IZABRANI SPISI MOSE PIJADE tom I, knj. 1-3, Institut za izucavanje l'adnickog pokreta,

Beograd 1964-1965. str. 1.277

Institut za izucavanje radnickog pokreta u Beogradu pokrenuo је

BiЬlioteku »Spisi i govori aktivista jugoslovenskog radnickog pokreta« s namjerom da ))prikupi i objavi napise i govore onih aktivista jugo­slovens'kog radniёkog pokreta bez kojih је nemoguce razumeti nastanak i razvoj naseg radnickog pokreta«. Pokreta-njem ove BiЬlioteke zeljelc• se javrюsti osigurati uvid u razasuti i ponekad tesko dostupni arhiv.зki materijal, а istoriёarima nase, ра i najnovije medunaro·dne istorije, obez­Ьijediti znacajan izvor podataka. Sasvim opravdano, ostvarivanju ove korisne zamisli prislo se izdavanjem Izabranih spisa Mose Pijade, j ednog od najistaknutijih boraca i graditelja Komunistiёke partije Jugoslavije.

»Gotovo pola vijeka Mosa P ijade је Ьiо na popristu borac i stva­l'alac«, kaze Rodoljub Colakovic u Predgovoru ovom djelu. Za to vri'jeme u oЬlasti siroke puЬlicistike ispod njeg.ovog pera је izaslo vrlo mnGgo napisa koji omogucavaju da se sveobuhvatno prati evolucija istaknutog revoluc1onara u svakoj od onih oЬla-sti dгustvenog i javnog zivota u kojima se i'spoljavala njegova misaona ostrina i svojstven nacin izraza. ProЬlemi koji se tretiraju u spisima Mose Pijade svojom raznovrsnoscu u dobroj mjeri prevazilaze uoЪicajene okvire drustveno-politicke tema­tike. Kad ovo kazemo, prije svega mis1imo na proЬleme iz oЬlasti kulture, specijalno umjetnosti i novinarstva, kojima se on bavio. Sto је ipak broj takvih radova znatno manji od onih u kojima ·se tretiraju ·drustveno­-politi&a i pю·tijska pitanja razlog treba traziti и tome sto је Pijade svoju karijeru .umjetnika zrtvovao pozivu revolucionara.

Prve dvije knjige Izabranih spisa (izbor i redakcija Rodoljub Cola­kovic, Julijana Vrcinac, Dragica Lazarevic i Ubavka Vujosev.ic) donose radove autora -nastale u razdoЬlju od 1912. do 1941. godine. U njima је na 944 stranice objavljeno ukupno 135 izabranih tekstova autora od 378, koliko Љ је redakcija ukupno prikupila. Ocito, redakcija је vrsila strog odblr vodeci rаёШ1а da objavi sve ·stvarno ,rrijedne napise do kojih је de>Sla, odnosno odvajajuci sve one spise koje је vrijeme nadzivjelo. Ovaj postupak redakcije је sasvim razumljiv kada se ima u vidu cinjenica da је Mosa Pijade kao novina1· cesto pisao i »Clanke da·na«, koji treba da posluze trenutnom cilju. Mada је sam М. Pijade za svoga zivota sakupio prilican Ъrој svojih radova, redakciji se mora odati priznanje za ulozeni trud na iznalazenjн brojnih napisa u periodici i arhivima,

28* -1:35

cJme је doprinijela boljem i potpunijem upoznavanju Мо~е Pijade i njegovog djela. Napore redakcije da ustanovi sta је pisao Mosa Pijade, а sta nije vrlo cesto su otezavali razni pseudonimi, kojima se on potpi­sivao (Siki, Mladen) Ш inicijali (М. S. Р., М. Р., М., S.), odnosno uopste nepotpisani radovi, kada se autorstvo moralo utvrdivati na osnovu upo­redne analize tekstova.

Tekstovi u knjigama su autenticni. Redakcija se upustala u isprav­Jjanje samo oCigledn:ih stampaz·skih i drиgih gre~aka.

Napisi su objavljeni hronoloskim l'edom, onako kako su nastajalt. То је ро nasem misljenju mnogo bolji nacin od recimo tematskog objav­ljivanja ovakvih spisa Ш nekog clrugog nacina. Hronolosko redanje ra­dova jednako pogoduje istoricarи i strиcno neza'i'nteresovanom Citaocu, jer ovako prect njim stoji Mosa Pijade prvo kao иmjetnicki kriticaт -novinar, zatim kao politicar nacionalno-romanticarski orijentisan, zatiш kao »neopt"edjeljeni slobodar«, da se zatim razvije u politicara - revo­lucionara, novinara, pиblicistu, иrednika i saradnika mnogih partijskih i1i polupaтtijskih listova.

U prvim dvjema knjigama objav'ljeni su napisi nastali u vremenи od 1912. do 193R. godine. Redakcija је imala nekoliko radova nastalih i ргiје 1912. g. (to se vidi iz ЬiЬliografjje svih radova), ali oni nisи uSll и ove Izabrane spise. Iz godina иоСi samog rata (1939, 1940. i 1941) ona medutim nije imala niti jednog rada, ра је tako zadnji napis objavljeп u OV'im knjigama nastao u 1938. godini.

Posebnu vrijednost medu radovima iz oЬlasti kиltшe koji se ovdje objavljuju ima pocetak (25 strana) studije »Ivan Mestrovic i teznja za stilom и nasoj umetпosti«. Mosa Pijade је ovu stиdiju radio pu•ne tri godine. Njena glavna teza је: stat·a srpska umjetnost u slikarstvu, a·rhi­tekturi i pjesmama sastavljena је ·iz stilskih elemenata vizantijskih i romanskih. Od tri pokиsaja onovremene moderne umjetnosti da doЬije i svoje stilsko obiljezje, а koji se sastoje и eksperimentima arhitekatэ neovizantinaca, orname-ntalnih dekoratera i Ivana Mestrovica i njegove grиpe, koj•i foтsiraju naгodni stil i njegovu ideologijи, Mosa Pijade se па prva dva zadrzava samo kratko, koliko је najnиznije da da njihovu osnovnu karakteristiku, а treci - »Me~trovicevo stilsko delo« - razra-­dиje detaljno. Осјепе i misljenja Mose Pijade о ovom veli'kom иmjetniku iznesene u seriji Clanaka н listovima »Slobodna rec« •i »Ilиstrovane

пovine«, iako su iznesene и mnogo kracem оЬimи nego sto је to aиtol'

namjeravao da uradi и svojoj knjizi о ovom pitanju, и nasoj kulturnoj javnosti izazvale su razlicita reagovanja i polemike. I sam Mestrovic u svojoj knjizi » Uspomene na po1iticke Ijиde i dogadaje« potvrduje da ovi napisi nisu proSli nezapazeno. Zbog toga sto је izazvao ova reagovanj:1, а mnogo vise zbog stavo\'a i pogleda Mose Pijade na umjetnost, isti­cemo ovaj rad posebno.

Ostali radovi otkrivaju siroki krug autorovog interesovanja i dru­stvenog angazovanja. On је protivnik lazne demokratije, poretka u zemljJ i njegovih иstanova, diktature i bиrzoazije, on se zalaze za agrarnu refor­mu, za dobre odnose sa Sovjetskom Rusijom itd. Njegova ostra тiјес zaista nije znala za kompromise, а оп nije covjek koji se zaustavlj·ю samo na гijeci. Kod njega nema rasko1·aka izmeO.tt rijeci 1 djela. On .se bori za ono о сети и svojim napisima pise.

436

Razocaran lazju о »naaiona1nom oslobodenju i ujedinjenju« 19Н!.

godine, on se ne povlaci sa popriSta, on hoce da ''Odi borbu za bolje i kaze: »Borba је za nas slatka<<. On tada pokrece 1ist >>S1o·bodna rec·, (potpиno n ezavisan politicki i d·rи&tveni list), роmоси kojega namjerava da vodi ЬоrЬи. Izlazиci razloge pokretanja »Slobodne reci«, Mosa Pijade и programatskom Clankи lista naslиcиje potrebи korje-nitih drиstvenЉ promjena i kaze: »Тrе'Ьа shvatiti da pokret za drиstvenim preoЪraia­jem zahvata сео svet i da i mi treba da и tom pokretи ·иzmemo aktivnog исеsса ... T.reba narodи pomoci da otrese sa sebe zаЬиnи и koj oj se danas nasao, treba ga иputiti tamo kиda on svojim nagonom naginje. . i kиda се on stici i bez voda, ра i protiv nj'ih ... Pokиsacemo da bиdeme;

i tиmaCi пjegovih coyecanskih ideala, kao sto smo n~kad ьш tиmaci пjegovog i·dealizma. Na pragи novog drиstva и cove-Caпstvu, pokиsacemo da zajedпo s пjim kreпemo pиtem koji и поvо drиstvo vodi<< ('izlomljeni citat iz »Slobodпe reci«, Beog·l'ad, br. 1 od 15. marta 1919. godiпe, kako ga navodi R. Colakovic и Predgovorи).

:.Slobodna rec« је izlazila svega sedam mjeseci, ali је za to vrijeme odigrala vrlo zпасајnи и!ogu. Naтocito је velik Ьiо пјеп uticaj •па mlade iпtele'ktиalce, koji sи, nezadovoljпi politiёkim priblkama i stvoreпim sta­njem и zemlji, prisJi revolиcionaшom radпiёkom pokretи. Kada је list паkоп raznih smetпji koje sи ти Сiпјепе od strane vlasti иgиsеп, Mosa Pijade и i m e redakcije ротuсије SVOjliffi citaocima da пе zna koHko се obиstava trajati, ali ih uvje1·ava »da nikad песето biti poslednji и redo­vima boraca za slobodи <<.

Ubrzo poslije toga М. Pijaoe postaje clan Socijalisticke radniёkc.;

partije Jиgoslavije (komunista) i иskoro jedan od njenih naj~staknutijih

aktivista и Beogradu. Tada је Ьiо saradnik »Radnickih пovina«, jedan od urednika partijskog humoristickog Jista »Crveni smeh<<, iz koga ј е

и prvoj knj izi Spisa objavljeno desetak njegov.ih karikatura, zatim је delegat па Drиgom kongresи Partije, sekretar jedne veiike partijske organizacije и Beogradи itd. То је period и kome пastupa veliki pre­okret и njegovom iivotи. Poslije toga оп је zajedno sa Mihajlom Todo­rovicem i Trisom Kaclerovicem uredivao Jegaln-i ·teoretski casopis Neza­visne radпi~ke partije Jиgoslavije » ВоrЬи« , а zatim је njemи povj ereпo нredivaпje »Komunista<<. Uspio је da izda samo tri broja ovog lista kada је hapseпje, а zatim osиda na robljи prekinula za dиze vrijeme пjegov1.1 djelatnost.

U razdoЬljи od 1921. do 1925. godine nastao је najveci broj Clanaka objavljenih и prvim dvjema knjigama Izabranih spisa. U isto vrijemc· to је razdoЬlje kada је Mosa Pijade odigrao vrlo znacajпu ulogи и idej­nim sukoЬima unиtar КРЈ, kada se оп kao •istaknиti ljevica.r is trajna bor.io za роЬје-dн shvatanja strиje kojoj је pripadao ·и »'Ьitnim pita­njima раг.Щskе politike«. Borbeni dиh kakav је Ьiо Mosa Pijade nije se dao smiriti ni tamnicom ni tamnickim Z!id'ovima. Оп је и zatvoru iniaijator •borbe za prava politickih osudenika, оп је pokretac partijskih kursova i kruzoka za obrazovanje i idejno i:z;gradivanje partijskЉ kadro­va. Posebnu ulogи odigrao је и borЬi pгotiv frakcionastva Petka Mile­tica. U zatvoru је pro.veo pиnih cetrnaest godiпa i pored vec роЪrојаnЉ aktivnosti za to vrijeme је иsp.io da prevede Kapi tal, cilji је prvi tош izasao dok је Pijade jos Ыо na roЬiji . Ро izlasku ·sa roЬije odmah sP.

437

иklјисије и redovni partijski rad i, izmedи ostalog, zajedno sa Veselinom Maslesoon i Momom Ma1·kovicem иredivao је polиlega1ni organ КРЈ »Glas radnog naroda«.

Treca knjiga Izab·ranih spisa (izbor i redakcij а Brana Kovacevic i Jovo Mihaljevic) donosi radove aиtora nastale и periodи oslobodilaC'kog rata i revolиcije 1941. do 1945. godine. U njoj је na 333 stranice objavljeno 48 radova od 160, koliko је redakcija иspjela prikиpiti za ovaj period. Primjetno је i ovdje, kao i и dvjema ranijim knjigama, da је redakcija vrsila stгogi odblr i pobrinи1a se da nam opet prezentira ono najvrjednije i najorigJnalnije sto је od svestrane djelatnosti zabastйnio Mosa Pijade:

Као i rашје, и per·iodи do drиgog svjetskog rata, tako i sada, и ratи, Mosa Pijade је svestrani aktivista Partije, clan njenog Centralnog komi­teta i Vrhovnog staba, potpredsjednik AVNOJ-a i predsjednik njegovog Zakonodav·nog odbora, ёlan redakcije ponovo pokrenиtog lista »ВоrЬа«,

osnivac i neposredni rиkovodilac Telegrafske agencije nova Jиgoslavija (Tanjиg) !itd. i и isto vrijeme neumorni stvaralac, koji ј е za soboлi gdje god је radio ostavljao pisane tragove. Tako је vise od polovine radova objavljenih и ovoj treco·j knjizi Izab1·anih •spisa posveceno proЬlemima stvaranja, o1·ganizaciji i aktivnosti orga·na narodne vlasti, organizaciji zivota na oslobodвnim teritorijama i иopste proЬlemima drzavne izgrad­nje nove Jиgoslavije. Ti radovi zato i imajи karakter autenticnih dokи­menata о pиtevima razvitka narodne vlasti .ј ·nove drzave. Drиgi dio radova koji se ovdje objavljuje Mosa Pijade је pisao kao novinar -pиЬlicista i oni su posveceni raznim tada aktиelnim proЫemima, а и

njima su tretirani иspjesi i tekovJne oslobodilacke borbe i revo}иcije

naroda Jugoslavije. иnиtarnja i vanjska politika, odnosi sa susjednim zemljama, а pored ostalog slиzili sи •i za иpoznavanje svjetske javnosti sa pravim stanjem и Jиgoslaviji. Dio priloga koj.i se ovdje objavljиje cine i razni prigodni govori i clanci posveceni raznim godisnjicama (okto­barske revolиcije, А VNOJ-a), Pгvom тај и, ulozi novoosnovanih Sindikata Jиgoslavije itd.

Prilozi Mose Pijade objavljeni u ovoj knjizi aиtentiono, sa najnt<­zвijim jezic'kim •ispravkama, vjeгno odrazavajи stepen razvitka borbe na•roda Jugoslavije и datom momentи i liniju Partije и bltnim pitanjima revolucije. Меdи njima »od posebnog sи znacaja prilozi objavljeni preko Tanjиga, Radio stanice »Slobodna Jиgoslavija« i raznih listova u .rasve­tljava•nju svetи izdajnicke иloge ёetnika Draze Mihajlovica i priznanjи borbe jиgoslovenskih naroda« (iz Pogovora reda'kcije).

Svih cetrdeset osam priloga objavljenih и ovoj lrnjizi takvi sи da se tesko mozemo odlиciti da istaknemo ро vrijednosti jedan vise od drиgog. Ipak, posebno cemo spomenнti rad Zadaci i и•strojstvo na:rodno­oslobodilaёkih odbora, koji sadrzi prve pisane propise о narodnoj vlasti, koje је izdao Vrhovni stab. То sи и stvari dobro poznati takozvani Fo­ёanski propisi, izdati и Foci pocetkom febrиa1·a 1942. godine. Mo-Sa Pijadc ih је 1napisao prema vec postojeCim odlukama i stavovima Centralnog komiteta Komunisticke partije Jиgoslavije i Vrhovonog staba, kao sto Је izradio ,ј Objasnjenje i иpиtstva za :rad ·narodnooslobodilackih odbora. koje је bli]o prikljиceno tim propisima.

Posebnи vl'ijednost ovih knjiga ёini njihova opremljenost strиcnim aparatom i predgovorima Rodoljиba Colakovica (19 strana teksta), nje-

438

·govog · dиgogodisnjeg drиga и tamnici, ratи i. izg1·adnji i иopste jednog od najboljih poznavalaca Mose Pijade, za prve dvije knjige i Pere Morace za trecи.

Strucni aparat је vrlo oblman i reprezentativan. Objasnjenja sи data ispod osnovnog teksta, а napomene na krajи knjiga. Na 137 strana sitnog teksta dato је иkирnо 446 napomena, od kojih је velika veCina i potтebna i vrlo sadrzajna, ali је redakcija, valjda iz prevelike zelje da sve uradi sto bolje i sto ·savjesnije, ponegdje i pretjerala dajиci napomene i tamo gdje one •nisи potrebne. Inace, napomene sи pune vrijednih podataka. koji sи sazeto izlozeni i svojim sadrzajem predstavljajи pravi prirиcшk ista<rij е radnickog pokreta.

Pored ovoga knjige sи opremljene i ovim strиcnim prilozima; 1. Pregled listova i casopisa koji se pominjи u spisima Mose Pijade.

·Ovdje је redakcija navela иstanove gdje se nalaze kompleti ili pojedi­nacni brojevi samo za one Hstove i casopise iz kojih se objavljиju clanci Mose Pijade. .

2. Imenicni registri licnosti koje se pomiJnjи и IzaЪra·nim spisima. Uz pojedina imena dati sи nekad kraci, а nekad siri Ьiografski i drиgi nиzni podaci neophodni za poznavanje jedne licnosti.

3. Registri skracenica. 4. BЉliografija sabranih stиdija, Clanaka i prevoda nastalih и ретi­

оdи od 1908. do 1941. i od 1941. do 1945. godine. Ovdje sи popisani svi radovi do kojih sи redakcije uspjele doci. Ти se nalaze i javnosti malo Ш nikako poznati radovi kao sto sи Istorija Komиnisticke partije Jиgo­.slavije и 1·edakoiji М. Pijade, Ј. Veselinova i Mesиda Mиjkica, koja је obиhvatala razvitak Partije do 1934. g., zatim prevodi djela BarЬisa ,

Gorkog, Lunacarskog i dr. 5. Hronologija о zivotи i radи Mose Pijade ide od 4. janиara 1890.

·godine, od njegovog тodenja, i njen prvi dio obиhvata dogadaje do 4. aprila 1941. godine, kada је pиsten iz zatvora и Beogradи, а drиgi nastavlja od 6. aprJla 1941. g. i ide do 13. maja 1945. godine. Hronologija ima preko 520 jedinica i njom је obиhvacen i rad Mose Pijade и kazni­onicama Sremske Mitrovice i Lepoglave.

Pogovori knjigama, koji zatim slijede, dаји informativne podatke о 1idejama, zeljama i postиpkи izdavaca i mada knjige same za sebe govore dovoljno, ipak sи mogli Ьiti nesto opsirniji.

Znacaj pokretanja ove BiЬlioteke је velik. Ona, pored ostalog, isto­ricaгima radnickog pokгeta i sirem krиgu citalaca, kojima је namije­njena, treba da da aиteilticne dokaze о иslovima и kojima је djelovala avangarda ·radnicke klase i oblicima роmоси kojih је marnifestovala svoju a'ktivnost.

Uspjeli odbl1·, nacin prezentiranja i posebno strиcna ра i tehnicka oprema оvЉ knjiga mogи slиziti zaista za иzо1·. Nadajmo se da се Insti­tиt za izиcavanje radnickog pokreta u Beogradи i drиga izdanja ove BiЬlioteke prezentirati nasoj javnosti sa ovakvim karakteristikama.

Ahmed НAD2IROVIC

439