Prikazi. osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

pokretima, bosпjacki natJcпici osuduju njЉove peгiodicne ekscese. Ali, po­menuta dva пасiопаlпа pokreta su, нglavпom, jediпe tacke da se нka.Ze i poredi iskustvo Bosnjaka, koje se navodi u ovim historijama. U vremenu kada se mnogi zapadni панспiсi sla.Zu da se tradicUu moze izmisliti, da је nacionalizam kon­struimni identitet i da se nacionalne zajednice mogu zamisliti па razпe nacine bosпjacki панспiсi се, vjerovatпo, u buducnosti, preispitati svoje vlastit~ iskustvo da osvijetle sire poredeпje u historijskoj analizi.

Godine 1990-te Ьile su i najbolje i najgore doba za Bosnjake. Oni su pod­nijeli velika stradaпja kao nacija, ali stt u jstom desetljecн definitivno afirmirali svoj jdeпtitet i politickj polo.Zaj па BalkantJ. Nova bosпjacka llistorija se moze promatl'ati, kao zahtjev za prethodnim i kao elemente kontinuiteta, koji је grupu definirao u toku proslog шj\enija. Као sto је s hjstorijom i drugdje, опа sluzi i kao prozor da se vjde prosli dogadaji, ali i ogledalo па kojem se odra.Zava ј vidi suvremeпj identitet. Zasigurпo се uslijediti mпoge rasprave i поvе ocjene, te­melji bosnjacke ћistorije su postavljeпj na пajcudnjji пaCin u пajtegobnjjim prilikama

Robert Ј. Donia Prevela s engleskog jezika dr. Tatjana Prastalo

Josip Stadle1· - Zivot i djelo, Vrћbosanska katolicka teologija, Sarajevo 1999., str. 963.

Knjiga Josip Stadler-iivot i djelo је, ро mnogo cemu nеоЬiспа. Ро tome kako је nasta\a, ро svoш sadrl.ajtt, оЬiшн, dometiшa, propustjma, za­nimljivostima ј poпajvise, poruci. Nјепе 963 straпe sadr.Zavaju priloge sa dva meduпarodna zпanstveпa skupa odrzaпa 1998. godine, prvi u Sarajevu (21.-24. rujna) i drugi u Zagt·ebu (12. studenog), njih ukupno 36. Као sto su i organiza­tori zamislili пјеп sadrzaj је obuћvatio, gotovo, sve aspekte zivota i пajpretezniji djo veoma bogatog i raznovrsno sadrl.ajпog пadЬiskttpovog rada.

Za prosнdjvaпje svega sto se пalazi izmedu korica knjige preva.Zпe su dvije сiпјепiсе medusobпo dнboko i пeraskidivo povezaпe. Jedna iz druge proizilazi. Apstrahiranjem ili minimizjraпjem jedne i1i dгuge ne bi se mogao ni objasпitj, а пjti razumjetj Stadlerov zivot i cjelokupni opus. Ргvа је sadrl.ana u koпstatacjji da је Katolicka crkva u Bos11j ј Hercegovjпi, od uspostave redovite сгkvепе (kato\jcke) 11ijerarl1ije (1881.) u deceпjjama sto su slijedile, Ьila,

s\obodtю se шоzе 1·e6i, aktivпUa nego ikad u svojoj povjjesti, а druga da se пadЬiskupovaпje Josjpa Stadlera, prvog kato\jckog pastira na ovim prostorirнa toga ranga. vreшenski apsolutпo podudю·alo sa svim njenim iskusenjjma, нsропiша i doseziшa (od 1 882. do 1918.). Ne ulazecj u pobude orgaпizatora

258

pnkazi. osvrti, ~юmocije pnlozi, 30, SaraJevo, 2001., stг. 217-381

pomenutih skupova (priprema za pokretanje ргосеsа proglasenja prvog vrllbosaпskog nadbiskupa Ьlazeпim) пjegova lictюst. zivot i djelo poodavпo su naшetalj potrebu poduzimanja јеdпе takve ili slicпe manifestacUe. Tko је jmalo upuceп н sve predvidive i, jos vise, nepredvidjve teskoce uspjesnih prjpгema i orgaпiziranja tako zaшastюg zadatka moze sашо tek naslutiti sto se krije iza svakog reda, stгanice ove obiшne knjige. Zasiguгno је svald od 34 autoгa (sa Vrћbosaпske katoljcke teologije tt Saгajevu angaziralo se njih 14, iz drugiћ katolickih bogoslovнil1 institucija ј ttstaпova - Splita, Zagt·eba, Dakova, takoder 14, te 7 zпaпstveпjka i profesoгa i drugih dнznosпika iz Sarajeva, Mostara, Augsburga, kao i nјел priгediYac dr. Pavo Jurisic) па svoj пacin, bio zaokupljen ieljom da t1 odabraнom teшatu sto potpuпije i пadasve, jstiпitije predstavi tako koшpleksпu, u nekim segmentima zivota ј rada do daпas kontroverzнu lictюst. Preambiciozno Ьi Ьilo i zamisliti da se u jednom oYakYom, prije svega. iпfoпnativпom prikazu шоzе dati cjelovitija znanstveлa pmsudba пadbiskupovog djela. lпicijatorj, orgaпizatori i posebno, priredivac. пeprijeporno mogu bitj zadovoljпi da su svakom оrюш koji bude posegnuo za cjtaпjem ovog zbornika omogucili da Z.ivot i djelo Josipa Stadlera sagledaju ј spozпaju i dozive и svoj njegovoj puniпi prateci ga od djetjпjstva, skolovaпja do posljedпje godiпe zivota, smrti. Ne samo refereпce autora (cak 24 doktora zпaпosti i 8 шagistara-tj. 32 od ukupпo 34!) пеgо cak 40 stt·aпica ispisaпiћ ј citiranil1 primaшЉ iz•юra i iz desetiпa domaci11 i stt-aпill arћiva, оdпоsпо spiskova dokumeпata, zakoпika, naredaba, uputa, pastoralпih pisama, okruzпica, katekizama, tiskoviпa, ~jecnika, leksikona, prirucnika, clanaka, priloga, objavljeпill i пeobjavljenih djela i skri­pata- cine prebogatu gradu па kojoj su tetneljili svoja videпja Stadlerovog djela.

Letiшicaп pogled na izbor obradeпil1 tematskih cjeliнa navodi па zakljucak da su ot·gaпizatori skupova, u пајvесој шjeri, uspjeli da prate sve faze Stadlerovog ziYota i rada i sveukupпoj javпosti predstave veliciпu лjegove licnosti, оdноsпо нjegovo шjesto i u!ogu пе sапю za Katolicku crkvu opceпito, Vrhbosansku nadЬiskupijн роsеЬпо, пеgо i za орсе d.-ustveнe i politicke i kul­turпe prilike vreшena posljedпje dvUe deceпije XlX 1 prva dva desetljeca шitш­log ХХ stoljeca.

Utisak. koji se citatelju паmесе kada zaklopi straпice kпjige је, mozebitпo, tt·ostruk. S obzit"om da se ро osoЬinama koje је Ј. Stadler ispoljavao radi о, пе­sшnпј ivo, роЈ ivaleпtпoj licпosti, dvije od tri dimeнzije su neupitпe, а treca је В!LА, ро tnisljenju dobrog dijela ucesпika, ёаk i veciпe autora priloga koji se odпose na nju i danas JESTE, а ciпi se, da се u неkiш svojiш eletneпtiшa OSTA ТЈ ~ upitпa. Prva. koja bi se, uvjetпo. mogla defiпirati kao pastoralпa је najbolje upotpuпjJa sаzпапја о dijeloviшa Stadlerovog zivota od rodeнja, skolo­vaпja u Rimu, pogleditna na шjesto i ulogн crk.ve н пjegovom zivotu i dпrstvu, peгiodu profesure па zagrebackoj пadЬiskupiji, iшenovaпju i introпizaciji, od­Iюsu рrеша Sv. Stolici, Ьiskupima suft·agaпiшa, ht·vatskom episkopatu, Ьiskupi-

259

Prilcazi. osvni, promocije Prilozi. 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

јаша (Bosansko-Dakovackoj i Srijeшskoj), hrvatstvu, Hrvatskom katolickom pokretu fraпjevcima, pitanju zupa, redovnicama, Stadleru kao нtemeUitelju DruZЬe sestara sluzavki Maloga Isusa itd. U priloziшa iz te prve grupe spo. menuo bih nekoliko autora koji su se sustavno pozabavili elaboriranjem raznih podrucja aktivnosti Ј. Stadlera od rodenja ра do posljednjil1 godina zivota, od­tюsпo smrti (Zoraпa Grijka, Josipa ВаlаЬапа, Tomu Kпezevica, Ratka Perica Aпtu Brajka, Juraja Kolarica, Andriju SuJjka, Velimira Blazevica, Matu Drlju: Elviru Tadi6, Maпetu Mijoc). Druga је (па пјu је u raspravama na skupu ukazao dr. Ratko Peric) apsolиtno deficitarna. Naime, u ovoj kпjizi ne postoji пiti jedan rad о doprinosu Stadlera о zaista, koliko bogatoj, toliko znacajnoj graditeUskoj djelatnosti za vrijeme dok је Ьiо nadЬiskиp (izgradnja prvostolnice-katedrale, Bogoslovije, Betlehema, Josiphineuma, Augиstineuma, Viteza, Doloroze itd.). Тrеси diшenzijи nadЬiskupove djelatnosti obradivalo је nekoliko autora, а njima uz bok idи priopeenja koja su, takoder povijesnog karaktera, ali se пе ticu di­rektno nadbiskнpove osobnosti nego vеоша dobro sluze da se i Jicnost i djelo njegovo lakse inkorporirajи и odredeno specifiCno vrijeme prisиstva austrougar­ske vlasti ра time lakse i Ьоlје objasne i shvate.

Ako Ьi se iz vecine tekstova, koji ро svoш karakteru spadaju и ovu trecu grupи radova (mr. GrUka, dr. Goluze, Zovke, dr. MatUevica, dr. Topica, dr. Vrankica i, posebno, dr. Kriste) izvlacile one najkarakteristicnije rijeci ili po­jmovi koji Ьi defiпirali Stadlerova politicka opredjeljenja onda Ьi to Ьile ove: konzervativizam, "furtimastvo", JiЬeralizaш, nacionalizam, i пајсеsсе, klet·ikali­zam. Od njihove analize i ocjena zavisili bi sudovi о opravdanosti Ш neo­pravdanosti, prihvatljivosti ili neprihvatljivosti Stadlerovog raison d'etre sta­vova i opredjeljenja, cina u svakom konkretnom slucaju, u krajnjoj liniji afirma­cije ili kritike, nekad sa razlozima nekad bez njih.

Tri su mi crtice svaka za sebe i sve tri zajedno toliko paradigmaticne, kada је rUec о prosudЬi ove trece - vanpastoralne dimenzije Stadlerovog djelovanja da Ьi ih naveo zbog relativiziranja onoga sto slijedi. S. Kustura zavrsava svoje priopcenje citatom iz dпevnika lvana Merza: " Umro је Stadler ... omrзZeni nad­Ьiskиp. Imao је mпogo protivnika. Zvali su ga austrofil, bogatas, trgovac ... Мога da је Ьiо izvanredan covjek kada su ga toliko progonili". Dr. F . Topic se sjeca kada је pisao svoj prilog da mu је н рао covjek i rekao: "Stadler-austrijski covjek" sto је ро profesoru Topicu dokaz da је to "postalo орсе prihvaceno misljenje". ·

Prilog Zorana G r i ј k а, Porijeklo, djetinjst.ю i skolovanje Ј. Stadlera је izvanredaп pt·iшjer kako svaku licnost, dogadaj, problem treba tшzno pratiti kroz sve faze, а пе izdvojeno, u koпtekstu. Autor objasnjava od kakvog је znacaja bila сiпјепiса da se 20-godisпji Stadler u toku skolovaпja tl Riпю nasao н sredistu katolickog svijeta i Ьiо ti шogucнosti da na izvoru dogadanja pгati zaostravanje odnosa Раре Pija IX i europskih liЬeralnih vlada proistekJih пakon

260

~a.zi, osvrti, promocije ~zi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

objave enciklike Sv. Оса Quanta cura i dodatka Sylabus - 1864. g. Veza ovih sedam sveucjJjsniћ godjna ( 1862-1869) i onih zreiЉ Stadlerovih godina pre­sudna је za objasnjeпje nadblskupovih politickih opredijeljenja, пе sarno kao ёovjeka crkve, nego i l1rvatskog rodoljuba, ј te kako, upitanog ne sarno za duhovпe nego i socijalne uvjete zivota katoJjka, ј Hrvatske i Воsпе. Njegova гeagiraпja па "ugro:lavaпje ... hrvatskog kulturnog i пacionalnog identiteta i politickog iпtegriteta u Monarhiji" bila su promptna ј rezultirala su u zagova­raпju trijalistickog preustroja Мопагћiје. Perjod skolovanja Ьitап је ј za razumijevanje, objasnjenje beskompromisnog odbacivanja liЬeralne politike ideologije.

Dr. Bozo G о 1 u z а autor је priloga pod пaslovom Austrougarska okupacija pokrajina BiH u kojem је sazeto, ali dokumentirano prikazao pripreme, tijek okupacije BiH (koje se tek od ovog vremena navode u ovom nazivu), te osnovne karakteristike, ро пjemu, neuspjesne vladavine. Rad se doima kao zaпimljiv i neophodan ram za situjranje licnosti Ј. Stadlera koji је u njegovim okvirjшa jspunjavao svoju bogatu djelatnost. NeoЬicno је da autor u SVOM zakljucku koristi TUDE ocjene (ovdje је to Allan John Percival Taylor). Apsolutno је pravo autora da koristi izvore, ali ako navedeni podaci ostavljaju utisak naglasene subjektivnosti ili ёаk, pristranosti опdа su, Ьlago rесепо, dvojbeni. Jako Baltjc, kako ga dr. Golu:la citira, је ocito dozivio sudЬiвu Prera­dovicevog "Putnika". Em је u Sarajevo dosao noeu, em ga је kjsa iznenadjla, а jos ulice nisu Ьile poplocane, а niti se plinske svjetiljke upalile. А "turski је va­kat" ра ga је izпenadila ј "divljacina turska" za koju se (Jako) pita kada се јој "traga nestati". Neki drugi koji su pohodili ove krajeve (u turski vakat) opisivali su Sarajevo kao grad basci i cesama. Veleposlanik Zeno (1550.g.) zapisao је da sarajevski krajolici ро svojoj ljepoti nisu nimalo zaostajali za onim u Padovi! U vrjjeme Јаkјпе posjete moglo se Ьiratj od karavaв seraja, prenocista, kavana "а Ја turca" јЈј "а Ја franca". Austrougarska vlast је od vec pomalo dekadeвtnog sehera velikom gradjteljskom djelatвoscu napravila europskj grad. Ipak, jednom nobelovcu (lvj Andricu) вiје se svidala ni ta arl1itektura, jer је to Ьila "arhjtek­tonska nedonoscad Ceвtralne Evrope sa uskim ulicama, neveselim kucama i mracвim lюdnicima". Ni daвdanas, istina, вiје lako вekim ugoditi ра se :lale sto su uklonjeni jaЬ\anovi koji su krasili Miljacku, а umjesto njih Austrija podigla "kiklopske zidove" (Nijazija Kostovic, Sarajevo izmetlu dobrotvorstva i zla, str. 112) lli De gustihus поп disputandum est iJj su и pitaпju razlicite iвterpretacije i~orn? Ј

Povijesпo - politickim dimenzijaшa pojavnosti пadЬiskupa dr. Ј. Stadlera ili sintagmom Stotller i politika (kako је jednostavno i efektno u stilu in media геs svoj rad naslovio prof. F. Topic) bavio se 11а skupu veci broj pozнatil1 i pгizпatih povjesnicara: dr. Zlatko Matijevic pod naslovom Od "Svihanjske dek­lшacije" do "Jzjave" nadhiskup Stadlera - tfl'tl videnja rjesenja 'juinoslaven-

261

Prikazi, osvrti , promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

skog pitanja" (1917), dr. Petar Vraпkic, prjvatnj doceпt Katolickog teoloskog sveucjJjsta н Augsburgu - Њ·,Jafstvo и politickoj narodnoj i crkvenoj viziji Ј. Stadlera, dr. Тото Vuksjc, NadЬiskup Stadler i SrЫ, dr. Fraпjo Topic sa drugjm пaslovom- Stadleг i muslimani.

Izmedu povjjesпil1 radova, koJjko zaпimljvj\1, toJjko i korjsniћ, ро osob­noш sudu, apostrofirao ЬЉ onaj dr. Jure Кrjste koji ро svom pristupu, anaJjzj i zakljuccjrna pruza nove dokaze za bolje razumijevaпje brojnЊ kontroverzi koje stt isle uz nadbiskupovu Jjcnost ј djelovanje. Manjrorn iskusпog, krjtjcki opredi­jeljeпog istrazjvaca, povjesпicara koj i istrazuje i aпalizjra sine ira et studio dr. Kristo se koristio jedino mogucjm pristupom - zпanstvenjш. Da bi u stanu otkloпio bilo kakve sunшje u svoj zakljucak odredio је sebj cilj: precjzirati sustjnu pojma klerjkalizшa ј usredotocjtj ga na Stadlera. Ne sarno cilj nego su mu llvalevrijedni i metoda ј sredstva. Opredijelio se za originaltю istrazjvanje _ пе protuvjerskiћ i protukatolickЉ pojediпaca i grupa, пеgо istaknutih katolickih predstavпika - laika i fraпjevaca, tocпije пarodпjaka, Stadlerovih najgorljivjjih параdаса okupljenЉ oko Jjsta Hrvatski pokret. Autor је pokazao kakve su Ьile posljedice ро Ј. Stadler·a i stvaraпje sveukupne slike о njemu kao biskupu XIX stoljeca koji је dosao u Bosnu u kojoj se do Ьiskupa nije drzalo (mada је put i docek Ьiо u sjajпom ozracju), zemlju "u kojoj је пacioпaltюst Ьila daleko od de­fiпiraпosti", katolistvo "slabasнa Ьiljka". Sredjna u kojoj је katolicki puk bio priJjcпo zapusteп, kгug inteligeпcije preuzak, пadbiskup је autoritativпoscu, koja se graпjёila i sa rigjdnoscu, јег је "poпekad i takt zaпemaгivao", ztщo stvarati, zakljuёuje dr. Krjsto, neprijatelje "gdje iћ nije шоrао stvarati".

Na kt·ajtt prikazjvac se пе moze oteti utjsku da се svi oni koji procitaju veci dio ovog Zbomjka radova meduпarodпiћ skupova о dr. Josipu Stadleru odrzanih prigodom 80-te оЬ!јеtпјсе njegove smrti proшijenitj шnoge svoje do­sadasnje p1·edstave о zjvotu i radu prvog nadЬiskltpa vrltbosanskog, а jscitavan­jem gotovo 900 straпica pisaпog teksta zasigurno steci cjelovitiju sJjku о svi111 diшenzijama jedne, роsеЬпо za Katolicku crkvu, vjernike katolike, hrvatski put Bosne i Hercegovine, ра i sire, jzuzetne (jcпosti.

Tornislav ISek

Vera Krzisnik- Bukic, Caziпska Ьипа 1950, Svjetlost, BiЬlioteka Retleksi, Sarajevo 1991., str. 526

Iша veoma vaznih povijesnih dogaaaja koji, bez obzira na njihov znacaj. u naucnoj elaЬoraciji i eksplikacjji, pнЬlicistici ili l'elevantnom javnom dijalogu, ostaju mareinalizit·ani iz t·:tznoraznih razloga, а prvenstveno usljcd usposta .. : ljenih ukupпi!t odnosa u jcdr.om konkl'etпom drustvu, odnosno konkret­noj drZ:a\'i . Тај specjfikum drustvcnc zbiijc posehno је Ьiо izt-aze(J u Ьivsoj

262