanja znanje i manuelne vetine. Od znaaja je nivo opteg obrazovanja, praenje novina i lino usavravanje. Visoka strunost, znanje, iskustvo kao i sigurnost u sopstvenu strunost daju joj profesionalnu kompetenciju.

Briga o ugledu profesije i ustanove u kojoj radi.

Profesionalna je obaveza patronane sestre da uva i unapreuje ugled ustanove u kojoj radi. To dokazuje svojim radom i korektnim odnosom prema korisnicima, porodici lokalnoj zajednici.

Svoje profesionalne odluke medicinska sestra uskladjuje sa:1. Zakonima i propisima

2. Profesionalnim kodeksom ponaanja

3. Optim moralnim normama

4. Linim moralnim normama i shvatanjima

6.2 Ovlaenja patronane sestre

Pre svega u ovlaenja patronane sestre spada celoviti pristup i zbrinjavanje osobe s obzirom na njen fiziki, emocionalni (psiholoki), duhovni i socijalni status.

Patronana sestra utvruje potrebe i uoava rizike koji utiu na telesno, socijalno i psihicko blagostanje. Potdstie bolesnika i lanove porodice da preuzmu brigu o sebi ili o obolelom lanu, u zavisnosti od raspoloivih snaga i mogunosti. Ona razvija i odrava komunikaciju izmeu korisnika i radnika zdravstva, socijalnih i drugih slubi. Zagovara interese korisnika, i uestvuje u nastavi i obrazovanju sestara na obuci.Patronane sestre kroz patronane posete obuhvataju:

Porodicu i populacione grupe koje imaju poseban tretman u nivou primarne zdravstvene zatite ( trudnice, trudnice sa faktorom rizika, babinjare i novoroenad, odojad, riziko odojad ,mala deca, stare preko 65 godina, osobe sa posebnim potrebama, obolele od masovnih nezaraznih bolesti).

Po nalogu izabranog lekara opte medicine , pedijatara i ginekologa obavljaju se i druge posete.

Patronana sestra sprovodi i zdravstveno vaspitni rad u osnovnim i srednjim kolama.

Radi na podizanju svesti pojedinaca i stanovnitva o znaaju korienja preventivnih usluga.

Predstavlja sponu izmeu zdravstvene institucije i porodice , odnosno lokalne zajednice.

Radi u Preventivnim centrima(Mobilna jedinica,Telefonsko savetovalite).

Deo je multidisciplinskog tima zdravstvene zatite i nalazi se u sreditu jaanja slubi primarne zdravstvene zatite. Patronane sestre su dune da praktikuju naela primarne zdravstvene zatite u svim okruenjima. Unapreuju pravinost i pristupanost zdravstvenoj zatiti i daju na kvalitetu ishoda zatite. Integriu primarnu zdravstvenu zatitu na osnovnom i ostalim nivoima.Patronana sestra profesionalni pomaga

Polivalentna patronana sestra je jedini zdravstveni radnik koji ima mogunost da sagleda porodicu u celini, a posebno zdravu koja se u najveem broju sluajeva veoma lako zapostavi.

Zdravlje je najvea vrednost sloen pojam koji zavisi od biolokih obeleja pojedinca i delovanja mnogih inioca iz ue i ire ovekove okoline.

Porodica predstavlja za svoje lanove glavni izvor zadovoljenja njihovih emocionalnih psiholokih i biolokih potreba, subjektivni oseaj zadovoljstva a takodje i mogui izvor stresa. Tokom vremena sve porodice prolaze kroz razliite faze od kojih svaka predstavjla pretnju porodinoj organizaciji. Poznavanje razvojnih tokova u porodici pomae stvaranju pretpostavki o moguim izvorima porodine disfunkcionalnosti. Za uspean rad sa porodicom potrebno je ne samo poznavanje odredjenih bolesti vec isto tako i poznavanje porodice. Ovo se moe obezbediti jedino paljivim sluanem lanova porodice, u okviru dijaloga koji pospeuje otvorenost komunikacije. Da bi se pomoglo porodici neophodno je jasno razumevanje problema sa kojima se suoavaju kako oni shvataju dogaaje i njihov nain adaptacije.

U porodici patronana sestra sagledava:

1. Porodicu kao celinu (funkcionisanje porodice, odnosi u porodici, socijalno ekonomsko stanje, koliko je porodica zainteresovana za unapreenje svog zdravlja)

2. Svakog lana porodice posebno

3. Belei dobijene podatke I uoene promene u porodici zdravstveno stanje, lina higijena,

4. Procenjuje potrebe prema prioritetu za zdravstvenu negu

5. Postavlja ciljeve

6. Priprema I realizuje plan aktivnosti u porodici

7. Evaluira postignute rezultate.Pre odlaska u patronaznu posetu ( od 7-9 h) patronana sestra priprema:

Dnevni plan, to podrazumeva pripremu adresa u zavisnosti od primljenih obavetenja iz bolnike zdravstvene zatite, nalog lekara, PPS obrazac za obilazak pacijenta, kao i adrese vec poznatih porodica.

Tana patronane sestre sadrzi set za obradu pupane rane, aparat sa merenje krvnog pritiska, glikemije, radnu svesku i olovku, vizit karte i prigodan propagandni materijal.

Podsticanje zdravog naina ivota, formiranje korisnih zdravstvenih navika, negovanje zdravlja kao najvee vrednosti, pomo i podrka kod poremeaja zdravlja, razvijanje stavova da je zdravstveno ponaanje zajednika briga porodice, su oblezja koja odreuju optimalno funkcionisanje rada polivalentne patronane slube.

7. PATRONANA SESTRA U TIMU ZA KUNU NEGUPatronane sestre poseuju svoje pacijente u njihovim domovima. Rade najvie s trudnicama, mladim majkama i obolelima od hroninih bolesti. Poduavaju njih i lanove porodice o zdravlju i bolesti, nezi deteta, bolesih i nemonih u krugu porodice, itd. Njihov glavni zadatak je da pomognu ljudima da se to bolje brinu o svom zdravlju i zdravlju lanova porodice, i da to bolje i samostalnije ive uprkos hroninim bolestima i ogranienjima. Radei sa svojim pacijentima imaju priliku da otkriju i problem zbog kojih je nekada potrebno ukljuiti socijalne radnike, fizioterapeute i druge strunjake.

Sestre mogu raditi sa doktorima u raznim ordinacijama gde pripremaju pacijente i pomau pri analizama, i samostalno sprovode neke medicinske postupke: daju injekcije, uzimaju uzorke za analize, previjaju rane, i slino. Manji broj sestara radi u slubama za hitnu medicinsku pomo, a neke izvan zdravstva, na primer u starakim domovima i deijim vrtiima.Struni rad patronane sestre koja obavlja ono to je potrebno oko pacijenta ukljuenog u kunu negu e rezultirati njegovim kvalitetnijim nainom ivljenja. To se ogleda u prevenciji dekubitusa, redovnoj promeni katetera, previjanju i drugim strunim radnjama koje se odrede u toku sprovoenja nege. Poeljno je zadovoljiti potrebe i elje pacijenta kod vetakog hranjenja, isto tako i kod hidracije, a po potrebi o tome edukovati i obuiti nekog ueg lana porodice.

Savetima i informacijama sestra e oraspoloiti svakog pacijenta i time postii da se otkloni ili ublai oseaj napetosti, straha, nervoze, oseaji naputenosti i drugih negativnih emocija. Odabir laganih tema u neformalnom razgovoru vraaju pacijentu osmeh na lice. Svojim govorom sestra ne treba nikada gasiti nadu kod pacijenta ali ni ulivati preveliku (lanu) nadu o ishodu bolesti i brzom ozdravljenju (ukoliko je re o umiruem bolesniku). Potrebno je znati da i porodica takvog bolesnika boluje zajedno s njim, jer bolest koja je prisutna ne daje mira ni zdravim lanovima porodice.Kada se radi o vrlo ozbiljnoj i tekoj bolesti, a pogotovo kada se zna da nema izleenja ili da je kraj blizu, onda je i situacija napetija. Razuman razgovor ili savetovanje od strane patronane sestre tada je potrebno i lanovima porodice, ali se to mora obavljati mimo prisustva pacijenta. Treba ih postepeno i polako pripremati za neminovan kraj, sugerisati da svoje suze i izlive alosti ne pokazuju pred pacijentom.8. ISHRANA BOLESNIKA U KUNIM USLOVIMA

Da bi se se pacijent pravilno hranio, neophodno je da unosi dovoljno namirnica koje sadre kljune hranljive sastojke (vitamini, minerali, proteini, ugljeni hidrati, masti i voda). Meutim, mnogim pacijentima je teko, da zbog nuspojava koje prate bolest i leenje, imaju adekvatnu ishranu. Ukus, apetit i funkcionisanje organa za varenje mogu biti poremeeni. Usled nedostatka bitnih sastojaka iz hrane pacijent se moe oseati slabo, umorno, moe biti neotporan na infekcije i zbog toga oteano podnositi leenja. est problem su i mali unos proteina i kalorija koji su vani za snagu i imunitet i pomau u leenju. Rano pronalaenje i uspostavljanje pravilnog naina ishrane je od bitnog znaaja jer moe poveati anse za oporavak. Pacijent sa nainom ishrane prilagodjenim vrsti bolesti i tipu terapije bolje e podneti leenje koje je esto dugotrajno.

Odgovarajuim nainom ishrane, moe se:

- bolje podnositi terapija

- smanjiti pojava ili izraenost tegoba koje su posledica bolesti ili leenja

- odrati snaga i energija

- podstai odbrambeni sistem organizama i smanjiti rizik od infekcija

- pomoi brem oporavku

- spreiti pojava ili lake prevazii malnutricija (neuhranjenost)

- zaustaviti ili spreiti slabljenje miica, kostiju, krvi, organa

- zadrati ili poboljati kvalitet ivota. Pravilan izbor naina ishrane u periodu pre, tokom i posle leenja, moe omoguiti da se pacijento sea bolje i da bolje podnese esto dugotrajno leenje. Duina ivota, tok starenja, i kvalitet ivota u kasnijem ivotnom dobu, zavise od vie vie faktora: od uslova ivota, poevi od najranijeg detinjstva, naslednih osobina, zanimanja, uslova rada, navika kao to su fizika aktivnost i nain ishrane. Nema sumnje da e optimalan i odgovarajui unos hranljivih materija obezbediti neke od preduslova za dug ivot i ouvanje zdravlja,naroito kada pacijent izae iz bolnikih uslova kui. Loe navike u ishrani, kako u izboru i kvalitetu namirnica, nainu pripreme, ritminosti obroka, tako i u navikama koje se tiu zastupljenosti i koliine pojedinih vrsta hrane, znaajno utiu na oboljevanje, kvalitet ivota, duinu ivota, umiranje. Mnogi od neeljenih efekata mogu se otkloniti ili ublaiti odgovarajuom ishranom. Usled nedostatka bitnih sastojaka iz hrane pacijent se moe oseati slabo, umorno, moe biti neotporan na infekcije i zbog toga oteano podnositi leenja. S toga ishranu treba prilagoditi i postojanju pridruenih bolesti kao to su eerna bolest, povien krvni pritisak i drugo. Vano je da se nastavi sa pravilnom ishranom i po zavretku leenja.

Slika 3. Hranjenje pacijenta u kunim uslovima9. CILj RADAU ovom radu cilj je pokazati znaaj i ulogu patronane sestre u zdravstvenoj nezi pacijenata u kunim uslovima, kao i znaaj edukacije bolesnika za samonegu. Dobra organizacija medicinskog tima kao i dobra komunikacija sa pacijentima znaajno utie na adekvatnost leenja.10. METOD RADA

Polazei od cilja da dobra zdravstvena nega bolesnika u kunim uslovima dovodi do breg izleenja i ivotnog napretka kao i da spreava nastanak komplikacija, na osnovu analize dostupnih materijala dolazimo do rezultata deskriptivnim putem.

11. REZULTATI RADA

Danas patronanu delatnost u Srbiji sprovodi 1600 patronanih sestara, sa prosekom od jedne patronane sestre na 5,000 stanovnika. U beogradskim domovima zdravlja (ima ih 16), u patronai radi 300, uglavnom viih medicinskih sestara.Prema postojeim propisima porodilja i beba imaju pravo na pet poseta patronane sestre, a ukoliko postoji rizik po zdravlje mame ili bebe i na jo dve posete. Rad sa porodicom patronana sestra odreuje prema prioritetima porodice. To podrazumeva i rano otkrivanje eventualnog fizikog, mentalnog i emocionalnog poremeaja u razvoju deteta.

Odoje (beba starija od mesec dana), prema postojeim pravilnicima, ima pravo na jednu prvu i jednu ponovnu posetu patronane sestre, a ako postoji neki rizik imaju pravo na ukupno etiri posete. Dete posle prvog roendana, do druge godine, ima pravo na jednu posetu, kao i na jednu u etvrtoj godini. Po nalogu pedijatra, posete mogu da se produavaju, u skladu sa potrebama.

12. ZAKLjUAKPri svakom Domu zdravlja postoji patronana sluba u kojima su angaovane patronane sestre. Svaka sestra ima svoj mikro reon na kome obavlja svoj posao. Ve prilikom otpusta iz bolnice, porodilite u kome se ena porodila u obavezi je da poalje patronanoj slubi informaciju o poroaju, to je dovoljno da je ve po dolasku kui poseti patronana sestra. Patronana sestra poseuje trudnicu u kui, a po dolasku iz porodilita pet dana uzastopno pomae majci i bebi.Patronana sestra je zdravstveni vaspita kako u porodici tako i u zajednici. Uloga patronane sestre u porodici je da porodicu naui lanove porodice vetinama uvanja svoga zdravlja, ukljui ih u preventivne programe doma zdravlja, osnai i podri partnerski odnos u porodici i time zadobije poverenje lanova porodice.

U zajednici patronana sestra prepoznaje priorotete, pravi mreu organizacija koje su potrebne za reavanja pitanja koja se tiu zdravlja stanovnitva. Sve zdravstveno vaspitne programe planira i realizuje sa odgovarajuim slubama doma zdravlja, uestvuje u radu Savetovalita doma zdravlja, u koli za roditeljstvo, itd...

Patronana sluba je ukljuena u sve edukativne programe koji se odvijaju na polju javnog zdravlja. Time se obezbeuje konstantan nivo usluga patronane slube i sa pravom potvruje da je patronana sestra prijatelj porodice.13. PREDLOG MERA Patronana sestra treba da poseduje strpljivost i preciznost, mogunost delovanja pod stresom, a posebno je vano da ume da proceni bolesnikove potrebe. Veoma je vano upoznavanje porodice sa problemima sa kojima se pacijent susree.

Patronane sestre treba da sprovode intervencije koje ukljuuju komunikacije i socijalnu pomo.

Potrebno je da edukuje pacijente koji su korisnici kune nege, to se odnosi na principe i postupak leenja, trenutni tretman, znake i simptome komplikacija, vaskularni pristup, laboratorijske testove, lekove ,dijetu, zdrav nain ivota ,itd.

Ona treba da sarauje sa porodicom i bolesnikom, zatim da ih podstie da svim ovim merama zajedno utiu na efikasniji oporavak bolesnika.

S obzirom da je ishrana jedna od bitnijih stavki kod korisnika kune nege, patronane sestre su obavezne da pruaju savete za pravilnu ishranu, jer ona obezbeuje zdraviji i kvalitetniji ivot. Bilo bi dobro da srednja medicinska kola prua vie trunog, teorijskog i praktinog znanja za rad u patronai.

Patronana sestra treba da sprovodi mere line zatite od zaraznih bolesti.14. LITERATURA1. Bojkovi N., Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti, Kodef, Beograd, 2002.2. Tijani M., uranovi M., Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo, Nauna KMD, Beograd, 2010.

3. Uroevi J., Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti, uprija, 2012.

4. M.S Ambrouz (autor), Babi G. (prevod), Sestrinske procedure, Data status, Beograd, 2010.

5. Nacionalni vodi za lekare u primarnoj zdravstvenoj zatiti, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Beograd, 2005. M.S Ambrouz, Sestrinske procedure, Data status, Beograd, 2010.

Uroevi J., Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti, uprija, 2012.

Bojkovi N., Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti, Kodef, Beograd, 2002.

Tijani M., uranovi M., Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo, Nauna KMD, Beograd, 2010.

Nacionalni vodi za lekare u primarnoj zdravstvenoj zatiti, Ministarstvo zdravlja RS, Beograd, 2005.





M.S Ambrouz, Sestrinske procedure, Data status, Beograd, 2010.






Uroevi J., Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti, uprija, 2012.

2

Documents

Primarna_Znacaj rada patronazne sestre u timu za kucno lecenje.doc