nacionalni radniCki savez (JNRS), Jugoslovenski radnicki savez (Jugoras) i drиgi. Koristeci se zaostaloscи, klasnom nesvjesnoscи i politickom nezreloscи radniokih masa i sirokom primjenom sredstava prinиde neki od ovih saveza postig<li su visok stepen masovnosti clanstva. Tako је sredinom 1940. Ju:gora4 ·brojao preko 70.000 clanova. Do pocetka 1941. kod HRIS narastao је broj Cla­nova па 130.000. Realno se moze pretpostaviti da sи ovi podaci preиvelicani s obzirom na to da 1poticи iz izvora provenijencije sindtkalni:h saveza na koje se odn·ose i da sи korisceni u propagandne svrhe.

Odnos vlЭ.sti prema radniбkom sindi!kalnom pokretи revolиcionarne ori-· jentacije karakterise siroka •primjena represivnih mjera, koje sи и Bosni i Hercegovini sprovodene s daleko vise иporпosti nego и drugim jи·gosloven­skim zemljama. IlUБtrativan је и tom pogledи slиcaj Nezavisnih sindikata, kojima и Bosni i Hercegovini poslije jиlske zabrane 1924. nikada nije dozvo­ljen rad, sto nije Ьiо slacaj u ostalim krajevima zemlje. То se objasnjava cinjenicom da ovdje demokratske slobode nisи иspjele da se иtemelje i da postanи sastavni dio zivota, misljenja i ponasanja sirokih drиstvenih slojeva. Rezim је sve predи,zimao da onemogиci sirenje ·komиnistickog иticaja u rad­nickoj sredini. U socijalistickim klasnim organizacijama vlasti sи nasle vjer­nog saradnika и borЬi protiv komиnizma. Zato sи se, prema njima, odnosble pokroviteljski, predajиci i!m и vlasnistvo domove, arhivи i ostalи imovinи

zabranjenih komиnistickih organizacija. Isto tako, predale sи im na иprav­ljanje radnicke socijalne iвstitucije. lpak, ni reformisticke ra·dnicke or.gani­zacije nisи Ьile sasvim postedene od represalija. Cim bi koja od njih pokиsala da se oslobodi podanickog odnosa prema buгzoaziji, docekivana је na noz i p1·oglasavana agentиrom КРЈ. Krajnji cilj vladinih iznimnih mjera protiv naprednih snaga bio је razaranje i likvidacija klasno-borbenog radnii':lkog po­kreta. Sto bиrzoazija и tome nije uspjela, zaslиga и prvom redu pripada КРЈ, koja је znala da mobilise radnickи klasи i demokratskи javnost и borbi protiv politicke reakcije i Ьijelog terora. Zahvaljиjиci tome, napredni radnicki pokret је и drиgoj polovini tri·desetih godina dozivio snazan po.Jet.

Iz svega izlozenog moze se zakljиciti da Hadziroviceva stиdija predstavlja ozЉiljno istoriografsko djelo i jednи stepenicи vise na риtи svestranog nauc­nog sagledavanja fizionomije, drustvenog polozaja, razvoja, socijalnih i poli­iickih stremljenja, klasnog organizovanja, rezultata klasne borbe i drиstvenog z.nacaja i moci radnicke klase Bosne i Hercegovine i'zmedи dva svjetSJka rata.

Bиdimir МШсiс

ZBORNIK DOKUMENATA I PODATAKA О NARODNOOSLOBODILACKOM E.ATU NARODA JUGOSLAVIJE, tom 12, knjiga 3, Vojnoistorijski institиt,

Bt:_;~rad 1978.

Krajem juna ove godine Vojnoistorijski institиt је, u redakciji svog stai­nog sara·dnika pol{puko·vnika Antona MHetica, izdao, trecи ро redи, knji·gu nokumenata jedinica, komandi i иstanova nemackog Rajha о do.gadajima na

605

jugoslovenskom ratiStи i jиgoisto•ku Evrope и vremenи od 31. januara 'do 31 . . decem•bra 1943. и okviru vec dc>Ьro poznate i jedinstvene edicije и 'jиgo­slovenskoj istoriografiji - Zborniku dokиmenata i podataka о narodnooslOibo-dilaOkom ratu naroda Jиgoslavije. ·

Knjiga sadrzi 184 dokиmenta, selektivno oda.branih, na 732 stranice, koji sи и medиsobnom logickom skladи, а hronoloski se nadovezиjи na dokиmenta iz drиge knjige XII toma. Na krajи knjige, pored tri posebno vredna prbloga, dat је registar licnih imena, geografskih naziva, spisak vojnih jedinica i ko­mandi, иstanova, organizacija, kompletan popis a,peracija о kojima se и dokиmenti-ma govori (иkupno 42), prema nji!hovim originalnim, sifriranim nazivima, sto sve skupa cini Zbornik potpиnijim, а istrazivacu omogucava bolji иvid i lakSи UJpotrebи. Redaktor је redovno, sa mnostvom sadrzajnih, aktuelnih i poи.zdanih napomena uz tekst, и vezi s gotovo iole znacajnijim clogadajem, omogucio uporednи analizu i krioticko konfrontiranje s drugim dokumentima i vec utvrdenim instoriografskim cinjenicama.

I nepotpиna ana·liza sadrzaja iodvojenih dokиmenata ро jedinstvenom naucnom kriterijиmи iz sve oЬilnijih fondova aгhivske grade u.kazиje da ova knjiga Zboтnika predstavlja bogat izvor podataka i obllje cinjenica, medu njima i novih, neophodnih za naиcno fиndiranи obradu n iza tematskih ce1ina, pocev od velikЉ bltaka NOR-a, okupatorsko-kvislinskih operacija, nema.Ckog okupacionog sistema, ра do kolaboracionistickih snaga, zatim medunarodnih implbltacija s obzirom na иnиtrasnje stanje i ra.zvoj dogadaja na jugosloven­skom ratistи. Knjiga sadrzi i neke poselbne dosad manje zastиpljene izvore, па primer о nemacko-ita1ijanskim suprotnostima, odnosima и satelitsko-<kvi­slinskom tаЈЬоти, itd.

Prezentirana dokumenta sи nezaobllazna izvorna osnova za sagledavanje sireg strategijskog znacaja jugoslovenskog ratista i rasvetljavanje pojedinih vojno-polШckih aspekata iz vremena kada је, nakon pobede Sovjetske armije и staJ.jingradskoj Ьici i uspeha anglo-americkih trupa kod El Alamejna, na­stupila odlucиjиca prekretnica и drиgom svetэkom ratи, а za nemaCiku Vrhovnu komandu prЉlizavanje saveznika jиgoistocnom evropэkom rubи zna­cilo је novu, neposrednu opasnost od invazije na Balkan и koordinaciji sa snaga.ma NOVJ.

Stoga је и Berlinи planirano da se, jednim siri.m operativnim zaihvatom, raZJЬijи glavne snage jugoslovenS>ke narodnooslobodilacke vojske и centralnom delи njene zemlje i obez!hedi sigиrnija »pozadina« i иslovi za stvaranje po­voljnije sitиacije za odrzanje fronta koji se priЬ1izavao ju.zni•m granicama дipenina i Balkana, о сети svojev1·sno svedoci manji broj prilozenih dokи­menata.

Vee prvi dokиmenat - zapo-vest komandanta nemackih trupa и NDH za operacijи » Vajs«, odnosno IV-tи neprijateljskи ofanz~vи и vezi sa za.povescи komandanta Jиgoistoka, general-pukovn~ka Lera, koja datira od 27. decembra 1942. godine - ,predstavlja relevantnu faktografsku cinjenicи za potpиniju analizи vojno-politicke sitиacije i iz toga proisteklih opseznijih priprema okи­patora i kvi.tslinga za razЬijanje »Titove drzave« (»Reich des Tito«). Prve ideje za operacijи »Vajs« javljajи se, dakle, jos krajem 1942. godine, sto predstavJja novi izazov istrazivacima za dиblje naucno poniranje i suptblnije rekonstrиk-

606

cije. Sadrzaji narednih dokиmenata omogиcavajи u:poredno Р'Га·сеnје razvoja operacija »Vajs I« i »Vajs П«- s promenama na celom okиpacionom роdrи~ји и Jugoslaviji, i sitиacijom na Sredozemljи i sire, na osta1im frontoviшa.

Koncentriёan ofanz1vni poduhvat okupatorskih i kvislinЭkih (vojnih) snaga u dolini Neretve s jedinstvenim ciljem unistenja g•lavnine NOVJ pod neposrednom komandom Vrhovnog staba, zbog neoёekivano nepovoljnog ishoda ро okupatora, preko operacije »Mostar«, faktiёki prerasta и jos zama­sniju operaciju »Svarc«, poznatu kao V-a neprijateljska ofan,ziva. То najiholje svedoёi о vitalnosti oslobodilaёkih snaga i gotovo virtuoznoj partilzanskoj ofanzivnoj strategiji, koja se zasnivala na specifiёnom i originalno•m izvodenju manevra iz krajnje slozenih defanzivnih situacija, na i:zJboru najpovo.ljnijeg odseika za proboj, usшeravanju glavnih udarnih grupacija da na slablje posed­nutom podruёju, uz sadejstvo lokalnih paгtizanskih snaga, stvore n·ovu, vecu slobodnu teritoriju.

Sњёinjen је opsezan i7Jbor ZЭ!povesti, izvestaja, zabelezaka, роёеv od naj­vis1h okupatorstkih instanci, ра do najnizih, izvestaja i jedno.g specijalnog nemaёkog voda, и ve.zi sa pтi·premama, tokom, rezultatima, posledicama i iskustvima iz operacije »Svarc«. Prema pгvom Lerovom {Komanda Ju.go­is·toka) predlogu, trebalo ј е da se ofanzivni poduhvat poduzme protiv cetnika Draze Mihajlovica, jer је sшatrao da је »Titova drzava« иnistena {dokиment 42) i da u vreme priЬlizavanja savezniёkih trupa sa Zapada Balkanu ёetnici postaju »opasnost« za nemaoko,g okиpatora. No, gotovo u isto vreшe se po­kazalo da је tю krajnje nerealna pretpostavka koju najbo.lje opovrgava dra­matiёni dijalog jednog italijanskog komandanta s nemaёkim oficirom о

»neophodnom« angazovanju ёetnika и borbl protiv »fanaticno bor'henih« par­tizana.

Posebno ilustrativni i znaCaJШ, naroёito s aspekta izuca·vanja sudaтa dveju »vojnih skola«, su opsirniji i sпmarni izvestaii nemackih komandanata о toku i ishodu ovih .dotad najvecih operacija u kojima se izrazava i bor'Ьena vrednost oruzanih partizanskih jedinica i njihov g,otovo >>nemoguc« proboj na izuzetnom planinskom prostoru (vidi posebno dokumenta pod brojem od 90 do 94, zatim 103, 110 i 131).

Daljim sledom dokumenata jos uverljivije dolazimo do мkljucka da su Ъrојёаnо i tehniёki mocnije okиpatoгsko-kvislinske snage vec u toku ope­racije >>Svarc« iz k'Oncentri·cno·g rasporeda za:padale u podredeni polozaj, ria­savsi se na тери glavnine NOVJ, koja је .preuzi:mala inicijativи i dalje sirila osloi'Ьodene ()blasti ·(u istocnoj Bosni).

Pored do-kumenata koji se odnose na operacije )>Vajs« i »Svarc«, kao i drugih manjЊ ро obimи i znаёаји, objavljen је veci broj izvjestaja koman­danata nemackih trupa и NDH, koji reljefno govore о slozenim politickim prilikama, haotiёnoj privredi, .politickom raspolozenju stanovnistva, kao i о

stalnom ,porastи u.staniёkog po1kreta, sto је иslovilo da teritorija ove »sиve­rene hrvatske drzave« bude ,proglasena za Otperativno podruёje.

Unistenje partizanskih snaga u istocnoj Bosni u'Ьrzo postaje sledeci cilj и JO.perativnom poduhvatи nemaёke SS 1divizije >>Princ Eugen« (dokиment 102).

Upravo tada, и julskim danima 1943. godine, BaJ..kan, а pose.bno jadran­ska oblast, zaиzLmaju novu strategijskи dimenzijи и planovima Vrhovne ne-

607

ma<Cke koman-de и Ber.linи, jer se ,ро <mnog~m »иnиtrasnjrm znacima« oce!ki­vala k&pitиlacija itaЩanSkih orиzanih snaga.

Kada је maгsal Badoljo, nakon ,preиzimanja komande nad italijanskim orиzanim snagama 24. јиlа, posto је VeHki fasisticki savet izglasao nepove­renje dotadasnjem opredsednikи italijanske vla:de Benitи Mиsolinijи, poslao obavest »da ne treba vise racиnati na Kraljevinи Italijи kao na saveznika нemaёkog Raj•ha (str. 485, napomena 2), iz Berlina sи vec sti'Zale direktive i upиtstva о preU!ziшanjи ·komande i •posedanjи italijanskog okupa<:ionog po­drиcja. Komanda Jиgoistoka i sta•bovi potcinjenih jedinica uzигbano sи radili ро planи »Akse« {dokиmenti 109, 111, 115, 116).

Jedan broj dokиmenata .govori о ·posledicama k&pitulacije italijanS<kih oruzanih sn'aga, 1pregru.pisa.vanj u okupatorskih trupa i krupnim rpromenama u sistemu nema:cko'g komandovanja. Specijalnim naredenjem Hitler prenosi komandи u ocelokupnoj operacijskoj zoni Jugoi.stoka na komandanta Grurpe armija »F« - barona fon Vajksa sa sredistem и Beogradu (dokument br. 117).

Iz manjeg broja nemackih dOikumenata saznajemo da sи »komиnisticke

snage« spremno ,docekale italijanskи kЭipitulacijи i da је ubrzo doslo do pHme NOP-a gotovo na celom jugoslovenskom ·podruёjи (dokиment 142). Od tada, ра do kraja 1·ata stizali su sve nepovoljnij i izvestaji ро Verunaht iz Bosne. Dalmacije i Hercegovine. Tako se i и naslovima izvestaja zapazalo odsиstvo naziva NDH, cija sиdblna se sada svodila samo na ocuvanje je~gra i vaznijih objekata i saobracajnica od strane Vermahta.

U Vajksovim oktobarskim •procenama о podrucju Jиgoistoka, koje nije imalo vise statиs »Oku.pirane teritorije«, vec strategijski znacaj za ishod rata, kako је navedeno u dokиmentи (br. 156), zakljиcuje se, izmedu osta1og, da »glavna opasnost preti iz Hrvatske« i da se 1prot~v Titovih snaga, koje sи neprijatelj broj jedan na Balkanu, povedи borbe и »velikom stilи angazova­njem svih raspolozivih rezervi« u okviru ciklusa operacija. Posebno је zna­cajno da је u dokumentu istaknиto da su oslobodena podruёja oгganiizo<vana

и »obliku jeza«, kako Ы se danas reklo jezШom ·koncepcije oop:Stenarodne odbrane citave jugoslovenske teritorije и eventиalnom ratu. Iz Vгhovne ne­macke komande telegramom је preneseno firerovo naredenje »da se iskorene иstanici« u Istri (dokиment br. 143), zЬog ugrozavanja komuni.lkacija koje su vodile do »apenin~kog fl·onta«. U tromesecnom izvestajи о vojno-,politi-ckoj i privrednoj situaciji и leto 1943. godine na teritoriji NDH, koji је odisao posve realisticki·m tonom, ukazano је kako је na rusevinama NDH »na veli­kim podrи.cjima (istaknиto u dokиmentu masnim ~lov~ma) - kako u selima tako i u ·gradovima« - n1kla, ро иzoru na sovjetskи, nova drzava.

Da Ьi se »O•be:zJbedile« vazne komиnikacije koje vode iz sredista zemlje ka Jadranskom moru, te .provelo zatvaranje pravaca do kraja godine rpri­premljeno је i izvedeno vise operacija (zimske operacije) о kojima svedo·ce dokиmenti u zavrsnom delu knjige.

Vredno је istaci da su и objav:ljenim doku.mentima cesto sadrzani raz­liciti, izu·zetno znacajni, ·podaci vojne i politiёko-ekono.mske prirode, koji se odnose gotovo na celo jugosloven9ko podrucje, sto је i razumljivo, jer sи nemacki organi i jedinice imali dominantnu иlogu u odnosи na ·svoje brojne unиtrasnje i spoljasnje saradniJke, posebno и drиgoj polo·vini 1943. godine.

608

Sriblja је :za nemackog okupatora imala strategijski znacaj и tokи citavog rata, а posebno и 1943. godini, ka·da sи i saveznici »jednom nogom stali na Batkan«. Objav;ljen је veci broj ilokumenata iz koji!h se reljefno ocrtava »po­rast komиni.zma« i •»ОЦроr sirokih ·slojeva stanovnistva«. Zato sи uJagani po­sebni na~pori za ja·canje »Srpske ·vlade« Milana Nedica, koga је i Hitler и septern!brи primio и svom g1avnom stanи, sto је и isto vreme izazvalo иzne­mirenost и vгhovima NDH zЬog €VentиalnЉ ustupaka Berlina »Velikoj S:rЉijk

П bт.ojnim izve:Stajima nemaokih okиpacionih jedinka s terena, na veoma relj efan nacin, govori se о rpojavi i zari·stima »иstanicki·h nemira« i reakciji okUiPatorsko-lkvislinskih snaga и Donjoj Stajerskoj i Gorenjskoj, na Papukи i Bilogori, и Dalmaciji, na јиgи SгЪiје, и Sremи i u ·drиgim krajevima. U vreme »Nacionalne иprave« u Crnoj Gori pod okriljem Hermana Nojbahera, gotovo cela njena teritorija, o.sim •pet srezova, Ьila је rpod kontro·lom snaga NOVJ i РОЈ.

Vise •dolkumenata, zajedno s isto tako dokиmentovanim i gotovo iscrp­nim n~pomenama, •govore ne samo о ,medиsobnim odnosiшa osovin.ski'h part­nera, nacisticke Nemacke i fasisticke Italije, ne.go о odnosima prema !kolabo­racionistima i .kvislinzima, s kojima sи saradivali и borbl protiv oslobo.dilaeko­-revolиcionarnih snaga. Brojna su dokumenta na osnovи kojih se moze rasvetliti sa:radnja cetnika s italijanskom i nemaokom oku.pacionoш upravom i jedinicama. Saradnjи sи nametali i neposredni vojni razlozi, ра је ona ostva­rena u.prkos anglofilgkoj orijentaciji cetnika.

Upravo stalno »rastezanje« i pojedinacno angazovanje nemackih trUipa и centralnim po•drucjima jugoslovenskog ratista, kao i jacanje NOP-a и SrЫji, nametalo је роtrе..Ъи sirenja bugarskog okиpacionog podrиcja, sto se idealno иklapalo и njihove izrazene aspiratorske komЪinacije, ра i angazovanje vojnih snaga и odsu.dnim .bor.bama duboko и jиgoslovenskom sredi:stu. Za vanrednu boгbenost u operaciji >>Svarc<c bиgarski риk је specijalno pohvalila ne.macka komanda. Ро Ьrоји angazovanЉ trupa Bиgaгska uz Nemaakи postaje glavna okupaciona sila и Jиgoslaviji и jesen 1943. •godine. О njenoj politici i terito­rijaln1m pretenzijaшa и Maikedoniji i Sгblji svedoce pojedina neшacka dokи­menta, iz ·kojih se vidi krajnji nepovoljan O·djek i porast nezadovoljstva и narodи.

Medu dokumentiшa susrecemo i ona koja govore о Srpskom dobrovo­ljackom korpusu, •ciji »:patriotizam«, zasnovan na osnovnim nacelima Ljotice­vo.g »Z.bora«, pociva na istovetnim ideoloskim, fasistickim osnovama; 12:atim dokиmenta о Rиsko·m za.Stitnom korpusи, ikoja sи dragocena za i·zиcavanje teme о ruskim emigrantИпa и Jugoslaviji и tokи drцgog svetskog rata, te do-kumenta о .brojcanim podacima izЉegНca, zarobljenika, stanju и Jogorima. Pose·bno interesantna ·do•kиmenta sп, svrukako, ona koja govore о vezama i saradnji rpredstavnika NOP-a s oslobodilackim snagama u AlЬa·niji.

П knji•zi sи o:Ьjavljena i tri priloga koja omogиcavajи celovitiji pristup и analitickom pтacenju osnovnog ·dela objav.ljene grade i rasvetljavanje poje­dini.h, narocito ekonomskih, aslipekata nemaoke okцpacione urprave i vojno­politickilh akcija proHv NOVJ i РОЈ.

Prvi prilog (str. 743-814) sadrzi sиmarni izvestaj nemackog opunomo­cenika za privredи и SГЬiji, Franca Nojhauzena о ekS<ploataciji priro-dnЊ i

39- Prilozi 609

privrednih ·ьogatstava Jugoslavije za potrebe Treceg Rajha od druge po.lovine 1942. do kraja 1943. godine, ·koji predstavlja nastavak prethodnog Nojhau-zenovog izvestaja objavljenog u drugoj knjizi ovog toma. ·

U drugom •prblogu (str. 815-838) је objavljen preostali deo teksta ela­borata pod naslovo.m »Borba protiv ustaniokog pokreta na podrucju Jugo­istoka od juna 1941. do av,gиsta 1942. gCI'dine, kapetana Ernesta Vishaupta, :~emackog viseg arhivskog savetnilka koji se nala.zio .pri Komandi orиZanih snaga na jugoistoku. Elaborat је iщorni dokиmenat, -studijskog karaktera, pisan u toku rata na osnovи zapovesti, izvestaja, zЗJbelezaka i najvi.Sih ko­mandnih instanci Wermahta, sto mu daje posebnu aиtenticnost i vrednost. Znacajno је da sи objavljene i naoknadno pronadene strane iz ori.ginala koje su nedostajale u delu teksta и prilogu I u drugoj knji~i ovog toma (od str. 1102-1104, 1105, 1109 i 1112).

U trecem prilogu (str. 839-874) su navedena dokumenta nemackCI'g Rajha iz 1943. godine, koja su, odabrana iz бitave mase nemacke arhivske grade, koja је Ьila dostupna jos •prvih poratnih go·dina, objavljena u prethodnim knjigama Zbornika zajedno s dokumentima о NOP-u iz istog perioda u poje­dinim nacionalnim pokrajinama.

S obzirom na zaista oblпnan i:гЈЬоr dokumenata, k~ је sacinjen u.z koтi­.Scenje 800 drugih pomocni'h izvora, pretezno aиtenticnih, wkazali smo samo na neka znacajnija pitanja koja sи predmet izucavanja novije jugoslovenske istoriografije i sire naucne javnosti.

Ova knjiga Zbornika је komponovana od znalacki i•za~branih i pa2lj ivo razlucenih i iklasifikovanih dokиmenata iz •bogate arhivske g1·ade strane pro­venijencije, koja је priЬavljena osoblto poslednjih godina iz arhiva SAD i SR Nemaoke i cuva se и arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA. Neposтedna zasluga za njenи pojavu u ovako kvalitetnom izdanjи pr1pada redaktorи, kome је to istovremeno treca i, svakako, na}bolja :г;Ьil'ka dokиmenata nakon petna­estogodisnjeg istrazivanja nemacke arhivske grade. Sve је to predstav.Jjalo istovremeno i IPOseban razlog da se na prvim strani<:ama nade i rec aиtora, koja је O'VOm prШkom izostala, sto је jedna od retkih .ZЗJmeгki ovoj knjizi.

Sl01bodan Brankovic

Dт B1·anko Pet1·anovic i dт Cedomiт Strbac: ISTORIJA SOCIJALISTICKE JUGOSLAVIJE, »Radnicka stЗJmpa«, Beograd 1977, knjiga I, П i III

Izdavacko predиzece »Radnicka stampa« iz Beograda izdalo је tokom 1977. godine tri knjige aиtora dra Branka Petranovica i dra Cedomira Stт.bca pod naslovom lstorija socijaZisticke Jugoslavije. ·

· U prvoj knjizi aиtori su pokusali da na sintetican nacin pokazu kakva su Ьila politicka kretanja и Jugoslaviji od 1945. godine, dok је и drugim dvjema knjigama objavljena istorijsika grada na kojoj se zasnivaju ocjene i zakljucci dati u prvoj knjizi.

610